Issuu on Google+

PRVI BROJ [TAMPAN 16. JULA 1932. GODINE. OSNIVA^ \OR\E MILOVANOVI]. IZDAVA^ „^A^ANSKI GLAS“ D. O. O.

www.caglas.rs

GODINA LXXXI, LIST IZLAZI SEDMI^NO, PETKOM

BROJ 6

^A^AK, 14. FEBRUAR 2014. GODINE

Poklonju interv

Klostridija na Odeqewu ortopedije u ~a~anskoj Bolnici

CENA 30 DIN.

Na Dan zaqubqenih, koncert grupe „S vremena na vreme”

EPIDEMIJA JEWAVA

strana 5.

Na izlo`bi „[tampana re~”

tel. 226-000; 346- 000 www.viza-nekretnine.co.rs

NAGRADE „P^ELICI” strana 15. I ZORANU JURE[U

ZA ONE KOJI VOLE...

strana 21.

ZAHUKTAVA SE PAWA M A K A N R O B Z PREDI strane 10. i 11.

ISTINA

Gra|ani se moraju sa~uvati od bajki

O @IVOTU I SMRTI DR DRAGI[E MI[OVI]A

Prva u vlasti, ili prva u opoziciji

Okosnica kampawe je podse}awe na rezultate

O ve~noj ku}i Margite Radovi} nema ko da brine

ZABORAVQENI QUDI I SPOMENICI Kultura

VUKOVA NAGRADA URU^ENA GROZDANI KOMADINI]

CENTRUM

069 - 310-04-60 032 - 310-460

www.hostelcentrum.rs centrumcacak@gmail.com

strana 13.

Stevan Milijanovi}, vo|a benda „JAZZ PROJECT”

PRVI SRBIN, STIPENDISTA BERKLIJA strana 15.

Glasajmo i u utorak za

^A^ANSKU OLUJU! RA ALEXAND

strana 17.


2

MARKETING

PETAK 14. FEBRUAR 2014. GODINE


PETAK 14. FEBRUAR 2014. GODINE

3

POLITIKA

PREDSEDNIK PKS @EQKO SERTI] RAZGOVARAO SA ^A^ANSKIM PRIVREDNICIMA

DESETINE PREDUZE]A SVAKOG DANA ODLAZE U STE^AJ nameri da, kako je rekao, “iza|u iz kancelarija i pribli`e se privredi”, predsednik Privredne komore Srbije @eqko Serti} i wegovi saradnici boravili su pro{log ~etvrtka u ^a~ku. Pre razgovora sa gradskim rukovodstvom posetili su preduze}e “Studio Maru{ka” u Preqini i Udru`ewe poslovnih `ena “Nade`da Petrovi}”, a posle susreta sa ovda{wim privrednicima i privatnu firmu “Unipromet”. ^a~ak smo izabrali kao “sjajan primer dobrog i kvalitetnog odnosa lokalne samouprave i privrednika”, naglasio je Serti} u izjavi za medije: - Dr`ava i Evropska unija se nalaze u velikim problemima i po{to na{a razmena sa EU iznosi skoro 80 odsto, nemogu}e je da problemi u woj ne uti~u na na{u zemqu. Ali, ono {to zavisi iskqu~ivo od nas i {to mo`emo posti}i je

U

otvorenost lokalne samouprave prema problemima privrede. Oni treba da budu identifikovani i preko Privredne komore “preneti” na republi~ki nivo, da bi se preko Vlade i resornih ministarstava uticalo na wihovo re{avawe. Postoji ogroman korpus problema koji mogu biti re{eni, jer iskqu~ivo od nas zavisi da li }emo, na primer, poboq{ati ambijent za poslovawe i, pre svega maloj privredi, omogu}iti da boqe funkcioni{e. Kada predloge i mere prenesemo na krupne strategije, kao {to su strategija industrijalizacije i ure|ewa ukupnog ambijenta poslovawa, na poqe poreske politike, pravosu|a, inspekcijskih organa, koji moraju biti re{avani na nacionalnom nivou, ostvari}emo i {iri i kvalitetniji obim poslovawa. Na sastanku sa ovda{wim privrednicima razgovarano je i o tome kako nacionalna Komora, preko svoje mre`e, mo`e da po-

mogne lokalnoj privredi, posebno malim i sredwim preduze}ima da identifikuju probleme i da ih zajedni~ki re{avaju, rekao je Serit} i kao goru}e probleme u srpskoj privredi istakao: “Najve}i problem je nelikividnost i zadu`ivawe, zbog kojih desetine preduze}a svakog dana odlaze u ste~aj i postaju nelikvidna. To sa sobom nosi gubitak posla za brojne radnike, {to se kao spirala vra}a i bankama, i u jednom za~aranom krugu izme|u dr`ave, bankarskog sektora i privrede, svakog dana se mno`e ozbiqni problemi. Zbog toga se, odmah nakon izbora, moraju napraviti dobre strategije o tome kako zaustaviti negativan trend u privredi i kojim instrumentima dr`ava mo`e da napravi ambijent u kome }e uspostaviti realno zapo{qavawe i “prebacivawem” iz javnog u realni sektor izbalansirati odnose i stvoriti boqu ekonomsku situaciju u zemqi.”

Sastanak sa prvim ~ovekom srpske Privredne komore prokomentarisao je i gradona~elnik Vojislav Ili}: “@elimo da uspostavimo dobre odnose sa PKS i da nam ona pomogne u re{avawu evidentnih problema u ovda{woj privredi. Na{ ciq je da 2014. bude godina novih investicija i zapo{qavawa. Ovih

dana razgovara}emo sa nadle`nima u Agenciji za privatizaciju o sudbini “@itoprometa”, jer `elimo da pomognemo da ova firma dobije dobrog strate{kog partnera koji }e investirati u nabavku opreme i zaposliti nove radnike. Razgovarali smo i o problemima u civilnom delu kompanije “Slo-

boda”, biv{em “Ceru”, i dogovrili se da od Agencije za privatizaciju zatra`imo dokumentaciju o svim ~a~anskim firmama koje su u postupku ste~aja, ili su neuspe{no privatizovane, da bismo zajedni~ki prona{li najboqa re{ewa, i ukoliko je to mogu}e, da ih pokrenemo u {to kra}em roku.” M. N.

GRADSKO VE]E UTVRDILO IZNOS ZAKUPNINE ZA POSLOVNI PROSTOR U JAVNOJ SVOJINI LOKALNE SAMOUPRAVE

GRAD OBEZBE\UJE PARCELU, PRIVREDNICI STANOVE? F

orum privrednika }e uputiti Gradskom ve}u zvani~nu inicijativu da Grad obezbedi lokaciju na kojoj bi “mali” privrednici finansirali gradwu stanova za svoje kadrove. Ovaj predlog, koga je prihvatilo GV na prekju~era{woj - 71. sednici, obrazlo`io je ~lan tog poslovnog udru`ewa Srboqub \uri}, vlasnik privatne firme “Vodoin`ewering”: - Grupa malih privrednika, koji zapo{qavaju od pet do deset radnika, predlo`ila je da Grad razmotri mogu}nost i na kori{}ewe im da infrastrukturno opremqeno zemqi{te, na kome bismo mi izgradili stanove za na{e radnike, {to se kroz li~ne dohotke ne mo`e realizovati. Privatnici bi se organizovali u okviru svojih udru`ewa i u~estvovali u delu izgradwe stanova, do

takozvane sive zone, jer je to najbr`i i najlak{i put za obezbe|ewe stanova za na{e radnike. Na taj na~in bismo zaposlili i deo ovda{wih gra|evinskih firmi i doprineli stvarawu dobre klime i jo{ boqeg odnosa izme|u lokalne samouprave i privrednika. Na posledwoj sednici Gradsko ve}e je utvrdilo i predlog odluke o pribavqawu u javnu svojinu gra|evinskog zemqi{ta, radi izgradwe komunalne infrastrukture, odnosno produ`etka Wego{eve i pro{irewa i rekonstrukcije Ulice Qubi}kog boja (biv{e Ulice Dragoslava Boji}a Jareta) u Qubi}u. Doneta je i odluka o utvr|ivawu iznosa zakupnine za poslovni prostor u javnoj svojini Grada. Po~etna cena za prostor u ekstra zoni iznosi 2.000 dinara, u prvoj 1.750, drugoj 1.500, tre}oj 1.000, ~etvrtoj 500 i

petoj i {estoj zoni 400 i 300 dinara po kvadratu. Ove cene bi}e primewivane u slu~ajevima kada se prostor izdaje u zakup javnim ogla{avawem, dok }e zakupnina za gradske lokale izdate neposrednom pogodbom, iznositi najmawe 50 odsto od po~etne cene utvr|ene u ekstra i ostalim zonama. Gradsko ve}e je

dalo saglasnost A.D. “^a~anski glas” da koristi zajedni~ku prostoriju ispod stepeni{nog prostora u zgradi u Ulici `upana Stracimira 35, da bi, kako je re~eno, gra|ani na lak{i i br`i na~in mogli da koriste usluge ove informativne ku}e i oglase i ~ituqe predaju u centru grada, a ne, kao do sada, samo

na Avlaxinici. Na osnovu javnog konkursa koji }e biti raspisan u dnevnom listu “Politika”, “^a~anskom glasu” i na TV “Galaksija” i otvoren 10 dana, bi}e prikupqene ponude za dodelu lokacija za postavqawe bilborda na teritoriji Grada. Milenko Popovi}, predsednik Komisije za

gra|evinsko zemqi{te je, po{to je naglasio da }e ponude biti otvorene 26. februara i da je utvr|ena cena od 900 dinara mese~no po kvadaratnom metru reklamnih panoa, jo{ objasnio: - Re~ je o 17 lokacija u gradu, na kojima je planirano postavqawe 71 bilborda. Ukoliko sve one budu izdate, o~ekujemo da JP “Gradac” po tom osnovu ostvari prihod od oko osam miliona dinara. Konkurs je otvoren 10 dana, a ponude }e biti otvorene 26. februara u imovinsko pravnoj slu`bi u GU za urbanizam. “Gradac”, ina~e, ima ugovore sa tri firme, koje su legalno na osam lokacija postavile bilborde, dok su ostali podignuti bespravno, o ~emu smo obavestili nadle`nu inspekciju, tra`e}i da ti reklamni panoi budu ukloweni. M. N.

DIREKTOR: Svetlana Bojovi} GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Gordana Domanovi}

tel: 032/377-107

032/342-276

office@cacanskiglas.rs

REDAKCIJA: Milanka Ne{i}, Emilija Vi{wi}, Gordana Domanovi}, Zorica Le{ovi} Stanojevi}, Zorica Jakovqevi}, Nela Radi~evi} i Irena Milo{evi}. PRELOM LISTA: Marko Milo{evi} i Sr|an Jeremi}.

glcaglas@sbb.rs

ADRESA: ^a~ak, Bulevar oslobo|ewa 37, telefoni redakcije:

MARKETING: Radmila Zari}

tel: 032/342- 276,

032/377-108

faks: 032/344-772 glpress@sbb.rs

032/ 344-772

office@cacanskiglas.rs

Rukopisi se ne vra}aju.

[tampa: GPK „[tamparija Borba“

www.caglas.rs


4

PETAK 14. FEBRUAR 2014. GODINE

DRU[TVO

Uprkos zakonskim ograni~ewima i zabrani novog zapo{qavawa u javnom sektoru, Centar za socijalni rad kome du`e vreme nedostaje {est stru~nih radnika, uspeva, zahvaquju}i vanrednom anga`ovawu zaposlenih, da realizuje svoj godi{wi program rada i odluke o osnovnim i pro{irenim pravima u oblasti socijalne za{tite. Imaju}i u vidu podatak Republi~kog zavoda za socijalnu za{titu da u Srbiji jednom radniku Centra za socijalni rad “pripada” 2.586, a u ^a~ku 3.295 stanovnika, ovda{wa ustanova je, zahvaquju}i pomo}i lokalne samouprave, u prethodnom periodu mawak kadrova morala da nadome{}uje anga`ovawem troje qudi na privremenim i povremenim poslovima. sim ovih pokazateqa, Zoran Bel~evi}, direktor Centra za socijalni rad, je na pro{lonedeqnoj sednici Gradskog ve}a, prezentuju}i ovogodi{wi program rada, istakao jo{ neke podatke: -Tokom 2013 godine bilo je anga`ovano i 25 radnika po ugovoru o delu za pru`awe usluga “pomo} u ku}i”, 21 gerontodoma}ica i ~etiri radnika u prihvatili{tu za `rtve porodi~nog nasiqa i nezbrinuta lica. Osim ovih, Centar }e nastaviti da realizuje i usluge “Ku}a na pola puta”, Savetovali{te za brak i porodicu i SOS telefon, {to zavisi iskqu~ivo od spremnosti lokalne samouprave da ih poveri na{oj ustanovi i saglasnosti nadle`nih ministarstava. Nadamo se da }e dr`ava izna}i najboqa sistemska re{ewa i da }e usluge koje su u potpunosti za`ivele na-

O

GRADSKO VE]E DALO SAGLASNOST NA PROGRAM RADA CENTRA ZA SOCIJALNI RAD I CENE NEKIH WEGOVIH USLUGA

SVAKI 15. STANOVNIK

KORISNIK USLUGA

{i sugra|ani dobijati i u ovoj godini.” Bel~evi} je naglasio da su, uprkos nedostatku kadrova i adekvatnog sme{tajnog prostora, u programu predvi|ene i neke nove usluge koje nedostaju Gradu i da je “pomak” u socijalnoj za{titi

lokalnog stanovni{tva napravqen po~etkom pro{le godine, kada je usvojena nova odluka o pravima i uslugama, koja je u celosti impelmentirana nakon dono{ewa “prate}eg” pravilnika. Izrazio je uverewe da }e, uprkos ekonomskoj krizi, za socijalnu

U PRIHVATILI[TU ZA 1.200 DINARA DNEVNO Gra|ani sa podru~ja ^a~ka besplatno koriste usluge prihvatili{ta za `rtve porodi~nog nasiqa i nezbrinuta lica. Tro{kove boravka osoba sa teritorija drugih gradova i op{tina snose tamo{wi centri za socijalni rad i oni su lane iznosili 1.200 dinara dnevno. Centar je predlo`io da ove godine te usluge ko{taju 1.000 dinara, ~emu su se usprotivili Radomir Kru{~i} i Miladin Ristanovi}, na ~ije insistirawe je GV odlu~ilo da i u 2014. ove usluge ko{taju 1.200 dinara Tako|e na predlog Ristanovi}a, pove}an je sa 1.500 na 1.600 dinara po korisniku, iznos buxetskih sredstava za delimi~nu naknadu tro{kova komunalnih usluga (vode, grejawa i izno{ewa sme}a), dok }e “boqestoje}i” korisnici za “pomo} u ku}i” pla}ati gerontodoma}icama kao i lane - 600 dinara po satu.

za{titu biti izdvojeno vi{e buxetskih sredstava, jer su Centar i Grad preuzeli odgovornost da pomognu najugro`enijima. Centar za socijalni rad i lokalna samouprava bi morali vi{e da brinu o stanarima “ku}e na pola puta”, a ne da ih, po{to iza|u iz we, ostave na ulici, zahtev je Nemawe Trnavca, koji se zalo`io da im ustanova i Grad pomognu da po isteku adaptivnog perioda za samostalan `ivot, na|u zaposlewe i obezbede krov nad glavom. Svaki 15. stanovnik je korisnik usluga Centra za socijalni rad, upozorio je Miladin Ristanovi}, oceniv{i i da se ^a~ak mo`e pohvaliti velikim brojem usluga i prava iz oblasti socijalne za{tite. Po{to su joj, na jednoj strani “vezane ruke”, kada je re~ o prijemu novih radnika, a na drugoj, zbog ekonomske krize problemi i potrebe rastu, insisitirao je da ova ustanova bude “izuzeta” iz zakonskih propisa o zabrani zapo{qavawa novih kadrova. “Pozivaju}i” se na informacije dobijene od jednog ~lana Anketnog odbora, da su ustanovqene navodne nepravilnosti u sprovo|ewu postupka javnih nabavki, Qubodrag Grbi} je insistirao da se zakon striktno po{tuje i ne dogodi kao lane da predvi|ena buxetska sredstva za socijalnu za{titu, uprkos velikoj krizi i potrebama, ne budu iskori{}ena za pomo} najugro-

`enijim gra|anima. Zbog toga bi, iako rade u te{kim uslovima, zaposleni trebalo vi{e vremena da provode na terenu, nego u kancelarijama, stav je Milijana Mini}a, koga je podr`ao i gradona~elnik Vojislav Ili}, insistiraju}i da “br`e idu u susret onima kojima je pomo} potrebna”. Odgovaraju}i na neka pitawa, direktor Bel~evi} je, pored ostalog naglasio, da je Centar nekoliko puta urgirao kod ovda{wih firmi da zaposle mlade qude koji su napustili “ku}u na pola puta”, ali da nikakav odgovor nije dobio. Kategori~ki je odbacio sumwe da su javne nabavke nezakonito sprovo|ene, oceniv{i ih kao “qagu na 35 zaposlenih” i demantovao pretpostavke da su usluge “SOS telefona” neoprvadane i neracionalne, ustvrdiv{i da je od marta pro{le godine, kada je uveden, “u potpunosti opravdao o~ekivawa”. Ukoliko Grad ne dobije saglasnost za zapo{qavawe novih lica, koja bi bila anga`ovana za pomo} u ku}i, SG }e promeniti odluku o pro{irenim pravima u oblasti socijalne za{tite i “pru`aoce usluga” izabrati u postupku javne nabavke, objasnila je Nade`da Vuksanovi}, na~elnica GU za dru{tvene delatnosti, naglasiv{i da ove usluge u 2014. uop{te ne}e biti dovedene u pitawe, tim pre {to su za wih obezbe|ena neophodna buxetska sredstva. M. N.

U BUXETU PREDVI\ENO 35 MILIONA DINARA ZA SPROVO\EWE PROGRAMA I MERA AKTIVNE POLITIKE ZAPO[QAVAWA

ZA 230 NOVIH RADNIH MESTA

koliko Ministarstvo rada, zapo{qavawa i socijalne politike prihvati Lokalni akcioni plan, usvojen na pro{lonedeqnoj sednici GV, koji bi, po{to ga donese i SG, trebalo da mu bude dostavqen do 28. februara, i dr`ava obezbedi devet miliona dinara za finansirawe programa i mera aktivne politike zapo{qavawa, u ^a~ku }e u ovoj godini, ra~unaju}i jo{ 35 miliona dinara, koliko je opredeqeno u gradskom buxetu, biti otvoreno oko 230 novih radnih mesta. Lokalni AP je u saglasnosti sa Nacionalnim akcionim planom zapo{qavawa, u kome je Republi~ka vlada predvidela da lokalne samouprave u 2014. mogu dobiti subvencije samo za javne radove i stru~nu praksu, ka`e Sa{a Obradovi}, predsednik Lokalnog saveta za zapo{qavawe, i obja{wava: - Za te dve mere predvideli smo po pet miliona dinara, za

U

koje od dr`ave mo`emo maksimalno dobiti devet. Zahvaquju}i ukupnim sredstvima od 44 miliona dinara, stvori}emo preduslove za zaposlewe od 220 do 230 lica sa evidencije NSZ. Planom su predvi|ene slede}e mere aktivne politike zapo{qavawa u 2014. godini: subvencije za samo-

zap{oqavawe, subvencije poslodavcima za zapo{qavawe na novootvorenim radnim mestima, javni radovi i program stru~ne prakse. Lokalni savet je za subvencije za samozapo{qavawe opredelio 12 miliona dinara, odnosno po 200.000 dinara za svako nezaposleno lice koje odlu~i

JAVNI RADOVI Za javne radove u ovoj godini bi}e utro{eno pet miliona iz gradskog i isto toliko iz republi~kog buxeta, ka`e Obradovi} i nagla{ava da je dr`ava ograni~ila, odnosno javne radove predvidela samo u socijalnim, humanitarnim delatnostima, u oblasti odr`avwa javne infrastrukture i `ivotne sredine i prirode: “Nov~ana nadokanada za u~esnike javnih radova koji poseduju diplomu prvog i drugog stepena iznosi 23.000, tre}eg i ~etvrtog 24.000, petog i {estog 25.000 i sedmog stepena stru~ne spreme 26.000 dinara. Izvo}a~ javnih radova koji obavi obuku primqenih radnika na odre|eno vreme, najdu`e do {est meseci, dobija na ime tih tro{kova 50.000 dinara i 1.500 dinara po licu anga`ovanom u socijalnim i humanitarnim delatnostima i 3.500 za osobe zaposlene u oblasti za{tite `ivotne sredine i prirode”.

da zapo~ne privatni biznis. Na

STRU^NA PRAKSA Za realizovawe programa stru~ne prakse predvi|eno je pet miliona dinara i ukoliko dr`ava odobri jo{ ~etiri, postoje {anse da se odre|eni broj mladih qudi koji su zavr{ili sredwu, vi{u {kolu i fakultete, u periodu najdu`e do 24 meseca, osposobe za odgovaraju}a zanimawa. U tom periodu svr{eni sredwo{kolci }e primati mese~nu naknadu od 12.000 dinara, lica koja su zavr{ila vi{u {kolu 16, i 20 hiqada dinara oni koji imaju fakultetsku diplomu. I u ovom slu~aju odluku o izboru i dodeli sredstava donose gradona~elnik i Nacionalna slu`ba za zapo{qavawe.

ovaj na~in bi}e obezbe|ena finansijska podr{ka za 60 osoba koje krenu u samostalni posao. Odluku o dodeli ovog vida pomo}i Grada, donosi gradona~elnik, po{to pribavi mi{qewe Lokalnog saveta za zapo{qavawe. Osim ove mere, predvi|ene su i subvencije poslodavcima koji otvore do pet radnih mesta, odnosno po 200.000 za svako nezaposleno lice, 300.000 dinara, ukoliko zaposle samohrane roditeqe, decu iz hraniteqskih porodica, ili Rome, i za zapo{qavawe invalida pola miliona dinara. Obradovi} napomiwe da na pomo} od 300.000 dinara mogu da ra~unaju i poslodavci koji u radni odnos prime roditeqa kome je, na osnovu odluke nadle`nog suda, povereno samostalno vr{ewe roditeqskog prava. Za ovaj program, ina~e, u gradskoj kasi je izdvojeno ukupno 13 miliona dinara. M. N.


PETAK 14. FEBRUAR 2014. GODINE

5

ZDRAVSTVO

ZBOG BAKTERIJE KLOSTRIDIJA PRIJAVQENA EPIDEMIJA NA ORTOPEDSKOM ODEQEWU ^A^ANSKE BOLNICE

CRVENI KRST PROSLAVIO 138 GODINA RADA

PREKIDA SE

NISU ZABORAVQENE

LANAC INFEKCIJE a osnovu mikrobiolo{ke potvrde o postojawu infekcije toksinom bakterije Clostridium difficile u uzorku kod pet pacijenata, u ponedeqak je na Ortopedskom odeqewu ~a~anske Bolnice, prijavqena epidemija izazvana ovom bakterijom. - U skladu sa tim ve} su preduzete sve potrebne mere i postupci na Ortopedskom odeqewu, {to podrazumeva da zara`eni pacijenti dobijaju predvi|enu terapiju po protokolu, na odeqewu se sprovode sve protivepidemijske, sanitarne i medicinske mere i postupci u ve}em obimu nego ranije. Sve zakazane operacije su otkazane, na odeqewu nema prijema novih pacijenata, a oni kojima }e biti potrebna hitna ortopedska operacija bi}e upu}eni u ZC Kraqevo, o ~emu je postignut dogovor - rekao je PR Bolnice dr Miroslav Sretenovi}, na konferenciji za novinare, odr`anoj u utorak. Na odeqewu su zabrawene posete ve} hospitalizovanim pacijentima i dono{ewe hrane, osim fla{irane vode. Informacije o pacijentima se mogu dobiti na Odeqewu ortopedije od 13 do 14 ~asova. - Klostridija je anae-

N

SIMPTOMI I FAKTORI RIZIKA - Dominantni simptom klostridije je proliv, koji mo`e varirati od blagog do te{kog smrdqivog proliva koji sadr`i krv ili sluz, sa povi{enom telesnom temperaturom, a ~esto i bez temperature, leukocitozom i bolovima u stomaku. Do ove epidemiolo{ke infekcije mo`e do}i usled preterane upotrebe antibiotika {irokog spektra. Me|u faktorima rizika su i gastrointestinalni postupci i hirur{ki zahvati, kao i `ivotna dob, jer je klostridija uobi~ajena kod starijih i iscrpqenih bolesnika, obi~no se razvija kod osoba preko 65 godina. Epidemije su ~e{}e na gerijatrijskim i odeqewima za negu i le~ewe pacijenata sa hroni~nim stawima - obja{wava dr Ana Mi{ovi}, direktor Zavoda za javno zdravqe ^a~ak.

robna, gram-pozitivna bakterija, prvi put identifikovana i opisana 1935. godine. Nije izazivala veliki interes do 1978. godine, kada je u nekoliko slu~ajeva povezana sa pseudomembranoznim enterokolitisom. Infekcija klostridijom je danas naj~e{}i uzro~nik proliva, a u~estalost ove

Dr Ana Mi{ovi} bolni~ke infekcije je u porastu. Pokazalo se da je klostridija goru}i problem u svim zdravstvenim ustanovama {irom sveta i da me|u crevnim infekcijama zauzima mesto broj jedan - ka`e za na{ list dr Ana Mi{ovi}, direktor Zavoda za javno zdravqe ^a~ak, napomiwu}i da je ameri~ki Senat odobrio pozama{nu svotu novca za dodatno prou~avawe ovog uzro~nika, jer i pored primene svih mera u ovoj bogatoj zemqi, nije se do{lo do zadovoqavaju}ih rezultata u suzbijawu {irewa ove infekcije u zdravstvenim ustanovama. Zavod za javno zdravqe ^a~ak i Zdravstveni centar ^a~ak ve} 12 godina intenzivno rade na prevenciji i suzbijawu bolni~kih infekcija. Prema re~ima dr Ane Mi{ovi}, nije ~udo {to su wene kolege, koje imaju svoje radne protokole u vezi sa problematikom bolni~kih infekcija, reagovale pravovremeno na inicijalni slu~aj, odnosno

prvog pacijenta kod koga su otkriveni ovi simptomi: - Pacijent je do{ao nakon hospitalizacije iz druge zdravstvene ustanove u kojoj je ve} imao simptome ove bolesti, ali nisu bili navedeni u otpusnoj listi. Kolege u ~a~anskoj Bolnici su odmah reagovale i ovu informaciju “podelile” sa Centrom za kontrolu i prevenciju bolesti Zavoda za javno zdravqe ^a~ak. Epidemiolozima na{e zdravstvene ustanove bilo je omogu}eno da korektno obave posao. Epidemiolo{ko istra`ivawe je trajalo dva - tri dana i u ponedeqak je izvr{ena procena i na osnovu stru~nog stava i zakonske regulative prijavqena epidemija. Najva`nije je da se propisane protivepidemijske mere redovno sprovode. Osim striktne primene Uredbe o prevenciji i suzbijawu infekcije izazvane Clostridium difficile u zdravstvenim ustanovama, koju je donelo na{e resorno ministarstvo u junu pro{le godine, najboqa prakti~na mera i ona koja }e najvi{e doprineti zaustavqawu epidemije jeste mera obustave prijema novih pacijenata na Ortopedskom odeqewu i prekida operativnog programa, isti~e na{a sagovornica. - Vrlo je odgovoran postupak trenutnog menaxmenta Zdravstvenog centra {to je ovu na{u predlo`enu meru, koja nije popularna, odmah prihvatio, smatraju}i je kao pozitivan, dobronameran i pravi stru~ni savet. Kada sa Ortopedskog odeqewa budu otpu{teni sada{wi pacijenati, bi}e preduzete sve neophodne higijenske mere, jer je to pravi put prekidawa lanca ove infekcije ka`e dr Ana Mi{ovi}. N. R.

PRAVE VREDNOSTI e 1876, kada je po~eo da radi Crveni krst Srbije, osnovana je i istoimena organizacija u ^a~ku. Vodili su je ugledni ^a~ani, lekari, trgovci, advokati. Vi{e od 100 godina Crveni krst poma`e siroma{nima, qudima u nevoqi i uspeva da opstane u naletima svetskih i konstantnih srpskih kriza. Osim u humanitarnim, zaposleni i volonteri CK ^a~ak danas su anga`ovani u brojnim zdravstvenim i vaspitno-obrazovnim akcijama, poput borbe protiv narkomanije, side, trgovine qudima. - Poznati smo po Narodnoj kuhiwi koja kod nas ima 734 korisnika. Iako su potrebe za uslugama kuhiwe u stalnom porastu, nema bojazni da }e neko ostati gladan. Uspeli smo da radimo bez zastoja i u vreme najve}ih mrazeva. Trudimo se da {to vi{e podsti~emo akcije dobrovoqnog davala{tva krvi i da pove}amo broj davalaca. U 2013. prikupqeno je 220 jedinica vi{e nego 2012. Anga`ovani smo u mnogim zdravstveno - preventivnim akcijama, u obuci budu}ih voza~a u pru`awu prve medicinske pomo}i, zajedno sa CK Srbije organizujemo potragu za nestalim u prethodnim ratovima, uvek smo spremni za vanredne situacije, razvijamo saradwu sa organizacijama u regionu, a posebno smo ostvarili dobar odnos sa CK iz Bitoqa navela je Biqana Davidovi}, sekretar Crvenog krsta ^a~ak.

T

Biqana Davidovi} sa volonterima Bogdanom i Nemawom CK ^a~ak najvi{e radi zahvaquju}i pomo}i lokalne samouprave, kao i donatora. U posledwe vreme naro~ito su se istakli “^a~anska banka”, poslovnica “Dunav osigurawa”, firma “Progres”, Advokatska komora, Osnovno javno tu`ila{tvo, ordinacija “Medilab”. Ne izostaje ni pomo} mnogih pojedinaca koji `ele da ostanu anonimni. Jedan od stalnih donatora je majka Vuka Jeremi}a, doskora{weg predsednika Generalne skup{tine Ujediwenih nacija, a ne bi trebalo zaboraviti ni qude koji u javnim preduze}ima i trgovinama ostavqaju novac u kasicama Crvenog krsta. ^a~anska organizacija CK ima 12 zaposlenih i oko 100 volontera, ~lanova Omladinske terenske jedinice. Oni su anga`ovani u zdravstvenim, obrazovnovaspitnim, kao i akcijama pomo}i starima.

- Na Dan zaqubqenih, 14. februara, organizova}emo akciju na Gradskom trgu. Bi}e ovo na{a prva aktivnost povodom Dana qubavi, a tom prilikom }emo deliti balone, prezervative i informativne bro{ure o borbi protiv narkomanije - najavquje predsednik OTJ ^a~ak Nemawa Grbovi}. On je odavno volonter CK i kako ka`e, tu humanu crtu je nasledio od svojih roditeqa. Ve} sedam, osam godina u skoro svakoj akciji CK u~estvuje i Bogdan Radowi}. I on je za sve ove godine nau~io da pru`a hitnu medicinsku pomo}, da svoje vr{wake odvrati od poroka koji vrebaju na svakom koraku, kako da pomogne starima i nemo}nima... Crveni krst Srbije i ^a~ka proslavili su 138. ro|endan u ~etvrtak, 6. februara. Z. J.

Agencija V R E D N I C A Vr{imo usluge: - pomo} u ku}i (~i{}ewe Va{ih stanova, peglawe, priprema Va{ih slava, svadbi, ro|endana...) - ~i{}ewe i odr`avawe poslovnih prostorija - ~i{}ewe novoizgra|enih stambenih i poslovnih prostorija i priprema za tehni~ki prijem zgrada - bebi siter servis Vam je na raspolagawu 24 ~asa dnevno - nega starih i bolesnih osoba - medicinska nega (kupawe pokretnih i nepokretnih osoba i dr.) - prawe i peglawe u na{oj perionici (stolwaka, posteqine, }ebadi, zavesa i ostalog rubqa) - selidbene usluge (prevoz name{taja, uno{ewe, izno{ewe, demonta`a i monta`a name{taja) - sre|ivawe travnatih povr{ina, va{ih dvori{ta (na mese~nom nivou) - majstorije u ku}i – haus majstor - molerske radove - tapetarske - vodoinstalaterske

- zidarske - kerami~ke usluge - elektro popravke - ~i{}ewe tepiha - ~i{}ewe zgrada - popravka kompjutera i wihovo odr`avawe - popravka i izrada va{ih akusti~nih i elektri~nih `i~anih instrumenata (gitara, mandolina, bas primova, i dr.) - dekoracije – ukra{avawe sala za svadbe, ro|endane, i ispra}aje) - frizerske usluge (u va{im prostorijama) - visinsko prawe stakala - ~i{}ewe tvrdih podova i wihovo polirawe (plo~ica, mermera i itd.) - ~i{}ewe dimwaka

Tel.fah. 032/374-244, Tel. 373-233, 064/133-70-33


6

DRU[TVO

NENAD BOROV^ANIN, DR@AVNI SEKRETAR MINISTARSTVA OMLADINE I SPORTA

ZAPO[QAVAWE MLADIH

ME\U PRIORITETIMA

Zapo{qavawe je jedan od najve}ih problema sa kojima se suo~avaju mladi {irom Srbije, rekao je Nenad Borov~anin, dr`avni sekretar Ministarstva omladine i sporta, koji je u utorak, 11. februara, posetio Gradski odbor SPS-a. Izra`avaju}i zadovoqstvo zbog ponovnog boravka u ^a~ku, Borov~anin je naglasio da politika SPS-a i koalicionih partnera sa kojima izlaze na izbore predstavqa pravi

put stvarawa politi~ki i ekonomski stabilne dr`ave. Ideja socijalne pravde za koju se zala`u SPS, PUPS i Jedinstvena Srbija nikada nije bila potrebnija, jer je socijalno raslojavawe sve prisutnije i sve je vi{e onih koji `ive na samoj ivici egzistencije, rekao je Borov~anin na konferenciji za novinare. - Mi se borimo da svakom detetu i mladom ~oveku u Srbiji podjednako budu dostupni {kolovawe, zdravstvo, kulturni, sportski i svi drugi sadr`aji. Za nas nije va`no gde se ko rodio i iz koje porodice poti~e, ve} su nam bitni rezultati koji proisti~u iz jedne normalne konkurencije, u kojoj nema privilegovanih. Bitno je da se ideje nadme}u na politi~koj sceni, a ne interesne grupe. Kada smo okupqeni oko takvih ideja, koalicije su nam stabilne i nema prevremenih izbora. Tada je i dr`ava politi~ki stabilna i svaki inve-

stitor u takvim uslovima mo`e slobodno da do|e u Srbiju - rekao je Borov~anin, posebno nagla{avaju}i da bi dolazak ve}eg broja investitora omogu}io i otvarawe novih radnih mesta, tako da bi se uve}ala {ansa da se zaposle izme|u ostalih i mladi, {kolovani qudi. On je naveo da u Srbiji ima vi{e od 220 hiqada qudi bez posla, mla|ih od 30 godina, i SPS }e se zalagati da wihovo zaposlewe bude na listi prioriteta, kako bi im se pru`ila {ansa da normalno `ive, da se osamostale i zasnuju svoje porodice. - Na{ ciq nije da na{u zemqu odvedemo u Evropu, ve} da Evropu dovedemo u Srbiju, u svaki grad, selo, {kolu, ku}u, u svaku glavu. @elimo da uredimo na{u dr`avu, zato {to su u woj danas glavni kriterijumi za zapo{qavawe mladih poltronstvo, strana~ke kwi`ice, sve ono {to ne bi trebalo da bude, umesto da to budu znawe i rezultati. @elimo da stvaramo jake institucije, da one budu ja~e od pojedinaca, da pravosu|e obavqa svoj posao, a ne tablodi, koji svakodnevno la`nim aferama napadaju pripadnike SPS-a i poku{avaju da ih diskredituju, a to rade jer u nama svi vide politi~ku organizaciju koja godinama postoji i koja je neuni{tiva istakao je Borov~anin, dodaju}i da se SPS zala`e za uvo|ewe reda, rada i prava u dr`avi. Borov~anin je izrazio uverewe da }e gra|ani na predstoje}im parlamentarnim izborima prepoznati pravi interes i odabrati politiku stabilnosti i prosperiteta za koju se wihova koalicija zala`e. Samo politi~ki stabilna Srbija mo`e da bude i ekonomski jaka dr`ava. Socijalni program SPS-a i wegovih koalicionih partnera je jasan i obuhvata sve ugro`ene kategorije stanovnika. Ideja levice nikada nije bila potrebnija Srbiji, nego {to je to danas, u uslovima ogromnog klasnog raslojavawa, rekao je Borov~anin, nagla{avaju}i da }e se wihova koalicija i u narednom periodu zalagati da sve socijalne kategorije u na{em dru{tvu budu zbrinute na pravi na~in. V. S.

UREDBA O RASPODELI PODSTICAJA U POQOPRIVREDI I RURALNOM RAZVOJU U 2014. GODINI

POVE]AWE PODSTICAJA U STO^ARSKOJ PROIZVODWI lada Republike Srbije je na predlog Ministarstva poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede usvojila Uredbu o raspodeli podsticaja u poqoprivredi i ruralnom razvoju za 2014. godinu, u skladu sa Zakonom o podsticajima. Sredstva }e se raspore|ivati za direktna pla}awa u odgovaraju}im maksimalnim iznosima za podsticajne mere ruralnog razvoja i za posebne podsticaje. Buxet Ministarstva poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede Republike Srbije za 2014. iznosi 45,4 milijardi dinara, od ~ega je 91 odsto namewen subvencijama. Od ukupnih podsticaja koje Republika Srbija daje, 43 odsto izdvaja se za podsticaje u poqoprivredi. - Sredstva se raspore|uju za direktna pla}awa, podsticaje za mere ruralnog razvoja i posebne podsticaje. Direktna pla}awa, u zavisnosti od vrste podsticaja, is-

V

pla}uju se u odgovaraju}im maksimalnim iznosima, i to za: premiju za mleko u iznosu od sedam dinara po litru mleka; osnovne podsticaje za biqnu proizvodwu u iznosu od 6.000 dinara po hektaru; podsticaje za kvalitetne priplodne mle~ne krave u iznosu od 20.000 dinara po grlu - navodi savetodavac Miroslav Ja}imovi}, iz Poqoprivredne savetodavne i stru~ne slu`be ^a~ak. Ja}imovi} podse}a da je Uredbom predvi|eno i pove}awe podsticaja u sto~arskoj proizvodwi: za tov jagwadi sa 1.000 na 2.000 dinara po grlu, za priplodne ovce i koze sa 4.000 na 7.000 dinara, za priplodne krma~e sa 4.000 na 5.000. Pove}ana su i sredstva namewena razvoju p~elarstva. Usvajawe Uredbe o raspodeli podsticaja u poqoprivredi i ruralnom razvoju za 2014. godinu, omogu}ava isplatu svih subvencija tokom ove godine. N. R.

