Page 1

PRVI BROJ [TAMPAN 16. JULA 1932. GODINE. OSNIVA^ \OR\E MILOVANOVI]. IZDAVA^ „^A^ANSKI GLAS“ AD

www.caglas.rs

GODINA LXXXI, LIST IZLAZI SEDMI^NO, PETKOM

^A^AK, 2. AVGUST 2013. GODINE

BROJ 30

CENA 30 DIN.

APEL ZA POMO] STEVLI]IMA

strana 18.

VO]AR IZ BAWICE MARKO BOROVI]:

tel. 226-000; 346- 000 www.viza-nekretnine.co.rs

MORA SE VEROVATI DA BI SE VIDELO

GRADONA^ELNIK VOJISLAV ILI]:

strana 12.

GRA\ANI UMORNI OD OBE]AWA I ^EKAWA

strana 3.

DONORI, JUNACI NA[EG DOBA

strana 15.

IZA VOLANA ^A^ANSKIH TAKSISTA

SVI SMO BAHATI

PROGRAM

strane 24. i 25.

ODJECI 26. SABORA FRULA[A SRBIJE

strane 20. i 21.

strana 31.


2

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 2. AVGUST 2013. GODINE


PETAK 2. AVGUST 2013. GODINE

3

POLITIKA

GRADONA^ELNIK VOJISLAV ILI] JO[ JEDNOM O JEDNOGODI[WEM U^INKU LOKALNE VLASTI Iako su gradski ~elnici, posle godinu dana provedenih na vlasti, nedavno “podvukli crtu” i informisali javnost o tome {ta jesu i {ta nisu uradili u proteklom periodu, predstavnici nekih opozicionih stranaka, ne mare}i za letwu pauzu, jo{ uvek sumiraju wihove rezultate. Ve}ina je, ~ini se, nestrpqiva do jeseweg zasedawa lokalnog parlamenta, na kome bi “o~i u o~i” mogla da ispituje i kritikuje vlast, zbog ~ega posledwih dana to ~ini u medijima i putem strana~kih saop{tewa. Na du{u vladaju}oj koaliciji stavqa se uglavnom raskol i nejedinstvo u ve}inskom savezu, dominacija pojedinih ~lanica, ustupci pred ucenama nekih ~elnika, odborni~ki “transferi” i trgovina, partijsko i ro|a~ko zapo{qavawe, i {to se naj~e{}e ~uje - lo{a privredna slika grada, velika nezaposlenost i nizak standard gra|ana. Ne `ele}i da demantuje pri~e politi~kih neistomi{qenika i da odgovara na wihove “prozivke”, gradona~elnik Vojislav Ili} je za “^a~anski glas” rekao da smatra da su wemu i wegovim saradnicima, ipak, upu}ene uglavnom dobronamerne kritike, koje im “daju snagu da istraju u ostvarivawu postavqenih ciqeva i obe}awa datih gra|anima.” ostoje dobronamerne, zlonamerne, politizovane i kritike nastale zbog neznawa i nedovoqne obave{tenosti o nadle`nostima Grada kao jedinice lokalne samouprave. ^iwenica je da lokalnu vlast ~ini koalicija razli~itih politi~kih opcija koje o istim problemima imaju razli~ite stavove, pa razli~ita mi{qewa ~esto stvaraju i privid kritike. Dobronamerne kritike nas uvek

P

GRA\ANI SU UMORNI OD OBE]AWA I ^EKAWA podsti~u da ulo`imo vi{e rada i energije u sve {to radimo, da poboq{amo ve} ura|eno, da uo~imo gre{ke i probleme koje treba re{avati i da do|emo do novih ideja - ka`e gradona~elnik Ili} i podse}a da je aktuelno rukvodstvo naj~e{}e kritikovano zbog toga {to se, navodno, nije dovoqno anga`ovalo na pospe{ivawu privrednog razvoja i zapo{qavawa. “^OVEK PADNE, PA SEDNE DA SE ODMORI” - Ja razumem nestrpqewe gra|ana, jer su se umorili od obe}awa i ~ekawa. Me|utim, ispuwewe datih obe}awa u ovo vreme ne zavisi od na{ih mogu}nosti i `eqa, jer postoje mnoge objektivne i ograni~avaju}e okolnosti, a i ne mo`e preko no}i da se ostvari ne{to, na{ta se ~ekalo godinama i decenijama. Konkretno, Grad nije nadle`an za razvoj privrednih aktivnosti, ve} je posao lokalne samouprave da stvori povoqni poslovni ambijent koji }e privu}i nove investitore, {to tako|e ne zavisi iskqu~ivo od sposobnosti gradskog rukovodstva. Osim toga, jo{ uvek su prisutni problemi nasle|eni iz ranijih perioda, kao {to su lo{e privatizacije, na koje Grad nije mogao da uti~e, niti da ih spre~i. Ako je suditi po onoj narodnoj: “^ovek padne, pa sedne da se odmori”, mo`emo slobodno zakqu~iti da smo i mi dosta vremena “potro{ili” za sagledavawe stawa i problema u privredi, javnim preduze}ima, u oblasti izgradwe i odr`avawa infrastrukturnih objekata ocena je gradona~elnika Ili}a, koji je uveren da se u oblasti izvornih i poslova iz delokruga Grada mnogo radilo i da je dosta i ostvareno. Pretpostavka za uspe{no obavqawe svih poslova iz nadle`nosti Grada je blagovremeno obezbe|ewe finansijskih sredstava, {to je lokalnim ~elnici-

~ewa, finansijska podr{ka za u~enike {kola za talente, bruco{e i studente. U buxetu su predvi|ena i sredstva za materijalne tro{kove i nesmetan po~etak {kolske godine u svim osnovnim i sredwim {kolama.”

ma i finansijerima polazilo za rukom, jer je gradski buxet sve vreme bio likvidan, uprkos zakonskim ograni~ewima i umawewima prihoda. Primera radi, za socijalnu za{titu u buxetu je predvi|eno 87 miliona dinara, spisak socijalnih prava i vanredne pomo}i je pro{iren, a davawa za wih udvostru~ena, podse}a gradona~elnik i nagla{ava: “Subvencije komunalnih usluga su duplirane, pove}an je broj lica koja primaju socijalnu pomo}, uvedena je naknada za nezaposlene porodiqe, finansijska pomo} za vantelesnu oplodwu, svako novoro|eno dete, obezbe|en besplatan prevoz za sva lica starija od 65 godina. Ne sme se zaboraviti da je u toku i izgradwa 24 stana za socijalno ugro`ene poro-

dice, ~ija gradwa }e u nasequ Obre` biti zavr{ena pre Nove godine.” Uprkos kritikama da Grad nedovoqno posve}uje pa`we i slu{a glas mladih, Ili} smatra da je posebna briga u proteklom periodu vo|ena upravo o ovoj populaciji i deci i to ilustruje podacima:”Adaptirano je odmarali{te u Ulciwu i o tro{ku buxeta obezbe|eno letovawe za decu pred{kolskog uzrasta i za najboqe u~enike osnovnih {kola. Do sada se u odmarali{tu “Ov~ar” odmaralo 1.250 dece, a planirano je da do kraja leta u wemu boravi ukupno 2.000 mali{ana. Za najboqe u~enike sredwih {kola obezbe|eno je putovawe u zemqe Evropske unije, posebne nagrade za najuspe{nije u~esnike republi~kih takmi-

PODSTICAJI ZA 162 POQOPRIVREDNIKA Jedna od nadle`nosti lokalne samouprave je i podsticaj razvoja poqoprivrede, za{ta je ove godine u buxetu izdvojeno 44 miliona dinara. Na osnovu posledweg konkursa 161 poqoprivrednika su dobila subvencije, u ukupnom iznosu od 27 miliona dinara. Osim ovih mera, ~iji je ciq poboq{awe uslova `ivota na selu, izgra|eni su brojni vodovodi i obezbe|eno redovno snabdevawe vodom sa sistema “Rzav” kablarskih sela Ro`aca, Vidove i Cagawa. O~ekuje se da ove sedmice budu pu{teni u eksploataciju i vodosistemi “Kuki}i” i “Gu{evac”, sa kojih }e vodu za pi}e dobiti potro{a~i iz sela na levoj i desnoj obali Morave, najavio je gradona~elnik Ili}.

GRADSKI PARK ]E OSTATI NETAKNUT! Grad je obezbedio i sredstva za realizaciju projekata samozapo{qavawa, javnih radova i stru~ne prakse “Prva {ansa”, koja kasni, ne zbog krivice nadle`nih gradskih uprava i slu`bi, ve} zbog toga {to Republika za ove namene nije obezbedila svoje finansijsko u~e{}e, Ili}ev je odgovor na jo{ jednu, kako veruje dobronamernu kritiku politi~kih neistomi{qenika aktuelne vlasti. U ovoj godini su finansirane i potrebe u oblasti sporta, nastavqena je izgradwa Gradskog stadiona i zapo~eta izrada planskih akata i projekata za gradwu jo{ nekoliko sportskih objekata. Uz pomo} donatora ure|eno je gradsko kupali{te, koje }e u narednom periodu dobiti nove sadr`aje. Gradona~elnik Ili} smatra da je za mnoge ^a~ane od izuzetne va`nosti i definitivna odluka da }e Gradski park “ostati netaknut i da ga nikakve saobra}ajnice ne}e presecati” i da }e biti oboga}en novim zelenilom i prikladnim imobilijarom. Ne treba, ka`e on, zanemariti ni ~iwenicu da je prvi put ove godine Gradsko ve}e odlu~ivalo o raspodeli sredstava za javno informisawe: - U oblasti finanisrawa i izgradwe kapitalnih objekata moglo se uraditi vi{e, ali je realizacija ovih investicija usporena zbog nedostatka planskih akata, projekata i ote`ane zakonske procedure prilikom pribavqawa odobrewa za gradwu. Skup{tina Grada je zbog toga pokrenula postupak izrade planskih akata, kao preduslov za bu-

du}a investirawa u svim oblastima i zahvaquju}i tome zapo~eta je izgradwa objekta za Muzi~ku {kolu, u~ionica i sportske sale u Mr~ajevcima i nastavqena izgradwa zgrade Crvenog krsta, u kojoj je promewena namena dela prostora u ekspres restoran, u kome }e najugro`eniji gra|ani dobijati dnevne obroke. Zavr{eni su i izgradwa i opremawe objekta za celodnevni boravak osoba sa posebnim potrebama, za ~ije kori{}ewe je do sada zainteresovano 57 dece i odraslih lica. Zbog opreza da mu poje-

POMO] ZDRAVSTVENOM CENTRU Iako lokalna samouprava nema zakonsku obavezu, weni ~elnici su, smatraju}i da imaju moralnu obavezu prema svojim sugra|anima, odlu~ili da iz buxeta budu izdvojena sredstva za pomo} ovda{wem Zdravstvenom centru. Tim novcem nabavqeno je kombi vozilo za Odeqewe dijalize u ~a~anskoj Bolnici i dva sanitetska vozila za Slu`bu hitne pomo}i. Osim toga, za potrebe pacijenata na Internom odeqewu Grad je nabavio aparate gastroskop i kolonoskop. dinci ne “pripi{u hvalisavost”, gradona~elnik Ili} je prekinuo nabrajawe svega onoga {to je aktuelna vlast uradila za proteklih godinu dana i uputio poziv svim strankama i pojedincima, bez obzira kojim politi~kim opcijama pripadaju, “na zajedni~ko delovawe, odgovornost i upornost, u iskrenoj nameri da na{ grad razvijamo, vode}i ra~una, pre svega, o potrebama na{ih sugra|ana. Neka to bude izbor kome treba da stremimo”. M.N.

IZVR[NI DIREKTOR: Svetlana Bojovi} GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Gordana Domanovi}

tel: 032/377-107

office@cacanskiglas.rs

032/342-276

REDAKCIJA: Milanka Ne{i}, Emilija Vi{wi}, Gordana Domanovi}, Zorica Le{ovi} Stanojevi}, Zorica Jakovqevi}, Nela Radi~evi} i Irena Milo{evi}. ODBOR DIREKTORA: Svetlana Bojovi}, Vladimir Jova{evi} i Negovan [uti} PRELOM LISTA: Marko Milo{evi} i Sr|an Jeremi}.

glcaglas@sbb.rs

ADRESA: ^a~ak, Bulevar oslobo|ewa 37, telefoni redakcije:

MARKETING: Gordana Jovanovi} i Radmila Zari}

032/377-108

tel: 032/342- 276,

032/ 344-772

redakcija@cacanskiglas.rs

faks: 032/344-772 glpress@sbb.rs

Rukopisi se ne vra}aju.

[tampa: GPK „[tamparija Borba“

www.caglas.rs


4

POLITIKA

PETAK 2. AVGUST 2013. GODINE

SAOP[TEWE GRADSKOG ODBORA DS: ALARMANTNA EKONOMSKA SITUACIJA U ^A^KU

POKRET DVERI: VLADAJU]A VE]INA U ^A^KU JE PRED PUCAWEM

PROSE^NA ZARADA ME\U NAJNI@IM U SRBIJI

PITAWA GRADONA^ELNIKU I

ajnoviji pokazateqi Republi~kog zavoda za statistiku o prose~noj zaradi za jun 2013. godine govore o nastavku propadawa ~a~anske privrede. Naime, u junu je, kao i mesecima unazad, prose~na neto zarada u ^a~ku ni`a od prose~ne zarade na nivou Srbije za 21 odsto i jedna je od najni`ih u Republici. Razlozi za ovakvo stawe su poznati. Nisu stvoreni povoqni infrastrukturni i drugi uslovi za privla~ewe investitora, siva ekonomija, velika nezaposlenost (preko 30 odsto), neodgovaraju}a radna struktura, politi~ka zapo{qavawa. Svako ~etvrto preduze}e u ^a~ku ima problem sa dnevnom likvidno{}u. Vi{e godina unazad gradski buxet nije razvojni, ve} potro{a~ki, a mnoge stavke se godinama prepisuju, bez detaqnije analize i odgovaraju}ih zakqu~aka. Grade se neracionalni objekti, neprimereni broju i potrebama stanovnika, a koji ne donose novu vrednost i u ve}ini takvih slu~ajeva se pose`e za novim kreditima. Posledwi je trenutak da nadle`ni iz lokalne vlasti gra|anima ^a~ka objasne kako to da je ^a~ak jedini grad u Srbiji koga zaobilaze investitori, doma}i i strani? Da li je jedini model zapo{qavawa strana~ko zapo{qavawe na teret buxeta grada? Za{to najboqi i naj{kolovaniji odlaze iz grada? Da li ste svesni da ^a~ak postaje grad starih ? Po podacima iz 2012. godine od 116.000 stanovnika, svega 15.000 su mla|i od 18 godina, a samo 40.000 je radno sposobnih. Za{to su u Republi~koj Skup{tini narodni poslanici iz ^a~ka glasali za Zakon o porezima na dohodak gra|ana i Zakon o porezu

N

na imovinu, ~ijom }e primenom buxet ^a~ka biti uskra}en godi{we za 300 miliona dinara? Ovi podaci moraju biti alarm za gradsku vlast i posledwi trenutak da se zaustavi propadawe ~a~anske privrede kao i nesagledivih posledica tog scenarija. Pitawa ekonomije, razvoja i novih radnih mesta su mnogo vi{e od politike. Kqu~no pitawe je da li }e grad u budu}nosti postojati ili ne? Ne `elimo sujete i politi~ka nadmudrivawa, jer nam je neophodan konsenzus oko opstanka grada. Funkcija ne sme biti zamena za stru~nost, moralnost, kompetenciju i znawe. O~ekujemo da se oglasi i stru~na javnost ^a~ka, da najboqi ustanu u odbranu prava na druga~iju i slobodnu misao. Ne smemo vi{e }utati. Moramo preuzeti odgovornost bez koje nema demokratskog napretka. Za po~etak, tra`imo da vlast prizna gra|anima da je ^a~ak pred privrednim kolapsom i da je neophodan veliki ekonomski zaokret. Ne prihvatamo izgovor da je te{ko, da nema novca, jer nikada nisu bili idealni uslovi. Imamo odgovornost prema slede}im generacijama, da sa~uvamo grad i qude u wemu, kako bismo negovali mladost i osmeh na licima ^a~ana. Demokratska stranka anga`uje sve svoje resurse i tra`i od ostalih stranaka da se postigne konsenzus oko najva`nijih stvari, na prvom mestu otvarawa novih radnih mesta i smawewa stope nezaposlenosti. Podse}amo ostale politi~ke subjekte da su najpre ro|eni kao ^a~ani, a da su mnogo kasnije postali ~lanovi partija.

povr{nom poznavaocu politi~kih prilika u gradu ^a~ku vi{e je nego jasno ovih dana da je vladaju}a ve}ina pred pucawem i da se gradona~elniku Vojislavu Ili}u ozbiqno drma foteqa. Kada se uzme u obzir da su SNS i DS }utali godinu dana, jedni u vlasti, a drugi u opoziciji, dozvoqavaju}i da prolazi veliki broj lo{ih kadrovskih i drugih odluka gradskog rukovodstva, onda wihovo naglo bu|ewe u sred letwe pauze nagove{tava vru}u jesen. Srpska napredna stranka se naglo dosetila da je nova u vlasti i da bi trebalo da se u ne~emu razlikuje od starih i pogre{nih metoda u vladawu na{im gradom, dok se DS setila da je u opoziciji i da bi ogla{avawem na pravoj strani u pravom trenutku mo`da mogla ne{to da u{i}ari i u|e u vlast, ako joj se posre}i. Za sve to vreme ^a-

~ak kao da nema gradona~elnika. On stoi~ki trpi sve prozivke i napade, nadaju}i se da }e to vaqda nekako utihnuti po ovim vru}inama i da }e pre`iveti jo{ koji mesec na vlasti. Verovatno se Ili} nada da }e, ako wegov ro|eni brat pre`ivi rekonstrukciju u Vladi Srbije, pre`iveti i on u ^a~ku. Zbog svega toga postavqamo veoma jasna i otvorena pitawa gradona~elniku: 1. Imate li Vi, gospodine Ili}u, jo{ uvek podr{ku vladaju}e ve}ine? 2. Za{to ne odgovarate na ozbiqne kritike Va{eg rada u sferi tro{ewa buxetskih sredstava, prepu{tawa grada kadrovima iz SPS-a, katastrofalnom odnosu prema poqoprivredi, velikim obe}awima od kojih nema ni{ta (zatvoreni bazen, kargo centar, Dom za stare, nove investicije...)? 3. Da li }ete, zarad

opstanka na vlasti, ispuniti svaku `equ Veqku Negovanovi}u i drugim koalicionim partnerima, pa makar i na {tetu svoje stranke, odnosno Nove Srbije? 4. Da li imate uop{te podr{ku Nove Srbije za daqe ostajawe na mestu gradona~elnika, ili ste podr{ku izgubili i u sopstvenoj stranci? 5. Za{to SNS tra`i rekonstrukciju vlasti i u ^a~ku, i da li se pod tim misli upravo na Va{e mesto? Mo`emo mi iz Pokreta Dveri u ^a~ku da sa~ekamo do prvog slede}eg zasedawa Skup{tine grada u septembru, da bismo Vas sve ovo pitali i li~no, ali smatramo da je red da se obratite javnosti, posle godinu dana na vlasti, i odgovorite na ova pitawa, ukoliko se jo{ uvek nalazite na mestu gradona~elnika. Informativna slu`ba Pokreta Dveri

SAOP[TEWE RAVNOGORSKOG POKRETA OO ^A^AK

TETKA ZLATA, @ENA SA JUNA^KIM SRCEM M i, ~a~anski Ravnogorci, tetka Zlatu, ro|enu Bradowi}, a udatu Todosijevi}, upoznajemo na parastosu pored Morave, posve}enom stradalim ^a~anima u komunisti~kim streqawima posle oslobo|ewa, koje ^a~anska crkva tradicionalno obele`ava na dan Usekovawa glave Svetog Jovana Krstiteqa. Tu je dolazila od kako je po~elo odr`avawe parastosa devedesetih godina, jer smatra, da je tu negde zakopan i wen nestali otac Milo{, Solunac, vi{e puta odlikovan, a 1947. posle hap{ewa od strane ~a~anske UDB-e, gubi mu se svaki trag, kao i mnogim drugim ^a~anima i {ire, koji u to vreme “oslobo|ewa”, postrada{e bez suda i presude, ili bilo kakvog normalnog, qudskog obja{wewa. Ve} na prvi pogled vidimo da smo upoznali nekoga od junaka tog vremena, koji su bez straha izlazili na megdan toj pomahnitaloj a`daji komunizma, koja je u to vreme bila pu{tena da hara po srbskoj zemqi i da ~ini razna zla, streqawa, utamni~ewa, otimawa imovine i ostale torture svih onih, za koje makar i posumwaju da nisu na wihovoj, tzv. liniji, jer je temeq wihove ideologije bio “ko nije sa nama, on je protiv nas”. Weno godi{te, 1925. nikako se nije moglo prepoznati u wenom fizi~kom i duhovnom temperamentu, `eqom i voqom za akcijom, i wenim vedrim osmehom, koji je zra~io optimizmom da svaka te{ko}a ima svoj kraj i da nije vredna velike pa`we. A onda saznajemo odakle ona crpi tu snagu. Za mnoge je wena sudbina izuzetno tragi~na. U 22. godini biva uhap{ena, jer su partizani, pored wene ku}e, prilikom potere likvidirali “odmetnika”, sada znamo da je to srbski vojnik, Ravnogorac Veselin Bojovi}, ali tada je to bio dovoqan razlog da u zatvor ode ~itava porodica. Zlata i wene dve sestre, osu|ene su na po deset godina zatvora, otac nestaje, brata ~esto isle|uju (prebijaju). Zatvor i torture kojima je bila izlo`ena, umesto da je slome, bude u woj prkos i ga|ewe prema mu~iteqima, tako da postaje sve sna`nija i odlu~nija u borbi za goli `ivot i svoj kasniji `ivotni put.

Posle ~etiri godine naprasno je pu{taju, ali dolazak ku}i joj ne obe}ava mir, jer ubrzo saznaje da je wena ku}a i daqe uto~i{te vojnicima Ravnogorskog pokreta. Brat joj 1952. godine umire od posledica prebijawa u okviru tzv. istrage o prethodnom procesu. A 1956. UDB-a od svojih dou{nika saznaje da se tu krije Petar Mladenovi}, i onda za Zlatu opet po~iwe ko{mar koji je ve} pro{la i upoznala. Krivicu preuzima na sebe. Osu|ena na 12 godina, bez straha, pomirena sa svojom zlom sudbinom, prkosno kre}e u nove sukobe, “i ako je ubiju, pa {ta, ali mi-

lost ne}e tra`iti”. U zatvoru provodi pet godina, gde se prema woj ophode jo{ stro`ije, nego prema onima koji su zaista po~inili neko kriminalno delo, hrvatske zatvorenice su povla{}ene, one su im neki komandiri. Po izlasku iz zatvora ima problem oko zaposlewa, jer je obele`ena, ali Bogu hvala, snalazi se i za posao, pa se i udaje i wen `ivot kre}e ka normali. Ne mo`e imati decu, ali weno veliko srce vrlo brzo nalazi utehu u usvajaweu dece, koju odgaja kao svoju i tako do`ivqava i tu radost, da se obraduje svojim unu~i}ima. Sa nama Ravnogorcima, sa zadovoqstvom se ukqu~uje u formirawe i rad Komisije za pronala`ewe i otkopavawe masovnih grobnica stradalih od komunisti~kog terora na teritoriji ^a~ka, na ~elu sa Goranom Davidovi}em. Do posledwih dana svog bogatog `ivota, bila je aktivna, kako u Komisiji, tako i u ostalim manifestacijama, koje smo mi Ravnogorci organizovali, na kojima je bila drag gost, i davala nam podstrek za daqe, jer nama je sad sigurno mnogo lak{e. Ovom prilikom se zahvaqujemo tetka Zlati i molimo za opro{taj, {to jo{ uvek nismo kao dru{tvo osudili ratne i posleratne zlo~ine komunista, tako da neki weni islednici, jo{ `ivi, nisu odgovarali za svoja nedela. Sve ovo i mnogo vi{e je zabele`io u svojoj kwizi “Tetka Zlata”, wen podstanar, pokojni Nenad Ja}ovi}, da se ne zaboravi, jer bi to bio veliki greh. Tetka Zlato, neka ti je ve~na slava i molimo se da Bog tvoju du{u primi u Carstvo nebesko. Predsednik Ravnogorskog pokreta Dragan ]endi}


5

GRAD

PETAK 2. AVGUST 2013. GODINE

AMBASADOR INDONEZIJE SEMJUEL SAMSON PRO[LOG PETKA BORAVIO U ^A^KU ndonezija ima oko 250 miliona stanovnika i 16. je zemqa u svetu po ekonomskim potencijalima i razvijenosti, zbog ~ega postoje izuzetne mogu}nosti za saradwu ove zemqe sa ^a~kom i Srbijom, zakqu~io je wen ambasador Semjuel Samson posle razgovora sa gradskim rukovodstvom pro{log petka. - Re~ je o tr`i{tu od oko 500 miliona stanovnika, ra~unaju}i i okolne azijske zemqe, zbog ~ega mo`e biti ostvarena dobra saradwa, ne samo u oblasti poqoprivrede, ve} i turizma. Osim toga i u drugim sferama postoje veliki potencijali za saradwu na{e dve zemqe. Jedan od povoda za dolazak ambasadora Samsona u ^a~ak je i gostovawe i koncert Kulturno umetni~kog dru{tva “Krida Budaja” sa indone`anskog Univerziteta, tako da su ^a~ani mogli da upoznaju i deo kulture ovog dalekog naroda, rekao je gradona~elnik Vojislav Ili}: “Susret smo iskoristili i da sa ambasadorom razgovaramo o budu}oj saradwi ^a~ka i Indonezije, imaju}i u vidu da ova zemqa ima jedno od najve}ih tr`i{ta u svetu. Zbog toga }e delegacija ^a~ka narednih dana otputovati u Beograd i u Ambasadi Indonezije se dogovoriti o konkretnim vidovima saradwe.” Saradwa sa Ambasadom Indonezije zapo~eta je

I

ZEMQA JE USPE[NA,

AKO IMA USPE[NE @ENE

prilikom ranije promocije ~a~anskih firmi koje vode `ene i wihovih proizvodnih programa, podsetila je Gorana Tanaskovi}, predsednica Poslovnog udru`ewa `ena “Nade`da Petrovi}”, koje je i organizovalo posetu visokog gosta i wegovih saradnika. Tom prilikom on je izrazio `equ da upozna ~lanice ovog udru`ewa i posebno firmu “Maru{ka”, rekla je Tanaskovi}ka, izraziv{i zadovoqstvo {to su ^a~anke ugostile delegaciju iz Indonezije.

IZ BEDE U KREATIVNU INDUSTRIJU Indonezija je pro{la kroz krizni i najte`i ekonomski period ’97 - ’98 godine, kada su mnogi gra|ani ostali bez posla, i zemqa prakti~no do`ivela ekonomski krah. Upravo tada je po~ela da se razvija kreativna industrija, kada je Vlada Indonezije zamolila i apelovala na `ene da se aktiviraju u malim radionicama u svojim domovima. Po~ele su da prave hranu, razne specijalitete i da ih prodaju ispred svojih ku}a, da bi pomogli porodi~ne finansije. Posle nekoliko godina taj sektor se izuzetno razvio i prerastao u kreativnu industriju Indonezije, koja danas predstavqa jedan od pet najja~ih stubova ekonomije na{e zemqe. Zahvaquju}i upravo razvijenoj kreativnoj industriji, `enama i mladoj generaciji koji je “nose”, i proizvodwi narodnih no{wi, ta{ni, torbi, garderobe, Indonezija je me|u 16 najrazvijenijih zemaqa sveta, predstavio je svoju zemqu ambasador Samson i podsetio da je za vreme vladavine biv{eg predsednika Suharta Vlada Indonezije ve}u pa`wu obra}ala na velike kompanije, zanemaruju}i doma}u i malu proizvodwu po domovima gra|ana. To je bio jedan od razloga ekonomskog kraha zemqe. marketing 032/342-276

Posle prijema u Skup{tini Grada, ambasador Samson je posetio privatno preduze}e “Maru{ka” u Preqini, ~ija je vlasnica Maru{ka Topalovi} u svom domu priredila srda~nu dobrodo{licu starom prijatequ, wegovim saradnicima i ~lanovima kulturno umetni~ke grupe “Krido Budaja”. - Ja sam od onih qudi koji veruju da zemqe koje imaju uspe{ne `ene, poslovo|e i rukovodioce firmi, tako|e mogu da budu uspe{ne. Kada se Vlada fokusirala na ku}nu proizvodwu i mala i sredwa preduze}a, u kojima su `ene uglavnom na rukovode}im poslovima, ekonomija je krenula uzlaznom putawom, rekao je ambasador, naglasiv{i da su ta preduze}a nosioci 60 odsto ekonomskog razvoja zemqe, a prosek godina qudi zaposlenih u wima 39. Upravo zbog toga smo sre}ni zbog posla koga je razvila i Maru{ka Topalovi}, koja nije uspe{na `ena samo u Srbiji, ve} i svetu. Sve na{e delegacije koje dolaze u posetu Srbiji obavezno dobijaju e{arpe od Maru{ke koja je, zahvaquju}i tome, postala poznata i priznata i u Indoneziji - rekao je ambasador, istkav{i da odnose izme|u ^a~ka i Indonezije pro{iruju i u~vr{}uje ne samo Maru{ka Topalovi}, ve} i

jedna Indone`anka koja je udata u ^a~ku i student Vladimir ]irjakovi} koji je na postdiplomskim studijama ekoturizma na jednom presti`nom univerzitetu stipendista indone`anske Vlade. Po{to je, ne skrivaju}i emocije, zahvalila ambasadoru i ~lanovima kulturno umetni~ke grupe na poseti, Maru{ka Topalovi} je naglasila da je na taj na~in dobila najlep{e priznawe: “Kada neko sa strane vidi da je va{ rad kvalitetan, to vam daje jo{ vi{e snage da istrajete i uspete i da malu firmu, pretvorite, kao {to mnogi koji su je posetili smatraju, u

svetsku. Mi se trudimo da radimo najboqe {to mo`emo, zbog ~ega mi je ~ast i zadovoqstvo {to amabasdor moje marame i e{arpe poklawa svim damama koje dolaze u Srbiji. Ovo je jedna od poseta koja }e, verujem, otvoriti vrata i ostalim strancima koji `ele da do|u i vide {ta mi u ^a~ku radimo.” Po{to su gosti i doma}ini razmenili prigodne poklone, a Maru{ka svim ~lanovima delegacije i

kulturno umetni~ke grupe “Krida Budaja” darovala svoje e{arpe, sa wihovim imenima i motivima Morave i Ov~arsko kablarske klisure, u radionici firme pred posetiocima je “svojom rukom” za nekoliko minuta predstavila deo svog proizvodnog programa i na prirodnoj svili specijalnim bojama odslikala jo{ jednu u nizu unikatnih marama. M.N.


6

GRAD

PETAK 2. AVGUST 2013. GODINE

SPISAK AKTIVNOSTI JP “GRADAC” I IZVO\A^A RADOVA SVAKOG DANA SVE DU@I

SAOP[TEWE PREDUZE]A „LASTA”

MNOGO POSLA I NA GRADSKOM DECA BEZBEDNO STIGLA I NA SEOSKOM PODRU^JU adle`ni iz JP “Gradac” i izvo|a~kih preduze}a koje su oni anga`ovali na izgradwi, komunalnom odr`avawu i opremawu javnih povr{ina, izgleda, nastoje da maksimalno nadoknade vreme izgubqeno u ovoj gra|evinskoj sezoni, koja je u ^a~ku po~ela kasnije nego {to je uobi~ajeno. O tome svedo~e podu`i spiskovi svakodnevnih aktivnosti u oblasti izgradwe i odr`avawa puteva i ulica, krpqewa udarnih rupa i komunalnog odr`avwa. Putari su tako ove sedmice na gradskom podru~ju zapo~eli va|ewe ivi~waka, radi pro{irewa kolovoza u Ulici Svetozara Markovi}a, na relaciji od Sin|eli}eve, do Ulice cara Lazara. Osim toga, u toku su i pripremni radovi, takozvano frezovawe asfalta u ulicama Vojvode Stepe i Vladike Nikolaja Velimirovi}a, koje }e na najo{te}enijim deonicama dobiti novi asfaltni zastor.

N

Na seoskom podru~ju je nastvqeno krpqewe udarnih rupa na nekoliko putnih pravaca u Vapi, a u Mesnoj zajednici Mili}evci iskop kanala, ~i{}ewe postoje}ih i zamena propusta pored puteva. Izvo|a~i su ove sedmice anga`ovani i na “popuwavawu” udarnih rupa u Mr~ajevcima i Katrgi, na delu puta broj 312 i deonici od seoskog doma do magistrale. U MZ Be~aw u

toku je ugradwa betonskih cevi pored puta Piletine - Bukovac, a u Gorwoj Trep~i sanacija klizi{ta na delu puta koji vodi u Luwevicu i popravka makadamskih puteva u potesu “Livadice”. I radnici javno komunalnih preduze}a “Gradsko zelenilo” i “Komunalac”, zadu`eni za komunalno odr`avawe javnih i zelenih povr{ina, su svakodnevno na terenu. Osim

{to redovno polivaju kolovoze i trotoare, svakodnevno kose travu, re`u drve}e i na osnovu naloga komunalne inspekcije orezuju lipe u Ulici svetog Save i konzerviraju stabla platana u Krenovom prolazu. Prema nalozima i re{ewima Saveta za bezbednost saobra}aja i na osnovu primedbi MUP -a, radnici preduze}a “[ipeti}” redovno odr`avaju i vertikalnu signalizaciju, dok firme “Energetik” i “Nikola Tesla”, zadu`ene za odr`avawe javne rasvete, ove sedmice u MZ Avlaxinica postavqaju nove kablove, repariraju nekoliko stubova za javnu rasvetu i pripremaju ih za prikqu~ewe na trafo - stanicu. Prema najavama nadle`nih, tokom ovog meseca bi}e intenzivirani i radovi u oblasti horizontalne signalizacije i obele`eni svi prelazi u neposrednoj blizini gradskih i seoskih {kola. M.N.

„LASTINIM” AUTOBUSOM NA MORE

petak posle pono}i, 26. jula 2013. godine, do{lo je do me|usobnih razmirica u autobusu SP „Lasta“ koji je saobra}ao ka ^a~ku, izme|u ~lanova posade, `ene i mu{karca voza~a, a koji je bio anga`ovan za prevoz dece na ekskurziju. Voza~i su krenuli autobusom u kojem nije bilo putnika ka ^a~ku, gde je trebao da primi decu iz ~a~anskih vrti}a i da ih prevezu do Ulciwa na more. Saobra}ajna policija u ^a~ku zaustavila je autobus pre ulaska u grad i privela jednog voza~a, jer je imala dojavu o napadu jednog voza~a na drugog ~lana posade, nakon ~ega mu je odre|eno zadr`avawe od 48 sati. Po grupu dece, koja je trebala da se preveze u Ulciw, odmah je do{la druga posada voza~a, tako da su svi bezbedno prevezeni i stigli u predvi|eno vreme na `eqenu destinaciju. Kolektivnim Ugovorom o radu saobra}ajnog preduze}a „Lasta“, definisano je da je fizi~ki obra~un na radnom mestu strogo ka`wiv, te }e, ukoliko istraga doka`e da je do{lo i do fizi~kog obra~una me|u ~lanovima posade, oba voza~a biti strogo sankcionisana.

