Issuu on Google+

PRVI BROJ [TAMPAN 16. JULA 1932. GODINE. OSNIVA^ \OR\E MILOVANOVI]. IZDAVA^ „^A^ANSKI GLAS“ D. O. O.

w w w.caglas.rs

GODINA LXXXI, LIST IZLAZI SEDMI^NO, PETKOM

BROJ 14

^A^AK, 11. APRIL 2014. GODINE

Na stranama 28. i 29. na{eg lista

CENA 30 DIN.

Grad ^a~ak i „Auto^a~ak” dobitnici nagrade „Kapetan Mi{a Anastasijevi}”

RASPISAN KONKURS tel. 226-000; 346- 000 www.viza-nekretnine.co.rs

ZA DODELU PODSTICAJNIH SREDSTAVA U POQOPRIVREDI

Iz neobjavqenih rukopisa

Dobrivoja Jovanovi}a

strane

. 10. i 11

JO[ JEDNA POTVRDA TIMSKOG RADA

U ^a~ku otvorena Kancelarija za alternativne sankcije strana 5. INTERVJU

Nejtan Kotam, osniva~ baleta

USPOMENE NA DAVNI BORAVAK

U PRILI^KOM KISEQAKU Aktuelnosti iz Draga~eva

ODR@ANA RADIONICA „@ENE U AGROBIZNISU” PROMOCIJA ZDRAVE HRANE I DOMA]E RADINOSTI

strane 26. i 27.

Aktuelnosti iz Gorweg Milanovca

PROGRAM 12. BIJENALA UMETNOSTI MINIJATURE ZAVR[EN OSMI FESTIVAL POZORI[NOG STVARALA[TVA U^ENIKA

strane 30. i 31.

strana 3.

MANNAKIN THEATER AND DANCE

VE^ERAS PREMIJERNO U ^A^KU strana 19.

DA OSU\ENICI DR@AVU MAWE KO[TAJU Ko{arka

STI@E PARTIZAN! Slede}i broj „^a~anskog glasa” }e iza}i u ~etvrtak, 17. aprila. Oglase mo`ete predati do utorka do 12 ~asova.

CENTRUM

069 - 310-04-60 06 00332 - 310-460

www.hostelcentrum.rs centrumcacak@gmail.com


2

MARKETING

PETAK 11. APRIL 2014. GODINE


3

GRAD

PETAK 11. APRIL 2014. GODINE

GRAD ^A^AK I “AUTO^A^AK” DOBITNICI NAGRADE “KAPETAN MI[A ANASTASIJEVI]” okviru projekta “Put ka vrhu”, koga od 2000. godine realizuju novosadska agencija “Medija invent”, univerziteti u Novom Sadu i Beogradu i privredne komore u Srbiji, ~iji je ciq afirmacija privrednog stvarala{tva, preduzetni~ke kulture i dru{tvenih vrednosti, i ove godine je, 7. maja u sve~anoj sali Matice srpske u Novom Sadu, dodeqena nagrada “Kapetan Mi{a Anastasijevi}”. Me|u 24 dobitnika ovog zna~ajnog priznawa, koje nosi ime velikog srpskog zadu`binara i dobrotovora su i Grad ^a~ak, koji je progla{en za najboqu lokalnu samoupravu u Srbiji i Milenko Kosti}, vlasnik i predsednik kompanije “Auto ^a~ak”, kao naj preduzetnik Srbije. “U toku prethodne godine rad organa lokalne vlasti u ^a~ku, koju uspe{no predvodi gradona~elnik Vojislav Ili}, karakterisala je racionalnost u tro{ewu buxetskih sredstava, javnost rada i najni`a kreditna zadu`enost u Srbiji, u odnosu na broj stanovnika. Gradska uprava je u 2013. realizovala mnoge projekte u oblasti komunalne infrastrukture, obezbedila zna~ajna sredstva za podsticaj zapo{qavawa i sprovo|ewe aktivnosti ~iji je ciq poboq{awe socijalne za{tite. Izdvajana su sredstva i za

U

podsticaj ra|awa, izgradwu {kola, vrti}a, objekata zdravstvene za{tite i finansijski podr`ane mnoge kulturne i turisti~ke manifestacije,” ka`e se, pored ostalog, u obrazlo`ewu za dodelu nagrade, koju je na prigodnoj sve~anosti gradona~elniku Vojislavu Ili}u uru~io prof. dr Radovan Pejanovi}, prorektor Univerziteta u Novom Sadu i predsednik `irija. Za najboqu lokalnu samoupravu ^a~ak je “preporu~ila” i izuzetna otvorenost grada na Moravi, o ~emu govori i podatak da je lane ugostio devet ambasadora, brojne strane delegacije, predstavnike privrede i potencijalnih investitora iz zemqe i inostranstva. Otvorena su bila i vrata gradskih uprava i ~elnika koji su sa saradnicima primili na razgovor vi{e od 2.000 sugra|ana, nastoje}i da im pomognu da re{e goru}e `ivotne probleme, navedeno je jo{ u saop{tewu `irija. Po{to je zahvalio na nagradi, gradona~elnik Ili} je rekao da ovo presti`no priznawe predstvqa jo{ jednu potvrdu timskog rada, ali i obavezu da sa svojim saradnicima posti`e dobre rezultate i u narednom periodu. Me|u najboqim stvaraocima u privrednom i dru{tvenom `ivotu Srbije, koji su svojim radom “obele`ili” 2013. godinu je i

JO[ JEDNA POTVRDA

TIMSKOG RADA

Milenko Kosti}

Radenko Lukovi} i Vojislav Ili}

vlasnik i predsednik kompanije “Auto^a~ak” Milenko Kosti}, kome je nagrada “Kapetan Mi{a Anastasijevi}” pripala u kategoriji “naj preduzetnik”. U obrazlo`ewu `irija, koji je naglasio da je misija projekta “Put ka vrhu” da afirmi{e najboqe

me|u najboqima, za srpskog naj preduzetnika se, pored ostalog, ka`e: “Skoro }e ~etvrt veka, otkako je Milenko Kosti} u Kowevi}ima kod ^a~ka osnovao privatnu fimru. Prekretnica je nastupila 1996. godine, kada je postao generalni zastupnik kompanije

“[koda auto”. Danas, ovaj skroman i vredan ~ovek, zahvaquju}i znawu, radu i tome {to je okupio proverene saradnike i stru~ni kadar, zauzima va`no mesto u poslovnom svetu Srbije, a wegov “Auto^a~ak” poziciju lidera me|u konkurentskim kompanijama.”

Osim {to je ugledni preduzetnik, Kosti} je i veliki humanista i donator, ~ovek koji poma`e sportske klubove, zdravstvene ustanove, crkve i manastire. Re~ je o dobrotvoru ~ije je dobro~instvo jedino blago koje se deqewem uve}ava, zakqu~io je `iri u obrazlo`ewu nagrade dodeqene Milenku Kosti}u. M. N.

POMO]NIK MINISTRA PROSVETE SLOBODAN STUPAR POSETIO ^A^AK

NOVCA ZA ZAVR[ETAK DOMA STUDENATA IMA DOVOQNO - kazao je Stupar prilikom susreta sa novinarima omo}nik ministra prosvete, u oblasti visokog obrazovawa, investicija, u~eni~kog i studentskog standarda i javne nabavke Slobodan Stupar posetio je ^a~ak na Dan studenata, 4. aprila, da bi sa predstavnicima Grada i rukovodstvom Studentskog centra razgovarao o daqem finansirawu izgradwe novog objekta za sme{taj studenata. On je naglasio da novca ima dovoqno za zavr{etak radova i podsetio da }e gradwa i opremawe dr`avu ko{tati oko 110.000.000 dinara. Pomo}nik ministra prosvete je kazao da ^a~ak nije jedini grad u koji Ministrstvo ula`e finansij-

P

ska sredstva. - Imamo gradili{ta i u U`icu i Svilajncu, na Pali}u je u izgradwi studentsko odmarali{te, a uskoro }e po~eti gradwa doma u~enika u ^a~ku. Sve su ovo investicije koje bi trebalo da podignu ukupan kvalitet studirawa - rekao je je Slobodan Stupar. Prema proceni direktora Studentskog centra Zorana Radomirovi}a, nova zgrada }e na jesen biti spremna za prijem stanara. U woj }e biti mesta za 128 visoko{kolaca, svih 66 soba ima}i kupatilo i malu ni{u, a cena sme{taja se ne}e razlikovati od cene u staroj zgradi. U novoizgra|enom prostoru nalazi}e

se i dve ~itaonice, sala za kulturno - zabavne aktivnosti i ve{eraj. - Kada nova zgrada bude u funkciji, ukupan kapacitet Studentskog centra, u obe zgrade, bi}e 300 mesta, {to je zadovoqavaju}e, jer za dom konkuri{e od 350 do 400 studenata - smatra Radomirovi}. Zamenik gradona~elnika Radenko Lukovi} je na konferenciji za novinare u Studentskoj menzi saop{tio da }e do septembra biti okon~ana izgradwa Muzi~ke {kole. - Nakon konstituisawa Skup{tine i Vlade, bi}e obezbe|eno 70.000.000 dinara za zavr{etak Muzi~ke {kole i sportske sale u

Mr~ajevcima - naglasio je Lukovi}. Izgradwa sportske hale u Gimnaziji sa~eka}e slede}u godinu, jer je, obja-

snio je on, prethodno potrebno obaviti arheolo{ka istra`ivawa na ovom terenu. Gimnazija je Gradu uputila zahtev da obezbedi

dodatna sredstva za ova istra`ivawa, {to }e uskoro biti u~iweno, kazao je Lukovi}. E. V.

DIREKTOR: Svetlana Bojovi} GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Gordana Domanovi}

tel: 032/377-107

032/342-276

office@ @cacanskiglas.rs

REDAKCIJA: Milanka Ne{i}, Emilija Vi{wi}, Gordana Domanovi}, Zorica Le{ovi} Stanojevi}, Zorica Jakovqevi}, Nela Radi~evi} i Irena Milo{evi}. PRELOM LISTA: Marko Milo{evi} i Sr|an Jeremi}.

@sbb.rs glcaglas@

ADRESA: ^a~ak, Bulevar oslobo|ewa 37, telefoni redakcije:

MARKETING: Radmila Zari}

tel: 032/342- 276,

032/377-108

@sbb.rs faks: 032/344-772 glpress@

032/ 344-772

@cacanskiglas.rs office@

Rukopisi se ne vra}aju.

[tampa: GPK „[tamparija Borba“

www.caglas.rs


4

PETAK 11. APRIL 2014. GODINE

POLITIKA

NA 76. SEDNICI GV USVOJENI IZVE[TAJI O RADU USTANOVA KULTURE I SC

ULICA \OR\A TOMA[EVI]A UBUDU]E BULEVAR TANASKA RAJI]A - Predlo`eno je da se na|e model za reaktivirawe Kancelarije za mlade, ~iji je Predlog Lokalnog akcionog plana za narednih pet godina jednoglasno usvojen. - Zakon o buxetskom sistemu najvi{e je pogodio one lokalne samouprave koje su bile {tedqive, jer nisu zapo{qavale nove radnike, a u takve spada i ^a~ak, rekla je na~elnica Nada Vuksanovi} ominantna tema 76. zasedawa lokalne vlade u ponedeqak, kojom je predsedavao zamenik gradona~elnika Radenko Lukovi}, bila je prva ta~ka dnevnog reda posve}ena utvr|ivawu Predloga LAP, za period od 2014. do 2019. godine. Konstatovano je da je re~ o strate{kom dokumentu Kancelarije za mlade, koja bi trebalo da bude nosilac svih aktivnosti omladine u na{em gradu, a koja je funkcionisala u sklopu Doma kulture. Predlo`eno je da se na|e model da se Kancelarija ponovo aktivira i re{i kadrovsko pitawe koordinatora. Aleksandar Simovi}, biv{i koordinator Kancelarije za mlade i ~lan radne grupe koja je u~estvovala u izradi LAP istakao je da su se trudili da “plan bude dobar, prakti~an i primenqiv”, a u strate{kim opredeqewima usmeren na unapre|ivawe polo`aja mladih u na{em gradu. U planu je navedeno {ta bi trebalo uraditi u narednih pet godina i, nezavisno od svog statusa, on je podr`ao ponovno aktivirawe Kancelarije, iako ona nije jedini nosilac i realizator ovog plana. U tom kontekstu pomo}nik gradona~elnika za dru{tvene delatnosti Aleksandar Da~i} je podsetio da su promena zakonske regulative, Zakona o buxetskom si-

D

stemu i izmena uredbe, uslovili prestanak rada Kancelarije za mlade u ^a~ku, koja po ovoj normativi postoji, ali ne predvi|a i upo{qavawe koordinatora. Do kraja meseca o~ekuje se odgovor na tra`enu saglasnost na izmenu uredbe od Ministarstva lokalne samouprave i regionalnog razvoja, kako bi bio re{en status koordinatora, rekao je Da~i}, i naglasio da }e se svakako izna}i model daqeg funkcionisawa ove Kancelarije, u ~emu ga je podr`ala na~elnica Vuksanovi}, napomiwu}i da Kancelarija ne mo`e biti pravno lice, ali se mo`e formirati kao samostalna slu`ba.

ZAKON OSUJE]UJE REALIZACIJU PROGRAMA Uz pohvale za rad i dostignu}a koja ostvaruju, re~ima da je “^a~ak grad koji mo`e da se di~i svojim ustanovama kulture”, ve}nici su jednoglasno dali saglasnost na izve{taje za 2013. ~etiri ustanove, o ~ijem radu su izvestili direktori Doma kulture Dragojlo Jerotijevi}, Me|uop{tinskog istorijskog arhiva Lela Pavlovi}, Umetni~ke galerije “Nade`da Petrovi}” Milica Petronijevi} i Narodnog muzeja Delfina Raji}. Posledwe dve ustanove u prefiksu svog naziva imaju i nazna~en status “Ustanova od nacionalnog zna~aja”. Na primedbu ve}nika da su nazivi predugi, nagla{eno je da je re~ o zakonskoj obavezi. Zna~ajne primedbe upu}ene su na aktuelni Zakon o buxetskom sistemu i podzakonske akte koji ne dozvoqavaju dodatna zapo{qavawa u javnom sektoru do 2015. godine, kao ni dodatno anga`ovawe lica neophodnih za realizaciju programa, niti isplate po ugovoru o autorskim honorarima. Sve to u mnogome ote`ava rad ustanovama kulture, Regionalnom centru za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovawu, u ~ijoj je delatnosti upravo prioritet anga`ovawe predava~a i edukatora, rekla je direktorka Gorica Stanojevi}, ista-

kav{i da zbog ovih ograni~ewa i ona i Centar “ispadaju neozbiqni ”, a sa istim problemom suo~vaju se i Centar za socijalni rad i Sportski centar “Mladost”, kome su potrebni sezonski radnici, narZo~ito zbog anga`ovawa lica koja }e brinuti o bezbednosti kupa~a. Na~elnica Gradske uprave za dru{tvene delatnosti Nada Vuksanovi} je istakla da je ovakav Zakon o buxetskom sistemu najvi{e pogodio one lokalne samouprave koje su bile {tedqive, jer nisu zapo{qavale nove radnike, u koje ubraja i na{ grad, i da ustanove ~iji programi zavise od isplate honorara ne mogu da realizuju svoje programe, uprkos tome {to su im buxetska sredstva odobrena. U tom smislu bi}e upu}eni i odre|eni zahtevi nadle`nom Ministarstvu, o izuzimawu autorskih honorara i zapo{qavawu u navedenim ustanovama, zakqu~ili su ve}nici.

DVE “RAJI]EVE” ^lanovi Gradskog ve}a prihvatili su inicijativu da se ulica \or|a Toma{evi}a preimenuje u Bulevar Tanaska Raji}a. Inicijativu su pokrenuli gra|ani MZ Qubi}, koji su za to prikupili oko 900 potpisa, rekao je Vladan Savi}evi}, predsednik Komisije za odre|ivawe naziva ulica Skup{tine Grada ^a~ka, istakav{i da je za predlog izmene 11. marta ove godine pribavqena prethodna saglasnost Ministarstva regional-

nog razvoja i lokalne samouprave. Savi}evi} je obrazlo`io i dilemu koja se na{la pred Komisijom, da li je ve} postoje}a “Raji}eva” ulica u centru grada posve}ena slavnom tobxiji sa Qubi}a, ali je nakon konsultacija sa istori~arima i arhivistima utvr|eno da se ne zna po kome je postoje}a Raji}eva ulica dobila naziv, po Velimiru ili Tanasku Raji}u.

OD “SOKOLANE” DO RASTOKA Jednoglasno je usvojen i izve{taj o poslovawu SC “Mladost” ^a~ak za prethodnu godinu, a direktor Aco Jakovqevi} je primetio da bi finansijski rezultati poslovawa bili druga~iji da nije odlu~eno da izdavawe Ko{arka{ke hale bude besplatno, i zato je odnos izme|u buxetskih i sopstvenih sredstava 70 prema 30. I ovoj ustanovi zakonska regulativa i postupak javnih nabavki su, tako|e, prepreka za anga`ovawe instruktora plivawa i spasilaca u sezoni, iako nije pove}avala ni broj izvr{ilaca, ni cene usluga. Pro{le godine prodato je 42.000 karata na bazenima, a obezbe|en je i prostor za nepliva~e. Jakovqevi} je rekao da je zapo~elo pro{irewe pla`e na levoj obali Morave do Rastoka, a u planu je i ure|ewe ostrva. Od ove godine SC je pripala i “Sokolana”, tako da }e akcenat biti na wenoj revitalizaciji. Na ovoj sednici Gradskog ve}a doneta je i Odluka o odobravawu

programa i dodeli sredstava za realizovawe programa kojima se ostvaruje interes u oblasti sporta na teritoriji Grada ^a~ka u 2014. godini.

USVOJENI IZVE[TAJI O POSLOVAWU JP Jednoglasno su usvojeni Predlog odluke o izmeni odluke o osnivawu JKP “Moravac” Mr~ajevci, a razmatrani su i izve{taj o poslovawu JKP “Moravac” i JKP “Parking servis” ^a~ak u 2013. godini. Navedeno je da su razlozi za iskazani gubitak u poslovawu JKP “Moravac” od oko ~etiri miliona poslovi koje je ovo JP obavilo za JP “Gradac”, kao i ~iwenica da ove zime nije bilo sne`nih padavina, pa nije bilo ni realizacije u toj vrsti posla za koju postoje stalno zaposleni qudi, tako da je i po tom osnovu ovo preduze}e umesto prihoda, imalo tro{kove. Insistirano je da se na takve probleme Gradskoj upravi uka`e na vreme. Razmatrawem izve{taja o poslovawu JKP “Parking servis” ^a~ak konastatovano je da su iskazani tro{kovi poslovawa od 45 miliona dinara u odnosu na prihod od 55 milona visoki. Ve}nici su bili zadovoqni i detaqnim izve{tajem javnih preduze}a i ustanova koji se odnosi na kori{}ewe voznog parka slu`benih motornih vozila.Sednici je prvi put prisustvovala i Svetlana Paunovi}, novi ~lan Gradskog ve}a. Z. L. S.

SAOP[TEWA PU ^A^AK

UBISTVO U ATENICI U utorak, oko 08,15 ~asova, u Atenici je prona|eno be`ivotno telo M. T. (1948) iz Atenice sa vidqivim tragovima nasiqa, koji ukazuju na ubistvo. Uvi|aj je u toku i obavqa ga zamenik Vi{eg javnog tu`ioca u ^a~ku u prisustvu policijskih slu`benika PU ^a~ak. Policija traga za po~iniocem.

UBICA IZ ATENICE ZAVR[IO POD VOZOM U utorak, oko 19,30 ~asova, u Prijevoru, putni~ki voz koji je saobra}ao na relaciji Kraqevo - Po`ega, udario je NN lice koje se kretalo prugom i usmrtilo ga na licu mesta. Identitet poginulog utvr|en je oko 23 ~asa. Re~ je o Z. T. (1958) iz ^a~ka, za kojim je bila raspisana potraga zbog postojawa osnova sumwe da je, u utorak, u Atenici, izvr{io krivi~no delo ubistvo nad svojom sestrom M. T. (1948) iz Atenice. Uvi|aj je obavila zamenik Osnovnog javnog tu`ioca u ^a~ku u prisustvu policijskih slu`benika PU ^a~ak.


5

DRU[TVO

PETAK 11. APRIL 2014. GODINE

U ^A^KU OTVORENA KANCELARIJA ZA ALTERNATIVNE SANKCIJE

DA OSU\ENICI DR@AVU MAWE KO[TAJU

inistar pravde i dr`avne uprave Nikola Selakovi} otvorio je pro{log petka u ^a~ku, u zgradi biv{eg “vojnog odseka”, kancelariju za alternativne sankcije. Re~ je o 13. kancelariji koju je Uprava za izvr{ewe krivi~nih sankcija, pri Ministarstvu pravde i dr`avne uprave otvorila za posledwih godinu i po dana u gradovima i op{tinama po Srbiji, rekao je ministar Selakovi} i najavio otvarawe takvih ustanova i u U`icu, Leskovcu i Pan~evu: - Otvarawem ove kancelarije u ^a~ku, za podru~je koje pokriva Vi{i sud, odnosno za ~itav Moravi~ki okrug, gra|ani ovog dela Srbije dobi}e mogu}nost koju su do sada imali Beogra|ani, Novosa|ani, Ni{lije, me{tani Kragujevca, Smedereva, odnosno ukupno 12 gradova. Kada smo preuzeli Ministarstvo pravde, zatekli smo {est kancelarija i za godinu i po dana uspeli smo da taj broj udvostru~imo, a plan nam je da ih otvorimo u jo{ devet gradova, sa kojima je po~etkom godine potpisan protokol. Tada

M

}e ih biti 25 u Srbiji i efekti wihovog rada, kao {to se pokazalo do sada, bi}e sve vidqiviji, zahvaquju}i, pored ostalog, dobrom promovisawu sistema alternativnog sankcionisawa u~inilaca lak{ih krivi~nih dela i prekr{aja. Ministar Selakovi} je podsetio da je za relativno kratko vreme za 30 odsto pove}an broj lica koja “slu`e kaznu u javnom interesu”, a plan je da se resorno ministarstvo za nekoliko godina pribli`i evropskim stnadardima u ovoj oblasti. U tom slu~aju dve tre}ine ka`wenika mo}i }e da odslu`e kazne primenom sistema alternativnih sankcija, elektronskog nadzora i rada u javnom interesu: “Posebno je zanimqivo da je zna~ajan pomak u izvr{ewu kazni i rada u javnom interesu pove}an od po~etka ove godine, posebno od 1. marta, kada je zapo~eta primena Zakona o prekr{ajima. Samo od tog perioda, vi{e desetina osu|enika izvr{avalo je kaznu na ovaj na~in,” rekao je Selakovi}, apeluju}i na sve lokalne samouprave, u kojima su otvorene kancelarije, da mak-

UMESTO SUDSKIH, PRIVATNI IZVR[ITEQI Svaka stranka koja ne mo`e preko suda da izvr{i presudu, mo`e da anga`uje privatnog izvr{iteqa, koji ima interes da to uradi, odgovorio je Selakovi} na pitawe novinara o sudbini ~a~anske porodice Vasovi}, koja 13 godina posle ubistva sina, ~eka izvr{ewe pravosna`ne presuede o nematerijalnoj {teti od 1,5 miliona dinara: - Kao nadle`ni ministar mogu da anga`ujem slu`bu za nadzor u radu pravosudnih organa i da se vidi da li je u konkretnom slu~aju u potpunosti ispo{tovan sudski poslovnik. Kada je re~ o ovako `alosnoj sudbini jedne porodice, dr`ava mora da ima poja~an sluh, a pravosudni organi, odnosno predsednici sudova apsolutni sluh i da im ovakvi slu~ajevi budu prioritet.

IMA LI 3.000.000 NERE[ENIH PREDMETA?

GRA\ANIMA NISMO ZAMAZIVALI O^I! Re{avawe goru}ih prblema srpske privrede i ekonomije, zapo{qavawe, otvarawe novih radnih mesta i stvarawe najpovoqnijeg investicionog ambijenta u regionu, nastavak borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, osnovne su ta~ke programa budu}e Republi~ke vlade, koga bi ovih dana trebalo da obelodani novi premijer Aleksandar Vu~i}, rekao je Selakovi}, podsetiv{i da je SNS taj program, “ne zamazuju}i o~i gra|anima”, ponudila i u izbornoj kampawi, {to su oni prepoznali, ukazav{i joj najve}e poverewe na martovskim izborima: - Nova vlada mora da bude dobro uigran tim, koji }e sinhronizovano raditi i postizati rezultate na svim poqima, posebno na onim koji su du`e vreme u fokusu gra|ana: reforme u kqu~nim oblastima, problemi privrede, nezaposlenosti, posebno mladih, briga o penzionerima, starima. simalno koriste prednosti sistema alternativnih sankicja, {to podrazumeva i ve}e anga`ovawe javnih i komunalnih preduze}a, socijalnih i humanitarnih ustanova. Govore}i o ostalim efektima rada kancelarija za aletrnativne sankcije, ministar pravde je

naglasio da }e se oni ogledati, ne samo u boqoj resocijalizaciji osu|enika, ve} }e biti vidqivi i u buxetu dr`ave, s obzirom na to da lica koja izdr`avaju zatvorske kazne, treba i izdr`avati, {to dr`avu itekako finansijski ko{ta. M. N.