PETAK 14. FEBRUAR 2014. GODINE

SRPSKA RADIKALNA STRANKA

PROSLAVILA

SVETA TRI JERARHA radski odbor Srpske radikalne stranke proslavio je u utorak krsnu slavu Sveta tri jerarha. Rezawe slavskog kola~a, u strana~kim prostorijama, obavio je sve{tenik ~a~anske crkve Sa{a Jolovi}. U izjavi za medije predsednik GO SRS Sa{a Trifunovi} podsetio je da Radikalna stranka ovih dana slavi 24 godine postojawa, ali i da je pro{lo 11 godina od odlaska Vojislava [e{eqa u Ha{ki tribunal. - Tamo su mu prekr{ena sva qudska prava, kada je re~ o su|ewu, ali i o wemu kao pritvoreniku. Za ovih 11 godina naru{eno mu je i zdravqe. Imao je problema sa jetrom, disajnim organima, srcem, a krajem 2013. operisan je zbog kancera na debelom crevu. Lekari Ha{kog tribunala odlu~ili su da bude u izolaciji bez sve`eg vazduha, {etwe i dnevne svetlosti, {to je suprotno medicinskim pravilima za takve onkolo{ke bolesnike - podsetio je Trifu-

G

novi}. On je pozvao gra|ane da na predstoje}im izborima glasaju za Srpsku radikalnu stranku i omogu}e joj ulazak u Srpski parlament, jer }e se tako lak{e boriti za [e{eqevo osloba|awe iz Haga. Iz Moravi~kog okruga Srpska radikalna stranka ima {est kandidata, Ivawi~ana Dana Ani~i}a, Radovana Filipovi}a iz Draga~eva, Milanov~ane Milenu Avramovi} i Nenada Pavlicu, a iz ^a~ka Sawu Golubovi} i Sa{u Trifunovi}a. Z. J.

DVERI NISU RAZGOVARALE SA VRHOM STRANKE Kako u pozivu dverjani ne navode da su razgovarali sa vrhom stranke, radikali nisu prihvatili da sa wima osnuju patriotski blok. - U pismu medijima i na{em Gradskom odboru predsednik ~a~anskog povereni{tva Dveri Bo{ko Obradovi} naveo je da je razgovarao sa liderom DSS-a Vojislavom Ko{tunicom i da je poku{ao da stupi u kontakt sa Vojislavom [e{eqom. Mi nismo odbili saradwu sa wima,a da smo za patriotski blok pokazali smo bratimqewem sa organizacijom “Srpski obraz” i udru`ewem “SNP na{i” - ka`e Sa{a Trifunovi}, predsednik ~a~anskih radikala.

ODR@ANA IZBORNA SKUP[TINA UDRU@EWA RATNIH VOJNIH INVALIDA I PORODICA POGINULIH BORACA

NOVI - STARI PREDSEDNIK

NIKOLA DAVIDOVI]

Na Godi{woj i Izbornoj skup{tini Udru`ewa ratnih vojnih invalida i porodica poginulih boraca grada ^a~ak, koja je odr`ana pro{le subote, predstavqeni su finansijski i izve{taj o radu za 2013. godinu, koji su jednoglasno usvojeni. Tako|e su usvojene odluke koje su zna~ajne za funkcionisawe Udru`ewa u 2014, a ~lanovi su upoznati sa predstoje}im aktivnostima. Po{to je proteklo ~etiri godine, izvr{en je izbor Izvr{nog i Nadzornog odbora jednoglasnom odlukom, kao i reizbor predsednika - zastupnika Udru`ewa i predsednika IO Nikole Davidovi}a. - Imaju}i u vidu veoma te{ku materijalnu situaciju, uspeli smo da opstanemo iako smo po~eli sa radom u izuzetno te{kom vremenu, zahvaquju}i dobroj saradwi sa gradom ^a~kom i donatorima koji nam poma`u u realizaciji aktivnosti Udru`ewa. Jo{ uvek postoje humani qudi koji na razli~ite na~ine poma`u na{e Udru`ewe - rekao je, izme|u ostalog, predsednik Nikola Davidovi} i podsetio da je Udru`ewe dobrovoqno, nevladino, socijalno - humanitar-

no, nestrana~ko i neprofitno, koje je osnovano radi ostvarivawa ciqeva ~lanova u oblasti statusnog i materijalnog polo`aja. Davidovi} je istakao da nikada ne treba da se zaborave oni koji su se odazvali pozivu otaxbine za odbranu wene ~asti i ugleda, jer su ponudili najvi{e {to jedan ~ovek mo`e - svoj `ivot. “Nisu pogazili zakletvu koju su dali, nisu se krili, be`ali, ve} su branili svoj narod i svoju otaxbinu”, naglasio je predsednik Udru`ewa. Tom prilikom Davidovi} je podsetio i na probleme, sa kojima se ratni vojni invalidi svakodnevno susre}u, na zdravstveno, socijalno i invalidsko osigurawe, problem nezaposlenosti, na stambenu problematiku, socijalno - ekonomski polo`aj, dru{tveni standard i sigurnost. Tako|e je napomenuo da dra`ava sve vi{e prenosi nadle`nost sa Republike na lokalnu zajednicu, ali bez prave finansijske podr{ke. Udru`ewe broji 48 ~lanova, a o svim aktivnostima koje realizuju, zainteresovani se mogu informisati na sajtu: www.cacak.urvippbs.rs N. R.

SAOP[TEWE PU ^A^AK

NA PRUZI POGINUO MLADI] nedequ, u 18,10 ~asova u Trnavi se dogodila saobra}ajna nezgoda, u kojoj je jedno lice izgubilo `ivot. Do nezgode je do{lo kada je putni~ki voz, koji je saobra}ao na relaciji ^a~ak- Kraqevo, udario u putni~ko motorno vozilo, kojim je

U

upravqao N. I.(1984) iz Trnavske Baluge. Od zadobijenih povreda N. I. je na licu mesta preminuo. Uvi|aj na mestu nesre}e obavili su zamenik Osnovnog javnog tu`ioca u ^a~ku, u prisustvu policijskih slu`benika PU ^a~ak.


7

DRU[TVO

PETAK 14. FEBRUAR 2014. GODINE

KOALICIJA OKUPQENA OKO SPS ZAPO^ELA PREDIZBORNU KAMPAWU

PODSE]AWE NA REZULTATE - OKOSNICA KAMPAWE

Gradski odbori SPS, PUPSa i JS i zvani~no su ove sedmice zapo~eli kampawu za predstoje}e vanredne parlamentarne izbore, ~ija }e okosnica, kako su u sredu na konferenciji za novinare najavili wegovi ~elnici Veqko Negovanovi}, Miladin Ristanovi} i Bratislav ]ur~i}, biti podse}awe na ispuwena obe}awa, data pred pro{logodi{we izbore i rezultate ostvarene za proteklih godinu i po dana. - Najboqa kampawa je podse}ati gra|ane na sve ono {to smo uradili u proteklom periodu i {to je Republi~ka vlada, na ~elu sa na{im predsednikom, postigla za 18 meseci. Najte`i zadatak, pregovori sa Evropskom unijom i sa Pri{tinom, pripao je premijeru Ivici Da~i}u i to

je jedino konkretno {to je Vlada Srbije uradila za godinu i po dana - rekao je predsednik GO SPS Veqko Negovanovi}. Socijalisti }e biti deo i no-

ve Vlade, ~iji }e osnovni zadatak biti sanirawe te{kog stawa u dr`avi, prvenstveno u oblasti privrede, zdravstva, {kolstva, uveren je Negovanovi}. On je iz-

U DOMU KULTURE ORGANIZOVANA PREZENTACIJA UNIVERZITETA, FAKULTETA, AKADEMIJA I VISOKIH [KOLA SRBIJE

„INDEKS 2014“ U

holovima Doma kulture, pro{log ~etvrtka, Turisti~ka organizacija, u saradwi sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnolo{kog razvoja [kolska uprava ^a~ak i Nacionalnom slu`bom zapo{qavawa Filijala ^a~ak, organizovala je prezentaciju univerziteta, fakulteta, akademija i visokih {kola Srbije, pod nazivom “Indeks 2014”. Na sajmu je u~estvovalo oko 40 fakulteta i visokih {kola sa dr`avnih i privatnih univerziteta, a prezentacija je bila namewena sredwo{kolcima da bi {to boqe doneli odluku o nastavku svog {kolovawa. Turisti~ka organizacija ^a~ka ve} desetu godinu nastoji da u~enicima koji zavr{avaju sredwu {kolu i `ele da nastave daqe {kolovawe, omogu}i {to stru~niji, kvalitetniji i lak{i izbor, odnosno opredeqewe za budu}e zanimawe. “Iz godine u godinu se pove}ava broj izlaga~a i u~enika koji prisustvuju ovoj manifestaciji, {to zna~i da smo na dobrom putu, i da na{im u~enicima koji zavr{avaju sredwu {kolu dobro poma`emo u izboru

budu}eg zanimawa”, izjavio je direktor Turisti~ke organizacije ^a~ka Dragomir Savi}, izra`avaju}i nadu da }e idu}e godine na sajmu biti vi{e i izlaga~a i u~enika. Zahvaliv{i organizatorima 10. tradicionalne prezentacije “Indeks 2014”, koja je za sredwo{kolce od izuzetnog zna~aja za izbor wihovog budu}eg zanimawa, kao i izlaga~ima {to budu}im studentima “iz prve ruke” predstavqaju svoje fakultete i visoko{kolske ustanove, gradona~elnik ^a~ka mr Vojislav Ili} otvorio je manifestaciju. “Znamo koliko je va`an izbor pravog zanimawa za budu}nost, ne samo na{ih budu}ih studenata, ve} i za budu}nost Srbije”, istakao je gradona~elnik. Sredwo{kolci koji su posetili sajam, smatraju da je ovakva manifestacija od velikog zna~aja, kako za u~enike koji se dvoume oko izbora fakulteta, tako i za one koji jo{ nisu odlu~ili {ta }e da upi{u, jer se vreme prijemnih ispita i upisa na fakultete pribli`ava. N. R.

razio zadovoqstvo {to je koalicija okupqena oko SPS jedinstvena, po ~emu je prepoznatqiva i na lokalnoj i republi~koj politi~koj sceni. Savez koga ~ine SPS, PUPS i JS se s pravom mo`e nazvati jedinstvena koalicija, smatra i predsednik GO Partije ujediwenih penzionera Miladin Ristanovi}: “Koalicija je slo`na i jedinstvena od 2008. godine, kada smo promovisali zajedni~ki program. Jedinstveni smo i po tome {to smo na svim izborima bili zajedno, {to nismo imali preleta~e, niti smo tu|e do~ekivali ra{irenih ruku. Sva svoja predizborna obe}awa smo ispunili, zbog ~ega }emo u predstoje}oj kampawi podse}ati bira~e na to i sve ostalo {to smo dobro ura-

dili u prethodnom periodu.” Stranke ove koalicije }e ubudu}e uvek nastupati zajedno, {to nije bio slu~aj na prethodnim lokalnim izborima, na koje je JS samostalno iza{la pred bira~e, podsetio je predsednik Gradskog odbora Bratislav ]ur~i}: - Gradski odbor je formiran nekoliko meseci pre izbora, zbog ~ega je doneo odluku da se najpre “izmerimo”, da bismo sa ~istim ra~unima u{li u koaliciju. Na svim budu}im izborima nastupa}emo zajedno, jer ova kaolicija je, kao {to je rekao na{ predsednik Dragan Markovi} Palma, jedna velika ure|ena porodica. Ova partija sa koalicionim partnerima ima re{ewa za goru}e probleme gra|ana i na lokalnom i republi~kom nivou.

U REGIONALNOM CENTRU ZA PROFESIONALNI RAZVOJ ZAPOSLENIH U OBRAZOVAWU

NAGRA\ENI AUTORI NAJBOQIH LIKOVNIH LITERARNIH I FOTOGRAFSKIH RADOVA

ve tri nagrade za najboqi likovni rad, u kategoriji u~enika od prvog do ~etvrtog razreda osnovne {kole, odneli su u~enici prvog razreda O[ “Kraq Aleksandar” u Gorwem Milanovcu. Prvo mesto je osvojila Duwa Nikoli}, drugo Duwa Mijatovi}, a tre}e Filip Bal{i}. Me|u radovima u~esnika od petog do osmog razreda, najboqim je progla{en rad Du{ice Mileki}, u~enice O[ “Marko Paji}” u Vi~i, druga nagrada je pripala Sandri Mandi} (O[ “Milan Blagojevi}” u Lu~anima), a tre}a Petru Radojevi}u, iz ~a~anske O[ “Tanasko Raji}”. Sva tri dobitnika poha|aju peti razred. U kategoriji sredwo{kolaca, na likovnom konkursu je pobedio Mihailo Matovi}, polaznik prvog razreda Tehni~ke {kole u ^a~ku. Pobednik literarnog konkursa, me|u sredwo{kolcima, je Nenad Be{evi}, u~enik drugog razreda Prehrambeno - ugosti-

S

teqske {kole u ^a~ku. Prva tri mesta u mla|oj uzrasnoj kategoriji osnovaca zauzeli su ~etvrtaci: Matija Gli{ovi} (O[ “Vuk Karaxi}” ^a~ak), Luka Gli{ovi}, iz iste {kole, i An|elija Radosavqevi}, koja poha|a O[ “Tatomir An|eli}” u Mr~ajevcima. U uzrasnoj kategoriji od petog do osmog razreda prvo mesto su podelili u~enici ~a~anske O[ “Sveti Sava”: Zlatan Vasovi}, iz {estog razreda, Sara Kova~evi}, u~enica osmog razreda i sedmakiwa Andrijana Ivkovi}. Na drugom mestu su u~enice {estog razreda - Jelena ^egawac, iz O[ “Tanasko Raji}”, i Milica Jano{evi}, u~enica O[ “Ivo Andri}” u Prawanima, dok se na tre}e mesto plasirao Ilija Jerini}, koji poha|a sedmi razred O[ “Sveti Sava”. Na konkursu za najboqu fotografiju pobedili su Aleksandar ]aji} (O[ “Mom~ilo Nastasijevi}) i Milica \okovi}, iz Medicinske {kole u ^a~ku. U kategoriji odraslih (na temu

“Ku}a puna sre}e”) prvonagra|ena je Nata{a Koprivica, nastavnik O[ “Milan Blagojevi}”. Konkursi su raspisani povodom Me|unarodnog Dana porodice, 15. maja, a u okviru programa Novembarskih dana prosvetnih radnika. - Namera nam je bila da uka`emo na zna~aj porodice u svakom dru{tvu i potrebu {to ve}e povezanosti vaspitnoobrazovnih ustanova i porodice, radi pravilnog obrazovawa i vaspitawa mladih generacija kazala je na sve~anosti uru~ewa nagrada, 31. januara, direktorka RC Gorica Stanojevi}. U~esnici konkursa mogli su da biraju izme|u slede}ih tema: “Ako odbacimo qubav, umre}emo od gladi”, “Porodica je uto~i{te u bezdu{nom svetu”, “Sre}a dolazi u ku}u gde se ~uje smeh”, “Sre}an je `ivot koji delimo s qudima koje volimo” i “Svi oni stanuju u mome srcu i mojim mislima”. E. V.


8

POLITIKA

PETAK 14. FEBRUAR 2014. GODINE

DRAGAN [UTANOVAC, POTPREDSEDNIK DS-A: DEMOKRATSKA STRANKA NE]E BITI PODUPIRA^ SNS

PRVA U VLASTI, ILI PRVA U OPOZICIJI

forme poreskog sistema - najavio je [utanovac, uveren da su gra|ani svesni ~iwenice, da se protiv DS vodi velika medijska hajka, samo zbog toga {to je ona jedina alternativa aktuelnoj vlasti: ”Danas se Srbija podelila na SNS i ostale stranke koje misle i `ele da imaju dogovor sa SNS. Sve druge stranke, ukqu~uju}i i one koje su iza{le iz DS, misle da imaju dogovor sa napredwacima da budu podupira~ SNS nakon martovskih izbo-

Posle godinu i po dana, aktuelna Republi~ka vlada je donela jedinu ispravnu odluku - da se “samoraspusti”, jer je analiziraju}i rezultate svog rada verovatno zakqu~ila da wen u~inak nije bio ni nula, nego negativan. Nastala je na neprincipijelnom dogovoru, u kome su u~estvovali SPS, URS i SNS i formirali koaliciju koja je za godinu i po dana napravila poptuni haos u na{em dru{tvu i dr`avi, posebno kada je re~ o ekonomiji. Ona je za ovo vreme zadu`ila dr`avu za oko 5,7 milijardi evra i svakog dana je zadu`uje za 11 miliona evra, dok u Srbiji niko ne `ivi boqe, nego {to je `iveo 2012. godine.

a u dr`avi vlada potpuni kolaps, potpredsednik Demokratske stranke Dragan [utanovac argumentovao je i drugim podacima, gostuju}i u subotu u Gradskom odboru DS-a: ”U privredi je kolaps jer, i pored svakodnevnog zadu`ivawa, nema novih radnih mesta, osim oko 60.000 u javnim preduze}ima i Vladi Srbije. Sve drugo je stalo, projekti koje smo mi vodili su uga{eni, ili funkcioni{u u maloj meri. Zbog toga je dobro {to su raspisani vanredni parlamentarni izbori, da bi se gra|ani ponovo opredelili, jer ova Vlada nije funkcionalna.” Veliki wen “greh” je i odluka o pove}awu poreza - PDV-a za 11, poreza na dobit za 50 odsto i {to je najgore, dono{ewe odluke o oporezivawu visoko stru~nih kadrova (lekara, profesora, nau~nih radnika), koji treba da plate solidaran porez, ukoliko zara|uju vi{e od 60.000 dinara, smatra [utanovac: “To je neprimereno, ne samo na Balka-

D

ENERGIJA „BELIH LISTI]A“

nu, ve} i u svetu i pokazuje da Vlada ne zna da vodi dr`avu. Sa druge strane, transferi predvi|eni buxetom za 2014. godinu za poqoprivredu, su za tri milijarde mawi nego u 2013, a lokalnim samoupravama za dve milijarde dinara.” [utanovac ka`e da ne vidi nijedan opravdan razlog da aktuelna vlada nastavi da vlada, posebno u situaciji “kada o svemu odlu~uje jedan ~ovek”. - Posle martovskih izbora DS }e biti, ili prva u vlasti, ili prva u opoziciji. U prvom slu~aju odmah }emo ukinuti porez uveden na zarade visokobrazovanih kadrova, uve{}emo skalu i pove}ati plate radnicima zaposlenim u preduze}ima koja ostvaruju veliku dobit, ili obavezati poslodavce da dr`avi plate ve}i porez na dobit. Nepriordno je da u pojedinim firmama gazde ostvaruju veliku dobit, a wihovi radnici primaju mimimalac. Ukoliko ne budu ispla}ivali radnike “u punoj

ceni rada”, dr`ava }e im oporezivati dobit i iz te kase pla}ati doprinose za zdravstvo i PIO osigurawe - naveo je potpredsednik DS-a jedan od programa ove partije i najavio formirawe fonda za razvoj agrara, koji bi “obuhvatio” oko 800.000 obradivog dr`avnog zemqi{ta. Uz pomo} relativno jeftinih kredita, dr`ava bi otplatom kamata mogla da subvencioni{e seqake, a oni povoqnim pozajmicama da pospe{e svoju proizvodwu. Demokrate predla`u da sredstvima iz ovog fonda i Direkcije za robne rezerve bude finansirana i izgradwa hladwa~a, {to bi omogu}ilo da dr`ava i proizvo|a~i uti~u na cenu ko{tawa vo}a i povr}a. - Ho}emo da u budu}nosti uti~emo i na promene u oblasti zdravstvene za{tite, jer smatramo da je neophodno da svim gra|anima Srbije bude omogu}ena besplatna, barem primarna zdravstvena za{tita. Uslov za to je sprovo|ewe adekvatne re-

- @ao mi je {to su neki qudi napustili DS, posebno mesec i po dana pred izbore. Ali, istovremeno ose}am energiju takozvanih “belih listi}a” i intelektualnih krugova u Beogradu i svih koji veruju u demokratiju i pokazuju ve}u energiju prema DS, nego pre dve godine. Na~in na koji su pojedinci napustili DS, za mene je neprihvatqiv, a razlog wihova stvar. Me|utim, optu`iti svoju stranku da je bila kriminogena, u vremenu kada je neko od wih predsedavao, ili vodio Ministarstvo pravde, zaista nisam o~ekivao i mislim da je to ispod svakog nivoa.

ra. Demokratska stranka nije prihvatila ni 1993. godine da bude podupira~ Milo{evi}u, kada je nu|eno Zoranu \in|i}u da bude premijer. Ni danas ne `elimo da budemo podupira~ ni jednoj lo{oj vlasti. Naprotiv, `elimo, ili da vodimo zemqu, ili da budemo prvi u opoziciji. Sigurni smo da }e biti boqe kada budemo mogli da vodimo zemqu, jer za proteklih godinu i po dana na{a dr`ava i dru{tvo su sistemski uru{eni.” M. N.

GRADSKI ODBOR PUPS-A USVOJIO PLATFORMU ZA PREDSTOJE]E PARLAMENTARNE IZBORE

GRA\ANI SE MORAJU „SA^UVATI” OD BAJKI

snovni zadatak Partije ujediwenih penzionera, osnovane 2005. godine, koja je, u~estvuju}i u vlasti od 2008. do 2012, na najboqi na~in promovisala svoju politiku i programske ciqeve, je doprinos stvarawu socijalno privrednog i pravednog dru{tva, “sa vi{e socijalne prvade, posebno za najugro`enije kategorije gra|ana, me|u kojima je i najdominantnija grupacija od 1,7 miliona penzionera.” Za razliku od ostalih stranaka, ova partija je u prethodnom periodu ostvarila sve {to je u predizbornoj kampawi obe}ala, smatra predsednik gradske organizacije PUPS-a Miladin Ristanovi}: - Obezbedili smo da penzije ne budu socijalna, ve} ekonomska kategorija i da prate rast plata. Izborili smo se da penzioneri koji imaju primawa do 14.000 dinara, kvartalno dobijaju, tri puta godi{we, po 4.000 dinara, popularno nazvano trinaestu penziju. Osim toga, predlo`ili smo Zakon o socijalnom preduzetni{tvu koji jo{ nije usvojen, koji bi trebalo da za{titi upravo najugro`enije kategorije gra|ana: invalidna, raseqena i prognana lica, osobe koje su du`e vremena na evidenciji Tr`i{ta rada i najvi{e gra|ane

O

koji su ostali bez posla, a mladi su da bi oti{li u penziju, i stari da bi ih neko ponovo primio u radni odnos. Zbog svega ovoga, penzionerska partija je postala meta mnogih stranaka, jer im se “nisu dopadali rezultati” koje je PUPS postigao, istakao je u ponedeqak, na drugoj sednici Gradskog odbora stranke wen predsednik Ristanovi}. Ti “udari” }e biti nastavqeni i u predstoje}oj kampawi, uveren je on, zbog ~ega PUPS u nastupaju}oj izbornoj utakmici mora biti veoma oprezan: “U vreme kampawe svi po~iwu da pri~aju bajke, i verujemo da }e se i ovog puta neki vukovi pretvoriti u Crvenkapu i obmanuti starije gra|ane”. Moramo biti aktivni i narodu objasniti {ta radimo, {ta smo do sada postigli i da im predo~imo budu}e programske ciqeve: - Rezultati koje smo postigli u periodu od devet godina, obavezuju nas da u narednom mandatu, od 2014. do 2018. nastavimo borbu za ekonomske reforme, ve}u proizvodwu, investicije, otvarawe novih radnih mesta i zapo{qavawe. Zalaga}emo se i za o~uvawe i pomo} preduze}ima koja zapo{qavaju invalidna lica, da bude donet Zakon o socijalnom preduzetni{tvu, da penzije prate rast plata, da budu nasta-

vqeni isplata “trinaeste penzije”, reforme u oblasti PIO i socijalne politike. Ristanovi} koji je i kandidat ~a~anskog PUPS-a za poslanika u Narodnoj skup{tini (drugi kandidat iz Moravi~koh okruga je ^eda Proti} iz Lu~ana), je, ka`e optimista i veruje u uspeh ove parti-

je, pod uslovom da se “sa~uva od bajki i bajkovite kampawe drugih stranaka”. Podsetio je da je ona i na prethodnim izborima ostvarila trostruko boqi rezultat od onog iz 2008. godine i da u 2014. ima {anse da dobije i ve}e poverewe gra|ana. M. N.


PETAK 14. FEBRUAR 2014. GODINE

marketing 032/342-276

MARKETING

9


10

PETAK 14. FEBRUAR 2014. GODINE

DRU[TVO

SE]AWE POTOMAKA NA LIK I DELO DR DRAGI[E MI[OVI]A

^OVEK SVOG VREMENA roteklo je 115 godina od ro|ewa dr Dragi{e Mi{ovi}a, {to ne mora da bude razlog, ali mo`e da bude povod da se, oslobo|eni dosada{wih stereotipija, osvrnemo na wegov ne tako dug `ivotni put. Wegova politi~ka aktivnost, okon~ana nasilnom smr}u, zaklawala je u ranijim istoriografskim bele{kama wegov qudski lik, koji opstaje u wegovom ^a~ku, i ne samo u wemu. Dragi{a Mi{ovi} je svoj poziv do`ivqavao kao svojevrsno socijalno poslanstvo, a beda i obespravqenost potla~enih slojeva su za wega bile bolesti sa kojima se narodni lekar neizbe`no susre}e i pred kojima ne mo`e da ostane ravnodu{an. Pridru`io se plejadi svetskih i srpskih lekara koji su shvatili da le~ewe qudi ne mo`e da bude uspe{no ako je dru{tvo u kome `ive bolesno i obrnuto. U tom vremenu mnogima su revolucionarne, levi~arske ideje Francuske revolucije, obnovqene u Oktobarskoj revoluciji, izgledale kao najefikasnija terapija za endemske bolesti dru{tva. Doktor Mi{ovi} nije imao biolo{kih potomaka, ali brojni potomci familije Mi{ovi} kroz tri - ~etiri generacije ~uvaju, kao porodi~no predawe, ne samo uspomenu na uglednog pretka, nego i se}awa savremenika i faktografske podatke vezane za

P

wegov `ivotopis. Ova pri~a otkriva sudbinu koja umnogome odslikava stawe i mewawe srpskog socijalnog, kulturnog i politi~kog bi}a tokom wegovog, pone{to zakasnelog, prelaska iz 19. u savremeni 20. vek.

MEDICINU IZU^IO U PARIZU I PRAGU Dragi{a Mi{ovi} je ro|en 1898. godine u ~a~anskom predgra|u Kulinovci, koje je u to vreme bilo selo na obodu tipi~ne srbijanske varo{i. Ro|en je u porodi~noj zadruzi, karakteristi~nom obliku socijalno - ekonomskog organizovawa srpskog seqa{tva u vremenu od pre Prvog srpskog ustanka pa do po~etka 20. veka. Mi{ovi}a zadruga je do`ivela duboku starost trajala je sve do po~etka tridesetih godina pro{log veka. Ovaj srpski socijalni nukleus u kome je Dragi{a proveo detiwstvo i mladena~ke dane, ma koliko tradicionalisti~ki, patrijarhalan i odbojan prema promenama, nesumwivo je sna`no uticao na wegovu kasniju usmerenost ka slu`ewu op{tim ciqevima i {iroj dru{tvenoj zajednici. Blizina nekoliko gradova i bavqewe povrtarstvom omogu}ilo je Mi{ovi}ima da budu za ono vreme „dobro stoje}i“ i da svoju mu{ku decu, ako su za to imala interesovawa, {koluju. Dragi{a je, posle zavr{etka osnovne {kole u rodnom selu, nasta-

Dragi{a Mi{ovi} (desno), kao u~enik gimnazije, sa Prvoslavom Petronijevi}em iz Atenice kod ^a~ka

vio {kolovawe u Gimnaziji u ^a~ku, sve do vremena srpske golgote - Prvog svetskog rata. Pred uraganom austrougarsko - nema~ke ofanzive, on se 1915. prikqu~uje jednom od dobrovoqa~kih odreda i sa wim kre}e ka Kur{umliskoj bawi. Neiskusni i neobu~eni dobrovoqci su u okr{ajima ubrzo bili razbijeni i u rasulu krenuli ka jugu. Igrom sretnog slu~aja Dragi{a je u jedinici srpske vojske, na koju je usput nai{ao, prepoznao Milutina, svog dosta starijeg brata od strica, i zajedno sa wim kre}e na albanski mar{ `ivota i smrti, put Skadarskog poqa i Skadra, sve do luke San \ovani. Ovde se bra}a razdvajaju, Milutin odlazi na Krf, a Dragi{u Francuzi prebacuju u Marsej. Ionako nestabilnog zdravqa, Dragi{a tokom prelaza preko Albanije oboleva od tuberkuloze, tipi~ne bolesti slabo uhrawenih i iznemoglih tog doba. Nekoliko meseci provodi na uspe{nom le~ewu u francuskim bolnicama i u leto 1916. nastavqa {kolovawe u novoosnovanoj srpskoj gimnaziji u Nici, gde }e idu}e godine maturirati kao drugi u rangu od 600 polaznika. Ovaj uspeh mu je omogu}io da u Francuskoj nastavi {kolovawe za zanimawe lekara, koje mu se ~inilo najpotrebnijim wegovoj domovini. Sa jo{ 25 stipendista iz Srbije upisuje se na fakultet u Bezansonu i tu se ubrzo prikqu~uje francuskim univerzitetskim levi~arima. Levi~arske ideje su u tom vremenu sna`no podsticane op{tom posleratnom situacijom u Evropi, koju je sam Dragi{a ovako opisao u jednom svom nastupu: „Narod je za rat sve dao i u wemu sve izgubio. Zemqu spaqenu i poru{enu treba obnoviti, a obnova pada na le|a siroma{nih seqaka i radnika. Socijalni problemi u opusto{enoj zemqi dobijaju sve o{trije obrise. Dok se bur`oazija naglo bogati, seqaci i radnici su sve bedniji. Zanos zbog oslobo|ewa zemqe kratko je potrajao.“ Wegova opaska se odnosila podjednako i na francuske prilike i na prilike kod ku}e, o kojima je redovno obave{tavan. Kada je re~ o Kraqevini Srba, Hrvata i Slovenaca, Dragi{ina kritika je bila posebno uperena ka represivnosti re`ima, koji je obilato koristio policiju pri suzbijawu svih levo orijentisanih politi~ko - socijalnih akcija. Kao protivmera wegovom levi~arskom politi~kom anga`manu, ukinuta mu je stipendija i on se u leto 1920. vra}a u rodne Ku-

Dr Dragi{a Mi{ovi}

linovce. Ali, ve} idu}e, {kolske 1921/22. godine, mladi} nastavqa studije medicine na Karlovom univerzitetu u Pragu. Wegov ponovni poku{aj da dobije dr`avnu stipendiju bio je odbijen, pa je tro{kove {kolovawa, uz veliku li~nu oskudicu i odricawe, pokrivao uz pomo} porodi~ne zadruge. NA STAZAMA IZVORNOG SOCIJALIZMA Studirawe u Pragu je u to vreme, zbog liberalne politi~ke klime koja je vladala u ^ehoslova~koj, bilo ~est izbor levi~arski nastrojenih studenata iz Kraqevine, pa je Dragi{a tamo imao prilike da aktivno nastavi svoje politi~ko delovawe, pre svega kroz akademsko dru{tvo „Jugoslavija“, u kome su se o{tro sukobqavali levi~arski i nacional - desni~arski politi~ki koncepti, prisutni {irom Evrope. Za razumevawe tog vremena bitno je napomenuti da je Kraqevina Jugoslavija, zbog brutalne represije nad levi~arskim partijama i ograni~avawa osnovnih politi~kih sloboda i prava, bila izlo`ena kritici ne samo evropskih politi~kih partija leve orijentacije, ve} i onih liberalno - gra|anskih, iz centra politi~kog spektra. U {kolskoj 1923/ 24. godini rukovodstvo je bilo u rukama studenata - levi~ara, sa Dragi{om na ~elu, i u tom periodu rad dru{tva je bio usmeren ka socijalnom statusu jugoslovenskih studenata u Pragu i pru`awu uzajamne pomo}i i

olak{ica tokom {kolovawa. U novembru 1925. Dragi{a je u Pragu promovisan u doktora medicine. Vra}a se u u rodne Kulinovce, a zatim odlazi u Beograd, gde mu je januara 1926. nostrifikovana diploma. Od tada on postaje i ostaje poznat kao dr Mi{ovi}. Nakon obaveznog lekarskog sta`a u Op{toj dr`avnoj bolnici u Beogradu, februara 1927. vra}a se u rodni kraj, sa namerom da radi u ^a~anskoj bolnici. Me|utim, ma koliko su Srbiji tog vremena nedostajali lekara, a uprava bolnice ih tra`ila, ve} zaposlene kolege su dr Mi{ovi}a smatrale politi~ki nepodobnim i usprotivili se wegovom zapo{qavawu. Umesto da dobije radno mesto, poslat je u Makedoniju

na vi{emese~nu vojnu ve`bu. Naviknut na sli~ne prepreke, ni ova ga nije obeshabrila, te je po povratku iz vojske otvorio privatnu ordinaciju u rodnoj ku}i u Kulinovcima. Za lekara spremnog da le~i i pomogne qudima u oskudici bilo je puno posla. Glavnina wegovih pacijenata bolovala je od tuberkuloze, koja je tih godina harala gradovima i selima Srbije. Ova opaka bolest je samom dr Mi{ovi}u bila dobro poznata, jer se od we nikada do kraja nije izle~io. Idu}e godine Dragi{a prelazi u grad, u Cvetnu ulicu, ali niti on mewa svoje opredeqewe da bude narodni lekar, u pravom smislu te re~i, niti se mewa struktura wegovih pacijenata, osim {to se seoskoj prikqu~uje gradska - radni~ka i zanatlijska sirotiwa. Godine 1932. on se `eni Divnom, }erkom dr Radisava Katani}a, lekara iz Gorweg Milanovca, {to mu omogu}uje da ima ordinaciju u svojoj ku}i, u Ulici cara Lazara, ba{ preko puta kultne ~a~anske kafane istog imena. Stari ^a~ani su se se}ali redova pacijenata u dvori{tu omiqenog lekara. Kafana, spoqa skoro nepromewenog izgleda i nikad mewanog naziva, jo{ uvek je na istom mestu, ali ulica sada nosi ime dr Mi{ovi}a. Iste godine, u mesnom komitetu KPJ za grad ^a~ak, on je zvani~no primqen u ~lanstvo ilegalne KPJ. Me|u wegovim srodnicima i prijateqima ostala je velika nedoumica o razlogu za ovaj korak. Tokom studija u Francuskoj dr Mi{ovi} je pristupio francuskoj KP, a ovako dug period do u~lawewa i u j ugoslovensku KP sugeri{e da nije smatrao da je ~lanstvo u jednoj ilegalnoj partiji pravi politi~ki okvir za wego-

Dragi{a Mi{ovi} sa sestrama Kosarom i Jelom posle povratka iz Francuske 1920. godine


PETAK 14. FEBRUAR 2014. GODINE

11

DRU[TVO

SE]AWE POTOMAKA NA LIK I DELO DR DRAGI[E MI[OVI]A

I ZA SVA VREMENA zara Vujkovi}a, poznatog inspektora Antikomunisti~kog odeqewa Uprave grada Beograda, koji dolazi u sud i hapsi ga na licu mesta, ~ime ga iz sudskog postupka prebacuje u svoju policijsko - istra`nu nadle`nost. On je o~igledno smatrao da dr Mi{ovi} poseduje dosta podataka o ilegaln im ~lanovima KPJ i mestima gde se kriju weni rukovodioci.