U

HRONIKA

UHAP[EN ZBOG POKU[AJA UBISTVA

OSUMWI^ENI ZA KRA\U DEVET VOZILA

osle trodnevne potrage, ~a~anska kriminalisti~ka policija je prona{la i uhapsila Sa{u \uraki}a (1987) iz ^a~ka, zbog postojawa osnovane sumwe da je izvr{io krivi~no delo te{ko ubistvo u poku{aju i krivi~no delo nedozvoqena proizvodwa, dr`awe, no-

P

organizovanoj akciji ~a~anske kriminalisti~ke policije, u ponedeqak su u ^a~ku uhap{ena ~etiri lica osumwi~ena da su na podru~ju ^a~ka, Kragujevca i Lu~ana otu|ila devet vozila. Mera zadr`avawa odre|ena je Predragu Kova~evi}u (1962), Vojkanu Petrovi}u (1987), Draganu Markovi}u (1987) i Darku \uki}u (1986), svi iz ^a~ka, zbog postojawa osnovane sumwe da su izvr{ili vi{e krivi~nih dela te{ka kra|a i neovla{}eno kori{}ewe tu|eg vozila. Wihova meta bila su vozila marke „golf“ i „da~ia logan“. Osumwi~eni su, prema prethodnom dogovoru, u toku no}i, krali najpre vozila marke „golf“, a potom i „da~ia logan“ i do radionice osumwi~enog Kova~evi}a su dolazili tako {to su ukradenim golfom, {lepali ukradeno vozilo „da~ia logan“.

U

Osumwi~eni Kova~evi} je ova vozila pla}ao po 600 evra, a potom ih demontirao i prodavao u delovima. Prilikom pretresa policija je u radionici Predraga Kova~evi}a prona{la dva putni~ka vozila „da~ia“, od kojih je jedno bilo delimi~no demontirano, kao i delove ise~ene {koqke od tre}eg vozila. Tako|e, policija je prona{la i pet „golfova“ koja su osumwi~eni ostavqali na razli~itim lokacijama nakon izvr{ewa krivi~nog dela. Sva prona|ena vozila vra}ena su vlasnicima. Osumwi~eni }e, uz krivi~nu prijavu, biti privedeni istra`nom sudiji Osnovnog suda u ^a~ku. Kriminalisti~ka policija nastavqa rad na utvr|ivawu svih okolnosti izvr{ewa ovih krivi~nih dela i identifikaciji drugih izvr{ilaca.

{ewe i promet oru`ja i eksplozivnih materija. Osumwi~eni je u nedequ, 28. jula, oko tri sata posle po}i, u Ulici `upana Stracimira, ispred kafea “Tifani”, pucao u pravcu vozila marke “mercedes”, kojim je upravqao \.K.(1995) iz ^a~ka, u trenutku kada je automo-

bilom skretao iz Ulice `upana Stracimira u Raji}evu. U vozilu su se nalazila jo{ dva lica. U pucwavi niko nije povre|en. Osumwi~eni Sa{a \uraki} }e, uz krivi~nu prijavu, biti priveden istra`nom sudiji Vi{eg suda u ^a~ku.

POGINUO BICIKLISTA U

ponedeqak, oko 20 ~asova, u Prijevoru se dogodila saobra}ajna nezgoda u kojoj je jedno lice izgubilo `ivot, dok su dva lica zadobila lake telesne povrede. Do nezgode je do{lo kada je K. B. (1991), ameri~ki dr`avqanin, upravqaju}i putni~kim motornim vozilom marke “volvo”, pod dejstvom alkohola, izgubio kontrolu nad vozilom, pre{ao na levu kolovoznu traku i uda-

rio biciklistu M. S. (1966) iz Prijevora, usled ~ega je M. S. podlegao povredama na licu mesta. Nakon obarawa bicikliste, vozilo je udarilo u betonsku banderu, a potom u dve osobe koje su sedele ispred prodavnice, od kojih je jedna zadobila lake telesne povrede. K. B. je potom vozilom udario u jedno parkirano vozilo i reklamne panoe koji su o{tetili jo{ jedno

vozilo. K. B. se zaustavio nakon udara u `i~anu ogradu i tom prilikom je on zadobio lake telesne povrede. Uvi|aj na licu mesta obavili su istra`ni sudija Osnovnog suda u ^a~ku i Osnovni javni tu`ilac u ^a~ku, u prisustvu policijskih slu`benika SPI ^a~ak. Protiv voza~a putni~kog motornog vozila policija je odredila meru zadr`avawa.


7

GRAD

PETAK 2. AVGUST 2013. GODINE

DELAGACIJA RUSKE AMBASADE POLO@ILA VENCE NA OBNOVQENE SPOMENIKE VOJNICIMA CRVENE ARMIJE U TRBU[ANIMA I DOWOJ TREP^I

SE]AWE NA PRO[LOST VA@NO ZA OPSTANAK NACIJE borbama za oslobo|ewe ^a~ka 1944. godine, pored brojnih pripadnika NOVJ, poginulo je i 468 vojnika Crvene armije, od kojih je 35 sahraweno na grobqu u Trbu{anima, a osam u Dowoj Trep~i. Na inicijativu ~a~anskog Dru{tva srpsko ruskog beloruskog prijateqstva, ova obele`ja su obnovqena i ogra|ena, a na wih su pro{log ~etvrtka delagacija Ruske amabasade, predvo|ena pomo}nikom ata{ea za odbranu Aleksandrom Mali{evim, predstavnici Grada, Dru{tva i SUBNOR-a polo`ili vence. Spomenik u Trbu{anima nepoznatim Crvenoarmejcima, ina~e, podigli su 1981. godine me{tani ovog sela. Iako je du`nost pomo}nika ata{ea za odbranu u Ruskoj ambasadi u Srbiji Mali{ev preuzeo pre ne{to vi{e od mesec dana, prvo {to ga je zadivilo, kako je rekao na prijemu

U

kod zamenika gradona~elnika Radenka Lukovi}a, je gostoprimstvo srpskog naroda: - Srbi i Rusi su bratski narodi, izme|u kojih postoje velike i jake veze. I poseta obnovqenim spomenicima je dokaz da se uvek se}amo jedni drugih. Ja sam oficir, vojno lice i mene to duboko poga|a. Drago mi je {to se trudite da rekonstrui{ete te spomenike, jer i time se, pored ostalog, ~uva se}awe na pro{lost, koje je va`no za opstanak svake nacije. I ovo }e biti jedan od koraka ka u~vr{}ivawu veza izme|u na{e dve zemqe. Mali{ev je naglasio da se i Srbi i Rusi se}aju istorije i ne dozvoqavaju da se ona olako mewa, uprkos nastojawima pojedinaca, “rukovo|enih uskim interesima, da ponize Crvenu armiju, zna~aj Sovjetskog saveza i srpske armije, ali da }e svima wima Bog suditi”.

- Mi znamo i cenimo {ta je Rusija u pro{losti zna~ila za Srbiju, a cenimo i ono {to danas ~ini, posebno na ekonomskom planu. Zahvalni smo Ruskoj ambasadi {to je obnovila spomen obele`ja u Trbu{anima i Dowoj Trep~i. Ovo je prilika da istaknemo i da smo sa Ruskom ambasadom i prethodnih godina imali izuzetnu saradwu i da je biv{i amabasador Aleksandar Konuzin nosilac najvi{eg gradskog priznawa - Decembarske nagrade i da jedna ulica u ^a~ku nosi naziv Crvene armije. Osim toga, pre nekoliko meseci ^a~ak se pobratimio sa gradom Ruzom - rekao je, po`elev{i gostima dobrodo{licu, zamenik gradona~elnika Radenko Lukovi}. Po{to je izrazio zahvalnost Ruskoj ambasaadi koja je pomogla Dru{tvu srpsko ruskog beloruskog prijateqatva da obnovi spomen obele`ja i

apelovao na rukovodstvo Grada da i ono ubudu}e podr`i sli~ne projekte, wegov predsednik Dragan Logvinov je najavio da }e biti obnovqeni i ostali spomenici podignuti ruskim borcima stradalim

u ~a~anskom kraju, me|u kojima su i obele`ja u Cagawama i Zabla}u: “Ne}emo i ne mo`emo da zaboravimo da je u na{em kraju poginulo 468 Rusa za odbranu ^a~ka i okoline. Slede}i veliki projekat,

koga }emo realizovati najverovatnije na jesen, bi}e, kako smo se dogovorili sa ambasadorom, rekonstrukcija obele`ja na Brdu mira, na kome je sahraweno 408 Crvenoarmejaca.” M. N.

BESPLATNA MENTORSKA OBUKA ZA @ENE BUDU]E PREDUZETNICE

ODSKO^NA DASKA ZA PRIVATNE VODE okviru projekta podr{ke preduzetni{tvu, Udru`ewe poslovnih `ena “Nade`da Petrovi}”, u saradwi sa Udru`ewem poslovnih `ena Srbije, organizuje besplatnu mentorsku obuku za preduzetnice koje su pokrenule posao, ili tek nameravaju da zapo~nu novi biznis. Projekat }e biti realizovan od avgusta do oktobra, ka`e Gorana Tanaskovi}, rukovodilac ~a~anske OJ Regionalne privredne komore Kraqevo i predsednica UP@ “Nade`da Petrovi}”: - I ovim putem pozivamo sve budu}e preduzetnice i `ene koje su tek zakora~ile u preduzetni~ke vode da se prijave na konkurs i dobiju besplatnu mentorsku obuku, koju }e dr`ati `ene iskusne u privatnom poslu. Smatramo da pomo} preduzetnicama mogu pru`iti `ene koje iz svog dosada{weg rada i prakse imaju {ta da ka`u i poka`u po~etnicama. Mnoge organizacije i institucije se, naime, ne bave privredom, ali mogu da nam pru`e zna~ajne informacije i podatke, neophodne za otvarawe preduze}a i po~etak wihovog rada. Mentorski program, nagla{ava Tana-

one }e prakti~no dobiti prvu, odsko~nu dasku i napraviti po~etni korak u budu}em samostalnom poslovawu. Sve informacije, `ene budu}e preduzetnice, mogu dobiti na sajtu Poslovnog udru`ewa Srbije ili Udru`ewa poslovnih `ena “Nade`da Petrovi}” u ^a~ku. Osim toga, mogu se informisati i putem

U

telefona 343 - 085 i nakon toga se prijaviti, dobiti i popuniti upitnike, koje treba da predaju najkasnije do 9. avgusta. Komisija }e me|u prijavqenima izabrati kandidatkiwe koje su ispunile sve uslove za ukqu~ivawe u besplatni mentorski program. M. N.

UDRU@EWE POTOMAKA RATNIKA SRBIJE U^ESTVOVALO U LETWIM DANIMA KULTURE

KOD SPOMENIKA STEPE STEPANOVI]A rogram “Tamo daleko” izveden je 18. jula uve~e ispred spomenika velikog vojskovo|e. Najavquju}i ostale u~esnike, predsednik ~a~anskog ogranka Udru`ewa potomaka ratnika Srbije Slobodan ^vorovi} je kazao da udru`ewe na ovaj na~in odaje po~ast, ne samo Stepi Stepanovi}u, nego i svim na{im precima koji su u Balkanskim i Prvom svetskom ratu vojevali

P skovi}ka, podrazumeva, pored ostalog, obezbe|ewe podataka o osnivawu firmi, obuku za izradu biznis planova, dobijawe konsultantskih usluga, savete kako organizovati li~nu i promociju preduze}a... Zbog toga je ovaj program, smatra ona, izuzetno pou~an i koristan za sve pripadnice “lep{eg pola” koje nameravaju da se oku{aju u preduzetni~kim vodama. U~e{}em u ovom projektu

punih sedam godina. Kroz `ivot i ratne podvige vojvode Stepe proveli su nas naratori Milica Raji} i Ilija Stefanovi}. Zajedno sa Nikolom Radi{i}em (klavir), Stefanovi} je, kao klarinetista, u~estvovao i u muzi~kom delu programa. “Nizamskim rastankom”, kao i melodijama “Kre}e se la|a francuska”, “Mar{ na Drinu” i “Tamo daleko”, oni su do~arali vreme koje sada-

{we generacije ne bi smele da prepuste zaboravu. E. V.


8

DRU[TVO

PETAK 2. AVGUST 2013. GODINE

STARI ^A^AK

RAZGLEDNICE

SVEDO^ANSTVA PROHUJALIH DANA

Kraqa Milana ulica

rve po{tanske karte po~ele su da se koriste kao slu`beno sredstvo prepiske u Austro Ugarskoj monarhiji 1869. godine, a u po{tanskom prometu Srbije pojavile su se ~etiri godine kasnije. Od 1881. godine zamewuju ih dopisne karte, a monopol na wihovo izdavawe imala je po{ta, odnosno dr`ava. Za pojavu ilustrovanih dopisnih karata “krivi” su privatni izdava~i, a prvu seriju razglednica u Srbiji objavila je kwi`ara Velimira Valo`i}a u Beogradu godine 1895. Veoma brzo razglednice su stekle popularnost i osvojile tr`i{te, pa je

P

dr`ava posle samo dve godine izdala “Pravilnik za izradu dopisnih karata od strane privatnih lica”, a wihov godi{wi promet 1904. u Kraqevini Srbiji iznosio je vi{e od pet i po miliona. Naj~e{}e su se na razglednicama nalazile slike gradova i reprezantativnijih gra|evina, a osim topografskih, kori{}eni su i drugi motivi, pa su mesto na predwoj strani ilustrovane dopisnice zauzimali portreti pripadnika srpske dinastije i va`ni doga|aji, scene iz Balkanskih i Prvog svetskog rata, reprodukcije umetni~kih dela ... U vreme mobilnih tele-

RAZGLEDNICA KAO PUTUJU]A REKLAMA Razglednice su izdavali i trgovci i kafexije, koji su u ilustrovanim dopisnicama umeli da prepoznaju mo}no marketin{ko sredstvo. Jedan od wih bio je ~a~anski hotelijer Dragutin Lazovi}, sin kafexije Obrada Lazovi}a, koji nas obave{tava kako wegov ugostiteqski objekat izgleda i {ta sve nudi posetiocima (pivnica, sobe za izdavawe, pozori{na sala ...), ali istovremeno {aqe i poruku da je izuzetno dobro pose}en. Obi~an posmatra~, me|utim, ne zna da je snimak na~iwen 1. maja, kada su u~esnici prvomajske povorke kroz glavne ulice ^a~ka grupno svratili u kafanu, da predahnu uz kriglu dobrog piva.

fona i SMS poruka, razglednica, nekada masovno sredstvo komunikacije, povukla se u istoriju. Tek poneko, vi{e iz “{tosa”, posegne za wom da bi se porodici i prijateqima javio iz daqine, a najve}e interesovawe za wu danas ispoqavaju prou~avaoci pro{losti i sakupqa~i ilustrovanih dopisnih karata. Zbirka razglednica na{eg sugra|anina Slavi{e Andri}a sadr`i nekoliko stotina raznovrsnih primeraka, a najve}i broj, gotovo 90 odsto razglednica koje je on prikupio, od zaborava ~uva izgled starog ^a~ka i poruke qudi koji su u ovom gradu `iveli ili su ga pose}ivali iz poslovnih i turisti~kih pobuda. Razglednice koje objavqujemo odabrao je sam kolekcionar, a svaka od wih interesantna je na svoj na~in. One na kojima su fotografije Okru`nog zdawa i Kasarne, na primer, pripadaju starijem tipu, kod koga je predwa strana bila namewena i za ilustraciju i za tekst, a revers samo za adresu. Od 1906. godine slika zauzima celu aversnu stranu razglednice, a pole|ina je podeqena na dva dela - za adresu primaoca i tekst po{iqaoca. Qubiteqe dopisivawa, me|utim, ovo pravilo nije moglo da disciplinuje, pa su svoje poruke ostavqali na obe strane, a neki od wih su po-

sezali i za rimom. Tako je na razglednici koja prikazuje Kraqa Milana ulicu, upu}enoj gospo|ici Ka}i Molerovi} u Beograd, sa~uvan i veoma realisti~ki zapis o na{em gradu: “Kad ^a~ak gleda{ usred dana/ Lep je samo iz aeroplana/ Ulice kao kifle krive/ Devojke iza taraba vire. Stare razglednice ~esto svedo~e o delovima grada ili zdawima kojih vi{e nema, a jedna od wih, koju ^a~anin Steva 30. 4. 1921. oda{iqe u Vr{ac, ~estitaju}i svom pobratimu Grujici Be{evi}u Hristovo Vaskrsewe, podse}a da je u ^a~ku nekada postojala i katoli~ka crkva. Zahvaquju}i razglednici znamo i kako je izgledao hotel “Lazovi}”, a primerak iz Andri}eve zbirke otputovao je iz ^a~ka za Kragujevac krajem 1928. godine, kao ~estitka trgovcu Tasi Atanasijevi}u “za verewe sa g|icom Slavkom”. @eqa da bude “sretan u izboru verenice” ispisana je pa`qivo trukovanim slovima, a kuka i vijuga ovog “krasnopisa” spre~ile su nas da de{ifrujemo potpis. Nije nam po{lo za rukom ni da saznamo ime ~oveka koji se “sa slu`benoga putovawa” javqa “gospi Anici Mili~koi}” ~ak u Bistricu (Bohiwsko jezero), 26. 9. 1933. godine. Slika je ovekove~ila \ur|evdanski uranak u ~a~anskom selu Beqini (ili Bije-

Gorwa Gorevnica, 1920.

qini, kako na karti pi{e). Zanimqiva je i razglednica koja je u Beograd krenula iz rudnika u Gorwoj Gorevnici, 23. 5. 1920. godine. - Primio sam pismo. Blagodarim. Vama i Nadici hvala na pozdravu. Neka me Nadica na|e na ovoj fotografiji, ako mo`e. Kada bi Nada bila ovamo u lepoj {umi i zelenoj travi - ne bi nazebla - pi{e gospo|i Mici Nikoli} izvesni Petar, uz obja{wewe da su na slici “radnici na dan isplate, u

nedequ”. Rukopis i dobro poznavawe pravopisa otkrivaju {kolovanog ~oveka, pa se mo`e pretpostaviti da se po{iqalac karte u rudniku obreo kao stru~no lice i da je on jedan od trojice mu{karaca odevenih u “gospodska”odela i sa kravatom. Osim razglednica, kolekcionar je za objavqivawe odabrao jednu dopisnu kartu bez slike, koja je stara vi{e od jednog veka. Wome ~a~anska porodica Gavro-


PETAK 2. AVGUST 2013. GODINE

vi} izjavquje sau~e{}e Nade`di Petrovi} (poznatoj slikarki) povodom smrti wenog oca Mite.

9

DRU[TVO

- Draga Nado. Iz novina videh nesre}u koja vas je zadesila, ja o~ekivah odgovor i ne slute}i kaku }u nesre}-

nu vest ~uti, sa Materom i tvojima primi na{e svesrdno u~e{}e, u `alosti za va{im dobrim drugom i Ocem.

Wemu `ele rajsko Naseqe, a vama od Boga utehe - pi{u Leposava, Kosara, Lenka i Milan St Gavrovi}.

Karta je “gospo|ici Nade`di Petrovi}evoj, nastavnici vi{e `enske gimnazije�, koja je u to vreme

`ivela u Ratarskoj ulici u Beogradu, poslata 15. 4. 1911. godine. E.V.

PRVI ^A^ANSKI IZDAVA^ RAZGLEDNICA Sa sigurno{}u se mo`e tvrditi da su se prvi u ^a~ku izdavawem razglednica bavili fotograf Franc Padovi} i kwi`ara Isaila A. Petrovi}a i da su one u prometu bile samim po~etkom 20. veka. Petrovi} je imao i svoju {tampariju, ali se ne zna da li je ona bila tehni~ki dovoqno opremqena da bi mogla da {tampa ilustrovane dopisne karte. Na pole|ini starih razglednica pronalazimo, pored ostalih izdava~a, kwi`aru Anastasa \. Konstantinovi}a, kwi`aru Rajkovi}a i \ukovi}a, Marka Dragutinovi}a, Vladimira R. Bojovi}a, Mladomira Stefanovi}a, kao i kwi`are bra}u [qivi}. marketing 032/342-276

Katoli~ka crkva u ^a~ku postojala je za vreme austrougarske okupacije, a bila je sme{tena u ~uvenoj Lu`anskoj kafani u centru grada.

Karta upu}ena Nade`di Petrovi}


10

DRU[TVO

PETAK 2. AVGUST 2013. GODINE

STANIMIR MINI] IZ DOWE TREP^E NI@E VELIKE ZLATNE I ZLATNE MEDAQE ZA RAKIJE VRHUNSKOG KVALITETA

QUBAV, RECEPT ZA USPEH dru`ewe proizvo|a~a vina i rakija “VIR” iz Kwa`evca, organizovalo je pro{le subote, 27. jula, u okviru Sajma “PRVISI”, sve~anu dodelu priznawa proizvo|a~ima ~ija su vina i rakije ocewivani po~etkom maja. Na sve~anosti u Domu kulture uru~ene su zlatne, srebrne i bronzane medaqe mnogim proizvo|a~ima sa podru~ja kwa`eva~ke op{tine, a veliki broj priznawa odneli su i gosti, proizvo|a~i vina iz Bugarske. I ovoga puta uzorci iz “Mini}eve

U

ku}e rakije” su najboqi, a Stanimir Mini} iz Dowe Trep~e oven~ao se Velikom Zlatnom, Zlatnom i Srebrnom medaqom za rakije od {qive, duwe i viqamovke. - Dobiti ove tri medaqe, u `estokoj konkurenciji, me|u 88 izlaga~a, na Me|unarodnom takmi~ewu rakije i vina u Kwa`evcu, veliko je priznawe, jer proizvo|a~i iz ovog kraja i Bugarske imaju dobru i rakiju, i vina. I samog sebe sam prijatno iznenadio. Mo`e se re}i da je u Kwa`evcu “~e{}e sito” nego na Novosadskom sajmu.

Ina~e, to su dva me|unarodna sajma koja su najja~a u na{oj zemqi, kada je re~ o ocewivawu kvaliteta. Kwa`evac je jedinstven i po tome {to svake godine u ocewivawu uzoraka rakije u~estvuju dva eminentna profesora, Ninoslav Niki~evi} i Slobodan Jovi} - ka`e Stanimir Mini}, koji od 2005. godine nijednom, i ni na jednom me|unarodnom sajmu, nije ostao bez zlatne medaqe, odnosno, velike zlatne, kao i titule “{ampion kvaliteta”. Me|u brojnim nagradama izdvaja se i jedna po-

sebna za rakiju od {qive sa ocenom 19,20, koja, kako ka`e Mini}, nije zabele`ena ni u zemqi, ni u svetu. Svaka rakija iz “Mini}eve ku}e” je izuzetnog kvaliteta, a tajna uspeha je u

“qubavi”, tvrdi na{ sagovornik: - Ako se ne{to radi s qubavqu, onda rezultat ne mo`e da izostane. Novih rakija nikad dosta, uvek postoji neki novi izazov. Ove godine sam eksperi-

mentalno proizveo i rakiju od ribizle i medova~u. Zanimqivo je da je ovaj gra|evinac u penziji, proizvodwom rakije po~eo da se bavi iz hobija, po~etkom 80-ih godina. N. R.


PETAK 2. AVGUST 2013. GODINE

11

DRU[TVO

“KRIDA BUDAYA”, FOLKLORNA GRUPA UNIVERZITETA IZ XAKARTE GOSTOVALA U ^A^KU

PRIKAZALI JEDINSTVO

RAZLI^ITOSTI Ovo ve~e je poruka prijateqstva izme|u Indonezije i Srbije, kazala je Nene Karim, profesorka psihologije na Univerzitetu u Xakarti i osniva~ folklorne grupe koja je trenutno na Balkanskoj turneji ladi Indone`ani, studenti raznih fakulteta Univerziteta u Xakarti nastupili su u ~a~anskom Domu kulture 26. jula, pred brojnom publikom i predstavnicima Ambasade Indonezije i Grada ^a~ka. - Ovo ve~e je poruka prijateqstva izme|u Indonezije i Srbije - kazala je, obrativ{i se ^a~anima, Nene Karim, profesorka psihologije Univerziteta u Xakarti, i osniva~ folklorne grupe “Krida Budaya”, ~ija je misija da o~uva tradicionalni ples i muziku naroda Indonezije i wihovu lepotu prika`e qudima koji `ive u drugim delovima sveta i pripadaju druga~ijim kulturama. - Ne mogu da opi{em koliko je velika moja sre}a {to mi se kona~no ispunila `eqa da, zajedno sa svojom decom sa Univerziteta u Xakarti, do|em u Srbiju. U Indoneziji se dru`imo sa dvoje Srba, a wihove pri~e o Srbiji su u

M

suprotnosti sa onim {to su mediji govorili o va{oj zemqi. Sada smo do`iveli sve ono o ~emu su nam na{i prijateqi pri~ali, otvorenost srca i gostoprimstvo va{eg naroda. Kroz ples i osmeh ve~eras }emo vam pokazati da izme|u Srba i Indone`ana jo{ uvek postoje bliskost i prijateqstvo - kazala je profesorka Karim. Grupa “Krida Budaya” nastala je 1983. godine, a od

1988. godine nastupa {irom sveta i osvaja visoke nagrade na festivalima u Evropi, Americi, Australiji i Aziji. Trenutno je na Balkanskoj turneji, u okviru koje obilazi i vi{e gradova u Srbiji. Indonezija je velika zemqa, sa 14.508 ostrva i poluostrva i vi{e od 700 etni~kih grupa, od kojih svaka ima svoju kulturu, obi~aje i no{wu, pa ne ~udi {to grupa nastupa pod motom “jedinstvo u razli~itosti”. Bogatstvo muzike i igre indone`anskih naroda devojke i mladi}i iz ove grupe do~arali su nam kroz 11 numera. “Selik tubu ples” predstavqa dobrodo{licu kraqevskim gostima i poti~e sa Ju`ne Sumatre, a imali smo priliku da videmo i igre koji pripadaju narodu Minangkabau, sa Zapadne Sumatre.

“Selendang amoj” je igra zavo|ewa iz Xog Xakarte, “Kalimantan” ples opisuje ceremoniju u ~ast mrtvih i deo je folklora Kalimantana na Borneu, dok “Janger” ples sa Balija sadr`i molitvu bogovima da kultura ovog ostrva ostane ~ista i jaka uprkos stranim uticajima. Tradicionalni plesovi naroda Indonezije ukoreweni su u mitu i religiji i predstavqaju umetni~ki na~in komunicirawa sa nevidqivim silama. Muzika ovih naroda nezamisliva je bez raznih vrsta udaraqki (bubwevi, gongovi i metalofoni), a na publiku su fascinantno delovali i `ivopisni kostimi u kojima ~lanovi grupe nastupaju. U pauzi su sa dve svoje ta~ke nastupili ~lanovi KUD-a “Abra{evi}”. E. V.

SA POLAZNICIMA I INSTRUKTORIMA [KOLE TKAWA I PLETEWA Jednomese~nu obuku u tkawu i pletewu organizuje Narodni muzej u ^a~ku, a projekat “Pokrenimo niti” finansijski je pomoglo Ministarstvo kulture ~ionica broj 6 u Gimnaziji zauzeta je i tokom letweg raspusta, a nastavu poha|aju samo pripadnice “slabijeg” pola. Sredwo{kolke, i tek nekoliko `ena u zrelijem dobu, sve u svemu wih petnaestak, sti`e na vreme, u minut, i odmah priawa na posao. Neke su za razbojem, druge sa plete}im iglama u rukama. Poha|aju jednomese~nu {kolu pletewa i tkawa “Pokrenimo niti”, koju organizuje Narodni muzej u ^a~ku, uz finansijsku pomo} Ministarstva kulture. - Zanimaju me ru~ni radovi. Lepo je kada ~ujete da je neko ne{to sam izatkao, ispleo ili sa{io. Ranije su baka i majka poku{avale da me nau~e da pletem, ali se nisam dovoqno trudila. Sada sam zrelija i ozbiqnija, svakim danom napredujem - ka`e sedamnaestogodi{wa gimnazijalka Mina Veqkovi}.

POKRENULE SU NITI

U

Za wenu vr{wakiwu \ur|u Tanaskovi} ovo je na~in da ispuni slobodno vreme, ali postoji i dodatni razlog za poha|awe ove neuobi~ajene nastave. - @elim da izradim ne{to za sebe i svoje sestre, kao i poklon~i}e za drugarice. Instruktor pletewa je Leka

Bojovi} (59), koja je igle u ruke uzela sa samo sedam godina i, uz pomo} bake i majke savladala ve{tinu. - Radila sam u “Slobodi”, stekla penziju, ali sam tokom celog `ivota plela, vezla i heklala. Za sebe, svoju decu i rodbinu - ka`e iskusna pletiqa i dodaje da je za-

dovoqna {to ima priliku da svoje znawe prenese mla|ima. Svoje u~enice hvali i Biqana Anxi} (55), instruktorka za tkawe. - Devojke su izvanredne, iznenadila me je wihova ozbiqnost i `eqa da {to vi{i nau~e. Ve} su savladale osnovne stvari, kao {to su osnivawe i namotavawe. Najva`nija je postavka, tkawe je lak{i deo posla, a u narednom periodu }e sigurno do izra`aja do}i i wihova kreacija. Tkawe je Biqanina qubav iz mladosti, ali se bavila drugim poslovima i nije imala vremena da joj se posveti. - Pre desetak godina sam ostala bez posla i krenula od po~etka. Poha|ala sam kurs tkawa, koji je u Kraqevu organizovao Duhovni centar, i po~ela da radim za sebe i porodicu. Prvo sam izatkala nekoliko krparica, onda sam pre{la na {alove i, malo po malo, stigla do sukawa i kompleta. Radim od prirodnih materijala, lana, pamuka, svile i ~iste vu-

ne, i sve {to uradim prodam. Moje mu{terije su `ene koje vode ra~una o odevawu i umeju da prepoznaju kvalitet - ka`e Biqana, nagla{avaju}i da je tkawe divan zanat i da zaslu`uje da bude prenet mla|im generacijama. O~uvawe starih zanata i jeste ciq projekta “Pokrenimo niti”, sa kojim je Narodni muzej u ^a~ku konkurisao za sredstva Ministarstva kulture. - Dobili smo novac za nabavku tri razboja, dva su ve} ura|ena, tre}i sti`e ovih dana. Oni }e biti vlasni{tvo Muzeja, pa }emo i narednih godina mo}i da organizujemo sli~ne {kole i radionice. Na{a ustanova prvi put ovako ne{to radi, odziv je bio dobar, a {kola je prevashodno namewena devojkama sredwo{kolskog uzrasta. Za radionicu je bilo prostora i u Muzeju, ali smo se opredelili za Gimnaziju, jer smo hteli da u realizaciju projekta ukqu~imo i {kolske ustanove - obja{wava Sne`ana A{anin, etnolog Narodnog muzeja. Nastava se odr`ava svakog dana od 10 do 14 ~asova, a po zavr{etku obuke bi}e prire|ena izlo`ba radova. E. V.


12

SELO

PETAK 2. AVGUST 2013. GODINE

U POSETI MARKU BOROVI]U, VO]ARU IZ BAWICE

MORA SE VEROVATI, DA BI SE VIDELO Jednog od ovih vrelih dana, ekipa “^a~anskog glasa” je krenula u posetu tridesetogodi{wem Marku Borovi}u, vo}aru iz Bawice. Mesto sastanka je bila benzinska pumpa u Zabla}u, a potom zajedno sa na{im doma}inom nastavismo put do wegovih vo}waka. Iako tog dana Marko sa svojim radnicima nije brao {qive, ~uli smo veseli `amor vrednih bera~a iz okolnih vo}waka. Ne ~udi {to im ni vrelina nije mogla ni{ta, jer smo se nalazili u “potkriqu” planine Jelice, nedaleko od manastira Stjenik, koji je, po predawu, podignut za vreme Mrwav~evi}a. Podsetismo se da je sada{wi hram sagra|en po~etkom 19. veka. Crkva Svetog Jovana manastira Stjenika je skromnih dimenzija, sagra|ena je od kamena nepravilnog oblika. Saznali smo da je pored manastira izvor “Svetiwa”, za koji se smatra da je lekovit. Zanimqivo je i to da je u Bawici `iveo knez \ur|e, pod ~ijom se upravom nalazilo vi{e sela. Nije jasno da li je on potomak bana (vojvode) Milutina, velika{a iz vremena Cara Du{ana i wegove supruge banice Ikonije. Legenda ka`e da su se dvori bana (vojvode) Milutina i kneza \ur|a nalazili na potesu Banovina.

a elokventnim Markom ubrzo stigosmo do wegovog zasada {qiva i jabuka, i razgovor sasvim spontano “skrenu” u oblast vo}arstva. Borovi}i svake godine “u brawu” imaju 50 ari jagoda. Potom, ovom doma}instvu sledi berba {qiva, uglavnom ~a~anske lepotice i stenlej, na zasadu od 50 ari. Ovaj mladi vo}ar ima i jabuke u punom rodu na povr{ini od dva hektara, kao i jedan hektar mladog zasada, a kru{ke gaji na parceli od 50 ari. Po{to su trenutno aktuelne {qive, Marko ka`e da je zadovoqan rodom i kvalitetom, ali ne i otkupnom cenom, koja je trenutno 25 dinara po kilogramu. “Zapravo, toliko je pla}aju Rusi”, nagla{ava na{ sagovornik. Pored vo}arstva, koje je Borovi}ima primarna oblast poqoprivredne proizvodwe, oni se bave i povrtarstvom. Na parceli povr{ine od dva i po hektara ova porodica uzgaja krompir, kupus i luk. Ukupno obra|uje devet hektara zemqe, {to svoje, {to pod zakupom. Vo}e i povr}e najvi{e predaje otkupqiva~ima u okru`ewu, ka`e on, uglavnom onima koji rade za Ruse, a odre|enu koli~inu robe plasira na kvanta{kim pijacama u Kraqevu i Beogradu. Marko se od malena bavi iskqu~ivo poqoprivredom, ali priznaje da bez velike podr{ke i pomo}i

S

majke Jele i dvadeset{estogodi{we sestre Marije (koja je zavr{ila Ekonomski fakultet i upisala master studije), ne bi mogao da opstane u oblasti vo}arstva. - Moji stari su se uvek bavili poqoprivredom, roditeqi, baba i deda...