^iwenica je da ima oko tri miliona nere{enih predmeta, ali i da ve}inu wih ~ine predmeti u izvr{noj materiji. Kada se uporedi doma}a, sa statistikom zemaqa EU, uo~ava se da u wima predmeti u izvr{ewu ne ulaze u zvani~nu statistiku nere{enih predmeta, rekao je ministar Selakovi} i odgovaraju}i na pitawa novinara, najavio mere koje bi trebalo da doprinesu efikasnijem pravosu|u: - Jedan od na~ina je da napravimo takav sistem u kome bismo predmet prakti~no pratili od samog inicijalnog akta, do wegovog izvr{ewa, u kome }e on biti posmatran kao jedinstven predmet. Ne mo`e sudija, koji je ekspedovao presudu koja jo{ uvek nije izvr{ena, re}i da je svoj posao zavr{io. To nije ta~no, postupak je okon~an onog trenutka kada presuda bude izvr{ena. Jedan od na~ina je i dobar sistem kontrole rada, zbog ~ega je Visoki savet sudstva predlo`io pravilnik o kriterijumima i merilima za ocenu rada sudija, {to smo u Srbiji posledwi put imali 1993. godine. Kada on bude usvojen, sudije }e znati kako }e se wihov rad meriti i vrednovati. Obezbe|ivawe boqih uslova za rad pravosudnih organa, tako|e je jedan od na~ina za pove}awe efikasnosti.

U OKVIRU VELIKE KAMPAWE „CIF ^ISTI SRBIJU“

O^I[]EN PROLAZ KOD DOMA KULTURE P

rva lokacija, a ujedno i prvi objekat koji je o~i{}en u okviru kampawe “Cif ~isti Srbiju” je pe{a~ki prolaz kod Doma kulture u ^a~ku. U okviru velikog prole}nog ~i{}ewa koje je pokrenula kompanija “Unilever” sa svojim brendom Cif, specijalno pripremqen tim uklonio je grafite, naslage ~a|i i druge ne~isto}e sa zidova i poda u ovom prolazu i za{titio ga posebnim anti-grafitnim slojem koji }e spre~iti daqe naru{avawe izgleda prolaza. - Veliko mi je zadovoqstvo {to smo ovu akciju “Cif ~isti Srbiju” pokrenuli upravo iz ^a~ka, iz srca [umadije. To je poruka da veliki projekti, velike kampawe ne moraju da zapo~iwu uvek iz Beograda. U “Unileveru” smo jako ponosni na kampawu koju smo pokrenuli i za to postoje dva razloga. Prvi, poku{ava-

mo da skrenemo pa`wu, da podignemo svest gra|ana o tome da ~isto}a i higijena nisu bitni samo u na{im domovima, ve} da su va`ni i na javnim gradskim povr-

{inama koje svakodnevno koristimo. Drugi, ~i{}ewem prolaza i spomenika kulture ne doprinosimo samo da oni boqe izgledaju, ve} i ~uvamo jedan deo na{e tra-

dicije i kulture - rekao je, izme|u ostalog, Qubomir Milo{evi}, direktor kompanije “Unilever” Beograd, izraziv{i zahvalnost rukovodstvu lokalne samouprave na saradwi i podr{ci tokom realizacije ove akcije. Gradona~elnik Vojislav Ili} istakao je da se nada da }e se u narednom periodu pojedinci i kompanije koje imaju mogu}nosti, ukqu~iti u projekte odr`avawa ~isto}e i higijene u ^a~ku, kao i da }e im grad uvek pru`iti neophodnu pomo} u takvim akcijama. - Zahvalio bih kompaniji “Unilever” koja je o~istila grafite na Domu kulture, na ustanovi koja je od izuzetnog zna~aja za grad ^a~ak. Nadam se da }emo, pou~eni ovim primerom, nastaviti da ~istimo i ostale ustanove u gradu, odnosno sve one zgrade koje su zna~ajne, a na kojima se nalaze grafiti. Apelujem na na-

{e sugra|ane, naro~ito na najmla|e, da ne pi{u bilo gde grafite, jer postoje predvi|ena mesta i za wih. Nadam se da }emo zajedno nastaviti da ulep{avamo i ~istimo na{ ^a~ak - poru~io je gradona~elnik Vojislav Ili}. Direktor Doma kulture Dragojlo Jerotijevi} je tako|e izrazio zahvalnost i istakao va`nost ovakvih akcija: - Akcijom “Cif ~isti Srbiju” kompanija “Unilever” je poslala najboqu poruku na{im mladim sugra|anima, koji se okupqaju na ovom delu gradskog prostora i ostavqaju tragove na ovakav na~in. Smatram da ustanove kulture i obrazovawa, zajedno sa medijima, mogu prona}i prikladan na~in da mladima po{aqu poruku da je `ivotna sredina nemerqiva sa bilo kojim drugim vrednostima, da je moramo ~istiti i ~uvati. N. R.


6

DRU[TVO

PETAK 11. APRIL 2014. GODINE

U ^A^KU ZAPO^ETA IMPLEMENTACIJA PROJEKTA „UPOSLIMO SRBIJU ZAJEDNO”

ORGANIZOVATI I PROIZVODWU I PLASMAN rojekat “Uposlimo Srbiju zajedno”, koga od 2008. godine radi i “dogra|uje” vi{e od 600 doktora nauka, privrednika, poqoprivrednika, preduzetnika i stru~waka iz raznih oblasti, prezentovan je prvi put u ^a~ku. Miodrag Nikoli} Feman, predsednik Pokreta za privredni preporod Srbije i Unije poslodavaca Srbije, kao idejni tvorac ovih projekata, veruje da }e, za razliku od prethodne vlasti, koja nije prepoznala snagu ovih programa, budu}a vlada, na ~e-

P

lu sa SNS i premijerom Aleksndrom Vu~i}em, “pokrenuti” ove projekte koji se odnose prvenstveno na organizovanu proizvodwu i plasman poqoprivrednih proizvoda: - Projekti predvi|aju organizovanu proizvodwu i preradu, kojih do sada nije bilo i ono {to je najva`nije i {to je najte`e realizovati - organizovanu prodaju kroz srpski agroindustrijski kombinat, koji }e, kao glavni nosilac svih ovih projekata, biti osnovan narednih dana. Organizovana poqoprivredna proizvodwa

podrazumeva da }e na{i seqaci biti organizovani preko zadruga i samim tim morati da prihvate da rade po novim metodama, primewuju nove tehnologije, da se edukuju... Nikoli} je najavio da }e zadruge i agroindustrijski kombinat obezbediti proizov|a~ima sirovine i “niske impute” i raspisati javni tender, na primer, za nabavku ve{ta~kog |ubriva koje }e u tom slu~aju biti i do 40 odsto jeftinije nego na dana{wem tr`i{tu. Uveren je i da }e u

oblasti prerade poqoprivrednih i drugih proizvoda ovaj projekat “zaposliti” nekoliko stotina hiqada radnika i otvoriti nekoliko stotina fabrika za preradu na podru~jima gde ima sirovina i proizvoda. - Projektima “Uposlimo Srbiju zajedno” predvi|eno je, kada je o organizovanoj prodaji re~, da u prve tri godine bude izgra|eno deset prodajnih centara, tipa “ke{ end keri”, sli~nih metroima, bez kojih nije mogu}e prodati robu i pribli`iti se kupcima i izuzetno probirqivom tr-

`i{tu velike Rusije i svih zemaqa EU smatra Nikoli}, uveren da }e ove novine doprineti da Srbija pokrene svoju privredu i poqoprivredu i vrati “srpsku pamet koja je oti{la trbuhom za kruhom”, uz garancije da }e implemntacijom projekta za tri do pet godina nezaposlenost u zemqi biti mawa od 10 odsto. Projekat “Uposlimo Srbiju zajedno” podr`ava i Forum privrednika ^a~ka, koji o~ekuje da komorski sistem i druge organizacije privrednika obezbede uslove, da bi problemi privrede i privrednika na regularan na~in stigli do Vlade Srbije i svih onih koji kreiraju ekonomski i privredni sistem zemqe, ka`e predsednik foruma Dragan Jovi}: - Pre dono{ewa odluka i zakona koji se ti~u privrede, trebalo bi, preko na{ih udru`ewa i privrednih komora, konsenzusom usvojiti takvu zakonsku regulativu koja ne}e biti smetwa u radu privrednih preduze}a, ve} }e im olak{ati poslovawe i pospe{iti privredni razvoj u celini. ^a~anski privrednici veruju, kako prenosi Jovi}, da je budu}i mandatar predlo`io “prave mere” i da je “poslu{ao glas doma}ina i glas naroda”. Sve {to jedan doma}in radi u ku}i i u svojoj firmi, to treba primeniti i na nivou dr`ave, ka`e predsednik Foruma privrednika: “Moraju se ukinuti nepotrebni tro{kovi, upravni odbori koji ne poma`u privredi, ve} stvaraju nepotrebne tro{kove. Mnoge stvari treba ukinuti, druge organizovati na pravi i kvalitetan na~in, da bismo, ako ne mo`emo vi{e da proizvodimo, barem mawe tro{ili. Ukoliko budu smaweni nameti privrednicima, bi}e vi{e novca i za nove investicije, za novo zapo{qavawe i tr`i{ta. U dosada{wim uslovima, pak, sve se svodilo na to da se sa~uva takore}i goli `ivot, odnosno firma koja }e pla}ati da`bine i poreze dr`ave, bez mo-

Miodrag Nikoli} Feman gu}nosti da se intenzivnije razvija.” Ukoliko budu}a Republi~ka vlada bude imala sluha i podr`ala ovaj projekat, srpski poqoprivrednici }e spas videti u saradwi prvenstveno sa kompanijama u Ruskoj i Beloruskoj federaciji, na ~ija tr`i{ta }e mo}i da izvoze velike koli~ine svoje robe, smatra Dragan Longvinov, predsednik Dru{tva srpsko ruskog beloruskog prijateqstva, koje je sa Unijom poslodavaca Srbije i organizvalo ovaj veliki skup u ^a~ku: - ^a~ak se, kao {to je poznato, pobratimio sa dva grada Ruzom i Beranovi}em, ali jo{ uvek nije organizovan izvoz doma}eg vo}a i povr}a u te regione. Moramo, dakle, da se okupimo, udru`imo, obezbedimo dovoqne koli~ine kvalitetnih proizvoda, da bi roba kona~no krenula prema Rusiji u kojoj imamo obezbe|ene kupce. M. N.

SAOP[TEWE POVERENI[TVA GRO SNS ^A^AK

NEMA POVLA[]ENIH I ZA[TI]ENIH

ao stranka odgovornih qudi, svesni obaveze koju sa sobom nosi teret velike podr{ke gra|ana sa prethodnih izbora, u sva pitawa i probleme ulazimo savesno, odgovorno i principijelno. Tako se pona{amo i kada je u pitawu rad lokalne gradske vlasti i wenih funkcionera. Dokazali smo na konkretnim primerima, da umemo da korigujemo {ta nije dobro, da umemo da mewamo i na{e kadrove koji nisu na visini zadatka, da dovodimo stru~ne i profesionalnequde bez optere}ewa partijske poslu{nosti...

K

Jedina smo stranka u na{em gradu koja na taj na~in radi i deluje, koja ume da ceni ono {to je kvalitetno, bez obzira na politi~ku pripadnost, i koja tra`i odgovornost, dokazuju}i da nema povla{}enih i za{ti}enih ni u kom pogledu, niti na bilo koji na~in. Upravo zbog toga, kao i zbog niza drugih stvari, SNS je u ^a~ku stalna meta napada i jedne nevi|ene harange i politi~ke hajke, koja se protiv nas mesecima vodi u medijima, portalima, dru{tvenim mre`ama,~ar{ijskim kuloarima „dobro obave{tenih izvora“... Sve-

doci smo da su tu svi jedinstveni i udru`eni, ako treba nas napasti. Na istom poslu su oni koji ne mogu da pre`ale svoj politi~ki kraj, kao i oni koji vikom i drekom misle da ostvare ono {to na izborima nisu mogli, niti }e ikada mo}i. U tome, na`alost, u~estvuju i pojedini dobro potpla}eni mediji, kao i grupa istih pojedinaca, koja svoje sujete i komplekse le~i klevetama i la`ima, na ra~un na{e stranke i na{ih istaknutih ~lanova. Mi nemamo nameru da sa wima vodimo bilo kakvu polemiku, kao ni sa wihovim mentorima i

nalogodavcima, koji ne mogu izbe}i zakonsku odgovornost za svoja ~iwewa i ne~iwewa u na{em gradu i dr`avi. Ovo isti~emo zarad javnosti, a gra|ani su o svemu tome ve} dali svoj sud na izborima. Borba koju predsednik na{e stranke Aleksandar Vu~i} vodi i koju je narod apsolutno podr`ao, kao i o~ekivawa svih, da se stvore uslovi za normalan `ivot, posao, napredak ..teraju nas da nastavimo zacrtanim putem ka ostvarivawu ciqeva koji su pred nama. Za koga se utvrdi da ne radi svoj posao kako treba, bi}e smewen. Za koga

nadle`ni organi ka`u da je u sukobu interesa ili zakona, bi}e smewen. Tako se ophodimo prema onima koji su na{i predstavnici, a to zahtevamo i od svih ostalih politi~kih subjekata. Ni~ije `eqe neostvarene, ili ambicije nezadovoqene, ne}emo podr`avati, pa bilo da dolaze od strane koalicionih partnera, ili iz redova opozicije. Iskqu~ivo }emo se rukovoditi interesima gra|ana ^a~ka i samostalno donositi politi~ke odluke, u dogovoru sa vrhom na{e stranke.


7

OBRAZOVAWE

PETAK 11. APRIL 2014. GODINE

ODR@ANO 25. REPUBLI^KO TAKMI^EWE GEODETSKIH I GRA\EVINSKIH [KOLA

DOMA]IN TEHNI^KA [KOLA U ^A^KU

akmi~ewe je odr`ano 3, 4. i 5. aprila, uz u~e{}e 160 u~enika iz 29 sredwih {kola iz Srbije, koje u~enike obrazuju za zanimawa gra|evinske i geodetske struke, i gostiju iz Podgorice i Maribora. Nadmetawe, u 11 disciplina, obuhvatilo je u~enike ~etvrtog stepena, koji se pripremaju za tehni~are u oblasti gra|evinarstva, kao i trogodi{we obrazovne profile. U takmi~ewu iz “gra|evinskih konstrukcija” najve}i broj bodova osvojio je Mom~ilo Savi} (Tehni~ka {kola “Mileva Mari} Ajn{tajn” iz Novog Sada), a iz “nacrtne geometrije” Milica Miqkovi}, u~enica Tehni~ke {kole iz Vlasotinca. Najboqi rezultat u poznavawu “primene ra~unara u gra|evinarstvu” postigla je Kristina Polih, iz pomenute novosadske {kole, dok je u “poznavawu statike i otpornosti materijala” najboqa bila Jelena Marjanovi}, koja poha|a Tehni~ku {kolu “Radoje Qubi~i}” u U`icu. U takmi~ewu iz “organizacije gra|ewa (tehnolo-

T

valaca Gra|evinskom mehanizacijom, ~ije je takmi~arsko mesto bilo u “Betowerci”, najvi{e ume}a pokazao je Ivan Mi{kovi}, koji poha|a Tehni~ku {kolu u Vaqevu. Ostali su svoje znawe iskazali na gradili{tu Muzi~ke {kole. Me|u u~enicima koji se pripremaju za zanimawe “kerami~ar - teracer - pe}ar” najve}i broj bodova imao je Ferenc Barna (Sredwa tehni~ka {kola “[inkovi} Jo`ef” Ba~ka Topola). Kao najboqi “dekorateri zidnih povr{ina” pokazali su se Dragan @ivani} i Nikola Mirkovi}, iz Gra|evinske {kole u Beogradu, a u takmi~ewu “montera su-

ve gradwe” prvoplasirani su u~enici iste {kole Marko Gligori} i Dragan Gli{i}. Takmi~ewe je bilo prilika i da se doma}ini i gosti podsete wegovog istorijata. Ideja o wegovom odr`avawu rodila se 1988. godine, na prvoj skup{tini Zajednice geodetskih i gra|evinskih {kola Srbije, na Go~u, a prvo takmi~ewe je odr`ano naredne godine, u Beogradu. Tokom proteklih 25 godina na nadmetawima je u~estvovalo nekoliko hiqada sredwo{kolaca, koji su se kasnije ostvarili kao tehni~ari, majstori i in`eweri. E .V.

O[ “MILICA PAVLOVI]” DOMA]IN OKRU@NOG TAKMI^EWA IZ MATEMATIKE

U^ENICI O[ „MILICA PAVLOVI]” POSADILI RU@E U PARKU KOD @ELEZNI^KE STANICE

DOPRINOS GRADU U KOME @IVE

gije gra|evinskih radova)” najvi{e bodova je imala Kristina Kova~evi} (Tehni~ka {kola ^a~ak), dok je u “geodetskim merewima” najuspe{niji bio Milan Gavrilovi} (Posavotamnavska {kola Vladimirci). Prvo mesto u takmi~ewu iz matematike zauzela je Stefanija Stojkovi}, u~enica Geodetske tehni~ke {kole u Beogradu. Za razliku od takmi~ara koji se pripremaju za zanimawa ~etvrtog stepena, koji su se takmi~ili u teorijskim disciplinama, u~enici trogodi{wih usmerewa su morali da poka`u prakti~na znawa. U nadmetawu budu}ih ruko-

NAJMLA\I TAKMI^ARI ^ETVRTACI kru`no takmi~ewe je organizovano 5. aprila, a u~estvovalo je 290 u~enika iz {kola u Moravi~kom okrugu. Prvo mesto u nadmetawu u~enika ~etvrtog razreda, sa svih sto bodova, zauzeli su Jana Ru`i~i} (O[ “Milica Pavlovi}”), Mihailo Marko-

O

vi} (O[ “Dr Dragi{a Mi{ovi}), Ogwen Popovi} (O[ “Vuk Karaxi}) i Kristina Milutinovi}, iz O[ “Milinko Ku{i}” u Ivawici. U takmi~ewu u~enika petog razreda prvo mesto su podelili Nikola Vu~i}evi}, iz “Vuka”, i Veqko \ura{evi}, iz O[ “Sveti Sava”. Od takmi~ara -

{estaka prvoplasirani su Lazar Milo{evi}, iz “Milice”, Jovana Vo{ti}, iz O[ “Filip Filipovi}”, i Marko Gavrilovi} iz O[ “Milinko Ku{i}”. Stefan Lukovi}, iz “Milice”, i Mihailo Lukovi}, iz “Dragi{e”, osvojili su prvo mesto u nadmetawu osmaka. E. V.

SARADWA REGIONALNOG CENTRA ZA PROFESIONALNI RAZVOJ ZAPOSLENIH U OBRAZOVAWU I GETE INSTITUTA o~etkom ove sedmice, u~enici O[ “Milica Pavlovi}” koji poha|aju nastavu gra|anskog vaspitawa posadili su 30 ru`a u parku kod @elezni~ke stanice. Ciq akcije “[ta ja mogu da uradim za svoj grad” jeste da mladi aktivno u~estvuju u pozitivnoj promeni svog okru`ewa, a ideja da se ona sprovede potekla je od u~enika sedmog razreda. - @eleli smo da grad u kome `ivimo u~inimo lep{im i prijatnijim i zato smo izdvojili po pedeset dinara i nabavili sadnice - rekla je u~enica Na|a Plazini}.

P

U osmi{qavawu i sprovo|ewu akcije |acima je pomogao profesor gra|anskog vaspitawa Vladimir @ivanovi}, koji smatra da su oni svojim sugra|anima pru`ili primer kako bi se trebalo pona{ati prema svojoj sredini i raditi za op{te dobro. - Nadam se da }e nas slediti u~enici drugih ~a~anskih {kola, ali i gra|ani - ka`e @ivanovi}. Postoji obe}awa da }e u~enici O[ “Milica Pavlovi}” od JKP “Gradsko zelenilo” na poklon dobiti izvestan broj sadnica i wima pro{iriti ru`i~wak u parku. E. V.

BESPLATNO U^EWE NEMA^KOG ZA NASTAVNIKE ealizacija projekta “Osna`ivawe kompetencija nastavnika nema~kog jezika i nastavnika prirodnih nauka za u~ewe nema~kog jezika”, ~iji su nosioci Regionalni centar iz ^a~ka i Gete institut iz Beograda, zapo~ela je krajem februara i obuhvatila 18 profesora osnovne i sredwih {kola. Osam profesora Tehni~ke {kole i po pet profesora O[ “Milica Pavlovi}” i Prehrambeno - ugostiteqske {kole besplatno }e u~ite strani jezik do nivoa B1. U okviru prvog de-

R

la projekta od septembra }e biti organizovana obuka i za 18 profesora matematike, biologije, fizike, hemije i geografije. Oni }e nema~ki u~iti do nivoa B2, kako bi mogli da izvode dvojezi~nu nastavu u Parku znawa, oformqenom u dvori{tu Tehni~ke {kole kroz projekat Regionalnog centra i ove {kole, kao i u O[ “Milica Pavlovi}” i Prehrambeno ugostiteqskoj {koli. Drugi deo projekta odnosi}e se na profesore nema~kog jezika Moravi~kog okruga - wihovo usavr{a-

vawe, izdava~ku delatnost, studijska putovawa i saradwu sa kolegama iz Nema~ke. Projekat traje dve dve i po godine, wegova vrednost je 2.000.000 dinara, a ciqe-

vi se odnose na profesionalno usavr{avawe nastavnika nema~kog jezika, povezivawe nastavnih predmeta i uvo|ewe dvojezi~ne nastave u neke osnovne i sredwe {kole. E. V.


8

PRIVREDA

PETAK 11. APRIL 2014. GODINE

SEMINAR ZA VLASNIKE I DIREKTORE PREDUZE]A U ISTRA@IVA^KOM CENTRU ZA UPRAVQAWE KVALITETOM I POUZDANO[]U

„NA[ PUT KA LIDERSTVU“

d 1994. godine, kada je osnovan, Istra`iva~ki centar za upravqawe kvalitetom i pouzdano{}u -DQM u Prijevoru, ugostio je vi{e od 3.200 polaznika brojnih seminara iz razli~itih oblasti, ~iji je prevashodni ciq bio pomo} doma}im preduze}ima da opstanu i napreduju u uslovima o{tre konkurentske borbe na tr`i{tu. Centar se, ina~e, vi{e od dve decenije bavi unapre|ewem procesa rada, kvaliteta, pouzdanosti slo`ene opreme, ili kako obja{wava wen osniva~ Prof. dr Qubi{a Papi} i direktor prof. dr Qubi{a Papi}, formiran je sve zahteve privrednih organizacija. Za prevashodno iz namere da premosti veli- nas ne postoji {ira dru{tvena masa, ve} ki jaz izme|u teorije i prakse, odnosno iz- konkretni naru~ioci odre|enih poslova me|u nauke i primene nauke u privrednim i usluga, tako da su kontinualno obrazoorganizacijama: vawe, obuka za poboq{awe kvaliteta i za - Akademija, instituti, fakulteti nisu unapre|ewe proizvodnih sistema zastuu stawu da brzo reaguju na promenqive pqeni 80 odsto u radu Centra, dok 20 odzahteve korisnika koji su, zahvaquju}i br- sto ~ine poslovi in`ewerskog projektozoj promeni nauke i tehnologije, sve sofi- vawa. sticiraniji. Jednom ovakvom istra`iva~Sertifikovan sistem menaxmenta kvakom centru je to polazilo za rukom i pro- litetom, sagalsno zahtevima me|unarodteklih godina je uspevao da odgovori na nog standarda ISO 9000 je kontinulani

O

segment usavr{avawa, obja{wava rukovodilac IC i nagla{ava da je krajem 2012. godine, prema kriterijumima Fonda za kulturu kvaliteta i poslovnu izvrsnost, ova ustanova dobila nacionalnu nagradu “Oskar kvaliteta” za male i sredwe organizacije za kategoriju liderstvo. Centar se, nagla{ava wegov vlasnik i direktor, samostalno finansira, pru`aju}i usluge privredi. U prethodnom periodu wegove usluge koristili su, pored ostalih, Rudarski basen “Kolubara” sa 11.000 zapo-

Zvonko Tufegxi}, generalni sekretar PKK slenih , “Kolubara metal” sa 3.000 radnika, od kojih je upravo u ovom centru obu~eno nekoliko stotina qudi, “Inter klima” iz Vrwa~ke Bawe, beogradska “Elektrodistribucija”, ~a~anski Zavod za javno zdravqe: , “Auto^a~ak”... Po{to su seminari osnovna delatnost centra, Papi} je najavio da }e u maju, u okviru DQM {kole kvaliteta, biti odr`ana dva zna~ajna skupa:

8. maja jednodnevni informativni seminar iz oblasti energetske efikasnosti i sutradan obuka o tome kako srpska preduze}a da savladaju tehni~ke barijere prilikom izvoza na tr`i{ta Carinske unije, sa skoro 180 miliona potro{a~a. Odr`avawe seminara u Istra`iva~kom centru u Prijevoru podr`ava i Regionalna privredna komora Kraqevo, ~iji generalni sekretar Zvonko Tufegxi} ocewuje da je za privrednike od velikog zna~aja rad ovog i sli~nih centara u Srbiji: “Poslovawe u ovakvim uslovima zahteva kontinuirano obrazovawe, promene i osvajawe novih tr`i{ta i savladavawe znawa i ve{tina koje privrednici i menaxeri u {kolama nisu nau~ili. Seminar “Put ka liderstvu” nau~i}e menaxere firmi koje proizvode, ili pru`aju usluge, kako da u svojim oblastima napreduju, osvajaju kvalitet, koli~inu i tr`i{te.” Tufegxi} je pozvao privrednike da 8. i 9. maja prisustvuju seminarima u organizaciji RPKK i Istra`iva~kog centra u Prijevoru, na kome }e, pored ostalog, potencijalni izvoznici biti edukovani o tome kako da svoju robu izvoze na rusko tr`i{te i da se informi{u o zakonskim propisima i standardima kvaliteta koji va`e u Rusiji. Srboqub \uri}, predsednik Unije “^a~ak 2000” i vlasnik firme “Vodoin`ewering”, ocenio je izuzetno zna~ajnim posledwi seminar “Put ka liderstvu”: - Vlasnicima malih firmi koje su dostigle odre|eni nivo razvoja, neophodna je edukacija u delu popravke kvaliteta, organizacije i svega onoga {to vodi ka poboq{awu konkurentnosti. Ho}u da verujem da i u doma}im firmama ima snage i energije da ispune zahteve koje iz tih oblasti dolaze iz EU. Upravo zbog toga, na ovim seminarima `elimo da dobijemo i informacije kako pristupiti evropskim fondovima i, uop{te, kako da spremno do~ekamo Evropu - rekao je \uri} i apelovao na privrednike da se masovnije pojavquju na ovakvim i sli~nim edukativnim skupovima i udru`uju, da bi lak{e re{avali zajedni~ke probleme. M. N.