Ku}a u kojoj je `iveo i radio dr Mi{ovi} nalazi se u ulici koja nosi wegovo ime

vo tribunsko delovawe u borbi za socijalnu sigurnost i pravdu. Ako dr Mi{ovi}u Partija nije bila potrebna, on je woj, sasvim je sigurno, sa svojim ugledom u ^a~ku, okolini i dobrom delu Zapadne Srbije, itekako bio od koristi. Postojala je, stoga, pretpostavka da je od strane rukovodstva KPJ bio pod pritiskom, koji je mogao da eskalira i u izuzetno agresivnu kampawu, „da se izjasni“ , odnosno stavi pod punu kontrolu politi~ke organizacije koja je delovala u nametnutim ilegalnim uslovima, ali i sa samousvojenim beskrupuloznim mehanizmom unutra{we discipline. Sve {to se odnosilo na polo`aj i aktivnost dr Mi{ovi}a kao ~lana KPJ sadr`alo je mnogo nepoznanica. Tada{wi partijski funkcioneri, koji su o tome svakako ne{to znali i koji su pre`iveli Drugi svetski rat, uporno su, kao i o mnogim drugim stvarima, }utali. Dobro poznata bila je, me|utim, javna delatnost dr Mi{ovi}a, a wegova popularnost u predratnim godinama nije toliko bila posledica politi~kog anga`mana, koliko wegove privatne lekarske prakse. LEKAR KOJI JE SAOSE]AO SA OBI^NIM SVETOM Sam je `iveo veoma skromno, ispod uobi~ajenog standarda „gospode doktora“, a vrata ordinacije dr`ao otvorena za sve qude kojima je le~ewe bilo neophodno. Siroma{nima nije napla}ivao usluge, a najugro`enijima

je kupovao lekove. Ne samo za gradsku sirotiwu i pauperizovane seqaka iz okoline, ve} i za ve}inu sugra|ana, Dragi{a je jednostavno bio „na{ doktor“. Ubrzani tok doga|aja, koji je vodio tragi~nom kraju dr Mi{ovi}a, po~iwe uo~i izbora za Narodnu skup{tinu Kraqevine Jugoslavije, 1938. godine. KPJ je u wima videla {ansu da kroz novoosnovane stranke, formalno socijaldemokratske orijentacije, u|e u parlament i tako se prakti~no legalizuje. Zbog velike popularnosti u narodu, Dragi{a je smatran izuzetno pogodnom li~no{}u, te u ^a~ku odmah okupqa Radni~ko- socijalisti~ku grupaciju. Krajem oktobra iste godine zvani~no postaje wen poslani~ki kandidat, dok mu je za zamenika izabran Milutin Boji}, poqoprivrednik iz sela Bawice. Na istom kandidacionom zboru, Mi{ovi} izla`e su{tinu svog politi~kog programa: „Demokratija je vladavina prava nad samim sobom, da slobodan narod u slobodnoj dr`avi, slobodnim zborom i dogovorom ima pravo da donosi onakve zakone i dovodi na upravu zemqe onakvu vladu koja }e raditi u interesu {irokih radnih slojeva, a ne da vlada donosi zakone koji {tite interese jedne male grupe qudi koji se zovu krupni kapitalisti.“ Iz pragmati~nih i takti~kih razloga, gra|anske partije naglo mewaju nameru da podr`e polulegalizaciju komunista i, udru`ene sa re`imskim organima, spre~a-

vaju da se kandidatura dr Mi{ovi}a verifikuje kod izborne komisije. U Beogradu je ubrzo Stranka radnog naroda, u osnivawu, progla{ena antidr`avnom organizacijom, a beogradski deo inicijativnog odbora uhap{en. Kako je i sam bio ~lan odbora, dr Mi{ovi} se, da bi izbegao hap{ewe, povla~i u ilegalu, a policija za wim izdaje poternicu. Sasvim je sigurno da se i wegov odlazak u ilegalu i kasniji izlazak iz we de{avao po upustvima ili odluci nadle`nog komiteta ili pojedinaca, kao opunomo}enika KPJ, i to je kasnije bio povod mnogih spekulacija, u ~ijem se svetlu dr Mi{ovi} pojavquje kao naivna `rtva nemilosrdnih politi~kih borbi. Ali, kako smo ve} rekli, oni koji su o tome mogli ne{to da znaju uporno su }utali. Nakon dva meseca skrivawa kod prijateqa i ro|aka Dragi{a se 16. januara 1939. odaziva policijskoj poternici i pojavquje, zajedno sa svojim advokatom dr Ivanom Ribarom, u Sudu za za{titu dr`ave u Beogradu. On je i ranije, 1935. godine, bivao hap{en, zajedno sa jo{ nekoliko ~lanova ~a~anske organizacije, ali je pu{ten iz zatvora u nedostatku dokaza, pa je zato pretpostavqao da se wegova predizborna aktivnost ne mo`e kvalifikovati kao antidr`avna delatnost. Stvari se, na`alost, razvijaju u sasvim drugom pravcu. Mada mu je ve} bio odredio pritvor u zatvoru na Adi Ciganliji, istra`ni sudija o wegovom dolasku obave{tava i Sveto-

POSLEDWE PUTOVAWE NARODNOG LEKARA Prema zvani~noj policijskoj verziji, dr Mi{ovi} je preminuo od posledica saobra}ajne nesre}e, odnosno sudara tramvaja i “crne marice”, policijskog vozila za transport zatvorenika, koji se zaista dogodio. Me|utim, vremenska razlika izme|u sudara i prijema dr Mi{ovi}a u bolnicu, kao i izjave svedoka koji su se zatekli na mesta nesre}e i u samoj „marici“, govore da je on drugim policijskim vozilom bio preba~en u poznatu „Glavwa~u“, gde ga je Vujkovi} podvrgao svom metodu saslu{avawa, koji je podrazumevao torturu katoli~ke inkvizicije, izme|u ostalog i stezawe glave ~eli~nim obru~em. U Op{tu dr`avnu bolnicu preba~en je sa te{kom povredom glave i, ne dolaze}i svesti, preminuo kroz dva dana. Po svemu sude}i, wegova smrt je posledica nesvakida{weg psihopatskog incidenta. Svi diktatorski re`imi se u odr`awu svoje strahovlade slu`e uslugama qudi poput Vujkovi}a. Nasuprot lekaru, koji je svoje poslawe na zemqi video u spasavawu qudskih `ivota, na{ao se islednik ~ija je misija bila uni{tavawe svega {to je qudsko, a koji je od strane dr`ave unapred bio oslobo|en svake odgovornosti. Vest o smrti dr Mi{ovi}a je primqena sa nevericom ne samo u wegovom ^a~ku, ve} i {irom Srbije. Fizi~ke likvidacije protivnika re`ima nisu bile nikakva novost, ali su ranije uglavnom stradali profesionalni revolucionari, qudi koji su radili u ilegali i za ve}inu bili anonimni. Dr Mi{ovi} je bio javna li~nost, ~ije je humano delo natkrililo politi~ku aktivnost, i wegovom likvidacijom demonstrirana je sva bezobzirnost vladaju}eg re`ima. Pla{e}i se demonstracija i nereda u samom ^a~ku, policija je wegove posmrtne ostatke istovarila na prigradskoj `elezni~koj stanici, u Qubi}u. To, me|utim, nije spre~ilo wegove mlade privr`enike i po{tovaoce iz grada da mu odaju du`nu po{tu i da kov~eg sa Dragi-

Dragi{a Mi{ovi} kao student u Francuskoj

{inim telom na rukama prenesu do ku}e u kojoj je `iveo i radio. Nesumwivo je da je Partija iskoristila pogreb dr Mi{ovi}a, 20. januara 1939, za politi~ki nastup u javnosti. Od pokojnikove ku}e do otvorenog groba, iza 60 venaca stajali su ~lanova KPJ i wenog omladinskog krila, SKOJ-a. Odr`ano je 20 opro{tajnih govora. Sahrani dr Mi{ovi}a, u gradu koji je imao tek ne{to vi{e od 13.000 `iteqa, prisustvovalo je vi{e od 15.000 qudi iz ^a~ka, okoline, velikog dela [umadije i drugih delova Srbije. Me|u wima je bio veliki broj seqaka i gra|ana tradicionalisti~kih ube|ewa, koji za revolucionarne i antimonarhisti~ke ideje komunista nisu imali ni simpatija ni razumevawa, ali su u Dragi{i Mi{ovi}u prepo-

Prof. dr Milo{ Mi{ovi}, sin Dragi{inog brata od strica Milutina

znali ~estitog i plemenitog ~oveka, koji je izgarao u brizi za obi~nog ~oveka, radnika i te`aka. Bila je to manifestacija koja je iza{la iz sfere politike, povra}aj narodu wegovog doktora i tribuna. Od dobrovoqnih priloga gra|ana ^a~ka na grobu dr Mi{ovi}a je podignuta spomen bista sa jednostavnim natpisom na mermernom postoqu: „Radni narod svom prvoborcu“. Otkrivena je na godi{wicu wegove smrti, a tokom nema~ke okupacije Mi{ovi}evi po{tovaoci su je, iz straha da bude uni{tena, skinuli sa postoqa i sakrili na sigurno. Bista je ve} odavno ponovo na svom mestu. Nakon svih promena, politi~kih restauracija i tranzicija, ime dr Mi{ovi}a i daqe nose ulica, osnovna {kola i zdravstveni centar u ^a~ku, kao i bolnica u Beogradu. Uspomena na lik i delo Dragi{e Mi{ovi}a, ~oveka koji je pripadao svom narodu i `iveo za wega, opstala je i opstaje. Ima li, me|utim, me|u na{im savremenicima onih koji slede wegov primer, kao isceliteqa bolesti i du{evnih rana siroma{nih, obespravqenih i poni`enih qudi, drugo je, a mo`da i su{tinsko pitawe. Dr Milo{ M. Mi{ovi}, profesor u penziji Poqoprivrednog fakulteta u Beogradu, i Milomir Mikan Marinovi}, esejista


12

MARKETING

PETAK 14. FEBRUAR 2014. GODINE

^A^ANSKI GLAS MARKETING 032/342-276


PETAK 14. FEBRUAR 2014. GODINE

13

DRU[TVO

ZABORAVQENI QUDI I SPOMENICI

O VE^NOJ KU]I MARGITE RADOVI] NEMA KO DA BRINE argita Radovi}, ro|ena 1895. u selu Vrani}ima, a umrla i sahrawena 1959. godine u ^a~ku, vi{estruko je zadu`ila na{ grad i zaslu`ila da je ne prepustimo zaboravu. Kao profesor srpskog jezika i kwi`evnosti radila je u @enskoj gimnaziji u ^a~ku, a posle Drugog svetskog rata, u izuzetno te{kom i osetqivim periodu, uspe{no obavqala du`nost direktora ove {kole. Nije zasnivala porodicu, niti je imala sopstvenu decu, ali je pune tri decenije, koliko je trajala wena prosvetarska misija, na svoje u~enike prenosila qubav prema kwi`evnosti i vaspitavala ih u duhu morala i op{tequdskih vrednosti. Generacije mladih ^a~ana smatrale su je izuzetnim predava~em, a za sve sugra|ane, koji su je zvali “gospojca Margita”, bila je li~nost dostojna poverewa i po{tovawa. Svestra-

M

na i radna, ona se nije zadovoqavala samo poslom u {koli, ve} je bila anga`ovana u Kolu srpskih sestara i KUD- u “Abra{evi}”, gde je vodila recitatorsku sekciju. Inicirala je da se u ^a~ku, 1948. godine, osnuje Istorijski arhiv i bila prvi upravnik ove ustanove sve do 1959. Margita Radovi} poti~e iz veoma ugledne i za istoriju ^a~ka zna~ajne porodice. Wen otac, prota Mihailo Radovi}, poreklom je iz u`i~kog kraja, a kada je dobio miokova~ku parohiju, on se sa suprugom Savkom nastanio u Vrani}ima, u ku}i seoskog doma}ina ^oli}a. Me{tani su ga veoma cenili, o ~emu svedo~i podatak da je u dva navrata izabran za narodnog poslanika. Predavaju}i, honorarno, veronauku u Gimnaziji, dobijao je najvi{e ocene prosvetnih inspektora, a filozof Brana Petronijevi} je 1910. godine, prilikom posete {koli u svojstvu ministarskog

izaslanika, zabele`io da se od prote Radovi}a boqi nastavnik ne mo`e zamisliti, jer “veronauku ne vezuje za dogmatiku, ve} u svoja predavawa unosi razum i moral”. Kada su se preselili u ^a~ak, Radovi}i su `iveli u ku}i blizu Crkve i Gimnazije, a sredi{we mesto u wihovom domu zauzimala je biblioteka, retko bogata za tada{we vreme. Koliko je prota Radovi} cenio znawe i obrazovawe vidi se po tome {to je ~etvoro od svoje {estoro dece dao na visoke {kole. Margita je diplomu stekla na Filozofskom fakultetu u Beogradu, a wen brat Ogwen je bio veliki poznavalac nema~kog jezika i kwi`evnosti. Najpre je radio kao gimnazijski profesor, neko vreme i u ^a~ku, a potom kao predava~ na katedri za germanistiku u Beogradu. Ogwen se bavio i prevodila{tvom, a wegovi uxbeniki nema~kog jezika studentima su bili od velike ko-

risti. Mom~ilo Radovi} je bio magistar farmacije i upravnik apoteka u Kraqevu, gde je `iveo i \ura| in`ewer agronomije i direktor Sredwe poqoprivredne {kole. Margitina sestra Grozda, koja je tako-

|e mnogo ~itala, zavr{ila je radni~ku {kolu i posvetila se sestri i bra}i, po{to su im roditeqi umrli pre nego {to su svi “stali na sopstvene noge”, a brat Ugqe{a je u Be~u izu~io za bravara, ali je ~itavog `ivota radio kao ma{inovo-

|a. Ugqe{a je, mora se i to znati, otac poznatog kwi`evnika Du{ka Radovi}a. Grob Margite Radovi} uspeli smo da prona|emo tek posle dugog lutawa i “lomatawa” po starom i zapu{tenom delu ^a~anskog grobqa. Zarastao je u korov, a nebriga i vreme su ostavili duboke tragove i na okviru i spomeniku. Neophodno je obnoviti i spomenik prote Mihaila, koji se nalazi odmah pored Margitinog. Na ^a~anskom grobqu po~ivaju i druge li~nosti koje bi se, s punim pravom,

mogle svrstati me|u zaslu`ne, ali zaboravqene gra|ane. I wihovi grobovi su zarasli u travu, i wihovi spomenici su obrasli mahovinom i svakim danom sve skloniji padu. Ovom temom, ali kroz druge primere, bavi}emo se i u narednim brojevima “^a~anskog glasa”, kako bismo podsetili sada{we `iteqe ^a~ka da istorija grada ne po~iwe od wih i da je u wega utkan trud i entuzijazam mnogih pojedinaca, kojima se nismo odu`ili na adekvatan na~in. Emilija Vi{wi}

marketing 032/342-276

Na osnovu ~lana 13. stav 2. Pravilnika o kriterijumima i postupku dodele sredstava za finansirawe potreba u oblasti sporta ("Sl. list grada ^a~ka" broj 1/2013, 2/2013, 7/2013 i 1/2014),

Gradsko ve}e grada ^a~ka raspisuje JAVNI KONKURS ZA DODELU SREDSTAVA ZA REALIZACIJU PROGRAMA KOJIMA SE OSTVARUJE OP[TI INTERES U OBLASTI SPORTA NA TERITORIJI GRADA ^A^KA U 2014. GODINI 1. Predmet ovog konkursa je dodela sredstava sportskim organizacijama za realizaciju programa kojima se ostvaruje op{ti interes u oblasti sporta na teritoriji grada ^a~ka u 2014. godini. 2. Pravo na dodelu sredstava sportske organizacije mogu ostvariti za: 1) podsticawe i stvarawe uslova za unapre|ewe sporta za sve, odnosno bavqewa gra|ana sportom, posebno dece, omladine, `ena i osoba sa invaliditetom; 2) organizaciju sportskih priredbi od posebnog zna~aja za grad ^a~ak; 3) sportski razvoj talentovanih sportista i unapre|ewe kvaliteta stru~nog rada sa wima; 4) u~e{}e sportskih organizacija sa teritorije grada ^a~ka u klupskim takmi~ewima; 5) pred{kolski i {kolski sport; 6) delatnost organizacija u oblasti sporta ~iji je osniva~ ili ~lan grad ^a~ak; 7) aktivnosti sportskih organizacija, sportskih dru{tava, udru`ewa, granskih i teritorijalnih sportskih saveza na teritoriji grada ^a~ak od posebnog zna~aja grad ^a~ak, u zavisnosti od toga da li je sportska grana od zna~aja za grad ^a~ak koja je kategorija sportske grane, koliko sportista okupqa, u kojoj meri se unapre|uje stru~ni rad, u kom rangu takmi~ewa sportska organizacija u~estvuje i u kojoj meri se pove}ava obuhvat bavqewa gra|ana sportom; 8) unapre|ewe za{tite zdravqa sportista i obezbe|ivawe adekvatnog sportskozdravstvenog obrazovawa sportista, posebno mladih, ukqu~uju}i i antidoping obrazovawe; 9) stipendirawe za sportsko usavr{avawe kategorisanih sportista, posebno perspektivnih sportista; 10) spre~avawe negativnih pojava u sportu; 11) edukacija, informisawe i savetovawe gra|ana, sportista i ostalih u~esnika

u sistemu sporta o pitawima bitnim za odgovaraju}e bavqewe sportskim aktivnostima i delatnostima; 12) periodi~na testirawa, sakupqawe, analiza i distribucija relevantnih informacija za adekvatno zadovoqavawe potreba gra|ana u oblasti sporta na teritoriji grada ^a~ka, istra`iva~ko-razvojni projekti i izdavawe sportskih publikacija; 13) unapre|ivawe stru~nog rada u~esnika u sistemu sporta sa teritorije grada ^a~ka i podsticawe zapo{qavawa visokokvalifikovanih sportskih stru~waka i vrhunskih sportista; 14) racionalno i namensko kori{}ewe sportskih sala i sportskih objekata u javnoj svojini, kroz odobravawe wihovog kori{}ewa za sportske aktivnosti i dodelu termina za trenirawe u~esnicima u sistemu sporta; 3. Raspodela sredstava vr{i se na osnovu slede}ih kriterijuma: -

ranga takmi~ewa; postignutih rezultata; broja takmi~ara u redovnom sistemu takmi~ewa; tro{kova takmi~ewa.

4. Osnovni uslovi za dodelu sredstava su: - da je sedi{te podnosioca Programa na teritoriji Grada, - da je podnosilac Programa osnovan u skladu sa propisima kojim je ure|eno wegovo osnivawe; - da se Program realizuje na teritoriji Grada. 5. Konkursnu dokumentaciju sportske organizacije mogu preuzeti na pisarnici Gradske uprave grada ^a~ka, na {alteru broj 8 ili na sajtu www.cacak.org.rs (prijava, smernice i Pravilnik). 6. Konkurs je otvoren 15 (petnaest) dana od dana objavqivawa u listu "^a~anski glas". 7. Prijave na konkurs, u zatvorenoj koverti, dostaviti na adresu: Gradsko ve}e grada ^a~ka - Komisija za sport, ul. @upana Stracimira broj 2, sa naznakom "NE OTVARAJ - PRIJAVA NA KONKURS". PREDSEDNIK GRADSKOG VE]A mr Vojislav Ili}


14

PETAK 14. FEBRUAR 2014. GODINE

KULTURA

PROGRAM NARODNOG MUZEJA U 2014.

POKLON KWIGE Kao i svakog petka, ^A^ANSKI GLAS i VULKAN IZDAVA[TVO }e obradovati ~etvoro ~italaca koji budu najbr`i i jave se u petak od 11 do 11,30 ~asova u redakciju lista (tel: 344-772). Uz kupqen posledwi broj ^a~anskog glasa, nagra|eni naredna dva dana kwige mogu podi}i u kwi`ari Vulkan u Roda centru.

Majkl Enis

ZAVERA MAKIJAVELI Na uzburkanoj tapiseriji politi~kih igara porodice Borxija, Nikolo Makijaveli i Leonardo da Vin~i ujedini}e se da razotkriju zagonetnog serijskog ubicu, i otkriti {okantne tajne istorije skrivene me|u redovima jednog od najkontroverznijih dela svih vremena, Vladaoca. Kada papa Aleksandar po{aqe vatikansku kurtizanu Damijatu u daleko utvr|ewe u Imoli kako bi saznala istinu o ubistvu wegovog voqenog nezakonitog sina, ona ne sme da pogre{i, jer ovaj prepredeni Borxija kao taoca dr`i wenog sin~i}a. Tako postaje pion u politi~kim igrama papinog sina, harizmati~nog grofa Valentina, kojem o glavi rade okrutni comdottierri, pla}enici iz redova gospodara rata. U Italiji rastrzanoj sukobima, zakora~ite u lavirint drevnih sujeverja i opsesija, i otkrijte novo lice zla - i istinu koja }e uzdrmati temeqe zapadne civilizacije.

UPOZNATI SVOJE MATERIJALNO I DUHOVNO NASLE\E Narodni muzej u ^a~ku planira mnogobrojne aktivnosti najrazli~itijeg sadr`aja, koje }e obogatiti kulturnu ponudu grada. Sredstva za realizovawe delatnosti obezbe|uju se iz buxeta Grada ^a~ka, a za deo za{tite kategorisanih kulturnih dobara i programa od zna~aja za Republiku, na osnovu posebnih projekata i Ministarstvo za kulturu i informisawe. Program realizuje 17 stalno zaposlenih, od ~ega su sedam kustosi. Ukupna planirana sredstva za 2014. godinu iz buxeta Grada umawena su za 12,15 odsto u odnosu na finansijski plan za 2013. i iznose 20.582.300,00 dinara, ka`e direktorka Delfina Raji}. ada je re~ o za{titi pokretnih kulturnih dobara, zaposleni }e raditi na pronala`ewu, evidentirawu i prou~avawu muzejske gra|e na terenu i istra`ivati u arhivima, muzejima i bibliotekama.

K

ARHEOLOZI U DVORI[TU GIMNAZIJE

Stiven Hoking KRATKA POVEST MOG @IVOTA Stiven Hoking je zasenio ~itaoce {irom sveta nizom bestselera posve}enih istra`ivawima misterije vaseqene. Najbriqantniji kosmolog na{eg doba prvi put upravqa pogled ka sebi, da bi nam ponudio sliku svog `ivota i intelektualne evolucije. Kratka povest mog `ivota govori o wegovom neverovatnom putovawu od de~a{tva u posleratnom Londonu do me|unarodne slave i ugleda. Jezgrovito, duhovito i iskreno svedo~anstvo, bogato ilustrovano retkim fotografijama, prikazuje Hokinga koji se samo pokatkad nazirao u prethodnim kwigama: radoznalog u~enika kog su drugari iz razreda nazvali Ajn{tajn; {aqivd`iju koji se s kolegom opkladio u postojawe crne rupe; i mladog supruga i oca koji se bori za svoje mesto u nau~nom i akademskom svetu. Hoking pi{e s osobenom skromno{}u i humorom. Otvoreno predstavqa izazove s kojima se u dvadeset prvoj godini suo~io nakon saznawa da boluje od neuromotori~ke bolesti. Omogu}uje nam da pratimo wegov intelektualni razvoj i obja{wava kako ga je pomisao o ranoj smrti nagnala da krene napred i ostvari brojne nau~ne proboje. Predstavqa i nastanak svog remek-dela Kratka povest vremena – jedne od ~uvenih kwiga XX veka. Jasna, topla i mudra, Kratka povest mog `ivota otvara nam prozor u Hokingov intimni kosmos.

Paleontolo{ko odeqewe i za ovu godinu planira obilazak lokaliteta u saradwi sa Prirodwa~kim muzejom iz Beograda. Stalna arheolo{ka delatnost predstavqa}e, otkrivati i potvr|ivati ve} konstatovane praistorijske lokalitete i raditi na pronala`ewu novih. Nastavi}e se rekognoscirawe terena koje je zapo~eto jo{ 2005. godine. Lokalitet Dubac u Jan~i}ima na Kablaru, na imawu Slavka Todorovi}a, poznat je po postojawu praistorijske nekropole pod tumulima ~ija su istra`ivawa dala dobar rezultat, a za ovu sezonu planirano je istra`ivawe dva tumula. Arheolo{ko odeqewe }e obaviti i za{titna iskopavawa u dvori{tu ~a~anske Gimnazije, po{to se geofizi~kim ispitivawima do{lo do rezultata koji ukazuju na postojawe starijih arhitektonskih objekata, poput rezultata ranijih istra`ivawa u dvori{tu Narodnog muzeja, Crkve, Mutapovoj, Raji}evoj i Gradskog trga, koja ukazuju na postojawe vi{eslojnih arheolo{kih tragova.

OBIMNA ISTRA@IVAWA ISTORIJE ^A^KA Odeqewe za istoriju nastavi}e rad na ~etvorogodi{wem istra`iva~kom programu “^a~ak 1804-1918”, koji je formulisan kao podloga budu}e stalne postavke posve}ene istoriji 19. veka. Istra`ivawa }e se vr{iti u Arhivu Srbije i Istorijskoj zbirci SANU u Beogradu. Pukovnik Mihailo Zisi} dugo godina je bio komandant 10. pe{adijskog puka Takovskog u ^a~ku. U Prvom Balkanskom ratu komandovao je 18. pe{adijskim pukom princa \or|a. U ratu 1912/13. vodio je dnevnik koji je ostao u rukopisu, a ~uva se u zbirci Odeqewa za istoriju, planirana su i biografska, kao i obimna istra`ivawa vezana za mesta, razvoj i `ivot grada ^a~ka od anti~kih vremena do savremenog doba.

IZLO@BE, NAJBOQI KONTAKT S PUBLIKOM Etnlo{ko odeqewe }e nastaviti terenska istra`ivawa u seoskim sredinama i u gradu. U saradwi sa Ministarstvom kulture radi}e se na projektu “Za{tita nema-

Delfina Raji} terijalne kulturne ba{tine”. Kroz izlo`be se najboqe ostvaruje kontakt izme|u Muzeja i publike. Nastavi}e se rad na stalnoj postavci Muzeja detiwstva, a 31. put {kolsku publiku okupi}e De~ji majski salon, namewen najmla|im posetiocima. Muzejskoj publici namewena je i studijska izlo`ba ”Gradina na Jelici”, po{to se navr{ava 30 godina od po~etka istra`ivawa ovog zna~ajnog lokaliteta. U Galeriji Muzeja bi}e postavqene i izlo`be “Iz riznice Narodnog muzeja” u saradwi sa Ministarstvom kulture, kao i izlo`ba o Milunki Savi} sa Istorijskim muzejom Srbije. U pripremi je i izlo`ba “Stanko Hole~eh u muzici i muzeju”. Bio je prvi direktor Muzeja, a u Srbiju je do{ao kao vojni muzi~ar. Pored pedago{kog rada amaterski se bavio arheologijom i minerologijom. U pripremi je i izlo`ba “Suvo poqe u Beqini”, a potrebno je izvr{iti konzervaciju i restauraciju predmeta sa ovog arheolo{kog nalazi{ta. Program izdava~ke delatnosti, pored kataloga izlo`bi, obuhvata i pripremu 43. broja Zbornika radova. Radi}e se i na autorskoj pripremi teksta za monografiju “Kasnoanti~ka nekropola u ^a~ku”.

AKTIVNO NA SVIM POQIMA Rad u biblioteci Muzeja podrazumeva nastavak obrade kwiga, razmene publikacija u zemqi i inostranstvu i rad sa korisnicima. U laboratoriji za konzervaciju, pored konzervacije teku}eg materijala za planirane izlo`be, radi}e se na uspostavqawu, razvoju i sprovo|ewu mera preventivne konzervacije. Rad sa publikom odvija}e se i kroz stru~no vo|ewe u stalnoj postavci i kroz izlo`be, saradwu sa {kolama, a posebna pa`wa }e biti posve}ena radu sa stranim delegacijama i grupama. Zaposleni }e u~estvovati na nau~nim skupovima, seminarima, specijalisti~kim programima i sastancima stru~nih sekcija. Predvi|ena su predstavqawa izdawa Narodnog muzeja i drugih izdava~a iz zemqe i inostranstva, kao i predavawa. Vr{i}e se i redovno a`urirawe redizajniranog sajta, a bi}e nastavqena sistematizacija i revizija muzejskih zbirki. - Da bi se shvatile, prihvatile i usvojile op{te i univerzalne vrednosti kulture, koje prevazilaze uske nacionalne ili regionalne granice, neophodno je upoznati svoje materijalno i duhovno nasle|e - isti~e direktorka Delfina Raji}. Z. L. S.


PETAK 14. FEBRUAR 2014. GODINE

15

KULTURA

U PREDSEDNI[TVU SRBIJE URU^ENE JUBILARNE VUKOVE NAGRADE

LAUREAT I ^A^ANKA GROZDANA KOMADINI] a sve~anosti odr`anoj pro{log petka u Predsedni{tvu Republike Srbije u Beogradu, na dan kada je obele`ena 150. godi{wica od smrti Vuka Stefanovi}a Karaxi}a, dodeqene su pedesete, jubilarne Vukove nagrade Kulturno prosvetne zajednice Srbije za 2013. godinu. Vukova nagrada se tradicionalno dodequje za izuzetan doprinos razvoju kulture u Republici Srbiji i svesrpskom kulturnom prostoru. Me|u deset laureata i tri izuzetna priznawa dodeqena povodom jubileja, na{la se i ~a~anska kwi`evnica i prosvetni radnik mr Grozdana Komadini}. Jedan od presudnih argumenata na osnovu koga je Komadini}ki pripalo presti`no priznawe ove ustanove od nacionalnog zna~aja, bili su wena uloga i rezultati postignuti u Ogranku Vukove zadu`bine, koji je osnovala i ~iji rad razvija i afirmi{e na Vukovskom putu ve} 15 godina u na{em gradu. Iza Grozdane Komadini} je bogat stvarala~ki i sakupqa~ki opus koji obuhvata 20 kwiga sa ponovqenim izdawima iz oblasti narodne duhovne kulture i tradicije, saradwa sa srpskom i ruskom akademijom nauka, aktivan rad sa mladima, vi{e republi~kih nagrada postignutih sa lingvistima, organizovawe stru~nih skupova na temu

N

o~uvawa jezika i pisma, afirmisawe zadu`binarstva i stvarala{tva zadu`binara, brojne inicijative i osnivawe i drugih ogranaka, kao i spajawe i saradwa sa sledbenicima Vukovog dela na svesrpskom kulturnom prostoru. Nagrade su uru~ili @ivorad Ajda~i}, generalni sekretar KPZ Srbije i Qubivoje R{umovi}, predsednik KPZ Srbije, koji je tom prilikom rekao da ova institucija istrajava, jer je “u pola veka postojawa i rada ugra|eno mnogo pameti, pregnu}a, rada i du{e, zbog potrebe da svako od nas bude dru{tveno bi}e od koristi svojoj zajednici. Ne postoji zlatno doba, postoje zlatna srca, ruke, du{e... “. Re~ima zahvalnosti onima koji su prepoznali i vrednovali wihovo stvarala{tvo, u ime nagra|enih, zahvalio je Radomir Andri}, predsednik Udru`ewa kwi`evnika Srbije. Pokroviteq Vukove nagrade za 2013. bilo je Ministarstvo kulture i informisawa RS i Umetni~ka livnica “Jeremi}”. Dodeli Vukove nagrade, pored brojnih sugra|ana, prisustvovao je i pomo}nik gradona~elnika Aleksandar Da~i} i prijateqi iz drugih ogranaka i mati~ne Vukove zadu`bine. Z. L. S.

POKLON KWIGE ^a~anski glas i kwi`ara LAGUNA }e obradovati ~etvoro ~italaca koji budu najbr`i i jave se u petak od 11 do 11,30 ~asova u redakciju lista (tel: 377-107). Uz kupqen posledwi broj ^a~anskog glasa, nagra|eni kwige mogu podi}i u kwi`ari Laguna, Gradsko {etali{te bb, ^a~ak, radno vreme 9-21.

Marko Vidojkovi}

„UREDNIK“ „Urednik“ je urnebesna kwiga inspirisana istinitim doga|ajima, koja govori o nevidqivoj strani srpske tranzicije. U novom romanu Marka Vidojkovi}a glavni junak i pi{~ev imewak ure|uje srpsko izdawe ~asopisa za mu{karce „Big Boj“, u ~emu ga ometaju lo{i odnosi s kolegama, patwa zbog raskida s Janom i neuspe{nih poku{aja da se pomire, a naro~ito slabost prema lakim `enama i ne ba{ lakim narkoticima. Sve svoje slabe ta~ke glavni junak }e poneti na me|unarodnu konferenciju „Big Boja“ u Las Vegasu 2006. godine. Osim prekookeanske avanture, uglavnom ispuwene padovima i tek ponekim uspehom glavnog junaka, ovaj roman nudi i jedinstven, voajerski uvid u na~in na koji su se u neglamuroznoj tranzicionoj Srbiji stvarali glamurozni ~asopisi.

NA 15. IZLO@BI „[TAMPANA RE^” GRADSKE BIBLIOTEKE DODEQENE NAGRADE ZA KWIGU GODINE I NAJBOQI DIZAJN PUBLIKACIJE

PRIZNAWA „P^ELICI” I ZORANU JURE[U zlo`ba godi{we zavi~ajne izdava~ke produkcije “[tampana re~”, koju ve} petnaest godina organizuje Gradska biblioteka “Vladislav Petkovi} Dis”, otvorena je u utorak u Galeriji Narodnog muzeja i predstavila 414 kwiga i 28 serijskih publikacija, koje je objavilo 34 izdava~a, dok su 13 publikacija autorska izdawa. Autori ovogodi{we postavke, koju je prethodnih godina prire|ivala bibliotekar i istaknuti bibliograf Marija Orbovi}, su Olivera Nedeqkovi} i Tijana Mutavxi}, bibliotekari Zavi~ajnog odeqewa. I ove godine dodeqene su nagrade “Isailo A. Petrovi}” za najuspe{nije likovno grafi~ko oblikovawe publikacije koja je pripala Zoranu Jure{u za dizajn dve publikacije: kwige “Sa zaklopqenim o~ima” u izdawu Gradske biblioteke i publikacije “Muzej detiwstva” u izdawu Narodnog muzeja. Odluku `irija saop{tila je Bojana Stamenkovi}. Nagradu “Danica Markovi}” za kwigu godine objavqenu u na{oj sredini, dobila je

I

Izdava~ka ku}a “P~elica”, a odluku `irija obrazlo`ila je Danijela Kova~evi} Miki}, istakav{i da je izdava~ka produkcija u na{oj sredini impresivna, uprkos ekonomskim te{ko}ama. Ona je ukazala na neravnopravan polo`aj izdava~a i autora, budu}i da ova nagrada postavqa visoke standarde, i predlo`ila uspostavqawe posebne nagrade za grupaciju malih, samostalnih autora. - Ovo je nagrada koja se dodequje ne samo za promociju zavi~aja, nego i nagrada koja ukazuje na one vredne pojedince iz na{e sredine, koji svojim radom doprinose razvoju kulture cele zemqe. Ovom nagradom ispravqena je svojevrsna nepravda prema IK “P~elica”, koja je za deset godina postojawa dobila vi{e nagrada u celoj zemqi, ali ne i u svom gradu. Ova ku}a donosi ozbiqan obrazovni program koji omogu}ava na{im nastavnicima da svoju praksu preto~e u kvalitetna izdawa, a impresivna je i ~iwenica da je ova ku}a pro{le godine objavila vi{e od 200 bibliote~kih jedinica, pri ~emu ni~im

@oze Saramago

PRI^E S OVOG I ONOG SVETA

nije umawen kvalitet ni sadr`aja, ni kvalitet ilustracija. Posebne pohvale ovom izdava~u pripadaju i za negovawe srpskog jezika i }irilice - rekla je pored ostalog Danijela Kova~evi} Miki}, pohvaliv{i i monografiju “Katrga kroz vekove” @ivorada Minovi}a, “Spomenicu 1952-2012” Narodnog muzeja i kwigu “Radmilo”, dr Svetislava Markovi}a, koje su bile u u`em izboru za ovu nagradu. O zna~aju pisane re~i i kulturnih programa u “vremenu oskudacije” govorila je direktorka Biblioteke Danica Ota{evi}, a pro-

fesor Vladimir Dimitrijevi} je u svojoj besedi naglasio da “niko u istoriji nije uspeo da pobedi kwige, duga~ak je spisak onih koji su poku{avali da ih zatru, ali mi smo narod koji nije spaqivao ni~ije kwige”. Pored izlo`be, publika je bila u prilici da pogleda video retrospektivu ove manifestacije, koja je prvi put organizovana 3. februara 2000. godine, pod geslom “Samo napisana re~ ostaje”. Izlo`bu su muzikom oplemenile flautistkiwe An|ela Todorovi} i Mina Cvetkovi}. Z. L. S.

„Pri~e s ovog i onog sveta“ dobitnika Nobelove i Kamoi{ove nagrade predstavqaju mno{tvo ideja koje }e pisca zaokupqati ~itavog `ivota, kao i sve odlike neponovqivog kwi`evnog rukopisa koji je druga~iji toliko da ga je nemogu}e opona{ati. Ovde se nalazi i jedna od najlep{ih pri~a napisanih na portugalskom jeziku, Kentaur. Saznajte {ta se doga|a kada se stvari koje qudi upotrebqavaju pobune protiv svojih korisnika? Kako je jedan car poku{ao da izoluje smrt? Kakva je sudbina voza~a, prakti~no zarobqenih u svojim kolima? Za{to strada posledwi kentaur koji je vekovima lutao {umama, be`e}i od qudi?


16

PETAK 14. JANUAR 2014. GODINE

STARI GRAD AD OBILI]EVA BB IZDAJE

DOM KULTURE

ISTORIJSKI ARHIV Izlo`ba “PORTRETI KRAQICE MARIJE I KNEGIWE OLGE KARA\OR\EVI]”, od 7 do 15 ~asova radnim danima

- Poslovno izlo`beni magacinski prostor od 200m2 na odli~noj lokaciji 800m od centra grada (wc, tel, adsl)

UMETNI^KA GALERIJA “NADE@DA PETROVI]”, Cara Du{ana 6 - PETAK, 14. februar u 20 ~asova koncert grupe “S VREMENA NA VREME” (velika sala)

- ^ETVRTAK, 20. februar u 20 ~asova - pozori{na predstava “SRPSKA TRILOGIJA”, produkcija Narodno pozori{te iz Beograda (velika sala) GRADSKA BIBLIOTEKA - Izlo`ba “[TAMPANA RE^ 2013” , Galerija Narodnog muzeja i Stalna postavka u konaku: radnim danima od 9 do 17, subotom i nedeqom od 9 do 13 ~asova; ponedeqkom izlo`beni prostor nije otvoren za posete;

- Kancelarijski prostor razli~itih povr{ina po povoqnim cenama (tel, adsl)

- ^ETVRTAK, 20. februar u 19 ~asova - Izlo`ba LAZAR VOZAREVI], izbor radova iz kolekcije Galerije “Lazar Vozarevi}” Sremska Mitrovica. Nakon otvarawa izlo`be projekcija filma “U zavi~aju posle smrti `iveti”, autora i re`isera Igora ^olaka; utorak - petak od 10 do 20 ~asova, subotom i nedeqom od 10 do 13 ~asova.

SUBOTA 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - repriza 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SERIJA - repriza 11:15 OGLASI 11:45 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:00 Dokumentarni program 13:30 OGLASI 14:10 GALASPORT - r. 15:30 TV INFORMATOR 1 15:55 KRAJEM NA[E ULICE

Kontakt telefon 063 635 033

- GALERIJA “RISIM”, Gospodar Jovanova 11, Stalna postavka slika iz Spomen zbirke Bogi}a Risimovi}a Risima; sredom, petkom i subotom od 10 do 13, utorkom i ~etvrtkom od 15 do 20 ~asova.