@eleo sam da ostanem na selu. Mnogi napu{taju selo, posebno mladi, ali ja sam uvek voleo ma{ine, traktor, zemqu. U vo}arstvu sam prona{ao sebe. I u budu}nosti vidim sebe u proizvodwi vo}a, iako su ulagawa velika, a firma pod otvorenim nebom. Ta~no je da radovi po~iwu po-

PIJA^NI BAROMETAR POVR]E

krompir 30 - 40 pasuq 300 paprika 70 - 100 paradajz 40 - 60 krastavac 30 - 40 praziluk 150 tikvice 30 boranija 80 - 130 kupus 20 karfiol 150 per{un 30 {argarepa 80 cvekla 150 blitva 30 zelena salata 30 - 40 crni luk 60 beli luk 400 VO]E

lovinom decembra i traju do jeseni naredne godine, odnosno, dok se vo}e ne obere. Ali, po prirodi sam optimista, i nadam se da }e se nekada ne{to u Srbiji promeniti na boqe. Na selu mo`e da se `ivi u nekim granicama normale, a da se

ne{to posebno zaradi u dana{we vreme - to ne mo`e. Kivan sam na dr`avu i na lokalnu samoupravu, ne znam da li ne}e ili ne mogu da podsti~u mlade poqoprivrednike. Ima mladih qudi koji vole vo}arstvo, koji bi `eleli da se bave ovom granom poqoprivrede, ali ne mogu bez finan-

sijske podr{ke dr`ave obja{wava na{ sagovornik. Marko uglavnom poseduje neophodnu mehanizaciju, ali ne kompletnu. Nedostaje mu, ka`e, traktor sa predwom vu~om, koji mu je neophodan jer `ivi u brdovitom kraju: - Iz svoje re`ije ne mogu da ga kupim, krediti su skupi, velike su kamate. Nesigurno je u dana{we vreme napraviti bilo kakav samostalan korak. Tako|e bi voleo, kada bi resorno ministarstvo ili lokalna samouprava mogli da mu pomognu da izgradi jedan arterski bunar, koji je specifi~an po tome {to je mnogo dubqi i ve}i od obi~nih bunara. Iako su po wegovom mi{qewu, najve}i problemi u vo}arstvu nedostatak sistema za navodwavawe i protivgradne mre`e za pokrivawe vo}waka, Marko, ipak, u vo}arskoj proizvodwi vidi perspektivu, jer, kako ka`e, ne bi izabrao ovu granu poqoprivrede da je ne voli. Kada je re~ o evropskim standardima, na{ sagovornik nagla{ava da se odri~e ~ak mnogih stvari u `ivotu, da bi mogao da proizvede robu dobrog kvaliteta.

Radni dan wegove porodice po~iwe u pet, pola {est ujutro i traje uve~e do deset - jedanaest sati. Na letovawe i ako ode, to je bukvalno na dva - tri dana, jer nema vremena. Da bi imao potpuniji i sadr`ajniji `ivot i, naravno, usavr{io proizvodwu, najve}u podr{ku o~ekuje od lokalne samouprave i dr`ave. Do sada mu je, ka`e, na`alost, samo jedna banka nekoliko puta “iza{la u susret”, kada su mu bili potrebni kratkoro~ni krediti za poqoprivredu. Iako nije ~lan nijednog udru`ewa, jer ih u wegovom kraju nema, smatra da bi ovakav na~in organizovawa mnogo pomogao vo}arima. Rado bi se anga`ovao u radu jednog ovakvog udru`ewa, jer veruje da me{tani udru`enim snagama i znawem najbr`e mogu da napreduju, ne samo kao poqoprivredni proizvo|a~i, ve} i kao dru{tvena zajednica. Davno je re~eno: “Mora se verovati, da bi se videlo”. Ovaj mladi ~ovek veruje da je wegova budu}nost u vo}arstvu i da }e u Srbiji nekada biti boqe. Na{a ekipa mu `eli da taj boqitak {to pre vidi! N. R.

sve`e {qive 50 suve {qive 300 jabuke 50 - 100 kru{ke 50 - 100 jagode 270 vi{we 100 breskve 50 - 90 nektarine 50 - 90 lubenice 30 - 40 gro`|e 180 ju`no vo}e 100 - 240 orasi 1.200 MLE^NA PIJACA

projino bra{no 90 pili}i 350 - 370 jaja 10 - 13 kajmak 500 - 600 sir 200 - 400 pr{uta 1.200 - 1.500 slanina 300 - 800 suxuk 850 STO^NA PIJACA

teli}i - nema tovqenici - 190 prasi}i 250 - 270 ovce 100 - 120 jagwad 210 - 220 p{enica 30 je~am 35 kukuruz 32


PETAK 2. AVGUST 2013. GODINE

13

SELO

BERBA KUPINE U DRAGA^EVSKOM KRAJU

ROD DOBAR, KONA^NA CENA NEIZVESNA Kotra`a ima idealne uslove za proizvodwu jagodi~astog vo}a. Pored maline, vo}ari ovog sela, sporadi~no gaje i kupinu, ali na daleko mawim povr{inama. Berba je po~ela pre petnaestak dana, ali se jo{ uvek ne zna koliku }e kona~nu otkupnu cenu imati kupina u ovoj sezoni. Bilo bi dobro da bude kao pro{logodi{wa, ali proizvo|a~i izra`avaju sumwu da }e se wihova `eqa ostvariti. Ako se po jutru dan poznaje, bi}e dobro ako sa po~etnih 50 ili 60 dinara po kilogramu, za koliko se prodavala na startu sezone, bar duplira cenu.

ako isti~e Milomir Lazarevi}, iskusni vo}ar iz Kotra`e, malina je u ovoj sezoni solidno rodila, a imala je i dobru otkupnu cenu, pa }e zahvaquju}i tome poqoprivrednici bar delimi~no mo}i da pokriju gubitke iz prethodne godine. Kada je re~ o kupini, sve je jo{ uvek neizvesno zbog cene. - Pro{le godine smo u svom zasadu od 15 ari ubrali oko ~etiri tone kupine. Postavili smo sistem “kap po kap”, tako da smo ubla`ili efekte katastrofalne su{e. U ovoj sezoni o~ekujemo da

K

}emo ubrati najmawe pet tona vrlo kvalitetne kupine, ali jo{ uvek ne znamo kakva }e biti kona~na cena. Pro{le godine smo ovo vo}e prodali po ceni od 180 dinara po kilogramu, {to predstavqa svojevrsni rekord, ali ne o~ekujem da }emo ovog leta ostvariti ni pribli`no dobre finansijske efekte u wenom plasmanu. Trenutna otkupna cena kupine je od 60 do 70 dinara, i ne pokazuje neku zna~ajniju tendenciju rasta. Bili bismo zadovoqni kada bi sko~ila barem na 100 dinara - isti~e Milomir Lazarevi}, obrazla`u}i da je proizvodwa kupine, u odnosu na malinu, daleko rentabilnija, jer su mawa i ulagawa. On dodaje da su pro{le jeseni mnogi vo}ari u Kotra`i i drugim draga~evskim selima podigli nove zasade kupine i da je to bio rezultat dobre cene ovog vo}a, koja je ostvarena u pro{loj

sezoni. Ima puno zainteresovanih poqoprivrednika, ali jo{ uvek “vagaju”, da li da u|u u novu investiciju, jer kupina nema ustaqenu cenu. Milomir Lazarevi} se poqoprivredom bavi od rane mladosti. Ka`e, poqoprivrednici su bili i wegovi preci, pa je i on nastavio wihovim stopama. Dominantno mesto u porodi~noj proizvodwi ima vo}arstvo. U ovom {esto~lanom doma}instvu, na ukupno ~etiri hektara plodne kotra{ke zemqe, na nadmorskoj visini od 550 metara, uspe{no uzgajaju malinu, kupinu, {qivu i jabuku. - Po~eo sam da radim poqoprivredne poslove kada sam imao desetak godina. Re~ je o specifi~noj proizvodwi, koja je uvek tesno povezana sa rizikom. Imamo uvek mnogo posla, a {to se ti~e rezultata, sve zavisi od Boga.

I SIN KRENUO O^EVIM STOPAMA Dvadesetosmogodi{wi Milomirov sin Veselin je ranije radio u “Valeti”. Nakon wenog zatvarawa, ozbiqnije se posvetio poqoprivredi. - Iako sam odrastao u selu, rad u preduze}u mi je daleko vi{e odgovarao. Radio sam u mlekari tri godine. Nakon wenog zatvarawa, vratio sam se poqoprivredi, jer nisam imao izbora. S obzirom da sam odrastao uz poqoprivredne alatke, rad mi

Poqoprivrednici ~a~anskog kraja su potpisali ugovore za kori{}ewe bespovratnih podsticajnih sredstava iz agrarnog buxeta Grada. Na konkurs je stiglo 205 zahteva, a uslove za dobijawe subvencija ispunio je 161 poqoprivredni proizvo|a~. Konkursom su pokrivene sve oblasti poqoprivredne proizvodwe, a ukupna vrednost odobrenih podsticajnih sredstava je 27 miliona dinara. Pojedina~ne subvencije se kre}u od deset hiqada dinara do pet hiqada evra u dinarskoj protivvrednosti. ako je istakla Mila bunara. Krxi}, rukovodiBespovratna podsticajlac Slu`be za po- na sredstva je dobio i Quqoprivredu, potpisanim bi{a Radovanovi}, poqougovorima Grad se obavezu- privrednik iz Katrge, koji je da }e u roku od 15 dana je istakao da u dana{wim sve predvi|ene iznose pre- uslovima privre|ivawa neti na namenske ra~une svaki vid pomo}i agraru poqoprivrednika. Prema mnogo zna~i. Qubi{a se usvojenom pravilniku, u bavi povrtarskom i vo}arsvim oblastima poqopri- skom proizvodwom, a sredvrede, za ratarstvo, povr- stva iz agrarnog buxeta tarstvo, vo}arstvo, sto~ar- Grada iskoristio je za kustvo i prera|iva~ke kapa- povinu traktora. - Dobio sam od dr`ave citete, subvencije iznose 50 odsto od ukupne inve- subvenciju u visini od 25 sticije, dok se sa 30 odsto odsto ukupne vrednosti kusredstava subvencioni{e pqenog traktora. I lokalnabavka poqoprivrednih na samouprava mi je sada podsticajna ma{ina. Ina~e, najvi{e odobrila zahteva je stiglo za sisteme sredstva. To za mene predza navodwavawe i kopawe stavqa dragocenu pomo}. U

Milomir Lazarevi} upu}uje unuka u porodi~ni posao

Eto, tukao nas grad u dve sezone za redom, a onada, pro{le godine, do{la je su{a - ka`e Milomir, dodaju}i da posebnu pri~u predstavqaju otkupne cene poqoprivrednih proizvoda, koje, iz sezone u sezonu, variraju. Qubivoje Karaxi}, predsednik Udru`ewa proizvo|a~a “Vilamet” Draga~evo, isti~e da su u proteklih nekoliko godina mnogi kupiwaci u draga~evskom kraju iskr~eni zbog destimulativne otkupne cene. Postoji interesovawe vo}ara da ponovo podi`u nove zasade, ali se u ve}ini slu~ajeva jo{ uvek se ne usu|uju, jer

ne pada te{ko. U Kotra`i ima dosta mladih qudi, koji su ostali na selu, tako da imamo sa kim i da se dru`imo - isti~e Veselin, dodaju}i da u porodici razmi{qaju da postepeno pro{iruju proizvodwu, jer mu je i supruga ostala bez posla. Za po~etak, planiraju da podignu novi zasad maline, a da li }e {iriti i kupinu, ka`e, jo{ je neizvesno. Sve zavisi od wene cene u ovoj, ali i narednim sezonama.

cena ovog vo}a varira. Kupina je pro{le godine imala odli~nu cenu. Pla}ala se ~ak i 180 dinara po kilogramu, a sada, u novoj sezoni, sa po~etnih 50, podigla se na 65 dinara. Po istoj ceni otkupquje se i na podru~ju Ariqa. - Da li }e cena ostati na ovom nivou ili }e rasti - trenutno nemamo informacije, jer hladwa~ari o tome ne `ele da se izja{wavaju. Ono {to je sigurno, rod kupine je solidan, jer se ova vo}na kultura, zahvaquju}i ja~oj toleranciji na su{u, odli~no odr`ala. Na na{em podru~ju se prete`no uzgaja “~a~anska bestrna”, a druge sorte su mawe zastupqene. Ukoliko do|e do stabilizacije otkupnih cena u narednim godinama, proizvo|a~i, koji imaju nameru da podi`u nove zasade, trebalo bi da razmisle i o novim sortama. Tr`i{te pokazuje da vlada ve}e interesovawe za nekim novim, prete`no nema~kim sortama kupine - rekao je Karaxi}. V. S.

PODSTICAJI AGRARU

DODEQENA BESPOVRATNA SREDSTVA ZA POQOPRIVREDU

K

mom doma}instvu `ivi devet ~lanova i bavimo se iskqu~ivo poqoprivredom. Najvi{e uzgajamo krompir, kupus, papriku, paradajz imamo ne{to {qiva i malo stoke. Pre ~etiri godine sam koristio subvencije za gradwu magacina i sada koristim priliku da se za-

hvalim lokalnoj samoupravi {to poma`e selo - rekao je Qubi{a Radovanovi}. Kako je istakao Vojislav Ili}, gradona~elnik ^a~ka, pozdravqaju}i prisutne poqoprivrednike, lokalna samouprava je u ovoj godini za poqoprivredu izdvojila 55 milio-

na dinara. Ostalo je neutro{eno oko 11 miliona dinara, pa }e za raspodelu tih sredstava biti raspisan novi konkurs. - U februaru smo dodelili bespovratna sredstva za setvu krompira, imaju}i u vidu obnavqawe rada ^a~anske ~ipsare, tako da je obezbe|en plasman krompira. Nadamo se da }emo u slede}oj godini u~initi jo{ jedan napor da pomognemo da se proizvodwa ovog zna~ajnog poqoprivrednog proizvoda vrati na nekada{wi nivo kada je ^ipsara radila punom snagom. Ja sam siguran da }e ova podsticajna sredstva, koja sada dodequjemo, biti iskori{}ena na pravi na~in, onako kako je planirano, i za dobrobit svih nas.

Na{ zajedni~ki ciq je da obezbedimo tr`i{te za poqoprivredne proizvode i redovnu isplatu otkupqenih artikala. Poku{avamo da prona|emo partnera, koji bi otvorio prera|iva~ke pogone, a nadamo se i skorom po~etku izgradwe kargo centra u La|evcima, koji }e omogu}iti br`u i lak{u distribuciju poqoprivrivrednih proizvoda na tr`i{te Evropske Unije i Rusije - rekao je Ili}, dodaju}i da je lokalna samouprava otvorena za korisne savete i sugestije poqoprivrednika i da svoje ideje mogu dostaviti Odboru za poqoprivredu, kako bi bili razmatrani prilikom planirawa buxeta za narednu godinu. V. S.


14 eto je godi{we doba koje donosi najvi{e opu{tawa, odmora, pregr{t sezonskih plodova. Najrazli~itije vrste vo}a i povr}a u kojima mo`e da se u`iva, osiguravaju obiqe vitamina i minerala koja podsti~u razli~ita korisna delovawa u na{em organizmu. U letwim mesecima, vo}e i povr}e su dragocene namirnice jer sadr`e i veliki procenat vode i sve elektrolite koje gubimo znojewem. Sam organizam leti, za vreme vrelih dana, tra`i hranu koja je lagana za varewe, sa vi{e vlakana, a mawom koli~inom masno}a i belan~evina. So, suhomesnati proizvodi, pr`ena i masna jela su svakako hrana koju leti treba izbegavati.

L

ZDRAVSTVO

PETAK 2. AVGUST 2013. GODINE

ZDRAVA LETWA ISHRANA Kako nas leto naj~e{}e asocira na more, a kako je i Svetska zdravstvena organizacija propagira Mediteransku ishranu, kao jednu od najzdravijih, sa sveukupnim pozitivnim uticajem na organizam , preporuka je da makar u letwim mesecima u`ivamo u ~arima mediteranske ishrane. Jer,

osim {to je zdrava, ona je ukusna i na izgled vrlo atraktivna. Leto je vreme za u`ivawe u ukusnim namirnicama: vo}u, povr}u, semenkama, ora{astim plodovima, za~inskom biqu, sve`oj ribi i plodovima mora. Naravno, posebno treba ista}i va`nost kori{}ewa

maslinovog, ekstra devi~anskog uqa, koje zbog visokog sadr`aja omega 3 masnih kiselina, ima brojne pozitivne uticaje na ~oveka, {titi od upalnih procesa, ~isti krvne sudove i najboqa je prevencija za bolesti srca i krvnih sudova. Leti je posebno korisno jesti kajsije, breskve, diwe, lubenice, {argarepu, paradajz, tj. naranxasto, `uto i crveno vo}e i povr}e. Ono sadr`i biqne pigmente koji poseduju antioksidativne osobine i podsti~u pigmentaciju. Poma`u u prevenciji raka ko`e i spre~avaju prevremeno starewe ko`e.

Mle~ni proizvodi sa mawim sadr`ajem masti osigura}e potreban unos kalcijuma i vrednih proteina. Posebno su korisni fermentisani mle~ni proizvodi: jogurt, kiselo mleko, kefir - koji sadr`e enzime, vlakna, vitamine i minerale, kao i probiotske bakterije korisne za odr`avawe crevne flore, naro~ito u letwim mesecima. Crveno meso, zapr`ena i masna jela svakako treba izbegavati u letwim mesecima. Proizvodi od soje se lako vare i dobar su izvor proteina i odli~na zamena za `ivotiwske proteine u letwim mesecima.

Leti je izuzetno va`no odr`avati adekvatan unos te~nosti, odnosno vode. Zbog visokih spoqnih temperatura, organizam se vi{e znoji i dolazi do smawewa vode u }elijama. U toku leta trebalo bi izbegavati alkoholna, gazirana i zasla|ena pi}a, kao i pi}a bogata kofeinom, jer mogu doprineti pove}anu dehidratacije, jer stimuli{u izlu~ivawe vode iz organizma. Svakako , u letnim mesecima, najboqi izbor za nadokna|ivawe te~nosti su izvorske i mineralne negazirane vode, nezasla|eni ~ajevi, vo}ni sokovi bez dodatog {e}era. Iako nam leti najvi{e prijaju hladni napici, treba znati da boqe rashla|uje te~nost sobne temperature. I. M.

SEDATIVI U PRIRODI

BIQNI LEKOVI ZA SMIREWE

iqni lekovi za smirewe su prirodni izbor umesto sinteti~kih lekova. Velika potro{wa sinteti~kih lekova za smirewe name}e potrebu da se na|e alternativa za nervozu i stres koji haraju savremenim dru{tvom i qudima. Osim fizi~kih ve`bi i rada na sebi, jedna od korisnih i zdravih opcija su i prirodni biqni lekovi, odnosno lekovite biqke koje deluju antistresno i poma`u kod nervoze. Postoji {irok spektar lekovitog biqa koje se mo`e upotrebiti za antistres terapiju, le~ewe gr~eva i nervoze, kao i za le~ewe nesanice i depresije, isto kao i lekovi za smirewe. Treba razumeti da ve}ina biqaka koje se preporu~uju u ovom tekstu deluju blago i da im treba vremena da ispoqe pun kapacitet lekovitog dejstva. Preparati od lekovitog biqa, biqni lekovi za smirewe i ~ajevi za smirewe treba da se piju du`e vreme. Biqni lekovi za smirewe nisu tako efikasni, jaki i brzi kao sinteti~ki lekovi. Ali zato oni mogu pomo}i boqe kod

biqke za smirewe ujedno lekovite biqke i za mnoge druge probleme, da imaju kompleksno dejstvo, i da ne odgovara svaka biqka svakome. Nekome poma`e mati~wak za smirewe srca, dok drugome poma`e glog, ili pak `alfija.

B

nekih psihi~kih disfunkcija za koje klasi~na medicina nema jasan recept i lek za le~ewe. Svaka lekovita biqka je pri~a za sebe, isto toliko koliko je svaki pacijent i wegova boqka pri~a za sebe. Ranije je travar ili fitoterapeut taj problem re{avao jer je poznavao i biqke i pacijenta i poku{avao da ih spoji u procesu isceqewa. Dana{wi prirodni lekovi za smirewe su bazirani na formulama i sastavu lekovitog biqa za koje je pokazano da }e delovati na ve}inu qudi. Treba znati da su lekovite

Mati~wak Mati~wak je mo`da najpoznatija i najupotrebqivija lekovita biqka za smirewe. Koristi se samostalno ili u raznim preparatima. Preporu~qiva je u vidu ~aja ili tinkture za aritmije srca, protiv mi{i}nih gr~eva, protiv nesanice, za visok pritisak, veliku napetost. Zna da uspava i omami u ja~oj dozi. Najpoznatiji biqni lekovi za smirewe uglavnom u sebi imaju mati~wak kao obavezan sastojak. Valerijana Valerijana je jedna od najpopularnijih biqaka za smirewe i ujedno najja~i bezbedni biqni sedativ. Uspavquje i opu{ta. Ima neugodan miris, ali deluje. Preporu~qiva je kod nesanice, napetosti, kao i gr~eva u crevima. Koristi se tako|e i za bolne menstruacije kod `ena. Sadr`e je najpopularniji biqni lekovi za smirewe, u vidu ~ajeva ili kapsula. Glog Glog je tradicionalan biqni lek za srce i visok pritisak. Smawuje aritmije i lupawe srca, reguli{e visok pritisak, ali n i j e biqka sa kojom se mo`e lako na-

}i prava formula. Zahteva iskustvo u primeni i znawe u koje ~ajne me{avine se mo`e staviti i u kojoj dozi.

Lavanda Lavanda je mediteranska biqka divnog mirisa poznata po svojstvu da tera moqce, ali isto tako tera i gr~eve i umiruje. Odli~na je za gr~eve u crevima i `elucu izazvane stresom. Koristi se i kod problema sa spavawem i za le~ewe nesanice. Lipa ^aj od lipe je odli~no sredstvo za lep san i nesanicu. Blago opu{ta. Kamilica Kamilica je lekovita biqka koje generalno opu{ta celo telo i sva tkiva. Omek{ava i smiruje tkiva i mi{i}e. Jake doze ~aja od kamilice poma`u kod stoma~nih gr~eva i nesanice. Kamilica je ~est sastojak u me{avinama biqnih lekova za smirewe. Origano Ovaj poznati za~in je u vidu ~aja odli~no sredstvo za osloba|awe od mi{i}nih gr~eva i za nesanicu. Kod spazama i napetosti od stresa u ja~im dozama i koncetraciji origano ume da opusti mi{i}e, ali i da uspava. Uklawa crevne gr~eve i umiruje preskakawe srca. U mawim dozama deluje stimulativno, a u ve}im omamquje. Bosiqak Ova poznata za~inska trava ima ~itav niz delova-

wa na organizam. Mo`e se koristiti u ja~im dozama kao antidepresiv ili za uspavqivawe kod anksioznih stawa. Zna da omami u jakoj dozi. U razli~itim ~ajnim me{avinama se razli~ito pona{a. Vrlo efikasna je

@alfija Ova mediteranska biqka ima {irok spektar delovawa. Umiruje nervozno srce, gr~eve creva i smawuje visoku temperaturu. Ali se ne sme koristiti u jakim dozama, i ~aj od `alfije mora da

KAKO IZABRATI PRAVU BIQKU? Preporuka je izabrati biqku koja svojim dejstvom uti~e na vi{e problema kod osebe. Na primer, ako su kombinovani stres i sr~ane tegobe, onda su mati~wak, glog i lavanda dobar izbor. Ako osoba ima problema sa crevima na nervnoj bazi, onda su kamilica, nana, origano i eventualno valerijana dobar izbor. Za one koji pate od nesanice, najboqi su valerijana, lipa, zova i mati~wak. Pri pijewu svakog ~aja za smirewe preporu~qivo je da se ~aj pije topao i zasla|en sa medom, jer i med deluje sedativno. Va`na napomena: upotreba lekovitog biqa i ~aja za smirewe ne iskqu~uje upotrebu lekova, posebno kod te`ih slu~ajeva bolesti. Biqni lek za smirewe nije zamena za klasi~an lek za umirewe ili antidepresiv. Uvek treba potra`iti savet lekara pri kori{}ewu lekova i lekovitog biqa, jer neke biqke, kao kantarion, znaju da ometaju upotrebu i smawuju dejstvo lekova.

kod problema sa mokra}om i kod gr~a be{ike. Dobra je i za stomak i plu}a. Kantarion Kantarion se koristi kod bla`ih oblika depresije i za ~itav niz drugih bolesti. Pobu|uje `lezde sa unutra{wim lu~ewem i rasteruje turobne misli, smiruje upale i gr~eve. Ne sme se piti u ve}im dozama, a i uti~e na neke lekove, tako {to im smawuje dejstvo.

se kuva 20 minuta u blago kqu~aloj vodi da se oslobodi toksina. Nije za lai~ku upotrebu, treba biti oprezan, jer ume da nepovratno o{teti jetru kod nestru~nog rukovawa. Zova Ova biqka generalno smiruje i opu{ta i podsti~e na znojewe. Blaga i bezbedna biqka koja du`om upotrebom dovodi do smirewa i umawewa mi{i}nih gr~eva i neuroze srca. Odli~na je za slaba plu}a i bronhije. I. M.


PETAK 2. AVGUST 2013. GODINE

15

ZDRAVSTVO

DONOR KARTICE USKORO KOD IZABRANOG LEKARA

JUNACI NA[EG DOBA

otovo da nema dana da se u medijima ne ~uje da neko te{ko bolestan ~eka na transplantaciju srca, jetre, plu}a ili nekog drugog organa. Me|u wima je i veliki broj dece. Mada se o donorima i transplataciji organa i tkiva ve} du`e vreme govori, ovaj, sve prisutniji humani korak u svetu, koji drugima mo`e zna~iti novi `ivot, jo{ nije dovoqno za`iveo u na{oj zemqi. Liste ~ekawa za transplataciju organa i tkiva sve su du`e, a u Srbiji je i daqe veoma malo donora. Na podru~ju koje pokriva Zdravstveni centar „Dr Dragi{a Mi{ovi}“ proteklih godina bili su tek sporadi~ni slu~ajevi interesovawa za potpisivawe donor kartica. Me|utim, iz ~a~anskog Zdravstvenog centra najavquju da }e krenuti u intenzivniji rad na donor programu „Produ`i `ivot“. Uskoro, svi zainteresovani mo}i }e donor kartice da potpi{u kod svojih lekara. Od septembra }e u na{em gradu biti organizovane tribine o ovoj temi, na kojima }e govoriti i stru~waci iz Uprave za biomedicinu. Nedavno su na simpozijum koji je u Zagrebu organizovao „Eurotransplant“, a po predlogu Ministarstva zdravqa i{la tri ~a~anska lekara – anesteziolozi dr Miroslav Sretenovi} i dr Vladimir Jovanovi} i neurolog dr Tawa Filipovi}, sa ciqem {to kvalitetnijeg pokretawa donor programa.

G

nagla{ava da je pristanak i potpisivawe donor kartice visokomoralni ~in. - Kartica se ne mora ni potpisati, jer je dovoqno da u razgovorima sa svojim bli`wim iska`emo `equ da u slu~aju mo`dane smrti budemo donor organa i tkiva. Transplantacija se mo`e vr{iti sa `ivih donora ukoliko se radi o parnim organima – bubregu, ili od onih kojima je dijagnostifikovana i potvr|ena mo`dana smrt. Prvi korak je potpisivawe donor kartice kod izabranog lekara, koji }e davati i odgovore na sve nedoumice. Mo`da-

gana i tkiva radi samo u specijalizovanim bolnicama i ustanovama. Dr Bo{kovi} ka`e da je plan Ministarstva zdravqa da se u ve}em broju zdravstvenih ustanova obu~e timovi lekara za eksplantaciju, koje }e se u po~etku raditi u prisustvu stru~waka sa Vojnomedicinske akademije i Klini~kog centra Srbije.

U ^A^KU NA HEMODIJALIZI 100 PACIJENATA U ~a~anskoj bolnici je oko 100 pacijenata na hemodijalizi. Desetak wih je „ob-

A da sve mo`e biti druga~ije potv|uje primer Ru`ice Stojkovi} (79) iz Ostre. Pro{lo je vi{e od 24 godine od kada je ona svojoj bolesnoj, tada trideset~etvorogodi{noj k}erki Milunki donirala bubreg. Zbog oslabqene funkcije bubrega, k}erka je, pri~a nam Ru`ica, imala dva spontana poba~aja i posle 17 godina braka nije imala dece. Nepunu godinu posle uspe{ne transplantacije, Milunka je

U SRBIJI SAMO ^ETIRI DAVAOCA NA MILION STANOVNIKA

„TRANSPLANTACIJA ORGANA JE OBLIK LE^EWA“

Direktorka Bolnice u ^a~ku dr Jelena Bo{kovi} ka`e da je ove godine ~a~anski Zdravstveni centar u{ao u donor program Ministarstva zdravqa i da }e ve} za desetak dana svi zainteresovani mo}i da kod svog izabranog lekara potpi{u donor karticu. - Na nivou na{eg regiona veliki je broj pacijenata koji su na hemodijalizi, koji su kandidati za transplantaciju bubrega, ali i onih kojima treba jetra, srce ili neki drugi organ. Me|u wima su pacijenti koji su de~jeg uzrasta, pa sve do qudi duboke starosti. Kqu~no je da transplantaciju organa i tkiva treba shvatiti kao jedan na~in le~ewa. Dono{ewem Zakona o transplantaciji uspostavqene su zakonske norme u ovoj oblasti u na{oj zemqi – ka`e direkorka Bo{kovi}. U svom dugogodi{wem iskustvu anesteziologa, dr Bo{kovi} se susretala sa brojnim pacijenatima kojima je potrebna transplantacija, kao i onim, koji su mogli biti potencijalni davaoci, zbog ~ega

PRI^A HRABRIH @ENA IZ OSTRE

nu smrt utvr|uju i potvr|uju timovi edukovanih, profesionalnih i visokomoralnih lekara specijalista. Nakon toga sledi definitivan potpis porodice da odobrava da wihovi bli`wi budu donori organa i tkiva – obja{wava dr Bo{kovi}. Za sada se u Srbiji transplantacija or-

ra|eno“ za transplantaciju bubrega, odnosno, izvr{ena je tipizacija tkiva. Najmla|i pacijent, koji u ovom trenutku ~eka na novi bubreg ima 25, najstariji 60 godina. - Zna~aj donor programa je ne samo produ`etak `ivota te{ko obolelih, ~esto veoma mladih pacijenata, ve} da se dobije i na kvalitetu `ivota. Mnogi nakon transplantacije zasnivaju porodice, dobijaju decu, zapo{qavaju se... A oni koji su na hemodijalizi vode, na`alost, tu`an `ivot, vezani su za bolnicu. Smawuju se i tro{kovi le~ewa, jer 30 odsto sredstava Republi~kog fonda za zdravstveno osigurawe odlazi samo na hemodijalizu – obja{wava direktorka Bolnice dr Jelena Bo{kovi}.

„LE^ITI DRUGOG I PRODU@ITI MU @IVOT JE I RELIGIJSKA OBAVEZA“ ^esta dilema u Srbiji je, da li je transplantacija u skladu sa verskim u~ewima i ose}awima. Pre dve godine predstavnici crkava i verskih zajednica u Srbiji, zajedno sa stru~wacima za transplantaciju i predstavnicima pacijenata potpisali su izjavu u kojoj se navodi da „judaizam, hri{}anstvo i islam smatraju da je religijska obaveza le~iti obolelog i produ`iti mu `ivot“. Ovom izjavom predstavnici Srpske pravoslavne crkve, Katoli~ke crkve, Jevrejske zajedinice i Islamske zajedice u Srbiji podr`ali su nacionalni program zave{tawa organa „iskqu~ivo u svrhu o~uvawa qudskih `ivota, iskqu~uju}i mogu}nost da se oni koriste za medicinske eksperimente ili u nastavne svrhe za studente medicine“. „Biblijski, talmudski i kuranski stihovi nas obavezuju na intervenciju u situacijama u kojima treba spasiti `ivot: „Nemoj stajati na strani dok se proliva krv tvog bli`weg“, „Qubi bli`weg svog kao sebe samog“, „I neka tvoj brat `ivi s tobom“, „Onaj ko spasi jedan qudski `ivot kao da je spasao ~itav svet“, navodi se izme|u ostalog u zajedni~koj izjavi.

Da bi Srbija re{ila problem lista ~ekawa na brojne transplantacije, potrebno je da ima bar deset donora na milion stanovnika. Sada je svega ~etiri davaoca na milion stanovnika. Pove}awe broja donora jedan je od uslova da Srbija bude deo „Eurotransplant“ sistema. Prema nekim stru~nim procenama, u Srbiji je godi{we potrebno oko 500 transplantacija bubrega, vi{e od sto transplantacija jetre i 20 do 30 srca. Svega 10 do 15 odsto pacijenata mo`e ra~unati da neko od wihovih srodnika odgovara kao davalac. Svi ostali moraju ~ekati na kadaveri~nu transplataciju, odnosno presa|ivawe organa od onih koji su do`iveli mo`danu smrt.

ostala trudna i rodila k}erku, koja je dobila ime Ru`ica - po svojoj hrabroj baki. - Ni trenutak nisam razmi{qala da li da to uradim. Ne mogu ni opisati sre}u koju sam ose}ala zbog toga. Ni o ~emu drugom nisam razmi{qala, osim o `ivotu svog deteta. I danas bih isto postupila. Sve se doga|alo brzo, ona je kratko bila na hemodijalizi i predlo`eno je da se poku{a sa transplatacijom. Imali smo tada dve mla|e k}eri, bliznakiwe, ali smo u Beograd na preglede oti{li suprug i ja. Pokazalo se da oboje mo`emo biti donatori bubrega za k}erku. Po savetu lekara, odlu~ila sam da to budem ja. Svaki detaq od tog 11. januara pamtim. Sve je dobro pro{lo, i po wu, i po mene. Spasla sam k}erku koja mi je zatim donela jo{ jednu veliku sre}u i radost – unuku! Da to nisam uradila, moja Milunka danas ne bi bila `iva – ka`e Ru`ica. „Hvali“ nam se da za protkle 24 godine nikada nije bila ozbiqno bolesna i skoro da ne pije lekove. - Svake godine idem na kontrole, Milunka na svaka tri meseca. Hvala Bogu, sve je u redu. Svima koji mogu na ovaj na~in da pomognu svojim najbli`im i drugim qudima poru~ila bih da smo pred Bogom veliki onoliko koliko dajemo drugima. A to najvi{e ~inimo darivawem organa onima kojima je to potrebno i spa{avawem wihovog `ivota – zakqu~uje Ru`ica. V. T.


16

PETAK 2. AVGUST 2013. GODINE

KULTURA

POKLON KWIGE

OSME LETWE DUHOVNE VE^ERI POKRETA „DVERI”

^a~anski glas i kwi`ara LAGUNA }e obradovati ~etvoro ~italaca koji budu najbr`i i jave se u petak od 11 do 11,30 ~asova u redakciju lista (tel: 377-107). Uz kupqen posledwi broj ^a~anskog glasa, nagra|eni kwige mogu podi}i u kwi`ari Laguna, Gradsko {etali{te bb, ^a~ak, radno vreme 9-21.