Agencija V R E D N I C A Vr{imo usluge: - pomo} u ku}i (~i{}ewe Va{ih stanova, peglawe, priprema Va{ih slava, svadbi, ro|endana...) - ~i{}ewe i odr`avawe poslovnih prostorija - ~i{}ewe novoizgra|enih stambenih i poslovnih prostorija i priprema za tehni~ki prijem zgrada - bebi siter servis Vam je na raspolagawu 24 ~asa dnevno - nega starih i bolesnih osoba - medicinska nega (kupawe pokretnih i nepokretnih osoba i dr.) - prawe i peglawe u na{oj perionici (stolwaka, posteqine, }ebadi, zavesa i ostalog rubqa) - selidbene usluge (prevoz name{taja, uno{ewe, izno{ewe, demonta`a i monta`a name{taja) - sre|ivawe travnatih povr{ina, va{ih dvori{ta (na mese~nom nivou) - majstorije u ku}i – haus majstor - molerske radove - tapetarske - vodoinstalaterske

- zidarske - kerami~ke usluge - elektro popravke - ~i{}ewe tepiha - ~i{}ewe zgrada - popravka kompjutera i wihovo odr`avawe - popravka i izrada va{ih akusti~nih i elektri~nih `i~anih instrumenata (gitara, mandolina, bas primova, i dr.) - dekoracije – ukra{avawe sala za svadbe, ro|endane, i ispra}aje) - frizerske usluge (u va{im prostorijama) - visinsko prawe stakala - ~i{}ewe tvrdih podova i wihovo polirawe (plo~ica, mermera i itd.) - ~i{}ewe dimwaka

Tel.fah. 032/374-244, Tel. 373-233, 064/133-70-33


PETAK 11. APRIL 2014. GODINE

9

REPORTA@A

ALEKSANDRA MILO[EVI], @ENA KOJA SE BAVI JEDNOM OD „MU[KIH” PROFESIJA Iako u na{em dru{tvu i daqe vlada mi{qewe da su odre|eni poslovi iskqu~ivo `enski ili mu{ki, sve je vi{e pripadnica “ne`nijeg pola” u vojsci, policiji, vatrogasnoj jedinici, taksi slu`bi. Posledwih godina nije neuobi~ajeno videti `ene u “ulogama” namewenim uglavnom mu{karcima. Ali, i pored toga {to se kolege trude da za{tite koleginice od opasnih ili stresnih situacija, damama u “mu{kim profesijama” nije ba{ lako, a ~esto se susre}u i sa raznim predrasudama. Jedna od wih, vredna divqewa, je i vatrogasac Aleksandra Milo{evi}, iz Vatrogasne spasila~ke jedinice u ^a~ku.

ilo da je re~ o po`aru, poplavama, sne`nim nanosima ili zemqotresu, vatrogasci su oni koji prvi, a

B

OSTVARIO JOJ SE SAN DA BUDE VATROGASAC

nekada i jedini interveni{u. S obzirom na to da im je zadatak da {tite ugro`ene gra|ane i imovinu, podrazumevaju se organizovana

de`urstva i spremnost za pokret u svakom trenutku. Najva`nija je organizovanost i timski rad, zapo~iwe pri~u dvadesetosmogo-

STARI GRAD AD OBILI]EVA BB IZDAJE - Poslovno izlo`beni magacinski prostor od 200m2 na odli~noj lokaciji 800m od centra grada (wc, tel, adsl)

- Kancelarijski prostor razli~itih povr{ina po povoqnim cenama (tel, adsl)

- Magacinski prostor u Obili}evoj ulici od 80 do 160 m2 (ima mernu grupu - industrijska struja) na samo 800m od centra grada

Kontakt telefon 063 635 033

di{wa Aleksandra Milo{evi}, rodom iz Sutomora, koja u ^a~ku `ivi od 2004. godine. Iako izgleda kao manekenka u za{titnoj vatrogasnoj uniformi, na{a sagovornica isti~e da vatrogasac mora da ima dobru fizi~ku kondiciju, emotivnu stabilnost, socijalnu prilagodqivost, sklonost ka timskom radu. - Bitno je da voli{ ovaj posao i da nema{ strah od visine. Posao je vrlo te`ak, opasan, rizi~an, ali je i veoma human. Kada nekome poma`e{ i spasava{ `ivot ili imovinu, poseban je ose}aj. Najte`e su mi saobra}ajne nesre}e, one su najgore. I po`ari mogu da budu veoma opasni. Te{ko je gledati da nekome gori ku}a ili stan. Kada sam po~ela da radim, bio je veliki po`ar u Gorwoj Gorevnici, nisam i{la na teren, ali bila sam de`urna, zadu`ena za odr`avawe veze. Uop{te nije jednostavno, kao {to mo`da izgleda. Dobra organizacija je najbitnija. O strahu se ne razmi{qa, jedino o tome kako {to pre ugasiti vatru, ili nekome pomo}i. O opasnostima se razmi{qa tek kada se zavr{i zadatak i vrati u svoju jedinicu - ka`e ova hrabra i po`rtvovana mlada `ena i sa osmehom dodaje da je u po~etku, prvih {est meseci, radila u kancelariji, administrativne zadatke, ali po{to ne voli “monotone poslove” tra`ila je da bude deo vatrogasnog tima. Radni dan vatrogasca

traje 12 sati, pa je slobodan 24 sata, obja{wava Aleksandra. Tokom primopredaje smene oni pregledaju vozila i opremu, a potom se sa komandirom dogovaraju o planiranim aktivnostima. S obzirom na to da posao nije lak i jednostavan, tokom no}ne smene je predvi|en odmor u spavaoni, od deset uve~e do {est izjutra. Mnogo je stresno kada vas probudi zvonce, isti~e na{a sagovornica hvale}i svoje kolege, jer su oni do sada, tokom zimskih nevremena, prole}nih poplava i brojnih {umskih po`ara, pru`ili veliku pomo}, ne samo gra|anima, ve} i u spasavawu materijalnih dobara. Aleksandra nikada do sada nije bila ugro`ena, ali pojedine wene kolege jesu, da bi nekoga spasli, rizikovali su svoje `ivote. - Okru`ena sam sa 40 kolega koji su veoma pa`qivi, bri`ni i velika su mi podr{ka. Trenutno sam jedina dama u vatrogasnoj jedinici, jer je koleginica na porodiqskom odsustvu. Kolege su pravi kavaqeri i prija mi wihova potpuna pa`wa. Sre}na sam {to sam deo ovog tima, jer sam jo{ od detiwstva ma{tala o tome da jednog dana postanem vatrogasac. Kada mi se pru`ila prilika, konkurisala sam i evo me u vatrogasnoj jedinici. U trenutku kada sam saznala i prijavila se na konkurs, bila sam zaposlena, radila sam kao trgovac bele teh-

nike. Ali, godinama sam svako ve~e pred spavawe ma{tala da }u postati vatrogasac i da }u pomagati qudima. @eqa mi se ostvarila i skoro dve godine sam u ovoj jedinici, od 11. juna 2012. ^etvoromese~nu obuku jo{ nisam zavr{ila, a trebalo bi u septembru, u Pan~evu ili u Beogradu. Obuka je obavezna za sve zaposlene, ali ja verujem da se najvi{e nau~i na terenu, izlaskom na intervencije. Teorija je vi{e va`na kada su u pitawu opasne materije - ka`e Aleksandra. Ova mlada `ena je zadovoqna, ne samo poslovnim, ve} i porodi~nim `ivotom. Wenom suprugu Sa{i Milo{evi}u, medicinskom tehni~aru, koji se bavi muzikom, veoma imponuje {to je wegova `ena vatrogasac. Jako mu je drago kada neko od wihovih prijateqa vidi Aleksandru u vatrogasnom kamionu. Wom se ponosi i trogodi{wa k}erka Awa, koja je u toku dnevne smene vi{e puta zove da pita: “Mama jesi li gasila vatru”? Na{a sagovornica zavr{ava studije na Tehni~kom fakultetu. Ali, da joj `ivot ne bi bio “previ{e monoton”, ova hrabra `ena, kada je na godi{wem odmoru, na moru voli da ska~e sa stena, a slobodno vreme popuwava i drugim sportovima „punim adrenalina”. Jedino nema vremena da razmi{qa o predrasudama koje vladaju o `enama koje se bave “mu{kim profesijama”. N. R.


10

PETAK 11. APRIL 2014. GODINE

DRU[TVO

IZ NEOBJAVQENOG RUKOPISA DOBRIVOJA JOVANOVI]A

USPOMENE NA DAVNI BORAV

mao sam {est godina kada smo, krajem jula 1929. godine, moja tetka Cmiqka i ja krenuli iz Beqine na dug put u bawu Prili~ki Kiseqak, koja se pro~ula po lekovitoj kiseloj vodi. U to doba Prili~ki Kiseqak je bio privla~an i zato {to se u toj bawi odmor mogao provesti samo uz tro{kove preno}i{ta, dok su hranu pripremali sami gosti. Ama, nije da tetka ne bi prihvatila da se odmaramo u nekoj skupqoj i komfornijoj bawi, da su joj ekonomske mogu}nosti to dozvoqavale. Iz istih razloga nije se odlu~ila da putujemo fijakerom, ve} je prevoz ugovorila sa Miqkom Mari}em, iz ^a~ka. On je posedovao zapregu jeftiniju od fijakera.

I

VELIKI DOGA\AJ U @IVOTU SEOSKOG DE^AKA Toga jutra majka me je rano probudila. Umio sam se, obukao novo odelo i uzbu|eno posmatrao sve {to se de{avalo u na{em dvori{tu u Beqini. ^ika Miqka nikad ranije nisam sreo, ali sam ~uo da je dobar doma}in i da se doselio u ^a~ak iz Draga~eva, kupio livadu gore do Eri}a, iznad imawa Milostive Lazovi}, pazario kowi}a i volujska kola, koja je preuredio za jednozapre`nu kowsku vu~u. Rudu, na koju se stavqa jaram, zamenio je dvokrakom rudom, a drvene kanate, gvozdene stege, glav~ine, paoke i naplatke to~kova ofarbao, ne samo radi za{tite od korozije i truqewa, ve} i iz estetskih razloga, po{to je vozilo osim za transport robe (kukuruz, repa, stajsko |ubrivo), koristio i za putni~ki saobra}aj. Putnici su u Miqkovom transportnom sredstvu sedeli po dvoje na svakoj od dve daske koje su se krajevima oslawale na kanate kola. To~kovi kola nisu bili opto~eni gumom, a karoserija se nije preko opruga oslawala na osovine, kao kod fijakera. Truckawe se nije moglo izbe}i, ali zato je cena prevoza bila pristupa~na. Nikad nisam doznao koliko je Miqko naplatio mojoj tetki za vo`wu od Beqine do Prili~kog Kiseqaka i da li je posebno zara~unavao prevoz nas putnika, a posebno transport robe, koju su ~inili slamarica i dva jastuka napuwena

slamom, ~ar{avi, moj i tetkin ve{ za mesec dana, krompir, pasuq, kuhiwska so i druge namirnice, lonci, {erpe, tawiri, no`evi, ka{ike, viqu{ke, tigaw i ostali pribor za kuvawe i ru~avawe, i uz sve to - deset `ivih pili}a stasalih za klawe. ^ika Miqko je robu utovario i putnike smestio u vozilo na zadivquju}i na~in. Pili}i su putovali u jednom drvenom sanduku koji se nije hermeti~ki zatvarao, da bi `ivina mogla da di{e. Tetka i ja smo seli na poklopac tog sanduka, koji je Miqko postavio na sredinu kola. Iza nas namirnice, a ispred slamarica i posteqina. CELODNEVNO TRUCKAWE NA VOLUJSKIM KOLIMA Krenuli smo iz dvori{ta u sam osvit zore. Bra}a Mirko, Milisav, Du{an i Milan su spavala. Sre}an put nam po`ele{e majka i otac. Miqko i tetka Cmiqka se prekrsti{e i poluglasno izgovori{e: “Bo`e, pomozi!�. Prekrstio sam se i ja i setio se svojih prvih saznawa vezanih za postojawe Boga. Ceo dan smo putovali. Pro|osmo pored dvori{ta Adama Veqovi}a i iza|osmo na xadu. Desno se ide za ^a~ak, a ~ika Miqko naredi kowi}u da skrene levo. Kad napustismo podru~je Beqine, kowi}, podstaknut trzajima dizgina, pre|e u lagani kas. Tom brzinom prolazimo pored zgrade Pakovra}ske op{tine u Parmencu i tetka mi obja{wava da u toj zgradi radi moj tata kao delovo|a, blagajnik i predsednik op{tine. Tetka i ja sedimo na poklopcu drvenog sanduka, preko koga je stavqen dva puta presavijen vuneni guber, {to ubla`ava truckawe. Sa desne i leve strane se smewuju predeli i mesta koja vidim prvi put u `ivotu. Tetka me je upoznavala sa imenima nekih mesta. Pro{li smo Ri|age i Pakovra}e. Me|uvr{je smo prolazili kada je po~elo uveliko da se razdawuje, pa sam imao prilike da jasno vidim crkvu Vavedewe i, tamo preko Morave, manastir Nikoqe. Ov~ar Bawu zati~emo obasjanu julskim suncem, koje se pojavilo iznad brda Ov~arsko - kablarske klisure. Nebo vedro. Lagani vetri} pirka i ne najavquje oblake, ki{u ili neku drugu nepo-

godu. Lep dan o~ekuju i ~ika Miqko i tetka Cmiqka, prema nekim wihovim meteoro{kim znacima. Ne se}am se da smo do Ov~ar Bawe nekog sreli ili da nas je neko usput prestigao. Kowi} se zamorio, Miqko bira pogodno mesto za prvi du`i predah, i zaustavqamo se u hladovini. Ov~ar Bawa je poznata po tome {to je u woj sve`e i usred leta, pa bi meni vi{e prijalo da sam na suncu. ^ika Miqko najpre misli na kowi}a i poslu`uje ga sa ne{to zobi, za doru~ak. Potom ga je, posle pola sata odmora, odveo na Moravu i napojio ~istom re~nom vodom. I nas troje smo doru~kovali. Salata od paradajza i krastavaca, sir, kajmak i pe~eno pile. Pili}i u sanduku ose}aju da je uveliko dan, pa se ogla{avaju pijukawem. Tetka im u sanduk prosu {aku p{eni~nog zrnevqa, {to oni jedva uspe{e da pokqucaju, po{to im je bilo tesno. Tetka nije ni poku{avala da ih napoji, jer u sanduku nema mesta za

Pogled na Kiseqak, 1920.

morili, a malo je prehladilo, ~ika Miqko je po`urio da upregne kowi}a jer, kako re~e, ima jo{ dosta da se putuje. U`i~ku Po`egu smo pro{li bez zaustavqawa i krenuli pravcem koji vodi u Ariqe. Popodnevni sati kao da su br`e proticali. Kowi} se br`e zamarao, pa smo morali da pravimo jo{ jedan kra}i predah negde na

osvetqewa, pa smo pomo}u fewera uspeli da sa kola unesemo posteqinu i druge stvari u zakupqenu sobu. ^ika Miqko se iste ve~eri vratio u Po`egu, da preno}i kod ro|aka, a onda se vra}a za ^a~ak. Tetka je najpre prebacila pili}e iz sanduka u kavez, a onda je posteqinu namestila na dva drvena kreveta bez madraca.

Sabor u Kiseqaku, tre}a decenija 20. veka. Izvori{te kisele vode ogra|eno je drvenom ogradim

posudu sa vodom. U~ini}e to tek dove~e, kad stignemo, raspakujemo se i smestimo ih u ve}i kavez koji }emo dobiti od vlasnika kod koga je tetka zakupila sobu za preno}i{te. Sunce je pre{lo zenit i peklo svom `estinom kada smo se nadomak U`i~ke Po`ege opet zaustavili. Ovoga puta kowi} se ba{ dobro premorio, pa je pauza trajala ne{to du`e, tako da je tetka stigla da servira ru~ak - salatu, sir, piletinu i po par~e gibanice. Umoran od utisaka, zaspao sam sede}i. Po{to smo se dobro od-

polovini puta izme|u Po`ege i Prili~kog Kiseqaka. Na posledwoj deonici, pribli`avaju}i se ciqu, ~ika Miqko je pokazivao znake nervoze, jer mu se ne ispuwava plan da stignemo za dana u Prili~ki Kiseqak. Ni po`urivawe kowi}a nije pomoglo. Sunce je ve} za{lo za brda kada on zaustavi kowi}a na mestu gde se skre}e na seoski put koji vodi za Kiseqak. U prvom sutonu naziremo prodavnicu bakalskih proizvoda i nekoliko me{tana ispred we. Reko{e nam da je bawa blizu, na pet minuta. Nije bilo elektri~nog

Namirnice je rasporedila na da{~ani patos, a odela u drveni orman. U sobi se nalazio i mali drveni sto sa lavorom i bokalom napuwenim vodom. No} se uveliko spustila na Prili~ki Kiseqak. Gosti su ve} u sobama. Ne smeta im {to bawa nije osvetqena. Ovo su kratke letwe no}i. Rano se le`e i rano ustaje. ^ista posteqina, ~ist vazduh i no}na ti{ina brzo su me uspavali. KU]NI I BAWSKI RED Bog zna kad je prime}eno da je voda iz jednog izvora u Prilikama kisela i da miri{e na sumpor. Iz rado-

znalosti qudi su po~eli i wu da piju i tako utvrdili da le~i neke bolesti stomaka i da i zdravima poma`e da budu jo{ zdraviji i krepkiji. Hemi~ari su utvrdili da je voda mineralna, koje minerale sadr`i i u kojim koli~inama. Nije to bio izvor ve}eg kapaciteta, pa su vodu dugo godina koristili samo me{tani, a onda, po{to se pro~ulo da je lekovita, po~eli da dolaze qudi i iz drugih krajeva. Srbija, kroz vekove iscrpqivana ratovima, a posebno u Balkanskim i Prvom svetskom ratu, nije mogla da do`ivi ve}i ekonomski rast, pogotovu ovde u Prilikama. Prili~ki Kiseqak je 1929. godine nedaleko od izvora imao ne{to ve}u zgradu sa nekoliko soba za izdavawe. Bawski gosti su, kao moja tetka i ja, u te sobe donosili svoju posteqinu, a jela pripremali u zajedni~koj kujni koja se nalazila u posebno izgra|enom objektu, boqe re}i velikoj {upi sa jednim zidom, u kojoj se nalazilo nekoliko {poreta na drva. Iza glavne {upe, nalazila se jedna mawa, u kojoj su bili sme{teni kavezi za privremeno dr`awe pili}a, slo`ena drva, drvqanik i sekira za se~ewe drva, koja je slu`ila i za klawe pili}a. Za wihovo {urewe kori{}en je duga~ak sto, grubo sa~iwen od dve debele i {iroke daske, postavqene na tri para ko~eva pobodenih u zemqu. Tri velika lonca za zagrevawe vode spadali su u inventar kuhiwe. Nu`nik ~u~avac, ozidan od cigle, omalterisan i okre~en spoqa i iznutra, skrivao se izme|u nepravilno raspore|enih debelih bukvi. Sutradan smo rano usta-


PETAK 11. APRIL 2014. GODINE

11

DRU[TVO

IZ NEOBJAVQENOG RUKOPISA DOBRIVOJA JOVANOVI]A

AK U PRILI^KOM KISEQAKU tu ponavqala je i ranije, prilikom dolazaka iz Atenice u Beqinu, tako da ja i danas, kada se setim svoga oca, najpre prema wemu osetim po{tovawe, pa tek onda qubav.

Kraq Aleksandar Kara|or|evi} sedi za stolom ispred hotela „Dubrava”, prilikom posete Kiseqaku leta 1921. godine

li, umili se i iza{li napoqe. Sve` i ~ist vazduh, priroda predivna. Tetka me je najpre odvela u nu`nik pokazav{i mi koje kabine su za mu{karce, a koje za `enski svet. Onda me sprovodi do {upe sa {poretima, gde se ve} okupilo nekoliko gostiju, prete`no `ena. Iz dva sulundara se izvijao plavi~ast dim, {to zna~i da je u dva {poreta potpaqena vatra. Tetka se ve} u tim prvim razgovorima upoznala sa nekim od tih `ena i od wih saznala kako da se i ona uvede u raspored kori{}ewa {poreta. Prvog dana namerno nije koristila {poret, jer je ostalo nepotro{ene hrane spremqene za put. Napunili smo fla{u kiselom vodom sa izvora i pili je celog dana. Tetka je volela da hoda na duge staze, tako da smo toga prvog dana obi{li i {iru okolinu Bawe. I{li smo lepo ure|enim i ~istim stazama koje su vodile kroz {umu i druge lepe brdovite terene. I ba{ tog prvog dana desilo mi se da izgubim novu maramicu. Tetka me je zbog toga i kasnije skoro svakog dana prekorevala, kao da sam samo ja bio krivac. A to se dogodilo i wenom krivicom. Umorni od

pe{a~ewa, seli smo da se odmorimo na jedan pove}i kamen. Tetki se u~inilo da }u da uprqam svoje nove kratke pantalone, pa mi je savetovala da iz xepa izvadim maramicu i da je stavim na kamen gde }u sesti. Kad smo se odmorili, ustali smo i krenuli daqe, a maramica je ostala na kamenu. TETKA OD AUTORITETA Dobra hrana koju je pripremala moja tetka, kisela voda, dobar san i {etwa po brdovitim i {umovitim predelima okrepili su i moje i tetkino zdravqe ve} u prvih deset dana boravka. Tetka je tada imala 49 godina. Ro|ena je u Beqini, a umrla 1960. u Atenici. U prvom braku, sa Spasojem Li{an~i}em, kao i sa drugim mu`em Milenkom Masla}em, nije imala dece. Zbog toga je bila mnogo vezana za svog jedinog brata, moga oca Tihomira, i wegovu decu, a veliko po{tovawe je gajila prema svojim roditeqima, ocu Vasiliju i majci Dragiwi (ro|enoj Vulovi}). Atenica, gde je `ivela sa svojim suprugom, nalazi se na drugom kraju ^a~ka u odnosu na Beqinu. Nije joj smetala tolika udaqe-

Milovan Lukovi} Baga{ iz Prilika na {pediteru za prevoz kisele vode u Ivawicu, 1960.

nost da ~esto pe{ice stigne do nas u Beqinu, da nas poseti i donese poklon, naj~e{}e po nekoliko koko{iwih jaja. Postala je autoritet i za moju majku Zorku, koja ju je oslovqavala sa “seko”. Od na{e ku}e u Beqini xada je pregledna sve do To{ovi}a ku}a. Kada neko od nas prepozna tetku, po wenoj visokoj figuri i karakteristi~nom hodu, i uzvikne „dolazi teta“, nastaje uzbuna i otklawawe eventualnog nereda u ku}i i dvori{tu. To smo uvek uspevali, jer potraje deset do petnaest minuta dok tetka pe{ice stigne. Do~ek je uvek bio ritualan. Mi, deca wenog brata, pore|ani jedno iza drugog, prve po~asti joj iskazujemo qubqewem ruke. Na{a majka je sa~ekuje u dvori{tu, najpre joj poqubi ruku pa onda obraz. Poklone koje bi nosila u nekoj bo{~i odmah bi predala majci, a {to se ti~e ostalih darova, nikad nismo bili na~isto da li nam je dala sve {to je donela. Uvek je bila obu~ena u dve - tri sukwe i bluze sa puno xepova. Taman pomislimo da je sve xepove ispraznila, a ona nas iznenadi jo{ nekim poklonom. U toku boravka u Prili~kom Kiseqaku nisam se odvajao od tetke. I kada priprema hranu, i kada obedujemo, i kada {etamo, uvek mi je pone{to pripovedala. Dobijam sam utisak da se ne obra}a samo meni, nego i mojoj bra}i. - Va{ otac je vi|en i ~estit ~ovek, poti~e iz ugledne porodice. Vi morate da se ugledate na wega i da sutra i vi budete vi|eni, vredni, radni i po{teni qudi. Ovaj refren o svome bra-