TV PROGRAM PETAK 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 KORAK 21 11:15 OGLASI 12:00 DOBRO DO[LI -r. 13:30 OGLASI 14:45 FOTOSKAZ - r. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 IZLOG STRASTI - r. 17:15 OGLASI 18:00 GALASPORT 18:55 TV INFORMATOR 2 19:20 KRAJEM NA[E ULICE 20:00 IZBOR 21:00 GRADSKI PUTOKAZ 21:50 VEZE 22:30 TV INFORMATOR 3 22:55 KRAJEM NA[E ULICE 23:15 Program Srbija na dlanu 1

- Magacinski prostor u Obili}evoj ulici od 80 do 160 m2 (ima mernu grupu - industrijska struja) na samo 800m od centra grada

- TV GALAKSIJA 16:15 GULIVER 17:15 OGLASI 17:45 GRADSKI PUTOKAZ-r. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:20 KRAJEM NA[E ULICE 20:00 FILM 22:30 TV INFORMATOR 3 22:55 KRAJEM NA[E ULICE 23:15 Program Srbija na dlanu 1 NEDEQA 08:15 OGLASI 08:45 DE^IJI FILM 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 STARI ZANATI 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 NA[E SELO 13:00 ATLAS 13:30 OGLASI 14:00 JAVNA RE^ -r. 15:00 KULTURNI INTERVJU -r. 15:30 NAU^ITE LAKO]U POSTOJAWA-r. 16:15 52 VIKENDA U SRBIJI 18:30 GULIVER 19:00 VEZE 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 PORODI^NI MAGAZIN 21:00 FILM 23:00 Program Srbija na dlanu 1 PONEDEQAK 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - Izlog strasti -

09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SRBIJA I SVET 11:15 OGLASI 12:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 12:15 NA[E SELO-r. 13:00 IZBLIZA 13:30 OGLASI 14:10 PORODI^NI MAGAZIN -r. 14:45 IZBLIZA 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - IZLOG STRASTI r. 17:15 OGLASI 18:00 GALASPORT 18:55 TV INFORMATOR 2 19:35 MERIDIJANIMA 20:00 JAVNA RE^ 21:00 MILANOVA^KA SEDMICA 21:30 GRUDA 22:30 TV INFORMATOR 3 23:15 Program Srbija na dlanu UTORAK 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - Izlog strast 09:15 Meridijanima 09:45 Beli luk i papri~ica 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 AUTOSPRINT 11:15 OGLASI 12:15 ARHIVA @I^KE EPARHIJE 13:30 OGLASI 14:10 GALASPORT -r.

14:50 DOKUMENTARNI FILM ZASTAVA FILM - r. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - Izlog strasti 16:45 Beli luk i papri~ica 17:15 OGLASI 17:45 GRUDA-r. 18:15 MILANOVA^KA SEDMICA -r. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 TV MEDIKUS 21:00 Srbija i svet 22:30 TV INFORMATOR 3 23:15 Program Srbija na dlanu 1 SREDA 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - Izlog strasti 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 IZBLIZA 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 RE^ VI[E 13:30 OGLASI 14:10 VI[E OD SPORTA 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA -Izlog strasti 16:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 17:15 OGLASI 17:45 TV MEDIKUS-r. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA

20:00 MO SPORT 20:45 CRKVE ^A^ANSKOG KRAJA 21:00 KULTURNI INTERVJU 21:30 NAU^ITE LAKO]U POSTOJAWA 22:30 TV INFORMATOR 3 23:15 Program Srbija na dlanu 1 ^ETVRTAK 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - Izlog strasti 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SPORTSKA GALAKSIJA 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 FILM -r. 13:45 OGLASI 14:30 MO SPORT-r. 15:00 ABS SHOW 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - Izlog strasti 16:45 NAU^ITE LAKO]U POSTOJAWA -r. 17:15 OGLASI 17:45 VI[E OD SPORTA 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 DOBRO DO[LI 21:00 FOTOSKAZ 21:45 NA[E SELO-r. 22:30 TV INFORMATOR 3 23:15 Program Srbija na dlanu 1


17

MLADI

PETAK 14. FEBRUAR 2014. GODINE

STEVAN MILIJANOVI], VO\A BENDA „JAZZ PROJECT” I PRVI SRBIN DOBITNIK STIPENDIJE ZA ^UVENI BERKLI

TALENAT, INSPIRACIJA, TRENUTAK...

edamnaestogodi{wi ^a~anin Stevan Milijanovi} u~enik je ~etvrte godine Sredwe muzi~ke {kole “Dr Vojislav Vu~kovi}”, na odseku za klavir. Jedan je od mnogih tinejxera koji se posvetio xezu i koji sa svojim bendom svira autorsku muziku, ali je prvi iz Srbije koji je dobio stipendiju za ~uveni Berkli i uspeo direktno da se upi{e na zavr{nu godinu bostonskog kolexa. Profesori ~uvenog ameri~kog muzi~kog kolexa Berkli, ve} nekoliko godina organizuju audiciju u Beogradu za dobijawe stipendije, a Stevan je svoj san ostvario pro{le godine u novembru. - Kada sam krenuo u sredwu {kolu zainteresovao sam se za xez muziku i

S

po~eo sam da idem na ~asove kod Vasila Haximanova. Wemu sam najvi{e zahvalan, jer me je svemu nau~io. On mi je dao ideju da pola`em ispit za stipendiju za Berkli. To sam ve} dugo `eleo, po{to je Berkli najboqa {kola za xez u svetu. U novembru su u Beograd do{li profesori iz Irske, Amerike. Prijavio sam se da pola`em i zahvaquju}i Vasilu, koji je zavr{io Berkli, ostvario sam svoju `equ, upisao sam se direktno na ~etvrtu godinu fakulteta, a odlazim u avgustu. Jo{ ne znam da li }u i}i u Dablin, ili u Boston - ka`e Stevan Milijanovi}. Ovaj mladi} se ve} dvanaest godina profesionalno bavi muzikom. Sa ~etiri godine je po~eo da svira

klavir, a sa pet, kao talenat, upisao muzi~ku {kolu. Kao petogodi{wak je pobedio na Me|unarodnom takmi~ewu u [apcu, a ve} sa sedam godina je u Italiji osvojio prvo mesto na svetskom takmi~ewu. Nizale su se nagrade u klasi~noj muzici, vi{e se i ne se}a kada je prestao da ih broji. Potom je nekoliko godina sa ocem, bratom i jo{ jednim basistom svirao u “Aleksa bendu”, koji je tako|e bio uspe{an i izvan ^a~ka. Sada{wi bend „Jazz project” osnovao je pre ~etiri godine, kada je po`eleo da svira xez. Pored Stevana (klavijature), u bendu su i wegov brat Aleksa Milijanovi} (bubaw), Du{an @ivkovi} (bas gitara) i Ilija Damjanovi} (gita-

Ilija Damjanovi}, Stevan Milijanovi}, Du{an @ivkovi} i Aleksa Milijanovi}

ra). Povremeno sa bendom nastupa i Milena Dimitrijevi} (vokal). - Prvi na{ nastup je bio na ~a~anskom festivalu “Karusel”. Potom smo nastupili na “Gitarijadi”, na kojoj smo jedne go-

dine pobedili. Svirali smo na mnogim festivalima, u Subotici, Ni{u, Ivawici, u okviru “Letwih dana kulture” u ~a~anskom Narodnom muzeju, po raznim klubovima. Dok sam ovde, do avgusta, i daqe }u svirati sa svojim bendom na festivalima i po klubovima, gde god nas pozovu - ka`e Stevan, obja{wavaju}i da je inspiracija samo trenutak u kome stvara kompoziciju, ni{ta vi{e. “Mo`da i nazivi kompozicija asociraju na ne{to”, zami{qeno ka`e vo|a benda i kompozitor. - Kada Stevan ode, moramo mnogo da ve`bamo, da bismo koliko - toliko “ispratili” wegov napredak i da bi bend zvu~ao {to kva-

litetnije. Kada je re~ o doma}oj muzici na{ uzor je prevashodno Vasil Haximanov, a stranih uzora ima vi{e. Ustvari, inspiracija je u samom do`ivqaju harmonije i melodija - ka`e Du{an @ivkovi}. „Jazz project” ne svira stari xez, ve} je poznat po modernijem, fju`n xezu i fanku. Tako|e, i wihova autorska muzika je podre|ena tim `anrovskim pravcima. Fanovi i qubiteqi xeza mogu u`ivati u svirci „Jazz project”-a 13. marta, u “Velvetu”. Pored svojih autorskih kompozicija i naravno wihove najpoznatije i najboqe „Heavy Project”, ~lanovi benda }e izvesti i obrade poznatih xez standarda. N. R.

OBELE@EN ME\UNARODNI DAN BEZBEDNOG INTERNETA

RECI „NE”

GOVORU MR@WE inistarstvo omladine i sporta Republike Srbije pokrenulo je kampawu i iniciralo formirawe Nacionalnog komiteta za borbu protiv govora mr`we na internetu, koji je odlu~io da centralni doga|aj kampawe povodom Me|unarodnog dana bezbednog interneta, 11. februar, bude u ^a~ku. Ciq kampawe je da se stane na put negativnim pojavama u virtuelnom svetu, odnosno stvori pristupa~niji i sigurniji sajber prostor za sve mlade korisnike interneta, uz podizawe svesti o uticaju aktivnosti u virtuelnom svetu na aktivnosti u stvarnom svetu. Tim povodom, u utorak, u Regionalnom centru za zaposlene u obrazovawu, organizovana je konferencija pod nazivom “Tolerancijom i dijalogom pro-

M

tiv govora mr`we”, na kojoj je prisustvovao i Nenad Borov~anin, dr`avni sekretar Ministarstva omladine i sporta. - Danas u realnom svetu, naro~ito me|u omladinom, sve je vi{e negativnih pojava, jer oni na dru{tvenim mre`ama {ire govor mr`we, a to se kasnije prenese u realan `ivot. Qudi se zbog razli~itosti mrze, zbog razli~ite politi~ke, verske, nacionalne, kao i pripadnosti navija~kim grupama, pa je neophodno suzbijati mr`wu i zajedno sa mladim qudima {iriti toleranciju. Moramo pokrenuti qude da se nadme}u dijalogom, umesto sva|ama, idejama, umesto prepucavawima. Danas je u Srbiji takva atmosfera da mladi qudi sve mawe pametnih stvari mogu da vide na internetu i televiziji, pa je

neophodno da se aktiviraju i odupru tome - rekao je, izme|u ostalog Nenad Borov~anin, otvaraju}i konferenciju. Internet danas postaje mesto dobre zabave, poslovnih prilika, ali i potencijalno mesto za raspirivawe mr`we i {irewe nasiqa i netolerancije. Ova tema je vrlo prisutna i izuzetno zna~ajna u vremenu velike ekonomske krize i siroma{tva i, na`alost, ne samo u na{em dru{tvu, nego i u {irem regionu, Evropi i ~itavom svetu javqa se netolerancija, govor mr`we, agresivnost, netrpeqivost, nasiqe, sve ono {to je nepo`eqno, istakao je gradona~elnik mr Vojislav Ili}. - Po{tovawe qudskih prava, razli~itosti i uva`avawe su uslovi za mir, naravno to se podrazumeva

i za stabilnost i napredak jednog dru{tva. Smatram da qudi koji nisu uspeli da ostvare neke svoje planove, bes prenose na one koji su razli~iti od wih. Ali, sve se mo`e prevazi}i tolerancijom - rekao je Ili}. Predsednik Skup{tine grada Veqko Negovanovi}, istakao je da je zahvaquju}i mladima iz ^a~ka potekla predivna inicijativa i izrazio nadu da }e ona biti po~etak jednog kontinuiranog procesa: “Nadam se da }e mladi istrajati da tolerancijom iskorene ovu veliku po{ast savremenog dru{tva”. ^lan Gradskog ve}a zadu`en za sport i omladinu Nemawa Trnavac, ka`e da podr`ava ideje mladih, kako bi se i wihov glas ~uo u gradu. On je podsetio da je u ^a~ku otvorena Kancelarija za mlade i donet Akcioni plan, odnosno da su postavqeni temeqi za vo|ewe kvalitetne politike usmerene ka ovoj populaciji. Posredstvom Nacional-

nog komiteta za borbu protiv govora mr`we na internetu, jedno veliko crveno srce, simbol kampawe, iz ^a~ka }e biti poslato u Strazburg, sedi{te kampawe na evropskom nivou. - Ponosna sam {to je moj grad izabran za odr`avawe centralnog doga|aja. Posebno sam sre}na {to je celokupna lokalna zajednica prepoznala zna~aj ove akcije. Zahvalila bih posebno volonterima i profesoru Vladimiru @ivanovi}u iz Gimnazije, na wihovoj nesebi~noj podr{ci u organizaciji ovog doga|aja rekla je An|elka Matije-

vi}, aktivistkiwa kampawe i jedan od inicijatora konferencije u ^a~ku. Povodom Dana bezbednog interneta, u~enici Gimnazije snimili su video spot, koji je osmislio Predrag Avramovi}, uz pomo} \or|a ]iri}a i Milana Savi}a. Tako|e istim povodom, u~enici Gimnazije i O[ “Milica Pavlovi}”, koji poha|aju ~asove gra|anskog vaspitawa, izveli su u ponedeqak, na Gradskom trgu, mini performans sa `eqom da skrenu pa`wu sugra|ana na problem mr`we na internetu. N. R.


18

GORWI MILANOVAC

PETAK 14. FEBRUAR 2014. GODINE

SA SEDNICE OP[TINSKOG VE]A U GORWEM MILANOVCU

POHVAQEN RAD OP[TINSKE UPRAVE ajnovija sednica Op{tinskog ve}a Gorweg Milanovca zapo~eta je razmatrawem godi{weg izve{taja rada Op{tinske uprave za proteklu godinu. Detaqno o izve{taju govorila je na~elnica Op{tinske uprave Gorica Petrovi}. Ona je napomenula da je rad u Op{tinskoj upravi u potpunosti dostupan javnosti, podlo`an kritici i javnoj kontroli gra|ana. Na~elnica je nabrojila realizovane aktivnosti na poqu investicija i tehni~kog odr`avawa u izve{tajnom periodu, me|u kojima je posebno izdvojila zapo~etu adaptaciju upravne zgrade u Ulici Tihomira Matijevi}a, izgradwu nekoliko kotlarnica i ure|ewe sportskih sala u osnovnim {kolama, izradu projektne dokumentacije za rekonstukciju Doma kulture i komunalne infrastrukture za uvo|ewe videonadzora u Gorwem Milanovcu, kao i tehni~ku i stru~nu podr{ku„Koridorima Srbije“ pri eksproprijaciji nepokretnosti u izgradwi auto-puta. Aktivnosti Op{tinske uprave u pro{loj godini bile su usmerene i na realizaciju nekoliko me|unarodnih i nacionalnih projekata, kao nosioci ili kao partneri na projektu. Na kraju izlagawa, na~elnica Uprave se zahvalila svojim saradnicima, jer su sve predvi|ene aktivnosti u pro{loj godini u potpunosti realizovane. Pohvale Op{tinskoj upravi uputili su i ~lanovi ve}a Milenko Maletkovi} i Desimir Jovanovi}, nagla{avaju}i da je kroz slu`be Op{tinske uprave pro{lo vi{e od 9.000 predmeta, a da se ne navode dodatni poslovi na realizaciji investicija, projekata, obuka i drugih aktivnosti. Slo`iv{i se sa ~lanovima ve}a i upu-

N

tiv{i pohvale Op{tinskoj upravi, predsednik op{tine Milisav Mirkovi} je rekao da izve{taj odli~no ura|en i da poseduje pregled svih sprovedenih javnih nabavki u protekloj godini, {to je veoma zna~ajno. On je, tako|e, istakao da se gorwomilanova~ka Op{tinska uprava nalaze u samom vrhu u Srbiji po uspe{nosti u radu. U nastavku sednice ve}nici su usvojili predlog odluke o pribavqawu zemqi{ta za potrebe gradwe osnovne {kole u Semedra`u, za koju su obezbe|ena namenska republi~ka sredstva, jer je {kolski objekat poru{en za potrebe gradwe budu}eg auto-puta. Ve}nici su razmatrali i usvojili zakqu~ak o pristupawu izradi lokalnog

ZAJEDNO OBELE@ILI KRSNU SLAVU Krsnu slavu Sveta tri Jerarha proslavili su u sredu, 12. februara, gorwomilanova~ki Klub privrede i Udru`ewe zanatlija iz Gorweg Milanovca, u prisustvu sve{tenika gradske crkve Sv.Trojice i mnogobrojnih gostiju. Pored uglednih privrednih preduzetnika i zanatlija, slavi su prisustvovali i predsednik op{tine Milisav Mirkovi} i wegov zamenik Miroslav Milovanovi}. Predstavnici lokalne samouprave su ovogodi{wem doma}inu i predstavanicima Kluba privrede i Udru`ewa po`eleli sre}nu krsnu slavu, sa `eqom da i u narednom periodu ni`u poslovne i druge uspehe kao i do sada. Ovom prilikom, predsednik Mirkovi} je podr`ao ideju gradwe zajedni~kog doma Udru`ewa zanatlija i Kluba privrede. Obe}ao je pomo} lokalne samouprave u realizaciji ove lepe ideje, koja }e omogu}iti da se na jednom mestu kreiraju zajedni~ke aktivnosti u ciqu pospe{ivawa privrednog razvoja takovsko-rudni~kog kraja. Ovogodi{wi doma}in slave bio je Petar Obradovi}, vlasnik uspe{ne grafi~ke firme „Papir print“ iz Gorweg Milanovca, dok }e ta ~ast dogodine pripasti bra}i Ranku i Dejanu Savi}u, uglednim gorwomilovanova~kim privrednicima.

akcionog plana zapo{qavawa za 2014. godinu, kojim se utvr|uju ciqevi i prioriteti politike zapo{qavawa, kao i programi i mere koje }e realizovati op{tina Gorwi Milanovac u toj oblasti. Nadzorni odbor gorwomilanova~kog Javnog komunalnog preduze}a doneo je odluku o ceni vode sa kanalizacijom i sistemom pre~i{}avawa otpadnih voda i ceni izno{ewa, transporta i deponovawa komunalnog ~vrstog otpada i uputio Op{tinskom ve}u i Skup{tini op{tine na usvajawe. Kada ova odluka pro|e skup{tinsku proceduru, voda za doma}instava }e poskupeti 10, a za privrednike osam odsto. I cena izno{ewa, transporta i deponovawa komunalnog otpada bi}e uve}ana za 10 odsto.

Usvojen je i predlog odbora direktora „Autoprevoza Gorwi Milanovac“ o poskupqewu prevoza u gradskom i prigradskom saobra}aju za sedam odsto, zbog, kako je navedeno, uve}awa direktnih tro{kova koji ulaze u strukturu cene prevoza. ^lanovi ve}a su podr`ali inicijativu Komisije za bezbednost saobra}aja za preduzimawe mera za zabranu saobra}aja za teretna vozila u Ulici Kneza Aleksandra, od „Plavog mosta“ do zgrade op{tine, koju je obrazlo`io ~lan ve}a i predsednik ove komisije Desimir Jovanovi}. Ovaj predlog je upu}en na razmatrawe nadle`nim organima. ^lanovi Ve}a su na sednici izrazili i svoje nezadovoqstvo povodom saop{tewa Op{tinskog odbora Demokratske stranke Gorwi Milanovac, u kome je odluka Op{tinskog ve}a o donirawu sredstava Osnovnom sudu i Osnovnom javnom tu`ila{tvu u Gorwem Milanovcu okarakterisana kao vid uticaja na rad ovih pravosudnih organa, a time i na wihovu nezavisnost u radu. Kako je zakqu~ilo Op{tinsko ve}e, ne radi se ni o kakvom naru{avawu nezavisnosti rada ovih organa, kako je to preneto u pojedinim sredstvima informisawa, ve} o odluci kojom se omogu}ava rad pravosudnih organa u op{tini Gorwi Milanovac. ^lanovi ve}a su saglasni da se ponovnim uspostavqawem pravosudnih organa u Gorwem Milanovcu omogu}uje gra|anima gorwomilanova~ke op{tine da daleko lak{e ostvaruju svoja prava i da }e i ubudu}e jednoglasno donositi sve odluke koje su u interesu gra|ana ove op{tine. V. S.

GORWOMILANOVA^KI DOM ZDRAVQA BOGATIJI ZA NOVO VOZILO

ZA MODERNIJI SISTEM PALIJATIVNE NEGE

inistarstvo zdravqa Republike Srbije doniralo je novo vozilo gorwomilanova~kom Domu zdravqa za potrebe palijativne nege u slu`bi ku}nog le~ewa. Prema re~ima direktorke Doma zdravqa u Gorwem Milanovcu dr Dragice Topalovi}, palijativno zbriwavawe je pristup kojim se poboq{ava kvalitet `ivota pacijenata suo~enih sa neizle~ivom bole{}u, kao i wihovih porodica, kroz prevenciju i olak{avawe patwi putem ranog otkrivawa i nepogre{ive procene i le~ewa bola i drugih problema – fizi~kih, psihosocijalnih i duhovnih.

M

Novo vozilo }e poboq{ati kvalitet usluga u oblasti palijativne nege, a re~ je o novom vozilu mar-

ke “fiat punto”, koje }e gorwomilanova~ki Dom zdravqa dobiti zajedno sa jo{ 69 zdravstvenih usta-

nova u Srbiji. Projekat „Razvoj palijativnog zbriwavawa u Srbiji” je zajedni~ki projekat Ministarstva zdravqa i Evropske unije. Projekat }e obezbediti tehni~ku podr{ku za uspostavqawe sveobuhvatnog i modernog sistema palijativnog zbriwavawa u Srbiji. U tom smislu, on }e podr`ati napore Ministarstva zdravqa da usluge palijativnog zbriwavawa u~ini dostupnim svima onima kojima su one neophodne, ukqu~uju}i odrasle i decu u odmaklim fazama malignih i drugih te{kih bolesti, kao i socijalno ugro`ene grupe, u skladu sa preporukama Saveta Evrope.


PETAK 14. FEBRUAR 2014. GODINE

marketing 032/342-276

MARKETING

19


20

PETAK 14. FEBRUAR 2014. GODINE

DAN ZAQUBQENIH NAJVI[E VESELI VODENE ZNAKOVE, DOK ]E ZEMQANE OBRADOVATI POKLONI I VE^ERA vqa ne{to veliko. Druga~iji izlazak kod wih je uvek dobrodo{ao, ali se ne vesele tipi~nom scenariju ru`a i sve}a. Obo`avaju razli~itost, pa je najboqe da im poklonite vi{e sitnih poklona umesto jednog velikog. Budu}i da im mozak ubrzano radi i da im stalno neke ideje padaju na pamet mo`ete se odlu~iti i za najneobi~niji poklon.

OVAN BI VAS NAJRADIJE ZAPROSIO Temperamentni pripadnici ovog znaka vole ekstravagantne dokaze qubavi, pa im je Dan zaqubqenih idealna prilika za to. Budu}i da }e se i sami potruditi, isto o~ekuju i od partnera. Idili~na qubavna atmosfera za wih je svakako ve~era uz sve}e u mirnom restoranu, uz bocu {ampawca. Ukoliko planirate prosidbu, Dan zaqubqenih je idealna prilika za to. Od poklona Ovnu bi se svidela - sportska oprema, karta za utakmicu ili poklon kojim mo`e unaprediti svoj biznis, dok }e se `enske predstavnice najvi{e obradovati buketu crvenih ru`a. BIKA BI OBRADOVALA I UKUSNA TORTA Kako Dan zaqubqenih za mnoge podrazumeva ukusnu ve~eru, pripadnici ovog znaka upravo zbog toga u`ivaju u ovom danu. Ne pate od velike demonstracije qubavi ili filmskih scenarija, ve} vide priliku za hedonisti~ko u`ivawe s partnerom. Uvek }e ih razveseliti lepa ode}a i nov~anici, ali ni ~okoladna ni torta u bliku srca ne}e ih ostaviti ravnodu{nima. Jako im je va`an i izgled, pa ne zaboravite da lepo upakujete poklon. BLIZANCE NE VESELI TIPI^AN SCENARIO Pripadnici ovog vazdu{nog znaka nisu pobornici romantike, pa im ovaj dan ne predsta-

Sre}an vam Dan qubavi. Volite sebe, a i druge. Volite `ivot, jer drugi nemate. Neka vam svaki dan, svih 365 dana u godini, bude dan posve}en voqenoj osobi. Dok je sveta i veka bi}e i qubavi, jer ona, ne zaboravite, pokre}e svet.

RAK SE PREPU[TA ROMANTICI Pripadnici ovog znaka jedva ~ekaju ovaj dan ako su zaqubqeni i imaju s kim da ga slave. Od partnera najvi{e o~ekuju da u`iva s wima i prepusti se romantici. Wihova idealna romanti~na ve~era zavr{ava se ne`nim re~ima, kao u filmu. Poklon mora biti ukusan i elegantan, ali i romanti~an. Izgravirano “volim te” na kutiji s egzoti~nim ~okoladicama odu{evi}e ga. LAV NE BI IMAO NI[TA PROTIV ZLATNOG NAKITA Pripadnici ovog znaka nisu imuni na romantiku, ali bi radije da ona `ivi svaki dan, a ne radi komercijalizacije. Budu}i da vole lepe poklone, ne}e se buniti protiv wih, ali ne}e ih ni o~ekivati. Za wih je idealan provod dobar film u zagrqaju svoje qubavi na kau~u. Vole firmirane modne detaqe i nakit (posebno zlato). Vikend odmor u nekoj modernoj destinaciji pravo je u`ivawe za Lava. DEVICE OD POKLONA VI[E VOLE LEPA DELA Pripadnici ovog prizemqenog i analiti~kog znaka nisu preterano romanti~ni i vi{e vole konkretna lepa dela od poklona i re~i. Da im ne ~estitate ili ne date ni{ta ose}ali bi se povre|eno, jer je to “red”. [to je

ONITI L K O P M I A T [ ENIH? Q B U Q A Z N A ZA D

poklon prakti~niji, to boqe. Vole predmete koje odmah mogu iskoristiti, poput rokovnika za organizaciju vremena ili vi{ejezi~nog re~nika u elektronskom obliku. Obradovalo bi ih saksijsko cve}e, koje bi mogle da neguju. VAGA O^EKUJE “CELOKUPAN” DO@IVQAJ Pripadnici ovog znaka vole svaki povod u kome se mogu lepo obu}i i u`ivati u odli~nom vinu. Oni ne o~ekuju toliko romantiku, koliko celokupni do`ivqaj u`ivawa. Vagama ne}e biti va`no da li je poklon skup, ali pobrinite se za to da odaberete ne{to lepo i fino dizajnirano. Obradova}e se doga|ajima koje mogu podeliti s vama i drugim prijateqima poput karata za koncert. ROMANTI^NA [KORPIJA Za pripadnike ovog znaka, ma{toviti scenario i no} posve}ena partneru za wih je vrhunac romantike. Ne o~ekuju skupe poklone, jer se od toga vi{e vesele predstoje}oj no}i. [korpioni iznad svega obo`avaju tajanstvenost. Kwiga o izgubqenom blagu, nere{enim misterijima ili zlo~inima za wih je pravi poklon. @elite li da budete romanti~ni, igrajte na kartu zavodqivosti ili im udovoqite masa`om i o~aravaju}om kupkom. AVANTURISTI^KI STRELAC Iako ne gledaju na Dan zaqubqenih kao na simbol qubavi, pripadnici ovog znaka rado }e se prepustiti romantici. Iznena|ewa }e ih oboriti s nogu, naro~ito ako je re~ o novim stvarima koje nisu imale priliku da probaju. Strelci vole avanture, pa se na vreme prijavite za paraglajding, neku sportsku

CVE]E JE PREDVQIVO ALI SE SA WIM TE[KO MO@E POGRE[ITI

ZNA^EWE CVE]A RU@A - uop{teno zna~i qubav

ORHIDEJA

PO BOJAMA Crvena boja - boja qubavi (boja vatre i krvi, izraz `ivota i `ivotne snage). Bela boja - ozna~ava po{tovawe, a u nekim kulturama, u na{oj na primer, nevinost. @uta boja - je boja qubomore (u nekim drugim prilikama je ova boja izraz prijateqstva). Plava boja - je boja vernosti. Ru`i~asta - ozna~ava ne`na ose}awa.

avanturu ili vikend putovawe. Ono {to najvi{e cene je sama pomisao da taj dan bude poseban i da ih neko smatra posebnim, pa se pobrinite prvenstveno oko toga! JARAC @ELI DODIRE UMESTO LEPIH RE^I Da ih partner zaboravi sigurno bi se naqutili. Ne `ele da dobiju, ali ni da poklone skupe poklone. Dodiri im zna~e vi{e od komplimenata, a i wihov su na~in iskazivawa emocija. Za Dan zaqubqenih o~ekuju prijateqstvo, odanost i pa`wu. Jedinstveni pokloni od srca s posebnim zna~ewem za vezu posebno im zna~e. [ta god planiralii, neka to bude jednostavno, ispuweno pri-

jatnim razgovorom, ali samo izme|u vas dvoje. Obradova}e ih ve~era na mestu na kojem su imali prvi sastanak. GLUPOST ZA VODOLIJE Pripadnici ovog znaka definitivno su najve}i protivnici komercijalizacije Dana zaqubqenih. Oni ne vole da se od wih ne{to o~ekuje, bilo to cve}e, ru`e ili romanti~ne poruke, a to isto ni oni ne tra`e od partnera. Ipak, ako su “sve`e” zaqubqene `ele ga slaviti, ali ni sami ne znaju kako bi. Smislite ne{to posebno i odaberite taj dan za prosidbu, ako ste o tome razmi{qali. Samo, pripremite govor unapred, Vodolija `e-

li da ga oborite s nogu, ali neka bude iskreno, iz srca. RIBE @ELE FILMSKI SCENARIO Valentin je dan za ostvarewe svih qubavnih snova romanti~nih Riba. Kako povremeno ose}aju svu te`inu `ivotnih problema na svojim le|ima, ohrabruju}i posteri, muzika i razglednice bi}e odli~an izbor za poklon koji }e ih istovremeno dirnuti i pomo}i im. Ne mo`ete pogre{iti ni sa akvarijumom za ribice ili opremom za vodene sportove. Ovaj sawivi znak obo`ava da ma{ta. Osve`avaju}i izlet na more, uz sve pogodnosti masa`e i saune, idealan je za Ribe.


PETAK 14. FEBRUAR 2014. GODINE

21

INTERVJU

GRUPA „S VREMENA NA VREME”, U QUBAVI 42 GODINE „ZA ONE KOJI VOLE”

E, VIDI[, OVO SAM JA VOLEO... - Meni je stvarno nejasno, za{to u demokratiji ~ovek ne mo`e da bude “najve}e bogatstvo” i da “narod bude svetiwa”. - Mnogo talenata je uni{teno nakaradnim pristupom umetnosti. - Na Dan zaqubqenih, ~ovek mo`e da ponudi samo Sebe! rekli su pored ostalog bra}a Vojislav \uki} Koki i Miomir \uki} Miki, odgovaraju}i na na{a pitawa uo~i ve~era{weg koncerta u ^a~ku Pojavili su se daleke 1972. godine singlom “Sun~ana strana ulice”. Niko nije profesionalni muzi~ar, a traju. Pesmu “Tra`i mene” Xoni [tuli} stavio je na plo~u “Azre”. Qubomir Ninkovi}, Asim Sarvan i bra}a Vojislav Koki i Miomir Miki \uki}, nastupaju zajedno ve} pune 42 godine, s mawim prekidima. Pamte ih po antologijskim baladama. Novo okupqawe nikada ih nije dovodilo u dilemu... Za intervju koji smo dobili za “Glas” uo~i koncerta naslovqenog “Za one koji vole”, zahvalni smo Dragi{i Radulovi}u. Uprkos pauzama koje je grupa pravila, jedinstveni ste po tome {to ste u istom sastavu opstali vi{e od 40 godina. Koja vrsta qubavi Vas je tako dugo vezala, pa ste istrajali kao tim? Vojislav \uki} Koki: - Za mene je grupa “S vremena na vreme” jedan specifi~an instrument u kome uba~eni muzi~ko-lirski sadr`aj dobija karakteristi~no, prepoznatqivo obele`je kojim dominiraju nepatvoreni oblici ose}ajnosti, nevezani za trendove, zanatsku ispraznu virtuoznost ili medijsku opsenu o veli~ini izvo|a~a. To, mo`da i ne razumevaju}i u potpunosti, vezuje ~lanove grupe. Miomir \uki} Miki: - Zanimqivo pitawe. Kad god smo prestajali sa radom kao grupa, svako bi oti{ao na svoju stranu i li~ni kontakti bi bili svedeni na minimum, ~ak {ta vi{e, postajali bi sasvim slu~ajni. Svako od nas ima svoj privatan, porodi~ni `ivot, svoju profesiju, hobi i ni{ta od toga nije vezano za grupu. Ali, na svaki poziv za daqi zajedni~ki rad na muzici bi se svako od nas bezrezervno odazivao i grupa bi nastavqala sa radom, kao da pauze nije bilo. Verovatno je taj neobavezuju}i, hedonisti~ki pristup, ina~e, veoma ozbiqnom poslu, davao svakom od nas dovoqan stepen slobode u odlu~ivawu i bio presudan za daqi rad. Kako ste Vi do`iveli svoj tre}i povratak na scenu 2013. godine i kako su Vas do`iveli na Kolarcu, u Podgorici, Novom Sadu? Kako publika danas reaguje na pionirske poduhvate u akusti~arskoj muzici?

Vojislav \uki} Koki: - Nakon postojawa od sedam godina (1972-79) i pauze od 14 godina, ponovnog okupqawa (1993-2000), pa pauze od 13 godina, bilo je za o~ekivati da }emo se po tre}i put okupiti. Tro~lani sastav je 2011, bez Asima Sarvana, a sa gostuju}im bubwarem i basistom, pod nazivom “Svremena{i” nastupio na “Beer Festu” u Beogradu i u beogradskom Domu omladine i pripremio teren za ponovno okupqawe kompletne ~etvorke za koncert na “Kolarcu” maja 2013. Emotivan susret oko hiqadu qudi, koji se prepoznaju po pripadnosti, ne samo gradu u kome `ive, ve} i po shvatawu `ivota i nemu{tog jezika prisne i iskrene komunikacije, obele`io je taj koncert. Sli~no je bilo i u Podgorici i Novom Sadu. Termin “akusti~arski” je potpuno izgubio smisao u vremenu kad je muzike sve mawe, a surogata svih vrsta sve vi{e. Miomir \uki} Miki: - To su bili, pre svega, koncerti pro`eti obostranom sna`nom razmenom emocija – kao kada se posle dugo godina sasvim slu~ajno sretnu dva, nekada, veoma bliska prijateqa. [to se akustike ti~e, nekada smo bili pioniri, a sada smo seniori… MALO LI JE SLOBODA DA PODR@AVA[ ONE KOJE CENI[? Originalni ste i po tome {to su Va{i koncerti postali deo redovnog koncertnog repertoara u Ustanovi kulture u Paliluli. Da li je to model opstanka i trajawa kvalitetne ponude i muzike na ovim prostorima? Vojislav \uki} Koki: - Originalna re{ewa su neophodna da bi se i{lo daqe. Tripli Koncert je pokazao da u vremenu zasi}enosti obiqem sadr`aja, ponavqawe okupqa sve ve}i broj pristalica. Svaki od ta tri koncerta je bio druga~iji i sadr`ajno, i po publici i gostima. Miomir \uki} Miki: - To je vi{e predlog za na~in rada u autorskoj muzici. Svako novo autorsko delo tra`i vreme i strpqewe koje je potrebno da bi se doneo sud o wemu. Prakti~no je nemogu}e, naro~ito danas, to uraditi na par razli~itih mesta i istovremeno usaglasiti sve potrebne okolnosti od kojih zavisi uspeh takvog poduhvata. Predlog je da se svaka grupa, autor, izvo|a~, redovno pojavquju u mestu svog delovawa, bez obzira na popularnost ili renome tog prostora. Publiku treba odnegovati, dati joj priliku i vreme da te razume… Naravno, da je to u suprotnosti sa estradnim principom velikih koncerata, po principu „take money and run“, ali mi smo uvek radili na ovaj, spori, na~in. Ponosite se ~iwenicom da ste kao bend ostali “vaninstitucionalna” tvorevina i da

Vam je takav status pru`io “satisfakciju slobode”. Koje slobode ste osvojili svojom muzikom? Vojislav \uki} Koki: - Mnogo talenata je uni{teno nakaradnim pristupom umetnosti. Mnogo samozvanih autoriteta je spre~ilo nadarene da ostvare i ostave dela. Grupa “S vreme na vreme” je, prvenstveno sebi, a zatim i drugima, snimaju}i im singlove prvence, omogu}ila opstanak na muzi~koj sceni (Sr|an Marjanovi}, Vlada i Bajka, Tamara i Nenad Pavlovi}, Jadranka Stojakovi} itd). Malo li je ta sloboda, da podr`ava{ one koje ceni{? Miomir \uki} Miki: - Osnovna i najva`nija sloboda je ta, da mo`emo da se svuda pojavimo bez ikakve prethodne pripreme i obja{wewa za{to smo tu… To ispada sasvim prirodno i normalno da se mi pojavqujemo posle 13-14 godina pauze i nastavqamo gde smo stali. RITUAL U KOME PRIZIVAMO MUZIKU Va`ite za sastav koji ne robuje ni trendovima, ni komercijali. Negujete akustiku i romantiku koja je prakti~no izumrla u ovom, gotovo brutalno pragmati~nom i utilitarnom svetu. Ipak, na Va{im koncertima u publici su sve generacije, ~ime to obja{wavate? Vojislav \uki} Koki: - Koncert je ritual u kome zajedno sa publikom prizivamo muziku. Ho}e li se pojaviti ili ne, zavisi podjednako od nas i od publike. Taj ose}aj nema veze sa godinama, ili ga ima{, ili ga nikad ne}e{ imati. Ali, sve ~e{}e sam svedok da stariji `ele svojim mla|ima da ka`u: “E vidi{, ovo sam ja voleo”. Miomir \uki} Miki: - Muzika je univerzalni jezik. Podele na stilove i `anrove su nastale iz potrebe za klasifikacijom i lak{im opredeqivawem. U su{tini, dobra pesma ili kompozicija je dobra bez obzira na klasifikaciju, i uvek }e imati svoje po{tovaoce, bez obzira na generacijsku pripadnost. Ako napravimo dobru pesmu, ona }e ostati i posle nas, samo to nije tako jednostavno uraditi… Mo`da je razlog u tome, {to smo pesme radili sa ciqem da prenesu poruku, a ne da se dopadnu {to ve}em broju slu{alaca. Utrli ste put akusti~arskoj sceni eks Jugoslavije, dokazuju}i da stvarawe muzike nije privilegija {kolovanih, ve} talentovanih muzi~ara. Mislite li i danas to isto? Vojislav \uki} Koki: - Apsolutno, definitivno i neopozivo. ^ak i talentovan, kad zaluta u ma{inu za dobijawe diploma, gubi od svog talenta. A za muziku je jedino merilo vreme.