SVAKE NEDEQE U AVGUSTU I

Kejti Ford

LETO QUBAVI ejti Ford je kwigom „Leto qubavi“ dokazala za{to je omiqena spisateqica qubavnih romana u Engleskoj: wene junakiwe su obi~ne `ene s kojima se mo`emo poistovetiti, wihove nevoqe dok tragaju za qubavqu mame nam osmeh, ali nas i teraju da se zamislimo. Fordova se poigrava na samoj granici za{e}erenosti, ali majstorski uspeva da pogodi pravu meru kako bi zagolicala ma{tu, zasladila ve~e provedeno s kwigom i prvenstveno nas razonodila i vratila nam veru u qubav. [an je mlada samohrana majka koja je iz londonske vreve pobegla u idili~no englesko selo. U~i kako da gaji povr}e u svojoj ba{tici, oslikava name{taj i u`iva u mirnom `ivotu s petogodi{wim sinom. Sprijateqila se s me{tanima, a pogotovo s prvom susetkom Fionom. Qubav je posledwe {to joj pada na pamet, ali sudbina joj kroji druga~ije planove. Sun~ano, mirisno leto ne budi `equ za qubavqu samo u mladoj majci. Fiona, udovica u pedesetim godinama, odlu~uje da nadoknadi propu{teno i odva`uje se na upoznavawe preko interneta. A ne preza ni od toga da ta poznanstva iz virtuelnog prenese u stvarni svet, {to dovodi do veoma zabavnih, katastrofalnih pa i opasnih do`ivqaja. Nova kwiga Kejti Ford „Leto qubavi“ dobila je nagradu za najboqi savremeni qubavni roman u Engleskoj.

K

Ju Nesbe

SPASITEQ u Nesbe trenutno je najpriznatiji evropski pisac kriminalisti~kih romana. Dobitnik je nagrade kluba Riverton, skandinavskog Staklenog kqu~a i Nagrade udru`ewa norve{kih kwi`ara, a wegov roman „Crvenda}“je 2004. progla{en „najboqim norve{kim kriminalisti~kim romanom svih vremena“. Wegovi romani su ~esto i ekranizovani a kako je sam Nesbe rekao, veliki Martin Skorseze je najavio snimawe filma po wegovoj kwizi „Sne{ko“ koju }e Laguna objaviti za nekoliko meseci. „Spasiteq“ je Nesbeov {esti i dosad najprodavaniji roman o Hariju Huleu, omiqenom skandinavskom detektivu {irom sveta, a kriti~ari su jo{ jednom jedinstveni u velikodu{noj upotrebi superlativa. U letovali{tu Vojske spasa silovana je jedna ~etrnaestogodi{wakiwa. Posle dvanaest godina, neko iz mase ubija vojnika iz te organizacije tokom predbo`i}nog koncerta. Fotoreporteri su uslikali potencijalnog ubicu, ali Beatu Len, stru~waka za prepoznavawe lica, zbuwuje {to se wegovo lice mewa od slike do slike. Vi{i inspektor Hari Hule kre}e u lov na ~oveka bez lica po mra~noj strani grada, me|u svetom koji tra`i ve~no – ili bar privremeno – spasewe. A ubica nije zavr{io svoj posao... Ju Nesbe je ro|en 29. marta 1960. godine. Poznati je norve{ki muzi~ar i pisac bestselera. Diplomirao je ekonomiju i radio kao berzanski broker i novinar. Sada peva u rok bendu Di Derre, ali je najpoznatiji po seriji trilera o detektivu Hariju Huleu, prevo|enoj na 30 jezika. @ivi u Oslu. Izdava~ka ku}a Laguna objavila je slede}e romane Ju Nesbea: „Lovci na glave“, „Solomonovo slovo“, „Odmazda“, „Crvenda}“.

J

ove godine, svake nedeqe tokom avgusta, u tradicionalnom terminu od 20 ~asova u dvori{tu KUD “Abra{evi}” (Ulica Raji}eva br. 3) Pokret za `ivot Srbije “Dveri” i istoimeni ~asopis }e u saradwi sa novom izdava~kom ku}om “Catena mundi”, organizovati osme po redu Letwe duhovne ve~eri. U znak pijeteta prema velikom srpskom i hri{}anskom intelektualcu i kwi`evniku Predragu Dragi}u Kijuku IK “Catena mundi” su osnovali Branimir Ne{i} i Bo{ko Obradovi}, koji su ujedno i urednici, do sada objavqenih 15 izdawa. Direktor programa 8. Letwih duhovnih ve~eri Bo{ko Obradovi} isti~e da }e gosti duhovnih ve~eri biti profesor dr Miladin [evarli}, agroekonomista, profesor dr Milo Lompar, ~ija je kwiga intervjua “Povratak srpskom stanovi{tu” objavqena u novoj izdava~koj ku}i, prota Vojislav Bilbija, paroh roterdamski i ha{ki, a zavr{ne ve~eri bi}e prire|en i koncert duhovne muzike. Teme 8. Letwih duhovnih ve~eri bi}e posve}ene selu i poqoprivredi, Titu i Srbima (o ~emu je objavqen i istoimeni zbornik radova sa okruglog stola), kulturnoj politici, Pravoslavqu i Zapadu... Ve} u nedequ, 4. avgusta, u nazna~enom terminu bi}e odr`ano prvo duhovno ve~e u okviru koga }e biti predstavqena nova kwiga

“Tajna Svetosavqa - Nepoznati pogled na Svetog Savu” u izdawu IK “Catena mundi”. Gost predava~ je |akon Nenad Ili}, pisac i re`iser

filmova o Svetom Nikolaju @i~kom i Svetom Justinu ]elijskom i autor filma o Svetom Savi. Z. L. S.

SVETSKO PRVENSTVO U MODERNIM PLESOVIMA U RUSIJI VODI]E SVE POZNATIJI SRPSKI [OUMEN PREDRAG KATANI]

VELIKO PRIZNAWE I ZA STAR DANCE uska plesna federacija zvani~no je objavila da }e program na Svetskom prvenstvu u modernim plesovima u Sankt Peterburgu voditi ^a~anin Predrag Katani}, jedan od osniva~a Star Dance-a. Takmi~ewe }e biti odr`ano od 10. do 13. oktobra, a ovo je prvi put da Ruska plesna federacija anga`uje stranca da promovi{e najve}e takmi~ewe cele sezone u svetu. Ovaj anga`man je do sada najve}i izazov za Katani}a, bez obzira na to {to je ve} vodio razli~ite plesne programe i mnoga takmi~ewa u Srbiji, Bosni, Crnoj Gori, Sloveniji, Ma|arskoj, Italiji i Nema~koj. Ina~e, koncertom na Zlatiboru, odr`anom krajem juna, Star Dance je zavr{io jako napornu, ali i veoma uspe{nu sezonu. - Izuzetno uspe{nu sezonu zavr{ili smo nastupom i izletom na Zlatiboru, a koncertima u Po`ezi i ^a~ku na najboqi na~in smo pokazali svu lepotu na{eg posla. Prepune sale nas motivi{u na jo{ ve}u odgovornost, jer ~itava armija roditeqa, koja nas podr`ava, zaslu`uje samo najboqe od Star Dance-a. Zahvalnost dugujemo i prijateqima Baletskom studiju “Force”, kantautoru Nikoli Radovi}u i jedinstvenom UV Dance-u iz Beograda. Brojna

R

de{avawa, takmi~ewa, uspone i padove sa zadovoqstvom arhiviramo, a pred nama je leto pripreme za narednu godinu. Top Team po pravilu ne}e puno odmarati, jer mu predstoji mnogo nastupa tokom leta - izjavio je Predrag Katani}. Vi{e informacija o letwoj {koli densa mo`ete saznati preko oficijelnih stranica Fejsbuka i Tvitera, a upis novih ~lanova po~e}e ve} od 20. avgusta. N. R.


PETAK 2. AVGUST 2013. GODINE

NESVAKIDA[WA “GALERIJA” PORUKA CENTRA ZA VIZUELNA ISTRA@IVAWA “KRUG” Neposredno uz glavni ulaz u ~a~anski Dom kulture, veliki plakat u izlogu na kome je diskretno ispisan tekst: “Umetnost je stawe susretawa, susret je mesto dijaloga, dijalog je na~in sporazumevawa”. vim tekstom Centar za vizuelna istra`ivawa “Krug”, ve} prvog dana trajawa ovogodi{we manifestacije Letwi dani kulture 2013, otpo~eo je realizaciju svog projekta, koja }e trajati svih 60 dana ~a~anskog kulturnog leta. Ve} slede}eg jutra, u izlogu Povsnerov tekst: “Ako ne zna{ gde je pakao, pitaj umetnika. A ako nema umetnika, znaj da si ve} u paklu.” Plakat Nikole Xafa, pro{logodi{weg laureata “Politikine” nagrade, provokativno poru~uje: “..B.[. infrastrukturu, ako nema{ kulturu”. I potom svako jutro u izlogu, od po~etka jula - nova slika, grafi-

KAKO IZGLEDAM

ka, objekat, crte`, fotografija, rezbaren pastirski {tap, vez i druga dela razli~itih autora, od zna~ajnih imena iz sveta umetnosti, do u~enika

POKLON KWIGE Kao i svakog petka, ^A^ANSKI GLAS i VULKAN IZDAVA[TVO }e obradovati ~etvoro ~italaca koji budu najbr`i i jave se u petak od 11 do 11,30 ~asova u redakciju lista (tel: 344-772). Uz kupqen posledwi broj ^a~anskog glasa, nagra|eni naredna dva dana kwige mogu podi}i u kwi`ari Vulkan u Roda centru.

RU@NO PA^E ekada davno... ili Bio jednom jedan... eto, tako po~iwu. Ali ne brinite! Sve se zavr{avaju: ... `iveli su dugo i sre}no. Udobno se smestite i neka ~arolija ~itawa po~ne. A ma{ta mo`e sva{ta! Biblioteka ^ITAMO ZAJEDNO donosi mnogo uzbudqivih bajki i basni, ali i savremenih, sasvim novih pri~a. Budu}i da se ~itawem „osvajaju” ~itavi „kontinenti” novih saznawa, ovim izborom potrudi}emo se da opravdamo va{a o~ekivawa. U sredini svake slikovnice iz ove biblioteke prona}i }ete i edukativni dodatak - U^IM I IGRAM SE.

N

O

U IZLOGU? umetni~kih {kola, studenata, qubiteqa umetnosti, wih skoro pedeset. Autor ovog projekta, ~a~anski umetnik Bo`idar Plazini} i sam izlaga~ u ovoj nesvakida{woj “galeriji” u centralnom izlogu grada, o svom projektu ka`e: - Ovim projektom komentari{e se (obra|uje) tema izloga, kao neka vrsta paradigme za ono {to ozna~avamo kao potro{a~ko. Ovaj izlog svakog jutra ponudi novu “robu”, na kojoj nema etikete, koja bi ozna~avala wenu vrednost izra`enu brojem. On poziva na dijalog. Po svojoj snazi, on

je minoran i oli~ewe je mesta kulture i umetnosti kao proizvoda dru{tvenih odnosa. Izlog je istovremeno i ono u ~emu se ogledamo, ono {to pokazuje vi{e ko smo, no kako izgledamo tvrdi Plazini}. Na samom kraju projekta bi}e organizovana tribina, na kojoj }e, pored u~esnika u projektu, mo}i da se oglase i svi oni koji `ele da budu deo pri~e u kojoj se govori o kulturi i umetnosti, kao bitnom dru{tvenom fenomenu, koga su kao takvog proizveli dru{tveni odnosi, a koji u daqem toku i te kako, kao neka vrsta bumeranga, zna~ajno usmerava tok dru{tva, ka`e autor projekta i dodaje: - A onda, od izloga do izloga, i bez iznena|ewa pred svojim likom! Z. L. S.

PRVA ME\UNARODNA IZLO@BA FOTOGRAFIJA U DOMU KULTURE

ROCK 2013. petak, 26. jula, u sredwem holu Doma kulture u organizaciji Foto kino kluba “^a~ak”, otvorena je Prva me|unarodna izlo`ba fotografija “Rock 2013 . Izlo`eno je vi{e od 200 fotografija na temu muzike, motociklizma i slobodnog izbora autora. Postavka je deo Kru`ne izlo`be fotografija “Rock 2013” i pored autora iz ^a~ka, u woj su zastupqeni i umetni~ki fotografi iz Zaje~ara, Kwa`evca i Vidina (Bugarska). Autori iz ^a~ka su postigli odli~ne rezultate: PSA zlatnu medaqu i Pohvalu Salona dobio je Radenko Radovanovi}; srebrnu medaqu Salona Simonida Nikoli}; Pohvalu Salona i Pohvalu FIAP Mladen Jawi} i Pohvalu FSS Zoran Le{evi}. Qubiteqi umetni~ke fotografije ovu izlo`bu mogu pogledati do kraja naredne nedeqe. Z. L. S.

U

DOSTUPNA IZDAWA GRADSKE BIBLIOTEKE

KUPOVINA KWIGA I PREKO INTERNETA radska biblioteka “Vladislav Petkovi} Dis”, kao izdava~ zna~ajnih kwiga i publikacija otvorila je mogu}nost direktne kupovine wenih izdawa. U tu svrhu pokrenuta je na sajtu Biblioteke stranica “Kwi`ara”, na kojoj se nalaze sve informacije o dostupnim naslovima, a detaqan opis svake od publikacija mogu}e je pro~itati na veb sajtu biblioteke preko linka www.cacak-dis.rs/category/knjizara. Trenutno je izlo`eno 14 novijih naslova, objavqenih posle 2005. godine, a vremenom }e

G

17

KULTURA

se broj ponu|enih kwiga pro{iriti i na starija izdawa, koja }e biti ponu|ena po popularnim cenama. Sve publikacije se mogu naru~iti i mejlom (biblioteka@cacak-dis.rs), telefonom 032/340-960 ili faksom 032/223-608. Biblioteka nije u sistemu PDV-a. Uplate izvr{iti na `iro ra~un 840-17668-86. Publikacije }e po uplati biti poslate kupcima post ekspresom na teret naru~ioca ili preporu~enoom po{iqkom, ka`u u ovoj ustanovi kulture.

Mons Kalentoft

SNOVI U BELOM U rano jutro najhladnije zime koju [vedska pamti, detektivku Malin Fo{ du`nost zove da iza|e iz tolpog stana koji deli sa svojom k}erkom tinejd`erkom. Nago telo mu{karca prona|eno je kako visi sa drveta u pustoj, ledenoj poqani van grada. Od samog po~etka, Malin se suo~ava sa mno{tvom pitawa bez odgovora: Ko je `rtva? Kako je dospela na drvo? I odakle poti~u neobi~ne rane na wenom telu? U zajednici koja deluje re{eno da sa~uva svoje tajne i koja `ivi iskqu~ivo po sopstvenim pravilima, Malin i wen tim moraju se dati u potragu za istinom, prate}i ledene tragove ubice do najtamnijih kutaka qudskog srca. MONS KALENTOFT {vedski je autor i novinar. Za svoj prvi roman, Pesetas, dobio je najpresti`niju {vedsku kwi`evnu nagradu. Njegov serijal o inspektorki Malin Fors preveden je na 28 jezika, a publika i kritika sla`u se da je Mons jedan od najkvalitetnijih skandinavskih pisaca dana{wice. @ivi u Stokholmu.


18

REPORTA@A

PETAK 2. AVGUST 2013. GODINE

POMOZITE PORODICI STEVLI] DA DOBIJE NOVI KROV NAD GLAVOM

TU\U MUKU NIKO NE RAZUME

dodatak za pomo} i negu (poznatiji kao dodatak za tu|u negu), u iznosu od 9.000 dinara. - Kada sam trebala da operi{em ki~mu, mislila sam da se ne}u ni probuditi, a kamoli da }u stati na svoje noge. Od 9.000, koliko dobijamo, kupujem i lekove, {ta }u kad moram... Centar za socijalni rad nam ponekad poma`e, daju nam sredstva za hranu i higijenu, ali sve je to nedovoqno. Tu|u muku niko ne mo`e da razume. Nikome ne `elim da ovako `ivi - ka`e Du{ica, ne skrivaju}i suze u o~ima i suzdr`avaju}i se da ne zapla~e. Miloje Stevli}, Du{i~in brat po ocu, izu~io je zanat za bravara montera u Ma{inskoj {koli, ali nikada nije bio zaposlen u struci, ve} se vratio na selo i posvetio poqoprivredi. Iako porodica poseduje hektar zemqe (u brdu), za sopstvene potrebe obra|uje malu ba{ticu, koja se nalazi u neposrednoj blizini ku}e. “Ni{ta vi{e od toga ne mo`emo, ni finansijski, ni fizi~ki,

- ka`e Du{ica Stevli}, ne skrivaju}i suze u o~ima i suzdr`avaju}i se da ne zapla~e

avet Mesne zajednice Gorwa Gorevnica pokrenuo je inicijativu da se pomogne Stevli}ima, najugro`enijoj porodici u ovom selu, odnosno da im se rekonstrui{e tro{na ku}a i izgradi kupatilo. Miroslav \erovi}, predsednik Saveta MZ, apelovao je na qude dobre voqe, koji su u prilici da pomognu, da ova porodica dobije novi krov nad glavom i da se re{i wihova vi{egodi{wa agonija `ivota u uslovima nedostojnim ~oveka. - Za po~etak je najneophodnije da prepokrijemo ku}u i izgradimo kupatilo. Nadamo se da }emo makar najprioritetnije zavr{iti u toku ove godine, a slede}e kompletno rekonstruisati ku}u. O~ekujemo i podr{ku wihove rodbine, privrednika iz Gorwe Gorevnice, kao i gradskog rukovodstva. Centar za socijalni rad je Stevli}ima vi{e puta obez-

S

Agencija V R E D N I C A Vr{imo usluge: - pomo} u ku}i (~i{}ewe Va{ih stanova, peglawe, priprema Va{ih slava, svadbi, ro|endana...) - ~i{}ewe i odr`avawe poslovnih prostorija - ~i{}ewe novoizgra|enih stambenih i poslovnih prostorija i priprema za tehni~ki prijem zgrada - bebi siter servis Vam je na raspolagawu 24 ~asa dnevno - nega starih i bolesnih osoba - medicinska nega (kupawe pokretnih i nepokretnih osoba i dr.) - prawe i peglawe u na{oj perionici (stolwaka, posteqine, }ebadi, zavesa i ostalog rubqa) - selidbene usluge (prevoz name{taja, uno{ewe, izno{ewe, demonta`a i monta`a name{taja) - sre|ivawe travnatih povr{ina, va{ih dvori{ta (na mese~nom nivou) - majstorije u ku}i – haus majstor - molerske radove - tapetarske - vodoinstalaterske

- zidarske - kerami~ke usluge - elektro popravke - ~i{}ewe tepiha - ~i{}ewe zgrada - popravka kompjutera i wihovo odr`avawe - popravka i izrada va{ih akusti~nih i elektri~nih `i~anih instrumenata (gitara, mandolina, bas primova, i dr.) - dekoracije – ukra{avawe sala za svadbe, ro|endane, i ispra}aje) - frizerske usluge (u va{im prostorijama) - visinsko prawe stakala - ~i{}ewe tvrdih podova i wihovo polirawe (plo~ica, mermera i itd.) - ~i{}ewe dimwaka

Tel.fah. 032/374-244, Tel. 373-233, 064/133-70-33

be|ivao najosnovnije potrebe za `ivot, jer na drugi na~in ne mo`e da im pomogne. Na`alost, ovo je stvarnost wihovog `ivota. Savet MZ `eli da ovi qudi budu makar malo sre}niji i zadovoqniji ka`e Miroslav \erovi}. Pred ~iwenicom da u oronuloj ku}i (sa dve sobe), koja preti da se uru{i, `ive Bosiqka (72), Du{ica (54) i Miloje (37), te{ko je ostati ravnodu{an. Ku}a je izgra|ena 1933. godine, proki{wava, krov se uru{ava. “Pro{le godine, kada je bila jaka zima, krov samo {to se nije sru{io”, ka`e Du{ica, dodaju}i da je u podrumu vlaga, jer je ulazila voda. Ova pedeset~etvorogodi{wa `ena ima zdravstvenih problema, pa ne mo`e da obavqa te{ke fizi~ke poslove, tek poneke, lak{e, ku}ne. Zbog bolesti koja joj je otkrivena kao dvanaestogodi{woj devoj~ici, 1973. godine je, kako ka`e, operisala ki~mu. Jedina redovna nov~ana primawa, od kojih se ova porodica izdr`ava, su deo porodi~ne penzije i

Svi zainteresovani da pomognu porodici Stevli}, vi{e informacija mogu dobiti pozivom na broj telefona: 064/91-82-304. samo koliko da se pre`ivi, imamo malo paradajza i {qiva”, tiho ka`e Miloje i jo{ ti{e dodaje: - Najneophodniji nam je krov nad glavom, a nemamo ni kupatilo, to nam je mo`da jo{ bolnija “ta~ka”. Voleo bih da iz “korena” promenimo ovakav `ivot. Osim {to nas je uqudno pozdravila, majka Bosiqka je bila gotovo nema. “Bolela” je wena ti{ina, ali u o~ima joj je iskrila nada. Rukovodstvo Mesne zajednice se nada da }e radost zakucati i na vrata porodice Stevli}, i o~ekuje da solidarnost ni u ovom slu~aju ne}e izostati. N. R.


PETAK 2. AVGUST 2013. GODINE

INTERVJU

19

MAESTRO BORA DUGI]

MUZIKA JE I GROM, I REKA KOJA [UMI...

Stare{ina upravo zavr{enog 26. Sabora frula{a “Oj Moravo” u Prislonici, maestro Bora Dugi}, godinama je nastojao da svojim autoritetom i umetni~kim dometima uti~e na kvalitet izvo|a~a, ali i programske sadr`aje manifestacije. Za “Glas” je ocenio proteklo takmi~ewe... Posle toliko godina na ovom Saboru desio se radikalan i vidan pomak u kvalitetu ponu|enog netakmi~arskog programa. Va{e vi{egodi{we insistirawe na razdvajawu va{arskog od saborskog, kao i novi sastav Saveta Sabora, nesumwivo su doprineli dostignutom nivou manifestacije. Jeste li zadovqni? - Ja sam takore}i, u ovoj pri~i, metuzalem ovog Sabora. Od po~etka sam bio na raznim funkcijama, prvo kao predsednik `irija, onda kao neko ko je ujedna~avao kvalitete izvo|a~a, dolazili su kod mene ku}i, ili smo radili ovde na Saboru, podu~avao sam ih, odr`avao predavawa, kurseve, okrugle stolove, da bih posle smrti profesora Azawca, dobio mesto koje je on imao. To je mesto stare{ine Sabora, na kome sam, mislim od 2002. U svakom slu~aju, svedok sam mnogih zbivawa koja su vezana za odr`avawe ovog festivala, a sve to skupa je jedna “srpska pri~a” u potpunosti. Mi smo slo`ni u startu da napravimo odre|enu stvar, pa onda ve} drugi put malo pokleknemo, tre}i put smo u agoniji, pa se onda iz agonije ponovo, preko neke euforije vra}amo u po~etak. Ali, to je vaqda neka na{a sudbina, usud, {ta li? I u na{oj op-

{toj istoriji naroda se de{avaju takve stvari, tako da to nije ni{ta drugo nego neka preslikana stvarnost na jedan mikroprostor, ili na jedan mikro umetni~ki doga|aj. S druge strane festival u Prislonici je do`iveo zna~ajne promene, i ovo sada {to smo uneli, mora da ima jedan protok vremena, da bi sud bio ispravan. Vremenski sud ne mo`e biti sud sekunde, nego sud godina, jer sud sekunde nije vremenski sud, to je preki sud, a sud trajawa. Ono {to je va`no jeste da se na svim mogu}im doga|ajima ovakve vrste u zemqi, koja je podebelo potonula u “va{arski sindrom”, razdvoji va{ar i estrada, od ne~ega {to spada u tradicionalnu kulturu, a ovo ovde svakako spada u to. Dakle, tradicionalna kultura je ne{to {to se izvla~i iz naroda, esencija, i dovodi na scenu i pokazuje svetu. Ali mi, ako poka`emo dobru stranu, mi imamo nekakav neodoqiv poriv da poka`emo i ono negativno, eto takvi smo, mi mo`emo da budemo i dobri i lo{i. Svi znaju da mi mo`emo da budemo lo{i. I Nemci mogu da budu lo{i, i [ve|ani mogu da budu lo{i, ali oni to ne pokazuju, a mi to pokazujemo. Kao da smo sami nekako ru{ioci svojih ideja, pa te ideje prosto zaprqamo...

Autodestrukcija? - Upravo ste mi uzeli re~ iz usta, to je jedan jedini, potpuni pojam koji defini{e ovo {to sam ja hteo da ka`em. ^itava istorija Srbije, istorija kulture i ona op{ta, zasnovana je na jednoj u`asnoj nesre}i. Dva Srbina, tri politi~ke partije. Ima li to igde na svetu, ima li toga recimo kod [kotlan|ana? U svakom slu~aju, ono {to se sada de{ava jeste da se odlu~ilo, da se ovde mo`e odigravati samo ono {to je u funkciji frule, a posle toga i ne{to drugo. Ja ne mogu da dam kona~no mi{qewe, i nikakvo mi{qewe ~ak, osim nekog predvi|awa koje, ne bih se usudio ba{ sada da ka`em, {ta }e se de{avati posle. Posle toga }e se de{avati ne{to lepo nekim drugim qudima, po{to ne verujem da }e vi{e od deset odsto qudi biti gledaoci i jednog i drugog doga|aja, dakle onog estradnog posle, i onog saborskog, pre. Ima desetak odsto onih koji vole oboje, i onih koji su zaqubqeni u jednu stranu. Od ove dve mogu}e, verovatno su ve} odabrali koju, mada ja ne suprotstavqam te dve strane, daleko bilo, prosto, postvaqam samo pitawe ukusa. Va{e dugogodi{we prisustvo na ovom Saboru je frula{ima dalo idola, uzora. Ipak, me|u ovogodi{wim sadr`ajima izdvaja se i onaj u kome se frula “vratila” klasici. Da li je to put kojim }e ovaj instrument kona~no dobiti svoju katedru? - Od frule je nastala flauta, to je nesumwivo dokazano i frula je kao takva prapo~etak flaute. To va`i za ceo svet, i za Ju`nu Ameriku, za Kinu i sve ostale zemqe koje imaju frulu u svojoj tradiciji. Ne bi se moglo re}i da se frula vra}a klasici, zato {to je srpska frula nije imala iza sebe, osim Mokrawca, koji mo`e spadati u klasiku, mada ima i drugih mi{qewa. Mi poku{avamo da objasnimo da su blok flauta i frula ro|ene sestre, pa ako klasika mo`e da se svira na blok flauti, a frula ima ~ak rasko{niji opseg, raspon, pa i rasko{niji ton, jer je napravqena u slobodoumnijem smislu konstrukcije, onda, za{to da frula ne svira klasiku. Ja sam bio pionir u tome, zaista, jer na}i }ete na mom CD-u iz, tamo nekih sedamdesetih, svirao sam Sarasatea, Baha, {to je bila eksplozija, da jedan frula{ u Srbiji uz klavirsku pratwu svira Baha potpuno autenti~no. Kasnije sam svirao naravno, Mocarta. U svakom slu~aju, Katarina Azawac, koja je klasi~arka, i pre svega, krv svoga oca Mileta Azawca, koji je

tako|e bio klasi~ar i veliki zaqubqenik u tradiciju, osniva~ ovog festivala, za koga nije postojala razlika izme|u srpske frule, i ona crpi snagu iz tehni~kih mogu}nosti frule i evropske flaute. U tom smislu se ovo i nastavqa, dobili smo jedan novi sadr`aj na sceni, novi podsticaj, tako {to devoj~ice i de~aci, u tom nekom pred{kolskom bavqewu frulom, odsviraju i ne{to ozbiqnije. Prvo, `elimo da damo ozbiqnost ovome {to se de{ava, drugo, da damo spoj klasike sa tradicionalnom muzikom, i da qudima bude jasno da je muzika svet. Muzika je i grom i reka koja {umi... Znamo da se u razli~itim regijama Srbije organizuju predtakmi~ewa. Iz kog kraja dolaze najkvalitetniji frula{i, ako izuzmemo Kragujevac, u kome Vi imate {kolu frule? - Dolaze i iz isto~ne Srbije, Vojvodine, frula se brzo ra{irila svuda. Ima qudi koji su zaqubqenici, neki od wih su imitirali mene, neki su poku{avali to na druge na~ine. Ponosan sam na ~iwenicu da je ono {to sam ja poku{avao boja`qivo uspelo, pa neki put nisam bio prihvatan ni u svojoj porodici. Morate more prepreka da presko~ite da biste u jednoj maloj sredini postali “pametni”. Mi qude lako odbacujemo i lako prihvatamo, ko vas lako prihvati, jo{ lak{e }e vas odbaciti i obrnuto. Kao mlad ~ovek, naravno da sam zbog toga imao problem sa samim sobom, jer sam jedini bio ube|en da sam u pravu. Svi oko mene su mislili da nisam. Ako je vreme overilo moje stavove, naravno, da je to razlog za moju radost, ali isto tako su me tada spoticali, da se manem toga, a ne podsticali. Tako da sve {to roditeqima mogu da poru~im jeste da puste decu neka sviraju, a deci, da sviraju uvek i svuda. Shvati}e da ste u pravu samo onda, kad va{a `rtva postane ve}a od wihove zablude. Napravite presek dosada{weg kvaliteta izvo|a~a na 26. Saboru? - Ako smo ’88/89. godine jedva uspevali da sakupimo deset izvo|a~a da bi se Sabor odr`ao, a danas pravimo kvalifikacije za finale, gde dominiraju mladi qudi, onda je jasno da je frula buknula u Srbiji, da se dogodila jedna eksplozija. Danas deca sviraju, a nekada je to bilo sramota, posebno za devoj~ice. Mojoj sestri su branili da svira frulu. Danas se to itekako “vaqa” i fantasti~no je {to se to doga|a. Imamo mnogo talentovanih devoj~ica, a zabluda da one ne treba da sviraju frulu bi odnela jedan talenat. Vidite li u ovoj plejadi frula{a svog naslednika? - Umetnost nema nasledno pravo. Naprotiv, umetnost je ne{to gde se pravo sti~e visokim kvalitetom, kao i u svakom drugom poslu. Neko, ko ho}e da “nasledi” nekog, mora time da mu se pribli`i ili da ga prevazi|e. S obzirom na to da je svaki ~ovek “stil”, u svemu onome {to se zove umetno{}u. Tehni~ki, mo`e neko jo{ ne{to uraditi. Frula otprilike ima opseg koliki i flauta, {to je nekada bio kamen spoticawa. Doterao sam opseg frule do tri oktave, i preko toga nije mogu}e, jer ako ne mo`e flauta, koja je usavr{ena frula, onda ne mo`e ni sama frula. Prema tome, taj neko, ko bude stilski dobro baratao u te tri oktave, nametnu}e se... Svako vreme nosi svoje breme i svoje junake. Meni }e biti drago da bar neko slovce postoji negde o ~oveku koji se zvao mojim imenom. Za sve ono {to sam uradio, `rtvovao sam `ivot za to, a to nije malo... Zorica Le{ovi} Stanojevi}


22

REPORTA@A

PETAK 2. AVGUST 2013. GODINE

IZ AGENCIJE ZA BRA^NO POSREDOVAWE “BRAK - JAITI”: KAD SLU@BENICA POSTANE IZABRANICA a qubav nema granica dokaz su ^a~anka Ana Rafailovi} (25) i kanadski dr`avqanin Ilija Kangrga (31). Pre skoro godinu dana Ilija se obratio Agenciji za bra~no posredovawe “Brak - jaiti” da mu pomogne u pronala`ewu `ivotne saputnice. Ni sawao nije da je ba{ slu`benica koja radi u ovoj agenciji wegova “srodna du{a”. Godinu dana su poslovno bili u kontaktu putem Skajpa i Fejsbuka, ali Ilijin dolazak na odmor u Srbiju bio je sudbonosan i za klijenta i za slu`benicu. U agenciji je, ka`u, svima bio posebno drag, rado su se ~uli sa wim i neobavezno pri~ali o svemu. Ilija je po`eleo da upozna zanimqive qude iz agencije, pa je po~etkom jula odlu~io da ih poseti. Me|utim, kada je ugledao Anu, “vi{e nije imao {ta da tra`i, `eleo je samo wu”. Zajedno su oti{li na odmor u Herceg Novi, na moru proveli desetak nezaboravnih dana i po povratku u ^a~ak, 25. jula se ven~ali. Oboje su jako sre}ni, zadovoqni i raduju se zajedni~kom `ivotu u Hamiltonu. Ovako nam je ukratko objasnio vlasnik Agencije za bra~no posredovawe “Brak jaiti” Slobodan Jak{i}, kada je do{ao u na{u redakciju i rekao da za nas “ima pri~u”. A u wegovoj agenciji usledio je i nastavak pri~e. - Mi smo Iliji predlagali nekoliko osoba. Me|utim, devojka je prona|ena i brak je zakqu~en tek kada je do{ao u ^a~ak. Slu~ajno sam bio u agenciji i Ilija nas je pozvao na ru~ak, kao dobre saradnike i prijateqe. Pitao me je mo`e li Ana da ide sa wim na more, rekao sam - ako ho}e, mo`e. Usledilo je i slede}e pitawe: “Da li Ana mo`e da se uda za mene”? Odgovorio sam, da joj nisam otac, ali ako ona

D

OSMEH POKAZUJE SVE!

ho}e, neka se uda. Mislio sam da se {ali. Me|utim, Ana je shvatila da to nije {ala i rekla da `eli da po|e na more sa Ilijom, pa }e videti, da li su jedno za drugo i da li je to prava qubav. Iznena|eno sam kazao: “Ako ne}ete da se uzimate mo`ete da budete tri dana, a ako }ete da se ven~ate, mo`e i deset dana”. I bili su desetak dana, a ostatak pri~e znate - sa osmehom ka`e Slobodan Jak{i}. Ana Rafailovi} je u ovoj agenciji za bra~no posredovawe zaposlena gotovo od wenog osnivawa. Sa Ilijom, kao ~lanom agencije, pre godinu dana je zapo~ela poslovnu saradwu. Pored toga, {to mu je predlagala kandidatkiwe, ili kako bi na{ narod rekao provodaxisala, uvek su vodili i neobavezne razgovore. Vremenom je wihov poslovni odnos prerastao i u prijateqski. - Ilija je ve} dva meseca bio na odmoru u Novom Sadu, jer tamo ima rodbinu, a po~etkom jula je do{ao kod nas u agenciju da nas poseti. I tada sam mu predlo`ila jednu kadnidatkiwu. Devojka je bila iz Makedonije, veoma lepa. Savetovala sam mu da je vidi, a on mi je rekao: “Ja ne bih ni{ta daqe da gledam, ja bih iskreno tebe”. Bila sam za~u|ena, prijatno iznane|ena, jer je i on meni bio jako simpati~an, a naro~ito kada je u{ao u kancelariju. Ipak, uvek sam ga posmatrala kao klijenta. Ali, kada je pitao Slobodana za odlazak na more, nisam mogla da verujem. Bilo nam je jako lepo u Herceg Novom, odli~no smo se slagali i ustanovili smo da smo jedno za drugo,

Ana Rafailovi} i Ilija Kangrga imamo iste ciqeve, interesovawa. Kada smo se vratili u ^a~ak, kod mojih roditeqa smo priredili sve~ani ru~ak, a potom se i ven~ali. Pro{li vikend smo proveli na Zlatiboru, bio je to na{ “medeni mesec” - zadovoqno pri~a Ana, napomiwu}i da }e svadbu praviti u Kanadi. U me|uvremenu, dok ne dobije vizu (za {ta je potrebno od {est meseci do godinu dana), Ana }e `iveti u ^a~ku, i daqe raditi u agenciji, jer `eli da qudi steknu {to vi{e poverewa u bra~no posredovawe. Na{a sagovornica isti~e da su ovakve

agencije odli~ne za upoznavawe qudi i da ne treba da budu tabu tema, istovremeno podse}aju}i da na dru{tvenim mre`ama li~ni podaci nisu uvek istiniti, nego ~esto i la`ni. Ilija ve} 15 godina `ivi u Kanadi, u Hamiltonu, gde je zavr{io {kolu za alatni~ara. Ovaj zanatlija smatra da su devojke u Srbiji druga~ije od Srpkiwa ro|enih u Kanadi. Zato je i `eleo da wegova “izabranica” bude devojka iz Srbije. ^a~ansku agenciju za posredovawe je prona{ao putem interneta. - Po{to smo dugo sara|ivali, po`eleo sam da vidim te qude i u`ivo. Ana mi se svidela ~im sam je ugledao, a verovatno i ja woj. Pored svih kandidatkiwa koje mi je predlagala, ja sam ~ekao najboqu - wu. Tra`io sam devojku koja ima iste `ivotne stavove i ciqeve kao ja. Na{e pri~e se podudaraju, imamo mnogo zajedni~kog, i po temperamentu smo vrlo sli~ni. Od po~etka mi je bila mnogo privla~na, uvek draga, nasmejana, ali ona je slu`benik, a ja sam bio klijent, pa nisam mogao odmah da poka`em svoje interesovawe - pri~a veselo Ilija, uz konstataciju da “osmeh pokazuje sve”. I Ilijini roditeqi su naravno sre}ni, i oni se raduju ven~awu i svadbi u Kanadi. “Ali, Ana prvo mora da dobije “papire”, da do|e u Kanadu, da napravimo svadbu i da nastavimo da `ivimo `ivot. Nestrpqivo }u je ~ekati”, ka`e Ilija, koji ve} 6. avgusta mora da se vrati u Hamilton. N. R.