POSETA RO\ACIMA U DOBRA^AMA Ustali smo rano i krenuli pe{ice iz Prili~kog Kiseqaka u Dobra~e, u nenajavqenu posetu Luki Jovanovi}u, sinovcu moga dede Vasilija. Sunce je odsko~ilo kad smo tetka i ja banuli pred Lukinu ku}u, iz koje ba{ tada iza|e jedna sredove~na `ena koja odmah prepoznade tetku, pa se zagrli{e i izqubi{e. Ku}a Jovanovi}a je izgra|ena od brvana. Prvobitno je bila pokrivena {indrom, a kasnije crepom. U woj je ro|en i moj deda. Od drveta je napravqen i ovaj vajat sa verandom, tik uz ku}u, ali sa posebnim krovom.

dosta toga objasnila, a ne{to i meni nije jasno, pa sam mu rekla da o tome najvi{e zna ~ika Luka. E, da sam ja bila pametna, ja bih najvi{e o na{em rodoslovu saznala od tate Vasilija dok je bio `iv. Luka je za trenutak iza{ao i vratio se sa nekom sveskom u rukama, pa povremeno gledaju}i u wu, ispri~ao ono {to je znao: - Osim porodice Jovanovi}, u Dobra~ama danas `ive i porodice Dimitrijevi}, Jankovi} i Peri{i} i sve vode poreklo od zajedni~kog pretka Nenada, koji je ro|en 1750. godine i `iveo u ovom selu. Jo{ nije utvr|eno kako se prezivao i iz kog razloga su mu sva ~etiri sina promenila prezime, pa su tako od Dimitrija, ro|enog 1789. godine, nastali Dimitrijevi}i, od Jovana, ro|enog 1795. godine, Jovanovi}i, Od Janka Jankovi}i, a od Peri{e -

godine, Vasilije se doselio u Beqinu februara slede}e godine, a Ikonija mu je zave{tala imawe 28. marta 1872. godine. Posledwu izmenu zave{tawa u~inila je 1891. godine, kojom je polovinu imawa u Beqini ostavila Vasiliju, a polovinu Tihomiru. Umrla je i sahrawena na grobqu u Beqini 1892. godine. Pored Vasilija, jo{ jedan Milo{ev sin, Mina, odselio se iz Dobra~a, ali ne u Beqinu, ve} u susedno selo Pridvoricu, gde je ostao da `ivi na imawu Jelike Kova~evi}, kojom se o`enio i sa wom odgajio sinove Ratka i Milenka. Milo{ev sin Miqko ostavqa za sobom sinove Vladimira, Minu, Tihomira i Du{ana, koji se odselio iz Dobra~a u Beograd. Sti`emo do Milo{evog sina Milutina (1860 – 1920), moga oca. Pored mene, imao je jo{ dva sina, Tomu i Igwata, koji su rano pomrli od

O AUTORU

Ku}a Jovanovi}a u selu Dobra~e

Na woj su drveni sto i dve klupe. Na jednu sede tetka, ja na drugu. Sa verande, koja je planirana za osmatra~nicu, vidi se celo dvori{te i novosazidana ku}a, jo{ neomalterisana. Nismo dugo ~ekali prvo poslu`ewe. Na posu`avniku nam strina Stojka donese dve ~a{e vode i u tacni {e}er u kockama. Sti`e i ~ika Luka. Sti`e i vredna strina Stojka da nahrani dvogodi{we dete i postavi sto. Za ru~ak smo imali sir i kajmak, gibanicu i pe~eno pile. U toku ru~ka Luka se interesovao za prilike u Beqini, a onda je tetka nametnula temu i to zarad mene. - Ovaj moj brati} u septembru polazi u {kolu i veoma je radoznao. Za ovih deset dana tra`io je da mu obja{wavam ko je ko u na{oj porodici. Ka`e da mu se rodbina rasula po Dobra~ama, Beqini, Pridvorici, pa i u Atenici. Ja sam mu

Peri{i}i. Ovi posledwi su se ugasili. Zna se i da je taj Nenad imao bra}u Luku i Radowu. Iza pomenutog pretka Jovana ostalo je pet sinova: Ilija, Spasoje, Gavrilo, Milija (1818 - 1871) i Milo{ (1820 - ?). Svi su oni ro|eni u ovoj ku}i brvnari. Ilija ostavqa potomke Velimira i Dragutina, Spasoje - \or|a i Marjana, Gavrilo - Svetozara, Savu i Miletu. Milija je izu~io terzijski zanat i bavio se izradom anterija, vermana i jeleka. Putovao je po selima i, na{av{i se u Beqini, upoznao udovicu Ikoniju Kostadinovi} i o`enio se 1851. godine. Ostao je da `ivi u Beqini. Ikonija je iz prvog braka imala {estoro dece i sva su pomrla od gu{oboqe. Milija i Ikonija nisu imali porod, pa su za naslednika imawa odredili Milijinog sinovca Vasilija, sina Milo{evog. Milija je umro 16. decembra 1871.

Dobrivoje Jovanovi}, profesor beogradskog Saobra}ajnog fakulteta u penziji, ro|en je u Beqini kod ^a~ka 1923. godine. Diplomirao je i doktorirao na Elektrotehni~kom fakultetu u Beogradu, a tokom radnog veka bavio se pedago{kim i nau~no - istra`iva~kim poslovima. @ivi u Beogradu i, `ele}i da potomstvu ostavi pisani zapis o svom `ivotu, po~eo je da bele`i uspomene.

gu{oboqe. Od potomaka imam sina Milana, starog dve godine. Eno ga spava, a kad se probudi dove{}e ga Stojka da ga vidite. Eto, to je sve {to ja znam“. Zavr{i ~ika Luka pri~u o Jovanovi}ima, pri~asmo i o ovogodi{wem rodu, i drugim temama. Kad zavr{ismo ru~ak, dovede strina Stojka malog Milana. Ja sam ga pomilovao, a tetka ga darivala jednom vrednijom papirnom nov~anicom. Pozva{e nas da no}imo, ali tetka je nastojala da se istog dana vratimo u Prilike, pa se na kraju ispozdravqasmo i izqubismo. Dok smo se udaqavali, povremeno smo se osvrtali i mahali rodbini. I wih troje su mahali nama.


12

MARKETING

PETAK 11. APRIL 2014. GODINE

marketing 032/342-276

UPIS 2014/15.

VISOKA [KOLA TEHNI^KIH STRUKOVNIH STUDIJA ^A^AK

MODERNA ZNAWA U [KOLI SA TRADICIJOM! Visoka {kola TSS ^a~ak ve} 54 godine uspe{no {koluje in`ewerski kadar za potrebe privrede. Budu}im studentima nudimo studije po akreditovanim studijskim programima, na osnovnim i specijalisti~kim studijama i sticawe diplome strukovnog in`ewera. Na studije mogu konkurisati kandidati za zavr{enim trogodi{wim ili ~etvorogodi{wim sredwim obrazovawem. Visoka {kola tehni~kih strukovnih studija u {kolskoj 2014/2015. godini upisuje 386 studenata na slede}e akreditovane studijske programe:

1. ELEKTROTEHNIKA I RA^UNARSTVO Modul 1: Elektroenergetika (50 buxet) Modul 2: Elektronika i ra~unarstvo (30 buxet)

2. MA[INSTVO I IN@EWERSKA INFORMATIKA Modul 1: In`ewerska informatika (60 buxet) Modul 2: Proizvodno ma{instvo (20 buxet)

3. GRAFI^KA TEHNIKA (40 buxet) 4. PROIZVODNI MENAXMENT (60 buxet) Studije traju tri godine i diplomirawem se sti~e 180 ESP bodova. Kako se upisati? Kandidati pola`u prijemni ispit iz MATEMATIKE ili TESTA ZNAWA, po izboru.

Polagawe prijemnog ispita organizuje se po~etkom jula (prvi rok) i septembra (drugi rok) svake godine u terminima koje objavi Ministarstvo prosvete. Zbirka za pripremu prijemnog ispita mo`e se nabaviti u [koli ili poru~iti telefonom: 032 302-782 i 222-321. [kolarina za samofinansirawe iznosi 70 000 dinara i pla}a se u 10-12 rata. Besplatna pripremna nastava [kola i ove godine organizuje besplatnu pripremnu nastavu za polagawe prijemnog ispita za upis u prvu godinu studija koju dr`e nastavnici i asistenti {kole. Besplatna pripremna nastava }e se realizovati u prostorijama [kole, svake subote po~ev od 9. aprila 2014. godine po rasporedu koji }e biti objavqen na sajtu [kole. Prijavqivaqe zainteresovanih putem telefona 032-222-321 svakog radnog dana od 8-15, sredom od 8-17 ~asova, ili elektronskim putem na adresi www.visokaskolacacak.edu.rs. Drugi termin za pripremnu nastavu odr`a}e se u junu mesecu i odvija}e se radnim danima, za one koji se kasnije opredele.

DOKUMENTA POTREBNA ZA PRIJAVU NA KONKURS - Prijavni list (na obrascu [kole), - Kopije svedo~anstava svih razreda sredwe {kole (orginali na uvid), - Kopija diplome zavr{ene sredwe {kole (original na uvid), - Kopija izvoda iz mati~ne kwige ro|enih (original na uvid), - Dokaz o uplati naknade za polagawe prijemnog ispita na teku}i ra~un [kole 840-998666-72. Za{to upisati studije na V[TSS? [kola budu}im studentima nudi: - studirawe na dr`avnoj, akreditovanoj visoko{kolskoj ustanovi, - programe usagla{ene sa zahtevima privrede, - kompetentan nastavni kadar, - opremqene u~ionice i laboratorije, - stru~nu praksu u najboqim firmama u okru`ewu, - saradwu sa ustanovama u inostranstvu, - biblioteku sa prostranom u~ionicom, - partnerski odnos sa studentima, - u~e{}e studenata u radu organa [kole, - nagrade i priznawa najboqima. Dobrodo{li! Za sve informacije: 032- 222-321, 302-755 www.visokaskolacacak.edu.rs


PETAK 11. APRIL 2014. GODINE

marketing 032/342-276

MARKETING

13


14

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 11. APRIL 2014. GODINE


PETAK 11. APRIL 2014. GODINE

PRAVOSLAVQE

15


16

PETAK 11. APRIL 2014. GODINE

SELO

USPE[NA PRODAJA SADNOG MATERIJALA U INSTITUTU ZA VO]ARSTVO

MALINA NAJTRA@ENIJA

Institut trenutno u ponudi ima sadnice {qive, tre{we, kru{ke, jabuke... - Najvi{e se prodaju sadnice vo}nih vrsta koje imaju najboqu cenu na tr`i{tu. - Za idu}u sezonu ova nau~no-istra`iva~ka ustanova je pove}ala proizvodwu drvenastih vo}nih vrsta za 20 odsto

ao i prethodnih godina, Institut za vo}arstvo je pripremio bogat asortiman sadnog materijala za ovu sezonu. Za prodaju je bilo pripremqeno oko 100.000 drvenastih i oko 150.000 jagodi~astih vo}nih sadnica. Prema re~ima pomo}nika direktora Instituta za proizvodwu i plasman proizvoda Neboj{e Jovanovi}a, intersovawe za sadnice je tokom zime bilo veliko, {to potvr|uje i ~iwenica da je ve}i deo sadnog materijala prodat. I ovoga puta se pokazalo da prodaja zavisi od otkupa vo}a tokom sezone. - Ove sezone je bila odli~na tra`wa za sadnicama maline, dok su ostale vo}ne vrste standardno prodavane. Realizovali smo kompletne proizvedene koli~ine sadnog materijala maline. Kupina je tako|e bila veoma tra`ena, jer je imala dobru otkupnu cenu, kao i vi{wa. Orah

K

Neboj{a Jovanovi} je tako|e bio izuzetno tra`en. Ne{to mawe interesovawe, nego pro{le godine, bilo je za tre{wu. Pored tre{we, jo{ uvek u ponudi imamo kru{ke i jabuke. U narednih desetak dana, gde postoje uslovi navodwavawa, sadnice mogu bez problema da se sade. Od ostalih vo}nih vrsta standardno se tra`ila {qiva, posebno ~a~an-

ska rodna, i u ponudi jo{ imamo svih sorti. Prodate su sve proizvedene koli~ine kajsije, breskve, vi{we, maline, duwe, kupine, oraha ka`e Jovanovi}. Poznato je da se najvi{e prodaju sadnice vo}nih vrsta koje imaju najboqu cenu na tr`i{tu i za kojima postoji standardno dobra tra`wa. Struktura prodaje uvek se povezuje sa zahtevima tr`i{ta, jer se vo}ari sve vi{e rukovode cenama koje vo}e ostvaruje na doma}em i stranom tr`i{tu, isti~e Jovanovi}. U ~a~anskom Institutu su za idu}u sezonu, odnosno za jesen, pove}ali proizvodwu drvenastih vo}nih vrsta za 20 odsto. Kada je re~ o sadwi za jesen 2015. godine, proizvodwa sadnica bi tako|e trebalo da bude pove}ana za 20 procenata. Prema re~ima Jovanovi}a, ciq Instituta je da u budu}nosti dostigne nekada{wi nivo proizvodwe sadnog materijala, koji se kretao vi{e od 500.000 sadnica, pa ~ak i do milion, u vreme biv{e Jugoslavije i izvoza u Rusiju i druge zemqe. “Trenutno poku{avamo da dostignemo nivo proizvodwe makar od 200.000 drvenastih sadnica”, ka`e na{ sagovornik. - Poku{avamo da na tr`i{te plasiramo nove sorte {qive, ali nemamo mnogo mogu}nosti kada je re~ o produkciji kalem pupoqaka, jer imamo ograni~en broj mati~nih stabala. S obzirom na potra`wu na tr`i{tu, te koli~ine su nedovoqne. Velika je potra`wa za timo~ankom, a tra`ena je i nova sorta nada. Trenutno su aktuelni poslovi u rasadnicima, zasnivawe nove proizvodwe, sadwa podloge svih vo}nih vrsta, prole}no kalemqewe, okopovawe, frezirawe, za{tita, mnogo posla ima u prvom mesecu vegetacije - ka`e Neboj{a Jovanovi} i dodaje da ~a~anski Institut pro{iruje zasad mati~waka maline koji se nalazi u Kosjeri}u. Re~ je o novom mati~waku mikera i vilameta. Tako|e je aktuelno i zasnivawe novog mati~waka leske u Dowoj Trep~i, odnosno projekat koji Institut realizuje sa italijanskom firmom “Ferero Ro{e”, za proizvodwu le{nika, za potrebe te konditorske kompanije. N. R.

POTPISANI UGOVORI O REGULISAWU KREDITNE PODR[KE SA BANKAMA I OSIGURAVAJU]IM KU]AMA

ZAHTEVI SE MOGU PODNETI DO 1. SEPTEMBRA inistar poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede Dragan Glamo~i} potpisao je pro{le sedmice sa predstavnicima banaka i osiguravaju}ih ku}a ugovore o regulisawu me|usobnih prava i obaveza sa poslovnim bankama i osiguravaju}im ku}ama o kreditnoj podr{ci i osigurawu poqoprivrednih gazdinstava. Ministar je podsetio da }e krediti biti na raspolagawu do septembra, kada }e se napraviti presek kako bi se videlo koliko je interesovawe poqoprivrednika. “Imamo dovoqno obezbe|enih sredstava da i posle septembra nastavimo sa ovakvim kreditirawem. Do tada nam je na raspolagawu oko 35 miliona evra”, istakao je Glamo~i}. Krediti, ~iji je rok od jedne do tri godine sa grejs periodom do godinu dana, odobravaju se i ispla}uju u dinarima, bez valutne klauzule. Kamatna stopa je ~etiri odsto na godi{wem nivou za kredite u sto~arstvu i {est odsto za kredite plasirane u razvoj ratarstva, vo}arstva, vinogradarstva, povrtarstva, cve}arstva, kao i kupovinu poqoprivredne mehanizacije i opreme. Pravo na kreditnu podr{ku imaju fizi~ka lica, nosioci komercijalnog porodi~nog poqoprivrednog gazdinstva, preduzetnici i pravna lica (zemqoradni~ke zadruge sa najmawe 10 ~lanova zadruge koji su upisani u Registar

M

poqoprivrednih gazdinstava, mikro i mala pravna lica). Ukupan iznos kredita za fizi~ka lica, preduzetnike i pravna lica je do 5.000.000 dinara, a za zemqoradni~ke zadruge do 15.000.000 dinara. Zahtevi za odobrewe kredita mogu da se podnesu do 1. septembra, kod banaka sa kojima je Ministarstvo poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede sklopilo ugovor (sa 13 banaka i {est osiguravaju}ih ku}a). Ugovori su potpisani sa Komercijalnom bankom, Prokredit bankom, Bankom Inteza, Kredi - Agrikol bankom, Erste bankom, Hypo bankom, Societe Generale bankom, Opportunity bankom, Sberbankom Srbija, NLB bankom, OTP bankom, Moskovskom bankom i Po{tanskom {tedionicom, kao i sa osiguravaju}im ku}ama DDOR Novi Sad, Delta \enerali, Dunav osigurawe, Globus, Triglav i Milenijum. Pravilnik o uslovima i na~inu ostvarivawa prava na kreditnu podr{ku poqoprivrednicima je dostupan na veb sajtu Ministarstva poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede Republike Srbije www.mpsv.go.rs u sekciji dokumenti i pravilnici. Za sva pitawa otvoreni su telefoni Info centra Ministarstva: 011/260-79-60, 011/260-79-61, kao i E-po{ta: office@minpolj.gov.rs. N. R.

PIJA^NI BAROMETAR POVR]E krompir 40 - 50 pasuq 340 - 350 paprika 350 paradajz 210 - 220 krastavac 180 praziluk 100 tikvice 250 brokoli 300 kupus 30 - 50 karfiol 250 per{un 30 {argarepa 50 cvekla 50 spana} 80 zelena salata 10 - 20 crni luk 25 - 70 beli luk 400 - 500 rotkvice 20 - 30 VO]E suve {qive 200 - 250 jabuke 20 - 50 jagode 300 ju`no vo}e 70 - 200 orasi 750 - 800 MLE^NA PIJACA projino bra{no 80 pili}i 350 - 370 jaja 6 - 12 kajmak 600 sir 200 - 400 pr{uta 1.300 - 1.500 slanina 800 - 850 suxuk 900 STO^NA PIJACA teli}i - nema tovqenici - 180 prasi}i 280 - 300 ovce - 130 jagwad 260 - 270 p{enica 26 je~am 26 kukuruz 24


17

DRU[TVO

PETAK 11. APRIL 2014. GODINE

MEDIJSKA PISMENOST

NOVINARI PROTIV SPINOVAWA Novinarska i medijska udru`ewa Srbije pokrenula su multimedijalnu kampawu za medijsku pismenost “Ne daj da te spinuju”, sa ciqem da kod mladih razviju kriti~ki i analiti~ki pristup informacijama koje svakodnevno dobijaju iz medija anas, kada je svakim danom sve vi{e medija, postalo je te{ko razlikovati objektivnu i potpunu informaciju od la`ne, manipulativne, iskrivqewe i poluistinite. Svi analiti~ari i istra`iva~i su slo`ni u tome da mediji uti~u na mi{qewa i uverewa gra|ana, bez obzira na razlike u stepenu tog uticaja. Me|utim, sredwo{kolci u Srbiji veruju da mediji nemaju veliki uticaj na wihovo mi{qewe, dok sa druge strane smatraju da oni ~esto fomiraju mi{qewe ve}ine u wihovoj okolini, pokazalo je istra`ivawe Biroa za dru{tvena istra`ivawa (BI-

D

RODI). Istra`ivawe je sprovedeno za potrebe novinarskih i medijskih udru`ewa koja su, okupqena u Medijsku koaliciju, pokrenula projekat Kampawa za medijsku pismenost, a u okviru wega i multimedijalnu kampawu “Ne daj da te spinuju”. Medijska pismenost podrazumeva sposobnost razumevawa, ~itawa, pronicawa u sr` medijskih tekstova, odnosno sposobnost da se na razli~ite na~ine sagledavaju, analiziraju, evaluiraju i kreiraju medijske poruke. Kod mladih u Srbiji postoji la`ni utisak o stepenu medijske pismenosti, pokazalo je ovo istra`ivawe. Za sebe misle da su kriti~ki nastrojeni prema mediji-

ma, me|utim objektivnost mere prema broju medija koji su preneli vest. Oni se, kao i studenti, naj~e{}e informi{u preko interneta, a ~esto kao izvor informacija koriste i dru{tvene mre`e. – Situacija u Srbiji je prema broju medija sjajna. Gra|ani, dakle, nesumwivo imaju medijski pluralizam. Me|utim, da li je stvarno tako? U kvantitativnom smislu – nesporno da jeste. U kvalitativnom smislu – nesporno da nije. U pitawu je la`ni medijski pluralizam – rekao je Dinko Gruhowi}, predsednik Nezavisnog dru{tva novinara Vojvodine na konferenciji za medije na kojoj je najavqena kampawa. – Ova kampawa bi trebalo da preraste u sistemsko re{ewe i da se medijska pismenost izu~ava od prvog razreda osnovne {kole, da bi nam deca bila boqa od nas i nau~ila plivati kroz taj okean informacija. Medijska pismenost

[TA JE TO SPINOVAWE?

podrazumeva posedovawe kreativnih i kriti~kih ve{tina i znawa koji poma`u da se pove`u slo`ene ideje, da se stalno postavqaju pitawa, prepoznaju pravi odgovori, identifikuju zablude; to je sposobnost pristupa medijima, razumevawa medijskih sadr`aja, sposobnost wihovog tuma~ewa i kriti~kog ocewivawa, kao i sposobnost stvarawa medijskih sadr`aja. Ove ve{tine omogu}avaju da bude shva}ena prava uloga medija, da se oslobodimo stereotipa i pa`qivo i kriti~ki posmatramo informacije koje dobijamo. ^itav projekat i kampawa “Ne daj da te spinuju”, pokrenuti su sa ciqem razvijawa kriti~kog kori{}ewa medijskih sadr`aja kod mladih. Edukativnog je karaktera i treba da kreira svest mladih o ulozi medija i zna~aju profesionalnih sadr`aja. – Ne verujte onim medi-

jima u kojima su umrlice jedina pouzdana informacija. Kada prvi put uhvatite sebe da, bez trunke sumwe, poverujete u neku informaciju, vreme je da promenite kanal. Medijska pismenost je jedini put da se do|e do odgovornih medija i gra|ana koji umeju da razlikuju stvarnost od fikcije – ka`e Vuka{in Obradovi}, predsednik Nezavisnog udru`ewa novinara Srbije, koje predvodi kampawu. Medijsku koaliciju ~ine Nezavisno udru`ewe novinara Srbije (NUNS), Udru`ewe novinara Srbije (UNS), Nezavisno dru{tvo novinara Vojvodine (NDNV), Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) i PU Lokal pres. Kampawa je podr`ana bespovratnim sredstvima Ameri~ke agencije za me|unarodni razvoj, a realizuje je agencija P.R.A, ~iji kreativni tim je napravio duhovite radio i

^A^ANSKI GLAS PODR@AVA KAMPAWU ^a~anski glas i portal caglas.rs podr`ali su kampawu za medijsku pismenost Ne daj da te spinuju. Jedni su od mnogo medija u Srbiji koji su prepoznali zna~aj kampawe za medijsko opismewavawe mladih i starijih gra|ana. Time podr`avaju razvoj profesije i primenu eti~kih standarda u novinarstvu. Tokom kampawe ^a~anski glas }e izve{tavati o aktivnostima, objavqivati edukativne tekstove i tako {iriti poruku kampawe Ne daj da te spinuju. Gra|ani ^a~ka }e na RTV Galaksija 32 mo}i da ~uju i vide spotove koji su osmi{qeni i napravqeni tako da promovi{u zna~aj medijskog opismewavawa.

Spinovawe zna~i zavrteti pri~u i okrenuti javnost na stranu koja odgovara onome ko je plasirao informaciju. Ono ~esto predstavqa manipulaciju, neiskrenu i obmawuju}u taktiku radi postizawa odre|enog ciqa. U spinovawu se ne koristi la`, ali se ni ne razlikuje mnogo od we: ~iwenice se iznose selektivno, preuveli~avaju se neki doga|aji, osobine, vrednosti ili isti~u nebitne stvari kako bi se skrenula pa`wa sa bitnih. Medijska pismenost je danas neophodna za odupirawe manipulaciji koja spre~ava individualnost, kriti~ko mi{qewe i samostalno odlu~ivawe. U nekim zemqama ve} predstavqa obavezan predmet u osnovnim {kolama, kako bi deca nau~ila da razumeju, analiziraju i kreiraju medijske poruke. Mediji mogu da budu hirurzi jednog dru{tva, ali i wegovi kasapi, mi{qewe je Nedima Sejdinovi}a, predsednika IO Nezavisnog dru{tva novinara Vojvodine. - Novinari smatraju da se gra|ani ne mogu osloniti na medije prilikom dono{ewa va`nih `ivotnih odluka, kao i da gra|ani nisu spremni da izdvoje novac za profesionalne medijske sadr`aje. [ta to govori? Govori da ova zemqa prosto vapi za medijskim obrazovawem i da je ovaj prblem uveliko prevazi{ao medijske okvire – ka`e Nedim Sejdinovi}.

tv spotove, kojima }e {iriti poruku kampawe “Ne daj da te spinuju”. Zna~ajan deo kampawe odvija}e se na internetu i na dru{tvenim mre`ama, jer treba biti tamo gde su mladi. Na sajtu medijskapismenost.net sredwo{kolci, studenti, profesori i novinari mogu prona}i puno zanimqivosti, materijala i priru~nika o medijskoj pismenosti.


