Page 20

20

DRU[TVO

PETAK 20. FEBRUAR 2015. GODINE

DAN BEZBEDNOG INTERNETA OBELE@EN I U IVAWICI

“STVORIMO BOQI INTERNET ZAJEDNO”

irom sveta je 10. februara obele`en Dan bezbednog interneta, pod sloganom “Stvorimo boqi internet zajedno”. Tim povodom u Klubu za mlade odr`ano je predavawe na temu bezbednog kori{}ewa interneta, a prisustvovali su mu ivawi~ki osnovci i sredwo{kolci. Govore}i o dobrim i lo{im stranama interneta, saradnik KZM Darko Strugarevi} je istakao da }e vam svi re}i da internet ima mnogo prednosti, {to omogu}ava veliko obrazovawe, ali predstavqa i sredstvo kojim se slu`e qudi koji sprovode neki vid nasiqa. - Po{to su to generacije iz osnovnih i sredwih {kola, treba im objasniti kako da prepoznaju nasiqe i reaguju kad ga primete, kako kod

[

sebe, tako i kod svojih mla|ih bra}e i sestara, ili prijateqa. Moje mi{qewe je da je na internetu najzastupqenije seksualno nasiqe i ovo je tema koja zahteva mnogo {ire predavawe. To je jedna specifi~na tema, gde ne mo`emo da krivimo samo one koji vr{e nasiqe, ve} i decu i wihove roditeqe koji ne vode

ra~una {ta im deca postavqaju na internet - istakao je Strugarevi}. Na pitawe za {ta najvi{e koriste internet, ve}ina osnovaca i sredwo{kolaca odgovorila je za Fejsbuk, igrice i druge dru{tvene mre`e. Ka`u i da su im roditeqi uglavnom upu}eni u ono {to koriste, kao i da na Fejs naj~e{}e “ka~e”

fotografije sa dru{tvom, ili iz nekog provoda. Ve}ina, na `alost, ne prepoznaje nasiqe na internetu. Gostuju}i na Ivawi~kom radiju, psiholog u O[ “Milinko Ku{i}” Milka Karaklaji}, govorila je, izme|u ostalog, i o tome kako roditeqi mogu da prepoznaju da li im je dete postalo zavisno od inter-

neta. - Deci treba dati slobodu, ali uvek mora da postoji kontrola, dok ne postanu zreliji. Roditeq mora biti upu}en u to {ta wihovo dete radi. Vremena jesu te{ka i mnogi roditeqi ne rade, ali bilo je nema{tine i ranije, i morate biti u toku {ta va{e dete radi, sa kim se dru`i i kako kori-

sti internet - savetuje psiholog Milka Karaklaji} i dodaje: - Ako va{e dete ne mo`e da provede dan bez interneta, ako je uznemireno, nervozno i pla~qivo, jer mu je internet uskra}en, to ve} ima neke simptome zavisnosti. Ako dete provodi tri do ~etiri dana igraju}i igrice, treba ga udaqiti od ra~unara tri dana, da bi se utvrdilo kako se ono pona{a. Ima mnogo dece koja tr~e iz {kole kako bi sela ispred ra~unara. Skoro da je neizvodqivo da mu sve to zabranite, jer }e dete na}i druga u {koli, ili sesti negde u kafi}, kako bi do{lo do interneta. Zato poku{ajte da se dogovorite koliko vremena }e provesti na internetu i koju }e igricu igrati.

NIZ MANIFESTACIJA POVODOM DANA CRVENOG KRSTA

PROMOCIJA HUMANIH VREDNOSTI ro{log petka je navr{eno 139 godina od osnivawa Crvenog krsta Srbije. Povodom obele`avawa ovog dana organizovano je niz aktivnosti u ivawi~koj op{tini. Volonteri Crvenog krsta Ivawica su posetili najugro`enije stanovni{tvo u mesnim zajednicama Me|ure~je i Osonica. Pored toga, planirana su predavawa sa u~enicima osnovnih {kola, u okviru programa “Promocija humanih vrednosti” i “Prevencija trgovine qudima”. Srpsko dru{tvo Crvenog krsta osnovano je 6. februara 1876. godine, u Beogradu, na inicijativu dr Vladana \or|evi}a. Prvi predsednik bio je mitropolit Mihajlo Jovanovi}. Crveni krst Srbije je jedno od prvih 15 organizacija crvenog krsta osnova-