23

VODI^

PETAK 2. AVGUST 2013. GODINE

Letwi dani kulture Od 3. do 28. avgusta, svake srede od 9-10 i 11-12 sati “LETO U BIBLIOTECI 2013”, kreativna radionica za pred{kolce i u~enike osnovne {kole De~je odeqewe Biblioteke “Vladislav Petkovi} Dis”

Utorak, 6. avgust, od 21 do 22,30 sati Festival ambijentalne i etno muzike “Karusel” NUMA fest, radionica Marka Mari}a Umetni~ka galerija “Nade`da Petrovi}”

KAFE “[TO DA NE”

Sreda, 7. avgust, od 21 do 22 sata Festival ambijentalne i etnomuzike “Karusel” NUMA fest, koncert “Klavirske improvizacije” Marka Mari}a Umetni~ka galerija “Nade`da Petrovi}” ^etvrtak, 8. avgust, 19,30 sati Scenski prikaz PUTOKAZI Alternativna radionica “Re~” Gradsko {etali{te ^etvrtak, 8. avgust, od 20 do 22 sata Festival ambijentalne i etno muzike “Karusel” Radionica frule Mom~ila Dragojevi}a Dvori{te Narodnog muzeja

PRIPREMILA: Irena Milo{evi}

Ponedeqak, 5. avgust, od 20,30 do 01 sat Festival ambijentalne i etno muzike “Karusel” Asocijacija za umetnost i kulturu “Karusel” KONCERT - Marko Mari} & kompozitori, Mi{ko Plavi (Srbija/Japan), Trojica (Zemun), Jazz project (^a~ak), Lagater quintet (Ni{), Zhizon (Beograd) Dvori{te Umetni~ke galerije “Nade`da Petrovi}”

KLUB „VELVET”

Restoran „ROMANSA" - Qubiteqi starogradske muzike dobrodo{li su svake ve~eri od 17 ~asova

PIVNICA „CITY PUB” Gospodar Jovanova 22, telefon 032/228 - 310

GRADSKA BA[TA Broj za rezervacije 063-620-333

“SRPSKI PAB”

Restoran "STARI GRAD" - Svakog vikenda starogradska svirka

Kafana „PALILULAC“ - Svakog vikenda nastupa orkestar "[e{ir moj"

/////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////// - TV GALAKSIJA TV PROGRAM PETAK 2. 8. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA – IZLOG STRASTI 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 KORAK 21 11:15 OGLASI 13:00 NIKO KAO JA-r. 13:30 OGLASI 14:45 FOTOSKAZ –r. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 IZLOG STRASTI – r. 17:15 OGLASI 18:00 GALASPORT 18:55 TV INFORMATOR 2 19:20 KRAJEM NA[E ULICE 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:10 INTERAKCIJA 21:00 GRADSKI PUTOKAZ 21:50 VEZE 22:30 TV INFORMATOR 3 22:55 KRAJEM NA[E ULICE 23:10 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 Program Srbija na dlanu 1 SUBOTA 3. 8. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 KONCERT 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 TREND SETTER 11:15 OGLASI 11:45 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:00 INTERAKCIJA-r

13:30 OGLASI 14:10 GALASPORT –r. 15:30 TV INFORMATOR 1 15:55 KRAJEM NA[E ULICE 16:15 GULIVER 17:15 OGLASI 17:45 GRADSKI PUTOKAZ-r. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:20 KRAJEM NA[E ULICE 20:00 MUZI^KA APOTEKA 22:30 TV INFORMATOR 3 22:55 KRAJEM NA[E ULICE 23:10 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 Program Srbija na dlanu 1 NEDEQA 4. 8. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 POD SJAJEM ZVEZDA 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 STARI ZANATI 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 NA[E SELO 13:00 ATLAS 13:30 OGLASI 14:00 FILM – MALA PRINCEZA 15:30 VEZE 16:15 52 VIKENDA U SRBIJI 18:30 GULIVER 19:00 SPORTSKA GALAKSIJA 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 KARUSEL 23:00 Program Srbija na dlanu 1 PONEDEQAK 5. 8. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA – Izlog strasti –

09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRICICA 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SRBIJA I SVET 11:15 OGLASI 12:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 12:15 NA[E SELO-r. 13:00 IZBLIZA 13:30 OGLASI 14:10 KARUSEL-r. 14:45 IZBLIZA 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - IZLOG STRASTI -r. 17:15 OGLASI 18:00 GALASPORT 18:55 TV INFORMATOR 2 19:35 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:10 DOKUMENTARNI FILMOVI – ZASTAVA FILM 21:00 MILANOVA^KA SEDMICA 21:30 GRUDA 22:30 TV INFORMATOR 3 23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 Program Srbija na dlanu UTORAK 6. 8. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA – Izlog strast – 09:15 Meridijanima 09:45 Beli luk I PAPRI^ICA 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 AUTOSPRINT 11:15 OGLASI 12:15 POD SJAJEM ZVEZDA 13:30 OGLASI 14:10 GALASPORT –r.

14:50 DOKUMENTARNI FILM – ZASTAVA FILM – r. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA – Izlog strasti 16:45 Beli luk I PAPRI^ICA 17:15 OGLASI 17:45 GRUDA-r. 18:15 MILANOVA^KA SEDMICA –r. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJA 20:05 TV MEDIKUS 21:00 Srbija i svet 22:30 TV INFORMATOR 3 23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 Program Srbija na dlanu 1 SREDA 7. 8. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA – Izlog strasti 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 IZBLIZA 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 SUPER 70 13:30 OGLASI 14:10 INTERAKCIJA-r. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA –Izlog strasti – 16:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 17:15 OGLASI 17:45 TV MEDIKUS-r. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE

20:05 MO SPORT 20:45 FILM 22:30 TV INFORMATOR 3 23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 Program Srbija na dlanu 1 ^ETVRTAK 8. 8. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA – Izlog strasti – 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SPORTSKA GALAKSIJA 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 FILM -r. 13:45 OGLASI 14:30 MO SPORT-r. 15:00 ABS SHOW 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA – Izlog strasti 16:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 17:15 OGLASI 17:45 VI[E OD SPORTA 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:05 NA[E SELO-r. 21:00 FOTOSKAZ 21:45 NIKO KAO JA 22:30 TV INFORMATOR 3 23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 Program Srbija na dlanu 1

TV PROGRAM


24

LU^ANI

PETAK 2. AVGUST 2013. GODINE

SVI KONCERTI I OSTALI PROGRAMSKI SADR@AJI SU BESPLATNI, KAO I ULAZAK NA STADION, GDE SE ODR@AVAJU CENTRALNI DOGA\AJI MANIFESTACIJE!

PROGRAM 53. DRAGA^EVSKOG SABORA TRUBA^A U GU^I PONEDEQAK, 05. AVGUST 2013. 10.00 Otvarawe Sabora - kod Spomenika truba~u 12.00 Konferencija za {tampu - Centar za kulturu 17.00 Otvarawe izlo`bi - Muzej trube 18.00 Predstavqawe kwiga i publikacija- Centar za kulturu 20.00 Program predtakmi~arskih centara Zlatibor i Boqevac - pozornica Centra za kulturu

UTORAK, 06. AVGUST 2013. 11.00 Turisti~ka razglednica "Pozdrav iz Draga~eva" - izlet za novinare 14.00 Kulturno umetni~ki program - pozornica Centra za kulturu 16.00 Otvarawe privredne izlo`be - Sportski centar 17.00 "Novinarski dan" - program redakcije jednog od medija 20.00 Program predtakmi~arskih centara Surdulica i Kova~ica - pozornica Centra za kulturu

SREDA, 07. AVGUST 2013. 11.00 Turisti~ka razglednica "Pozdrav iz Draga~eva" - izlet za zainteresovane posetioce 12.00 Kulturno umetni~ki program - pozornica Centra za kulturu 15.00 Kulturno umetni~ki program - pozornica Centra za kulturu 20.00 Program "Pobedili su, zaslu`ili su" - pozornica Centra za kulturu

^ETVRTAK, 08. AVGUST 2013. 12.00 13.00 15.00 16.00 20.00 23.00

Konferencija za {tampu - Centar za kulturu Kulturno umetni~ki program - pozornica Centra za kulturu "De~ji dan" - pozornica Centra za kulturu Takmi~ewe mladih truba~kih orkestara - pozornica Centra za kulturu Me|unarodno takmi~ewe truba~kih orkestara - pozornica na stadionu Koncert Aca Lukasa i orkestra Dejana Lazarevi}a - pozornica na stadionu

PETAK, 09. AVGUST 2013. 07.00 10.00 12.00 13.00

Truba~ka budilica - ulicama Gu~e Kulturno umetni~ki program - pozornica Centra za kulturu Konferencija za {tampu - Centar za kulturu Takmi~ewe zdravi~ara, izbor najlep{e narodne no{we - pozornica Centra

RE@IM SAOBRA]AJA TOKOM SABORA Za vreme 53. Sabora truba~a, od 5. do 11. avgusta, va`i}e poseban re`im saobra}aja. Tokom svih saborskih dana bi}e na snazi zabrana tranzitnog saobra}aja kroz Gu~u, iz pravca ^a~ka, Lu~ana i Ivawice. Radi rastere}ewa saobra}aja bi}e postavqene putokazne table, kojima }e se tranzitni saobra}aj preusmeriti na obilazni put, ulicama Kneza Milo{a, Draga~evskih truba~a i Albanske spomenice. Tranzitni saobra}aj iz pravca ^a~ka odvija}e se preko Resovca, Gora~i}a, @ivice i Belice, iz pravca Ivawice preko Kotra`e, Kaone i Vi~e, dok }e tranzit iz pravca Ariqa, umesto lokalnim putem Dowa Kravarica - Gorwa Kravarica - Gu~a, biti usmeren na regionalni put Dowa Kravarica - Lis. Nije dozvoqen ni tranzitni saobra}aj indirektnim pravcem nekategorisanim putem Turica preko \urovi}a brda u centar Gu~e, kao i preko Gu~kog grobqa.

za kulturu 14.00 Narodni vi{eboj - na stadionu 14.00 Kulturno umetni~ki program - pozornica Centra za kulturu 17.00 Defile u~esnika programa - ulicama Gu~e 18.30 Polufinalno takmi~ewe seniorskih truba~kih orkestara - pozornica Centra za kulturu 21.00 Koncert Crkveno varo{kog hora „Sveti Sava“ - pozornica Centra za kulturu 21.00 Koncert Dejan Petrovi} Big bend - pozornica na stadionu 22.00 Koncert grupe Hypnotized - pozornica na stadionu 23.00 Pono}ni koncert (12 najboqih orkestara sa predtakmi~ewa) - pozornica na stadionu

SUBOTA, 10. AVGUST 2013. 07.00 11.00 12.00 13.00 14.00 17.00 19.00 ru 21.00 24.00

Truba~ka budilica - ulicama Gu~e Defile u~esnika u programu - ulicama Gu~e Improvizacija stare draga~evske svadbe - pozornica Centra za kulturu Konferencija za {tampu - Centar za kulturu "^uvarku}a" , Kulturno-umetni~ki program - pozornica Centra za kulturu "Muzika spaja qude"; Kulturno-umetni~ki program gostiju iz inostranstva -pozornica Centra za kulturu Koncert AKUD "Branko Krsmanovi}" Beograd - pozornica Centra za kultuFinalno takmi~ewe seniorskih orkestara - pozornica na stadionu Koncert Bobana i Marka Markovi}a - pozornica na stadionu

NEDEQA, 11. AVGUST 2013. 15.00 Koncert pobedni~kih orkestara na 53. Draga~evskom saboru truba~a pozornica Centra za kulturu 19.00 Orkestar Crno-beli svet Dejana Pejovi}a - pozornica na stadionu 20.00 Koncert orkestra Dejana Lazarevi}a - pozornica na stadionu 21.00 Koncert Gorana Bregovi}a i Orkestra za svadbe i sahrane - pozornica na stadionu

Tokom saborskih dana bi}e zabraweno parkirawe vozila u centralnim ulicama Gu~e, osim za posebne goste, dostavna vozila, u~esnike programa, koji }e imati obezbe|en parking. Autobusi }e na Autobusku stanicu u vreme Sabora ulaziti iskqu~ivo sa obilaznog puta, a taksisti }e biti sme{teni preko puta Autobuske stanice. Tokom Sabora bi}e zabraweno saobra}awe svih motornih i zapre`nih vozila centralnim ulicama Gu~e. Dozvoqeno je saobra}awe turisti~kog vozi}a na relaciji od kru`nog toka na ulasku u Gu~u, Prvomajskom ulicom do “Vo}ara”, osim u slu~aju zagu{ewa saobra}aja. Vozila MUP-a i hitne pomo}i, kao i vatrogasna vozila, izuzimaju se iz propisanog re~ima saobra}aja. CENA PARKING KARTE ZA PUTNI^KE AUTOMOBILE IZNOSI 1.000, A ZA AUTOBUSE 3.000 DINARA, KAO I PRO[LE GODINE!


PETAK 2. AVGUST 2013. GODINE

25

LU^ANI

NA OVOGODI[WEM 53. SABORU U GU^I NASTUPI]E 1.240 U^ESNIKA

ZOV TRUBE SVE JA^E SE ^UJE!

Deli nas samo vikend od najve}e truba~ke fe{te na svetu. Zov trube postaje sve ja~i, a ugla~ani limeni instrumenti i{~ekuju da gromoglasno pozdrave i svojim ~arobnim zvukom zadive i zabave verne obo`avaoce truba{tva, koji sti`u sa svih meridijana u malu draga~evsku varo{. Na finalnom takmi~ewu za prvu trubu 53. Draga~evskog sabora truba~a u Gu~i svoje ume}e }e odmeriti 16 najboqih orkestara u Srbiji, a organizatori o~ekuju da }e najve}u truba~ku smotru na svetu posetiti vi{e od pola miliona doma}ih i stranih gostiju.

ajve}a smotra narodnih truba~kih orkestara na svetu bi}e otvorena 5. avgusta u 10 ~asova, uz saborsku himnu “Sa Ov~ara i Kablara”. Prema saborskom programu, ove godine se na listi u~esnika na{lo rekordnih 1.240 imena, me|u kojima su pet pionirskih, 11 omladinskih i vi{e od 20 seniorskih orkestara iz Srbije, 19 KUD-ova, 29 peva~kih grupa, kao i 11 truba~kih kapela iz inostranstva. I ovoga puta, ba{ kao {to prili~i jednoj od najzna~ajnijih manifestacija sveukupnog narodnog stvarala{tva i kulturnog amaterizma u Srbiji, posetioci iz zemqe i sveta mo}i }e da u`ivaju u likovnim, vajarskim, etnografskim i istorijskim izlo`bama, kwi`evnim ve~erima, promocijama kwiga i publikacija, izlo`enim radovima draga~evskih tkaqa i veziqa, kao i brojnim nastupima kulturno-umetni~kih dru{tava i peva~kih grupa. Doma}in 53. Sabora truba~a je pesnik Dobrica Eri}. Kako je istakao Adam Tadi}, direktor Sabora, sve je spremno za po~etak velike smotre truba~kih orkestara u Gu~i. Centar za kulturu i sport, kao neposredni organizator programa, postarao se da ovaj, itekako, zna~ajan doga|aj ovog avgusta pru`i posetiocima vrlo kvalitetne programske sadr`aje, po kojima }e ih pamtiti sve do narednog sabora. - Draga~evski sabor truba~a je jedinstvena manifestacija ovog tipa, koja se svrstava me|u tri vode}e u svetu i po svom kvalitetu, ali i po broju posetilaca. To potvr|uju i brojna priznawa, koja smo do sada dobili. Nastojali smo da i ove godine pripremimo veoma sadr`ajan program i da ga u pojedinim segmentima unapredimo, kako bismo zadovoqili ukuse velikog broja posetilaca. O~ekujemo da }e nas i ovog avgusta posetiti nekoliko stotina hiqada qudi. Hteli smo da na{ program zadovoqi {to ve}i spektar ukusa i da, uprkos tome, sa~uvamo ono najvrednije, po ~emu se ova manifestacija i izdvojila u mno{tvu drugih, a to su truba~ka nadmetawa i wena izvornost - istakao je Tadi}.

N

PROGRAM ZA STARE I MLADE U ~etvrtak, 8. avgusta, na pozornici na stadionu bi}e organizovano ~etvrto po redu me|unarodno takmi~ewe truba~kih orkestara, u kome }e u~estvovati 11 orkestara iz deset zemaqa. Iste ve~eri, na

- Truba~ki orkestri su na takmi~ewu uvek izvodili po jedno kolo i po jednu izvornu narodnu pesmu iz kraja iz kog dolaze, ali po svom izboru. Praksa je pokazala da vi{e orkestara izvodi tokom jednog takmi~ewa istu pesmu ili kolo, {to je bitno uticalo na kvalitet programa. Da bismo to predupredili, uveli smo izvla~ewe pesama, a orkestri su imali dovoq-

ra na sramne poku{aje pojedinaca da nanesu {tetu najve}oj narodnoj smoti truba{tva, stvore lo{u klimu i diskredituju organizatore - izjavio je za “^a~anski glas” Tadi}, obja{wavaju}i razloge zbog kojih su delom izmewene propozicije takmi~ewa. On je dodao da se, iz godine u godinu, {iri krug prijateqa Sabora, {to proisti~e iz korektnih odnosa koje neguju organizatori manifestacije, podjednako prema sponzorima, u~esnicima i gostima. Za razliku od nekih drugih doma}ih i stranih smotri, za ~ije se odr`avawe te{ko obezbe|uju sredstva, Sabor truba~a ima svoje sponzore, koji ga prate godinama, a to samo potvr|uje wegov visok

no vremena da ih uve`baju. Jedan broj truba~kih orkestara je ovu izmenu prihvatio, dok su neki, kao {to je to bio slu~aj na Zlatiboru, izvukli pesmu, ali se nisu pojavili na predtakmi~ewu. Naravno, to nije dobro ni za wih, a ni za nas kao organizatore takmi~ewa, ali smatramo da svi moraju da shvate da u svakom nadmetawu pobe|uju najboqi. Svi `ele da pobede, ali pobednik je uvek jedan. Pri~e o bojkotu Sabora, koje su plasirali pojedini mediji, su besmislene i zlonamerne. Poti~u od qudi koji poku{avaju da osujete odr`avawe i uspeh manifestacije, a ja poru~ujem da Sabor pripada narodu, da je iz naroda potekao i za wega se organizuje, bez obzi-

rejting. Vlada Republike Srbije i wena ministarstva, kao i lokalna samouprava, maksimalno poma`u da se realizuje program manifestacije. Tadi} o~ekuje da }e i problem sme{taja u~esnika Sabora biti razre{en do 54. Sabora i da }e definitivno svi truba~ki orkestri tokom saborskih dana boraviti na istom mestu. Sabor se zavr{ava u nedequ, 11. avgusta, nastupom pobedni~kih orkestara na pozornici Centra za kulturu, koncertima orkestra Dejana Pejovi}a, Dejana Lazarevi}a, kao i Gorana Bregovi}a sa Orkestrom za svadbe i sahrane na pozornici na stadionu. V. S.

pertoara. Prema mi{qewu Stru~nog saveta, takmi~arski deo manifestacije }e ovom izmenom zna~ajno dobiti na kvalitetu.

SABOR PRIPADA NARODU

Adam Tadi}, direktor Centra za kulturu i sport

istom mestu, nastupi}e Aca Lukas i orkestar Dejana Lazarevi}a. U petak, 9. avgusta, bi}e organizovano polufinalno takmi~ewe seniorskih truba~kih orkestara na pozornici Centra za kulturu i sport. Istog dana, na pozornici na stadionu, qubiteqi trube ima}e priliku da u`ivaju u nastupu Dejana Petrovi}a, kao i pono}nom koncertu majstora trube na kome }e svoje ume}e prikazati 12 najboqih orkestara iz cele Srbije. Finalno seniorsko takmi~ewe 53. Sabora bi}e odr`ano u subotu, 10. avgusta u 21 sat. Najboqi truba~ki orkestri sa na{ih prostora nadmeta}e se za presti`ne saborske titule: najboqeg truba~a, najboqi orkestar, nagradu publike, najizvornije muzicirawe i druge nagrade koje se tradicionalno dodequju na ovoj manifestaciji. Stru~ni `iri, sastavqen od eminentnih stru~waka, profesora trube, etnomuzikologa, kompozitora, dirigenata, izdvoji}e me|u wima najboqe. Sa predtakmi~ewa direktno u finale plasiralo se 12 orkestara. Wima }e se pridru`iti jo{ ~etiri, koji }e u~e{}e u finalu izboriti na polufinalnom takmi~ewu. Za razliku od ranijih godina, ove godine su truba~ki orkestri 60 dana uo~i Sabora `rebom izvukli stare izvorne pesme iz svog kraja sa kojima }e nastupiti, kako u finalnom takmi~ewu ne bi do{lo do ponavqawa re-


26

OGLASI

Gradska uprava za urbanizam grada ^a~ka, na osnovu 25. Zakona o proceni uticaja na `ivotnu sredinu (“Sl. glasnik RS”, broj 135/2004 i 36/2009), obave{tava zainteresovane organe,organizacije i javnost o

DONETOJ ODLUCI PO ZAHTEVU ZA DAVAWE SAGLASNOSTI NA STUDIJU O PROCENI UTICAJA NA @IVOTNU SREDINU Gradska uprava za urbanizam grada ^a~ka donela je re{ewe o izdavawu saglasnosti na studiju o proceni uticaja na `ivotnu sredinu i to: Re{ewe broj 501-92/13-IV-2-01 od 24. 7. 2013. godine po zahtevu investitora “Telekom Srbija” a.d. Beograd, za izdavawe saglasnosti na studiju o proceni uticaja na `ivotnu sredinu projekta bazne stanice mobilne telefonije, na lokaciji “^ASvetog Save Tehni~ki fakultet” - ^A47, ^AU47, na krovu objekta Tehni~kog fakulteta u ulici Svetog Save br. 65 u ^a~ku, na katastarskim parcelama br. 3, 6/1 i 7/1, sve u K. O. ^a~ak. Re{ewem o davawu saglasnosti utvr|ena je obaveza investitora da gore navedeni projekat izvede u svemu u skladu sa merama za{tite `ivotne sredine utvr|enim u studiji. Overene mere za{tite `ivotne sredine sastavni su deo re{ewa o davawu saglasnosti na studiju o proceni uticaja na `ivotnu sredinu i daju se na uvid kod tehni~ke kontrole glavnog projekta i tehni~kog pregleda objekta. Re{ewe o davawu saglasnosti na studiju o proceni uticaja na `ivotnu sredinu je kona~no u upravnom postupku. Predstavnici zainteresovane javnosti mogu pokrenuti upravni spor podno{ewem tu`be nadle`nom Upravnom sudu u roku od 30 dana od dana objavqivawa ovog obave{tewa. NA^ELNIK UPRAVE, Milo{ Milosavqevi}, dipl. ing. arh

Prodajem seosko doma}instvo u Bawici kod ^a~ka (4 hektara, u jednoj celini, zasadi {qive i jabuka, smr~a i borovina, {uma i obradivo zemqi{te). Telefon za informacije: 064/985-98-03

PETAK 2. AVGUST 2013. GODINE

VA@NI TELEFONI Policija .......................................... Hitna pomo}..................................... Bolnica ........................................... Dom zdravqa.................................... Medicina rada ............................... Vatrogasna slu`ba .......................... Ta~no vreme ..................................... Obave{tewa .................................... Prijava telefonskih smetwi ........ AMSS ................................................. Apoteke: "Dr Mom~ilo Katani}" ................... "Dr Dragi{a Mi{ovi}" .................

92 i 222-701 94 307-000 225-717 224-278 93 95 988 977 381-097

Grad ^a~ak ..................................... JP "Gradac" ....................................... JKP "Komunalac" ............................. JKP "Gradsko zelenilo"................... JKP "Vodovod" ................................. JKP "^a~ak" ...................................... "Elektrodistribucija" .................... "Autoprevoz" .................................... @elezni~ka stanica ......................

224-024 303-202 225-693 373-760 303-600 222-618 222-084 i 341-991 224-246 221-390

Dom kulture .................................... Biblioteka ...................................... Arhiv ............................................... Narodni muzej ................................. Umetni~ka galerija ........................ Bioskop "Sutjeska" ........................... Turisti~ka organizacija ............... Crkva ...............................................

225-073 223-608 i 340-960 222-729 222-169 222-375 342-268 343-721 343-900

Veterinarska stanica .................... Institut za vo}arstvo .................... Poqoprivredna stanica "Ov~ar" ..

320-230 221-413 349-160

340- 385 222-296

OP[TINSKA UPRAVA – OP[TINA IVAWICA Odeqewe za urbanizam, stambene i komunalne delatnosti I V A W I C A, Venijamina Marinkovi}a 1

objavquje OBAVE[TEWE o podnetom zahtevu za odlu~ivawe o potrebi procene uticaja projekta na `ivotnu sredinu Obave{tava se javnost da je nosilac “Niskogradwa” Ivawica doo iz Ivawice Ulica II Proleterska 13, podneo zahtev za odlu~ivawe o potrebi procene uticaja na `ivotnu sredinu PROJEKTA: Skladi{te za otkup, sortirawe i distribuciju neopasnog otpada (papir, karton i plastika), ~ija realizacija se planira na kat. parceli broj 4940 KO Lisa, op{tina Ivawica. Uvid u podatke i dokumentaciju iz zahteva nosioca projekta, mo`e se izvr{iti u prostorijama Op{tinske uprave op{tine Ivawica, u kancelariji broj 36 u periodu od 1. do 10. avgusta 2013. godine. U roku od 10 dana od dana objavqivawa ovog obave{tewa, zainteresovana javnost mo`e dostaviti primedbe i mi{qewa o zahtevu za odlu~ivawe o potrebi procene uticaja predmetnog projekta za `ivotnu sredinu.

CENA FOTO OGLASA - ^etvrtina strane 500 rsd - Osmina strane 250 rsd - [esnaestina strane 150 rsd

POVR[INA SPRAT GREJAWE Lokacija Cena 28 Vis.pr cg Kod H. Morave 21.000e 31 6 cg Kod Medicinske {kole, ima lift 22.500e 31 7 cg Alvlaxinica-nov 22.000e 27 3 cg S.Save 22.000e 34 5 cg Nemawina 20.000e 32 3 cg Kod H.Morave 24.000e 34 1 cg Centar 24.000e 35 5 cg Balkanska, ima terasu 26.000e 38 4 cg Sin|eli}eva-nov 35.000e 42 4 cg Kod Brvnare, ima terasu 24.000e 43 Priz. cg Gvo`|ar 26.300e

45 43 44 46 50 50 52 54 54 54 56 56 57 58 59 60 61 63 64 64 66 66 74 80 83

3 8 3 1 1 1 4 3 8 1 3 3 Vis.pr. 8 1 4 4 1 9 1 6 4 1 1 1

cg cg cg cg ta cg cg ta cg cg cg cg cg cg ta cg cg cg cg cg cg cg cg cg cg

Alvaxinica 25.000e Alvaxinica-nov 31.000e Nemawina 33.000e [etali{te 41.000e Obili}eva 26.000e S.Markovi}a 35.000e Alvaxinica-nov 37.000e Bawalu~ka 31.000e Alvaxinica 31.500e D.Markovi} 35.000e B.Jankovi}a 35.000e Qubi}ska 37.000e Avenija 2 31.000e Kej 33.000e Ind.zona 26.000e Alvaxinica 40.000e Kej 36.000e Alvaxinica 32.500e Alvaxinica 36.000e Kod brvnare 46.000e S.Save 33.000e Alvaxinica 45.000e U~iteqa Marinovi}a 51.000e Nemawina 61.000e Alvaxinica 63.000e

90 95 98

3 1 1

cg cg cg

KU]E povr{ina ari 46 12.40 70m2 6.88a 80m2 4a 70m2 1.5 70m2 34a 90m2 4a 68m2 47m2+8 77m2

3a

80m2 70m2

5a 1.5a

200m2 10a 2000m2+Pk 200m2 4.3 170+40 6a

18a

[etali{te Qubi} 56.000e Nemawina

73.000e 80.000e

lokacija cena Prijevor 10.500e Baluga 14.000e Suvi Breg 28.000e Savkovi}a kosa 28.000e Loznica 19.000e Qubi} 36.000e Balkanska 26.000e Kod Slobodinog igrali{ta 24.000e Kod prehrambene {kole 30.000e Parmenac 30.000e Kod Slobodinog igrali{ta 36.000e Parmenac55.000e sa stvarima Qubi} 62.000e Kod Spomen parka 77.000e Atenica 120.000e


MALI OGLASI PRODAJEM, BEZ POSREDNIKA, UKWI@EN POSLOVNO STAMBENI OBJEKAT U TRNAVI (kod Trnavske reke uz regionalni put) 600 m/2, NA DVA NIVOA, POGODAN ZA SVE DELATNOSTI I ZA STANOVAWE. Telefon: 032/221400, mob. 064/12-41806, preko celog dana. PRODAJEM RENOVIRAN ^ETVOROSOBAN STAN OD 96 m2, B.OSLOBO\EWA. MOGU]A ZAMENA ZA MAWI STAN UZ DOPLATU. TEL. 065/ 216-1-345

NEKRETNINE - PRODAJA

PRODAJEM garsoweru od 20 m2, centar grada. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM garsoweru od 27 m2, u centru grada, zgrada Vavilona. Tel. 066/ 366 -235 PRODAJEM novu garsoweru od 23 m2, u centru grada. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM novu garsoweru 31 m2. Tel. 064/26-29-109 PRODAJEM garsoweru 31m2 sa stvarima, kod Medicinske {kole.Tel. 063/453-043 PRODAJEM garsoweru od 29 m2. Tel. 064/ 158-9363 PRODAJEM garsoweru od 26 m2, na Keju. Tel. 063/ 349-333 PRODAJEM novu garsoweru u centru. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM jednoiposoban stan 40 m2 , na {estom spratu, u zgradi sa liftom, cg, centar, cena 26000 eura. Telefon 063/691-761 PRODAJEM jednosoban stan od 28 m2, u ulici Radi{e Po{ti}. Tel. 064/ 673-2-969 PRODAJEM jednosoban stan od 37 m2 , na Qubi} Keju. Tel. 064/ 673-2-969 PRODAJEM jednosoban stan od 34 m2. Tel. 063/

27

OGLASI

PETAK 2. AVGUST 2013. GODINE

PRODAJEM pet ari placa u Kulinovcima iznad kasarne. 032/368-393 i 063/72-02-735 IZDAJEM POSLOVNI PROSTOR, POVR[INE 250 m/2, U STROGOM CENTRU GRADA. MOBILNI: 063/609 784. PRODAJEM U GORWOJ TRNAVI , ISPOD PLANINE JELICE, KU]U OD 2 SOBE, KUHIWE, LETWIKOVAC I GARA@A I 12 ARI VO]WAKA MLADE [QIVE STERLEJKE, ^A^ANSKA RODNA, ORASI I 9 ARI [UME BAGREM. TEL. 064/ 198-3-844 KUPUJEM MAWI STAN OD 0.5-1, NI@E SPRATNOSTI. TEL. 064/ 141-4-324

MEWAM KOMFORNU KU]U OD 130 M2, ODMAH USEQIVU, NA DVA PLACA OD 16 ARI UKUPNO. ODLI^NA LOKACIJA, PORED NOVOG SADA, PUT ZA FUTOG, ZA STAN ILI KU]U NA PODRU^JU ^A^KA. TEL. 021/ 228-8810, 065/ 956-4-704

691-761 PRODAJEM jednosoban stan 34 m2 u Nemawinoj. Cena 20.000 e. Tel 063453-043 PRODAJEM jednosoban stan 32 m2 kod H. Morave. Tel. 063/453-043 PRODAJEM jednosoban stan, kod Hotel Morave. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM jednosoban stan od 34 m2 u Aveniji. Tel. 064/158-9-363 PRODAJEM dvoiposoban stan od 68 m2, novija gradwa, {iri centar grada. Cena 39.000 eura. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM dvosoban konforan stan od 59 m2. Tel. 063/ 691-761, 032/ 342-190 PRODAJEM dvosoban stan od 62 m2 u centru G. Milanovca. Tel. 064/ 025-1-398 PRODAJEM dvosoban stan 40 m2 u Aveniji. Tel. 062/ 514-429