18

ZDRAVSTVO

PETAK 11. APRIL 2014. GODINE

AKCIJA DOBROVOQNOG DAVAWA KRVI NA INICIJATIVU MOTOCIKLISTA kcija dobrovoqnog davawa krvi koja je, pro{le subote, odr`ana na inicijativu Moto kluba “Man~ula”, u klupskim prostorijama na obali Morave, a u realizaciji Slu`be za transfuziju krvi ~a~anske Bolnice i Crvenog krsta, zaslu`ila je samo re~i hvale, kao jedna od najuspe{nijih koja je organizovana u posledwe vreme. Slavica Kitanovi}, na~elnica Slu`be za transfuziju krvi, pohvalila je lepu inicijativu motociklista, isti~u}i zna~aj vanrednih akcija, jer se zahvaquju}i wima popuwavaju nedostaci u pojedinim krvnim grupama: - Od izuzetnog zna~aja su ba{ ove vanredne akcije, mada verujem da }e i ona ubudu}e postati jedna od redovnih. Znamo koliko je krv dragocena te~nost za na{e sugra|ane koji le`e u Bolnici. Prijatno smo iznena|eni jako dobrim odzivom ~a~anskih motociklista i ~lanova wihovih porodica, koji su zaista pozitivan primer za grad. Iako je bilo planirano da akcija traje od 12 do 16 ~asova, zbog velikog interesovawa ostali smo do 18 sati. Dobrovoqno davawe krvi nije bio jedini razlog za okupqawe brojnih voza~a i qubiteqa motocikala, po{to su bajkeri organizovali i akciju prikupqawa nov~anih sredstava, namewenih za le~ewe dvanaestogodi{we Ane Radosavqevi}, u~eni-

A

SVI KAO JEDAN

ce {estog razreda O[ “Tansko Raji}”, koja boluje od te{kog oblika malignog tumora (sarkoma). - Ovo je prva akcija dobrovoqnog davawa krvi, koju je pokrenulo {est moto klubova, “Man~ula”, “Frogs”, “Varjak”, “Dra-

gons”, “Beli orlovi” i “Vukovi”, pod sloganom “Svi kao jedan - ^a~ak”, {to je i moto ovih ~a~anskih klubova. Na{u akciju su podr`ali i moto klubovi iz U`ica i Ariqa. Pored ove, organizovali smo i humanitarnu akciju prikupqawa novca za

le~ewe na{e sugra|anke Ane Radosavqevi}, koja je te{ko obolela. Sav novac koji bude prikupqen bi}e upla}en na ra~un za weno le~ewe - ka`e @eqko Tresa~ iz MK “Varjak”. Zajedni~ki stav motociklista je da je humanost najva`nija, zbog ~ega }e i ubudu}e nastaviti sa organizovawem akcija dobrovoqnog davawa krvi i prikupqawa pomo}i za one kojima je najpotrebnija, isti~e Borko Vrani} iz MK “Man~ula”, podse}aju}i da je prikupqena krv namewena za potrebe le~ewa pacijenata koji su hospitalizovani u ~a~anskoj Bolnici. Biqana Davidovi}, sekretar Crvenog krsta, naglasila je da je akcija koju su pokrenuli motociklisti, posebna i zbog toga {to su obezbedili sve {to je neophodno za wenu realizaciju: - Wihov entuzijazam i energija, a pre svega `eqa da pomognu drugome je ne{to posebno. Od ove akcije ne o~ekuju nikakvu protivuslugu, mnogi od wih su nezaposleni, pa ne mogu iskoristiti ni pravo iz radnog odnosa, dva slobodna dana. Ovi momci poma`u u skladu sa re~ima proslavqenog pisca Me{e Selimovi}a, koji ka`e: “Kada je te{ko, ~ovek po`eli da bude sam, a kada muje mnogo te{ko, onda tra`i druge qude”. N. R.

U PONEDEQAK OBELE@EN SVETSKI DAN ZDRAVQA

vetski dan zdravqa, 7. april, ove godine je bio posve}en vektorskim zaraznim bolestima i obele`en je pod sloganom “Vektorske zarazne bolesti: mali ubod, velika opasnost”. Vektorske zarazne bolesti su bolesti ~iji uzro~nik (bakterija, virus, rikecija, parazit) izvesno vreme, pre nego {to dospe u svog doma}ina, provede u vektoru (komarac, krpeq i razli~ite druge vrste insekata), podsetila je dr Ana Mi{ovi}, direktorka Zavoda za javno zdravqe, na konferenciji za novinare odr`anoj u ponedeqak. Vektorske zarazne bolesti su karakteristi~ne za tropske i subtropske oblasti, podru~ja sa lo{im higijensko sanitarnim uslovima, kao i za podru~ja na kojima je zdravstveno bezbedna voda za pi}e te{ko dostupna. Evropskom regionu preti pojava novih zaraznih bolesti, dok se vektorske bolesti, za koje se smatralo da su suzbijene, ponovo javqaju. Tome u prilog govori neo~ekivana pojava malarije u zemqama i oblastima u kojima je bila iskorewena, kazala je dr Ana Mi{ovi}, podse}aju}i na faktore koji su doprineli ovakvoj epidemiolo{koj situaciji (klimatske promene, intenzivan me|unarodni saobra}aj, {irewe uzro~nika i vektora na nova geografska podru~ja, ~e{}e izlagawe qudi divqim `ivotiwama i insektima, promene u uzro~nicima). - Mere prevencije bole-

S

MALI UBOD, VELIKA OPASNOST

Dr Ana Mi{ovi}

sti i integrisana kontrola vektora su od vitalnog zna~aja u smawewu ovih bolesti. Potrebana je, na nacionalnom nivou, multidisciplinarna organizacija stru~waka, lekara, veterinara, ekologa, biologa i drugih specijalista, koji

bi trebalo da se bave problemom suzbijawa vektora koji su prenosioci odre|enih zaraznih bolesti. Pored toga, va`na je edukacija stanovni{tva o vektorskim zaraznim bolestima i merama li~ne za{tite. Neophodno je omogu}iti pristup zdravstveno bezbednoj vodi za pi}e, unaprediti odlagawe otpadnih materijala, obezbediti osnovne sanitarno higijenske uslove i standarde stanovawa - istakla je dr Ana Mi{ovi}. Na teritoriji Republike Srbije registruju se prete`no slu~ajevi obolevawa od lajmske bolesti, importovane malarije i ko`ne laj{manijaze. Prema podacima Instituta za javno zdravqe Srbije “Dr Milan Jovanovi} Batut“, u 2012. godini, prijavqena su ukupno 974 slu~aja obolevawa od bolesti iz ove grupe. Naju~estalija, pa i

na na{em okrugu, jeste lajmska bolest, kazala je direktorka, navode}i statisti~ke podatke: - Po podacima na{eg Centra za kontrolu i prevenciju bolesti, koji se bavi registrovanim prijavama zaraznih bolesti, od 2009. do 2013. godine, na teritoriji ^a~ka ukupno je prijavqeno 180 pacijenata koji su imali lajmsku bolest. U posledwih pet godina, na teritoriji Moravi~kog okruga, 268 osoba imalo je lajmsku bolest. ^a~anski Zavod za javno zdravqe, povodom 7. aprila, u ponedeqak je organizovao podelu propagandnog materijala u zdravstvenim ustanovama okruga i tribinu u Gimnaziji, a na terenima SC “Mladost” Odeqewe za promociju zdravqa odr`alo je edukativni skup za mali{ane iz PU “Radost”. N. R.

MERE PREVENCIJE Mere li~ne za{tite od uboda krpeqa su: izbegavawe stani{ta krpeqa (visoka trava, bujno zelenilo parkova, livade, {ume), pri boravku u prirodi koristiti sredstva protiv uboda insekata, nositi svetlu ode}u koja pokriva ruke i noge, nakon boravka u prirodi pregledati ko`u... U slu~aju ujeda krpeqa va`no je javiti se lekaru u toku prva 24 sata, ne treba stavqati nikakva hemijska sredstva (etar, alkohol, benzin), ne treba poku{avati samostalno va|ewe krpeqa... Najlak{i i najefikasniji na~in prevencije bolesti koje se prenose komarcima je spre~iti ubod, a preporu~uje se: izbegavawe podru~ja sa velikim brojem insekata ({ume, mo~vare), isu{ivawe izvora staja}e vode, najamwe jednom nedeqno isprazniti vodu iz saksija za cve}e, posuda za hranu i vodu za ku}ne qubimce, kanti, buradi i limenki, no{ewe ode}e koja pokriva noge i ruke, izbegavawe boravka na otvorenom u vreme perioda najintenzivnije aktivnosti komaraca - u sumrak i zoru, upotreba za{titne mre`e protiv komaraca na prozorima...

ZDRAV ^OVEK JE I SRE]AN ^OVEK Svetski dan zdravqa obele`ili su i aktivisti GO Nove Srbije, koji su u ponedeqak na Gradskom trgu delili flajere. - Savet `ena NS je `eleo da uka`e na zna~aj zdravqa, pre svega wegovog o~uvawa, zatim na mewawe lo{ih navika, negovawe zdravih stilova `ivota, kao i na to koliko je va`no da svi redovno pose}uju svog izabranog lekara, a sve u ciqu da se prepoznaju rizici koji uti~u na ugro`avawe na{eg zdravqa. Uzmite zdravqe u svoje ruke, jer je i slogan dana{we akcije “Zdrav ~ovek je i sre}an ~ovek” - poru~ila je Zorica Kne`evi}, predsednica Saveta `ena NS. Predavawe o vektorskim bolestima, u strana~kim prostorijama, odr`ao je dr Petar Jankovi}, koji je podsetio da ove bolesti prenose vektori, odnosno organizmi koji sami ne izazivaju oboqewe, ve} u~estvuju u preno{ewu drugih bolesti, kao {to su malarija, denga, borelioza… - Virus Zapadnog Nila, vrlo opasna i ozbiqna bolest, nije tako ~esta, ali je dokazano da se od 2012. godine pojavila na ovim prostorima i da qudi umiru od we, pa ~ak i na{i sugra|ani. To je bolest koja napada centralni nervni sistem i pravi dramati~nu klini~ku sliku. Wu prenosi ku}ni komarac. Institut u Kraqevu je dokazao, uzrokovawem od 150 jedinki komaraca sa Save i Dunava, da je wih 10 bilo infektivno, ~ime je potvr|eno postojawe virusa Zapadnog Nila kod nas - rekao je, izme|u ostalog, dr Jankovi}.


PETAK 11. APRIL 2014. GODINE

19

INTERVJU

NEJTAN KOTAM, OSNIVA^ INTERNACIONALNOG BALETA MANNAKIN THEATER AND DANCE

„DEFINISANIJE OD RE^I“ PREMIJERNO U ^A^KU

Baletska predstava “Definisanije od re~i” baletske trupe “Mannakin theatar and dance” internacionalnog sastava bi}e ve~eras premijerno u Srbiji prvi put izvedena na sceni ~a~anskog Doma kulture. Trupu su osnovali Amerikanac Nathan Kottam i Pa{a Musi} iz Sarajeva, a ~ine je igra~i baleta Narodnog pozori{ta u Beogradu: Dalija Imani}, Nelka Lazovi}, Milo{ Marijan, Jovana Nestorovska, ^edomir Radowi}, Tijana [ebez i Smiqana Stoki} su iz Srbije, Kengo Nishoika je iz Kjota, a Kento Terashita iz Tokija (Japan), dok je Stefano Peschiulli iz Brindizija u Italiji. Predstava je sklopqena kao mozaik odlomaka iz klasi~nog i savremenog baleta, a u igri je zastupqena i pantomima, koja joj daje komi~nu notu. Tretira probleme i emocije savremenog ~oveka sa porukama tolerancije, razumevawa i qubavi prema. Qubazno{}u portparolke Nevene ]ur~i}, na{e ^a~anke, a u susret ve~era{woj i nesvakida{woj premijeri u na{em gradu, dobili smo ekskluzivan intervju od osniva~a ove trupe, gosp. Nathana Kottama. Gospodine Nejtan, kako ste i kada do{li na ideju da formirate jednu ovakvu baletsku trupu i kako ste birali ~lanove ansambla? - Veoma se dobro ose}am i uzbu|en sam zbog predstoje}eg nastupa u ^a~ku. Prvi put sam do{ao na ideju da osnujem baletsku trupu dok sam radio maturski rad na Univerzitetu u Arizoni. Smer koji sam poha|ao na univerzitetu dozvolio mi je vremenski i da se bavim koreografskim poslom, u kome, kako se ispostavilo, veoma u`ivam. Jedan moj kolega mi je predlo`io da osnujem svoju igra~ku trupu u to vreme, mada, iako nisam tada uradio ni{ta konkretno, puno sam razmi{qao o tome. Igra~e za trupu biram u zavisnosti od toga kako procenim da bi mogli da tuma~e datu im ulogu, i po tome kako bi se generalno uklopili u sastav . Da li ste kao Amerikanac do`iveli neku vrstu otpora u Srbiji i da li je bilo problema oko okupqawa ansambla? - Nisam nai{ao na puno otpora. Qudi u Srbiji su veoma fini. ^ak {ta vi{e, ovde sam upoznao dosta po{tenih i otvorenih qudi, kao i neke veoma posve}ene umetnike. Odli~no govorite i srpski jezik, gde ste ga i kako savladali? [ta Vas je motivisalo da radite upravo u Srbiji? - Rekao bih da sam jo{ uvek daleko od toga da srpski govorim te~no! Recimo da znam taman toliko da se uvalim u neku slatku nevoqu i dovoqno da sebi omogu}im da ostanem ovde! :) Jedan moj dobar prijateq je bio direktor baleta u Narodnom Pozori{tu u Beogradu neko vreme. On me je pozvao da postanem deo ansambla Narodnog Pozori{ta. Do{ao sam opet u Srbiju i kada mi je ugovor istekao, jer sam ovde stekao dobre prijateqe i umetni~ke partnere. ^ast nam je da }e baletska predstava “Definisanije od re~i”, koju }ete izvesti na sceni u ^a~ku, biti wena prva izvedba? ^ime smo to zaslu`ili? - Ideja o kretawu na turneju je do{la kao podstrek od Ameri~ke ambasade, koja je i sama ve}inski sponzor iste. Predlo`ili su mi da produciram predstavu koja bi i{la na turneju po Srbiji, u mesta gde, ina~e, nema puno sli~nih de{avawa, igra~kih nastupa. To mi se u~inilo kao sjajna ideja i tokom proteklih nekoliko meseci radio sam na tome i sada smo spremni da sve to lansiramo na scenama van Beograda, sa prvom stanicom u ^a~ku! Pokazalo se da je i jezik pokreta, kao i jezik muzike - univerzalan. S obzirom na ~iwenicu da je Mannakin TAD internacionalnog sastava, kako su se igra~i “razumeli”? - Na{e probe se odvijaju na vi{e jezika. Ja govorim engleski, igra~i na srp-

skom i engleskom, ali kada ukqu~imo muziku, svi govorimo jezikom igre, {to je nadam se, razumqivo za sve igra~e. Ne vidim sa te strane nikakve prepreke u komunikaciji me|u igra~ima, naprotiv, veoma su dobri prijateqi me|usobno. Gde su granice u komunikaciji izme|u qudskog pokreta i misli? - Za komunikaciju - re~i su pogodno tle, jer mawe-vi{e svi znamo {ta one zna~e. Imamo puno re~nika i gramatika kao uputstvo za sklapawe smislenih re~enica. Me|utim, mnogi od nas su bili u situaciji kada bi nam zafalila odgovaraju}a re~ kojom bismo izrazili odre|enu misao, situaciju, kada bi ba{ tu odre|enu misao bilo mogu}e, ako ne i najboqe izraziti nekom re~ju na relaciji izme|u ovih, nema ve} definisanih re~i. Kada je pokret u pitawu, wegova prednost u izra`avawu odre|enih misli i ose}awa se manifestuje suptilnom promenom na~ina na

{qewe da re~ima ~esto ne uspevamo da izrazimo qubav. ^ak i izme|u dvoje qudi se to dobro vidi - oni jedno drugom ne ka`u samo “volim te “. Postoji ~itava jedna paleta na~ina na koji izra`avamo qubav: kroz dela, dodire, vreme. Qubav je emocija previ{e jaka da bi se mogla tek tako kondenzovati i posle filtrirati samo re~ima. ^ar izra`avawa emocije pokretom je u tome {to izme|u te neke misli ili emocije i pokreta, kao wenog izraza, nema mnogo drugih procesa koji su nu`ni

^A^ANKE: NELKA LAZOVI] I NEVENA ]UR^I] Od kada ste ~lan trupe, da li ste i daqe anga`ovani u baletu Narodnog pozoiri{ta, ima li uzbu|ewa zbog premijere u zavi~aju? Nelka Lazovi}: - U Nejtanovoj trupi sam od jeseni. Zaposlena sam u Narodnom pozori{tu kao tre}i solista baleta. Moj deda Petar Lazovi} je iz ^a~ka. Kada pomislim na detiwstvo i na{e odlaske u ^a~ak, setim se moje velike porodice koja nas je uvek najlep{e do~ekivala. U dvori{tu sa starom ~esmom svi se okupimo za stolom i gostimo najlep{om doma}om srpskom hranom, dok nam se mace i kuce vrzmaju oko nogu. Najvi{e sam volela kada na{u slavu, Svetog Nikolu slavimo u ^a~ku, a najsla|e mi je bilo kada bi me sestra odvela u ostavu u kojoj su se su{ili kola~i. @ ao mi je {to sada retko dolazim i jako sam sre}na sto }u ovog puta i na ovaj na~in posetiti moju rodbinu i ^a~ak. Nevena ]ur~i} je ~e{}e u ^a~ku od svoje zemqakiwe: - Verujem da je publika izvan Beograda sposobna da primi sve {to baletska umetnost mo`e da pru`i. Bila sam malo pristrasna i `elela sam da po~nemo od ^a~ka, jer sam i sama zavr{ila baletsku i Muzi~ku {kolu uporedo sa Gimnazijom, a sada studiram u Beogradu i znam kakve potencijale ima na{ grad i da mo`e da iznese ovako ne{to.

koji se telo kre}e. Ograni~ewe pak u ovom na~inu komunikacije se mo`e ogledati kod onoga koji “prima”, kod gledaoca. Emocije se mogu veoma uspe{no razmewivati kroz pokret i muziku, ali ukoliko u to unesemo previ{e detaqa, onda ipak dolazi potreba za re~ima. Stoga, i balet ne prolazi dobro kod publike, kada ima previ{e zamr{enu radwu, najboqa je, ipak, neka sredina. Vas teatar prati poruka da se neke emocije mogu mnogo boqe izraziti pokretom tela nego re~ima. Koje su to emocije...? - Qubav je jedna od wih. Moje je mi-

izme|u te dve stanice, {to nije slu~aj kada koristimo re~i kao izraz. Kojim “kqu~em” vaqa ~itati “stawe du{e” koje tuma~ite na sceni? A ta stawa kre}u se od permutacije u pona{awu, do ~e`we, fantazije, strasti, intime, emancipacije, smiraja i ose}ajnosti... - Citat koji koristite je od Marte Graham. Ono kako ja tuma~im wene re~i je da qudi ne umeju ba{ dobro da sakriju refleksiju svojih misli u pokretima, u mimici. To se dosta vidi i iz toga {to nemamo naviku da pri obmani drugih qudi, bilo da imamo iskustva u pokretu kao ne-

ki od nas, radimo na stvarawu slike, ili blago nagla{enim porukama re~ima. Pokret, na~in na koji hodamo, na primer, nije ne{to o ~emu puno razmi{qamo kako ga izvodimo, ali jeste ne{to iz ~ega mo`e da se vidi ko smo zapravo i {ta mislimo o samom sebi. Kako ste birali repertoar, {ta su Va{i afiniteti, vidimo da }ete se predstaviti kola`nim programom sa~injenim od klasi~nih i modernih baletskih predstava? - Najzna~ajnija dva komada koja }e se izvoditi su “Umiru}i labud” i “Vatra `ivota”. Tu se zaista vidi ovo o ~emu sam govorio, misli i emocije koje je zaista te{ko izraziti re~ima, mesto gde je pokret savr{en na~in za izraz. Iako delovi koji se u ovoj predstavi izvode iz pomenutih baleta traju svega po, otprilike, pet minuta, daju i vi{e nego potpunu sliku op{irnih kwiga po kojima su ova dela i nastala. Trudio sam se da izaberem ostale delove iz baleta koji bi se dobro uklopili sa ova dva. Pored poznatih, tu su i popularne baletske adaptacije iz savremenog srpskog filma “Ko to tamo peva”, ali i delo Sa{e Ili}a, po kome je naslovqena cela predstava “Previ{e definisan za re~i”. [ta su kvaliteti srpskih autora i izivo|a~a? - Na`alost, u ovom nastupu ne}emo izvoditi fenomenalna dela Sa{e Ili}a, ali u budu}nosti, nadam se da ho}emo. Srpski igra~i su veoma dobri, odli~ni kao radnici i jako pogodni kada za postavku predstave nema puno vremena. Na kojim scenama ste nastupali i kakva iskustva imate, kako Vas prihvata publika? - Predstavili smo jednom prilikom deo ove predstave publici u Novom Sadu i nai{li na veoma dobru reakciju, i jedno ve~e u Beogradu smo, tako|e, pri izvedbi dela predstave koja }e biti u ^a~ku, nai{li na veoma lepe reakcije. Za sad sam zaista odu{evqen reakcijom publike koja je imala priliku da nas vidi. To mi usa|uje veliki entuzijazam za daqi rad. ^a~ak je prva stanica gde }emo izvesti “Definisanije od re~i”. Nakon ^a~ka nastupi}emo u {to vi{e gradova. Slede}a stanica je Novi Pazar. Zorica Le{ovi} Stanojevi}


20

PETAK 11. APRIL 2014. GODINE

KULTURA

POKLON KWIGE

„PUTUJU]A IZLO@BA ]IRILICE“

Kao i svakog petka, ^A^ANSKI GLAS i VULKAN IZDAVA[TVO }e obradovati ~etvoro ~italaca koji budu najbr`i i jave se u petak od 8 do 8:15 ~asova u redakciju lista (tel: 344-772). Uz kupqen posledwi broj ^a~anskog glasa, nagra|eni naredna dva dana kwige mogu podi}i u kwi`ari Vulkan u Roda centru.

EVROPSKI NARODI POREKLOM SLOVENI?

X. Kortni Salivan

JO[ OD PRVOG TRENA ilija, Bri, Sali i Ejpril se sa koferom punim porodi~nih i qubavnih uspomena upu{taju u nova `ivotna iskustva. Silija je do`ivela qubavni krah, Bri je na{la qubav koju wena patrijarhalna porodica nikada ne}e prihvatiti, Sali tra`i utehu u svom profesoru, a Ejpril shvata da je prvi put u `ivotu prona{la prave prijateqe kojima mo`e da veruje. Kada se posle ~etiri godine okupe na Salinom ven~awu, shvati}e da se osim ~vrste odanosti i privr`enosti sve drugo promenilo. Odrasle pod ideologijom feminizma, mora}e da otkriju na koji na~in se on upleo u wihov posao, qubav i porodicu. Za Siliju, Bri i Sali to je borba sa devoja~kim prezimenom, qubavnim aferama, no}nim izlascima i roditeqskim prigovarawem. Nasuprot tome, za crvenokosu Ejpril, kojoj je moderni feminizam postao `ivotni put i opredeqewe, to je ne{to daleko opasnije. Ova duhovita i topla pri~a o prijateqstvu, prvim qubavima, vrtoglavim usponima i padovima koji prate odrastawe i donose te`inu zrelog doba, dubokom iskreno{}u prodire u su{tinu onoga sa ~ime se suo~avaju mlade `ene dana{wice.

S

Veronika Henri

STRANAC U NO]I ok sat otkucava pono}, voz ~eka na sporednom koloseku nadomak Kalea. Mesec svetluca na tamnom svodu, a u vagonima nema nikog osim duhova putnika, obavijenih obla~i}ima parfema. Slaba{ni zvuci klavira raspr{uju se u no}i. To je mesto na kojem se odigralo na hiqade pri~a: o qubavi i nadi, strasti i jecajima srca, pomirewima i rastancima. Kroz nekoliko sati, nemi vagoni ponovo }e naprasno o`iveti i voz }e biti spreman za novo putovawe. Blago uzdrhtali putnici ~ekaju na peronu, mada niko ne mo`e da ka`e da li je to zbog sve`eg vazduha ili uzbu|ewa {to }e se uskoro ukrcati u naj~uveniji voz na svetu. Te tajanstvene no}i, na legendarnom putovawu od Londona do Venecije, sa koferima punim emocija, snova i nadawa, susre}u se dva stranca, prepli}u se razli~ite sudbine, ra|a se nova qubavna pri~a. Uz prve gutqaje {ampawca, dok voz vodi putnike kroz pejza`e od kojih zastaje dah, ovo `ivotno putovawe razotkri}e mnoge tajne, doneti najromanti~nije trenutke, neo~ekivanu prosidbu, obe}awe prijatequ na samrti, zagonetnu poruku, potajno vra}awe u pro{lost... Pri~e ovih potpunih stranaca jedva ~ekaju da budu ispri~ane.