Miomir \uki} Miki: - Talenat je neosporno potreban, ali nije presudan. Bez mnogo rada i usavr{avawa u tehnici svirawa i u poznavawu muzike, on nije od velike pomo}i. Termin „{kolovan“ u ovom smislu zna~i da nije neophodno zavr{iti sve potrebne {kole da bi se stekla pomenuta privilegija, ali je rad na muzi~kom usavr{avawu neophodan. Naro~ito u tehnici svirawa na akusti~nim instrumentima. POSLE SVIRAWA, NEMA KAJAWA... Kako vidite savremenu muzi~ku scenu i aktuelne kreatore popularne muzike, koga izdvajate, {ta je lo{e? Va{ hit “Put putuje karavan” smatraju za~etkom turbo-folka na ovim prostorima? Kajete li se ponekad zbog toga? Vojislav \uki} Koki: - Posle svirawa nema kajawa. Nismo imali nameru. Savremenu scenu nemam gde da vidim, sem po klubovima, a izdvajam Texas flood, Zorana Brankovi}a, Hot Club of Belgrade, od izdawa - Nikola Pejakovi} i Mar~elo. Miomir \uki} Miki: - Ne mogu da tvrdim da je „Karavan“ za~eo turbo-folk. Bio je veliki hit, ali mi ga nismo uradili ni sa namerom da bude hit, niti da pokrene neki novi pravac u muzici. Jednostavno, bio je deo na{ih eksperimenata sa elementima nacionalnog melosa. Va{ najve}i hit je pesma “Moj svet ~aroban i lep, sigurnost mi daje... ja verujem u to..”. Iako ka`ete da pevate o unutra{wem bi}u, koliko smo realno daleko od onog divnog ose}awa sigurnosti i lepote u `ivotu? Vojislav \uki} Koki: - Individualna sigurnost je stvar li~nosti i odgoja, kolektivna sigurnost je stvar ideologije. Meni je stvarno nejasno, za{to u demokratiji ~ovek ne mo`e da bude “najve}e bogatstvo” i da “narod bude svetiwa”. Kad toga nema – daleko smo od kolektivne sigurnosti. Miomir \uki} Miki: - Kada shvatimo da je svet u kome `ivimo deo svakoga od nas i da ga svako nosi u sebi, bio on lep ili ru`an, veseo ili tu`an, i da ga samo mi ~inimo onakvim kakav jeste, onda smo razumeli poruku ove na{e pesme. Daleko smo od sigurnosti i lepote, onoliko koliko smo se udaqili od sebe. [ta }ete ponuditi ~a~anskoj publici na Dan zaqubqenih i gde }ete jo{ nastupati? Vojislav \uki} Koki: - Sebe! Svaki koncert, kao da je prvi i posledwi! Miomir \uki} Miki: - Na Dan zaqubqenih ~ovek mo`e da ponudi samo sebe i to je poklon koji se ra~una. [to se daqih nastupa ti~e, to je ptawe za na{ menaxment, do{lo je vreme da se mi bavimo samo muzikom. Zorica Le{ovi} Stanojevi}


[TA DECA KA@U:

22

PETAK 14. FEBRUAR 2014. GODINE

KADA SI SRE]AN/NA?

DE^IJA STRANA Jana Ratkovi}: - Sre}na sam kada mi je ro|endan i kada mi Acka crta kowe.

Teodora Mikovi}: - Sre}na sam kad mi je ro|endan, dobijam igra~ke.

Aleksa Plazini}: - Sre}an sam kad se sa nekim igram i kad dobijem od mame igra~ku.

Milo{ Bo{kovi}: - Sre}an sam kada pada sneg. Volim da se grudvam i da pravim Sne{ka Beli}a.

Starija grupa, petogodi{wi mali{ani iz vrti}a „Majski cvet“ i i igram |aci i drugov , ja kad mi do|u ro odu svojoj ku}i d ka i al , ma a sve se sa wi Da imam brat m. sa jem ta os ponovo bio najboije. On bi mi bi bilo druga~ h igrao bi m wi i dan sa qi drug. Svak se sigurbi d ka ne ce. Po fudbal i igri pomirii zo br se bi ali no posva|ali, tajne. oje sv e sv o reka za koju se li. Wemu bih prijateqa, ima neku `equ o imam puno Svako od nas sre}niSre}an sam {t i. Tako sam i jo{ it h ar bi tv o os bi a se ne ali da imam brat nada da }e mu n i uvek bi su mi ispuwe e qe sv am i us o qa bi `e bi ja imao puno ji. Sa wim ne imam brata. to je `eqa da za igru. i osim jedne, a i} IV/1 imao dru{tvo imaju brata il i ar Dimitrije Il ug dr ji sto }” ~e Mnogi mo m sa Ja . ilica Pavlovi sami su “M ni d O[ ka ni ka, sestru i am puno igra~a Im . bi so j ojo sam u sv lim. Ponekime da ih de ali nemam sa

MOJA NA NEOSTVARE @EQA

ONO [TO NE ZNATE O SVOJIM CRTA]IMA…

VINI PU K wiga o Viniju Puu zasnovana je na pri~ama za laku no} koje je Alan A. Miln ~itao svom sinu Kristoferu Robinu.

Milnova inspiracija za likove bile su igra~ke wegovog sina. Tako je i Vini Pu bio medvedi} kojeg je Kristofer Robin dobio za svoj prvi ro|endan. Ime Vini Pu je dobio po pravom medvedu iz londonskog zoo-vrta, a prezime po jednom labudu. Prva kwiga o Viniju Puu pojavila se 1926. godine i medvjedi} je postao heroj me|u decom {irom sveta. Kako je sin odrastao i prestao da se igra sa medvedi}em, tako da je Milnova posqedwa kwiga "Ku}a na Puovom }o{ku" izdata 1928. godine.U woj se Kristofer Robin priprema za internat, a na jednoj kasnijoj ilustraciji prikazan je kako izbacuje Pua iz

KADA SPOJI[ BROJEVE OD 1 DO 20 I NACRTA[ ME TAKO - OBOJI]E[ ME LAKO

ku}e. Igra~ke se danas ~uvaju u "Public Library" u Wujorku. koji godi{we poseti 750.000 qudi. Kwige o Viniju Puu prevedene su na 46 jezika, ukqu~uju}i esperanto i latinski. U 29 zemaqa sveta deca ~itaju pri~e i gledaju crtane filmove o Puu.

^asopis "Vini Pu" izlazi u 34 zemqe. Prvi animirani film u kome se pojavio Pu je "Vini Pu i drvo meda" nastao je 4. februara 1966. godine. Animirao ga je "Diznijev" crta~. Vini Pu je toliko popularan u Poqskoj da je jedna ulica u Var{avi nazvana wegovim imenom.

Oboji medu omiqenim bojama!

KAD SAM TU@AN JA SAM @UT, IZNENA\EN JA POPLAVIM OD STRAHA POZELEMIM, QUT POCRVENIM, A OD SRE]E U[ARENIM…

DA LI ZNA[

LAVIRINT

Prona|i deset detaqa po kojima se razlikuju ove dve slike

- Najve}e jaje ima noj, a najmawe kolibri – nojevo je jaje 2000 puta ve}e od kolibrijevog

- Nojevo oko je ve}e - Delfini spavaju s od wegovog mozga jednim otvorenim okom

- Delfini koji `ive u reci Amazon, roze su boje

Zvuk putuje tri puta br`e kroz vodu nego kroz vazduh


PETAK 14. FEBRUAR 2014. GODINE

23

LU^ANI

NOVOSTI IZ TURISTI^KE ORGANIZACIJE OP[TINE LU^ANI

TURISTI^KA PONUDA USKORO I NA VEB SAJTU!

Zaposleni u Turisti~koj organizaciji op{tine Lu~ani se ovih dana aktivno pripremaju za u~e{}e na beogradskom Sajmu turizma, koji se odr`ava od 27. februara do 2. marta, gde }e biti predstavqena kompletna turisti~ka ponuda draga~evskog kraja za 2014. godinu. Najzna~ajniji segment prezentacije bi}e posve}en predstoje}em 54. Saboru truba~a u Gu~i.

ako najavquju u Turisti~koj organizaciji, ove godine }e tokom 54.Sabora truba~a u Gu~i po prvi put biti organizovan i zvani~ni kamp za turiste, sa svim prate}im sadr`ajima, u ciqu unapre|ewa ponude sme{taja za kampere. Kamp prostor i sve zna~ajne lokaci-

K

bi}e izra|ena i android aplikacija Sabora, sa svim programskim i servisnim informacijama. Dobra saradwa je ve} uspostavqena sa Turisti~kom organizacijom Srbije i organizacijama u okru`ewu, kojima }e na osnovu protokola o uzajamnoj saradwi na Saboru truba~a biti ponu|en prostor za promociju turisti~kih ponuda wihovih podru~ja. I Turisti~ka organizacija op{tine Lu~ani }e tokom godine koristiti mogu}nost da na poznatim manifestacijama {irom Srbije promovi{e svoju turisti~ku ponudu. - Skriveni {arm Draga~eva se nalazi u lepoti i ~istoti prirode, ali i qudima, koji su maksimalno gostoqubivi. Tu su i na{i kulturno-istorijski spomenici, kojima se ponosimo. U uslovima ekonomske krize, turizam se izdvaja kao posebna razvojna {ansa na{eg kraja. Imamo ~uveni Draga~evski sabor truba~a, koji je izrastao u svetski brend i po wemu smo prepo-

Osim sajamskih nastupa i promocije turisti~kih potencijala Draga~eva putem sredstava javnog informisawa, Turisti~ka organizacija posebnu pa`wu posve}uje mogu}nostima koje pru`a internet. Kompletna turisti~ka ponuda Op{tine, sa raznovrsnim servisnim i drugim za turizam veoma bitnim informacijama, uskoro }e biti predstavqena i na veb sajtu ove turisti~ke organizacije. Kako isti~e Rai~i}, op{tini Lu~ani nedostaje Strategija odr`ivog razvoja turizma, kao temeqni dokument kojim }e biti jasno definisani ciqevi turisti~kog razvoja ovog podru~ja, ukqu~uju}i i mehanizme wihovog ostvarivawa. Otuda }e glavno te`i{te aktivnosti Turisti~ke organizacije u ovoj godini upravo biti usmereno na izradu ovog va`nog dokumen-

ta. Osim toga, kako navodi Rai~i}, postoje}a turisti~ka signalizacija na teritoriji Op{tine je u lo{em stawu. U toku je izrada projekta koji }e obuhvatiti obnavqawe stare i izradu nove turisti~ke signalizacije, koja }e u potpunosti odgovarati turisti~kim potencijalima draga~evskog kraja. Nova turisti~ka sezona bi}e obele`ena postavqawem informacionih tabli, pomo}u kojih }e turisti, pa i sami `iteqi ovog podru~ja, dobiti odgovaraju}e smernice na koji na~in da do|u do atraktivnih turisti~kih lokaliteta. Obele`avawe planinarskih i biciklisti~kih staza bi}e zavr{eno na prole}e. Nakon zavr{etka ovog veoma zna~ajnog posla, i podru~je op{tine Lu~ani posta}e sastavni deo mape planinarskih i biciklisti~kih staza Srbije. V. S.

OSNOVANA MRE@A SARADWE POQOPRIVREDNIH REGIONA SRBIJE

je sabori{ta }e tokom odr`avawa najve}e truba~ke smotre na svetu biti adekvatno obele`eni saborskom signalizacijom, {to bi trebalo da doprinese lak{em snala`ewu sabora{a i poboq{awu imixa Gu~e u o~ima posetilaca. U tom kontekstu,

znatqivi na svim meridijanima. Na{ zadatak je da na{e turisti~ke potencijale svetu predstavimo na najboqi mogu}i na~in i da goste privu~emo da u Draga~evo dolaze ne samo tokom avgusta, ve} i u drugim periodima godine - ka`e Milan Rai~i}, direktor Turisti~ke organizacije.

ZA JA^I AGRAR I BOQI PLASMAN PROIZVODA! Osam poqoprivrednih udru`ewa i zemqoradni~kih zadruga su u petak, 7. februara, u Ariqu osnovali Mre`u saradwe poqoprivrednih regiona Srbije, kao interesno organizovanu grupu organizacija, zasnovanu na stvarawu boqih uslova za opstanak i razvoj sela, poqoprivrednika, poqoprivrednih gazdinstava, udru`ewa, zadruga... Mre`a je nepoliti~ka organizacija, otvorena za saradwu sa pojedincima i organizacijama dr`avnog, privrednog i civilnog sektora na bazi me|usobnog uva`avawa i po{tovawa samostalnosti u radu. lanice Mre`e dele zajedni~ko mi{qewe i inicijativu da samo organizovani i udru`eni poqoprivrednici mogu unapre|ivati proizvodwu i opstati na tr`i{tu. Na Skup{tini je izabran Izvr{ni odbor Mre`e, koji je sastavqen od predstavnika udru`ewa iz Ariqa, Gu~e i Grocke. U narednom periodu, Mre`a }e izraditi strategije razvoja regiona osniva~a i predstaviti ih javnosti. Pored Udru`ewa poqoprivrednika Draga~eva iz Gu~e i Udru`ewa “Eko-vo}e� iz Ariqa, u osnivawu Mre`e su u~estvovala udru`ewa i zadruge iz Vaqeva,

^

Ra{ke, Grocke, Ku~eva, Aleksandrovca... Osniva~koj skup{tini su prisustvovali gosti iz Kawi`e, Ivawice, Po`ege, [apca, koji imaju nameru da se u narednom periodu prikqu~e Mre`i. Za predsednika Izvr{nog odbora izabran je Bo`o Jokovi} iz Ariqa, koji je izjavio da }e nastojati da Mre`a u najkra}em vremenskom roku dobije strategiju razvoja i otpo~ne saradwu sa resornim ministarstvom. Zakqu~io je da poqoprivrednici mogu da postignu boqe rezultate u proizvodwi iskqu~ivo udru`ivawem i zajedni~kim nastupom na tr`i{tu. Osniva~koj skup{tini Mre`e su prisustvovali i podr`ali inicijativu poqoprivrednih udru`ewa i zadruga @eqko Rado{evi}, dr`avni sekretar, Dragan Mirkovi}, rukovodilac Sektora za ruralni razvoj u Ministarstvu poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede Republike Srbije, Nikola Mihajlovi}, predsednik Zadru`nog saveza Srbije, akademik prof. dr Slobodan Ne{kovi} iz Srpske kraqevske akademije nauka i Dragan Longvinov, predsednik Dru{tva srpsko-rusko-beloruskog prijateqstva. V. S.


24

OGLASI

Na osnovu ~lana 14. stav. 1. Zakona o jedinstvenom bira~kom spisku (''Slu`beni glasnik Republike Srbije'', br. 104/2009 i 99/2012) i ta~ke 10.stav 2. Uputstva za sprovo|ewe Zakona o jedinstvenom bira~kom spisku (''Slu`beni glasnik Republike Srbije'', br.15/2012), Gradska uprava za op{te i zajedni~ke poslove grada ^a~ka daje

PETAK 14. FEBRUAR 2014. GODINE

Na osnovu ~lana 25. Zakona o javnim preduze}ima ("Sl.glasnik RS" br.119/2012, 119/13), ~lana 16. Statuta Turisti~ke organizacije op{tine Lu~ani "Draga~evo" ("Sl.glasnik op{tine Lu~ani" br 9/13) i ~lana 2. Poslovnika o radu upravnog odbora javne ustanove turisti~ke organizacije op{tine Lu~ani "Draga~evo" broj:10-2/14 od 08. 04. 2013.godine, Upravni odbor Turisti~ke organizacije "Draga~evo" ogla{ava

O B A V E [ T E WE O IZLAGAWU NA JAVNI UVID DELA BIRA^KOG SPISKA ZA PODRU^JE GRADA ^A^KA Gradska uprava za op{te i zajedni~ke poslove grada ^a~ka izla`e na javni uvid deo bira~kog spiska za podru~je grada ^a~ka za izbore za narodne poslanike Narodne skup{tine Republike Srbije, raspisanih za 16. mart 2014. godine. Deo bira~kog spiska se izla`e na taj na~in {to se putem ra~unarske opreme uno{ewem jedinstvenog mati~nog broja gra|anina omogu}ava provera da li je upisan u bira~ki spisak i da li su upisani ta~ni podaci. Od dana progla{ewa izborne liste pravo na uvid u bira~ki spisak po istom postupku ima i podnosilac izborne liste ili lice koje on ovlasti. Bira~ki spisak je izlo`en u ^a~ku, u ulici @upana Stracimira br.2. (zgrada sedi{ta organa grada), kancelarija br.213., drugi sprat. Svaki gra|anin, a od dana progla{ewa izborne liste i podnosilac izborne liste, mo`e Gradskoj upravi za op{te i zajedni~ke poslove do 28. februara 2014. godine u 24,00 ~asa, podneti zahtev za promenu u bira~kom spisku, ako on ili drugi gra|anin nije upisan u bira~ki spisak ili je upisan, a nema bira~ko pravo ili nema bira~ko pravo na podru~ju jedinice lokalne samouprave u kojoj je upisan u bira~ki spisak. Uz zahtev se prila`u zakonom propisani dokazi za vr{ewe promene, a ako zahtev ne podnosi podnosilac progla{ene izborne liste prila`e se i dato punomo}je overeno u skladu sa zakonom. Proveru li~nih podataka upisanih u bira~ki spisak imaju i privremeno odseqena lica iz stalnog mesta boravka (raseqena lica) koja su u bira~ki spisak upisana po mestu boravi{ta, kao i lica koja postaju punoletna i sti~u bira~ko pravo najkasnije na dan izbora 16. marta 2014. godine. Gra|anin mo`e najkasnije do 22. februara 2014. godine u 24,00 ~asa podneti op{tinskoj/gradskoj upravi prema mestu boravi{ta zahtev za upis u bira~ki spisak podatak o tome da }e glasati prema mestu boravi{ta u zemqi (izabrano mesto glasawa). Bira~i koji imaju boravi{te u inostranstvu obave{tavaju se preko diplomatsko-konzularnog predstavni{tva Republike Srbije da do 22. februara 2014. godine u 24,00 ~asa mogu op{tinskoj/gradskoj upravi po mestu prebivali{ta u zemqi podneti zahtev da se u bira~ki spisak upi{e podatak da }e na predstoje}im izborima glasati u inostranstvu. Nakon zakqu~ewa bira~kog spiska 28. februara 2014. godine u 24,00 ~asa, najkasnije do 12. marta 2014. godine u 24,00 ~asa zahtev za promenu u bira~kom spisku podnosi se Gradskoj upravi za op{te i zajedni~ke poslove grada ^a~ka ili neposredno Ministarstvu pravde i dr`avne uprave u Beogradu, koje odlu~uje po zahtevu za gra|ane sa prebivali{tem, odnosno za interno raseqena lica sa boravi{tem na teritoriji grada ^a~ka. Uvid u bira~ki spisak i promene u bira~kom spisku gra|ani mogu vr{iti svakog radnog dana i subotom u vremenu od 7 do 15 ~asova, neposredno ili telefonom na br. 309-027. Uvid u bira~ki spisak mo`e se izvr{iti i elektronskim putem na zvani~noj internet stranici Ministarstva pravde i dr`avne uprave ili sajta Republi~ke izborne komisije.

Grad ^a~ak Gradska uprava za op{te i zajedni~ke poslove grada ^a~ka Broj: 208-1/14-IV-7-07

Gradska uprava za urbanizam grada ^a~ka, na osnovu ~lana 10. stav 1. Zakona o proceni uticaja na `ivotnu sredinu (“Sl. glasnik RS”, broj 135/2004 i 36/2009), obave{tava zainteresovane organe, organizacije i javnost o

PODNETOM ZAHTEVU ZA ODLU^IVAWE O POTREBI PROCENE UTICAJA NA @IVOTNU SREDINU 1. Gradskoj upravi za urbanizam grada ^a~ka podnet je zahtev investitora “TELEKOM SRBIJA” AD, za odlu~ivawe o potrebi procene uticaja na `ivotnu sredinu projekta radio bazne stanice mobilne telefonije na lokaciji “CA TRNAVA 2” - CA77, CAU77, koji se realizuje na k.p. broj 1813/3 K.O. Trnava, teritorija grada ^a~ka. 2. Zainteresovani organi, organizacije i gra|ani mogu izvr{iti uvid u podatke, obave{tewa i dokumentaciju iz zahteva investitora u gradskoj upravi za urbanizam grada ^a~ka, @upana Stracimira broj 35, III sprat, soba 12, svakim radnim danom 08,00 do 12,00 ~asova, kao i dostaviti svoje mi{qewe o podnetom zahtevu na istu adresu u roku od 10 dana od dana objavqivawa ovog obave{tewa. 3. Gradska uprava za urbanizam grada ^a~ka, na osnovu rezultata navedenog upravnog postupka, done}e re{ewe kojim odlu~uje da li je za izgradwu predmetnog objekta neophodno sprovesti postupak procene uticaja na `ivotnu sredinu. NA^ELNIK UPRAVE, Milo{ Milosavqevi}, dipl. ing. arh

JAVNI KONKURS ZA IMENOVAWE DIREKTORA TURISTI^KE ORGANIZACIJE "DRAGA^EVO" Podaci o javnoj ustanovi: Turisti~ka organizacije op{tine Lu~ani "Draga~evo" Gu~a, Trg slobode bb, 32230 Gu~a, PIB:108127597, MB17834843. Prete`na delatnost: 8413 - ure|ewe poslovawa i doprinos uspe{nijem poslovawu ekonomije (turizam) Radno mesto: direktor Turisti~ke organizacije op{tine Lu~ani "Draga~evo" sa sedi{tem u Gu~i, direktor se imenuje na 4 godine Mesto rada: Gu~a, Trg slobode bb U skladu sa Zakonom i Odlukom o sprovo|ewu javnog konkursa za imenovawe direktora Turisti~ke organizacije op{tine Lu~ani "Draga~evo" u izbornom postupku ocewuju se: 1. Stru~na osposobqenost ste~ena obrazovawem 2. Stru~na osposobqenost ste~ena radnim iskustvom na rukovode}im mestima u javnim ustanovama iz oblasti turizma 3. Znawa u oblasti: - poznavawe propisa kojima se ure|uje funkcionisawe lokalne samouprave - poznavawe delatnosti turisti~ke organizacije - poznavawe propisa kojma se ure|uje pravni polo`aj ustanova - poznavawe op{tih propisa o radu, a na osnovu razgovora sa kandidatom. 4. Ve{tine kandidata i to: - ve{tine analiti~kog rezonovawa i zakqu~ivawa, - ve{tine rukovo|ewa, strate{kog planirawa i upravqawa, - organizacione sposobnosti, ve{tine upravqawa resursima (materijalnim, finansijskim, kadrovskim i drugim resursima zna~ajnim za rad turisti~ke organizacije) vrednuju se ocenom Programa rada turisti~ke organizacije koji kandidati dostavqaju uz prijavu za konkurs.

Uslovi za imenovawe direktora i podaci o dokazima koji se dostavqaju uz prijavu: 1. Da je punoletan i dr`avqanin Republike Srbije - Dokaz: izvod iz mati~ne kwige ro|enih i uverewe o dr`avqanstvu 2. Da je poslovno sposoban *Dokaz: potvrda Centra za socijalni rad 3. Da nije osu|ivan za krivi~na dela protiv privrede, pravnog saobra}aja i slu`bene du`nosti - Dokaz: uverewe nadle`nog suda da lice nije osu|ivano za predmetna krivi~na dela 4. Da ima najmawe VI stepen stru~ne spreme pravnog, ekonomskog ili turisti~kog smera - Dokaz: diploma o stru~noj spremi/uverewe o diplomirawu 5. Da ima radno iskustvo na rukovode}im poslovima u javnim ustanovama iz oblasti turizma - Dokaz: isprava/potvrda kojom se dokazuje radno iskustvo na rukovode}im poslovima u javnim ustanovama iz oblasti turizma 6. Poznavawe rada na ra~unaru (MS office, internet) - Dokaz: sertifikat/potvrda ovla{}ene {kole ra~unara 7. Poznavawe najmawe dva strana jezika - Dokaz: sertifikat/potvrda ovla{}ene {kole stranih jezika. Svi dokazi dostavqaju se uz prijavu u originalu ili u overenoj fotokopiji. Lice ovla{}eno za davawe obave{tewa o javnom konkursu: Vuka{in Dramli}, dipl. turizmolog, telefon: 032 855 886 , 060 431 43 43. Rok za podno{ewe prijava je 15 dana od dana objavqivawa u listu "^a~anski glas". Adresa na koju se podnose prijave: Prijave sa kompletnom dokumentacijom podnose se Skup{tini op{tine Lu~ani - Komisiji za imenovawe direktora javnih preduze}a op{tine Lu~ani, Ul. JA br. 5, 32240 Lu~ani, sa naznakom za "Javni konkurs - imenovawe direktora Turisti~ke organizacije op{tine Lu~ani "Draga~evo"-NE OTVARAJ. Na pole|ini koverta navesti ime i prezime i adresu kandidata. Neblagovremene, nerazumqive i prijave uz koje nisu prilo`eni svi potrebni dokazi, Komisija odbacuje zakqu~kom protiv koga nije dopu{tena posebna `alba.


PETAK 14. FEBRUAR 2014. GODINE

25

LU^ANI

U DOMA]INSTVU RAJKA PETRI]EVI]A, MLADOG POQOPRIVREDNIKA IZ TURICE

RAD I UPORNOST - TEMEQ USPEHA!

Dvadesettrogodi{wi Rajko Petri}evi} se bavi poqoprivredom ve} pet godina. Iako je trgovinski tehni~ar po struci, kada je napunio 18 godina, odlu~io je da se posveti proizvodwi mleka. Po~etni kapital da zasnuje ozbiqan porodi~ni biznis nije imao, pa se obratio banci. Kako ka`e, bankarski slu`benici su ga gledali sa nevericom. Najverovatnije su razmi{qali da on, tako mlad i neiskusan, svakako i nije svestan u {ta se upu{ta. Ipak, brzo se ispostavilo da ovaj mladi Draga~evac vrlo dobro zna {ta ho}e i istrajno radi na ostvarewu zami{qenih ciqeva.

Pedesetak draga~evskih poqoprivrednika su u pro{loj godini o tro{ku lokalne samouprave putovali u Sloveniju, kako bi se upoznali sa dostignu}ima slovena~kog agrara. Zbog porodi~nog posla, Rajko nije mogao da se prikqu~i tom studijskom putovawu, ali je bio u prilici da pogleda video-zapise iz Slovenije. Najvi{e mu se dopalo {to su slovena~ki poqoprivrednici uspeli da naprave sjajan spoj izme|u poqoprivrede i seoskog turizma. Uo~io je da wegovo seosko gazdinstvo ima dobru osnovicu da krene u takvom smeru. Za sme{taj potencijalnih gostiju trebalo bi da podigne dve ili tri brvnare. Ukoliko bi realizovao ovakvu ideju, deo poqoprivrednih proizvoda bi mogao da plasira direktno na imawu - kroz seoski turizam. Petri}evi}i trenutno nisu dovoqno mo}ni da finansiraju jedan ovakav projekat. Ipak, mo`da }e jednoga dana ovaj divan san biti i ostvaren, jer wihov naslednik Rajko, prepoznatqiv po marqivosti i upornosti, rado prihvata nove izazove.

ok je Rajko i{ao u sredwu {kolu, wegovi roditeqi su imali samo dve krave. Sir i kajmak su prodavali na mle~noj pijaci u ^a~ku. Ve} tada je po~eo da razmi{qa o pro{irewu proizvodwe. Od poqoprivrednih ma{ina su imali samo motokultivator, pa su bili prinu|eni da se oslawaju na svoju fizi~ku snagu. Livade su kosili i grabili ru~no, ali voqu za radom nikako nisu gubili...

D

Svoj na svome... - Prvo smo kupili traktor. Kako smo {irili posao i obrtali vi{e novca, kupovali smo polako mehanizaciju. Koristili smo kredite, jer drugog izbora nismo imali. Prvu {talu smo izgradili za {est muznih grla. Sa pro{irivawem stada, morali smo da obezbedimo ve}i i moderniji objekat. Ostavqali smo `ensku telad, tako da nismo morali da kupujemo junice. Danas imamo dvadeset kvalitetnih grla: odraslih krava, mladih junica i teladi, prete`no simentalske rase. Proizvodwu smo {irili korak po korak, a sada bi trebalo na isti na~in da uve}avamo i posed. Imamo samo ~etiri hektara obradive zemqe, a obra|ujemo deset puta vi{e. Do sada smo koristili bankarske kredite, {to u dana{wim uslovima privre|ivawa predstavqa veliki rizik. Iako je u pojedinim periodima bilo vrlo te{ko, redovno smo otpla}ivali svoje kreditne obaveze, a to je zahtevalo ogroman trud i veliku odgovornost - ka`e Rajko, ne skrivaju}i zadovoqstvo {to }e u maju otplatiti i posledwu ratu kredita, tako da }e, nakon du`eg vremenskog perioda, opet biti “svoj na svome�. Iskreno veruje

da }e u narednom periodu biti sposoban da polako, iz sopstvenih prihoda, finansira zavr{etak mlekare, uve}awe stada, kao i kupovinu zemqe. Petri}evi}i dnevo prera|uju stotinak litara mleka, jer trenutno u staji imaju vi{e steonih krava. Nedeqno proizvode oko 100 kilograma sira i ~etrdesetak kilograma kajmaka. Svoj prvoklasni beli mrs prete`no prodaju u Ariqu. Imaju i stalne kupce iz Beograda, tako da se mogu svrstati u grupu retkih proizvo|a~a

koji nemaju problema u plasmanu svojih proizvoda. Kako ka`e Rajko, ovaj vid proizvodwe je veoma isplativ, pod uslovom da sto~ar gaji vi{e krava. Cene su dobre: stari sir prodaju za 350, a kajmak za 700 dinara po kilogramu. - Kao proizvo|a~ mleka, imam pravo na subvencije koje dr`ava daje po umati~enom grlu. Ove godine one iznose 20 hiqada dinara. Iako je bilo najava da }e subvencije biti uve}ane, do{lo je do wihovog umawewa. Ipak, zadovoqan sam {to dr`ava stimuli{e

na{u proizvodwu, bez obzira kolika je visina podsticajnih sredstava. U uslovima ekonomske krize, svaki dinar koji sti`e sa strane je dragocen. Kada je re~ o regresirawu goriva, s obzirom na to da obra|ujemo 40 hektara zemqe, od kojih su samo ~etiri u na{em vlasni{tvu, nismo u prilici da iskoristimo subvencije za zemqu uzetu u zakup, jer vlasnici wiva naj~e{}e ne `ele da potpisuju ugovore - ka`e mladi draga~evski doma}in, koji je navikao da se najvi{e uzda u svoj sopstveni rad, a ako dr`ava i lokalna samouprava koliko bilo pomognu - dobro mu do|e, ba{ kao i svakom drugom poqoprivred-

nom proizvo|a~u u Srbiji. - Drago mi je {to su poqoprivrednici Draga~eva uvideli potrebu da se organizuju. Osnovali smo sopstveno udru`ewe, koje }e zastupati na{e interese i najverovatnije prerasti u zemqoradni~ku zadrugu. Mo`da bi bilo najboqe da lokalna samouprava podsticaje agraru usmerava preko poqoprivrednih udru`ewa ili zadruga. Selima mnogo toga nedostaje. Prioritet svakako jeste navodwavawe. U Turici imamo dovoqno vode, ali nam nedostaje boqa mehanizacija. Konkretno, u mom doma}instvu, trebalo bi da kupimo jo{ jedan veliki traktor i utovariva~ za stajsko |ubrivo. Trenutno nisam u stawu da izdvojim tako velika sredstva, pa bi nam svaki vid podsticaja u ovoj oblasti dobro do{ao. Kada otplatimo kredite, mo`da bismo mogli da konkuri{emo za subvencije koje dr`ava odobrava za obnavqawe mehanizacije - ka`e Rajko.

Jagma za draga~evskim belim mrsom Rajko ka`e da u wihovom malom porodi~nom biznisu u~estvuju ravnopravno svi uku}ani. @ivi sa ocem, majkom, babom i dedom. Svi imaju mnogo iskustva u seoskim poslovima. Baka i majka prera|uju mleko na tradicionalni na~in, onako kako su to radile oduvek vredne draga~evske planinke, a o kvalitetu wihovog sira i kajmaka najboqe govori podatak da sa ariqske pijace robu ne vra}aju. Vlada prava jagma za wihovim proizvodima. Sve {to iznesu na tezgu - prodaju. Mu{ki ~lanovi porodice su prvi na wivi, ali i u svim drugim te{kim poslovima na farmi. Rame uz rame, tri generacije polako podi`u malu porodi~nu fabriku. Veliku moralnu podr{ku Rajku pru`a i wegova devojka Marija, ina~e Ivawi~anka, koja ~esto gostuje u wegovom doma}instvu. Iako se jo{ uvek {koluje, ve} je sasvim sigurna da }e, nakon zavr{etka sredwe {kole, gradski `ivot zameniti seoskim. Kako ka`e, jo{ od malih nogu je volela `ivotiwe i do sada nije imala priliku da im se ozbiqnije posveti. Svoje slobodno vreme rado provodi na farmi i trudi se da bude od koristi. Petri}evi}i planiraju da postepeno uve|avaju svoje mle~no stado. Kupovina zemqi{ta, kako isti~u, predstavqa polaznu osnovu za realizaciju daqih planova, pa }e im biti prioritetna u ovoj godini. Planiraju i podizawe novog zasada maline, jer su se oduvek sporadi~no bavili i malinarstvom. V. S.


26

OGLASI

Na osnovu ~lana 28. Odluke o postavqawu privremenih objekata na teritoriji grada ^a~ka ("Sl. list grada ^a~ka" 5/2011 ) i ~lana 5. Programa postavqawa bilborda na teritoriji grada ^a~ka ( "Sl. list grada ^a~ka" br.1/2014), Gradsko ve}e grada ^a~ka na sednici odr`anoj dana 12. 02. 2014. godine raspisuje:

JAVNI

KONKURS

RADI PRIKUPQAWA PONUDA ZA DODELU LOKACIJA U ZAKUP ZA POSTAVQAWE BILBORDA NA TERITORIJI GRADA ^A^KA Postavqawe bilborda vr{i}e se u skladu sa Programom postavqawa bilborda na teritoriji grada ^a~ka ("Sl.list grada ^a~ka" br. 1/14) na slede}im lokacijama:

1. LOKACIJA Naziv ulice: - Ulica devet Jugovi}a, od raskrsnice sa @elezni~kom ulicom do kru`nog toka kod kafane "Car Lazar"; Broj planiranih bilborda: - Planira se postavqawe ~etiri bilborda, jedan kod ulaza u park i tri na sredi{wim razdelnim ostrvima; Katastarske parcele na kojima se postavqaju bilbordi: - na delu k.p.br.1017/1 KO ^a~ak - bilbord br.1, - na delu k.p.br. 1018 KO ^a~ak - bilbordi br.2 i 3, - na delu k.p.br.2193 KO ^a~ak - bilbord br. 4; Dimenzije bilborda i polo`aj nose}ih elemenata: - 4.0m x 3.0m, sa jednim nosa~em na sredini koji je op{iven plastificiranim pocinkovanim limom ili inoksom; Polo`aj: - Prema grafi~kom prilogu (bilbord br. 1 kod ulaza u park, bilbordi 2,3 i 4 na razdelnim ostrvima, pod uglom od 45o u odnosu na ivice razdelnih ostrva, minimalno rastojawe bilborda od ivice kolovoza 0.5m ).

2. LOKACIJA Naziv ulice: - Ulica kraqa Petra, od raskrsnice sa Ulicom Filipa Filipovi}a do raskrsnice sa Ulicom Cara Du{ana; Broj planiranih bilborda: - Planira se postavqawe 2 bilborda, jedan kod ulaza u park i jedan kod Ulice cara Du{ana; Katastarska parcela na kojoj se postavqaju bilbordi: - na delovima k.p.br.2168 KO ^a~ak - bilbord br.1 i 2; Dimenzije bilborda i polo`aj nose}ih elemenata: - 4.0m x 3.0m, sa jednim nosa~em na sredini koji je op{iven plastificiranim pocinkovanim limom ili inoksom; Polo`aj: - Prema grafi~kom prilogu (bilbord 1 kod ulaza u park, bilbord 2 uz trotoar, minimalno rastojawe bilborda od ivice kolovoza 0,5m).

3. LOKACIJA Naziv ulice: - Ulica Svetog Save kod benzinske pumpe; Broj planiranih bilborda: - Planira se postavqawe jednog bilborda pored benzinske pumpe; Katastarska parcela na kojoj se postavqaju bilbordi: - na delu k.p.br.2168 KO ^a~ak - bilbord br.1; Dimenzije bilborda i polo`aj nose}ih elemenata: - 4.0m x 3.0m, sa jednim nosa~em na sredini koji je op{iven plastificiranim pocinkovanim limom ili inoksom; Polo`aj: - Prema grafi~kom prilogu (bilbord br.1 na trotoaru, minimalno rastojawe bilborda od ivice kolovoza 0.5m). 4. LOKACIJA Naziv ulice: - Bulevar Vuka Karaxi}a, od hotela "Morava" do raskrsnice sa Ulicom Stevana Prvoven~anog; Broj planiranih bilborda: - Planira se postavqawe pet bilborda na sredi{wim razdelnim ostrvima. Katastarske parcele na kojima se postavqaju bilbordi: - na delu k.p.br. 1470/4 KO ^a~ak - bilbord br.1, - na delu k.p.br. 3929/2 KO ^a~ak - bilbord br.2, - na delu k.p.br. 3949/3 KO ^a~ak - bilbord br.3, - na delu k.p.br. 3815/2 KO ^a~ak - bilbord br.4, - na delu k.p.br. 3812/1 KO ^a~ak - bilbord br.5; Dimenzije bilborda i polo`aj nose}ih elemenata: - 4.0m x 3.0m, sa jednim nosa~em na sredini koji je op{iven plastificiranim pocinkovanim limom ili inoksom; Polo`aj: - Prema grafi~kom prilogu (pod uglom od 45o u odnosu na ivicu razdelnih ostrva, minimalno rastojawe bilborda od ivice kolovoza 0.5m).