NAJJEFTINIJE [OFER [AJBNE ZA SVE VRSTE AUTA, KOMBIJA, KAMIONA I AUTOBUSA. NABAVKA, PREVOZ, UGRADWA. POSEBAN LETWI POPUST. TELEFONI: 032/800 200 i 063/606 979. PRODAJEM STAN DVOIPOSOBAN, 60M2, SOLITER „PROSVETA“, POVOQNO, BEZ POSREDNIKA. 063/611-497 OD 17-20 ^ASOVA. MONDCLUB AGENCIJA IZ BEOGRADA, BAVI SE POSREDOVAWEM U PROMETU ROBA I USLUGA, SKLAPAWU BRAKOVA I ZAPO[QAVAWU.TEL. 065/ 552-9-933, ILI NA SAJTU mondclub.rs HITNO PRODAJEM KU]U 3 KM OD GU^E, PREMA GORA^I]IMA, OKO 100 M2, SA 38 ARI PLACA, SA GARA@OM, SAOGRA\ENIM PLACEM. NA PLACU MLAD VO]WAK I VINOGRAD, RZAVSKA VODA, STRUJA.POGODNO ZA STOVARI[TE. CENA POVOQNA. TEL. 032/ 876-351, 063/ 747-8-125

PRODAJEM nov dvosoban stan 52 m2, cena 700e/m2. Tel. 064/26-29-109 PRODAJEM dvosoban stan od 58 m2, centar grada, na desetom spratu. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM dvosoban kompletno renoviran stan u ulici B. Jankovi}. Tel. 032/ 344-630 PRODAJEM dvosoban stan od 44 m2, kod Hotel Morave. Tel. 064/ 317-1701 PRODAJEM dvosoban stan od 60 m2. Tel. 064/ 673-2- 969 PRODAJEM dvosoban stan od 57 m2, na petom spratu , u Aveniji 2. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM dvosoban stan 58 m2 na Keju. Tel. 063/453-043 PRODAJEM dvosoban stan 63 m2 na Alvaxinici. Tel. 063/453-043 PRODAJEM dvosoban stan 46 m2 u Nemawinoj ulici . Tel. 061/ 291-6355 PRODAJEM dvosoban stan u centru grada. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM dvosoban stan 50 m2 kod Medicinske {kole. Cena 26.000 eura. Tel. 063/453-043 PRODAJEM dvosoban stan 57m2 u Aveniji 2. Tel. 063/453-043 PRODAJEM dvosoban stan od 61 m2, prvi sprat, @elezni~ka ulica, CG. Tel. 032/ 344-630

ORDINACIJA op{te stomatologije Dr. Sa{a Spasojevi}, Jeli~ka 10, ^a~ak. Tel. 032/ 343314, 064/2454-094 PRODAJEM, BEZ POSREDNIKA, STAN U STROGOM CENTRU ^A^KA, 92 m/2, TRE]I SPRAT. Telefon: 032/221-400, mob. 064/12-41-806, preko celog dana

DE@URNI STOMATOLOG de`urni telefon 062/8617 988 STOMATOLO[KA ORDINACIJA Dr MLADEN BEHARA ^a~ak, Ko~e An|elkovi} 1 radnim danom 9 -12 i 15 -19 ~ subotom 9 - 12 ~ 322-656 Pla}awe: administrativnom zabranom, ~ekovima, platnim karticama, gotovinski. IZDAJEM dvoiposoban stan u Beogradu, u Ulici vojvode Stepe, kod TC „ Vera“, potpuno name{ten, CG i klima. Useqiv od 1. avgusta. Tel. 064/ 237-6-939

HITNO PRODAJEM 2 STANA , 65+30 M2, NA 1. SPRATU, DVE ODVOJENE STAMBENE JEDINICE, SA CG, UL. M. NIK[I]A. CENA 50.000 EURA. TEL. 060/ 349-8-490

PRODAJEM HITNO dve ku}e od 75 m2 i125 m2 na Alvaxinici, plac od 4 ara. Mo`e zamena za stan, uz doplatu. Mogu}nost dogovora. Tel. 063/843-0-214

IZDAJEM lokal u Ulici cara Lazara 23, kod “ Xamije”. Povr{ina lokala, sa ~ajnom kuhiwom i sanitarnim ~vorom je 29 m2.Lokal ima centralno grejawe. Opremqen je kao frizerski salon, a pogodan i za druge delatnosti. Telefon za kontakt: 064/ 150-5-675 PRODAJEM plac od 15 ari u Miokovcima, sa objektom od 10 m2, ima struja i voda. Cena 1.700 eura. Tel. 063/ 843-0-214

HITNO POTREBNA TRI STANA U GORWEM MILANOVCU, DVA JEDNOSOBNA I JEDAN TROSOBAN. Tel. 032/ 770-125 IZDAJEM JEDNOSOBAN NAME[TEN STAN, KUHIWA, KUPATILO, DNEVNA SOVA, ZAPOSLENOJ OSOBI, ULICA KNEZA MILO[A 130. TEL. 064/ 031-7-072

PRODAJEM KANCELARIJSKO-POSLOVNI PROSTOR KOJI SE NALAZI U ^A^KU, GRADSKO [ETALI[TE 61, POVR[INE 401 M2. CEO SPRAT JE VLASNI[TVO PREDUZE]A HELION. POMENUTI PROSTOR JE SPRAT IZNAD FONDA PIO, UKWI@EN I MOGU]A JE OTPLATA NA RATE. TEL. 032/ 221-372, MOB.063/ 608-497, TEL. 064/ 031-7-072, e-mail: helion.7juli@gamil.com

PRODAJEM dvosoban stan 49,5m2, VP, na Keju, cena 30000 eura. Telefon 063/691-761, 032/342190 PRODAJEM dvosoban stan od 57 m2, na drugom spratu. Tel. 063/ 691761, 032/ 342-190 PRODAJEM dvosoban stan 46 m2 na {etali{tu. Tel. 064/26-29-109 PRODAJEM dvosoban stan od 57 m2, na Keju, na prvom spratu, ima terasa, bez posrednika. Tel. 063/ 877-7-441 PRODAJEM dvosoban stan od 52 m2, centar grada. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM dvosoban stan od 55 m2, u Nemawinoj ulici . Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM trosoban stan od 77 m2, na sedmom spratu, u centru. Cena 40.000 eura. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM trosoban stan. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM trosoban stan u centru grada. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM trosoban stan od 75 m2, na drugom spratu, u centru grada. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM trosoban

stan 75 m2, {iri centar, cg, na drugom spratu, cena 45000 eura. Telefon 063/691-761 PRODAJEM trosoban stan 81,47m2, kod Hotel Morave, na devetom spratu, zgrada sa liftom, cena 53000 eura. Telefon 032/342-190, 060/4342190 PRODAJEM trosoban stan od 77 m2, u centru grada. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM trosoban stan od 69 m2, u blizini Merkatora. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM ~etvorosoban stan od 89 m2. Tel. 063/ 735-0-260 PRODAJEM stan od 40 m2 u Beogradu, na drugom spratu, CG, Dediwe . Tel. 063/ 735-0-260 PRODAJEM stan od 62,80 m2 na Alvaxinici. Tel. 063/ 691-761, 032/ 342190 PRODAJEM stan od 28 m2, na petom spratu, kod Hotel Morave. Cena 16.000 eura. Tel. 064/ 146-8-732 PRODAJEM stan od 58 m2 u centru. Tel. 063/ 691-761, 032/ 342-190 PRODAJEM stan od 64 m2, kod Slobodinog

IZDAJEM KOMPLETNO NAME[TEN DVOSOBAN STAN, CG, KTV,2 KUPATILA. TEL. 032/ 373-571, 064/ 829-2720 NOVI REZERVNI DELOVI ZA ULI^NE OFF-ROAD I ATV MOTOCIKLE OD JAPANSKIH, ITALIJANSKIH I OSTALIH EVROPSKIH PROIZVO\A^A. SUPER CENE UZ DOBAR KVALITET. TEL. 065/ 445-0-015 IZDAJEM ILI PRODAJEM PLAC 10 ARI I POSLOVNI PROSTOR 200 m2 U PREQINI PORED PUTA. TEL. 061/ 111-6-439 PRODAJEM profesionalni paro~ista~ "Akva-xebo" sa peglom na paru, pogodan za ~i{}ewe stanova i poslovnih objekata. Malo kori{}en, kao nov. 066/40-16-90.

PRODAJEM KU]U U KOTRA@I, CELOKUPNO DOMA]INSTVO, NA PUTU ^A^AK-IVANjICA. IMA DOZVOLA, TAPIJA, LEGALIZOVANO.INFORMACIJE NA TEL. 032/ 856-123, ili www.trubaguca.com

IZDAJEM KOMPLETNO NAME[TEN DVOSOBAN STAN, CG, KTV, 2 KUPATILA. TEL. 032/ 373-571, 064/ 829-2-720

igrali{ta. Tel. 032/ 349849 PRODAJEM stan od 28 m2, kod H. Morave. Tel. 348-927, 060/ 348-9-270 PRODAJEM stan od 37 m2, na tre}em spratu. Tel. 063/ 735-0-260 PRODAJEM nov stan 43 m2, na Alvaxinici. Tel. 064-26-29-109 PRODAJEM stan kod Solida od 53 m2. Mo`e na kredit ili na rate. Cena 31.900 eura. Tel. 061/ 115-9-863 PRODAJEM stan od 43 m2 u Qubi}skoj ulici. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM stan 42 m2, kod Brvnare. Tel. 064/2629-109 PRODAJEM stan od 64 m2, U~iteqska ulica. Tel. 063/ 844-2-791 PRODAJEM stan od 48 m2, ulica Kneza Vase Popovi}a 14. Tel. 061/ 661-1-124 PRODAJEM stan od 60 m2, na Alvaxinici. Tel. 064/ 137-4-137 PRODAJEM stan 64 m2 na Alvaxinici. Cena 36.000 e. Tel 063/453043 PRODAJEM stan u centru grada, 84 m2. Mogu}nost zamene za mawi, uz doplatu. Tel. 066/ 938-7293 PRODAJEM stan od 88 m2, na petom spratu, ulica Kneza Vase Popovi}a. Tel. 064/ 137-4-137


28

PETAK 2. AVGUST 2013. GODINE

SPORT

MEMORIJALNI TURNIRI

PO TRE]I PUT ZA BIJU a stadionu Fudbalskog kluba Borac u subotu i nedequ, 3. i 4. avgusta, bi}e odigran tradicionalni Memorijalni

N

turnir “@ivorad Bija Stankovi}”. Prvog dana u 16 sati sastaju se Borac i Jedinstvo Putevi U`ice, a u 18, Radni~ki 1903 Kragujevac i Javor Ivawica. U

nedequ su finalni i me~ za tre}e mesto. Finale po~iwe u 18 ~asova. Fudbalski klub Borac je po tre}i put doma}in Memorijala “@ivorad Bija Stankovi}”.

POLET POBEDNIK MEMORIJALA „KOVA^, CELER, KI]AN”

Omladinci Borca, 5. avgusta, igraju Memorijal “Dragan Trifunovi} Trile”. Osim doma}ina, u~estvuju Javor, Sloboda U`ice i Sloga Kraqevo. Dva

dana kasnije iste ekipe, ali kadetske, takmi~i}e se na Memorijalnom turniru “Du{an Mari}”, dok pioniri 9. avgusta nastupaju na Memorijalu “Quban

Pavlovi}”. Utakmice mla|ih kategorija bi}e odigrane pre podne, u 9 i 11 sati, a finalne popodne od 15 i 17 ~asova na stadionu na Alvaxinici.

ZA DU[KA NENADI]A anas i u Trbu{anima po~iwe Memorijalni turnir “Du{ko Nenadi}”. Po drugi put, inicijator i doma}in Memorijala je FK Polet. Sa doma}inima }e se nadmetati i imewaci iz Qubi}a, Vodoja`a Gro{nica i Meta-

D

lac Kraqevo. Prva utakmica je danas u 16, a druga u 18 ~asova. Utakmica za tre}e mesto po~iwe sutra, tako|e u 16, dok je finale u 18 sati.

JEDINSTVO UBEDQIVO PROTIV OMLADINCA

FK Polet

udbalski klub Polet iz Qubi}a bio je pro{log vikenda doma}in srpskoliga{kog turnira Memorijal “Kova~, Celer, Ki}an”. Takmi~ile su se ~etiri ekipe, Pobeda Belo{evac, Partizan Bumbarevo Brdo, Jo{anica Novi Pazar i doma}in. Polet je u finalu savladao Jo{anicu sa 2:1 i pripao mu je pehar za najboqu ekipu. Doma}inima je ostala i nagrada za najboqeg igra~a i strelca koju je poneo Goran Petrovi}. Za najboqeg golmana turnira u Qubi}u progla{en je Danilo Pustiwakovi}, igra~ Jo{anice. Ekipno tre}a je bila Pobeda, a Partizan BB ~etvrti. Prvi put Memorijal je bio posve}en i Miloradu Ki}anovi}u, ~oveku koji je pre 13 godina uveo Polet u Drugu saveznu ligu. - Odlu~ili smo da ovaj turnir bude tradicionalan i da ga organizujemo leti, u pri-

F

Jedinstvo Kowevi}i Marija i Goran

premnom periodu, kada ekipe nisu optere}ene prvenstvenim utakmicama. Ho}emo da sa~uvamo uspomene na qude koji su dosta dali klubu i svuda ga dostojno predstavqali. Sasvim zaslu`eno nam je pripalo prvo mesto, a u novoj sezoni ambicije nam ostaju iste, da se plasiramo u vi{i rang takmi~ewa - ka`e Marija Ki}anovi} Kolakovi}, potpredsednica FK Polet. Sezonu 2012/13. Polet je zavr{io na ~etvrtom mestu Srpske lige Zapad. Z. J.

a Aran|elovdan je u Zabla}u zavr{en 25. Memorijalni turnir “Sre}ko Jovovi}”. U ekipnoj konkurenciji prvo mesto osvojilo je Jedinstvo iz Kowevi}a. Oni su u finalu savladali doma}i Omladinac sa 3:0. U borbi za tre}e mesto Slatina je pobedila Prijevor, 4:2. Najgolman turnira je \or|e Mili}evi}, igra~ Sla-

N

tine. Fudbaleru Jedinstva Dejanu @ivani}u pripala je nagrada za najboqeg igra~a i strelca. Organizatori nisu zaboravili ni da nagrade najmla|eg igra~a. Matija Talovi} (16) za sada nosi dres Omladinca iz Zabla}a. Doma}inima je pripao i prelazni pehar. Posle ovog turnira, Omladinac iz Zabla}a u~estvo-

va}e i u Slatini na Ilindan, a potom ih o~ekuje takmi~ewe u Samaili, 8. i 9. avgusta. Klub iz Zabla}a je u prethodnoj sezoni igrao u Zoni Morava. Nakon ispadawa, takmi~ewe nastavqa u Okru`noj ligi koja startuje 24. avgusta. Pre po~etka prvenstva, Omladinac }e odigrati i prijateqsku utakmicu sa Parmencom 11. avgusta. Z. J.

„ZLATNA LOPTA” U GU^I ro{log vikenda je u Gu~i odr`an turnir “Zlatna lopta” posve}en treneru i za~etniku savremenog rada sa mla|im kategorijama u Zapadnoj Srbiji, Miko{u Proti}u. Prvog dana, predstavnici mla|ih selekcija su posetili Proti}ev grob, a u nedequ su se na imawu Proti}a okupili

P

treneri na tradicionalnoj manifestaciji “Kolegi u ~ast”. Specijalni gost turnira bio je nekada{wi igra~ Partizana Aca Trifunovi}. U kategoriji poletaraca trijumfovao je Borac ^a~ak, drugi je bio Kinder ^a~ak, a Gu~a tre}a. Kod petli}a, prvo mesto je osvo-

jila Sloga Po`ega, drugo Sloboda U`ice i doma}inima Gu~i, i u ovoj kategoriji je pripalo tre}e mesto. Ekipa Draga~eva iz Gu~e bila je najboqa ekipa pionira, OFK Po`ega druga, dok je Javoru iz Ivawice pripalo tre}e mesto. Omladinac Zabla}e

ORLOVAC „NAPUCAO” KATRGU

SLATINA DOBILA NA PENALE

borbi za prvo mesto na Memorijalnom turniru “Katrga 2013” Orlovac je ubedqivo savladao doma}u Moravu sa 5:2. Rudaru iz Bresnice je pripalo tre}e mesto, posle pobede nad ekipom Mladost Atenica, 2:0. Osim ove ~etiri ekipe, na Memorijalu su se takmi-

ro{log vikenda je i Slatina organizovala turnir veterana. Prvo mesto je pripalo doma}inima koji su u finalu, posle izvo|ewa jedanaesteraca, pobedili Orlovac sa 3:1. Na kraju regularnog dela utakmice rezultat je bio 2:2. Tre}e mesto zauzelo je Jedinstvo iz Gorwe Gorevnice, a ~etvrto Polet iz Gori~ana. Turnir veterana je deo proslave povodom 60 godina postojawa FK Slatina. Pro-

U

~ili ~a~anska Sloboda i Spartak Trnava. Iz Morave su najboqi golman Milan Maqkovi} i igra~ Vladimir Pani}, a iz Orlovca strelac Dragan Popovi} i najmla|i igra~ Milo{ Radivojevi}. Pehare za najboqe, doma}ini su obezbedili uz pomo} grada ^a~ka.

Memorijal “Katrga 2013” bio je posve}en fudbaleru \okici Veqovi}u, nekada{wem na~elniku Moravi~kog okruga Dobrivoju Arnautovi}u, predsedniku FK Morava Mihailu Vidojevi}u i sekretaru Miloradu Jovanovi}u.

P

slava koja je po~ela gostovawem Crvene zvezde bi}e zavr{ena ve~eras, Ilindanskim turnirom i zabavom u restoranu “Hizna”. Prve utakmice odigrane su ju~e, a osim doma}ina, u~estvuju Draga~evo, Orlovac i Omladinac Zabla}e. Finalna utakmica po~iwe danas u 17 ~asova na stadinu FK Slatina. Proslava je u 21 ~as i otvorena je za sve. Ulaznice su u prodaji u restoranu “Hizna” u Slatini i ko{taju 1.500 dinara.


PETAK 2. AVGUST 2013. GODINE

29

SPORT

ODBOJKA NA PESKU

FK BORAC

TURNIR NA MORAVI dbojka{ki klub ^a~ak organizovao je pro{le subote 12. Otvoreno prvenstvo ^a~ka u odbojci na pesku “Beach volley” u kategorijama mu{ki i me{oviti parovi. U mu{kim parovima takmi~ile su se ekipe U`ice 1, U`ice 2, Andrija - Nemawa, Grafos Lu~ani, Asiks Kraqevo i Pavlo-

O

vi} - Skuli}. Za me{ovite parove su nastupili Sla|a - Andrija, Goca - Darko, Mira - Nemawa, Dragana - ]endo, Tamara - Mla|o, Mrki - Milica, Bo`a - Sa{a, Kragujevac. Ekipa U`ice 1 pobedila je u finalu Grafos i osvojila nov~anu nagradu. Novac za prvo mesto kod me{ovi-

tih parova pripao je Goci i Darku, koji su pobedili Tamaru i Mla|a. Kako je pro{le subote bilo izuzetno toplo, na Gradskoj pla`i nije bilo mesta ni za pe{kir. A, osim kupawa, veliki broj posetilaca pla`e toga dana je u`ivao i posmatraju}i me~eve odbojke na pesku. Z. J.

IZUZETNO INTERESOVAWE ZA „MIX VOLLEY”

POSLE ODBOJKE, „FUCA” I

z ve~eri u ve~e odbojka{ki turnir me{ovitih dublova “Mix volley” privla~io je sve ve}u pa`wu i publike i sportista. Sve utakmice su igrane u ve~erwim satima, tako da su se na igrali{tu kod

Pobednici ’97. godi{te

je 25, turnir je umesto tri, trajao ~etiri dana. Posle ko{arka{kog spektakla “Zicer”, Mesna zajednica “3. decembar” priredila je svim ^a~anima jo{ jedan sportski do`ivqaj, a kako organizatori najavquju, to

ley” su nam se prijavqivala i deca koja su aktivni sportisti, ali i oni koji to nisu. Nadam se da }e se slede}e godine na turniru takmi~iti i seniori stariji od 40 godina. Ve} za nekoliko sedmica, od 24.

Violeta, Andrea i Filip

nije sve za ovo leto. - Ovakav turnir je bio ne{to novo u na{em gradu, a interesovawe gledalaca izuzetno. Sa svih straGODI[TE ’97. I STARIJI 1. Bojana Brkovi} i Mihailo Vesi} na nam sti`u pohva2. Sla|ana Pejanovi} i Dejan Stalovi} le, {to nam je dobar 3. \or|e Lomovi} i Mina Nikoli} podstrek za daqe. Medicinske {kole, uz do- Nama je najva`nije da smo bru odbojku i muziku, do mladima omogu}ili da uz pono}i zabavqali i mla|i sport i dru`ewe provode i stariji. Zbog velikog in- slobodno vreme u ve~erteresovawa ekipa, bilo ih wim satima. Za “Mix volPOBEDNICI

GODI[TE ’98. I MLA\I 1. Andrea Kova~evi} i Filip Bo`ovi} 2. Katarina Vuli} i Stefan Kova~evi} 3. Jelena Nikoli} i Aleksa Ivanovi}

avgusta do 1. septembra, organizujemo opet na “Medicinskom” ne{to novo, Turnir u malom fudbalu na goli}e - “Fuca 13”. Nadamo se da }emo opet okupiti veliki broj sportista i publike - ka`e Violeta Markovi}, predsednica Saveta MZ “3. decembar”. Na Odbojka{kom turniru u~estvovalo je 16 ekipa ’97. godi{ta i devet ’98. godi{ta i mla|i. Z. J.

^A BASKET

IZ LETWE, U DRUGU LIGU ako je osnovan pre dve godine, Ko{arka{ki klub ^a basket brzo je uspeo da se iz Letwe preseli u Drugu srpsku ligu. Klub predvode nekada{wi ko{geter Borac Mocart sporta Ivan Gemaqevi}, sada

I

direktor ^a basketa i trener Darko Pandurevi}. - Oslawamo se na doma}e igra~e, jer `elimo da doka`emo i afirmi{emo na{e ^a~ane. Uspeh je i kada ko{arka{i prevazi|u na{ tim i pre|u u ja~i klub.

Spremni smo za saradwu sa svim ~a~anskim klubovima - napomiwe Darko Pandurevi}. Ambicije ^a basketa ne}e se zaustaviti ni u Drugoj srpskoj ligi.

SVAKA POBEDA GODI d po~etka priprema do odlaska na Zlatibor, 29. jula, fudbaleri Borca su odigrali pet pripremnih utakmica. Pro{le subote na stadionu “Alvaxinica” ubedqivo su savladali superliga{a Novi Pazar, 3:0. Prethodno su pobedili Partizan Bumbarevo Brdo, Polet iz Qubi}a, igrali su bez golova sa Kolubarom iz Lazarevca i izgubili od jo{ jednog superliga{a Jagodine. Danas se vra}aju sa Zlatibora, gde }e boraviti dva puta po pet dana. Sutra i u nedequ igra}e na svom terenu Memorijalni turnir “@ivorad Bija Stankovi}”. Kako je pre odlaska na Zlatibor za klupski sajt izjavio trener Borca Dejan Vuki}evi}, zadovoqan je dosada{wim ra-

O

marketing 032/342-276

dom ekipe i za nekoliko sedmica odra|eno je sve {to je na po~etku priprema zacrtano. - Od 4. jula, kada smo se okupili, nemamo problema u radu i moram ista}i veliku `equ i motiv koji su prisutni kod svih igra~a i iz dana u dan, sve izra`eniji. Nismo imali ni ve}ih pehova sa povredama. Rezultati su u drugom planu, ali svaka pobeda godi. Na svih pet utakmica smo dali {ansu svim igra~ima, kako bi svi mogli da se nametnu i da bismo stekli uvid u wihovu formu. Zadovoqan sam i sa tog aspekta i od svake utakmice smo imali koristi. I na{i brojni navija~i su na susretu sa Novim Pazarom mogli da se uvere da dobro radimo i da sa atmosferom koja vlada u timu dosta toga mo`emo da uradimo ove sezone. Odnos igra~a je bio na vrhunskom nivou i bez obzira na eventualne probleme Novog Pazara, mislim da smo se pokazali u najboqem svetlu - rekao je Vuki}evi}. Borac }e i na Zlatiboru odigrati nekoliko pripremnih utakmica. - Mi odlazimo na Zlatibor, kada se mnoge ekipe vra}aju ku}i. To je dobro, jer }emo imati neophodan mir i uslove za rad. Posle Memorijala “@ivorad Bija Stankovi}”, vra}amo se na Zlatibor i nastavqamo da radimo. I tamo imamo dve zakazane utakmice, tako da }e opet svi igra~i imati priliku da se nametnu. Imamo i dovoqno vremena da odradimo sve {to nam je preostalo da bismo prvenstvo do~ekali potpuno spremni i sa jasnim ciqem, povratak u Super ligu. Uveren sam da smo svi zajedno kadri da to na terenu i ostvarimo - izjavio je za klupski sajt Dejan Vuki}evi}.


30

MARKETING

PETAK 2. AVGUST 2013. GODINE

NA ILINDAN U OV^AR BAWI

PLIVA^KI

MARATON 13. PUT radicionalno i danas }e u Ov~ar Bawi biti odr`an 13. Ilindanski pliva~ki maraton. Trka zadovoqstva “Borivojeva tabla” na 500 metara staruje u 12 ~asova. Maraton po~iwe u 13 sati, a takmi~ari }e plivati od manastira Nikoqe do Ov~ar Bawe, deonicu dugu 2.100 m. Glavana maratonska trka je iz kalendara Pliva~kog saveza Srbije i bi}e bodovana za “Srb - open kup 2013”. Progla{ewe pobednika je u 15 ~asova u centru Bawe. Organizatori 13. pliva~kog maratona su PK ^a~ak, Turisti~ka organizacija ^a~ka, Sportsko-rekreativni centar “Mladost” i Mesna zajednica Ov~ar Bawa. Istog dana na inicijativu zaposlenih u “Elektromoravi” u Bawi }e biti odr`ano i takmi~ewe u pripremawu ribqe ~orbe. Kuvari }e spremati ~orbe od 10 sati, a najboqi }e biti nagra|eni. Svi koji `ele da u~estvuju na Ilindanskom maratonu mogu se prijaviti kod po{te u centru od 10 ~asova.

T

marketing 032/342-276

VREMENSKA PROGNOZA Petak, 2. avgust

Subota, 3. avgust

VREMENSKA PROGNOZA Nedeqa, 4. avgust

Ponedeqak, 5. avgust

VREMENSKA PROGNOZA Sreda, 7. avgust

Utorak, 6. avgust

^etvrtak, 8. avgust

170C

180C

160C

170C

180C

190C

340C

340C

350C

350C

370C

380C

Vedro i toplo, porast temperatura

Vedro

Vedro

Vedro

Vedro

Vedro, porast temperature

220C 390C

Vedro


PETAK 2. AVGUST 2013. GODINE

31

SAOBRA]AJ

IZA VOLANA ^A^ANSKIH TAKSISTA z ugla posmatra~a, na ulicama je haos u svako doba dana. ^ini se da qudi svuda udaraju, kao muve bez glave. Ali, tako je onima koji su na ulicama dnevno samo sat, dva. Oni, koji su stalno za volanom boqe sagledavaju situaciju i zapa`aju i `e{}e pojave. Dovoqno je samo zapo~eti razgovor sa pojedinim komunikativnim taksistima. - Nekorektni su i voza~i i pe{aci. Posebno me iritiraju vlasnici skupih automobila, i zaista, nije zato {to ja ne mogu da ih kupim. U sred bela dana, po najve}oj gu`vi, oni puste glasnu muziku i voze 20, 30 na sat. Ne znam {ta ho}e ustvari, da li samo da budu prime}eni. Po{to su tako spori, ostali voza~i moraju da ih zaobi|u i - [ta je sa prinu|eni su da prave prekr{aje. A ti onima koji voze isti, koji imaju na crno i nemaju doluksuzne automozvole za taksirawe. bile, stanu na seIma i takvih. Sve bih maforima i priti rekao i ko su i {ta ~aju mobilnim tesu, ali ti ne}e{ to lefonom, kao da su da napi{e{, zato na korzou. Pojavi se xaba zeleno, oni jo{ uvek razgovaraju i blokiraju vozila iza wih. Kada zavrN a {e telefonirawe, a tada se ro~ito mi obi~no pojavi crveno, oni padaju u o~i ovi mla|i, koni pet, ni {est, nego pro|u. ji obavezno nose nao~are za Wih ba{ izdvajam kao naj- sunce i neprekidno telenekorektnije u~esnike u sa- foniraju. Da bi se dokazaobra}aju. Drugo, ne znam li, daju mnogo kra}e vreme kada sam video da pe{ak nego ono koje je potrebno

I

pogleda levo i desno, pre nego {to kro~i na pe{a~ki prelaz. Tu se oni pona{aju kao da su u dnevnoj sobi. Samo gaze, a uop{e ih nije briga da li je voza~ blizu i mo`e li da zako~i - pri~a taksista, koji je na ulicama ^a~ka vi{e od deset godina. U vo`wi taksija mnogi su u vreme sveop{te besparice i nezaposlenosti prona{li uhlebqewe. Za razliku od nekih boqih vremena, nagomilali su se i nepouzdani voza~i. - ^esto nam se `ale putnici da i me|u nama ima bahatih voza~a. Ako malo boqe pogledate, u pravu su.

SVI SMO BAHATI!

da stignu do stranke i onda jure - pri~a je drugog taksiste. - [ta je sa onima koji voze na crno i nemaju dozvole za taksirawe. Ima i takvih. Sve bih ti rekao i ko su i {ta su, ali ti ne}e{ to da napi{e{, zato xaba - nadovezuje se tre}i “kolega”. A sve wih je jo{ odavno boli glava, od same pomisli na Sabor truba~a. - Ne}u da vozim qude u

Gu~u slede}e sedmice, makar nemao hleba da jedem. Samo kad pomislim na onu gu`vu... I to nije sve, nemam gore gde da parkiram, ne mogu da okrenem kola na ulici, sa jedne strane buquk naroda, sa druge obezglavqeni voza~i i svi negde `ure, moraju ba{ u tom trenutku da su na ulici. Ma, u`as! Koliko zaradim za jednu vo`wu, hiqadarku,

malo ja~e. Te pare }u i ovde da uzmem - uveren je na{ sagovornik. - Ma kakav Sabor! Imamo mi sabore i na na{im ulicama. Najuo~qivije je to da su qudi izgubili strpqewe, da `ive svaki trenutak, kao da je pitawe `ivota i smrti. Prestali su da obra}aju pa`wu na druge. Pa i pe{aci nas gaze i guraju na trotoarima, ne znaju vi{e ni da ka`u: “Iz-

vini”. A voza~i.. Malopre sam iza{ao iz auta samo do prodavnice. Kada sam se vra}ao, zamalo me `ena ne pokosi na pe{a~kom prelamarketing 032/342-276

zu. Uop{e nije usporila kada je videla pe{a~ki i uz sve to, izderala se na mene. [ta vi{e da ka`em? Svi smo nekulturni, a pona{a-

we u saobra}aju pokazuje {ta nosimo od ku}e - mo`da je ponajboqi zakqu~ak jednog taksiste. “Tako je kolega!”. Z. J.