D

istoriji pisma od Vin~anskog do savremenog uz izlo`bu }irili~ne kaligrafije, tipografije i dizajna u ponedeqak su u Klubu Doma kulture govorili profesor Ivan Stratimirovi} i mr Dragoqub P. Anti}, pripadnici grupe “Kultura }irilice”, nastale s ciqem da se promovi{e za{tita i upotreba na{eg najva`nijeg brenda - }irilice. Izlo`bu i predavawe organizovali su Likovni i Kulturno-obrazovni program Doma kulture. Projekat “Kultura }irilice” okupqa nau~ne i kulturne radnike, profesore, umetnike, kwi`evnike i studente, a nastao je uz podr{ku Vi{e politehni~ke {kole, Saveza potomaka ratnika oslobodila~kih ratova Srbije 1912-1920, SPC i Vukove zadu`bine. Postoji i deluje ve} sedam i po godina, predstavili su se u vi{e od 90 mesta u Srbiji, ali i u zemqama okru`ewa i inostranstvu. Predava~e je predstavila urednica Kulturno obrazvnog programa Verica Kova~evi}. “Putuju}a izlo`ba }irilice” obuhvata 50 eksponata tipografske azbuke, citata stihova i tekstova, uzoraka iz primene i kaligrafija }irilice. Globalni procesi i monolitne tendencije ugro`avaju “male” kulturne identitete, pa i na{, a nedostatak dru{tvene svesti i odgovornosti dr`ave o zna~aju nacionalnog jezika i pisma mogu nas kao narod utopiti u taj svetski “lonac”, rekao je pored ostalog Stratimitovi}, a o korenima }irilice, istoriji pisma, falsifikatima na kojima se temeqi moderna istorija, evropskom pranarodu, i o tome {ta dokazuju savremene DNK analize, Srbici, istorijskim zapisima, do sada evidentiranih 4.700, koji potvr|uju sva ova istra`ivawa, govorio je mr Dragoqub P. Anti}, in`ewer nuklearne energetike, saradnik Instituta u “Vin~i”, redovni ~lan ruske (carske) Petrovske akademije nauka i umetnosti PANI iz Sankt Peterburga, istra`iva~ najstarije srpske istorije, koji zastupa teoriju srpske autohtonisti~ke {kole i autor nekolko kwiga sa dr Jovanom Dereti}em iz te oblasti, koji tvrdi da }irilica, kao i evropski pranarod, nastaju u vreme neolitskih kultura, od Lepenskog vira do Vin~anske kulture, dakle, sa na{ih prostora. - Na{i nau~ni dokazi na zapadu su ve} u velikoj meri prihva}eni. Nisu ba{ usvojeni, ali postoji veliki broj istra`iva~a koji upore|uju sva ta pisma i tablice koje mi analiziramo. Tu je izlo`ena i tablica Self Linders Petrija, koji je 1912. godine utvrdio da je drevno egipatsko pismo bilo istog tipa kao libijsko, karijsko, ibersko, a to su pisma Vin~anskog tipa, odnosno tipa Srbice, {to smo dokazali kada smo sve stavili u istorijski okvir. Niko nas do sad ni~im nije osporio u bilo kom smislu. Jedno je sasvim sigurno, Rusi su nam odali veliko priznawe time {to su nas pre ~etiri godine primili u svoju obnovqenu carsku Petrovsku Akademiju. Ono do

O

Profesor Ivan Stratimirovi} i mr Dragoqub P. Anti}

~ega smo mi ovde do{li, profesor Pqosov je i genetskim analizama potvrdio. Mi genetske analize nismo uzimali kao argument, jer smo smatrali da je to mlada i nova nauka, a on je svojom velikom studijom pokazao da su sve na{e {eme kretawa naroda i wihovog porekla potpuno potvr|ene u pogledu tih gentskih markera. Ovim DNK analizama potvrdilo se da su dva najstarija tipa gena slovenski i dinarski, najstariji na Balkanu, a stari su barem 20 hiqada godina, i da su se prakti~no sa ovih prostora, pogodnih za `ivot u du`em periodu zbog stabilnih klimatskih uslova, narodi {irili po ~itavoj Eropi, a ono {to se u nauci zove indo-evropski narodi, to ne postoji. To je taj gen - R1A1, takozvani slovenski gen, koji se pre 6.000 godina sa na{ih prostora pro{irio po svetu i wega danas imaju svi Sloveni i dobar deo evropskih naroda, jer i Nemci, i Francuzi i Englezi su u velikoj meri istog genetskog porekla od tog na{eg pranaroda, ali su sticajem istorijskih procesa sebi odabrali neke druge puteve, formirali nacije, konstruisali svoj jezik, a wihovi jezici su mnogo mla|i, iako se zovu velikim jezicima. Biolo{kim analizama se isto genetsko poreklo mo`e nepobitno utvrditi. Z. L. S.

VODI^ KROZ KULTURNA DE[AVAWA DOM KUTURE Petak 11. april 2014. - MALA SIRENA, pozori{na predstava u produkciji Gluma~ke radionice Doma kulture ^a~ak; velika sala u 11 ~asova

„ZLATNO PERO” BRATISLAVU JEVTOVI]U

Petak 11. april 2014. - Revija SAVREMENI [PANSKI FILM, ‘’Ro|aci’’; mala sala u 20 ~asova

a 19. gluma~kim sve~anostimaMilivoje @ivanovi}, koje su od 2. do 7. aprila odr`ane u Po`arevcu, nagradu “Zlatno pero” za esej o glumcu dobio je Bratislav Jevtovi}, kwi`evnik iz ^a~ka. Nagra|eni tekst “Torok @ankinih ~apkunstava i bauk od ~emerike” Jevtovi} je posvetio @anki Stoki} i Ru`ici Soki}. U doti~nom ogledu, gluma~ka ume}a dveju velikih umetnica pozornice „do~arana su i analizovana studiozno, jedinstvenim jezikom i stilom“, stoji u obrazlo`ewu `irija. Jevtovi} je predmetno esteti~ko razmatrawe zasnovao na kriti~koj opservaciji predstave @anka (donetoj u Pozori{tu “Slavija”, prema tekstu Miodraga Ili}a, u postavci Slavenka Saletovi}a; u naslovnoj ulozi Ru`ica Soki}; jedna od izvedbi iz 2008. godine). Jednoglasnu odluku o nagradi saop{tio je `iri u sastavu: Tatjana @ivkovi} (predsednica), Biqana Milovanovi} @ivak i Radoslav Stanojevi}. U sve~anom salonu po`areva~ke Skup{tine grada, 4. aprila, priznawe je nagra|enom autoru uru~io Miomir Ili}, gradona~elnik Po`arevca.

Petak 11. april 2014. - DEFINISANIJE OD RE^I, koncert internacionalne baletske trupe MANNAKIN THEATER AND DANCE; velika sala u 20 ~asova

N

Subota, 12. april u 19 sati VE^E GUSALA I EPSKE POEZIJE, Guslarsko dru{tvo “Tanasko Raji}” ^a~ak, velika sala u 19 ~asova Sreda 16. april 2014. - NEZADR@IVA UNUTRA[WOST, izlo`ba slika Tawe Gavrilovi}, akademskog slikara iz ^a~ka; sredwi hol u 19:00 U^IONICA GRADSKE BIBLIOTEKE - Petak, 11. april u 19 ~asova, u~ionica pored De~jeg odeqewa: predstavqawe kwige “Ime i sloboda” dr Zorana ^vorovi}a i mr Vladimira Dimitrijevi}a; Izdava~ “Legenda” ^a~ak; Na temu “Srpska istorija iz perspektive savremenosti {ta je bilo, {ta nas ~eka?” govore autori kwige


PETAK 11. APRIL 2014. GODINE

21

KULTURA

“PESME BOLA I PONOSA” NA 51. DISOVOM PROLE]U

POKLON KWIGE

PATRIOTIZAM DISA I BOJI]A G

^a~anski glas i kwi`ara LAGUNA }e obradovati ~etvoro ~italaca koji budu najbr`i i jave se u petak od 8 do 8:15 ~asova u redakciju lista (tel: 377-107). Uz kupqen posledwi broj ^a~anskog glasa, nagra|eni kwige mogu podi}i u kwi`ari Laguna, Gradsko {etali{te bb, ^a~ak, radno vreme 9-21.

radska biblioteka je u okviru 51. Disovog prole}a u utorak u sali Skup{tine Grada priredila literarno ve~e posve}eno patriotskoj poeziji Vladislava Petkovi}a Disa i Milutina Boji}a, povodom obele`avawa godi{wice jubileja po~etka Velikog rata, u kome su oba pesnika bila u istoj koloni. Stihovima pesme “Odlazak” Milutina Boji}a, prvak Narodnog pozori{ta iz Beograda Haxi Nenad Mari~i}, zapo~eo je ovaj patriotski oma`, u kome je neizostavna bila i antologijska poema-opelo, “Plava grobnica”, posve}ena srpskim „Tamo daleko...“

stradalnicima, koju je Boji} napisao na Krfu, gde je i nastala wegova zbirka “Pesme bola i ponosa”. Usledile su Disove pesme “Posle Albanije”, “Me|u svojima”, “Cvetovi slave”, a pesmu “Osve}ene mogile” Radoja Jankovi}a, glumac Mari~i} posvetio je svom pradedi Krsmanu, ~iji je Orden sa natpisom “Osve}eno Kosovo”, zaslu`en u Balkanskim ratovima, pro{le godine preuzeo u Ivawici. O zajedni~kom imenitequ wihovih `ivotnih i pesni~kih sudbina govorio je kwi`evni kriti~ar, istori~ar kwi`evnosti i antologi~ar mr Jovan Pej~i} istakav{i da su obojica pesnika tragi~no stradala 1917. go-

Jelena Ba~i} Alimpi} POSLEDWE PROLE]E U PARIZU dine: Dis, 17. maja, u talasima Jonskog mora, nakon torpedovawa broda “Italija” pri povratku iz Francuske na Krf, a Boji} je umro 6. novembra u solunskoj bolnici od tuberkuloze u 25. godini. Ove dve smrti opisao je u svojim pismima sinu Nikoli, koji se nalazio u Rimu, zajedni~ki prijateq obojice, pesnik Stevan Be{evi}. Pej~i} je rekao da se stvarala{tva dvojice pesnika “me|usobno dozivaju”, a osim podudarnosti u `ivotnim sudbinama, zajedni~ko im je {to su obojica postali “veliki pesnici po malom broju pesama” i analizirao detaqno wihove lirske glasove. U~enici Gimnazije i Sredwe muzi~ke {kole su pevali antologijske pesme iz tog perioda, a posebne emocije na kraju programa pokrenuli su devoja~ki violinski orkestar Muzi~ke {kole i maturanti Gimnazije Pavle Glinti} i Petar Grbovi} pevaju}i baladu “Tamo daleko” \or|a Marinkovi}a, nastalu na Krfu 1916. godine. Kroz ovaj patriotski pesni~ki vremeplov publiku je vodio Qubi{a ]irkovi}. Z. L. S.

PREDSTAVQENA KWIGA NIKE NIKOLE STOJI]A

ANTOLOGIJA IZVORNOG NARODNOG STVARALA[TVA granak Vukove zadu`bineUdru`ewe “^uvari dela Vuka Karaxi}a” i Narodni muzej, predstavili su u petak u Galeriji Muzeja najnoviju kwigu kwi`evnika, vajara i kulturnog radnika Nike Nikole Stoji}a, temeqnog poznavaoca tradicionalne kulture draga~evskog kraja i {ire, koji i u 85. godini `ivota neumorno stvara. Promocija je uprili~ena povodom izlaska iz {tampe wegove kapitalne kwige “Antologija izvornog narodnog stvarala{tva”, koju su objavili ~a~anska IK “Legenda” i Biblioteka op{tine Lu~ani u Gu~i, a koja sabira najboqe iz wegovog bogatog opusa. Predsednica Ogranka mr Grozdana Komadini} istakla je da je Nika Stoji} bio uzor i u~iteq mnogim generacijama svojih saradnika, bilo da su sara|ivali kao prosvetni radnici ili kwi`evni stvaraoci, i da je oduvek bio neko ko ide Vukovim stazama i ~uva duhovno blago svog naroda. Radovan M. Marinkovi}, s kojim je Stoji} objavio vi{e desetina kwiga, je naglasio da se ovom antologijom, koja je “zbog svojih vrhunskih duhovnih dometa osu|ena na trajawe”, a sa-

elena Ba~i} Alimpi}, autorka bestselera Ringi{pil i Pismo gospo|e Vilme, u svom tre}em romanu Posledwe prole}e u Parizu, napisala je uzbudqivu ispovest starice Marije Kol~ak koja zagledana u pro{lost snagom uspomena zauvek mewa `ivot novinarke Olge La{ez. Jedna sasvim obi~na starost i rutinski novinarski zadatak spoji}e sudbine dve nepoznate `ene. Marija Kol~ak, {ti}enica sanatorijuma u Tulonu, ispri~a}e novinarki uglednog pariskog magazina Olgi La{ez tragi~nu pri~u svog `ivota. Sudbina emigranata iz carske Rusije, mra~ni svet {pijuna`e, odanost ideologiji, la`i uhoda, demona pro{losti i patwa gulaga, iznedrile su istinu `ivota jedne starice ~ija je vera u qubav bila isto toliko velika kao i wena bol. Gde je granica istine, i kako prona}i hrabrost da je prihvatimo i spoznamo sebe? Da li je la` dovoqno lekovita ako je istina surova? U igri sudbine jedini ulog je qubav...

J

Nikolas Sparks

O

SRE]NIK re}nik je istovremeno ne`na qubavna pri~a i drama puna napetosti koja nam Nikolasa Sparksa predstavqa u najboqem izdawu – nezaboravni roman o iznenadnim putevima kojima ponekad kre}e na{ `ivot i o mo}i sudbine da nas povede ka iskrenoj i trajnoj qubavi.

S dr`i 422 bisernice, “vra}amo korenima umovawa, bez ~ega nema na{e istinske samobitnosti”. Antologija sadr`i odabrane obredne, obi~ajne, dodolske, koledarske i Bo`i}ne pesme, slavske i svatovske pesme i zdravice, uspavanke, pesme o radu, qubavne i {aqive pesme, patriotske, balade, tu`balice, vikalice, bajalice, brojalice, epske pesme i legende, pri~e, {ale i anegdote, brzalice, zagonetke, kletve, verovawa, i druge oblike narodne kwi`evnosti, a donosi i spisak svih kaziva~a. Bogatu `ivotnu i stvarala~ku biografiju autora iscrpno je kazivao Jovi{a

Slavkovi}, istakav{i da je Nika Stoji}, kao “najdraga~evskiji Draga~evac” utemeqio dva kulturna stuba ovog kraja: jedan je izvorno narodno stvarala{tvo, a drugi su draga~evski epitafi i krajputa{i. Nika Nikola Stoji} nije zaboravio da zahvali svim svojim kaziva~ima, a bilo ih je vi{e od 300, koji su mu godinama u wegovim pohodima {irom Draga~eva prenosili narodoumqe, a posebno blagodarje kroz pesme koje im je posvetio, uputio je Kati Ili} iz Graba i ]ani [uluburi}, koje su ga impresionirale velikim znawem i brojem narodnih umotvorina. Z. L. S.

OBAVE[TEWE IZ DOMA KULTURE Konkurs za u~e{}e na LETWIM DANIMA KULTURE 2014. traje do 14. aprila. Pojedinci, institucije i organizacije iz oblasti kulture i kulturnog stvarala{tva, prijeve mogu podneti lino ili po~{tom na adresu: Dom kulture ^a~ak, Trg ustanka 2-6, 32000 ^a~ak - sa na-

znakom ZA MANIFESTACIJU LETWI DANI KULTURE 2014. Konkursna dokumentacija se mo`ete preuzeti kod organizatora ili na sajtu Doma kulture: www.domkulturecacak.org

Da li u qubavi postoji sudbina ili budu}nost krojimo sami, svojim postupcima i odlukama? Ameri~ki marinac Logan Tibo u Iraku nalazi u pesku fotografiju nasme{ene mlade `ene; prvi poriv mu je da je baci, ali iz neznanog razloga nosi je sa sobom u bazu kako bi je vratio onome ko ju je izgubio. Po{to fotografiju niko ne uzima, Tibo je zadr`ava kod sebe. Uskoro po~iwe da ga prati neo~ekivana sre}a – pobe|uje u pokeru, pre`ivqava okr{aj za okr{ajem, ~ak i onaj najsmrtonosniji u kojem }e mu poginuti dva prijateqa. Samo wegov najboqi drug Viktor smatra da ima obja{wewe za to: ta fotografija je amajlija i Tibou donosi sre}u. Po ovom romanu je 2012 godine snimqen film The Lucky One.


22

TV PROGRAM

TV PROGRAM PETAK 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 KORAK 21 11:15 OGLASI 12:00 DOBRO DO[LI -r. 13:30 OGLASI 14:45 FOTOSKAZ - r. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 IZLOG STRASTI - r. 17:15 OGLASI 18:00 GALASPORT 18:55 TV INFORMATOR 2 19:20 KRAJEM NA[E ULICE 20:00 IZBOR 21:00 GRADSKI PUTOKAZ 21:50 VEZE 22:30 TV INFORMATOR 3 22:55 KRAJEM NA[E ULICE 23:15 Program Srbija na dlanu 1 SUBOTA 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - repriza 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SERIJA - repriza 11:15 OGLASI 11:45 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:00 Dokumentarni program 13:30 OGLASI 14:10 GALASPORT - r. 15:30 TV INFORMATOR 1 15:55 KRAJEM NA[E ULICE

PETAK 11. APRIL 2014. GODINE

- TV GALAKSIJA 16:15 GULIVER 17:15 OGLASI 17:45 GRADSKI PUTOKAZ-r. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:20 KRAJEM NA[E ULICE 20:00 FILM 22:30 TV INFORMATOR 3 22:55 KRAJEM NA[E ULICE 23:15 Program Srbija na dlanu 1 NEDEQA 08:15 OGLASI 08:45 DE^IJI FILM 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 STARI ZANATI 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 NA[E SELO 13:00 ATLAS 13:30 OGLASI 14:00 JAVNA RE^ -r. 15:00 KULTURNI INTERVJU -r. 15:30 NAU^ITE LAKO]U POSTOJAWA-r. 16:15 52 VIKENDA U SRBIJI 18:30 GULIVER 19:00 VEZE 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 PORODI^NI MAGAZIN 21:00 FILM 23:00 Program Srbija na dlanu 1 PONEDEQAK 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - Izlog strasti -

09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SRBIJA I SVET 11:15 OGLASI 12:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 12:15 NA[E SELO-r. 13:00 IZBLIZA 13:30 OGLASI 14:10 PORODI^NI MAGAZIN -r. 14:45 IZBLIZA 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - IZLOG STRASTI r. 17:15 OGLASI 18:00 GALASPORT 18:55 TV INFORMATOR 2 19:35 MERIDIJANIMA 20:00 JAVNA RE^ 21:00 MILANOVA^KA SEDMICA 21:30 GRUDA 22:30 TV INFORMATOR 3 23:15 Program Srbija na dlanu UTORAK 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - Izlog strast 09:15 Meridijanima 09:45 Beli luk i papri~ica 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 AUTOSPRINT 11:15 OGLASI 12:15 ARHIVA @I^KE EPARHIJE 13:30 OGLASI 14:10 GALASPORT -r.

14:50 DOKUMENTARNI FILM ZASTAVA FILM - r. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - Izlog strasti 16:45 Beli luk i papri~ica 17:15 OGLASI 17:45 GRUDA-r. 18:15 MILANOVA^KA SEDMICA -r. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 TV MEDIKUS 21:00 Srbija i svet 22:30 TV INFORMATOR 3 23:15 Program Srbija na dlanu 1 SREDA 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - Izlog strasti 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 IZBLIZA 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 RE^ VI[E 13:30 OGLASI 14:10 VI[E OD SPORTA 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA -Izlog strasti 16:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 17:15 OGLASI 17:45 TV MEDIKUS-r. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA

20:00 MO SPORT 20:45 CRKVE ^A^ANSKOG KRAJA 21:00 KULTURNI INTERVJU 21:30 NAU^ITE LAKO]U POSTOJAWA 22:30 TV INFORMATOR 3 23:15 Program Srbija na dlanu 1 ^ETVRTAK 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - Izlog strasti 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SPORTSKA GALAKSIJA 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 FILM -r. 13:45 OGLASI 14:30 MO SPORT-r. 15:00 ABS SHOW 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - Izlog strasti 16:45 NAU^ITE LAKO]U POSTOJAWA -r. 17:15 OGLASI 17:45 VI[E OD SPORTA 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 DOBRO DO[LI 21:00 FOTOSKAZ 21:45 NA[E SELO-r. 22:30 TV INFORMATOR 3 23:15 Program Srbija na dlanu 1


PETAK 11. APRIL 2014. GODINE

marketing 032/342-276

MARKETING

23


24

MARKETING

PETAK 11. APRIL 2014. GODINE


PETAK 11. APRIL 2014. GODINE

25

DE^IJA STRANA

PRED[KOLSKA USTANOVA „NA[A RADOST” LU^ANI

[TA JE OTKRIVAWE

?

Kada neko ne{to otkrije i ne}e nikome da ka`e. Duwa Vuji~i} 5 godina

Otkrivawe je kada se ne~im pokrije{ pa, se otkrije{. Veqko Markovi}, 6,5 godina

Otkrivawe je kada se negde sakrije{. Bogdan Milo{evi} 6,5 godina

Otkrivawe je kada se igra{ `murke.

Kada se neko sakrije ispod }ebeta, a neko ga otkrije.