PETAK 14. FEBRUAR 2014. GODINE

5. LOKACIJA Naziv ulice: Bulevar Vuka Karaxi}a, od raskrsnice sa Ulicom Stevana Prvoven~anog do naseqa "Avenija 2"; Broj planiranih bilborda: - Planira se postavqawe sedam bilborda, pet na sredi{wim razdelnim ostrvima i dva bilborda na kraju Bulevara Vuka Karaxi}a. Katastarske parcele na kojima se postavqaju bilbordi: - na delu k.p.br. 6088/7 KO ^a~ak - bilbord br.1 i 2, - na delu k.p.br. 6134/4 KO ^a~ak - bilbord br.3, 4 i 5, - na delu k.p.br. 6142/1 KO ^a~ak - bilbord br.6, - na delu k.p.br. 6144/7 KO ^a~ak - bilbord br.7; Dimenzije bilborda i polo`aj nose}ih elemenata: - bilbordi br.1, 2, 3, 4, 5 i 7 su dimenzija 4.0m x 3.0m, sa jednim nosa~em na sredini koji je op{iven plastificiranim pocinkovanim limom ili inoksom, bilbord br. 6 je dimenzija 8.0m x 3.0m, sa jednim ili dva nosa~a, koji su op{iveni plastificiranim pocinkovanim limom ili inoksom; Polo`aj: - Prema grafi~kom prilogu (bilbordi br.1,2,3,4 i 5 su pod uglom od 45o u odnosu na ivi~wake razdelnih ostrva, minimalno rastojawe bilborda od ivice kolovoza 0.5m, bilbord br. 6 je postavqen upravno na osu Bulevara Vuka Karaxi}a, minimalno rastojawe od postoje}eg kolovoza 5.0m, bilbord 7 je postavqen upravno na osu Bulevara Vuka Karaxi}a, minimalno rastojawe od postoje}eg kolovoza 1.0m).

6. LOKACIJA - Naziv ulice: - Bulevar oslobo|ewa, od raskrsnice sa Nemawinom ulicom do raskrsnice sa Bulevarom oslobodilaca ^a~ka; - Broj planiranih bilborda: - Planira se postavqawe ukupno osam bilborda, dva bilborda kod raskrsnice sa Nemawinom ulicom i 6 bilborda na ivi~nim zelenim povr{inama. - Katastarska parcela na kojoj se postavqaju bilbordi: - na delovima k.p.br. 5177/1 KO ^a~ak - svi bilbordi; - Dimenzije bilborda i polo`aj nose}ih elemenata: - 4.0m x 3.0m, sa jednim nosa~em na sredini koji je op{iven plastificiranim pocinkovanim limom ili inoksom; - Polo`aj: - Prema grafi~kom prilogu (bilbord br.1 preko puta benzinske pumpe, bilbord br.2 na zelenoj povr{ini pored trotoara, bilbordi br.3,4,5, 6, 7 i 8 upravno na osovinu ulice, na zelenim povr{inama u popre~nom profilu ulice izme|u kolovozne i pe{a~ke povr{ine, minimalno rastojawe bilborda od ivice kolovoza 0.5m).

7. LOKACIJA Naziv ulice: - Ulica Dragi{e Mi{ovi}a, od ulice ^a~anski partizanski odred do nadvo`waka; Broj planiranih bilborda: - Planira se postavqawe 4 bilborda na ivi~nim zelenim povr{inama, sa desne strane ulice u smeru od centra grada. Katastarska parcela na kojoj se postavqaju bilbordi: - na delovima k.p.br. 5180/1 KO ^a~ak - svi bilbordi; Dimenzije bilborda i polo`aj nose}ih elemenata: - 4.0m x 3.0m, sa jednim nosa~em na sredini koji je op{iven plastificiranim pocinkovanim limom ili inoksom; Polo`aj: - Prema grafi~kom prilogu (upravno na osovinu ulice, na zelenim povr{inama u popre~nom profilu ulice izme|u kolovozne i pe{a~ke povr{ine, minimalno rastojawe bilborda od ivice kolovoza 0.5m).

8. LOKACIJA Naziv ulice: - Ulica Dragi{e Mi{ovi}a, od raskrsnice sa Ulicom Milutina Mandi}a do Gradske bolnice; Broj planiranih bilborda: - Planira se postavqawe 6 bilborda uz kolovoznu povr{inu, sa desne strane ulice u smeru od centra grada. Katastarska parcela na kojoj se postavqaju bilbordi: - na delovima k.p.br. 5180/2 KO ^a~ak - svi bilbordi; Dimenzije bilborda i polo`aj nose}ih elemenata: - 4.0m x 3.0m, sa jednim nosa~em na sredini koji je op{iven plastificiranim pocinkovanim limom ili inoksom; Polo`aj: - Prema grafi~kom prilogu (upravno na osovinu ulice, pored kolovozne povr{ine, minimalno rastojawe bilborda od ivice kolovoza 0.5m).

9. LOKACIJA Naziv ulice: - Ulica Dragi{e Mi{ovi}a u blizini raskrsnice sa Ulicom Svetozara Babovi}a; Broj planiranih bilborda: - Planira se postavqawe tri bilborda uz kolovoznu povr{inu. Katastarske parcele na kojima se postavqaju bilbordi: - na delu k.p.br.6854/30 KO ^a~ak - bilbord br.1, - na delovima k.p.br.6901/1 KO ^a~ak - bilbord br.2 i 3;


27

OGLASI

PETAK 14. FEBRUAR 2014. GODINE

Dimenzije bilborda i polo`aj nose}ih elemenata: - 4.0m x 3.0m, sa jednim nosa~em na sredini koji je op{iven plastificiranim pocinkovanim limom ili inoksom; Polo`aj: - Prema grafi~kom prilogu (upravno na osovinu ulice, uz kolovoznu povr{inu, minimalno rastojawe bilborda od ivice kolovoza 0.5m).

10. LOKACIJA Naziv ulice: - Ulica br.10 kod kru`nog toka kod Medicine rada; Broj planiranih bilborda: - Planira se postavqawe dva bilborda. Katastarske parcele na kojima se postavqaju bilbordi: - na delu k.p.br. 206/8 KO ^a~ak - bilbord br.1, - na delu k.p.br.202/5 KO ^a~ak - bilbord br. 2; Dimenzije bilborda i polo`aj nose}ih elemenata: - bilbord br.1 je dimenzija 2,0m x 4,0m x 3,0m sa po jednim nosa~em za delove bilborda koji su pod uglom od 45?, bilbord br.2 je dimenzija 4.0m x 3.0m, sa jednim nosa~em na sredini koji je op{iven plastificiranim pocinkovanim limom ili inoksom, upravan je na osovinu ulice, minimalno rastojawe bilborda od ivice kolovoza 0.5m; - Polo`aj: - Prema grafi~kom prilogu (bilbord br.1 je pod uglom od 45? u odnosu na Ulicu br.10, minimalno rastojawe od ivice trotoara je 0.5m, bilbord br.2 je upravan na osovinu ulice, uz kolovoznu povr{inu, minimalno rastojawe bilborda od ivice trotoara 0.5m).

11. LOKACIJA Naziv ulice: - Ulica Slavka Krupe`a, od raskrsnice sa Ulicom \or|a Toma{evi}a do raskrsnice sa Ulicom Vidosava Kolakovi}a; Broj planiranih bilborda: - Planira se postavqawe ~etiri bilborda, i to tri uz kolovoznu povr{inu sa leve strane ulice, u smeru od centra grada i jedan pored trafo stanice pored kru`nog toka; Katastarske parcele na kojima se postavqaju bilbordi: - na delovima k.p.br. 5186/10 KO ^a~ak - bilbordi br.1, 2 i 3, - na delu k.p.br. 5186/3 KO ^a~ak - bilbord br.4; Dimenzije bilborda i polo`aj nose}ih elemenata: - 4.0m x 3.0m, sa jednim nosa~em na sredini koji je op{iven plastificiranim pocinkovanim limom ili inoksom; Polo`aj: - Prema grafi~kom prilogu (bilbordi br.1, 2 i 3 upravno na osovinu Ulice Slavka Krupe`a, uz kolovoznu povr{inu, minimalno rastojawe bilborda od ivice kolovozne povr{ine 0.5m, nosa~ bilborda br.4 postaviti na udaqenosti od 3m od ivi~waka, odnosno 1.5m od ivice postoje}e {ahte).

12. LOKACIJA Naziv ulice: - Raskrsnica Ulice Danice Markovi}, Ulice Vidosava Kolakovi}a i Ulice Slavka Krupe`a; Broj planiranih bilborda: - Planira se postavqawe tri bilborda, i to bilbord br.1 na trotoaru u Ulici Danice Markovi}, bilbord br.2 pored kolovoza u Ulici Danice Markovi} i bilbord br.3 u Ulici Slavka Krupe`a, uz kolovoznu povr{inu; Katastarske parcele na kojima se postavqaju bilbordi: - na delu k.p.br. 3053/1 KO ^a~ak - bilbord br.1, - na delu k.p.br. 3015/3 KO ^a~ak - bilbord br.2, - na delu k.p.br. 5186/14 KO ^a~ak - bilbord br. 3; Dimenzije bilborda i polo`aj nose}ih elemenata: - 4.0m x 3.0m, sa jednim nosa~em na sredini koji je op{iven plastificiranim pocinkovanim limom ili inoksom; Polo`aj: Prema grafi~kom prilogu (bilbord br.1 na trotoaru, upravno na osovinu Ulice Danice Markovi}, bilbord br.2 uz kolovoz, upravno na osovinu Ulice Danice Markovi}, bilbord br.3 upravno na osovinu Ulice Slavka Krupe`a, uz kolovoznu povr{inu, svi bilbordi moraju biti minimalno 0.5m udaqeni od ivice kolovozne povr{ine).

13.LOKACIJA - Naziv ulice: - Ulica \or|a Toma{evi}a i Bulevar oslobodilaca, kod kru`nog toka u Kowevi}ima, pored dr`avnog puta 1. reda M-5; Broj planiranih bilborda: - Planira se postavqawe 5 bilborda, i to jedan pored kolovoza u Ulici \or|a Toma{evi}a, a ~etiri pored kru`nog toka, uz Bulevar oslobodilaca. Katastarske parcele na kojima se postavqaju bilbordi: - na delu k.p.br. 1360/5 KO Kowevi}i - bilbord br.1 i 2, - na delovima k.p.br. 178/1 KO Kowevi}i - bilbord br.3, - na delovima k.p.br. 1360/1 KO Kowevi}i - bilbord br.4 i 5; Dimenzije bilborda i polo`aj nose}ih elemenata: - bilbord br.1 je dimenzija 4.0m x 3.0m, sa jednim nosa~em na sredini koji je op{iven plastificiranim pocinkovanim limom ili inoksom, bilbordi br.2, 3, 4 i 5 su dimenzija 8.0m x 3.0m, sa jednim ili dva nosa~a koji su op{iveni plastificiranim pocinkovanim limom ili inoksom; Polo`aj:

Prema grafi~kom prilogu (bilbordi br.1, 4 i 5 su postavqeni upravno u odnosu na osovinu ulica pored kojih su postavqeni, a bilbordi br.2 i 3 su orjentisani ka kru`nom toku, minimalno rastojawe bilborda br.1 od ivice kolovoza je 0.5m, a bilbordi br.2, 3, 4 i 5 je 1.0 m od ivice kolovoza).

14. LOKACIJA - Naziv ulice: - Ulica Bulevar oslobodilaca kod raskrsnice sa Ulicom ''5'', Beqina, ispred sportskih terena, pored dr`avnog puta 1. reda M-5; Broj planiranih bilborda: - Planira se postavqawe jednog bilborda uz trotoar; Katastarska parcela na kojoj se postavqa bilbord: - na delu kp.br. 206/1 KO Beqina - bilbord br.1; Dimenzije bilborda i polo`aj nose}ih elemenata: - 8.0m x 3.0m, sa jednim ili vi{e nosa~a, koji su op{iveni plastificiranim pocinkovanim limom ili inoksom; Polo`aj: Prema grafi~kom prilogu, upravno na osovinu ulice, minimalno rastojawe bilborda od ivice trotoara 0.5m, uz napomenu da zakupac mo`e postaviti bilbord i paralelno ili pod uglom od 45? na navedenu ulicu, pod uslovom da ispo{tuje rastojawe od trotoara.

15. LOKACIJA Naziv ulice: - Ulica Bulevar oslobodilaca kod naseqa "Avenija 2", pored dr`avnog puta 1. reda M-5; Broj planiranih bilborda: - Planira se postavqawe jednog bilborda. Katastarska parcela na kojoj se postavqa bilbord: - na delu kp.br. 6142/10 KO ^a~ak - bilbord br.1; Dimenzije bilborda i polo`aj nose}ih elemenata: - 8.0m x 3.0m, sa jednim ili vi{e nosa~a, koji su op{iveni plastificiranim, pocinkovanim limom ili inoksom; Polo`aj: - Prema grafi~kom prilogu, paralelno sa osovinom ulice, minimalno rastojawe bilborda od ivice kolovoza 0.5m, uz napomenu da zakupac mo`e postaviti bilbord i upravno ili pod uglom od 45? na navedenu ulicu, pod uslovom da ispo{tuje rastojawe od kolovoza.

16. LOKACIJA - Naziv ulice: - Bulevar oslobodilaca pre mosta na Zapadnoj Moravi u smeru od grada ka kru`nom toku u Kowevi}ima, pored dr`avnog puta 1. reda M-5; Broj planiranih bilborda: - Planira se postavqawe ~etiri bilborda. Katastarske parcele na kojima se postavqaju bilbordi: - na delovima kp.br. 5484/6 KO ^a~ak - bilbord br.1 i 2, - na delovima kp.br. 5484/4 KO ^a~ak - bilbord br.3 i 4; Dimenzije bilborda i polo`aj nose}ih elemenata: - 8.0m x 3.0m, sa jednim ili vi{e nosa~a, koji su op{iveni plastificiranim pocinkovanim limom ili inoksom; Polo`aj: - Prema grafi~kom prilogu, paralelno sa osovinom ulice, minimalno rastojawe bilborda od ivice kolovoza 1.0m, uz napomenu da zakupac mo`e postaviti bilbord i upravno ili pod uglom od 45? na navedenu ulicu, pod uslovom da ispo{tuje rastojawe od kolovoza.

17. LOKACIJA - Naziv ulice: - Bulevar oslobodilaca posle mosta na Zapadnoj Moravi, u smeru od grada ka kru`nom toku u Kowevi}ima, pored dr`avnog puta 1. reda M-5; Broj planiranih bilborda: - Planira se postavqawe jednog bilborda. Katastarska parcela na kojoj se postavqa bilbord: - na delu kp.br. 2563/9 KO Qubi} - bilbord br.1; Dimenzije bilborda i polo`aj nose}ih elemenata: - 4.0m x 3.0m, sa jednim nosa~em, koji je op{iven pocinkovanim limom ili inoksom; Polo`aj: - Prema grafi~kom prilogu, upravno na osovinu ulice, minimalno rastojawe bilborda od ivice kolovoza 0.5 m, uz na2pomenu da zakupac mo`e postaviti bilbord i paralelno ili pod uglom od 45? na navedenu ulicu, pod uslovom da ispo{tuje rastojawe od trotoara.

USLOVI KONKURSA Dodela lokacija za postavqawe bilborda izvr{i}e se prikupqawem ponuda javnim konkursom a lokacije }e biti dodeqene ponu|a~ima koji ponude najvi{i iznos zakupnine. Prijave na konkurs sa ponudom zakupnine podnose se u roku od 10 dana od dana objavqivawa oglasa u listu “Politika}” i “^a~anski glas“ i na TV “Galaksija”. Obrazac prijave mo`e se dobiti na pisarnici Gradske uprave grada ^a~ka, {alter br. 7 i 8. Po~etni iznos zakupnine je 900,00 din. mese~no po kvadratnom metru bilborda , a postignuta zakupnina se valorizuje u skladu sa indeksom potro{a~kih cena u vremenu


28

OGLASI

trajawa zakupa. Ukupna zakupnina za bilbord obra~unava se jednostrano za dimenzije bilborda iz Programa postavqawa bilborda na teritoriji grada^a~ka. Zakupnina u ponudi mora biti precizno odre|ena i ne mo`e biti ni`a od po~etnog iznosa zakupnine u konkursu. Ponude koje sadr`e "nudim 10.00 dinara po m2 vi{e od drugih ponu|a~a" i sli~ne izraze, smatra}e se nepotpunim i bi}e odba~ene. Ponuda treba da sadr`i: 1. Izvod iz Registra privrednih subjekata, ne stariji od {est meseci, 2. Ponu|enu zakupninu po kvadratnom metru bilborda mese~no sa navedenim brojem bilborda i nazivom lokacije iz grafi~kog priloga Programa, 3. Tehni~ke karakteristike i izgled bilborda koje bi postavili na lokaciji iz Programa za koju daju ponudu. Lokacija }e biti dodeqena u~esniku na konkursu koji ponudi najvi{i iznos zakupnine a ispuwava ostale uslove propisane Programom. Uz prijavu se podnosi i dokaz o uplati garantnog iznosa za u~e{}e na oglasu u visini od 2.000,00 dinara po bilbordu za koji se konkuri{e. Garantni iznos se upla}uje na ra~un Javnog preduze}a za urbanisti~ko i prostorno planirawe, gra|evinsko zemqi{te i puteve "Gradac" ^a~ak br. 840-123647-09, sa naznakom "garantni iznos za oglas- bilbordi" . U~esniku koji dobije lokaciju za postavqawe bilborda garantni iznos se zara~unava u otplatu zakupnine a u~esnicima koji nisu dobili lokaciju iznos se vra}a po zavr{etku postupka. U~esniku na konkursu koji je dobio lokaciju za postavqawe bilborda garantni iznos se ne vra}a u slu~aju da odustane od postavqawa navedenih bilborda. Lokaciju u zakup po ovom konkursu ne mo`e dobiti privredno dru{tvo ili preduzetnik koji duguju JP "Gradac" zakupninu po prethodnim ugovorima ili ne ispuwava ostale uslove propisane Programom. U~esnik na konkursu kome bude dodeqena lokacija za postavqawe bilborda du`an je da sa JP "Gradac" najkasnije u roku od 30 dana od dana pravosna`nosti re{ewa o dodeli lokacije u zakup zakqu~i ugovor kojim se precizira obaveza pla}awa zakupa, naknada za ure|ivawe gra|evinskog zemqi{ta kao i ostali uslovi zakupa. U~esnik na konkursu kome bude dodeqena lokacija za postavqawe bilborda, du`an je

OBAVE[TEWE Gradona~elnik grada ^a~ka, obave{tava zainteresovane gra|ane da je na osnovu Odluke o buxetu grada ^a~ka za 2014. godinu ("Sl.list grada ^a~ka" br.26/2013), Gradsko ve}e grada ^a~ka donelo Pravilnik o kriterijumima za ostvarivawe prava na finansijsku pomo} za vantelesnu oplodwu u 2014. godini.

PETAK 14. FEBRUAR 2014. GODINE

da o svom tro{ku za svaku lokaciju pribavi re{ewe o odobrewu za postavqawe bilborda od Gradske uprave nadle`ne za poslove urbanizma u skladu sa odredbama Odluke o postavqawu privremenih objekata na teritoriji grada ^a~ka. U~esnik na konkursu koji je dobio lokaciju za postavqawe bilborda pored zakupnine du`an je da za bilborde na dodeqenoj lokaciji plati i : - Lokalnu komunalnu taksu - Naknadu za ure|ivawe gra|evinskog zemqi{ta obra~unatu po povr{ini bilborda (jednostrano) Vreme na koje se dodequje lokacija za postavqawe bilborda je 5 (pet) godina, odnosno do privo|ewa zemqi{ta nameni po urbanisti~kom planu. U~esnici javnog konkursa mogu preuzeti elaborat sa prikazom svih lokacija i tekstom Programa postavqawa bilborda na teritoriji grada ^a~ka sa portala JP "Gradac" ili od JP "Gradac" uz uplatu 2.000,00 dinara na ra~un Javnog preduze}a za urbanisti~ko i prostorno planirawe, gra|evinsko zemqi{te i puteve "Gradac" ^a~ak br. 840-30101845-41 sa naznakom "za elaborat - bilbordi". Prijave na konkurs dostavqaju se u zatvorenoj koverti na adresu: Skup{tina grada ^a~ka - Komisija za gra|evinsko zemqi{te, sa naznakom "Ponuda za oglas za postavqawe bilborda- ne otvarati", Ulica `upana Stracimira broj 2, 32 000 ^a~ak ili direktno na pisarnicu Gradske uprave grada ^a~ka. Otvarawe ponuda izvr{i}e se 26.02.2014. godine u zgradi Grada ^a~ka na 1. spratu u kancelariji broj 6, sa po~etkom u 9.00 ~asova, a svi u~esnici konkursa mogu prisustvovati otvarawu ponuda. Bli`a obave{tewa o javnom konkursu radi prikupqawa ponuda za dodelu lokacija za postavqawe bilborda na teritoriji grada ^a~ka mogu se preuzeti sa portala JP "Gradac" ili dobiti na telefon br. 303-216.

Predsednik Gradskog ve}a grada ^a~ka Mr Vojislav Ili}

- da par ispuwava kriterijume koje je propisala Republi~ka stru~na komisija Ministarstva zdravqa, za vantelesnu oplodwu i asistiranu reprodukciju, - da je par, ukoliko je `ena mla|a od 40 godina, iskoristio pravo na dva poku{aja koji finansira Republi~ki fond za zdravstveno osigurawe.

Kriterijumi za ostvarivawe prava na finansijsku pomo} za vantelesnu oplodwu su:

Sve bli`e informacije o ostvarivawu ovog prava mogu se dobiti u Gradskoj upravi za stru~ne poslove Skup{tine, Gradona~elnika i Gradskog ve}a grada ^a~ka, ul. @upana Stracimira br.2, kancelarija 203 i 208, i na telefon 309-006 i 309-015.

- da par ima dr`avqanstvo Republike Srbije i prebivali{te na teritoriji grada ^a~ka najmawe godinu dana pre dana podno{ewa zahteva,

GRADONA^ELNIK mr Vojislav Ili}

OBAVE[TEWE Pozivamo sva lica mu{kog pola, ro|ena 1996. godine i starijih godi{ta (ro|eni 1984 – 1995. godine), koja iz bilo kojih razloga nisu uvedena u vojnu evidenciju u kalendarskoj godini u kojoj su navr{ila osamnaest godina `ivota, da se jave u

CENTAR MINISTARSTVA ODBRANE ^A^AK Ulica: Vladike Nikolaja Velimirovi}a broj 5, soba 11

AGENCIJA

SIGMA

^a~ak, Bra}e Gli{i} 9 Tel: 032/348-927, tel/fah: 032/228-457 Mob: 060/348-9270 e-mail: sigmanet@eunet.rs

NEKRETNINE

STANOVI

radi uvo|ewa u vojnu evidenciju. JEDNOSOBNI I JEDNOIPOSOBNI

Uvo|ewe u vojnu evidenciju vr{i}e se svakog radnog dana, u periodu od 3. 2. - 28. 2. 2014. godine, od 09,00 do 14,00 ~asova. Rerut koji se uvodi u vojnu evidenciju treba, na uvid, da ponese: - Li~nu kartu - Uverewe o dr`avqanstvu Republike Srbije ili izvod iz mati~ne kwige ro|enih.

CENTAR MINISTARSTVA ODBRANE ^A^AK

MINISTARSTVO ODBRANE REPUBLIKE SRBIJE objavquje JAVNI OGLAS za prijavu kandidata za dobrovoqno slu`ewe vojnog roka sa oru`jem i kurs za rezervne oficire vojske Srbije Na dobrovoqno slu`ewe vojnog roka sa oru`jem u Vojsci Srbije mogu se prijaviti kandidati mu{kog i `enskog pola koji u 2014. godini navr{avaju od 19 do 30 godina `ivota. Prijavu za dobrovoqno slu`ewe vojnog roka sa oru`jem u Vojsci Srbije podnosi se centru Ministarstva odbrane za lokalnu samoupravu, prema mestu prebivali{ta. Sve dodatne informacije u vezi sa dobrovoqnim slu`ewem vojnog roka sa oru`jem mogu se dobiti u centru Ministarstva odbrane za lokalnu samoupravu ^a~ak ili na telefon 032/342-220, 372-666 lokal 478. i na internet prezentaciji www.budiprofesionalac.rs Javni oglas za prijavu kandidata za dobrovoqno slu`ewe vojnog roka sa oru`jem u Vojsci Srbije u 2014. godini je stalno otvoren.

CENTAR, 35 M2, JEDNOSOBAN 20.500 E AVENIJA 1, TRE]I SPRAT, 38 M2, CG, 22. 000 E AVENIJA 2, TRE]I SPRAT, 30 M2, CG, 22.500 E NEMAWINA, ^ETVRTI SPRAT, LIFT, 19 M2, CG, 16.000 E OBILI]EVA, NOV, PRVI SPRAT, 46 M2, 800E/ M2 + PDV KNEZA VASE POPOVI]A , SEDMI SPRAT, CG, 48 M2, 27.000 E VINARA, [ESTI SPRAT, CG, 40 M2, 27.500 E KEJ, 42 M2, [ESTI SPRAT, CG, 25. 000 E [KOLA M. PAVLOVI], ^ETVRTI SPRAT, CG, 41 M2, 31.000 E SIN\ELI]EVA , TRE]I SPRAT, CG, 38 M2, 36.000 E DVOSOBNI I DVOIPOSOBNI KNEZA MILO[A, VP, CG, RENOVIRAN, 58 M2, 40. 000 E RADI[E PO[TI]A, ^ETVRTI SPRAT, CG, 56 M2, 35. 000 E AVENIJA 2, DRUGI SPRAT, CG, 57 M2, 32. 000 E AVENIJA 1, PETI SPRAT, LIFT, RENOVIRAN, 57 M2, 38. 000 E CENTAR, 1. SPRAT, CG, 58 M2, 43. 000 E KEJ, DRUGI SPRAT, CG, 31.000 E AVLAXINICA, TRE]I SPRAT, CG,

RENOVIRAN, 53 M2, 32. 000 E KEJ, DRUGI SPRAT, CG, 58 M2, 32. 000 E CENTAR, PRVI SPRAT, U LO[EM STAWU, 53 M2, 35. 000 E NEMAWINA, PRVI SPRAT, CG, 49 M2, 30. 000 E KEJ, ^ETVRTI SPRAT, RENOVIRAN, CG, 38.500 E AVLAXINICA, ^ETVRTI SPRAT, CG, 67 M2, 43. 000 E TROSOBNI I TROIPOSOBNI KNEZA VASE POPOVI]A, PRVI SPRAT, CG, 81 M2, 45. 000 E KEJ, FASADNA CIGLA, TRE]I SPRAT, CG, 70 M2, 46. 000 E SVETOZARA MARKOVI]A, DRUGI SPRAT, CG, 81 M2, 62. 000 E AVENIJA 2, PRVI SPRAT, CG, 75 M2, 48. 000 E GRADSKO [ETALI[TE, DRUGI SPRAT, CG, 68 M2, 61. 200 E U^ITEQA MARINOVI]A, DRUGI SPRAT, CG, 74 M2, 51. 800 E OBILI]EVA, TRE]I SPRAT, CG, 69 M2, CENA 780 E / M2 + PDV KALU\ERICE, SEDMI SPRAT, CG, 73 M2, 48. 000 E DANICE MARKOVI], TRE]I SPRAT, CG, 70 M2, 45. 000 E LU^NA ZGRADA, ^ETVRTI SPRAT, RENOVIRAN, CG, 126 M2, 80.000 E SLOBODINO IGRALI[TE, DRUGI SPRAT, CG, 78 M2, 54. 000 E


29

SPORT

PETAK 14. FEBRUAR 2014. GODINE

FK BORAC

MAKSIMALNO KORISTE BORAVAK U OHRIDU

e} sedam dana fudbaleri Borca nalaze se na pripremama u Makedoniji. Za to vreme odigrali su nekoliko kontrolnih utakmica i svakodnevno treniraju. - Moram re}i da radimo odli~no. Igra~i bez pogovora i zvr{avaju svoje obaveze i kod svih je primetna velika `eqa da se nametnu i izbore za mesto u timu. Sve {to smo do sada plani-

V

rali, odradili smo. Odigrali smo i nekoliko prijateqskih utakmica i nadam se da }emo boravak u Ohridu iskoristiti na najboqi mogu}i na~in - rekao je za klupski sajt trener Borca Bogi} Bogi}evi}. On navodi i da je atmosfera u ekipi odli~na: - Za sada sve funkcioni{e na najboqi mogu}i na~in i nadamo se da }e tako potrajati. Svi smo maksimalno

RASPISAN KONKURS ZA DODELU SREDSTAVA SPORTSKIM ORGANIZACIJAMA

KLUBOVIMA I UDRU@EWIMA 48 MILIONA DINARA ovogodi{wem buxetu obezbe|eno je 48 miliona dinara za realizaciju programa kojima se ostvaruje op{ti interes u oblasti sporta, od kojih dva za rekonstrukciju sportskih terena i za nagrade. Nemawa Trnavac, ~lan Komisije za sport i Gradskog ve}a, koje je u sredu raspisalo javni konkursa za dodelu ovih para, podse}a da je pro{le godine tako|e izdvojeno dva miliona za nagrade najuspe{nijim sportistima koji su postigli zapa`ene rezultate na takmi~ewima. - Ovo je samo jedna faza u kojoj Grad u~estvuje u finansirawu sporta, jer lokalna samouprava obezbe|uje i sredstva za brojne akcije sportskih klubova, izgradwu i odr`avawe svih sportskih terena... Pro{le godine je 119 klubova ravnopravno u~estvovalo na konkursu i na osnovu pravilnika dobilo odre|ena sredstava iz gradskog buxeta. I ove godine novac }e biti raspodeqen na osnovu utvr|enih kriterijuma: rang takmi~ewa, brojnost, masovnost, postig-

U

PRVA LIGA ZAPAD MU[KARCI 13. KOLO Radni~ki 2 - Mladost 32:27 14. KOLO Mokra Gora - Mladost PRVA LIGA GRUPA ZAPAD @ENE 12. KOLO Ko{utwak - Prijepoqe 18:19 Kwaz Milo{ 2 - ^a~ak 36:26 13. KOLO Sloga - Ko{utwak ^a~ak - @upa

PREKID SA RENOVOM Druga kontrolna utakmica fudbalera Borca protiv Renove iz Tetova prekinuta je u 25. minutu, kada je igra~ Borca Dejan \enovi} skrivio prekr{aj. Igra~ Renove je najpre verbalno, a potom fizi~ki hteo da se obra~una sa \enovi}em. To su prihvatili i ostali igra~i makedonske ekipe, ali je brzom reakcijom rukovodstva oba tima, spre~en ve}i incident. Pre sudijskog prekida me~a, Borac je bio boqi rival i vodio je golom Stojanovi}a.

STIGLE SIJALICE Pre petnaestak dana, prilikom boravka u ^a~ku, generalni sekretar Fudbalskog saveza Srbije Zoran Lakovi} i direktor mla-

|ih selekcija Savo Milo{evi} obe}ali su da }e Savez donirati “Filipsove” sijalice za reflektore na stadionu FK Borac. Sijalice su stigle pre nekoli-

ko dana i nalaze se u magacinskom prostoru preduze}a “Ratko Mitrovi} Construction”, koje je izvo|a~ radova na Gradskom stadionu.

KO[ARKA[ URO[ JOVAN^EVI] ZAIGRAO U TURSKOJ ZA KADETSKU REPREZENTACIJU nuti rezultati... Korisnici mogu biti klubovi i udru`ewa koji imaju sedi{te na teritoriji ^a~ka i pod uslovom da svoj program realizuju na podru~ju Grada. Sportskim organizacijama }e sredstva biti dozna~ena odmah po isteku konkursa, koji }e biti objavqen u “^a~anskom glasu” i otvoren 15 dana, jer su im ona, ka`e Trnavac, neophpdna, s obzirom na to da aktivno rade jo{ od 1. januara. I Komisija za sport je radila ekspresno, blagovremeno je usvojila izve{taje sportskih organizacija i Gradsko ve}e raspisalo konkurs, tako da }e, smatra on, ve} do kraja meseca svi imati novac na raspolagawu. M.N.

RUKOMET REZULTATI I UTAKMICE

posve}eni radu, jer dobro znamo koji ciq imamo pred sobom. Danas fudbaleri Borca igraju sa makedosnskim drugoliga{kom ekipom Mladost Resen. Sutra }e im rival biti prvoliga{ Napredok, a u nedequ Polioster iz Bitoqa.

JO[ JEDAN REPREZENTATIVAC IZ ^A^KA plasman nam je izmakao zbog ubedqivog poraza od Argentine. Borili smo se sa Ukrajincima za deveto mesto i pobedili - ka`e Uro{. Posle {anse koju je dobio na jednom od najja~ih ko{arka{kih kadestkih turnira, Uro{ se nada pozivu selektora za Evropsko

a kadetsku reprezentaciju Srbije na Me|unarodnom turniru za ko{arka{e do 16 godina, odr`anom u turskoj Sakariji od 2. do 9. februara, takmi~io se i ^a~anin Uro{ Jovan~evi} (15). Uro{ je pre po~etka jeseweg dela sezone pre{ao iz Mladosti u kadetsku ekipu Borac Mocart sporta. U Turskoj je prvi put, na poziv selektora Dejana Mijatovi}a, nastupio u dresu reprezentacije. - Konkurencija je bila vrlo jaka, u~estvovalo je 16 najboqih timova iz celog sveta. Mi smo od {est utakmica dobili pet. Na kraju smo bili deveti, a boqi

Z

REZULTATI SRPSKE REPREZENTACIJE Srbija - Crna Gora Srbija - Bugarska Srbija - Argentina Srbija - Turska “B” Srbija - BiH Srbija - Ukrajina

61:52 81:56 54:87 81:59 67:45 69:50

prvestvo koje }e u avgustu biti odr`ano u Letoniji. - On je mlad, perspektivan igra~ koji je voqan da u~i i usavr{ava se. O~ekujem da u dogledno vreme iska`e sav svoj talenat. S obzirom na to da je prvi put igrao na nekom me|unarodnom turniru, odli~no se sna{ao u Turskoj. [to je najva`nije, ima energije i `eli da radi - smatra trener kadetske ekipe Borac Mocart sporta Dejan Toma{evi}. Uro{ je u~enik prvog razreda Ekonomske {kole, a ko{arku trenira od sedme godine. Z. J.

GRADSKA FUDBALSKA LIGA

REALNI AIKIDO

STARTUJE 22. I 23. MARTA

ISTORIJSKI TRENUTAK, PONOS ^A^ANA

a sednici Izvr{nog odbora Gradskog fudbalskog saveza odlu~eno je da prole}ni deo prvenstva Gradske lige po~ne 22. i 23. marta i traja}e do 14. i 15. juna. Revijalna utakmica izme|u prvaka i reprezentacije lige bi}e odigrana 22. juna. Jednoglasno je usvojen i predlog predsednika Fudbalskog saveza ^a~ka Nenada Stankovi}a da uo~i

N

drugog dela prvenstva zajedno budu organizovani trodnevni kamp i seminar slu`benih lica na Peru}cu u ciqu edukacije i usavr{avawa sudija. Na 9. sednici IO FSG^ odlu~eno je i o datumu odr`avawa redovne Skup{tine gradskog Saveza za mandatni period 2012 - 2016. Sednica je zakazana za 24. februar u 19 sati u sali Gradske skup{tine.

ako je pre ne{to vi{e od pet meseci po~eo da radi klub realnog aikidoa An|eo, pro{le subote su zvani~no postavqeni temeqi realnog aikidoa u ^a~ku i to je fantasti~no u~iweno. Naime, komisiju su ~inili ~elni qudi Svetskog centra realnog aikidoa, na ~elu sa Vladimirom Voki}em (crni pojas peti dan), koji su od deset kandidata za `uti pojas

I

~ak ~etiri odmah unapredili u naranxasti uz komentar da je u posledwih 20 godina ovo najboqe polagawe koje je vi|eno. U prepunoj sali kluba, koja je bila premala da primi sve zainteresovane za ovaj doga|aj, pohvaqen je i trener Goran Jova{evi} uz napomenu da je realni aikido u ^a~ku dobio jedan ozbiqan klub.


30

PETAK 14. FEBRUAR 2014. GODINE

SPORT

KO[ARKA[KA LIGA SRBIJE

SOLIDNO PROTIV ZVEZDE o{arka{i Crvene zvezde osvojili su Kup Radivoja Kora}a pobediv{i Borac Mocart sport u ~etvrtfinalu, Radni~ki Kragujevac u polufinalu i Mega Vizuru u finalu. U prvoj utakmici Borac Mocart sport savladali su sa 81:62 (23/11, 18/11, 19/17, 23/21). Najefikasniji u pobedni~kom timu bili su Xeninks sa 14 i Simonovi} sa 13 poena. Kod ^a~ana Mandi} je postigao 15, a Pe{akovi} 14 ko{eva. - Zaslu`ena pobeda Zvezde. Oni su bili apsolutni favoriti i na ovom me~u i za osvajawe Kupa. Mislim da smo se dobro predstavili ko{arka{koj javnosti Srbije. Dodu{e, slabije smo odigrali prvo poluvreme, ali smo zato u nastavku popravili igru i u pojedinim trenucima parirali Zvezdi. Zadovoqan sam svojom i igrom svojih saigra~a - ka`e jedan od najzapa`enijih igra~a BMS na ovoj utakmici Ni-

DRUGA MU[KA LIGA SRBIJE

PRVA REGIONALNA LIGA ZAPAD

DRUGA REGIONALNA LIGA ZAPAD

15. KOLO Mladost Zemun - Mladost ^a~ak 79:70

15. KOLO @elezni~ar Prijepoqe

TABELA 14. Mladost 18

TABELA 5. @elezni~ar

12. KOLO Mionica - ^a~ak basket tim 83:66 ^a~ak 94 - Vladimirci 79:61

16. KOLO 14. februar, 19,30 ~asova, hala “Mladost” Mladost - Jagodina

16. KOLO Svilajnac - @elezni~ar

K

-

Mile{evac 78:68 24

NAGRA\ENI NAJBOQI

SLEDI GOSTOVAWE U KOSJERI]U Posle kratke pauze zbog Kupa Radivoja Kora}a, ovog vikenda Borac Mocart sport sastaje se sa Crnokosom. Obe ekipe su na deobi drugog mesta sa 30 bodova. U prvom delu prvenstva BMS je kod ku}e savladao Crnokosu sa 76:73. Utakmica 19. kola Ko{arka{ke lige Srbije Crnokosa - Borac Mocart sport bi}e odigrana sutra u 18 ~asova u hali Sportskoj hali u Kosjeri}u. kola Pe{akovi}. Osim wega i Mandi}a, u Borac Mocart sportu dvocifren je bio Ilija Cvetkovi} sa 12 poena. - Solidna igra Borca. U

PO^IWE REGIONALNA LIGA

jednom trenutku su ostvarili i seriju od 15:0 - konstantovali su i komentatori Arene sport Ivan i Edin.