P

nih u svetu. Prvi zadatak novoosnovanog dru{tva Crvenog krsta bio je zbriwavawe izbeglica, koje su dolazile u tada{wu Srbiju, zbog Bosansko-hercegova~kog ustanka. U prvoj godini osnivawa, Srpsko dru{tvo Crvenog krsta okupilo je oko 2.000 ~lanova i osnovalo 35 pododbora u zemqi. Razvoj Dru{tva bio je usmeren ka prikupqawu nov~anih i materijalnih sredstava, organizovawu bolnica, obuci dobrovoqnih bolni~arki, nabavci sanitetskog materijala, anga`ovawu lekara, posebno hirurga iz sveta, brizi o izbeglicama i dr. Bez obzira na te{ke i uzastopne ratove, veliki broj rawenika i te{ko}e kroz koje je prolazio narod na ovim prostorima, humana ideja Crvenog krsta se {irila.

U periodu raspada biv{e Jugoslavije, Crveni krst Srbije je zbrinuo veliki broj izbeglica i raseqenih, distribuiraju}i pomo} od me|unarodnih donatora. Kroz mre`u Crvenog krsta Srbije, od po~etka devedesetih do 2004. godine, distribuirano je 650.000 tona pomo}i od me|unarodnih humanitarnih organizacija, za potrebe najugro`enijih kategorija stanovni{tva, i to izbeglica, interno raseqenih lica sa Kosova i Metohije i socijalnih slu~ajeva. Tih godina je i do 700.000 izbeglica iz biv{ih jugoslovenskih republika boravilo u Srbiji, a u jednom periodu (1999. i 2000. godine) od 7,5 miliona stanovnika Republike Srbije, preko milion je bilo korisnika pomo}i Crvenog krsta. Krajem 2005. godine Skup{tina

Republike Srbije usvojila je novi Zakon o Crvenom krstu, kojim su definisana javna ovla{}ewa koje je dr`ava poverila Crvenom krstu, programi koji su u skladu sa misijom ove institucije, kao i usluge koje mo`e da pru`a. Misija nacionalnog dru{tva je da olak{ava qudsku patwu, sa zadacima da pru`a pomo} ugro`enim licima, u slu~aju ratnih su-

koba, prirodnih, ekolo{kih ili drugih nesre}a, spasava ugro`ene `ivote i zdravqe qudi i {iri znawa o me|unarodnom humanitarnom pravu. Ciqevi nacionalnog dru{tva su i da preventivno deluje i prosve}uje gra|ane u oblasti zdravstvene i socijalne za{tite i unapre|uje humanitarne vrednosti u dru{tvu.

SKIJA[IMA OSAM MEDAQA PONOVO NAGRADA FILMU O NU[I]IJADI P

a takmi~ewa u veleslalomu, koje je za vikend odr`ano na Go~u, ivawi~ki Planinarsko-smu~arski klub „Golija“ vratio se sa osam medaqa. Aleksa Peruni~i} osvojio je prvo mesto, a Katarina Rajko-

S

vi}, Pavle Bradi}, Marko Markovi} i Jovana Savi} drugo. Tre}eplasirani su Janko Plav{i}, Jovana Markovi} i Nikola Vulovi}. - Izuzetno smo zadovoqni ovakvim rezultatima. U

konkurenciji je bilo sedamdesetak takmi~ara iz ovog dela Srbije. Uslovi su bili idealni, a staza 300 metara duga – rekao je predsednik PSK „Golija“, Dragoslav Radojevi}.

romo film o festivalu Nu{i}ijada osvojio je drugo mesto na osmim Susretima organizatora manifestacija 2014/2015. u Privrednoj komori Srbije. Ovo je jedna u nizu nagrada koje potvr|uju kvalitet ivawi~kog festivala. - Na{ film pobrao je sve simpatije i nijasne su odlu~ile o prvom mestu. Re~ je o zaista kvalitetnom promo materijalu festivala, koji iz godine u godinu okupqa sve ve}i broj posetilaca, priznatih umetnika, eminentnih predava~a i kulturnih poslenika. Ovim filmom promovisa}emo Nu{i}ijadu {irom zemqe na najboqi na~in - rekao je menaxer Turisti~ke organizacije Ivawica Miloje Ostoji}. Tema filma je obra|ena iz dva segmenta. Jedan koji govori o zna~aju volontera

u organizovawu Nu{i}ijade i drugi deo posve}en volonterskom timu anga`ovanom u samoj organizaciji festivala. Na skupu je govorilo nekoliko eminentnih predava~a. Izvor: Ivawi~ki radio

20. februar 2015.  

20. februar 2015.

20. februar 2015.  

20. februar 2015.

Advertisement