Veqko Dostani} 6,5 godina

Marija Radovanovi}, 5 godina


26

LU^ANI

PETAK 11. APRIL 2014. GODINE

RADIONICA „@ENE U AGROBIZNISU” IZAZVALA VELIKO INTERESOVAWE DRAGA^EVKI

OD KREATIVNOSTI DO BIZNISA

raga~evo je, ovih dana, bilo nanovo u `i`i interesovawa javnosti. Lepa draga~evska sela, najuspe{nije poqoprivrednike, tkaqe, veziqe, pletiqe i retke zanatlije zabele`ila je kamera RTS-a za emisiju “Znawe imawe”. U ponedeqak, 7. aprila, u Gu~i je organizovana specijalna radionica pod nazivom “@ene u agrobiznisu”, koja je izazvala veliko interesovawe Draga~evki, ali i Draga~evaca, tako da je sala u zgradi Na~elstva bila ispuwena do posledweg mesta. Kako je istaknuto prilikom otvarawa skupa, tendencija da se `ene ukqu~e u agrobisnis prisutna je svuda u svetu. Pokretawe sopstvenog biznisa na porodi~nom imawu je ideja koja bi sigurno mogla da uti~e da se mlade `ene u Draga~evu i ~itavoj Srbije sve ~e{}e opredequju za `ivot na selu. Sve te ve{tine, koje one imaju u svojim rukama, i wihova mudrost, mogle bi da se preto~e u ne{to {to donosi prihode u doma}instvu i podi`e `ivotni standard. Kada qudi steknu ekonomsku sigurnost, druga~ije razmi{qaju o seoskom `ivotu. Generalno uzev, to je bila osnovna poruka radionice u Gu~i. Tepisi, zavese, vezene {ustikle, {trikani xemperi i ostali rukoradi, po kojima se pro~uo draga~evski kraj, oduvek su izazivali divqewe `ena, bez obzira iz kog dela sveta poti~u. Izrada predmeta od prirodnih materijala, pamuka, vune, lana, konopqe, bila je najvi{e rasprostrawena u periodu rada poznate draga~evske zadruge “Rajka Borojevi}” u Dowem Dupcu. Sa sunovratom zadruge, gubilo se i interesovawe Draga~evki da se bave ru~nim radom, jer su sve te`e prodavale svoje proizvode. Danas, kada qudi svuda prepoznaju vrednost rukom sa~iwenih predmeta i rado se priklawaju starim stilovima, vreme je da se doma}a radinost draga~evskog kraja ponovo uzdigne. Osim toga, `ene Draga~eva, a, naravno i ~itave Srbije imaju mogu}nost da se opredele za gajewe profitabilnih vo}nih i povrtarskih kultura ili sto~arstvo, rekao je u svom obra}awu u~e-

bori da vrati u `ivot sjaj nekada{wih vremena, kada su draga~evski tepisi, zavese i drugi ru~ni radovi stizali u razne krajeve sveta, smatra da bi neponovqivi rukoradi iz Draga~eva i danas mogli biti interesantni svetu. U situaciji kada se Zadruga nalazi u ste~aju, draga~evske `ene koje se bave tkawem, pletewem ili vezom, poku{avaju da prona|u pravi na~in da se wihovi radovi nanovo na|u na svetskom tr`i{tu. Nedavno su u~estvovale i na manifestaciji “Stari zanati” u Vrwa~koj Bawi, na kojoj se pokazalo da su ru~ni radovi veoma ceweni i da bi mogli prona}i prave kupce. Ipak, da bi se obezbedile dovoqne koli~ine ovakvih proizvoda, trebalo bi obnoviti rad zadruge i anga`ovati daleko vi{e `ena. Tu su i kampovi tkawa i keramike, koje bi trebalo negovati i sa~uvati od zaborava, kao i seoski turizam. Na `alost, ova grana turizma nije mnogo napredovala proteklih godina, ali bi u sprezi sa proizvodwom zdrave hrane i svim drugim sadr`ajima specifi~nim za ovaj kraj, mogla biti pokreta~ka snaga razvoja Draga~eva, tvrdi Danica Pilipovi} Vesna Baur, direktor firme “Basna”, koja po drugi put osmi{qava novi proizvodni program u Draga~evu, ovoga puta proizvodwu agro-}umura u Vi~i, isti~e da je rukovodstvo lokalne samouprave stvorilo veoma povoqan ambijent za o`ivqavawe privrede i da podr`ava nastojawa preduzetnika da otvore nove pogone. Ona smatra da su edukativni skupovi pravi na~in da se me{tanima draga~evskih sela

D

snicima skupa Senad Mahmutovi}, dr`avni sekretar Ministarstva poqoprivrede, isti~u}i da je dr`ava prepoznala interes da stvori boqe uslove za ja~awe `enskog agrobiznisa u Srbiji, jer je to pravi put koji vodi do preporoda srpskih sela. - Srbija je zemqa bogatih resursa za razvoj poqoprivrede, koja, na `alost, svoje potencijale nedovoqno koristi. Sve se

to odra`ava na osiroma{ewe i starewe na{ih sela i na ne ba{ ekonomski isplativu proizvodwu kojom se `iteqi seoskih podru~ja bave. @elim da verujem da }e takva slika ostati deo na{e pro{losti, jer su nadle`ni u dr`avi poqoprivredu stavili na listu prioriteta. Da bismo uspeli da sve na{e potencijale iskoristimo,

o`ivimo sela i vratimo im wihovu snagu i du{u, shvatili smo da posebnu pa`wu treba da posvetimo `enama, koje su stubovi porodica i poqoprivrednih gazdinstava. Otuda i dr`ava mewa svoj odnos prema pripadnicama lep{eg pola i kreaira ~itav niz stimulativnih mera, kako bi se one aktivno ukqu~ile u poqoprivrednu delatnost i agrobiznis - istakao je dr`avni sektetar Ministarstva poqoprivrede

Mahmutovi} i izrazio uverewe da }e `iteqi draga~evskih sela u narednom periodu imati mogu}nost da, uz pomo} dr`ave, daleko boqe iskoriste poqoprivredne i druge potencijale, {to }e se, svakako, odraziti i na wihov `ivotni standard. - Draga~evci su vredni qudi, koji su pru`ili veliki doprinos srpskom zadrugarstvu. Na{ kraj je imao veoma jaku, poznatu i priznatu zadrugu, koja je drugima slu`ila kao primer. Mo`da }e ovaj dana{wi skup poslu`iti kao dobar uvod u zna~ajnije ukqu~ivawe draga~evskih `ena u agrobiznis, ali i obnavqawe zadrugarstva na na{im prostorima. Vreme je da originalni ru~ni radovi na{ih ume{nih `ena iz Draga~eva, tkaqa, pletiqa i veziqa, ponovo krenu u svet - rekao je Mladomir Sretenovi}, predsednik op{tine, pozdravqaju}i prisutne goste, predava~e i u~esnike stru~nog skupa. Danica Pilipovi}, predstavnik udru`ewa “Snovalice”, koje se ve} 12 godina

otvore novi vidici i plasiraju raznorodne ideje za otvarawe sopstvenog posla. Luka Radoja, stru~ni saradnik RTS-a za emisiju “Znawe imawe”, odr`ao je veoma interesantno predavawe o proizvodwi maline i uvo|ewu novih tehnologija koje su u svetu dale odli~ne rezultate. Govorio je o pogodnostima koje na{a zemqa ima za proizvodwu zdrave hrane, o specifi~nim mirisima i ukusima na{ih poqoprivrednih proizvoda, po kojima smo prepoznatqivi u svetu. V. S.

Reklame, oglase i ~ituqe ubudu}e mo`ete predati i u Lu~anima, u Ulica Jugoslovenske armije, broj 1 (preko puta hotela), kod Blagoja Marjanovi}a. Telefon za kontakt: 817 575 ili 065 844 12 60


PETAK 11. APRIL 2014. GODINE

27

LU^ANI

IZLO@BA U GU^I

PROMOCIJA ZDRAVE HRANE I DOMA]E RADINOSTI

U okviru edukativnog skupa “@ene u agrobiznisu”, u Gu~i je u ponedeqak, 7. aprila, organizovana i izlo`ba poqoprivrednih i proizvoda doma}e radinosti, po kojima je draga~evski kraj prepoznatqiv. Na petnaestak {tandova izlo`eni su veoma kvalitetni poqoprivredni proizvodi, sokovi, su{eno vo}e, ukusan kozji sir... Sna`an pe~at izlo`bi dale su draga~evske tkaqe, pletiqe i veziqe, koje su izlo`ile svoje originalne rukorade, kakvih nema nigde u svetu. I predstavnici likovnog stvarala{tva draga~evskog kraja su svojim umetni~kim delima doprineli da ova interesantna izlo`ba bude jo{ uspe{nija.

a izlo`bi su u~estvovali Jovan Bugar~i}, vlasnik mlekare “Moje Draga~evo”Gu~a, i Dejan Vasilijevi}, vlasnik farme koza “Vasilijevi}”- @ivica, koji su na {tandu izlo`ili kvalitetan kozji sir. Posetioci izlo`be su bili odu{evqeni vrhunskim uku-

N

som kozjeg sira, kombinovanog sa gr~kim maslinama. Mnogi od wih nisu odoleli da se u vi{e navrate vrate do lepo aran`iranog {tanda i nanovo isprobaju sir i surutku, koja }e se uskoro na}i na tr`i{tu. Ina~e, ova draga~evska mlekara godi{we

im i u dana{wim ote`anim uslovima privre|ivawa mogu doneti stabilnu zaradu. Miodrag i Mirjana Bogi}evi} iz Krstaca se bave proizvodwom zdravih vo}nih sokova. I wihov {tand je pobudio veliku pa`wu posetilaca. Bogi}evi}i su istakli da su ovakve manifestacije odli~na prilika da se potencijalnim kupcima predstave kvalitetni proizvodi oko desetak tona sireva, koje plasira na tr`i{tu Srbije. Kako isti~e Bugar~i}, postoji solidna tra`wa za ovakvom vrstom proizvoda, ali je pro{irewe obima proizvodwe tesno povezano sa razvojem kozarstva na podru~ju Draga~eva i ~itavog Moravi~kog okruga. - Za razliku od kravqeg sira, kojim je tr`i{te go-

tovo prezasi}eno, proizvodwa kozjeg sira ima dobru perspektivu. S obzirom na to da Draga~evo ima odli~ne uslove za uzgoj koza, nadam se da }e u narednom periodu taj posao postati daleko popularniji. Za sada, farma koza “Vasilijevi}”, koja se nalazi u

u~inile neke druge zemqe. Na taj na~in bi poqoprivredni, ali i drugi proizvodi, koji u neku ruku predstavqaju brend Draga~eva, dobili dodatnu vrednost, pa bi i {anse za boqu zaradu postale realnije. Sve to skupa bi uticalo da se mladi qudi opredele za `ivot na selu - rekao je Rai~i} prilikom otvarawa izlo`be. - Ova godina je progla{ena godinom porodi~nih gazdinstava. Hteli smo da predstavimo proizvode koje draga~evski doma}ini mogu da ponude tr`i{tu. Imamo odli~ne agroekolo{ke uslove za poqoprivrednu proizvodwu i hrana koja se proizvodi na podru~ju Draga~eva je veoma kvalitetna. Ukoliko bismo iskoristili svoje po-

tencijale, mladi qudi ne bi odlazili sa rodnih ogwi{ta. Neki od dana{wih izlaga~a su pripadnici upravo tih mla|ih generacija, koje nastojimo da zadr`imo u draga~evskom kraju. Wihovi sjajni rezultati mogu da poslu`e kao dobar primer drugima, pa smo ih upravo zbog toga i pozvali da u~estvuju na izlo`bi - izjavio je Mili} Domanovi}, predsednik Saveta za selo. On je naglasio da bi u narednom periodu trebalo ulo`iti maksimum napora da se na podru~ju Draga~eva otvore adekvatni prera|iva~ki kapaciteti, kako bi se poboq{ao plasman poqoprivrednih proizvoda i stvorile nove mogu}nosti za zapo{qavawe. V. S.

KULTURNI VODI^ Koncert u~enika Muzi~ke {kole „Dr Vojislav Vu~kovi}“ ^a~ak, odeqewa u Gu~i i Lu~anima, odsek harmonika 15. april u 19 sati, Centar za kulturu u Gu~i U saradwi Centra za kulturu i sport op{tine Lu~ani u Gu~i i Muzi~ke {kole „Dr Vojislav Vu~kovi}“ iz ^a~ka u utorak, 15. aprila, u 19 sati u sali Centra za kulturu u Gu~i, bi}e prire|en koncert polaznika ove {kole, dece iz Gu~e i Lu~ana.

@ivici, ima dominantno mesto u proizvodwi kozjeg mleka na ovim prostorima - ka`e vlasnik gu~ke mlekare “Moje Draga~evo”. On procewuje da su ovakve izlo`be dobar na~in da se `iteqi Draga~eva zainteresuju da se bave odre|enim vidovima proizvodwe, koji

draga~evski proizvodi. Seoski turizam na podru~ju Draga~eva po~eo je da se razvija jo{ osamdesetih godina 20. veka. Iako ovaj kraj ima idealne uslove za takvu delatnost, postoje brojni razlozi zbog kojih seoski turizam nije do`iveo istinski procvat. Kako isti~e direktor Turisti~ke organizacije Draga~evo Milan Rai~i}, ekonomska kriza je u zna~ajnoj meri usporila razvoj ove zna~ajne grane turizma i sada je vreme da se u~ini ne{to na wegovom o`ivqavawu. - Turisti~ka organizacija }e ovakvim i sli~nim akcijama nastojati da oja~a seoski turizam u draga~evskom kraju, jer u wemu le`e veliki potencijali. U narednom periodu bi trebalo povezati gazdinstva u kojima se proizvodi hrana sa registrovanim doma}instvima za seoski turizam, kao {to su to ve}

„Raspevano Draga~evo“ - 22. april u 18 sati, pozornica Centra za kulturu u Gu~i „Raspevano Draga~evo“ je smotra izvornog narodnog stvarala{tva, na kojoj nastupaju truba~i, peva~i, igra~i, svira~i na starim instrumentima, kaziva~i narodnih mudrosti i predawa, zdravi~ari i kulturno-umetni~ka dru{tva. Prva smotra odr`ana je 1961. godine i traje do dana{weg dana. Organizuje se na tre}i dan Vaskrsa. Narod draga~evskog kraja ima sklonost ka pesmi, igri, obi~ajima... Peva se tokom veseqa, dok se radi u ku}i, ore, kopa... Manifestacija “Raspevano Draga~evo” se organizuje da bi se taj lepi obi~aj sa~uvao. Ove godine smotra se odr`ava po 54. put. U programu }e u~estvovati truba~ki orkestri, draga~evske peva~ke grupe, solisti na fruli, kaziva~i zdravica i kulturno-umetni~ko dru{tvo „Abra{evi}“ iz ^a~ka, kao i ogranak ovog KUD-a iz Gu~e. Organizator manifestacije „Raspevano Draga~evo“ je Centar za kulturu i sport op{tine Lu~ani.

BIOSKOP Na bioskopskom repertoaru Centra za kulturu i sport u Gu~i tokom aprila bi}e prikazan i najnoviji bioskopski hit rediteqa Sr|ana Dragojevi}a Atomski zdesna.


28

OGLASI

PETAK 11. APRIL 2014. GODINE

- oprema za preradu vo}a, povr}a, meda, mleka, mesa (pakerice, vakumirke, kalibratori i sli~no) - od 30% do 50% od vrednosti investicije; 6. Kopawe bunara, oprema za navodwavawe poqoprivrednih kultura i sli~no - kopawe bunara, oprema za navodwavawe poqoprivrednih kultura i sli~no - od 30% do 50% od vrednosti investicije;

GRAD ^A^AK Na osnovu Odluke o uslovima i na~inu kori{}ewa podsticajnih sredstava u poqoprivredi u 2014. godini ("Sl.list grada ^a~ka", br. 4/14), KOMISIJA ZA DODELU PODSTICAJNIH SREDSTAVA U POQOPRIVREDI raspisuje: KONKURS za dodelu podsticajnih sredstava u poqoprivredi u 2014. godini na teritoriji grada ^a~ka Sredstva za podsticawe razvoja poqoprivrede su direktna i bespovratna i koriste se za: - finansijsku podr{ku poqoprivrednim proizvo|a~ima u pokretawu, obnavqawu i unapre|ewu poqoprivredne proizvodwe u ciqu osavremewavawa tehnologije proizvodwe poqoprivrednih proizvo|a~a i prilago|avawe standarda i kvaliteta tr`i{tu EU; - sufinansirawe rada organizacija koje se bave mati~nom evidencijom i selekcijom u sto~arstvu; I Pravo na finansijsku podr{ku imaju poqoprivredni proizvo|a~i i ~lanovi wihovog doma}instva koji se bave poqoprivrednom proizvodwom pod uslovom da: - je poqoprivredno gazdinstvo upisano u Registar poqoprivrednih gazdinstava sa aktivnim statusom u skladu sa Pravilnikom o na~inu i uslovima upisa i vo|ewa Registra poqoprivrednih gazdinstava; - su nosioci ili ~lanovi poqoprivrednog gazdinstva sa prebivali{tem na teritoriji grada ^a~ka, upisani u registar poqoprivrednih gazdinstava po osnovu prava svojine odnosno zakupa poqoprivrednog zemqi{ta koje se nalazi na teritoriji grada ^a~ka i koji se bave poqoprivrednom proizvodwom. II

7. Izgradwa mini akumulacije, opreme za navodwavawe poqoprivrednih kultura i sli~no - izgradwa mini akumulacije, opreme za navodwavawe poqoprivrednih kultura i sli~no - od 30% do 50% od vrednosti investicije; 8. Podsticajna sredstva za organsku proizvodwu - podsticajna sredstva za organsku proizvodwu (pokrivawe dela tro{kova kontrole i sertifikacije) - od 30% do 50% od vrednosti investicije; 9. Podsticajna sredstva za osigurawe useva, plodova i `ivotiwa - podsticajna sredstva za osigurawe useva, plodova i `ivotiwa - od 30% do 40% od vrednosti osigurawa; II Sufinansirawe rada organizacija koje se bave mati~nom evidencijom i selekcijom u sto~arstvu Pravo na sufinansirawe rada organizacija koje se bave mati~nom evidencijom i selekcijom u sto~arstvu imaju pravna lica registrovana za poslove selekcije i mati~ne evidencije u sto~arstvu. POTREBNA DOKUMENTA Osnovna dokumentacija potrebna za sve vrste podsticaja 1. popuwen konkursni obrazac sa obaveznim potpisom podnosioca; 2. dokaz o vlasni{tvu ili drugom na~inu kori{}ewa obradivog poqoprivrednog zemqi{ta 単 list nepokretnosti, ili 単 ugovor o zakupu ,ili 単 obrazac za upis i obnovu registracije poqoprivrednog gazdinstva u registru poqoprivrednog gazdinstva - zemqi{ni fond i biqne kulture (overen od Uprave za trezor); 3. potvrdu o registraciji poqoprivrednog gazdinstva (aktivan status); 4. potvrdu nadle`nih poreskih organa da je podnosilac prijave izmirio dospele poreze, doprinose i druge javne da`bine; 5. originalni fiskalni ra~un i fakturu o realizaciji investicije. POSEBNI USLOVI I DODATNA DOKUMENTACIJA

Sredstva za podsticawe razvoja poqoprivrede (u daqem tekstu: sredstva) su direktna i bespovratna i koriste se za: I Finansijsku podr{ku poqoprivrednim proizvo|a~ima u pokretawu, obnavqawu i unapre|ewu poqoprivredne proizvodwe i to: 1. Povrtarsku proizvodwu: plastenici i staklenici - od 30% do 50% od vrednosti investicije; oprema za plasteni~ku i stakleni~ku proizvodwu (za zagrevawe, hla|ewe, i drugo) - od 30% do 50% od vrednosti investicije; 2. Sto~arsku proizvodwu: - laktofrizi (kapaciteta 100 - 2.000 l.) - od 30% do 50% od vrednosti investicije; - muzilice, hranilice, pojilice i sli~no - od 30% do 50% od vrednosti investicije; - me{aone sto~ne hrane - od 30% do 50% od vrednosti investicije; - kupovina kvalitetnog priplodnog materijala radi unapre|ewa genetskog potencijala u govedarstvu, ov~arstvu, kozarstvu, sviwarstvu i `ivinarstvu - od 30% do 50% od vrednosti investicije; - kupovina kvalitetnog materijala za tov u govedarstvu, ov~arstvu, kozarstvu, sviwarstvu i `ivinarstvu - od 30% do 50% od vrednosti investicije; - subvencionisawe ~uvawa kvalitetne `enske teladi - od 30% do 50% od tr`i{ne investicije; - kupovina matice, ko{nica, opreme i drugo u p~elarstvu - od 30% do 50% od vrednosti investicije; - podsticajne mere u ribarstvu - od 30% do 50% od vrednosti investicije; 3. Vo}arsku proizvodwu: - ma{ine i oprema za za{titu biqa (traktori, freze, tarupi, atomizeri, prskalice, skafander i sli~no) - od 30% do 50% od vrednosti investicije; - nabavka sadnog materijala - od 30% do 50% od vrednosti investicije; - nabavka protivgradnih mre`a i oprema za podizawe iste - od 30% do 50% od vrednosti investicije; 4. Ratarsku proizvodwu: - nabavka ma{ina, opreme i sli~no u ratarstvu (traktori, freze, tarupi, atomizeri, prskalice, skafander i sli~no) - od 30% do 50% od vrednosti investicije; 5. Prera|iva~ke kapacitete: - mini hladwa~e, su{are - od 30% do 50% od vrednosti investicije;

1) POVRTARSKA PROIZVODWA - Da bi registrovani poqoprivredni proizvo|a~ mogao da dobije podsticajna sredstva u povrtarskoj proizvodwi za plastenike ili staklenike potrebno je da oformi plastenik ili staklenik na najmawe 5 ari. Potrebna osnovna dokumentacija. 2) STO^ARSKA PROIZVODWA - KUPOVINA KVALITETNOG PRIPLODNOG MATERIJALA: - Govedarstvo - za kupovinu kvalitetnog priplodnog materijala u govedarstvu potrebno je da registrovani poqoprivredni proizvo|a~ u svom vlasni{tvu ima najmawe dve steone junice (krave), - Ov~arstvo - za kupovinu kvalitetnog priplodnog materijala u ov~arstvu potrebno je da registrovani poqoprivredni proizvo|a~ kupi najmawe 10 ovaca, - Kozarstvo - za kupovinu kvalitetnog priplodnog materijala u kozarstvu potrebno je da registrovani poqoprivredni proizvo|a~ kupi najmawe 10 koza, - Sviwarstvo - za kupovinu kvalitetnog priplodnog materijala u sviwarstvu potrebno je da registrovani poqoprivredni proizvo|a~ kupi najmawe 5 nazimica starosti najmawe 6 meseci, minimalne te`ine 70 kilograma, - @ivinarstvo - za kupovinu kvalitetnog priplodnog materijala u `ivinarstvu potrebno je da registrovani poqoprivredni proizvo|a~ kupi najmawe 200 koka nosiqa, starosti 19 nedeqa. Pored osnovne dokumentacije potrebne za sve vrste podsticaja za kupovinu kvalitetnog priplodnog materijala u sto~arstvu podnosi se i kopija paso{a koja mora biti u skladu sa u{nim brojem za svako grlo, overen kupoprodajni ugovor zakqu~en sa prodavcem kvalitetnog priplodnog materijala (ugovor mo`e biti overen u sudu, mesnoj kancelariji ili Gradskoj upravi) i potvrda poslovne banke o transferu sredstava sa teku}eg ra~una kupca na teku}i ra~un prodavca kvalitetnog priplodnog materijala. 3) STO^ARSKA PROIZVODWA - KUPOVINA KVALITETNOG MATERIJALA ZA TOV: - Govedarstvo - da bi registrovani poqoprivredni proizvo|a~ mogao da dobije podsticajna sredstva u sto~arskoj proizvodwi za kupovinu kvalitetnog materijala za tov u govedarstvu dodatnim odredbama u ugovoru sa Gradom regulisa}e se da registrovani poqoprivredni proizvo|a~ mora da kupi tele starosti do 60 dana, da ne sme da ga otu|i najmawe 180 dana i da dostavi dokaz o prodaji grla registrovanoj klanici ili sertifikat o izvozu, - Ov~arstvo - da bi registrovani poqoprivredni proizvo|a~ mogao da dobije podsticajna sredstva u sto~arskoj proizvodwi za kupovinu kvalitetnog materijala za tov u ov~arstvu dodatnim odredbama u ugovoru sa Gradom regulisa}e se da registrovani


PETAK 11. APRIL 2014. GODINE

OGLASI

poqoprivredni proizvo|a~ mora da kupi ovcu starosti do 100 dana, ne sme da otu|i ovcu dok ne dostigne te`inu od 60 kilograma i da dostavi dokaz o prodaji grla registrovanoj klanici ili sertifikat o izvozu, - Kozarstvo - da bi registrovani poqoprivredni proizvo|a~ mogao da dobije podsticajna sredstva u sto~arskoj proizvodwi za kupovinu kvalitetnog materijala za tov u kozarstvu dodatnim odredbama u ugovoru sa Gradom regulisa}e se da registrovani poqoprivredni proizvo|a~ mora da kupi kozu starosti do 100 dana, ne sme da otu|i kozu dok ne dostigne te`inu od 50 kilograma i da dostavi dokaz o prodaji grla registrovanoj klanici ili sertifikat o izvozu, - Sviwarstvo - da bi registrovani poqoprivredni proizvo|a~ mogao da dobije podsticajna sredstva u sto~arskoj proizvodwi za kupovinu kvalitetnog materijala za tov u sviwarstvu dodatnim odredbama u ugovoru sa Gradom regulisa}e se da registrovani poqoprivredni proizvo|a~ mora da kupi prase starosti do 70 dana, ne sme da otu|i sviwu dok ne dostigne te`inu od 90 kilograma i da dostavi dokaz o prodaji grla registrovanoj klanici ili sertifikat o izvozu, - @ivinarstvo - da bi registrovani poqoprivredni proizvo|a~ mogao da dobije podsticajna sredstva u sto~arskoj proizvodwi za kupovinu kvalitetnog materijala za tov u `ivinarstvu potrebno je da kupi najmawe 500 tovnih pili}a i da dostavi dokaz o prodaji istih registrovanoj klanici. Pored osnovne dokumentacije potrebne za sve vrste podsticaja za kupovinu kvalitetnog materijala za tov u sto~arstvu podnosi se i kopija paso{a koja mora biti u skladu sa u{nim brojem za svako grlo. 4) STO^ARSKA PROIZVODWA - SUBVENCIONISAWE ^UVAWA @ENSKE TELADI: - Da bi registrovani poqoprivredni proizvo|a~ mogao da dobije podsticajna sredstva u sto~arskoj proizvodwi za ~uvawe kvalitetne `enske teladi potrebno je da u svom vlasni{tvu ~uva umati~eno `ensko tele, koje mora ostati kod vlasnika do prvog teqewa. U ugovoru sa Gradom precizira}e se ukoliko je grlo jalovo ili ima zdravstvenih problema koji se dokazuju potvrdom od veterinara onda se mo`e otu|iti i pre teqewa. Pored osnovne dokumentacije potrebne za sve vrste podsticaja za subvencionisawe ~uvawa `enske teladi u sto~arstvu podnosi se i kopija paso{a teleta. 5) STO^ARSKA PROIZVODWA - KUPOVINA MATICE; KO[NICA, OPREME I DRUGOG U P^ELARSTVU: - Da bi registrovani poqoprivredni proizvo|a~ mogao da dobije podsticajna sredstva u p~elarstvu potrebno je da registrovani poqoprivredni proizvo|a~ u svom vlasni{tvu ima najmawe 30 ko{nica ili da kupi najmawe 30 ko{nica ili 30 rojeva ili 30 matica. Pored osnovne dokumentacije potrebne za sve vrste podsticaja za sve koji se ve} bave p~elarstvom potrebno je da dostave fotokopiju re{ewa o registrovanom p~eliwaku. 6) STO^ARSKA PROIZVODWA - PODSTICAJNE MERE U RIBARSTVU: - Da bi registrovani poqoprivredni proizvo|a~ mogao da dobije podsticajna sredstva u ribarstvu potrebno je da kupi ribqu mla|. Potrebna osnovna dokumentacija. 7) VO]ARSKA PROIZVODWA - NABAVKA SADNOG MATERIJALA: - Da bi registrovani poqoprivredni proizvo|a~ mogao da dobije podsticajna sredstva u vo}arstvu za kupovinu sadnog materijala potrebno je da kupi sadni materijal od proizvo|a~a koji je registrovan za rasadni~ku proizvodwu sa teritorije grada ^a~ka, za povr{inu od najmawe 50 ari za drvenaste vo}ne vrste ili za povr{inu od najmawe 30 ari za jagodi~aste vo}ne vrste. Pored osnovne dokumentacije potrebne za sve vrste podsticaja dostaviti i sertifikat o zdravstvenoj ispravnosti sadnog materijala kupqenog od proizvo|a~a (rasadni~ara) sadnog materijala sa teritorije grada ^a~ka. 8) NABAVKA MEHANIZACIJE Subvencionisa}e se samo nove ma{ine i oprema. Pored osnovne dokumentacije potrebne za sve vrste podsticaja dostaviti garantni list za kupovinu ma{ina ili opreme; ukoliko se kupuju uve`ene ma{ine ili oprema i carinsku deklaraciju.