Sofija, Elena, Lazar i Ksenija organizaciji Teniskog saveza [umadije i Zapadne Srbije pro{log vikenda su u ~a~anskom Tenis pointu progla{eni najboqi igra~i ovog regiona. Wima su dodeqene sve~ane plaketa

U

za rezultate u 2013. sa finala i polufinala dr`avnih prvenstava i Kupa Srbije. Nagra|eni su Jana Bojovi}, Natalija Popovi}, Sofija \unisijevi}, Lazar Igwovi}, Elena Milovanovi} i

U JEKU PRIPREMA

Z. J.

PRVA LIGA SRBIJE 15. KOLO Libero ^A - Kraguj

16. KOLO

1:3

Takovo Zvezda Helios - Libero ^A

re zvani~nog po~etka drugog dela prvenstva, OK ^a~ak odr`ao je redovnu godi{wu Skup{tinu. Kao uvod u Skup{tinu, odr`ani su sastanci Nadzornog i Upravnog odbora. Za novog predsednika NO izabran je mr Slobodan Karamarkovi}. Upravni odbor je usvojio no-

ve pravilnike i poslovnike o radu i planove [kole odbojke u narednom periodu. Na Skup{tini su usvojeni izve{taji i verifikovani pravilnici, poslovnik i planovi rada. Za koordinatora kluba izabran je Milosav [ainovi}, profesor fizi~ke kulture, a tom pri-

likom usvojena je i odluka da bude nastavqena saradwa sa ra~unovodstvenim firmama sa kojima je klub do sada uspe{no sara|ivao. Godi{wa Skup{tina je bila uvertira za takmi~ewe seniorki u Regionalnoj ligi Zlatiborsko-Moravi~kog okruga. Otvaraju je ^a~ak i Lu~ani u subotu, u 18,30 ~asova u sali O[ “Dr Dragi{a Mi{ovi}”. Za razliku od jeseweg prvenstva, ^a~ak bi u ovom delu takmi~ewa trebalo da nastupi u kompletnom sastavu.

MALI FUDBAL

FONTANA SRU[ILA EKONOMAC derbiju druge futsal lige Fontana je savladala favorizovani Ekonomac sa 4:2. Doma}in je poveo u sedmom minutu golom Markovi}a i do kraja prvog poluvremena rezultat je ostao nepromewen. U nastavku Milorad Jovanovi}, pogotkom koji se retko vi|a na terenima, duplira prednost Fontane. Nadu gostima vra}a Raki} u 25. minutu, a tri minuta kasnije Jovanovi} obezbe|uje ^a~anima dva gola prednosti. Za ~etvrti gol pobrinuo se Rackovi}, da bi u posledwim trenucima utakmice Kosti} postavio

18 17

13. KOLO U`ice - ^a~ak 94 ^a~ak basket tim - @elezni~ar Lajkovac

TENIS

ODBOJKA

P

TABELA 4. ^a~ak basket tim 6. ^a~ak 94

U

kona~nih 4:2 i ubla`io poraz svoje ekipe. - Na{i momci su jo{ jednom pokazali da su najboqi, kada je najte`e. Nova tri boda donela nam je ve}a `eqa za pobedom. Ovo je trijumf svih onih koji vole Fonatnu i publike koja je do{la u ve-

Jana Bojovi}, Lazar Igwovi}, Ivona Gli{i}, Sofija \unisijevi}, Awa Jakovqevi}, Elena Milovanovi} i Lazar Dani} sa trenerom Ivanom Kandi}em sim svakodnevnih treninga, grupa mladih tenisera aktivno radi i na fizi~koj spremi sa kondicionim trenerom Ivanom Kandi}em. On posebno napomiwe koliko je va`no pravilno odabrati ve`be za decu u razvoju. - U kondicionom radu sa

O

mladim sportistima, neophodno je obratiti pa`wu na biolo{ke zakonitosti odrastawa. To nije bitno samo za ostvarewe optimalnog napretka sportiste, nego i za spre~avawe {tetnih posledica koje bi mogle da budu izazvane nepravilnim izborom i koli~inom ve`bi.

Ksenija Krsti}, a priznawa im je uru~io predsednik TS[ZS i vlasnik tenis pointa Milenko ]ojba{i}. On je tom prilikom istakao sve najkvalitetnije igra~e koji posti`u zapa`ene rezultate, kako na doma}im, tako i na me|unarodnim nadmetawima. Teniski savez [umadije i Zapadne Srbije okupqa klubove iz petnaestak gradova i ima vi{e od 300 tenisera. Mladi ^a~ani spadaju u kategoriju najuspe{nijih i od 16 igra~a, nagra|eno je wih {estoro. Osim sve~anih plaketa, najboqi su dobili i vrednosne vau~ere u iznosu od 10 do 14 hiqada dinara. Osnovno pravilo je ne ~initi gre{ke na treninzima sa mladima, tako {to }emo primewivati ve`be za odrasle. Takvim pristupom mogu}e je prouzrokovati ~este povrede i {tetan uticaj na lokomotorni aparat, a sebe kao trenera dovesti u ne`eqenu situaciju, kada je re~ o kredibilitetu. Zato je vrlo va`no pravilno osmisliti treninge za mlade tenisere, koje ve`be }e izvoditi i koliko ~esto - nagla{ava Kandi}. I pored svakodnevnih {kolskih obaveza, mladi teniseri redovno treniraju. @eqa za uspehom, velika odricawa i dobar kondicioni trener ve} ih dovode do vrhunskih rezultata. Spremno }e sa~ekati prole}nu sezone, kada }emo zasigurno opet govoriti o wima.

KARATE

ZLATO I TRI BRONZE ZA SRBIJU a Evropskom prvenstvu u katama i borbama za kadete, juniore i mla|e seniore u reprezentaciji Srbije nastupila su i dva takmi~ara ~a~anskog Borca, Uro{ Mijalkovi} i Bogdan Mi{ovi}. Prvenstvo je odr`ano u Li-

N

likom broju da nas podr`i. Pobedu posve}ujemo na{em predsedniku Stevani}u - izjavio je kapiten Fonatane Milo{ Ristanovi}. U narednom kolu ^a~ani gostuju istoimenoj ekipi u Bajinoj Ba{ti. Bogdan

sabonu od 5. do 10. februara. U konkurenciji mla|ih seniora Uro{ Mijalkovi} je u me~u za bronzanu medaqu izgubio od francuskog reprezentativca. Na{ reprezentativac je dobro po~eo i imao inicijativu, ali je polovinom me~a Francuz izjedna~io. Tri sekunde pred kraj, ~udnom odlukom sudije, Uro{evom protivniku je dodeqen poen. Na kraju je ^a~anin zauzeo odli~no peto mesto. Bogdan je u juniorskoj konkurenciji u drugom kolu izgubio od {kotskog reprezentativca sa 1:0. Ipak, Srbija se nije vratila iz Portugalije bez medaqa. - Na{a reprezentacija je i ovoga puta pokazala visok

kvalitet svojih takmi~ara na me|unarodnoj sceni. U izuzetno jakoj konkurenciji, Srbi su osvojili zlato i tri bronze, {to je odli~an rezultat Karate federacije Srbije - ka`e wen predsednik Slavoqub Piper.

Uro{


PETAK 14. FEBRUAR 2014. GODINE

31

HOBI

KINOLO[KO UDRU@EWE „DRAGAN RADOVI] – XONI” USPE[NO EGZISTIRA GOTOVO POLA VEKA akon epidemije velikih bogiwa 1971. godine, s obzirom da su bolesnici bili sme{teni u “Lova~kom domu”, gde se nalazilo sedi{te kinolo{ke organizacije, sva dokumentacija Udru`ewa biva spaqena i nastaje novo zati{je u radu. Ali, ve} 1973. grupa kinologa sa najmla|im ~lanom Draganom Radovi}em obnavqa aktivnosti, okupqa sve ve}i broj zaqubqenika u pse, organizuje savezne, kao i me|unarodne manifestacije i pozicionira se me|u najaktivnija, najpoznatija i najpriznatija udru`ewa u tada{woj SFRJ. Prva savezna utakmica pasa pti~ara tipa “C” organizovana je 5. decembra 1981. godine. Tri izlo`be pasa svih rasa odr`ane su u ^a~ku 1982, 1983. i 1984. godine, a 1985. u sarad-

N

(2)

DUGA ISTORIJA I TRADICIJA OBAVEZUJU sili su se Dragan i Brane Radulovi} sa svojim “alpincima”, Drago Vasovi}, Radoqub Miju{kovi}, Tomislav Karaxi}, Miodrag Ja}imovi}, Radivoje Toma{evi}, Radovin [ainovi} i Zoran Kova~evi} sa “balkancima”, Taso @ivkovi}, Stojan i Mi{o Da~evi}, Branko Raj~evi} sa “posavcima”, Tomislav Bo{kovi}, Sreten Milinkovi}, Blagoje Ratkovi}, Mirko Dragi}evi} i Sreten Kojovi} sa “trobojcima”. Qubiteqima goni~a iz tog vremena dobro su poznata imena Dragoquba Pantovi-

ma pti~ara, tu je razvojna putawa posledwih decenija 20. veka imala uzlaznu putawu. Naime, Dragan Radovi} sa goni~a prelazi na dr`awe i obu~avawe pti~ara, {to je za posledicu imalo ekspanziju pojedinih rasa. Mada je Radovi}evo interesovawe uglavnom bilo usmereno na epawel bretone, ni ostale pasmine, posebno grupa britanskih pti~ara, nisu bile zapostavqene. Za to zasluge ima i blizina Komercijalnog lovi{ta u Stan~i}ima i Mojsiwu, gde su ~esto dolazili Italija-

U vreme kada se ~inilo da je ~a~anska kinologija u zenitu, na vrhuncu stvarala~ke mo}i i napona u saobra}ajnoj nesre}i gine Dragan Radovi}, a mesec dana pre wega na identi~an na~in strada i Zoran Popovi} iz Gorweg Milanovca. Par meseci kasnije nesre}nim slu~ajem strada i Tihomir Munitlak. Od ovako te{kog udarca ^a~ani se sporo oporavqaju. Slede godine stagnacije i borbe za povratak na stare staze slave i uspeha. Ipak, kriza u ovako jakom i razvijenom kinolo-

radu pti~ara, goni~a i jamara, a po prvi put i ispit za slu`bene pse. Udru`ewe je u svim segmentima napredovalo i razvijalo se. Sa porastom kinolo{ke kulture ozbiqno se radilo na selekciji, poboq{awu kvaliteta, {to je za posledicu imalo zna~ajne uspehe na doma}oj i me|unarodnoj sceni. Trend kvalitetnih goni~a u ovom kraju uspeli su da sa~uvaju dugogodi{wi provereni izlaga~i i vodi~i: Radivoje Toma{evi}, Miodrag Da~evi}, Dragi{a To{ovi}, Aleksandar Vla-

pionsko grlo engleskog koker {panijela dobio na poklon od KD “Dragan Radovi} – Xoni”. Erdel terijeri Blagoja Stevanovi}a bili su na dobrom glasu po~etkom devedesetih godina, u to vreme odli~ne dobermane gajili su Milovan Ostoji}, Darko \uki}, Aleksandar Mili}evi} i Goran Mali{i}, dok je u odgoju i kvalitetu nema~kih boksera bila neprikosnovena odgajiva~nica porodice Be}irovi}. Izlo`bene primerke boksera imali su u to vreme Dejan

ODGAJIVA^NICE

Zvawe svetski prvak na Svetskoj izlo`bi u Budimpe{ti (Ma|arska) 1996. godine poneli su posavski goni~ ARK Dragi{e To{ovi}a i “balkanka” LIDA [UMSKI SLAVUJ Radivoja Toma{evi}a wi sa Natalina~kim kinolo{kim dru{tvom i prva me|unarodna izlo`ba. U tom periodu organizovano je vi{e saveznih i me|unarodnih utakmica pti~ara u radu. Kako je u to vreme lov bio izuzetno popularan, pre svega zbog obiqa divqa~i, logi~no je bilo {to su primat dr`ali psi pti~ari i goni~i. Rezultatima u radu i eksterijeru osamdesetih godina pro{log veka pono-

}a, Slavka Panteli}a, \or|a Vasovi}a, Mi}a Ili}a, Stracimira [ibali}a, Stanka Star~evi}a, Milovana Beli}a, Sredoja Stolara, Dragi{e To{ovi}a, Milivoja Karapavlovi}a, Miroslava Raki}evi}a, Vladana \or|evi}a, Tihomira Zo}evi}a i mnogih drugih koji su ostavili traga u odgoju ovih izuzetno vrednih lova~kih pomo}nika. Kada je re~ o odgajiva~i-

KINOLO[KE SUDIJE Tokom godina ^a~ani su se pokazali kao dobri poznavaoci rasnih pasa, pa je jedan broj najupornijih i najzainteresovanijih uspeo da stekne zvawe saveznog, odnosno me|unarodnog kinolo{kog sudije. Treba re}i da se na polagawu u prostorijama Kinolo{kog saveza Republike Srbije pred meritornom komisijom kandidati ispituju iz vi{e oblasti: poznavawe anatomije i fiziologije pasa, bolesti i na~ina le~ewa, poznavawe standard rase ili rasa koje ~ine odre|enu grupu po klasifikaciji Me|unarodne kinolo{ke federacije, kao i poznavawe Pravilnika o stru~nom radu KSRS. Pored eksterijera, kinolo{ke sudije ocewuju i rad pasa, za {ta je tako|e neophodno polo`iti odgovaraju}i ispit. Prvi ^a~anin koji se na{ao u ringu kao arbitar bio je Dragan Radovi}, da bi potom zvawe me|unarodnog kinolo{kog sudije stekao Milo{ Blagojevi}. Na listi me|unarodnih sudija KSRS su jo{: Radivoje Toma{evi}, Aleksandar Maksimovi}, Goran \or|evi}, Dobrila i Radovan Be}irovi}. Savezni arbitri su Milivoje Kalajxi} i Milo{ Burojevi}.

ni, dovodili svoje kvalitetne pse i ostavili zna~ajan trag. Tako preko Italije u na{ kraj dolaze izuzetni primerci engleskih setera: Diana di Camisano, Lago di Cerea, Lir della Bassana i drugi. Po izlo`bama i utakmicama {irom Jugoslavije harali su Tihomir Munitlak, Tomislav Ocokoqi}, Milo{ Mitrovi}, Milenko Krupnikovi}, Dragan Milivojevi}, Rajko Ristovi}, Vladimir ^vorovi} sa engleskim pti~arima, kao i Dragan Radovi}, Stevica Smiqani}, Du{an Krstovi}, \uro Jovanovi}, Branko Kne`evi}, Milo{ Blagojevi}, \oko ^akarevi} i Bo`idar Nikoli} sa bretonima. Od ostalih ~a~anskih kinologa iz tog perioda rezultate vredne pa`we ostvarili su Qubi{a ]irovi} sa svojim engleskim koker {panijelima, Dragutin [tulovi}, koji je imao izuzetno kvalitetnog {kotskog ov~ara, kao i dvojica Milanov~ana, ~lanova Udru`ewa u ^a~ku Zoran Popovi} – Oki sa {kotskim i {etlandskim ov~arima i Slobodan Radovanovi}, jedan od najpoznatijih odgajiva~a ruskih hrtova – barzoja svih vremena u Jugoslaviji.

{kom kraju nije mogla dugo da traje. ^a~ani na ~elu sa Radojem – Rajom ]irovi}em zbijaju redove i nova plejada mladih qudi nastavqa ono {to je zapo~eto. Po~etkom 1987. godine na Skup{tini je doneta odluka da Udru`ewe promeni ime u KD “Dragan Radovi} – Xoni” i sa radom se krenulo punom parom. Taj novi talas ~a~anskih kinologa predvodili su tada{wi sekretar Aleksandar Maksimovi}, Goran \or|evi}, Branko Kne`evi}, Radovan Jovanovi}, Dragi{a Petrovi}… Uz razumevawe i podr{ku qudi iz Beograda, pre svih tada{weg predsednika Kinolo{kog saveza Srbije Bo`idara Torwanskog, velikog ~oveka i prijateqa ^a~ana, 1988. biva organizovana ~etvrta Savezna izlo`ba pasa svih rasa u na{em gradu. Dolaskom na ~elo KD “Dragan Radovi} – Xoni” po~etkom devedesetih godina agilne predsednice Dobrile Be}irovi} nastupa novo razdobqe u razvoju kinolo{ke organizacije u gradu na obalama Zapadne Morave, gde primat polako preuzimaju nelovne rase pasa. Od 1991. do 1996. organizovano je {est saveznih izlo`bi, veliki broj utakmica u

stelica, Tomislav Bo{kovi}, Milovan Beli}, Zoran Kosti}, kao i odgajiva~i dalmatinaca Aleksandar Trifunovi}, Ivan Maslarevi} i Miro Darijevi}. Me|u odgajiva~ima ov~arskih pasa naro~ito uspe{ni bili su Radomir \uraki} sa {arplanincima i Qubo Novakovi} sa svojim bobtejlima. Sa pti~arima zapa`ene uspehe na manifestacijama krajem pro{log veka imali su Goran \or|evi} (engleski seteri), Aleksandar Maksimovi} (engleski, irski i gordon seteri), Slavoqub Kur}ubi} (engleski seteri), Milo{ Mitrovi} (poenteri), Miodrag Radivojevi} (engleski seteri), Vladimir ^vorovi} (engleski seteri), Milivoje Kalajxi| (poenteri), Aleksandar Nedeqkovi} (epawel bretoni), An|a Radovi} (epawel bretoni), Radovan Jovanovi}, Dragi{a Petrovi} i Milorad Sretenovi} sa nema~kim kratkodlakim pti~arima… U to vreme prve zna~ajne rezultate u sa engleskim koker {panijelima bele`i Qubi{a ]irovi}, sa svojim labrador retriverima poznat je Slavoqub Kur}ubi}, a Miodrag Matovi} je {am-

Kao {to je ve} napomenuto, ~a~anski kinolozi su {irom Srbije, ali i van granica zemqe poznati kao vrsni odgajiva~i. Mnogo pasa o{tewenih na ovim prostorima steklo je zvawa nacionalnih ili internacionalnih {ampiona, a pojedinci su se okitili i titulom prvaka sveta. U evidenciji Kinolo{kog saveza Republike Srbije registrovane su 43 ~a~anske odgajiva~nice razli~itih rasa ili grupa pasa, s tim {to neke od wih vi{e nisu aktivne.

Nikitovi} i Ilija Vuki}evi}. Me|u odgajiva~ima nema~kih ov~ara rezultatima na izlo`bama {irom zemqe isticali su se Jawo Drami}anin, Radivoje Kova~evi} i Stevica Smiqani}. I u novom milenijumu ^a~ani nastavqaju da posti`u dobre rezultate i uspe{no prire|uju razli~ite kinolo{ke priredbe. Pored ve} standardnih izlo`bi i utakmica, Klub qubiteqa retrivera organizovao je 2012. godine prvu no}nu specijalizovanu izlo`bu. Za ovu godinu Kinolo{ki savez Republike Srbije odobrio je Kinolo{kom udru`ewu “Dragan Radovi} – Xoni” organizaciju ~itavog niza manifestacija, od uzgojnih smotri i ispita uro|enih osobina lova~kih pasa, spacijalizovanih izlo`bi (goni~i, retriveri, kane korso), do nacionalnih utakmica goni~a i pti~ara i 23. Nacionalne izlo`be pasa svih rasa.


32

HOBI

PETAK 14. FEBRUAR 2014. GODINE MESTA ZA RIBOLOV

VODI^ ZA RIBOLOVCE

@elezni~ki most - babu{ka, klen, skobaq. Parmenac i Talpe - babu{ka i poneki {aran. Most na kru`nom putu - babau{ka, poneka nosara.

SPORTSKI 11,5 ULOV VIDOMIRA VASILI]A kilograma

Ovih dana kod Cvetwaka pliva pet labudova, tri odrasla i dva mladunca. Ribolovci mole kolege i gra|ane da ih puste da se slobodno kre}u.

Pro{le subote na Zapadnoj Moravi, kod brane Parmenac, ribolovac Vidomir Vasili} ulovio je {arana od 11,5 kilograma. Ovaj lov specifi~an je i po tome {to je riba uhva}ena na fin pribor i najlon 0,14 u prisustvu velikog broja svedoka i ribolova~ke slu`be. Zato je ovo pravi sportski ulov. marketing 032/342-276

OBUKA ZA VOZA^E ^AMACA I GLISERA Nadle`na Lu~ka kapetanije u subotu, 1. marta, organizuje obuku za upravqawe ~amcima i gliserima. Po~etak je u 10 ~asova. Obuka i testirawe kandidata bi}e obavqe-

no u prostorijama Ribolova~kog udru`ewa Nemawina 9 (na spratu restorana “Moravski alasi�). Detaqnije informacije na telefon 032/346-879.


^A^AK Bra}e Gli{i}a 13/8 Tel: 032/34-33-29

33

OGLASI

PETAK 14. FEBRUAR 2014. GODINE

AGENCIJA ZA NEKRETNINE

NAPOLEON

032/222-552 064/158-93-63 064/673-2-969

064/146-87-32 064/137-41-37 060/343-32-90

^a~ak, Vojvode Stepe 46 senzalcacak@beotel.net

EKSLUZIVNA PRODAJA STANOVA U IZGRADWI U ULICI SVETOG SAVE GARSOWERE P=18 m2, 5. sp. Nemawina, 16. 000 eura P=29 m2, 3.sp. Avenija 2, 22. 000 eura P=30 m2, 1.sp. K.V.P, 21. 000 eura P=26 m2, 3.sp. Kej, 17. 500 eura P=17m2, priz. Balkanska, 9.500 eura P=19 m2,13 sp. Kneza Milo{a, 17. 000 eura P=27m2, 2 sp.Centar, 20. 000 eura JEDNOSOBNI P=40 m2, 8.sp. Vinara, 25.500 eura P=35 m2, 4.sp. Kej, 18. 000 eura P=38 m2, 3.sp. H.Morava, 24. 000 eura P=34 m2, 1.sp Centar, 23.200 eura P=42 m2, 4.sp. Med.{kola, 21. 000 eura P=37 m2,1.sp. CENTAR, 33.300 eura P=45 m2, 2.sp. Sv.Save, 25.500 eura P=34 m2, 2.sp.Sv.Save, 22. 000 eura DVOSOBNI P=40 m2, vp.nov Centar, 34. 000 eura P=54 m2, 3.sp. Avlaxinica, 31.000 eura P=49 m2, 2.sp. Sv.Save, 28. 000 eura P=45 m2, 2. sp.Nemawina, 25.000 eura P= 57 m2, 5.sp. Nemawina, 29. 000 eura P=57 m2, priz. sp. Avenija 2, 31.000 eura P=47 m2, 3.sp. Merkator, 35. 000 eura P=53 m2, 2.sp. Nemawina,32. 000 eura P=42 m2, 5.sp.Avlaxinica, 27.000 eura P=60 m2, 1.sp.H.Morava, 30.000 eura P=63 m2, 3.sp.Avlaxinica, 38. 000 eura P=60 m2, 4.sp.Avlaxinica, 37. 000 eura P=60 m2, 1. sp. Obili}eva, 40. 000 eura P=65 m2, 1.sp. H.Morava, 31. 000 eura P=54 m2, 5.sp.Avenija 1, 35. 000 eura P=48 m2, 1.sp.nov, Centar, 38. 000 eura TROSOBNI

P=65 m2, 2.sp. Centar, 38. 000 eura P=70 m2, 2.sp. Kej, 43. 000 eura P=71 m2, 3 sp. Obili}eva - Nov- 780 E + PDV P=78 m2, 1.sp. H.Morava, 66. 000 eura P=67 m2, 4.sp. Avlaxinica- Nov 44. 000 eura P=65 m2, vp. Centar, 45. 000 eura P=76 m2, 3.sp. Balkanska, 43. 000 eura P=76m2, 5.sp. Autoprevoz, 37. 000 eura P=81 m2 , 1.sp. K.V.P. 47. 000 eura P=120 m2 , 6.sp. Sv. Markovi}a, 61. 000 eura P=58 m2, 4.sp. Kej , 35. 000 eura KU]E P=138 m2, Solunska, plac 2,5 a, 70. 000 eura P=340 m2, Matijine livade, plac 4 a, 60. 000 eura P=230 m2, Matijine livade, plac 4 a, 78. 000 eura P=125 m2, Centar, plac 4,5a, 120. 000 eura P=100 m2, Kru`ni put, plac 10 ari, 39. 000 eura P=105 m2, D.Trep~a, plac 6 a, 12. 000 eura P=80+120 m2 , Balkanska, plac 5 ari, 40.+ 50. 000 eura P=90 m2, Atenica, plac 10 ari, 50. 000 eura P=80 m2, Bolnica, plac 4,22 a, 37. 000 eura P=220 m2, Ko{utwak, plac 6 ari, 53. 000 eura P=60 m2, Matijine livade, plac 6 ari, 25. 000 eura P=65 m2, D.Mi{ovi}, plac 5a, 36. 000 eura P=81 m2, 7.jula, plac 5a, 41. 000 eura P=80 m2, S. Breg, plac 3a, 36. 000 eura P=104 m2, Trnavska, plac 5 a, 82. 000 eura P=100 m2, Bazeni, plac 2,2 a, 45. 000 eura P=75 m2, Solunska, plac 6 ari, 60. 000 eura P= 50 m2, D.Trep~a, plac 15 ari, 8. 500 eura P=100 m2, Trnava, plac 70 m2, 35. 000 eura

P=66 m2, 7.sp. H.Morava, 34. 000 eura P=68 m2, 3.sp.Nemawina, 41. 000 eura

STANOVI P-30 m2, 3. sprat, CG kalorimetri, Avenija 2. Cena 22.500 eura P-31 m2, 7. sprat, CG, Alvaxinica, nov, mogu}nost subvencije. Cena 22.000 eura P-34+26 m2, 5. sprat, CG, kod O[ M. Pavlovi}, cena 30.000 eura P-43 m2, 8. sprat, CG, Alvaxinica, nov, mogu}nost subvencije. Cena 31.000 eura P-52 m2, 7. sprat, CG, Alvaxinica, nov, mogu}nost subvencije. Cena 37.000 eura P-54 m2, 1. sprat, CG, D.Markovi}. Cena 35.000 eura P-57 m2, 6. sprat, cg, Avenija 2. Cena 31.000 eura P- 68 m2, 7. sprat, CG, Nemawina. Cena 38.000 eura P-90 m2, 3. sprat, CG, {etali{te. Cena 73.000 eura P-53 m2,3. sprat, cg, Draga~evska, 35.000 eura P-58 m2, 1.sprat, CG, S. Markovi}a, 32.000 eura P-36 m2, 8. sprat, CG, Obili}eva. Cena 21. 000

evra P-43 m2, 3. sprat, TA, Qubi} kej. Cena 22.500 evra P-47 m2, 1. sprat, CG, Obili}eva, nov. Cena 41.000 evra sa PDV-om P-60 m2, 2. sprat, cg, Alvaxinica. Cena 36.000 evra P-62 m2, prizemqe, cg, centar, sre|en. Cena 46.000 evra P-74 m2, 2. sprat, cg, Obili}eva. Cena 49.000 evra P- 52 m2, 2. sprat, TA, kod Hotel Morave, 27. 000 evra P- 78 m2, 2. sprat, CG, Kej, 46. 000 evra KU]E P- 50 m2, 6.3 ara, Kulinovci, 32.000 eura P- 60 m2, 6 ari, Avenija. Cena 35.000 eura P-70 m2, 4 ara, Kulinova~ko poqe. Cena 30.000 eura P-90 m2, na 4 ara, Qubi}. Cena 32.000 eura P-120 m2, 9.5 ari, kod Po{tinog magacina. Cena 40.000 eura P-120 m2, 5 ari, Qubi} P-220 m2, 7 ari, Qubi}. Cena 58.000 eura

P-200 m2+PK, na 18 ari, Qubi}. Cena 51.000 eura P-50 m2, 60 ari, Kuki}i, sre|ena P-80+30 m2, 16 ari, Trep~a, sre|ena, sa stvarima,CG, izolacija P-120 m2, 8 ari, kod Po{tinog magacina, 40.000 eura P- 50 m2, 13 a, Savkovi}a kosa, 13. 000 evra P- 110 m2, 34 ara, Loznica, 20. 000 evra

P- 26 m2, Qubi} kej, prizemqe, TA, cena: 18 500 eura P- 20 m2, novija gradwa, 5.sprat, sa stvarima P- 20 m2, Nemawina, CG, cena: 16 500 eura P- 25 m2, Alvad`inica, 1.sprat, cena: 15 500 eura P- 30 m2, Avenija 2, 3.sprat, CG, cena: 22 500 eura P- 32 m2, Nemawina, 4.sprat, CG, cena: 21 000 eura P- 34 m2, kod Hotel Morave, TA, 2.sprat, cena: 22 500 eura P- 34 m2, Nemawina, CG, 5.sprat, cena: 20 500 eura P- 42 m2, kod Medicinske, 5.sprat, cena: 21 000 eura P- 43 m2, Balkanska, 4.sprat, cena: 22 000 eura P- 38 m2, Bate Jankovi}a, 3.sprat, TA, cena: 25 000 eura P- 37 m2, nov, centar, kod parka, 6.sprat, lift, CG, cena: 28 000 eura P- 39 m2, nov, centar, kod parka, 6.sprat, lift, CG, cena: 28 000 eura P- 43 m2, Hotel Morava, 4. prat, cena: 26 000 eura P-43 m2, kod O[ Milice Pavlovi}, 5.sprat, cena: 27 000 eura P- 47 m2, Qubi} kej,

fasadna cigla, CG, cena: 29 500 eura P- 47 m2, Svetozara Markovi}, nov, CG, cena: 36 000 eura P- 49 m2, centar, kod parka, 5.sprat, lift, CG, cena: 30 000 eura P- 41 m2, Qubi} kej, 5.sprat, lift, CG, cena: 26 000 eura P- 45 m2, Avenija 1, prizemqe, CG, cena: 28 000 eura P- 43 m2, Qubi} kej, TA, 4.sprat, TA, cena: 28 000 eura P- 46 m2, renoviran, Nemawina, 2.sprat, CG P- 48 m2, novija gradwa, Alvad`inica, 4.sprat, CG, cena: 30 500 eura P- 47 m2, Hotel Morava, 1.sprat, TA, cena: 27 000 eura P- 51 m2, Kalu|erice, 6.sprat, CG P- 52 m2, Nemawina, 3.sprat, TA, cena: 28 000 eura P- 54 m2, Centar, 1.sprat, TA, cena: 22 000 eura P- 51 m2, Qubi} kej, CG, nov, cena: 27 500 eura P- 55 m2, Qubi} kej, renoviran, TA, cena: 26 000 eura P- 56 m2, Avenija 2, 6.sprat, CG, lift, cena: 32

000 eura P- 57 m2,Ciglarska,nov,4.sprat, mo`e subvencionisani kredit, 35 000 eura P- 62 m2, Hotel Morava, 8.sprat, CG, cena: 33 000 eura P- 51 m2, Centar, 4.sprat, TA, cena: 26 000 eura P- 63 m2, Alvad`inica, 3.sprat, CG, cena: 33 000 eura P- 52 m2, Avenija 1, 5.sprat, CG, cena: 36 000 eura P- 68 m2, Centar, 1.sprat, cena: 40 000 eura P- 83 m2, strogi centrar, 2.sprat, cena: 46 000 eura P- 68 m2, Centar, 2. lifta, CG, cena: 37 000 eura P- 64 m2, Hotel Morava, CG, cena: 35 000 eura P- 71,20 m2, Obili}eva, nov, odmah useqiv, 2.sprat, cena: 800 eura/m2 P- 68 m2, Nemawina, 3.sprat, CG, cena: 600 eura/m2 P- 90 m2, Gvo`|ar, 2.sprat, cena. 47 000 eura PLAC 5 ari , u Qubi}u, ulica 1300 kaplara. Na placu ima temeq 10 x 11 m. Cena 8.500 evra. Tel. 064/ 673-2-969

CEFFE PIZZERIA „LEONARDO“ BESPLATNA DOSTAVA 032/374-508

IMAWA 2 ku}e, 1 ha, Ri|age, 15000 eura sa stvarima 2 ku}e, 1, 89 ha, Pakovra}e, 43.000 eura 180 m2, 2 ha, Ka~ulice, 16.000 eura 90 m2, 2.5 ha, Ka~ulice, vi{e pom. objekata, 35.000 eura 50 m2, 90 ari, Gorwa Gorevnica. Cena 26.000 eura Ku}a+pom.objekti, 5 ha, Lipnica 80 m2, 1.75 ha, Prijevor, 45.000 eura LOKALI 37 m2, Obili}eva, 41.000 eura 60 m2, B. Jankovi}a, 52.000 eura

CENA FOTO OGLASA - ^etvrtina strane 500 rsd - Osmina strane 250 rsd - [esnaestina strane 150 rsd


34

OGLASI

AGENCIJA www.stannekretnine.rs HITNO! - PRODAJEM NOVIJI JEDNOSOBAN STAN, KOD MEDICINSKE [KOLE, 4. SPRAT, LIFT, CG, LUKSUZNO NAME[TEN, SA GARA@OM U PRIZEMQU ZGRADE

PETAK 14. FEBRUAR 2014. GODINE

\OR\EVI] NEKRETNINE

HITNO!!! NOVO!!! - 54 m2, 720 evra sa PDV-om - 58 m2, 720 evra sa PDV-om - 110 m2, 670 evra sa PDV-om - 120 m2, 670 evra sa PDV-om podrumi, kvalitetna gradwa STANOVI

STANOVI P-20m2 ul. Nemawina, 6.sprat, CG, renoviran. Cena: 17000 e P-25m2, Alvaxinica, 1.sprat, TA. Cena:16000 e P-29m2, Hotel Morava, NOV, 3.sprat. Cena: 19000 e (sa PDV) P-28m2, Hotel Morava, 5. sprat Cena: 20000 e P-30m2, Nemawina, 1.sprat, CG, terasa. Cena: 23000 e P-31m2, nova, Obili}eva, 2. sprat. Cena: 17000 e P-30m2, centar, 1. sprat, CG, terasa. Cena: 25000 e P-32m2, centar, 2. sprat, CG.Cena: 18000 e P-34m2, centar, 1. sprat, CG. Cena: 23000 e P-36m2, Obili}eva, CG, lift. Cena: 22000 e P-36m2, Nemawina, 1 sprat, renoviran, sa novim stvarima. Cena:26000 e P-38m2, Med. {kola, 3. sprat, renoviran. Cena:24000 e P-40m2, centar, 4.sprat, CG, sa stvarima, renoviran. Cena: 31000 e P-43m2, nov, centar, 3. sprat, lift, CG. Cena: 36000 e (sa PDV) P-44m2, Hotel Morava, 4.sprat, CG, terasa. Cena: 25000 e P-45m2, nov, Obili}eva, prizemqe, za posl prostor.