32 PRODAJEM stan od 43 m2, Nemawina ulica. Cena 28.000 eura. Tel. 228-457 PRODAJEM nove stanove, mogu}nost subvencije, cena 700 e/m2. Tel. 064/26-29109 PRODAJEM stan od 63 m2 kod starog „Autoprevoza“. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM stan u ^a~ku, u ulici Milenka Nik{i}a. Tel. 032/ 391-754 PRODAJEM stan od 63 m2, u centru grada. Tel. 063/ 127-5-630 PRODAJEM stan 66m2 kod H. Morave. Mogu}nost zamene za mawi. Tel. 064/26-29-109 PRODAJEM stan u Ivawici od 62 + 10 m2, 500 metara od centra. Tel. 064/ 307-8-321 PRODAJEM povoqno stan u Sin|eli}evoj ulici. Tel. 065/ 641-4-140 PRODAJEM stan od 40 m2, na Qubi} keju. Cena 29.000 eura. Tel. 064/ 137-4-137 PRODAJEM stan od 55 m2, Qubi} kej. Tel. 063/ 691761, 032/ 342-190 PRODAJEM stan od 77 m2, u centru grada. Cena 42.500 eura. Tel. 032/ 224-590 PRODAJEM lokal od 11 m2 u centru grada. Tel. 064/673-2-969 PRODAJEM poslovni prostor u Qubi}u. Cena 125.000 eura. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM 400 m2 stambeno-poslovnog prostora , ul. Dragi{e Mi{ovi}a.Tel. 064-26-29-109 PRODAJEM ku}u od 151 m2, u Beogradu, kod Crvenog Krsta. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM monta`ni lokal kod benzinske pumpe “Prioritet”. Tel. 060/ 167-7-428 PRODAJEM ku}u od 56+12 m2, sa 25 ari placa kod „Slobode“. Tel. 032/ 342190 PRODAJEM ku}u od 100 m2 i 25 ari placa u Topoli. Hitno i povoqno. Tel. 061/ 641-7-105 PRODAJEM ku}u od 60 m2, na 1.56 ari, P+1, na Savkovi}a kosi. Cena 25.000 eura. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM ku}u 46 m2 sa 12 ari placa, legalizovana. Cena 10.500 e. Tel. 063/453-043 PRODAJEM ku}u 80 m2 , 4 ara placa na Suvom Bregu. Cena 28.000 e. Tel. 063/453-043 PRODAJEM dve prizemne ku}e na 6 ari placa na Alvaxinici. Tel. 064/ 6732-969 PRODAJEM ku}u 47m2, sa 2 ara placa kod Slobodinog igrali{ta. Cena 24.000 e. Tel.064/26-29-109 PRODAJEM ku}u u centru od 66 m2, sa placem od 4.5 ari. Mogu}nost zamene. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM ku}u u Kotra`i, komplet sre|enu

OGLASI

sa stvarima, sa pom.objektima, poslovni prostor. Tel 064/26-29-109 PRODAJEM ku}u 70 m2, 34 a placa u Loznici. Cena 19.000 e. Tel. 064/26-29109 PRODAJEM ku}u i 10 ari placa u Kulinova~kom Poqu. Tel. 032/ 371- 496 PRODAJEM ku}u i poslovni prostor u Preqini, povr{ine 380 m2. Cena 120.000 eura. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM ku}u 35+13 m2, 1 ar zemqe, u ulici Vojvode Stepe. Cena 30.000 eura. Tel. 032/ 228-457 PRODAJEM ku}u P-56m2 na 3,74 ari placa, Ko{utwak, cena 33000 eura. Telefon 063/691761, 032/342-190 PRODAJEM dve ku}e / odvojene stambene jedinice / od 75 m2 i125 m2, na Alvaxinici, sa placem od 4 ara. Mogu} svaki dogovor. Tel. 063/ 843-0-214 PRODAJEM vikendicu i 60 ari placa u Kuki}ima. Tel. 064/ 230-4-202 PRODAJEM odli~nu vikend ku}u, lokacija budu}nosti. Tel. 060/ 558-9-296 PRODAJEM vikendicu 30m2, 1.31ha zemqe u Pakovra}u. Cena 6.500 e. Tel. 064/26-29-109 PRODAJEM vikend ku}u u Loznici povr{ine 20 m2, na 15 ari placa. Tel. 063/ 691-761, 032/ 342-190 PRODAJEM vikendicu sa 10 ari placa na Jelici. Tel. 065/ 344-9-428 PRODAJEM vikendicu na Jelici sa 8 ari placa.Tel. 063/453-043 PRODAJEM vikendicu u Loznici, od 20 m2 sa pomo}nim objektima, sa 20 ari placa. Tel. 064/ 6732-969 PRODAJEM doma}instvo u Lipnici sa 3.5 ha oku}nice. Tel. 063/ 652 - 804 PRODAJEM seosko doma}instvo u Trnavi , sa 60 ari zemqe. Cena 18.000 eura. Tel. 032/ 342-190, 063/ 691-761 PRODAJEM seosko doma}instvo u Grabu / ku}a od 70 m2 na 30 ari placa, 1.53 hektara {ume, 55 ari obradive povr{ine /. Cena 20.000 eura. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM seosko doma}instvo u Ka~ulicama sa 5 ha zemqe. Tel. 064/2629-109 PRODAJEM seosko imawe u G. Gorevnici sa 90 ari placa. Tel 032-346-541 PRODAJEM ILI MEWAM seosko doma}instvo kod Vaqeva, za okolinu ^a~ka. Tel. 063/208 -597 KU]U U U@EM DELU GRADA ILI STAN U NOVOGRADWI MEWAM ZA STAN U BEOGRADU. TEL. 223-116 OD 9-18 PRODAJEM KU]U U U@EM DELU GRADA, ILI MEWAM ZA STAN U

BEOGRADU. TEL: 223-116 OD 9-18 KUPUJEM STAN DO 25.000 EURA. OBAVEZNA TERASA. TEL. 060/ 3202-333

NEKRETNINE - IZDAVAWE - POTRA@WA

IZDAJEM ku}u od 48 m2, u nasequ Trbu{ani. Tel. 064/ 018-8-754 IZDAJEM name{tenu garsoweru u Sin|eli}evoj ulici. Tel. 032/ 700-957 IZDAJEM name{tenu sobu za studente i |ake, blizu Tehni~kog fakulteta. Tel. 062/ 977-0-228 IZDAJEM sobe sa upotrebom kuhiwe i kupatila, u blizini Medicinske {kole. Tel. 032/ 373-624 IZDAJEM name{ten jednosoban stan za studente, u Beogradu, ulica \ev|eli~ka 5, kod \eram pijace. Tel. 069/ 816-0-071, 032/ 880091 IZDAJEM poslovni prostor od 60 m2 , centar grada. Tel. 063/ 711-0-511 IZDAJEM dvosoban name{ten stan, na Qubi} keju. Tel. 032/ 880-332 IZDAJEM name{ten stan u centru, kod Solida. Tel. 061/ 115-9-863 IZDAJEM dvosoban poluname{ten stan, poseban ulaz, u ku}i. Tel. 032/ 332-761 IZDAJEM dvosoban komforan nename{ten stan od 60 m2, {iri centar, Cigamala. Tel. 537-2-816, 060/ 099-5-005 IZDAJEM lokal od 40 m2, centar grada. Tel. 225-431, 063/ 711-0-511 IZDAJEM u BeograduVo`dovac, vi{e kompletno name{tenih stanova za studente. Slobodni od 1. 9.2013. Tel. 064/ 668-6601 IZDAJEM nename{ten stan od 65 m2 u centru , na prvom spratu, pogodno za stambeni ili poslovni prostor . Tel. 064/ 391-3059 IZDAJEM stan od 34 m2, u stambenoj zgradi blizu Suda - Qubi}ska 2, name{ten, parno grejawe, za stanovawe ili za poslovni prostor. Tel. 063/ 106-4-050 IZDAJEM dvosoban name{ten stan kod H. Morave. Tel. 064/ 230-4202 IZDAJEM name{ten stan od 64 m2 u U~iteqskoj ulici. Tel. 063/ 844-2-791 IZDAJEM dvosoban name{ten stan u Beogradu, blizu Hotela Srbija. Tel. 062/ 977-0-228 IZDAJEM jednosoban nov name{ten stan. Tel. 063/453-043 IZDAJEM jednoiposoban stan od 40 m2, u blizini Prehrambene {kole. Tel. 063/ 691-761, 032/ 342190

IZDAJEM nename{tenu ku}u u Kulinova~kom Poqu. Tel. 063/103-1-335 IZDAJEM garsoweru. Tel. 060/ 419-0-348 IZDAJEM jednosoban name{ten stan, u stambenoj zgradi. Tel. 064/ 191-1911 IZDAJEM lokal od 40 m2, u centru grada. Tel. 225431 IZDAJEM lokal od 50 m2 u {irem centru grada, pogodan za sve vrste delatnosti. Povoqno. Tel. 064/ 229-9-952 IZDAJEM jednoiposoban stan za porodi~no letovawe u Utjehi, ulica Sremska 101. Veoma povoqno. Stan je kompletno opremqen. Tel. 064/ 494-2268, 064/ 448-0-275 IZDAJEM kompletno name{ten dvosoban stan, CG, KTV, 2 kupatila. Tel. 032/ 373-571, 064/ 829-2720 IZDAJEM potpuno opremqenu ku}u od 40 m2 kod „Slobodine“ raskrsnice. Tel. 064/3368-222 IZDAJEM jednosoban stan u centru, poseban ulaz, ku}a, za studente ili |ake. Tel. 064/ 396-5-659 IZDAJEM jednosoban nename{ten stan na Alvaxinici. Tel. 063/453043 IZDAJEM ku}u od 45 m2, u {irem centru grada, povoqno. Tel. 064/ 229-9-952 IZDAJEM u centru ku}u sa posebnim ulazom, za studente ili |ake. Tel. 064/102-2-759 IZDAJEM povoqno stan na moru, u Igalu. Tel. 062/ 385-929, 063/ 779-9-264 IZDAJEM name{tenu garsoweru kod Medicinske {kole.Tel. 063-453-043 IZDAJEM jednosoban name{ten stan u stambenoj zgradi. Tel. 063/ 609-784 IZDAJEM poslovni prostor od 120 m2, u centru grada, mo`e i ortakluk. Tel. 064/ 396-5-659 IZDAJEM poslovni prostor od 160 m2, gas, ulaz do ulice, parking, telefonska linija. Tel. 064/ 031-7072 IZDAJEM jednosoban stan preko puta nove Bolnice. Tel. 063/ 700-2-7951 IZDAJEM stan od 60 m2, kod {kole “ Ratko Mitrovi}”. Cena 150 eura. Tel. 063/ 691-761, 032/ 342-190 IZDAJEM dvosoban stan kod H. Morave. Cena po dogovoru. Tel. 064/ 202-2820 IZDAJEM dvosoban poluname{ten stan, parno grejawe, KTV. Tel. 061/ 135-3338 IZDAJEM stan od 33 m2, u Beogradu, terasa, tre}i sprat, CG, kablovska, kod Studentskog doma, za zaposlena lica.Tel. 069/ 455-1-757 IZDAJEM dvosoban i jednosoban nename{ten stan, nova gradwa, poseban ulaz, ku}a. Tel. 032/ 332-761

PETAK 2. AVGUST 2013. GODINE

IZDAJEM stan za letovawe, u Bau{i}ima kod Herceg Novog. Tel. 032/ 341-948, 066/346-288 IZDAJEM poslovni prostor od 60 m2, kod {kole “Ratko Mitrovi}”. Cena 250 eura. Tel. 063/ 691761, 032/ 342-190 IZDAJEM name{ten jednosoban stan, CG, KTV. Slobodan od 15.8.2013. godine. Tel. 373-571, 064/ 829-2-790 IZDAJEM ku}u za stanovawe. Tel. 064/ 5726-636 IZDAJEM dvoiposoban stan u Beogradu, ulica Vojvode Stepe, name{ten, CG i klima. Useqiv od 1. avgusta. Tel. 064/ 237-6939 IZDAJEM prazan jednosoban stan, u Nemawinoj ulici. Tel. 063/ 844-2-574 IZDAJEM ku}u od 48 m2, kod Rasadnika u Trbu{anima. Tel. 064/ 223-5-592 MEWAM jednosoban stan sa CG, tre}i sprat, kod {kole „Dragi{a Mi{ovi}“, za ve}i stan , uz doplatu, na sli~noj lokaciji. Tel. 064/ 158-9-363 MEWAM stan od 64 m2, 1. sprat, CG, kod Gradskog Parka, za odgovaraju}i u Beogradu. Tel. 063/ 844-2791 MEWAM stan u ulici Sin|eli}evoj , za ku}u. Tel. 065/ 641-4-140 PLACEVI PRODAJEM plac 63 a na kru`nom putu. Cena 1.400e/a. Tel. 064/26-29109 PRODAJEM plac u Trnavi, 44 ara, 1000 eura po aru, na glavnom putu. Tel. 032/ 342-190, 063/ 691-761 PRODAJEM placeve od 4 ara i 30 ari, u Trbu{anima, posle Kamenog mosta. Tel. 061/ 110-5-134 PRODAJEM parcelu od 30 ari , na putu za Gu~u. Na placu ima voda i struja. Tel. 032/ 366-163 PRODAJEM plac od 10 ari, ima voda i brvnara, kod Kamenog mosta u Trbu{anima. Tel. 060/ 754-5-011 PRODAJEM plac od 5 ari uz asfalt, ima struja i voda , na Topalovom Brdu. Tel. 064/ 335-1-637 PRODAJEM plac od 5.5 ari, u Qubi}u. Tel. 061/ 111-6-439 PRODAJEM plac od 18 ari kraj Morave, potes Rastoke. Tel. 063/ 163-6265 PRODAJEM placeve od 16 ari i 6 ari, u centru Kotra`e. Tel. 064/ 118-8485 PRODAJEM plac od 4 ara, u Pakovra}u, blizu {kole. Cena 2.800 eura. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM 17ari placa u Pakovra}u, cena 7.500 e. Tel. 064/26-29-109 PRODAJEM 51 ar placa , u Parmencu. Tel. 064-2629-109

PRODAJEM plac od 5 ili 10 ari kod „Slobode“. Tel. 064/ 474-0-580 PRODAJEM plac od 12 ari u Loznici. Tel. 063/ 691-761, 032/ 342-190 PRODAJEM plac od 15 ari u Miokovcima, sa objektom od 10 m2, ima struja i voda. Cena 1.700 eura. Tel. 063/ 843-0-214 PRODAJEM plac od 63 m2, u Prislonici, Vasovi}a kosa. Tel. 032/ 554-9-204 PRODAJEM plac u Kowevi}ima, uz magistralu, kod „Auto baze“ sa kompletnom infrastrukturom. Tel. 032/ 341-867, 065/ 517-4957 PRODAJEM plac od 5 ari, u ^a~ku, kod Trnavske reke. Tel. 060/ 600-3-323 PRODAJEM plac od 60 ari u Preqini. Tel. 032/ 341-867, 065/ 517-4-957 PRODAJEM vi{e placeva povr{ine 5 ari u Trnavi, kod {kole. Cena 400 eura/ ar. Tel. 063/ 691-761, 032/ 342-190 PRODAJEM povoqno livadu u Rtarima , povr{ine 40 ari. Tel. 064/ 124-1-806 PRODAJEM plac od 4 ara, na Suvom Bregu. Tel. 032/ 554-9-204 PRODAJEM parcelu u Mr~ajevcima od 2.3 hektara. Tel. 062/ 260-556 IZDAJEM plac od 15 ari sa objektom od 80 m2, u Parmencu do puta. Tel. 064/ 250-7-493 IZDAJEM plac u Balkanskoj, pogodan za trafiku ili monta`ni objekat. Tel. 069/ 005-7166, 034/ 363-861 RAZNO PRODAJEM {poret na drva Alfa, kori{}en tri meseca. Tel.061/ 641-7105 PRODAJEM kotao za parno grejawe, ispravan. Tel. 371-685 PRODAJEM kompresor. Tel. 063/ 118-3-333 PRODAJEM polovan crep, grede i blokove. Tel. 060/ 418-3-333 PRODAJEM 130 bagremovih direka i cerovu dasku u ekstra stawu. Tel. 063/ 208-597 PRODAJEM biciklu sa 21 brzinom Skot. Cena 150 E. Mo`e zamena za laptop. Tel. 353-016, 063/ 749-4846 PRODAJEM plastenik od 15,5 m, pocinkovane cevi, navodwavawe „ kap po kap“. Tel. 064/ 353-7-376 PRODAJEM italijansku samohodnu kosa~icu. Tel. 032/ 841-674 PRODAJEM plugove, korpu za prevoz stoke i vile za seno. Tel. 063/ 371-831 PRODAJEM dva }ilima ru~ne izrade. Tel. 065/ 505-8-576 PRODAJEM grani~evu kacu od 2000 litara. Tel. 032/ 366-163 PRODAJEM trimer za {i{awe `ive ograde. Tel. 060/ 346-3-990


PRODAJEM internet domen GORWI MILANOVAC.ORG. Tel. 060/ 558-9-296 PRODAJEM zob i slamu. Tel. 382-518, 061/ 111-6439 PRODAJEM ve}u koli~inu {qiva za rakiju u Lipnici / od 3.000 do 4.000 kg /. Tel. 032/ 345-487 PRODAJEM magnetnu traku za fitnes sa 8 brzina. Cena 120 E. Tel. 353016, 063/ 749-4-846 PRODAJEM IMT 558 sa ugra|enim servo upravqa~em i dobo{ ko~nicama. Cena 4.000 eura. Tel. 060/ 481-2-144 PRODAJEM polovnu stolariju. Tel. 060/ 018-0410, 060/ 419-0-348 PRODAJEM elektri~nu kosa~icu. Tel. 060/ 346-3990 PRODAJEM kosa~icu za {i{awe dvori{ta, na

struju. Tel. 061/ 641-7105 PRODAJEM zup~astu pumpu za pretakawe uqa i emulzije, trofazna Sever Subotica. Cena 60 e. Tel. 353-016, 063/ 749-4-846 PRODAJEM dva „U“ profila od pet i tri metra. Tel. 060/ 418-3-333 PRODAJEM predwi branik od Renault Lagune. Tel. 060/ 661-8-835 PRODAJEM gra|evinski kontejner od 2,5 / 9 m. Tel. 063/ 371-831 PRODAJEM livene radijatore. Tel. 069/ 161-0777 PRODAJEM me{alicu, dizalicu i gra|evinski elektro orman. Tel. 064/ 230-4-202 PRODAJEM povoqno klarinet i elektri~ni klavir. Tel. 064/ 639-8815 PRODAJEM satelitski

40m2, 6 sprat,cg, 26 000 eura, centar JEDNOIPOSOBNI

DVOIPOSOBNI

43+10 m2, 6. sprat, CG, kod Brvnare. Cena 29.500 eura 43 m2, 4. sprat, TA, Kej. Cena 28.000 eura 45 m2, VP, CG, Avenija 1. Cena 28.000 eura 43 m2, 5. sprat, EG, O[ Milica Pavlovi}. Cena 27.000 eura 49,5m2, VP ,cg, 30.000 eura, Kej

56 m2, nov, 3. sprat, CGgas, centar. Cena 43.000 eura 80 m2, 4. sprat, CG, nov, Hotel Morava. Cena 55.000 eura 81,47m2, 9 sprat, cg, 53000 eura, Hotel Morava

NOVOOTVORENOJ AGENCIJI POTREBNI STANOVI SVIH STRUKTURA ZA PRODAJU I IZDAVAWE

29 m2, 3.sprat, lift, nov, Avenija 2. Cena 21.500 eura 27 m2, 3. sprat, nov, CG, centar. Cena 21.500 eura 29 m2, 3. sprat, nov, CG, Avenija 2. Cena 23.000 eura 23 m2, VP, nov, CG, Avenija 2. Cena 20.000 eura 19 m2, 6. sprat, CG, {iri centar. Cena 17.500 eura 26 m2, VP, TA, Kej. Cena 18.500 eura 23 m2, VP, CG, Hotel Morava. Cena 17.500 eura 20 m2, 13. sprat, lift, CG, {iri centar. Cena 16.000 eura 29 m2, 3. sprat, lift, nov, Avenija 2. Cena 21.500 eura JEDNOSOBNI 32 m2, 5. sprat, CG, Alvaxinica. Cena19.800 eura 38 m2, 3. sprat, gas, blizu Nemawine. Cena 25.500 eura 37 m2, 2. sprat, TA, Kej. Cena 24.000 eura 34 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 20.000 eura 38 m2, 3. sprat, TA, Bate Jankovi}a. Cena 25.000 eura 38 m2, 4. sprat, CG, centar. Cena 28.000 eura 39 m2, VP, CG, Avenija 1. Cena 23.000 eura 42 m2, 4. sprat, TA, O[ Milica Pavlovi}. Cena 25.000 eura

tawir sa motorom i pozicionerom. Tel. 063/ 7494-846 PRODAJEM fotequ “Mojca”. Povoqno. Tel. 060/ 346-3-990 PRODAJEM 30 m3 suvih bagremovih i cerovih drva. Tel. 060/ 661-8-835 PRODAJEM rashladni orman od 700 litara, od 15 C do - 24 C. Tel. 064/121-4-070 PRODAJEM p~ele, rojeve i stara dru{tva u D.B. ko{nicama sa mladim maticama. Tel. 032/ 334218, 064/ 201-8-845 PRODAJEM trpezariju od punog drveta. Tel. 060/ 346-3-990 PRODAJEM dva kau~a i dve foteqe. Tel. 061/ 641-7-105 PRODAJEM tri drvene kace zapremine 1000, 700 i 400 kg. Kace su malo kori{}ene. Tel. 535-4-918 PRODAJEM kotlove na 55 m2, 1. sprat, CG, Kej. Cena 35.000 eura 55 m2, 3. sprat, TA, Nemawina. Cena 31.000 eura 60 m2, 9. sprat, lift, CG, Alvaxinica. Cena 37.000 eura 58.30 m2, 6. sprat, CG, Kej. Cena 36.000 eura 52 m2, 3. sprat, CG, Gradsko {etali{te. Cena 38.000 eura 57 m2, 2. sprat, CG, Kej. Cena 41.500 eura 58 m2, 10 sprat, CG, centar. Cena 33.000 eura 57 m2, 3. sprat, CG, Avenija 2. Cena 37.000 eura

060/434-2-190

GARSOWERE

33

OGLASI

PETAK 2. AVGUST 2013. GODINE

DVOSOBNI 59 m2, 4. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 39.500 eura 47+10 m2, 13 sprat, CG, Hotel Morava. Cena 28.000 eura 55 m2, 1. sprat, TA, Kej. Cena 28.000 eura 61 m2, 1. sprat, TA, {iri centar. Cena 39.000 eura 58.61 m2, 1. sprat, TA, industrijski prolaz. Cena 21.000 eura 62.80 m2, 2. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 29.000 eura 63 m2, VP, CG, Hotel Morava. Cena 35.000 eura 58 m2, 5. sprat , CG, centar. Cena 31.000 eura 47 m2, 4. sprat, nov, CG, centar. Cena 36.000 eura 55 m2, 3. sprat, EG, Bate Jankovi}a. Cena 33.000 eura 51 m2, 6. sprat, CG, lift, Kalu|erice. Cena 36.000 eura

TROSOBNI 77 m2, 7. sprat, CG, centar. Cena 45.000 eura 74 m2, 1. sprat, CG, centar. Cena 45.000 eura 68 m2, 3. sprat, CG, Nemawina. Cena 600 eura / m2 75 m2, 4. sprat, CG, Nemawina. Cena 41.000 eura KU]E 380 m2, Preqina, CG. Cena 120.000 eura 56m2, 3,74 ari placa, cg, 33000 eura, Ko{utwak IZDAVAWE POSLOVNOG PROSTORA 60 m2, O[ Ratko Mitrovi}. Cena 250 eura IZDAVAWE STAMBENOG PROSTORA 60 m2, O[ Ratko Mitrovi}. Cena 150 eura 40 m2, kod Prehrambene {kole. Cena 130 eura 62m2, 110 eura, Nemawina

~vrsto gorivo, ekonomik, kvalitet i u{teda ogreva. Li~na izrada. Tel. 065/ 590-0-651, 032/ 391-964 PRODAJEM dvobrazni plug Lemind Leskovac, ispravan. Tel. 060/ 4812-144 PRODAJEM ma{inu za {ivewe marke “ Singer”. Tel. 061/ 641-7-105 PRODAJEM motornu testeru 041 Stil. Cena 185 eura. Tel. 032/ 353016 PRODAJEM belu pamu~nu kvalitetnu ~ipku, {irine 5 cm Tel. 371-685 PRODAJEM prenosive dvori{ne su{ilice za ve{. Tel. 374-125, 064/ 294-2-141 PRODAJEM autocisternu od 2.750 litara. Tel. 062/ 755-020 PRODAJEM {etaqku, kolica za hendikepirana lica i stolicu na to~ki}e.

AGENCIJA

Tel. 032/ 354-379, 062/ 865-3-302 PRODAJEM 500 zna~ki iz stare Jugoslavije. Cena 90 e. Tel. 353-016, 063/ 7494-846 PRODAJEM `ensku krznenu {ubaru, nova. Tel. 371-685 PRODAJEM drva za ogrev, cerovina i grabovina, 3.500 po m3. Tel. 061/ 291-6-355 PRODAJEM unikatni nakit, povoqno. Tel. 060/ 337-2-510 PRODAJEM postoqe za suncobran. Tel. 064/ 2942-141, 032/ 374-125 PRODAJEM cerovu su{aru za su{ewe {qiva i lekovitog biqa, kapacitet 1,5 t na 24 sata. Tel. 060/ 661-8-835 PRODAJEM uqnu zup~astu pumpu , motor Sever. Cena 80 eura. Tel. 353-016 PRODAJEM prikolicu za

putni~ki auto. Tel. 062/ 755-020 PRODAJEM traktorsku prikolicu . Tel. 065/ 2074-383

PRODAJEM BALIRANO SENO I SLAMU

Telefon za informacije:

032/385 - 950

\OR\EVI] NEKRETNINE

^A^AK, ULICA FILIPA FILIPOVI]A 2 /KOD GLAVNE PO[TE/

TEL. 032/ 224-590, 063/ 7350-260, 063/ 1275-630

PRODAJEM stan u Beogradu 40m2, drugi sprat, CG, Dediwe (izme|u Belog dvora i VMA) STANOVI P-35 m2, 4. sprat, TA, sre|en, Kej. Cena 20.000 eura P-36 m2, 4. sprat, CG, noviji, lift, Qubi}ska. Cena 22.500 eura P-37 m2, 3. sprat, CG, renoviran, H.Morava. Cena 24.000 eura P-42 m2, 2. sprat, CG, noviji, {iri centar. Cena 28.000 eura P-43 m2, PR, CG, noviji, {iri centar. Cena 28.000 eura P-42.5 m2, 2. sprat, CG, noviji, Qubi}ska. Cena dogovor. P-54 m2, 1. sprat, EG, Hotel Morava. Cena 33.000 eura P-51 m2, VP, CG, Qubi}ska, nov. Cena 37.500 eura P-55 m2, 3. sprat, TA, Nemawina. Cena 28.000 eura P-43 m2, 4. sprat, TA, Kej. Cena 27.000 eura P-64 m2, 4. sprat, CG, Svetozara Markovi}a. Cena 43.000 eura P-54 m2, 1. sprat, CG, Qubi}ska , nov. Cena 50.000 eura P-63 m2, 4. sprat, CG, lift, gara`a, nov, centar. Cena dogovor. P-55 m2, 4. sprat, CG, lift, Kej. Cena 36.000 eura P-67 m2, 1. sprat, CG, [etali{te. Cena 70.000 eura P-62 m2, 1. sprat, CG, centar, nov. Cena 57.000

eura P-89 m2, 1. sprat, CG, lift, gara`a, nov, centar. Cena 80.000 eura sa PDV P-103 m2, VP, CG, nov, luks, centar. Cena dogovor. P-130 m2, 2. sprat, CG, nov, centar. Cena dogovor. P-80 m2, 4. sprat, CG, Qubi} kej. Cena 46.000 eura P-27 m2, 3. sprat, noviji, garsowera, CG, centar. Cena 22.000 eura P-35.50 m2, 4. sprat, lift, noviji, CG, centar. Cena 24.000 eura P-64 m2, 2. sprat, lift, CG, Hotel Morava. Cena 42.000. eura P-47 m2, lift, CG, nova gradwa, podzemna gara`a. Lokacija Beograd, TC Zira. P- 70 m2, nov, CG, lift. Povoqno. P- 86 m2, 2. sprat, CG, Vinara. P-64 m2, 1. sprat, CG, kod Gradskog Parka P-61 m2, 1. sprat, TA, Amixina P-33 m2, 2. sprat, CG, H.Morava, jednosoban. Cena 25.000 eura P-89 m2, 2.sprat, nov, ~etvorosoban, lift, centar. P-46 m2, 1. sprat, CG, dvosoban. P-33 m2, jednosoban, CG, 2. sprat, kod Hotel Morave P-64 m2, dvoiposoban, CG, kod Hotel Morave. Cena 40.000 eura

P-47 m2,3. sprat, nov. Cena 35.000 eura P- 33 m2, jednoiposoban, nov, sa plaharima i kuhiwom, CG, lift, Alvaxinica. Cena 21.000 eura KU]E P- 180 m2, 3.20 ari placa, novo, Qubi}. Cena 36.000 eura P-120 m2, 3 ara placa, novija, Dom Zdravqa. Cena 65.000 P-110 m2 / lokal 55 m2 + stan 55 m2/, Dom Zdravqa. Cena dogovor. P- 80 m2, 4.5 ari placa, kod Gradske Bolnice. Cena 36.000 eura P-250 m2 + 120 m2, plac 28 ari Qubi}. Cena 77.000 eura 140 m2, 2.5 ari placa, CG, kod O[ Milica Pavlovi}. Cena 70.000 eura. KU]A kod Kamenog mosta, 60 m2, 10 ari placa, ukwi`ena. Cena 28.000 eura BEOGRAD BEOGRAD, Slavija /Deligradska/ P- 90 m2, 4. sprat, kompletno renoviran. Cena dogovor. BEOGRAD, Autokomanda, garsowera 28 m2, nov. Cena 1.800 e/ m2 sa PDV. BEOGRAD, Autokomanda, jednoiposoban 43 m2, nov. Cena 1.700 e/ m2 sa PDV. BEOGRAD, Autokomanda , jednoiposoban 47 m2, nov. Cena 1.700 e/m2


34

OGLASI

PRODAJEM harmoniku klavirku. Veoma povoqno. Tel. 064/ 550-6-071 PRODAJEM zvu~ne kutije Jamma 200 v, 1.par. Cena 100 E. Mo`e zamena za laptop. Tel.353-016, 063/ 749-4-846 PRODAJEM motornu testeru Stil 041. Tel.353016, 063/ 749-4-846 PRODAJEM ~etvorodelni regal. Tel. 064/ 272-0-585 PRODAJEM deo gorwe sudopere. Tel. 061/ 641-7105 PRODAJEM novu traktorsku korpu. Cena 150 eura. Tel. 066/ 910-9-889 PRODAJEM gume za putni~ka vozila : 175/65/14, 155/65/13, 165/70/13, 155/80/13. Tel. 032/ 334-218, 064/ 201-8845 PRODAJEM pi{toq sa

^A^AK Bra}e Gli{i}a 13/8 Tel: 032/34-33-29

dozvolom. Tel. 061/ 111-6439 PRODAJEM ovce i jagwad. Tel: 877-383 PRODAJEM ovce sa jagwi}ima. Tel. 877-382 PRODAJEM povoqno fri`ider marke “ Kon~ar�. Tel. 061/ 641-7-105 ARMIRA^I, prodajem ma{inu za ispravqawe betonskog gvo`|a, remu, ma{inu za savijawe, ma{inu za uzengije i se~ku. Tel. 063/ 885-2-977 PRODAJEM mesing u {ipkama fi 12, 6. kg. Cena 48 E. Mo`e zamena. Tel. 063/ 749-4-846 PRODAJEM metalnu cisternu od 2000 litara. Tel. 065/ 207-4-383 PRODAJEM motor za zalivawe sa vatrogasnom pumpom. Tel.060/ 661-8-835

AGENCIJA ZA NEKRETNINE

NAPOLEON

AUTOMOBILI - PRODAJA PRODAJEM Zastavu 10, 5vrata, 2008. god, registrovana. Cena 2.500 eura. Tel. 032/ 344-630, 064/ 158-9-363 PRODAJEM kamion Iveco Dajs, nosivosti 5 tona, u odli~nom stawu. Tel. 064/ 230-4-202 PRODAJEM [kodu Oktaviju 1.6 benzin. Cena 2.200 eura. Tel. 064/ 2402-699 PRODAJEM Jugo INL sa motorom Pe`o, godina proizvodwe 2005. Registrovan do 23.8.2014. godine. Cena po dogovoru. Tel. 064/ 206-2-876 PRODAJEM Opel kadet 91. god. Cena 1300 eura. Tel. 064/ 207-6-351 PRODAJEM kamion

Mercedes atego 2003.godi{te. Mogu}a zamena za stan, uz moju doplatu. Tel. 069/ 161-0-777 USLUGE USLUGE ure|ivawa zelenih povr{ina. Tel. 063/ 313390 USLUGE ko{ewa i ra{~i{}avawa svih zapu{tenih zaraslih travnatih povr{ina. Tel. 065/ 458-6-162 USLUGE ~i{}ewa poslovnog i stambenog prostora, izuzetno kvalitetno i povoqno. Tel. 062/ 856-0-561 USLUGE ugradwe klima ure|aja, povoqno, ve} od 45 eura. Tel. 064/301-7-450 USLUGA zavarivawa gusa i aluminijuma. Tel. 066/ 9109-889 USLUGE cepawa i strugawa

PETAK 2. AVGUST 2013. GODINE

drva. Veoma povoqno. Tel. 064/ 444-3-163 USLUGE popravke le|nih bakarnih prskalica, brenta~a, plasti~nih prskalica, mu{tika, prekida~a i dizni. Tel. 064/ 120-6-572 IZRADA kotlovskih oxaka industrijskih. Ostali bravarski radovi. Tel. 066/ 910-9-889 IZRADA ma{inskih cementnih ko{uqica, izvo|ewe svih gipsanih radova, postavqawe zvu~ne, termo i hidroizolacije. Izvo|ewe betonskih radova. Tel. 064/ 615-2-763 IZRADA i prodaja traktorskih korpi po `eqi. Cena 150 eura. Tel. 066/ 910-9-889. OZBIQNA, odgovorna `ena nudi pomo} u ku}i, negu starih bolesnih osoba i

dece. Tel. 066/ 075-957, 824-500 BRAVARIJA, gus, aluminijumsko zavarivawe. Tel. 066/ 910-9-889 LI^NI OGLASI TRA@IM `enu za brak do 55. godina. Tel. 876-045 AKO SI zgodan, visok, stambeno i materijalno situiran, i ima{ od 50-55 godina, javi se na tel. 064/ 970-8-099 SITUIRAN intelektualac 60-ih upoznao bih `enu do 43.god. koja bi mu podarila potomka.Tel. 064/ 149-7961 ZAPOSLEWE HITNO potrebna konobarica. Tel. 060/ 063-8-122

032/222-552 064/158-93-63 064/673-2-969

060/34-33-290 064/137-41-37 064/146-87-31 064/146-87-31

^a~ak, Vojvode Stepe 46 senzalcacak@beotel.net

STAN P-33 m2, 1. sprat, Gvo`|ar, nov . Cena 19.500 eura. HITNO!

STANOVI P- 26 m2, 6. sprat, CG, Merkator. Cena 19.000 eura P- 26 m2, 3. sprat, CG, Kej. Cena 18.500 eura P- 17 m2, VP. TA, Balkanska. Cena 9.000 eura P- 19 m2, 6. sprat, CG, Kneza Milo{a. Cena 17.500 eura P- 30 m2, 4. sprat, CG, Skopska. Cena 21.500 eura P- 33 m2, 6. sprat, TA, S.Markovi}a. Cena 20.000 eura P- 39 m2, VP, CG, Avenija 1. Cena 22.500 eura P- 33 m2, 2. sprat, TA, Medicinska {kola. Cena 19.000 eura P- 37 m2, 3. sprat, CG, H.Morava. Cena 24.000 eura P- 35m2, 4. sprat, TA, Kej. Cena 18.000 eura P- 39 m2, 1. sprat, CG, Centar. Cena 37.000 eura P- 43 m2, 1 i 3. sprat, CG, H.Morava, nov. Cena 40.000 eura P- 42 m2, 4. sprat, TA, Medicinska {kola. Cena 25.000 eura P- 44 m2, 4. sprat, CG, Medicinska {kola. Cena 25.000 eura P- 46 m2, 2. sprat, CG, Qubi}ska. Cena 34.000 eura P- 51 m2, VP, CG, Qubi}ska. Cena 37.500 eura P- 54 m2, 5. sprat, CG, Bulevar Oslobo|ewa. Cena 33.000 eura P- 46 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 31.000 eura P- 57 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 29.000 eura

KU]E P- 138 m2, Med. {kola, plac 2.5 ari. Cena 70.000 eura P- 340 m2, Matijine livade, plac 4 ara. Cena 60.000 eura P- 230 m2, Matijine livade, plac 4 ara. Cena 78.000 eura P- 125 m2, Centar, plac 2.6 ari. Cena 125.000 eura P- 110 m2, Centar, plac 1.4 ara. Cena 75.000 eura P- 105 m2, D. Gorevnica, plac 6 ari. Cena 35.000 eura

P- 53 m2, 2. sprat, TA, Nemawina. Cena 32.000 eura P- 65 m2, 1. sprat, TA, H. Morava. Cena 34.000 eura P- 58 m2, 12. sprat, CG, Kej. Cena 28.000 eura P- 65 m2, 2. sprat, TA, Centar. Cena 45.000 eura P- 65 m2, 1. sprat, CG, H. Morava. Cena 46.000 eura P- 70 m2, 2. sprat, CG, Kej. Cena 43.000 eura P- 70 m2, 3. sprat, CG, Merkator. Cena 55.000 eura P- 85 m2, 1. sprat, CG, H. Morava. Cena 80.000 eura P- 86 m2, 4. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 60.000 eura P- 67 m2, 5-6 sprat, CG, Balkanska. Cena 48.000 eura P- 76 m2, 3. sprat, CG, Balkanska. Cena 46.000 eura P- 76 m2, 5. sprat, CG, S. Autoprevoz. Cena 39.500 eura P- 81 m2, 1. sprat, CG, K.V.P. Cena 51.000 eura P- 90 m2, 5. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 65.000 eura P- 60 m2, ulica Svetozara Markovi}a, plac 3 ara. Cena 45.000 eura P- 170 m2, Suvi Breg, plac 2 ara. Cena 40.000 eura P- 65 m2 ulica Dragi{e Mi{ovi}, plac 5. ari. Cena 36.000 eura P-37 m2, 1. sprat, CG, Nemawina. Cena 24.500 eura P-34 m2, prizemqe, TA, Centar. Cena 21.500 eura P-32 m2, 3. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 22.000 eura

P- 50 m2, Parmenac, plac 3.5 ari. Cena 18.000 eura P- 90 m2, Ri|age, plac 13 ari. Cena 30.000 eura P- 62 m2, Avenija, plac 5 ari. Cena 35.000 eura P- 80 m2, kod Bolnice, plac 4.22 ara. Cena 37.000 eura P- 210 m2, Avenija, plac 5 ari. Cena 150.000 eura P- 100 m2, Kowevi}i, plac 9.77 ari. Cena 41.000 eura P- 50 m2 + 35 m2, Kneza Milo{a, plac 3.70

ari. Cena 35.000 eura P- 100 m2, Mojsiwe, plac 10 ari. Cena 30.000 eura P- 60 m2, S. Markovi}a, plac 3 ara. Cena 45.000 eura P- 200 m2, ^. Bataqon, plac 6 ari. Cena 45.000 eura. P- 60 m2, ulica Svetozara Markovi}a, plac 3 ara. Cena 45.000 eura P- 170 m2, Suvi Breg, plac 2 ara. Cena 40.000 eura P- 65 m2 ulica Dragi{e Mi{ovi}, plac 5. ari. Cena 36.000 eura

STANOVI: P=19 m2, Nemawina, 6.sprat, lift, CG, cena: 17 500 eura P=23 m2, nova, ulica Svetozara Markovi}, prizemqe P=24 m2, Avenija 1, u zgradama od fasadne cigle, CG P=34 m2 sa CG u Nemawinoj ulici, cena: 20 500 eura P=30 m2, novija gradwa, grejawe na gas, 2. Sprat, [iri centar, cena: 21 000 eura P=34 m2, u blizini Nemawine, 2.sprat, cena: 17 000 eura P=26 m2 sa stvarima, Qubi} kej, 3.sprat, cena: 18 500 eura P=30 m2, novija gradwa, Topli~ka ulica, cena: 23 000 eura P=36 m2, Avenija 1, CG, prizemqe, cena: 22 500 eura P=45 m2, Nemawina ulica, 4.sprat, CG, cena: 26 500 eura P=43 m2, u blizini Nemawine ulice, cena: 26 000 eura P=42 m2, Qubi} kej, 4.sprat, cena: 28 000 eura P=43 m2 + 9 m2, [iri centar, lift, 6.sprat, CG, cena: 31 000 eura P=38 m2, Alvaxinica, 4.sprat, sa stvarima,novija gradwa, povoqno. P=32 m2, 6.sprat, Svetozara Markovi}a, cena: 20 000 eura (sa stvarima) P=45 m2, Avenija 1, prizemqe, CG, cena: 29 000

eura P=48 m2, Obili}eva-nov, prizemqe, cena: 800 eura/m2 + PDV P=48 m2, Obili}eva-nov, 3.sprat, cena: 800 eura/m2 + PDV P=52 m2, Avenija 1, 5.sprat, lift, CG, cena: 38 000 eura P=55 m2, Qubi} kej, 1.sprat, cena: 31 000 eura P=58 m2, Centar, 2 lifta, CG, cena: 31 000 eura P=62,8 m2, Alvaxinica, 1.sprat, CG, cena: 31 000 eura P=55 m2, u blizini Nemawine ulice, 3.sprat, cena: 31 000 eura P=54 m2, Qubi} kej, u zgradama od fasadne cigle, 4.sprat, CG, cena: 35 000 eura P=59 m2 sa stvarima, Industrijski prolaz, 1.sprat, cena: 22 000 eura P=60 m2, Alvaxinica, 2.sprat, novija gradwa, cena: 40 000 eura P=58 m2, Qubi} kej, 5.sprat, 2 lifta, CG, cena: 34 000 eura P=55 m2, Bate Jankovi}a, 3.sprat, cena: 36 000 eura P=58 m2, Avenija 2, lift, CG, cena: 36 000 eura P=55 m2, Qubi} kej u zgradama od fasadne cigle, renoviran, 1.sprat, CG P=52 m2, Alvaxinica, 3.sprat, nov, cena: 30 000 eura P=57 m2, nov, Qubi}ska ulica, 3.sprat P=63 m2, Centar-ulica

KU]E: P=56 m2 + 12 m2, na 2,5 ara placa, kod Slobode, renovirana, cena: 22 000 eura P=55 m2, Balkanska ulica, cena: 26 000 eura P=70 m2 + 40 ari, nova, Vidova, cena: 25 000 eura 2 prizemne ku}e na 6 ari placa na Alvaxinici, cena: 56 000 eura Seosko doma}instvo u Trnavi sa 60 ari zemqe, cena: 20 000 eura P=80+6,5 ari placa, Atenica-do glavnog puta, cena: 45 000 eura

Gospodar Jovanova, 2.sprat, cena: 50 000 eura P=68 m2, Nemawina, 3.sprat, CG, cena: 41 000 eura P=81 m2, [iri centar, 1.sprat, CG, cena: 50 000 eura P=74,35 m2, Avenija 2, 1.sprat, CG, cena: 650 eura/m2 P=85 m2, Svetozara Markovi}, 3.sprat, novija gradwa, CG P=76 m2, Balkanska ulica, CG, 3.sprat, cena: 47 000 eura P=73 m2, nov, [iri centar, nov, 2.sprat, cena: 42 000 eura P-78 m2 Stari Autoprevoz, renoviran, CG, 1. sprat. Cena 50.000 eura P-26 m2 u ulici Vojvode Stepe , 1. sprat, EG. Cena 21.000 eura P-64 m2, Stari Autoprevoz, visoko prizemqe. Cena 39.000 eura P-36 m2 sa CG, u blizini Hotel Morave, 3. sprat. P-44 m2, Nemawina ulica, 4. sprat, CG, cena 26.500 eura P-61 m2, centar, Amixina ulica, 1. sprat. P-55 m2, Avenija 2, prizemqe, CG,. Cena 31.000 eura P- 69 m2 kod Medicinske {kole, 3. sprat. Cena 35.000 eura P-63 m2 kod [kole F. Filipovi}, 3. sprat. Cena 28.000 eura P-27 m2 u centru grada. P-41 m2 na Qubi} Keju. P-60 m2, Alvaxinica, fasadna cigla, CG, lift, interfon. Cena 38.000 eura

2 ku}e u odli~nom stawu na 5,10 ari placa, u blizini Dacove kafane, cena: 48 000 eura P+Pk-190 m2 + 3 ara placa, Alvaxinica, cena: 67 000 eura Ku}a 101 m2 i 2 ara placa u Qubi}u. Povoqno. Ku}a P- 200 m2 na 6.5 ari placa u blizini Slobodinog igrali{ta. P-300 m2 + pomo}ni objekti sa 11 ari placa, udaqena 4 km od centra. Povoqno P-107 m2 sa 6 ari placa, nova ku}a, udaqena 10 km od centra. Cena 33.000 eura


35

OGLASI

PETAK 2. AVGUST 2013. GODINE

AGENCIJA

www.stannekretnine.rs

HITNO

SIGMA

NEKRETNINE

PRODAJEM NOV ^ETVOROSOBAN STAN, NA QUBI] KEJU, CG, LIFT. CENA 40.000 EURA

STANOVI MEWAM ili prodajem apartman 31.5 m2, 3. sprat, CG, terasa, lift. Zgrada gra|ena 2007.godine, nalazi se iznad pijaca u Vrwa~koj Bawi. Prodaje se kompletno name{ten. Mogu}a zamena za stan u ^a~ku, mawi, dvosoban. P- 37 m2, Hotel Morava, 3. sprat, CG, terasa. Cena 24.000 eura P-46 m2, ulica Nemawina, CG, terasa, lift. P-40 m2, centar, 5. sprat, CG, lift. P-40 m2, Avenija 2, CG, lift. Cena 18.000 eura. P-55 m2, 1. sprat, starija gradwa, centar. Cena 20.000 eura P-55 m2, Q.Kej, nov, useqiv od 01.07.2013, dve spava}e sobe, lift, terasa. Cena 38.500 eura / sa PDV/ P-58 m2, ulica Svetog Save , 1. sprat, CG, terasa, lift. Cena 34.000 eura P-63 m2, 3. sprat, dvoiposoban, CG, kod {kole Filip Filipovi}. Cena 28.000 eura P- 62 m2, ulica Svetog Save, 9. sprat, lift, CG, terasa. Cena 32.000 eura P- 28 m2, nov, 2. sprat, gas, {iri centar. Cena 15.000 E P- 26 m2, nov, 3. sprat, CG, centar. Cena 23.000 E /PDV/ P- 30 m2, noviji, 4. sprat, CG, H.Morava. Cena 22.000 E P- 37 m2, VP, CG, Q.Kej. Cena 23.000 E P- 38 m2, 3. sprat, CG, lift, Avenija 1. Cena 26.000 E P- 34 m2, 5. sprat, CG, lift, centar. Cena 25.000 E P- 34 m2, 4. sprat, CG, lift, centar. Cena 22.000 E P- 36 m2, 6. sprat, CG, lift, Hotel Morava. Cena 25.000 E P- 45 m2, 2. sprat, CG, Nemawina. Cena 33.000 E P- 43 m2, 4. sprat, TA, Centar. Cena 29.000 E P- 46 m2, VP, CG, Avenija 1. Cena 29.000 E P-45 m2, 5. sprat, CG, Medicinska {kola.Cena 23.000 E P- 50 m2, 1.sprat, TA, Balkanska. Cena 27.000 E P- 52 m2, 3. sprat, gas, centar. Cena 34.000 E P- 52 m2, 6. sprat, CG, lift, Alvaxinica. Cena 31.000 E P- 52 m2, 6.sprat, CG, lift, Kalu|erice. Cena 34.000 E P- 55 m2, 4. sprat, CG, lift, Q.Kej. Cena 36.000 E P- 57 m2, 3. sprat, CG,

centar. Cena 40.000 E P- 58 m2, 5. sprat, CG, lift, centar. Cena 33.000 E P- 63 m2, 1. sprat, TA, Hotel Morava. Cena 40.000 E P- 60 m2, nov, 3. sprat, CG, Balkanska. Cena 46.000 E P- 60 m2, 4. sprat, CG, lift, Alvaxinica. Cena 42.000 E P- 66 m2, 1. sprat, CG, lift, Hotel Morava. Cena 45.000 E P- 69 m2, 4. sprat, CG, Avenija 1. Cena 45.000 E P- 68 m2, 1. sprat, gas + gara`a, centar. Cena 47.000 E P- 70 m2, 2. sprat, CG, lift, Q. Kej. Cena 47.000 E P- 77 m2, 4. sprat, CG, lift, Centar. Cena 50.000 E P- 76 m2, 5. sprat, CG, Hotel Morava. Cena 42.000 E P- 75 m2, 3. sprat, CG, Balkanska. Cena 47.000 E P- 80 m2, 4. sprat, CG, Q.Kej. Cena 47.000 E P- 92 m2, 5. sprat, CG, lift, centar. Cena 70.000 E P- 80 m2, nov, 1. sprat, CG, centar. Cena 70.000 E / PDV / P- 83 m2, 1. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 60.000 E P- 77 m2, nov, 1. sprat, CG, centar. Cena 65.000 E /PDV/ P- 103 m2, 1. sprat, dupleks, cg, Nemawina. Cena 80.000 E P- 120 m2, 3. sprat, dupleks, CG, Hotel Morava. Cena 75.000 E P-25 m2, 1. sprat, TA, Alvaxinica / name{tena ili nename{tena/ .Cena dogovor. P- 23 m2, 1. sprat, CG, Hotel Morava. Cena 19.000 E. P- 28 m2, 5. sprat, TA /gas/, Hotel Morava. Cena 19.000 E P-38 m2, VP, CG, terasa, Avenija 1. Cena 25.000 E P-35 m2, 4. sprat, TA, Q. Kej. Cena 22.000 E P- 40 m2, 4. sprat, CG, terasa, centar, renoviran sa name{tajem. Cena 36.000 E P-48 m2, 4. sprat, CG, terasa, Nemawina. Cena 28.000 E P-45 m2, VP, nov / u izgradwi, useqiv u maju /, centar 800 e/ m2. Povra}aj PDV. P-47 m2, 2. sprat, CG, ulica Obili}eva, noviji . Cena 36.000 E P-49 m2, 4. sprat, CG, terasa, Avenija 2, name{ten. Cena 32.000 E P-57 m2, 4. sprat, CG,

^a~ak, Bra}e Gli{i} 9 Tel: 032/348-927, tel/fah: 032/228-457 Mob: 060/348-9270 e-mail: sigmanet@eunet.rs

STANOVI terasa, Avenija 2. Cena 32.000 E P-52 m2, 3. sprat, TA, terasa, Qubi} kej. Cena 28.000 E P-54 m2, 9. sprat, CG, terasa, lift, centar. Cena 31.000 E P-58 m2, 7. sprat, CG, terasa, lift, Qubi} kej / pogled na Moravu /. Cena po dogovoru P-65 m2, 1. sprat, CG, terasa, renoviran, Hotel Morava. Cena 45.000 P-50 m2, 4. sprat, gas, terasa, noviji / sa stvarima /, Hotel Morava. Cena 32.000 E P-60 m2, 4. sprat, CG, nov, Balkanska. Cena 33.000 E P-90 m2, CG, lift, terasa, gara`a, Hotel Morava. Cena 53.000 E P-26 m2, nova garsowera, centar. Cena 22.000 eura KU]E P- 92 m2, plac 5 a, {kola R.Mitrovi}. Cena 50.000 E P- 120 m2 / P+PK/ , plac 2 ara, Obili}eva. Cena 50.000 E P- 70 m2, plac 4.13 ari, Dr. Mi{ovi}. Cena 45.000 E P- 50 m2 + 40 m2, 8 ha / vo}wak, {uma /, Teo~in. Cena 15.000 E P- 100 m2 /P + 1 /, plac 12 a, Prijevor. Cena 18.000 E P- 30 m2, plac 25 a. Trnava. Cena 11.000 E P-250 m2 + 120 m2, plac 28 ari, Qubi}. Cena 80.000 E LOKALI P- 20 m2, nov, centar, CG. Cena 30.000 E P- 25 m2, Car Lazar, CG. Cena 22.000E P- 71 m2 /P+1/, centar, plac 1 a. Cena 80.000 E P- 134 m2, dva nivoa, cg, Nemawina. Dogovor. P- 105 m2 /SU+PRIZ/, CG, H.Morava. Cena 60.000 E P- 49 m2, Alvaxinica, CG. Cena 38.000 E P- 61 m2, Hotel Morava, CG. Cena 45.000 E / PDV/ P- 18 m2, Q.Kej, cg. Cena 20.000 E PLACEVI P- 80 a, Kowevi}i, ulaz sa glavnog puta. Cena 70.000 E P- 40 a, kod Bolnice. Dogovor P- 1 ha, 10 a, Preqina / kru`ni tok/. Dogovor. P- 4 ha, Mojsiwe , ulaz sa glavnog puta. Cena 400 e/ar

P-22.5 m2, PR, CG, S.Save. Cena 18.500 eura P- 26 m2, 3.sprat, TA, Kej . Cena 18.500 eura P-28 m2, 5.sprat, CG. Cena 18.500 eura P-35 m2, PR, TA, H.Morava. Cena 23.000 eura P- 36 m2, PR, CG, Qubi}ska. Cena 29.000 eura P-37 m2, PR, CG, Kej. Cena 24.000 eura P-42 m2, PR, CG, Solunska. Cena 34.000 eura P-43+6 m2, 6.sprat, CG, {iri centar. Cena 31.000 eura P-51 m2, 2. sprat, TA, B.Jankovi}. Cena 31.000 eura P- 44 m2, 2. sprat, TA, Kej. Cena 30.000 eura P-46 m2, PR, TA, B.Jankovi}a. Cena 30.000 eura P-46 m2, 1. sprat, CG, M.Nik{i}a. Cena 36.000 eura P-46 m2, PR, CG, Avenija 1. Cena 29.000 eura P-47 m2, 1. sprat, TA, Kej, Pri{tinska. Cena 31.000 eura P-47.5 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 28.000 eura P-50.5 m2, 3. sprat, CG, H.Morava. Cena 38.000 eura P-53 m2, 3. sprat, TA, B.Jankovi}. Cena 33.000 eura P-53m2, 3. sprat, CG, Kej. Cena 40.000 eura

P-54 m2, 2. sprat, TA, Nemawina. Cena 36.000 eura P- 54 m2, 1. sprat, CG, Qubi}ska, nov. Cena 50.000 eura P-56 m2, PR, CG, Avenija 2. Cena 36.000 eura P-56 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 35.000 eura P- 56 m2, 4. sprat, CG, Centar. Cena 32.000 eura P-57 m2, 4. sprat, CG, Kej. Cena 36.000 eura P-57 m2, 1. sprat, CG, Kej. Cena 41.000 eura P-58 m2, 6. sprat, CG, K.Milo{a. Cena 37.000 eura P-58 m2, 2. sprat, CG, H.Morava. Cena 42.000 eura P-58 m2, 9. sprat, CG, Kej. Cena 38.000 eura P-60 m2, 3. sprat, TA, S.Save. Cena 42.000 eura P-64 m2, 1. sprat, CG, S.Save. Cena 42.000 eura P- 64 m2, 2. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 41.000 eura P-66.5 m2, 7. sprat, CG, Nemawina. Cena 41.000 eura P-67 m2, 3. sprat, CG, Balkanska. Cena 38.000 eura P-68 m2, PR, TA, Balkanska. Cena 29.000 eura P-70 m2, 2. sprat, CG, Kej. Cena 45.000 eura P- 71 m2, 5. sprat, CG, Vinara. Cena 51.000 eura P-73 m2, 1. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 58.000

P-40 m2, sa 17.ari placa, G.Atenica. Cena 10.500 eura P-35+13 m2, 1. ar zemqe, V.Stepe. Cena 30.000 eura P-70 m2 sa 6.3 ara placa, Atenica. Cena 34.000 eura P-60+45 m2 sa 4. ara placa, S.Park. Cena 35.000 eura P-67 m2 sa 3. ara placa, V.Stepe. Cena 36.000 eura P-142 m2 sa 3.6 ari, \.Milovanovi}. Cena 65.000 eura P-137 m2 sa 1.5. ari placa, Obili}eva. Cena 67.000 eura

P-120+40 m2 sa 3 ara placa, Ko{utwak. Cena 67.000 eura P-100 m2 sa 2. ara placa, centar. Cena 72.000 eura P-180 m2 sa 2.5 ari placa, {iri centar. Cena 72.000 eura P-166 m2 sa 2.5 ara placa, [iri centar. Cena 82.000 eura P- 67 m2 sa 4.75 ari placa, centar. Cena 83.000 eura P-120+65+100 sa 3.8. ari placa, Zelengorska. Cena 90.000 eura P-125+ 23 m2 sa 2.6 ari

eura P-74 m2, 5. sprat, CG, Kalu}erice. Cena 44.000 eura P-76 m2, 2.sprat, CG, Centar. Cena 51.000 eura P-76.5 m2, PR, CG, Cara Lazara, nov. Cena 62.000 eura P-78 m2, 6. sprat, K.V.Popovi}a. Cena 53.000 eura P-80 m2, 1. sprat, CG, Kej. Cena 53.000 eura P-81 m2, 9. sprat, CG, S.Save. Cena 56.000 eura P-86 m2, 3. sprat, CG, Vinara. Cena 66.000 eura P-100 m2, 1. sprat, Nemawina/ dupleks. Cena 87.000 eura P- 52 m2, Qubi}ska, 3. sprat, CG. Cena 39.000 E. P- 55 m2, Kej, 2. sprat, CG. Cena 32.000 E P- 68 m2, Bawalu~ka, 4. sprat, CG. Cena 44.000 E. P- 48 m2, Avenija 1, VP. Cena 29.000 E. P- 58 m2, Kej, 2. sprat, CG. Cena 34.000 E P- 77 m2, u`i centar, CG. Cena 42.500 E. P-42 m2, Kej, 4.sprat, CG. Cena 26.000 E P-38 m2, Nemawina, 3. sprat. Cena 22.000 E P-54 m2, Kej, CG. Cena 31.000 E P-58 m2, Qubi}ska, CG. Cena 37.000 E P-77 m2, centar, 4. sprat, CG, renoviran. Cena 42.500 E

KU]E placa, centar. Cena 125.000 eura P-164 m2 sa 4.6. ari placa, centar. Cena 140.000 eura P- 63 m2 sa 4.7 ari placa, Atenica. Cena 37.000 eura P-64 m2 + 35 m2 sa 7 ari placa, Suvi Breg. Cena 33.000 eura P- 240 m2 sa 4 ara placa, Gorwa Trep~a. Cena 40.000 eura P-54 m2 + 32 m2 + 30 m2 sa 6.ari placa, Trbu{ani. Cena 37.000 eura


36

^ITUQE

PETAK 2. AVGUST 2013. GODINE

POSLEDWI POZDRAV DRAGOM

DRAGANU ]UR^I]U

Od kom{ija RADOVANOVI]A POSLEDWI POZDRAV DRAGOM

DRAGANU ]UR^I]U

Od kom{ija DRA[KOVI]A

DRAGAN ]UR^I] DRAGEC

POSLEDWI POZDRAV

1962 - 2013.

MILO[U SIMI]U SIMU

Neki qudi nikada ne umiru, jer ve~no `ive u srcima prijateqa. Posledwi pozdrav iskrenom prijatequ od DANKA sa porodicom 16227

DRAGAN ]UR^I] Dana 28. jula 2013. godine preminuo je na{ voqeni sin jedinac, koga }emo ve~no ~uvati u na{im srcima i nikada pre`aliti. Neute{ni roditeqi: majka DRINA i otac GVOZDEN

OGLASI I ^ITUQE 032/342 - 276

16228

Dana 5. avgusta 2013. navr{avaju se DVADESET TRI GODINE od tragi~ne smrti na{eg sina i brata

MIODRAGA MIJA VUKOSAVQEVI]A iz Qubi}a

PE^EWARA „TIM” TRBU[ANI

Ni vreme koje je pro{lo ni ono koje }e pro}i, ne}e izbrisati tugu i prete{ku bol za tobom. Osta}e{ uvek voqen od majke ILINKE i sestre QIQANE

OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE DO 12 SATI BI]E OBJAVQENI U PETAK


37

^ITUQE

PETAK 2. AVGUST 2013. GODINE

Dana 29. 7. 2013. godine preminula je na{a draga

SE]AWE 6. 8. 2004 - 6. 8. 2013.

POSLEDWI POZDRAV na{em

BOGI]U \UKI]U

MILOVAN GLI[OVI]

1932 - 2013.

iz Mili}evaca

S' qubavqu i ponosom ~uva}emo te u na{im srcima zauvek. Tvoji najmiliji: supruga MILKA, sinovi MIROSLAV i BOBAN, unuci NELE, MAKALA, NONA i VUKI, snahe ZLATA i MARIJA

Pro{lo je DEVET GODINA. Hvala ti na svemu. Po~ivaj u miru. Supruga MILICA, sin DRAGAN, }erka @IVANA sa porodicama.

16233

16221

Dana 30. 7. 2013. preminula je na{a draga

Dana 31. 7. 2013. godine u 88-oj godini `ivota upokojila se u Gospodu Bogu na{a voqena majka

SLA\ANA SAVI] 1949 - 2013. Velika je sre}a i bogatstvo u `ivotu imati tebe kao bra~nog druga, majku i baku. Sahrana je obavqena 1. 8. 2013. godine na ^a~anskom grobqu. Zauvek si sa nama. Tvoji: MI]O, TAWA, SAWA, KONSTANTIN i RASTKO

NATALIJA NE[OVI]

MARIJA MARA JEVREMOVI]

iz Kulinovaca

16226

U nedequ 4. avgusta navr{avaju se TRI GODINE od smrti na{eg dragog Ve~an pomen u CARSTVU HRISTA BESMRTNOGA `ele joj }erke VERA i MARIJA sa svojim porodicama

MILANA JE^MENI]A

POSLEDWI POZDRAV dragom bratu, ujaku, deveru i stricu

16223

{umarski tehni~ar 1934 - 2013. iz ^a~ka Preminuo u petak 19. 7. 2013. u 80-oj godini `ivota. Sahrawen 22. 7. u 12 ~asova na ^a~anskom grobqu. O@ALO[]ENI: sestra OLGA MI[I] sa porodicom, snaha VERA, sinovac MILENKO, sinovica NEVENKA

Dana 4. 8. 2013. godine navr{ava se TRI GODINE

U utorak 30. jula navr{ilo se DESET GODINA od smrti

MILANU JE^MENI]U

NADE@DE NADE TODOROVI]

iz Guberevaca od kako nije sa nama. Ponosni {to smo te imali, a tu`ni {to smo te izgubili. PORODICA JE^MENI]

16231

POSLEDWI POZDRAV dragoj nani

QUBI[I M. MIHAILOVI]U

Ve~no }emo te pamtiti i u srcu nositi. }erka DRAGANA i zet RADENKO

Posledwi pozdrav voqenoj supruzi i majci. Tvoji: suprug GOJKO, sinovi ZORAN i BOBAN sa porodicama

MARIJI MARI JEVREMOVI] Hvala ti liko moja za neizmernu qubav i brigu Tvoja unuka ZORICA 16231

U ~etvrtak, 1. 8. 2013. godine, navr{ava se DVADESET PET GODINA od prerane smrti na{e voqene

QUBICE GOSPAVI]

S qubavqu i po{tovawem ~uva}emo te od zaborava. Tvoji STOJAN i NACA

Vreme prolazi, a uspomenu na wu ponosno ~uvaju WENI NAJMILIJI!

16220

16214

16232

POSLEDWI POZDRAV dragom i nikad pre`aqenom

POSLEDWI POZDRAV dragom i nikad pre`aqenom

MILANU MARKOVI]U

MILANU MARKOVI]U

6. 8. 1967 - 27. 7. 2013.

6. 8. 1967 - 27. 7. 2013.

Obave{tavamo prijateqe i rodbinu da je 27. jula u 46-oj godini `ivota tragi~no nastradao na{ voqeni sin, suprug i otac

MILAN MARKOVI]

Pri{ke, pamti}u tvoje posledwe re~i sve dok budem bio `iv. TVOJ PRI[KE

Osta}e{ zauvek u na{im srcima. MILE sa porodicom

16219

Majka QUBICA, supruga DRAGANA i deca SVETO i NIKOLINA

16219

16219

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{a draga

MI]O ALEMPIJEVI] ]OMO

GEORGINA STANI] 1931 - 2013. Preminula dana 30. 7. 2013. godine. Sahrana je obavqena 31. 7. 2013. godine. Tvoja }erka MILKA sa porodicom

Iznenadni odlazak mog sina povredio je mnoga srca. Nesre}na majka DOBRILA i wegovi najmiliji

16222

upl.

U subotu 3. avgusta u 12:30 ~asova na Preqinskom grobqu dava}emo GODI[WI POMEN na{em dragom

MILIVOJU TOPALOVI]U iz Preqine Godina je pro{la, s tugom i qubavqu uspomenu na tebe ~uva tvoja supruga DESANKA, sin MILAN i unuk PREDRAG

OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE DO 12 SATI BI]E OBJAVQENI U PETAK


38

^ITUQE 4. avgusta je OSAM GODINA od odlaska na{eg sina, oca i brata

PETAK 2. AVGUST 2013. GODINE

Dana 5. 8. 2013. navr{ava se POLA GODINE

DEJANA VIDAKOVI]A DEJA iz Prawana

Dana 5. 8. 2013. navr{ava se POLA GODINE

KUR]UBI] QUBINKU [MITU

KUR]UBI] QUBINKU [MITU

Sve je stalo od kako tebe nema, samo vreme prolazi, a umesto sre}e i radosti mi ~uvamo od zaborava tvoju plemenitu du{u i prekinutu mladost. Boli i tu`an je svaki novi dan bez tebe. Tvoj prerani odlazak je zauvek izmenio na{e `ivote. Te{ko je `iveti, nositi ogromnu tugu u srcu, bol u grudima, a sre}u tra`iti samo u uspomenama. Tvoji najmiliji: majka SVETLANA, otac MILENKO, }erka MARIJANA i sestra DU[ICA sa porodicom.

Oti{ao si brzo, nismo stigli da se pozdravimo ali qubav koju si nam pru`io uvek }e biti u nama i ne}e izbledeti. Zato po~ivaj u miru i neka te an|eli ~uvaju. Tvoja }erka ZORICA, zet ACO, unuka NADA, unuci MIHAILO i BOGDAN

I daqe nas za tebe pitaju i sada nas po tebi poznaju. Nedostaja}e{ nam znaj svaki minut, svaki dan u to budi siguran i zato na miru po~ivaj. Tvoji supruga STANKA, sin NOVICA, snaha KOSA i unuka TAMARA

16185

16210

16210

SE]AWE 4. avgusta 2013. navr{ava se TRIDESET GODINA od smrti

TU@NO SE]AWE na na{eg dragog

5. avgusta navr{i}e se POLA GODINE od kako nije sa nama na{ voqeni

SLAVOQUBA STEVANOVI]A SLAVA

SRBOQUBA DANILOVI]A

Se}awe na wega s po{tovawem ~uva wegova porodica. Supruga STANOJKA i }erke JASMINA i EMILIJA sa porodicama

2008 - 2013.

16211

Neverica i beskrajna tuga, ve} ^ETRDESET DANA, od kada nije sa nama na{

Majka RADOJKA, supruga DRAGA, sinovi MILO[ i MILAN 16205

Dana 3. avgusta 2013. godine navr{i}e se ^ETIRI GODINE od smrti mog dragog tate

SRBO MILI] Misao na{a neprebolna. Nedostaju nam svakodnevno wegova toplina i qubav, osmeh i re~i. Majka NERA, sinovi STRAHIWA i URO[, brat MIROSLAV 16217

U subotu 3. avgusta navr{ava se pola godine od smrti na{e drage

@IVORAD @IKO JOVANOVI] 27. 6. 2013 - 5. 8. 2013.

RADOMIRKE MI]I]

Qubav i po{tovawe `ive}e zauvek u uspomenama wegove supruge, sina i }erke sa porodicom 16224

DRAGANA BELI]A Po~ivaj u miru. S velikom qubavqu, po{tovawem i tu`nim se}awem ~uvamo te u na{im srcima. Tvoji: sin MILAN, snaja ANGELINA i unuci SVETOZAR i STRAHIWA 16212

Dana 10. avgusta 2013. u 17 ~asova na Trbu{anskom grobqu dava}emo ^ETRDESETODNEVNI POMEN

KRINKI ILI] KIKI

U subotu 3. jula 2013. godine navr{ava se ^ETRDESET DANA od smrti na{eg dragog supruga i oca

1955 - 2009 @ivi{ u mom srcu, u mojim mislima. Tvoja }erka GAGA

JOVANA AZAWCA

16218

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo na{em dragom tati

VOJKU ZORANOVI]U

S qubavqu koju smrt ne prekida, sa tugom koju vreme ne le~i osta}e{ ve~no u na{im srcima i biti deo nas. Tvoje }erke RU@ICA i SLAVICA i unuka TEODORA

odr`ati GODI[WI POMEN u subotu 10. 8. 2013. godine u 11:30 ~asova na sredwem grobqu u Qubi}u Wegove RAJKA i JADRANKA

16216

16225

Vreme koje je pro{lo, ni vreme koje }e do}i ne mogu u~initi da te ni na trenutak zaboravimo. Hvala Ti za svu pa`wu, po`rtvovawe, dobrotu i qubav koju si nam nesebi~no pru`ao. Osmeh na tvom licu, plemenitost i vedar duh osta}e u se}awu svih koji su te voleli i poznavali. Lako je bilo voleti te, te{ko prihvatiti da nisi sa nama, a najte`e `iveti bez tebe. Tvoji: supruga STOJKA, }erke VESNA i VERICA, unuci NIKOLA, STEFAN, TIJANA i RADICA, zetovi PULE i RA[O

OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE DO 12 SATI BI]E OBJAVQENI U PETAK


39

^ITUQE

PETAK 2. AVGUST 2013. GODINE

PEROVI]

SELIMIR

RAJKA

3. 8. 1973 - 3. 8. 2013. 12. 1. 1983 - 3. 8. 2013. iz Gorwe Kravarice

@EQKO SIMOVI] MILOMIR

MILOJE

27. 7. 1999 - 3. 8. 2013.

1972 - 2013.

24. 5. 2001 - 3. 8. 2013. 3. 8. 2013. godine u 11 sati obele`avamo POLA GODINE provedene bez na{eg voqenog @ekija. Svaki dan bez tebe je bolan i tu`an. I svakog dana u mislima vra}amo tvoje nasmejano lice i plemenite re~i kojima si nas obasipao. Zato tvoje veliko srce i daqe kuca u na{im srcima. Tvoji: TATA, SEKA, MI[KO, VUK i NIKOLA

iz Po`ege S ponosom i tugom ~uvamo vas od zaborava. Neka vam je ve~na slava i hvala. Sin i brat COLE i snaha DANA

16207

16209

3. avgusta 2013. godine navr{ava se DVE GODINE od smrti mog voqenog i nepre`aqenog brata

Dana 29. jula 2013. godine umrla je na{a voqena

SE]AWE 31. 7. 2013. navr{ilo se TRI GODINE od smrti na{eg dragog

RADOJKA BLAGOJEVI]A Uspomenu na wega ~uva po}erka RADICA sa decom 16203

BRANIMIRA STAKI]A iz Trbu{ana dugogodi{weg predstavnika "Planta`a 13. jul" Podgorica

[estog avgusta 2013. godine navr{ava se dugih tu`nih OSAMNAEST GODINA od kako nije sa nama na{ sin, brat, stric i ujak

Tu`ni u se}awu, ~uvamo te od zaborava. SESTRA SA PORODICOM 16208

DOBRILA BUBA ME^ANIN Sahrana je obavqena u sredu 31. jula. PORODICA ME^ANIN 16206

U subotu 3. avgusta 2013. navr{ava se GODINA od smrti na{eg dragog i voqenog

QUBI[E BO[KOVI]A Jo{ uvek ne mo`emo da verujemo da nisi sa nama jer si stalno u na{im srcima i mislima i tu }e{ zauvek ostati. TVOJI NAJMILIJI: supruga MLADENKA, }erka DRAGA i unuk VLADIMIR

MILIJA MIKO GRBOVI] iz ^a~ka Bol i tuga se ne mere re~ima, ni vremenom koje prolazi, ve} prazninom koja je u nama. Nedostaje{ nam. Zauvek tu`na majka JEGRUNA, brat SAVO i sestra VASA sa porodicama 16204


PETAK 2. AVGUST 2013. GODINE

2. avgust 2013.  

2. avgust 2013.

Advertisement