Cena: 35000 e P-46m2, Avenija1, vis. prizemqe, CG, terasa. Cena: 27000 e P-48m2, centar, 4.sprat, CG, terasa. Cena: 33000 e P-45m2+13m2, Nemawina, dupleks, 5.sprat, lift, CG. Cena: 30000 e P-49m2, Qubi} Kej, CG,terasa. Cena: 28000 e P-52m2, Qubi} Kej, 3.sprat, TA, terasa, 28000 e P-55m2, Qubi} Kej, 2. sprat, CG, terasa. Cena: 31000 e P-54m2, centar, 1.sprat, CG, terasa,za poslovan prostor. Cena: 36000 e P-58m2, Qubi} Kej, 2. sprat, lift, CG, terasa, pogled na Moravu. Cena:33000 e P-55m2, Nemawina, prizemqe, TA, terasa. Cena: 32000 e P-62m2, noviji, Obili}eva, CG, terasa. Cena: 40000 e P-66m2, centar, 1.sprat, CG, terasa, pogodan za poslovni prostor. Cena: 50000 e P-68m2, centar, 2. sprat, TA, terasa. Cena: 40000 e P-64m2, centar, 1.sprat, gas,za poslovni prostor. Cena: 43000 e P-70m2, Qubi} Kej, 3.sprat, Cg, terasa. Cena: 42000 e P-72m2, Avenija2, 2.sprat, CG, terasa. Cena: 38000 e P-76m2, Hotel Morava, 5.sprat, CG, terasa, odmah use-

MALI OGLASI POVOQNO - ^ASOVI NEMA^KOG JEZIKA ZA OSNOVCE - ^ASOVI GR^KOG I ENGLESKOG JEZIKA ZA SVE NIVOE I UZRASTE. 065/2004-115 Marija

PRODAJEM dvosoban stan od 68 m2, u centru ^a~ka, kod Taksi stanice. Ima dve terase, podrum, stara gradwa, odli~na izolacija. Cena 52.000 evra. Tel. 061/ 163-0-023 KU]U U U@EM DELU GRADA ILI STAN U NOVOGRADWI MEWAM ZA STAN U BEOGRADU. TEL. 223-116 OD 9-18

PRODAJEM pet ari placa u Kulinovcima iznad kasarne. 032/368-393 i 063/72-02-735 Izdajem lokal 20 kv, Sin|eli}eva 25 063/8275217

GU^A- KOD BENZINSKE PUMPE PREMA LU^ANIMA PRODAJEM PARCELU 20 ARI. TEL. 064/ 233-0-593

IZDAJEM sobu sa terasom u centru `enskoj osobi, cg, internet. Tel. 064/ 144-91-92 IZDAJEM nov, name{ten jednosoban stan od 30 m2, u strogom centru grada, ulica Raji}eva, 2. sprat, CG na kalorimetre. Pogodan i za poslovni prostor. Mogu}nost kupovine novih stvari. Cena 150 evra. Tel. 064/ 189-2-420 IZDAJEM dvoiposoban name{ten stan u Ulici vojvode Stepe, kod RK VERO u Beogradu. 064/237-69-39

PRODAJEM ekskluzivan poslovno-stambeni objekat od 600 m2, prizemqe 300 m2 u jednoj celini i sprat 300 m2- stambeni i poslovni prostor. Objekat je ukwi`en-jedan vlasnik. Cena po dogovoru. Tel. 032/ 221-400, 064/ 1241-806

qiv. Cena: 38000 e P-76m2, Balkanska, 2. sprat, CG, 2 terase. Cena: 43000 e P-78m2, Vinara, 6.sprat, lift, CG, 2 terase. Cena: 46000 e P-90m2, Hotel Morava, CG, lift, terasa, gara`a iza zgrade. Cena:50000 e P-92m2, nov, Qubi} Kej, dupleks, CG, lift. Cena: 55000 e (sa PDV-om) KU]E P-60m2(P+1), plac 10a, Pakovra}e. Cena: 18000 e P-70m2, plac 4.13 a, kod Proletera. Cena: 42000 e P- 125m2, plac 5a, centar, blizu KMN-a. Cena: dogovor P-80m2, plac 3a, Trbu{ani. Cena: 21000 e P-92m2, plac 5a, {kola Ratko Mitrovi}. Cena: 45000 e P-98m2, plac 2a, kod Bor~eve hale ili zamena za stan. P-105m2( P+1 ), plac 2a, Amixina. Cena: 50000 e LOKALI P-38m2,nov, Obili}eva. Cena:41 000 e P-18m2, Qubi} Kej. Cena: 18000 e P-49m2, Alvaxinica. Cena: 38000 e P-72m2, Sv. Markovi}.(mogu}a podela na dva lokala od po 36m2 sa mokrim ~vorom)

NAJJEFTINIJE [OFER [AJBNE ZA SVE VRSTE AUTA, KOMBIJA, KAMIONA I AUTOBUSA. NABAVKA, PREVOZ, UGRADWA. POSEBAN JESEWI POPUST. TELEFONI: 032/800 200 i 063/606 979. PRODAJEM DVOSOBAN STAN 57 M2, 6. SPRAT, IMA LIFT,U AVENIJI 2. IMA 2 TERASE I PODRUM. CENA 33.600 EURA. Tel. 065/ 326-0-745

P-28 m2, nova garsowera, Sin|eli}eva, sa kuhiwom. Cena 23.000 eura P-35 m2, 4. sprat, TA, sre|en, Kej. Cena 20.000 eura P-42 m2, 2. sprat, CG, noviji, {iri centar. Cena 28.000 eura P-43 m2, PR, CG, noviji, {iri centar. Cena 28.000 eura P-42.5 m2, 2. sprat, CG, noviji, Qubi}ska. Cena dogovor. P- 49 m2, jednoiposoban, stari Autoprevoz. Cena 28.000 eura P- 49 m2, Kej, jednoiposoban. Cena 29.000 eura P- 64 m2, dvoiposoban, strogi centar, renoviran, CG. Cena 39.000 eura P-54 m2, 1. sprat, EG, Hotel Morava. Cena 33.000 eura P-51 m2, VP, CG, Qubi}ska, nov. Cena 37.500 eura P- 51 m2, dvoiposoban, bez ulagawa, CG, lif, Kej. Cena 27.000 eura P-55 m2, 3. sprat, TA, Nemawina. Cena 28.000 eura P-43 m2, 4. sprat, TA, Kej. Cena 27.000 eura P-64 m2, 4. sprat, CG, Svetozara Markovi}a. Cena 43.000 eura P-54 m2, 1. sprat, CG, Qubi}ska , nov. Cena 50.000 eura P-63 m2, 4. sprat, CG, lift, gara`a, nov, centar. Cena dogovor. P-55 m2, 4. sprat, CG, lift,

ORDINACIJA op{te stomatologije Dr. Sa{a Spasojevi}, Jeli~ka 10, ^a~ak. Tel. 032/ 343314, 064/2454-094 KUPUJEM ORDEWE, MEDAQE, STARO ORU@JE / SABQE, JATAGANE, KAME, KUBURE /, UNIFORME, OZNAKE, STARE UMETNI^KE SLIKE, SATOVE I OSTALE ANTIKVITETE. TEL. 032/ 372-155, 063/ 807-2-772

PRODAJEM garsoweru od 21.2 m2, 4. sprat, bez lifta. Cena 25.000 evra. Pogodno za izdavawe. Tel. 064/ 190-7772, 032/ 343-220

DE@URNI STOMATOLOG de`urni telefon 062/ 861-7-988 SPECIJALISTI^KA STOMATOLO[KA ORDINACIJA Dr MLADEN BEHARA spec. stomatolo{ke protetike ^a~ak, Ko~e An}elkovi}a 1 radnim danom 9-12 i 15-19 ~ subotom 9-12 ~ 322-656 Pla}awe: administrativnom zabranom, ~ekovima, platnim karticama, gotovinski

PRODAJEM ku}u u Dqinu kod Lu~ana, sa 5 ari placa. Tel. 066/ 039-025

PRODAJEM dvoiposoban stan od 54 m2, prvi sprat, EG, kod Hotel Morave. Tel. 064/ 141-4-324

PRODAJEM dvosoban stan, 49,8 metara kvadratnih, kod Slobodinog igrali{ta. Telefoni: 065/3463000 i 061/188-41-74. PRODAJEM dvosoban stan od 52 m2, Hotel Morava , 2. sprat, TA. Cena 26.000 evra, zbog selidbe u Beograd. Tel. 064/ 190-7-772, 032/ 343-220

^A^AK, ULICA FILIPA FILIPOVI]A 2 /KOD GLAVNE PO[TE/

Kej. Cena 36.000 eura P-67 m2, 1. sprat, CG, [etali{te. Cena 70.000 eura P-62 m2, 1. sprat, CG, centar, nov. Cena 57.000 eura P-89 m2, 1. sprat, CG, lift, gara`a, nov, centar. Cena 80.000 eura sa PDV P-103 m2, VP, CG, nov, luks, centar. Cena dogovor. P-130 m2, 2. sprat, CG, nov, centar. Cena dogovor. P-80 m2, 4. sprat, CG, Qubi} kej. Cena 42.000 eura P-27 m2, 3. sprat, noviji, garsowera, CG, centar. Cena 22.000 eura P-35.50 m2, 4. sprat, lift, noviji, CG, centar. Cena 24.000 eura P-64 m2, 2. sprat, lift, CG, Hotel Morava. Cena 42.000. eura P-47 m2, lift, CG, nova gradwa, podzemna gara`a. Lokacija Beograd, TC Zira. P- 70 m2, nov, CG, lift. Povoqno. P- 86 m2, 2. sprat, CG, Vinara. P-64 m2, 1. sprat, CG, kod Gradskog Parka P-61 m2, 1. sprat, TA, Amixina P-33 m2, 2. sprat, CG, H.Morava, jednosoban. Cena 25.000 eura P-89 m2, 2.sprat, nov, ~etvorosoban, lift, centar. P-46 m2, 1. sprat, CG, dvosoban.

IZDAJEM lokal u Ulici cara Lazara 23, kod “Xamije”. Povr{ina lokala, sa ~ajnom kuhiwom i sanitarnim ~vorom je 29 m2. Lokal ima centralno grejawe. Opremqen je kao frizerski salon, a pogodan i za druge delatnosti. Telefon za kontakt: 064/ 150-5-675 PRODAJEM Golf 1, 81. godi{te, registrovan do januara 2015, 1300 cm3, plin. Fiksna cena 400 eura. Tel. 062/ 360-880 POVOQNO ^I[]EWE STAMBENOG I POSLOVNOG PROSTORA. TEL. 065/ 44-222-15

TEL. 032/ 224-590, 063/ 7350-260,

P-33 m2, jednosoban, CG, 2. sprat, kod Hotel Morave P-64 m2, dvoiposoban, CG, kod Hotel Morave. Cena 36.500 eura P-47 m2,3. sprat, nov. Cena 35.000 eura KU]E P- 180 m2, 3.20 ari placa, novo, Qubi}. Cena 36.000 eura P-120 m2, 3 ara placa, novija, Dom Zdravqa. Cena 65.000 P-110 m2 / lokal 55 m2 + stan 55 m2/, Dom Zdravqa. Cena dogovor. P- 80 m2, 4.5 ari placa, kod Gradske Bolnice. Cena 36.000 eura 140 m2, 2.5 ari placa, CG, kod O[ Milica Pavlovi}. Cena 70.000 eura. KU]A kod Kamenog mosta, 60 m2, 10 ari placa, ukwi`ena. Cena 28.000 eura P-164 m2,+ 2 objekta od 126 m2 + 40 m2, Preqina, centar, 17,25 ari placa, nova ku}a, gas. Cena 85.000 eura BEOGRAD BEOGRAD, Slavija /Deligradska/ P- 90 m2, 4. sprat, kompletno renoviran. Cena dogovor. P-47 m2, kod Vukovog spomenika, nov, 76. 000 evra sa stvarima

NOVI REZERVNI DELOVI ZA ULI^NE OFF-ROAD I ATV MOTOCIKLE OD JAPANSKIH, ITALIJANSKIH I OSTALIH EVROPSKIH PROIZVO\A^A. SUPER CENE UZ DOBAR KVALITET. TEL. 065/ 445-0-015

IZDAJEM JEDNOSOBAN STAN U DRAGA^EVSKOJ ULICI, ZASEBAN ULAZ. TEL: 032/332-761

PRODAJEM Jugo koral 1.1, 2003. godi{te u odli~nom stawu. 064/2304202 IZUZETNO POVOQNO PRODAJEM TROSOBAN STAN OD 82 M2, KOD HOTELA MORAVA. CENA 49.500 EURA. TEL. 032/ 333-872, 062/ 302-240

HOSTELU "CENTRUM" POTREBAN RADNIK SA ISKUSTVOM NA RECEPCIJI. USLOVI: - VISOKA STRU^NA SPREMA / VII STEPEN / - ODLI^NO POZNAVAWE ENGLESKOG JEZIKA - RAD NA RA^UNARU - KOMUNIKATIVNA, QUBAZNA I KOOPERATIVNA OSOBA SA ODLI^NIM ORGANIZACIONIM SPOSOBNOSTIMA PREDNOST ]E IMATI KANDIDATI SA ISKUSTVOM NA ISTIM ILI SLI^NIM POZICIJAMA. SVOJE PRIJAVE I BIOGRAFIJE MO@ETE SLATI ISKQU^IVO NA E-MAIL: centrumcacak@gmail.com SAMO KANDIDATI KOJI U\U U U@I IZBOR ]E BITI KONTAKTIRANI. ROK ZA KONKURISAWE 25. 2. 2014. GODINE


PETAK 14. FEBRUAR 2014. GODINE

NEKRETNINE - PRODAJA PRODAJEM trosoban stan od 82 m2, kod O[ “Milica Pavlovi}”. Cena 42. 000 evra. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM dvoiposoban stan od 60 m2 na Alvaxinici, CG, drugi sprat. Tel. 065/ 346-541-1 PRODAJEM dvoiposoban stan od 53 m2 kod Hotel Morave, prvi sprat. Cena 35. 000 evra. Tel. 063/ 691761 PRODAJEM dvosoban stan od 57 m2 kod Hotel Morave. Cena 26. 000 evra. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM dvosoban stan od 56 m2, kod O[ “Milica Pavlovi}”. Cena 30. 000 evra. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM dvosoban stan od 53 m2, cg, ^. P. Odred, tre}i sprat. Tel. 060/ 348-9270 PRODAJEM dvosoban stan od 47 m2, {iri centar grada. Cena 34. 000 evra. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM dvosoban stan od 41 m2 na Keju. Cena 30. 000 evra. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM jednosoban stan od 34 m2 kod Tehni~kog fakulteta. Cena 23. 000 evra. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM jednosoban stan od 32 m2, kod H. Morave. Cena 23. 000 evra. Mogu}a korekcija. Tel. 060/ 76-76-064 PRODAJEM garsoweru od 26 m2, na Qubi} keju. Tel. 063/ 349-333 PRODAJEM garsower od 25 m2, na Avlaxinici, VP. Tel. 060/ 76-76-064 PRODAJEM garsoweru od 19 m2, ~etvrti sprat, u Nemawinoj ulici. Tel. 060/

35

OGLASI

348-9-270 PRODAJEM stan od 60 m2, ulica Svetog Save, prvi sprat. Cena 30. 000 evra. Tel. 064/ 146-8-732 PRODAJEM stan od 59 m2 u Aveniji 1, odli~an, kompletno renoviran, CG. Tel. 060/ 348-9-270 PRODAJEM stan od 58 m2, kod H. Morave, prvi sprat, povoqno. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM stan od 58 m2 u ulici R. Po{ti}, renoviran. Tel. 060/ 348-9-270 PRODAJEM stan od 57 m2, u Aveniji 2. Tel. 064/ 146-8732 PRODAJEM stan od 53 m2, cena 31. 000 evra. Tel. 064/ 146-87-32 PRODAJEM stan od 53 m2, tre}i sprat, CG, kod H. Tel. 064/ 230-4-202 PRODAJEM stan od 50 m2 , ul. D. Markovi}, drugi sprat, CG. Cena 31. 000 evra. Tel. 060/ 348-9-270 PRODAJEM stan od 49 m2 u blizini {kole “Dr. Mi{ovi}”, drugi sprat, cg. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM stan od 46 m2, drugi sprat, Nemawina, cg. Tel. 064/ 146-8-732 PRODAJEM stan od 42 m2 u Beogradu, ulica Darinke Jevri}. Tel. 062/ 245-514 PRODAJEM stan od 41 m2, Qubi} kej, cg, peti sprat. Tel. 064/ 673-2-969 PRODAJEM stan od 40 m2 , ulica Qubi}ska. Tel. 064/ 146-8-732 PRODAJEM stan od 40 m2, nov, kod Gradskog parka. Tel. 060/ 034-3-687 PRODAJEM stan od 40 m2 , nov, kod gradskog parka. Tel. 060/ 558-9-248 PRODAJEM stan od 38 m2, ulica Svetog Save. Tel. 064/ 146-8-732

VA@NI TELEFONI Policija .......................................... Hitna pomo}..................................... Bolnica ........................................... Dom zdravqa.................................... Medicina rada ............................... Vatrogasna slu`ba .......................... Ta~no vreme ..................................... Obave{tewa .................................... Prijava telefonskih smetwi ........ AMSS ................................................. Apoteke: "Dr Mom~ilo Katani}" ................... "Dr Dragi{a Mi{ovi}" .................

192 i 363-000 194 307-000 225-717 224-278 193 195 11811 19771 032/381-087

Grad ^a~ak ..................................... JP "Gradac" ....................................... JKP "Komunalac" ............................. JKP "Gradsko zelenilo"................... JKP "Vodovod" ................................. JKP "^a~ak" ...................................... "Elektrodistribucija" .................... "Autoprevoz" .................................... @elezni~ka stanica ......................

309-099 303-202 557-8-207 537-3-760 303-600 320-672 222-084 i 341-991 224-246 221-390

Dom kulture .................................... Biblioteka ...................................... Arhiv ............................................... Narodni muzej ................................. Umetni~ka galerija ........................ Bioskop "Sutjeska" ........................... Turisti~ka organizacija ............... Crkva ...............................................

225-073 223-608 i 340-960 222-729 222-169 222-375 342-268 343-721 343-900

340- 385 222-296

Veterinarska stanica .................... 320-230 Institut za vo}arstvo .................... 221-413 Poqoprivredna savetodavna 320-710 i stru~na slu`ba ^a~ak ..

PRODAJEM jednosoban stan od 37 m2 na Keju. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM stan od 36 m2 u centru. Tel. 065/ 346-541-1 PRODAJEM stan u Nikole Pa{i}a broj 12. Tel. 069/ 33-55-197 PRODAJEM ku}u od 240 m2, kod kafane Gurman, P+PK, sa stvarima. Cena 100. 000 evra, mogu}a korekcija. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM ku}u od 170 m2 u Trbu{anima, sa 13.5 ari placa. Cena 21.000 evra. Tel. 060/ 76-76-064 PRODAJEM ku}u od 150 m2 sa 5. ari placa, u Lugovima. Tel. 063/ 273-292 PRODAJEM ku}u od 140 m2, sa pet ari placa u blizini {kole “Milica Pavlovi}”. Tel. 064/ 26-29109 PRODAJEM ku}u od 133 m2 sa 3. 99 ari placa. Cena 55. 000 evra. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM ku}u od 120 m2 u Mr~ajevcima i 10 ari placa. Tel. 061/ 679-7-765 PRODAJEM ku}u od 92 m2, plac 5 a, kompletno sre|ena, kod {kole “R. Mitrovi}”. Cena 45. 000 evra. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM staru legalizovanu ku}u od 70 m2, na bedemu, sa 2.18 ari placa. Ima struja, voda i kanalizacija. Cena 11.000 evra. Tel. 064/ 189-24-20 PRODAJEM dve ku}e od 64 m2 i 60 m2 u Qubi}u. Cena 50. 000 evra.Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM dve ku}e na 10 ari zemqi{ta, 50 ari vo}wak {qiva, {tala, su{ara, pored asfalta u Zabla}u. HITNO! Cena 21. 000 evra. Tel. 065/ 469-0-946 PRODAJEM odli~nu vikend ku}u, lokacija budu}nosti. Tel. 060/ 55-89296 PRODAJEM vikendicu sa 10 ari placa na Jelici. Tel. 065/ 344-9-428

PRODAJEM vikend ku}u na Karauli od 60 m2, sa 38 ari placa. Cena 16. 000 evra. Tel. 060/ 76-76-064 PRODAJEM brvnaru, unutra{wost ekstra ure|ena. Vredi pogledati. Tel. 062/ 809-3-977 PRODAJEM seosko doma}instvo u Lipnici sa 3.5 ha oku}nice. Tel. 063/ 652 - 804 PRODAJEM imawe od 5 ha u Je`evici. Tel. 064/ 262-9109 PRODAJEM lokal od 37 m2, nov, dvostrano orijentisan do ulice. Tel. 064/ 2629-109 NEKRETNINE - IZDAVAWE - POTRA@WA IZDAJEM dvosoban name{ten stan kod bolnice, cena 80 evra. Tel. 062/ 80-60422 IZDAJEM dvosoban stan , cena po dogovoru u centru, parno grejawe. Tel. 069/ 662437 IZDAJEM dvosoban name{ten stan u Beogradu, Zvezdara, do marketa “Supervero”. Tel. 062/ 9770-228 IZDAJEM poluname{tenu ku}u od 50 m2, sa dvori{tem i pomo}nim prostorijamakod O[ “F. Filipovi}”. Tel. 065/ 332-9-294 IZDAJEM lokal u Vapi, pogodan za vi{e delatnosti. Tel. 061/ 133-9-245 IZDAJEM vrlo povoqno vo}wak u Trbu{anima, u zakup na jednu ili vi{e godina. Vo}wak se sastoji od 450 {qiva u punom rodu.Tel. 063/ 646-309, 032/ 391-553 PLACEVI PRODAJEM 70 ari placa sa 380 stabala kru{ke viqamovke u Mili}evcima.

Na placu objekat, trofazna struja, bunar. Tel. 064/ 1987-445 PRODAJEM wivu povr{ine 42 ara u Preqini. Tel. 064/ 26-29121, 032/ 381-849 PRODAJEM plac od 13 ari u Atenici, povoqno. Tel. 062/ 755-020 RAZNO PRODAJEM novu bundu od nutrije br. 48, povoqno. Tel. 063/ 843-4-149 PRODAJEM ukrasnu drvenu vitrinu sa zastakqenim vratima. Tel. 063/ 843-4-149 PRODAJEM prikolicu za putni~ki auto. Tel. 062/ 755-020 PRODAJEM trimer ameri~ki za ko{ewe. Tel. 061/ 641-7-105 PRODAJEM vrata bez rama. Tel. 063/ 843-4-149 PRODAJEM sadnice, kupine, ~a~anska bestrana i sadnice maline sorte Tulamin. Tel. 032/ 351-970 PRODAJEM kvalitetno livadsko seno u balama. Tel. 060/ 738-1-790 PRODAJEM suva vo}na drva, vrlo povoqno. Tel. 032/ 5561-495 PRODAJEM stog sena. Tel. 064/ 417-5-628 PRODAJEM balirano seno. Tel. 063/ 614-586 PRODAJEM baliranu detelinu. Tel. 062/ 755-020 PRODAJEM mesing u {ipkama fi 12, 6 kg/ 40 evra. Mo`e zamena za cerova drva. Tel. 032/ 353-016, 063/ 749-4-846 PRODAJEM metalni radni sto sa velikim {astukom ili mewam za razno. Tel. 064/ 219-2-414 PRODAJEM novu italijansku prskalicu za vo}e , kapacitet 30 litara na kolicima. Cena 250 evra. Tel. 032/ 221-400 PRODAJEM nove drvene ukrasne oklagija garni{ne. Tel. 063/ 843-4-149 PRODAJEM motokultivator IMT 509 sa prikolicom, frezom i kosom, kosu me{aonu sto~ne hrane u kombinaciji sa kruwa~ prekrupa~ “ Oxaci”. Tel. 381-459, 063/ 648-573 PRODAJEM postoqe za suncobrane. Tel. 064/ 294-2141 PRODAJEM veliku cerovku. Tel. 064/ 417-5-628

AUTOMOBILI - PRODAJA PRODAJEM Golf 1, 81. godi{te, registrovan do januara 2015, 1300 cm3, plin. Fiksna cena 400 eura. Tel. 062/ 360-880 PRODAJEM Fiat Stilo Karavan sa plinom i klimom, 2003. godi{te. Cena 2. 600 evra. Tel. 064/ 240-2-699 PRODAJEM Fiat Punto u ekstra stawu, prvi vlasnik, kompletno opremqen, zimske gume. Tel. 063/ 843-4149 PRODAJEM Fiat Tempo benzin, sa plinom i klimom, 1997. godi{te. Cena 1. 200 evra. Tel. 064/ 240-2-699 PRODAJEM Opel Korsu 1.2. benzin, sa klimom, 5-ora vrata, 2001. godi{te. Cena 2. 499. Tel. 064/ 240-2-699 PRODAJEM Renault Thalia 1. 6 benzin, sa klimom, 2004. godi{te, pre{ao 112. 000 km, ura|en veliki servis. Cena 2. 650 evra. Tel. 064/ 240-2-699 PRODAJEM Citroen Xara Pikaso, 1.2. hdi, 2005. godi{te. Cena 3. 800 evra. Tel. 064/ 240-2-699 KUPUJEM Citroen C3, o~uvan i ispravan. Tel. 063/ 843-4-149 USLUGE USLUGE popravke elektri~nih instalacija i svih vrsta ku}nih aparata. Tel. 060/ 034-8-663 USLUGE nadogradwe kose, 100% prirodna, bez sintetike, italijanska i brazilska. Tel. 064/ 494-1758 USLUGE ~uvawa dece, starijih osoba, pomo} u ku}i. Tel. 065/ 55-011-97 USLUGE prevoza minivanom do Aerodroma Beograd. Cena 5.000 dinara. Tel. 062/ 372-063 USLUGE prevoza i selidbe sa monta`om i demonta`om. Tel. 064/ 217-60-82, 032/ 5563-571 ^ASOVI srpskog jezika, priprema u~enika za zavr{ni ispit. Tel. 060/ 345-00-43 ^ASOVI matematike za osnovce. Tel. 064/ 27-20-585 ZAPOSLEWE POTREBNA devojka ili `ena za povremeno ~uvawe deteta od godinu dana. Po`eqno iskustvo. Tel. 064/ 840-36-69


36

^ITUQE

OGLASI I ^ITUQE 032/342 - 276

PETAK 14. FEBRUAR 2014. GODINE

Radost, sre}a i nada nesta{e u trenu. Osta{e qubav, tuga i rana neprebolna za na{im

Svaka re~ je suvi{na, svaka suza nedovoqna, a na{a tuga neizmerna za na{im Necom.

NENADOM IKONI]EM NECOM

NENADOM IKONI]EM

Dana 23. 2. 2014. navr{ava se GODINA DANA od smrti na{e drage

Dr. LIDIJE NE[KOVI] Pomen se odr`ava, 20. februara u 12 ~asova na ^a~anskom grobqu. Godina je pro{la a uspomenu na dragi lik sa ponosom i qubavqu ~uvaju weni najmiliji: mu` MILOSAV, sin ALEKSANDAR, sestre SMIQKA i RADMILA sa porodicama.

16. 2. 2014. je TRI GODINE od tragi~ne smrti na{eg dragog

1984 - 2014

1984 - 2014 Se}a}e ga se i voleti: ujak VLAJKO, ujna MILICA, sestre NEVENA i KOSANA, brat @EQKO i baba JELA.

O@ALO[]ENI: majka OLIVERA, otac MLA\O, brat DEJAN, snaha MILENA, sinovac ANDREJ i baba IVANKA

MOMIRA TOMOVI]A

16894

16895

16. 2. 2014. navr{avaju se TRI GODINE od smrti na{eg dragog

16. 2. 2014. navr{avaju se TRI GODINE bez na{eg dragog

MOMIRA TOMOVI]A MOMIRA TOMOVI]A

Praznina je samo dubqa, jer tvojim odlaskom je oti{ao i deo nas. Jo{ uvek ~ekamo da nam se vrati{ iz {etwe. Mnogo nam nedostaje{. Supruga MILAVA, sin RADI[A, }erka RADA i zet MI]O.

Vreme ne umawuje na{ bol i tugu. Neute{na sestra MOMIRKA sa porodicom.

Ostaje{ u na{im srcima. Ponosni {to smo te imali i tu`ni {to smo te izgubili. TVOJI: brat QUBI[A, snaha LOLA, sinovac DU[KO i sinovica SLAVICA.

16883

16884

16885

SE]AWE

Dana 16. februara navr{i}e se DVE GODINE od smrti na{eg oca

13. 2. 1994 - 13. 2. 2014.

BOGI] JOLOVI] 17. 2. 1994 - 17. 2. 2014. Pro{lo je 20 GODINA kako se tvoja plemenita du{a preselila u ve~nost. Nedostaje{ za sve {to je pro{lo i sve {to dolazi. Sin MILAN, unuci NENAD i PREDRAG, snaje SVETLANA i SLA\ANA i praunuk STRAHIWA.

BLAGOJA SIMEUNOVI]A (1957 - 2012) Bol i tuga se ne mere re~ima, ni vremenom koje prolazi, ve} prazninom koja je u nama. Qubavqu i slogom dr`imo te uz nas. Nedostaje{... uvek i zauvek... Tvoje zahvalne }erke NADA i SAWA

Dana 17. 2. 2014. godine, navr{ava se 17 godina od smrti na{eg dragog druga

16893

MILENA NEDEQKOVI]

U subotu, 15. februara 2014. godine u 11 sati na ^a~anskom grobqu obavi}emo [ESTOMESE^NI POMEN na{em dragom

DVADESET GODINA je pro{lo od smrti na{e drage Milene.

ZORANU DRAMI]ANINU

Sa ponosom i qubavqu uspomenu ~uvaju weni najmiliji: sin DU[AN, suprug ALEKSANDAR i unuka MARIJA.

[est meseci je pro{lo a uspomenu na wega ~uvaju wegovi najmiliji: supruga DOBRILA, }erka MILICA i sin MARKO. 16889

16886

@IVORADA @IKA VU^KOVI]A NIKOLA i MIRKO 16891


37

^ITUQE

PETAK 14. FEBRUAR 2014. GODINE

Voqena mama i ujko

Draga moja deco

TU@NO SE]AWE

DALIBOR BIJELI] 1976 - 2014

MILKA

ILIJA

30. 9. 1983 - 30. 9. 2014.

17. 2. 1990 - 17. 2. 2014.

BULIJA ^uvamo ih kao najlep{u uspomenu. Sin VOJO sa porodicom 16860

SE]AWE Dana 18. 2. 2014. navr{ava se 30 GODINA kako nije sa nama na{ voqeni

VESNA GWATOVI] (ro|. Bijeli}) 1966 - 2014

DALIBOR BIJELI] 1976 - 2014

Samo ja koja sam vas imala i volela znam koliko je te{ko `iveti bez vas. Vi i daqe `ivite u mojim mislima i srcu. ^ETRDESETODNEVNI POMEN odr`a}emo u petak 14. februara u 12,30 sati na gradskom grobqu u ^a~ku. Neute{na majka DRAGIWA BIJELI]

40 je dana kako niste me|u nama a mnogo je lepih uspomena da vas ve~no pamtimo i da o vama pri~amo a da vas nikad ne zaboravimo. ^ETRDESETODNEVNI POMEN odr`a}emo u petak 14. februara na gradskom grobqu u ^a~ku. Va{i PERICA i DU[KA

16862

16861

Dana 18. februara 2014. navr{ava se TRIDESET GODINA od smrti na{eg dragog

STOJAN DA^O DA^EVI]

PETRA JELU[I]A

PETAR JELU[I]

VESNA GWATOVI] (ro|. Bijeli}) 1966 - 2014

17. 2. 2013 - 17. 2. 2014.

iz Jezdine

iz Jezdine

Sa ponosom ~uvamo uspomenu na tvoju plemenitost i dobrotu. @ive}e{ ve~no u na{im srcima. Supruga MILUNKA, k}erka MIRJANA i unuka SAWA

Plemenitost i dobrota koje su te krasile zaslu`uju ve~no se}awe na tebe. S po{tovawem unuka VERA sa porodicom.

Po dobroti }emo te pamtiti, u srcu ~uvati i uvek te se rado se}ati. S po{tovawem porodice DA^EVI] i LUKOVI]

16863

16868

16864

Dana 19. 2. 2014. god. navr{avaju se DVE GODINE od smrti na{e drage majke

Dana 17. 2. 2014. navr{ava se 17. GODINA od kada te otrgo{e iz na{eg zagrqaja ro|eni.

@IVORAD @IKO VU^KOVI]

QIQANE ANI^I] Uspomene ostaju zauvek i podse}aju {ta smo sa tobom izgubili. Po~ivaj u miru.

Dana 16. februara 2014. navr{ava se 35 GODINA od smrti na{eg dragog

DU[ANA ANXI]A Voqeni se nikad ne zaboravqaju. WEGOVI NAJMILIJI: supruga QUBICA, sinovi ZORAN i VLADAN sa porodicama. 16870

I vi{e ni{ta nije kao pre... Ni sunce nema isti sjaj bez tebe ro|eni.

1999 - 2014

TVOJI NAJMILIJI: }erka DRAGANA, sin DRAGAN, unuci: ANASTASIJA, OGWEN i STA[A.

MAMA, TATA i seka NATA[A

upl.

16888

VERICA NIXOVI]

USPOMENU NA TEBE ^UVAJU SVAKI DAN TVOJA KUMA I MANA.

SE]AWE 13. 2. 2010 - 13. 2. 2014.

16873

VESNA GWATOVI]

VOJO LAZOVI] CRNOGORAC

Ostavila si trag koji se ne bri{e, se}awe koje ne bledi, dobrotu koju }emo da pamtimo. Grupa dece iz vrti}a „MAJSKI CVET” 16877

SNE@ANA PERI^I] 14. 2. 1989 - 14. 2. 2014. Pro{lo je 25 godina od tvog preranog odlaska. Neka te u ti{ini ve~nog mira prati qubav tvoje majke BRANKE. 16874

Plemenite du{e ve~no `ive. Nijedno vreme ne mo`e da izbri{e bol i se}awe na mog oca.

Dana 15. februara 2014. navr{ava se DESET GODINA od smrti na{eg dragog

VESNA GWATOVI]

K}erka DU[ICA sa IVANOM i MARIJOM. 16890

Dana 18. 2. 2014. navr{ava se GODINU DANA od upokojewa

SRE]KA KOVA^EVI]A

Mnogo je lepih uspomena da te ve~no pamtimo, da o tebi s ponosom, pri~amo, da te nikad ne zaboravimo. KOLEKTIV "MAJSKI CVET"

iz Pridvorice

16878

DU[ANA V. ]IRKOVI]A

Uspomenu na wega ~uva sin MLA\O sa porodicom. 16882

Godi{wi parastos dava}emo u subotu 15. 2. 2014. godine u 11 sati na starom ^a~anskom grobqu. Supruga MILICA sa porodicom. 16887

OGLASI I ^ITUQE 032/342 - 276


38

^ITUQE

PETAK 14. FEBRUAR 2014. GODINE Navr{ava se tu`nih GODINU DANA od smrti na{e majke, bake, prabake, svekrve i ta{te

7. 2. 2014. upokojio se na{ dragi

DOBRIVOJE ZIMOWI] 1921 - 2014 iz Gora~i}a

Dr. MARIJA POPOVI] 1932 - 2014

Mnogo }e{ nam nedostajati, zauvek i svuda. Neka tvoja dobra i plemenita du{a po~iva u ve~nom miru i spokoju jer si uvek bio i ostaje{ u na{im mislima i srcima. Zahvalni i ponosni na tebe i tvoja dela, tvoji najmiliji.

Preminula 6. februara 2014. u 82. godini `ivota. Sahrana je obavqena 10. februara na Novom grobqu u Beogradu. S po{tovawem i qubavqu uspomenu na wu ~uvaju porodice: POPOVI], BO[WAKOVI] - TATAROVI] i TODOROVI].

16880

VERICA NIXOVI]

Pro{lo je 15 godina od tvog preranog odlaska. Praznina, bol i tuga su re~i koje opisuju moj `ivot bez tebe. Neka moja tuga uve}a mir tvoje du{e. Tvoja sestra NADA

ro|en 20. 2. 1970. godine

RAPETI

MIHA i BOJO sa porodicama

od drugara: BAKI, ZOF, RADI^KO, GA^O, MI[KO i MILADIN

16878

16876

POSLEDWI POZDRAV svom drugu i kom{iji

POSLEDWI POZDRAV najboqem tati, suprugu, sinu i bratu

DRAGO GAVRILOVI]

16871

POSLEDWI POZDRAV dragom

BOBANU RADOVANOVI]U RAPETI

16872

21. 2. 2001 - 21. 2. 2014.

TVOJI NAJMILIJI

16881

POSLEDWI POZDRAV kumu

1999 - 2014

RADE SUBOTI] Ostavila si tragove koji se ne bri{u i dobrotu koja se ne zaboravqa. Uspomene na tebe uvek }e ostati u na{im srcima.

BOBANU RADOVANOVI]U RAPETI

RAPETU

Drago, moje jedino dete, ve} 13 godina bola moga, muke moje, dozivawa suza i nema te. Ja i daqe ne verujem {to majka rodi to niko ne razdvoji, srce moje zauvek te voli. Tvoja majka, tvoja mama GINA, dokle vi{e? Veliku zahvalnost dugujem rodbini, kom{ijama i svima onima koji su uz mene sve ove godine.

K}erka MILICA, supruga SLA\ANA, otac MILO[ i brat NEBOJ[A

NEMAWA SIMONOVI] sa porodicom.

16875

16877

16865

Dana 18. februara 2014. navr{ava se GODINA DANA od smrti na{e drage supruge, majke i bake

Opet je februar, tre}i po redu bez na{eg, najdra`eg

MILIJANA RADOJEVI]A ]ATA

VERE \OKI]

19. 2. 2011 - 19. 2. 2014.

SE]AWE

MILAN RU@I] U petak, 21. 02. 2014. u 12 sati odr`a}emo ~etrdesetodnevni pomen. Sa qubavqu, ponosom i po{tovawem uspomenu na wega ~uvaju:

Nedostaje nam tvoja dobrota i tvoj nasmejani lik. Uvek }emo se se}ati trenutaka provednih sa tobom. Uspomenu na dragu Veru sa ponosom i qubavqu ~uvaju weni najmiliji: suprug DRAGAN, }erke TAWA i TAMARA sa porodicama.

Bio si jedinstven, jedan jedini i neponovqiv, voqen, po{tovan i uva`avan, bio si jak ali ne ja~i od smrti. Ve~no }e te `aliti sestra DU[ICA, sestri} ALEKSANDAR i zet VITOMIR.

MILENA, DEJAN, ANA, ANDREJ, IGOR, STA[A, DUDA i SA[A.

16869

16867

16879


39

^ITUQE

PETAK 14. FEBRUAR 2014. GODINE

DANA 19. 02. 2014. U 12,30 ^ASOVA NA ^A^ANSKOM GROBQU DAVA]EMO TROGODI[WI POMEN

SA[A JE^MENI] 19. 02. 2011 - 19. 02. 2014.

SA[I JE^MENI]U KOLIKO GOD VREMENA DA PRO\E NAMA ]E I DAQE BITI TE[KO I TU@NO BEZ TEBE SINE NA[. ZAUVEK ]EMO TE VOLETI. TVOJI: MAJKA MILICA, OTAC VULE I TETKA NADA

U subotu 15. februara 2014. godine u 11 ~asova na ^a~anskom grobqu obavi}emo GODI[WI POMEN na{em dragom suprugu, ocu i dedi.

QUBINKO \UNOVI] \UNE 1932 - 2013 Godina je pro{la a uspomenu na wega sa ponosom i qubavqu ~uvaju wegovi najmiliji: supruga VERA i }erka ZORICA sa porodicom. 16876

SE]AWE 14. 2. 1994 - 14. 2. 2014

VESELIN BOROVI] VESO

Voqeni nikad ne umiru dok `ive oni koji ih vole, koji ih se se}aju. S qubavqu tvoji: supruga CANA, sin RADO[ i k}erka VESNA sa porodicama.

OGLASI I ^ITUQE 032/342 - 276

[TA RADI MOJA TUGA DOK SPAVAM? BDI I ^EKA. KADA IZGUBI STRPQEWE BUDI ME. ZNAMO DA SI UVEK UZ NAS.

@IVOT I SRE]A


PETAK 14. FEBRUAR 2014. GODINE


14. februar 2014.