29

odnosno koristi vodotok,-gra|evinsku dozvolu za izgradwu mini akumulacija ukoliko ona ugro`ava odnosno koristi vodotok. 11) PODSTICAJNA SREDSTVA ZA OSIGURAWE USEVA, PLODOVA I @IVOTIWA Pored osnovne dokumentacije potrebne za sve vrste podsticaja dostaviti : -original polisu osigurawa izdatu od strane dru{tva za osigurawe kod koga je registrovano poqoprivredno gazdinstvo osiguralo useve, plodove i `ivotiwe, sa dokumentacijom koja se prila`e uz zahtev za izdavawe polise osigurawa, ukoliko je zahtev podnet za podsticajna sredstva za osigurawe useva, plodova i `ivotiwa; - potvrdu o izvr{enom pla}awu ukupne premije osigurawa, ukoliko je zahtev podnet za podsticajna sredstva za osigurawe useva, plodova i `ivotiwa; II Sufinansirawe rada organizacija koje se bave mati~nom evidencijom i selekcijom u sto~arstvu Pravo na sufinansirawe rada organizacija koje se bave mati~nom evidencijom i selekcijom u sto~arstvu imaju pravna lica registrovana za poslove selekcije i mati~ne evidencije u sto~arstvu. Dokumentacija koja se podnosi na Konkurs: - popuwen konkursni obrazac sa obaveznim potpisom i pe~atom podnosioca, - re{ewe nadle`nog ministarstva za obavqawe poslova selekcije i mati~ne evidencije u sto~arstvu za poslove selekcije i mati~ne evidencije u sto~arstvu, - Ugovor sa regionalnom savetodavnom stru~nom slu`bom o sprovo|ewu poslova mati~ne evidencije i selekcije za poslove selekcije i mati~ne evidencije u sto~arstvu. Fiskalni ra~uni va`e od 01. 01. 2014. godine, pa do zavr{etka Konkursa. Registrovani poqoprivredni proizvo|a~ je u obavezi da dostavi original fakturu, original fiskalni ra~un, original garantni list (u zavisnosti od vrste podsticaja), a nakon 31. 12. 2014. godine mo}i }e da preuzme navedena originalna dokumenta, uz obavezu da Gradu preda overene kopije preuzetih originalnih dokumenata. Korisnici podsticajnih sredstava imaju obavezu da dostave ta~ne podatke i verodostojne dokaze uz prijavu. Komisija }e mo}i da proverava sve navode u konkursnoj dokumentaciji utvrdi i proveri ta~nost prilo`ene dokumentacije izlaskom na teren i da po potrebi tra`i dostavu dodatne dokumentacije. Namenska upotreba sredstava }e biti kontrolisana kod svih poqoprivrednih proizvo|a~a koji dobiju podsticajna sredstava od grada ^a~ka. Odobrena podsticajna sredstva upla}iva}e se na namenski ra~un registrovanog poqoprivrednog gazdinstva. Visinu sredstava za finansijsku podr{ku po jednom zahtevu poqoprivrednim proizvo|a~ima utvr|uje Gradona~elnik na predlog Komisije za dodelu podsticajnih sredstava u poqoprivredi. Korisnici su u obavezi da namenski upotrebe dodeqena sredstva o ~emu }e voditi ra~una Komisija za dodelu podsticajnih sredstava u poqoprivredi i Gradska uprava za lokalni ekonomski razvoj. U slu~aju nenamenskog kori{}ewa, korisnici su u obavezi da u celosti vrate dodeqena sredstva. O podnetim prijavama odlu~uje Komisija za dodelu podsticajnih sredstava u poqoprivredi. Konkurs se objavquje u listu "^a~anski glas." Rok za podno{ewe prijava sa prate}om dokumentacijom je 12. 05. 2014. godine do 15,00 ~asova. Konkursni obrazac se mo`e dobiti na {alteru broj 8 Gradske uprave grada ^a~ka. Sve potrebne informacije u vezi sa konkursom mo`ete dobiti u Kancelariji br. 108 Gradske uprave za lokalni ekonomski razvoj - Slu`ba za poqoprivredu sa Centrima za razvoj sela u vremenskom periodu od 07-12 ~asova svakog radnog dana ili na telefon broj: 032/309-135 (kontakt osoba Milanka Krxi}), u Centru za razvoj sela u Mr~ajevcima ili na telefon broj 032/800-281, Centru za razvoj sela u Zabla}u ili na telefon broj 032/813-404 i Centru za razvoj sela u Trbu{anima ili na telefon broj 032/392-203 svakog radnog dana u vremenskom periodu od 07-12 ~asova.

Prijave se podnose na adresu: 9) KOPAWE BUNARA I OPREMA ZA NAVODWAVAWE Pored osnovne dokumentacije potrebne za sve vrste podsticaja dostaviti : - originalnu fakturu pravnog lica (izvo|a~a radova) ako izvo|a~ radova ne mo`e da izda fiskalni ra~un -izvod iz poslovne banke kojim se dokazuje da je predmetna obaveza po fakturi pla}ena izvo|a~u - Ugovor sa izvo|a~em -vlasni~ki list za kopawe bunara. 10) IZGRADWA MINI AKUMULACIJE I OPREMA ZA NAVODWAVAWE Pored osnovne dokumentacije potrebne za sve vrste podsticaja dostaviti: - originalnu fakturu pravnog lica (izvo|a~a radova) ako izvo|a~ radova ne mo`e da izda fiskalni ra~un -izvod iz poslovne banke kojim se dokazuje da je predmetna obaveza po fakturi pla}ena izvo|a~u - Ugovor sa izvo|a~em -vlasni~ki list za mini akumulaciju, -vodoprivrednu saglasnost za izgradwu mini akumulacija ukoliko ona ugro`ava

Grad ^a~ak Komisiji za dodelu podsticajnih sredstava u poqoprivredi Ul. @upana Stracimira br. 2 32 000 ^a~ak Sa naznakom: ZA DODELU PODSTICAJNIH SREDSTAVA ZA JA^AWE POQOPRIVREDNE PROIZVODWE NA TERITORIJI GRADA ^A^KA O rezultatima konkursa svi u~esnici bi}e obave{teni najkasnije do 12. 06. 2014. godine. Poqoprivredni proizvo|a~i koji su ostvarili pravo kori{}ewa podsticajnih sredstava u poqoprivredi u 2012. i 2013. godini nemaju pravo da u~estvuju na ovom konkursu. Nepotpunu, neblagovremeno i naknadno podnetu dokumentaciju Komisija za dodelu podsticajnih sredstava u poqoprivredi ne}e uzimati u razmatrawe.


30

GORWI MILANOVAC

PETAK 11. APRIL 2014. GODINE

KULTURNI CENTAR PREDSTAVIO U BEOGRADU PROGRAM 12. ME\UNARODNOG BIJENALA UMETNOSTI MINIJATURE

PROGLA[ENI POBEDNICI NAJVE]E SMOTRE UMETNOSTI MALOG FORMATA G

orwomilanova~ki Kulturni centar je u utorak, 8. aprila, u Turisti~koj organizaciji Srbije u Beogradu, organizovao konferenciju za novinare povodom otvarawa 12. Me|unarodnog bijenala umetnosti minijature u Gorwem Milanovcu, na kojoj su saop{tena i imena nagra|enih umetnika. Ova najve}a i najobuhvatnija manifestacija umetnosti malog formata, pod pokroviteqstvom op{tine Gorwi Milanovac i Ministarstva kulture i informisawa Republike Srbije ulazi u 25. godinu postojawa. U osam izlo`benih kategorija (slikarstvo, grafika, skulptura, crte`, primewena umetnost, fotografija, intermedija i sakralna umetnost) na 12. Me|unarodnom bijenalu

umetnosti minijature bi}e predstavqeno 828 radova, koje potpisuje 526 autora iz 28 zemaqa. Prihva}eni su samo originalni radovi, nastali u posledwe dve godine, oceweni kao dela visokog umetni~kog i profesionalnog dometa. Prate}a izlo`ba 12. me|unarodnog bijenala umetnosti minijature je izlo`ba Koste Bogdanovi}a (1930 - 2012), dobitnika Gran Prija 11. Bijenala (2012. godina). Izlo`ba obuhvata: skulpture malog i velikog formata, crte`e, a poseban segment izlo`be bi}e Bogdanovi}evo prou~avawe Teorije umetnosti (Vizuelna umetnost). Manifestacija }e biti sve~ano otvorena u ponedeqak, 21. aprila u 13 ~asova, ispred Moderne galerije Kulturnog cen-

NAGRA\ENI I POHVAQENI AUTORI 12. ME\UNARODNOG BIJENALA UMETNOSTI MINIJATURE Gran Pri Marko Tubi} (Srbija), M (obostrana minijatura), slikarstvo

Me|unarodni bijenale umetnosti minijature, najve}a i najsveobuhvatnija manifestacija umetnosti malog formata ove, 2014. godine, ulazi u dvadesetpetu godinu postojawa. Odr`avaju}i kvalitet, kvantitet i kredibilitet manifestacije, Kulturni centar, organizator izlo`be, uz stru~nu pomo} priznatih istori~ara umetnosti, likovnih kriti~ara i profesora sa nekoliko umetni~kih univerziteta, svetskoj javnosti predstavio je 9.944 umetni~ka dela koja potpisuje 6.841 autor iz ~etrdesetak zemaqa sveta. U proteklih 25 godina dodeqeno je vi{e od dve stotine presti`nih priznawa. Nagra|ene i stru~no odabrane radove Kulturni centar je uvrstio u Zbirku Bijenala, koja trenutno broji 1.255 ostvarewa, ocewena kao dela visokog umetni~kog i profesionalnog dometa. Ukupan broj posetilaca svih dosada{wih izlo`bi procewuje se na nekoliko desetina hiqada.

Prva nagrada za skulpturu: Ivan Markovi} (Srbija), Mala uvertira Prva nagrada za crte`: Jasmina Kne`evi} Kova~evi} (Srbija), Obala Prva nagrada za primewenu umetnost: Neboj{a Mom~ilovi} (Srbija), Kockasti i krivi Prva nagrada za fotografiju: Aleksandar Kosti} (Srbija), Alla 1 Prva nagrada za intermediju: Ivanka Prelevi} Vana (Crna Gora), Zarobqeni snovi Prva nagrada za sakralnu umetnost: Zorka Stevanovi} (Srbija), Drugi dolazak Specijalne nagrade @irija Milo{ Blagojevi} (Srbija), Digitalni talas Zvonko Petrovi} (Srbija), Restauracija kvadrata I Miodrag An|elkovi} (Srbija), Magla Specijalne pohvale @irija Grupa studenata (vajara) FPU Beograd, po izboru profesora Gorana ^pajaka Aleksandru Jakabazi (Rumunija) Par Lela Toma{evi} (Srbija) Nagrade }e biti sve~ano uru~ene 21. aprila.

V. S.

PROGRAM PODSTICAJNIH MERA POQOPRIVREDI ZA 2014. DOBIO SAGLASNOST RESORNOG MINISTARSTVA

Prva nagrada za slikarstvo: Tamara Nedeqkovi} Vuk{a (Srbija), Softly Prva nagrada za grafiku: Ivan Ninov (Bugarska), Znak XIV

tra u Gorwem Milanovcu. O~ekuje se da }e najnovijoj me|unarodnoj smotri umetnosti malog formata prisustvovati oko hiqadu posetilaca umetnika iz zemqe i inostranstva, predstavnika diplomatskog kora, pokroviteqa i sponzora manifestacije, prijateqa Bijenala i gra|ana Gorweg Milanovca i Srbije.

p{tina Gorwi Milanovac je dobila saglasnost Ministarstva poqoprivrede na predlo`eni program mera podr{ke za sprovo|ewe poqoprivredne politike i politike ruralnog razvoja za 2014. godinu. O programu podsticajnih mera namewenih poqoprivredi izjasni}e se i ~lanovi Op{tinskog ve}a i na wihov predlog bi}e raspisan javni konkurs za dodelu bespovratnih podsticajnih sredstava u lokalnom nedeqniku. U konkursu }e biti precizirani uslovi koje bi poqoprivredni proizvo|a~i trebalo da ispune, kako bi koristili podsticaje lokalne samouprave za unapre|ewe svoje proizvodwe. Poqoprivrednici }e mo}i da konkuri{u za sredstva za nabavku nove mehanizacije, opreme za navodwavawe i sadnog materijala. Za unapre|ewe poqoprivredne proizvodwe na gorwomilanova~kom podru~ju u ovogodi{wem buxetu je opredeqeno 20 mi-

O

NAJVI[E SREDSTAVA ZA BESPOVRATNE PODSTICAJE

liona dinara. Najvi{e sredstava je izdvojeno za bespovratne podsticaje poqoprivredi - 13.950.000 dinara. Za protivgradnu za{titu predvi|eno je 3.750.000, od kojih }e 1.750.000 biti utro{eno za naknade strelcima, a 2.000.000 dinara za nabavku protivgradnih raketa. Za kalcifikaciju zemqi{ta i ve{ta~ko osemewavawe krava nameweno je po milion dinara. Buxetom

su opredeqena sredstva i za edukaciju poqoprivrednih proizvo|a~a u visini od 100.000, dok }e dotacije udru`ewima iznositi 200.000 dinara. Prema programu podsticajnih mera za 2014. godinu, pravo na finansijsku podr{ku imaju poqoprivredni proizvo|a~i koji se aktivno bave poqoprivrednom proizvodwom, pod uslovom da je poqoprivredno gazdinstvo

upisano u registar poqoprivrednih gazdinstava. Drugi va`an uslov je da nosioci poqoprivrednih gazdinstava imaju prebivali{te na teritoriji op{tine Gorwi Milanovac i da su upisani u registar poqoprivrednih gazdinstava po osnovu prava svojine, odnosno zakupa poqoprivrednog zemqi{ta koje se nalazi na teritoriji Op{tine. V. S.


PETAK 11. APRIL 2014. GODINE

31

GORWI MILANOVAC

ZAVR[EN OSMI FESTIVAL POZORI[NOG STVARALA[TVA U^ENIKA

SVE^ANA DODELA PRIZNAWA Sve~anom dodelom nagrada i priznawa najboqim u~esnicima i izvo|ewem prvonagra|enih predstava zavr{en je Osmi festival pozori{nog stvarala{tva u~enika sa podru~ja op{tine Gorwi Milanovac. Ume{nost mladih glumaca, kompletnu produkciju predstave kao i rediteqski deo posla, ocewivali su ~lanovi `irija: Ivica Todorovi}, Sla|ana Popov i Milena Markovi}. Prvonagra|enima je pripalo vredno priznawe – Gran Pri, rad Dragana Driwakovi}a, umetnika iz Gorweg Milanovca, uz diplome, priznawa, zahvalnice i nagrade koje su obezbedili preduze}e “Tapa Tapa”, op{tina Gorwi Milanovac”, kompanija “Swisslion - Takovo” i NIC “Dositej”. revijalnom delu festivala kola` programima “Sve boje prole}a” (re`ija: Sne`ana Jovanovi} i Goran Vasojevi}) i “Stru~wak za spavawe” (Slavica Ra{i} i Katarina Jovanovi}) predstavili su se mali{ani PU “Sunce”. U ~ast pobednika “[kolske scene

U

KULTURNI VODI^ GORWEG MILANOVCA Snimawe albuma (u`ivo) grupe Pli{ani Mali{an - Dom kulture, subota i nedeqa, 12. i 13 april

“[kolska scena” je jo{ jednom pokazala da je zrela, zaokru`ena i presti`na manifestacija koja {kolama iz rudni~ko-takovskog kraja, koje glumu i pozori{te smatraju neizostavnim i neophodnim vidom obrazovnog i vaspitnog procesa, daje {ansu da predstave svoje ume}e. Mladim talentima i kreativnim profesorima ona je pru`ila mogu}nost da na jednom mestu, rame uz rame sa “konkurencijom”, poka`u {ta znaju i mo-

imaju svoja slaba mesta. U startu smo imali svest o tome da gledamo decu… Lepo smo se zabavili, dugo razgovarali nakon predstava i mislim da smo doneli ispravne odluke. Izvo|a~i su negde ujedna~eni, nema ve}ih iskakawa, tako da su vredni svih pohvala. Posebno bi trebalo pohvaliti nastavnike, rediteqe predstava koji rade sa decom. Znamo u kakvim uslovima stvaraju i koliko je te{ko izvojiti vreme... Zahvaqujemo se i organizatorima. Wihov profesionalizam je

Najboqa predstava, stariji osnovci - „Pri~a o princu jedincu“, O[ “Arsenija Loma” Najboqa mu{ka uloga, stariji osnovci - Vuk Mili} (Sin u „Moja mama je klinceza“) Najboqa `enska uloga, stariji osnovci - Sofija Uro{evi} (Pas Zakeralo u „Pri~a o princu jedincu“) Najboqa mu{ka epizodna uloga, stariji osnovci - Petar Niki} (Carev rizni~ar u „Pri~a o princu ...“) Najboqa `enska epizodna uloga, stariji osnovci - Nevena Milenkovi} (Sestra u „Moja mama ... “) Najboqa predstava, mla|i osnovci - „Sedam Sne`ana i patuqak“, O[ “Desanka Maksimovi}” Najboqa mu{ka uloga, mla|i osnovci - Aleksandar Raji~i} (Patuqak u „Sedam Sne`ana i patuqak“) Najboqa `enska uloga, mla|i osnovci - Jelisaveta Nedi} (Sne`ana 1 u “Sedam Sne`ana i patuqak”) Najboqa `enska epizodna uloga, mla|i osnovci - Darjana Ili} (Zorica, najboqa u~iteqica u „[kolsko zvonce“) i Sofija Bogosavqevi} (Baka Staka u “Sedam Sne`ana i patuqak”) Najboqa lutka predstava - „Tri praseta“, O[ “Takovski ustanak” Priznawe „Bora Atanaskovi}“ za iskazanu gluma~ku darovitost pripala je u~enicima osnovne {kole “Kraq Aleksandar Prvi” iz Gorweg Milanovca, odeqewe u Br|anima, koji su izveli predstavu “Koncert za Nevenu” i u~enicima {kole “Ivo Andri}” iz Prawana, odeqewe u Kamenici, koji su sa dve predstave nastupili na festivalu i ostvarili podvig “[kolske scene”, daju}i pritom zna~ajan doprinos razvoju i popularizaciji pozori{ne umetnosti i kulture u seoskim sredinama.

2014” izvedena je predstava “Pogodi ko nam dolazi u tim”, koja je u konkurenciji 24 predstave progla{ena za najboqu na nedavno odr`anom pozori{nom festivala na Zlatiboru organizovanom u okviru projekta Crvenog krsta Srbije “Promocija humanih vrednosti”. ulturni centar Gorwi Milanovac, u saradwi sa Savezom amatera Srbije minulog vikenda organizovao je okru`no takmi~ewe recitatora “Pesni~e naroda mog”. Na smotri odr`anoj u Norve{koj ku}i u Gorwem Milanovcu, u tri starosne kategorije, predstavili su se pobednici nedavno odr`anih op{tinskih nadmetawa recitatora Moravi~kog okruga. U kategoriji mla|ih osnovaca plasman na Republi~ku smotru izborila je: Kristina

K

gu i koji su wihovi dometi. - Negovawe de~jeg pozori{nog stvarala{tva je retko u drugim sredinama i zato je ovaj festival sjajan. Iz godine u godinu “[kolska scena” je sve boqa i deca se ve} poigravaju ulogama, {to predstavqa pravu ~aroliju. Kao sve predstave, i ove de~je

Ve~e posve}eno Muzeju i promociji publikacije “Vodi~ kroz Brkovi}a ku}u” - utorak, 15. april, u 18 sati, Galerija muzeja

Ve~e u duhu Kube - utorak, 15. april, Dom kulture SALSA Y PUNTO – internacionalni latino bend, sastavqen od vrhunskih izvo|a~a sa Kube i iz Srbije u utorak, 15. aprila, od 20 sati odr`a}e koncert u sali Doma kulture. Na repertoaru su kompozicije u ritmovima - salsa, latino xez, }a-}a, tradicionalna kubanska muzika, srpska muzika za~iwena specifi~nim latino ritmovima... Organizator koncerta je Kulturni centar. 17. april Ve~e poezije Qubinka Jeli}a - Biblioteka “Bra}a Nastasijevi}”, 18 sati, sve~ana sala Okru`nog na~elstva 17. april Izlo`ba oslikanih jaja - likovna radionica Kulturnog centra, 18 sati, Dom kulture

ZA QUBITEQE SPORTA Turnir u futsalu, od 10. do 22. aprila, sportski tereni Gimnazije “Takovski ustanak” Povodom 23.aprila, Dana op{tine Gorwi Mila-

za svakako po{tovawe i zbog toga smatramo da }e “[kolska scena” u godinama pred nama, biti sve boqa rekao je Ivica Todorovi}, predsednik `irija, prilikom dodele nagrada i priznawa najboqim u~esnicima “[kolske scene”. V. S.

PROGLA[ENI NAJBOQI RECITATORI OKRUGA Kova~evi}, u~enica osnovne {kole “Dasanka Maksimovi}” iz Gorweg Milanovca, dok je u kategoriji takmi~ara od petog do osmog razreda najboqa me|u najboqima bila Dragana Stojanovi}, u~enica osnovne {kole “Tanasko Raji}” iz ^a~ka. Odlukom ~lanova `irija: Milana Ru`i}a (Lu~ani), Marije Topalovi}

Promocija kwige “Re`iseri o filmskoj re`iji” - ponedeqak, 14. april, u 18 sati, sala Gimnazije Radoslav Lazi}, srpski rediteq, esteti~ar, dramski pedagog i publicista, na poziv Kulturnog centra, predstavi}e u ponedeqak, 14. aprila u sali Gimnazije kwigu “Re`iseri o filmskoj re`iji”. Kwiga govori o dijalozima Radoslava Lazi}a sa istaknutim rediteqima sa prostora nekada{we Jugoslavije. Promocija kwige “Re`iseri o filmskoj re`iji” ujedno }e biti prilika da autor kwige Radoslav Lazi} od`i i predavawe na temu: “Japanski klasi~ni teatar: noh, bunraku, kabuki”.

(^a~ak), Haxi Sne`ane Zlati} (Ivawica) i Sla|ane Mijatovi} (Gorwi Milanovac), Moravi~ki okrug na zavr{noj smotri recitatora predstavqa}e i Marina Cvetkovi}, u~enica ivawi~ke Gimnazije. Republi~ka smotra recitatora “Pesni~e naroda mog” bi}e odr`ana polovinom maja u Vaqevu.

novac i Dana Vojske Srbije, lokalna samouprava i komanda gorwomilanova~kog Garnizona organizuju turnir u malom fudbalu, u periodu od 10. do 22. aprila, na sportskim terenima Gimnazije „Takovski ustanak“. Prilikom sve~anog zatvarawa turnira, odmah nakon finalnog me~a, bi}e dodeqeni po~asni pehari za tri prvoplasirane ekipe i najboqeg igra~a, golmana i strelca u seniorskoj konkurenciji, kao i prigodne nagrade za veteranske ekipe turnira. Ulaz za sve posetioce je besplatan.


32

SPORT

PETAK 11. APRIL 2014. GODINE

FUDBALSKA PANORAMA - FUDBALSKA PANORAMA - FUDBALSKA PANORAMA SUPERLIGA SRBIJE

PRVA LIGA SRBIJE

RADNI^KI NI[ JAVOR MATIS 1:1 (0:1) Stadion: ^air Sudija: Dejan Santra~ (Novi Sad) Strelci: Pej~i} u 75.minutu za Radni~ki, a Veselinovi} u 1. minutu za Javor Matis

BE@ANIJA BORAC

Radni~ki: Kesi}, Pauqevi}, Bulatovi}, M. Petrovi}, Tri{ovi}, P. Jovanovi} (Milenkovi}), ]ulum (Kolarevi}), Krsti}, Stojanovi}, A. Jovanovi} (S. Petrovi}), Pej~i}. Javor Matis: S. Mi{i}, \or|evi}, Milovi}, [ofranac, Mileti}, Doci} (Gafurov), Iveqa, Vidi}, Veselinovi} ( ^e~ari}), Josovi}, Ra~i}.

2:2 (2:1)

Stadion: BASK Arena Sudija: Novak Simovi} (Lov}enac) Strelci: Mitru{i} u 26. i Jak{i} u 30. (jedanaesterac) za Be`aniju, Jevtovi} u 28., Stojanovi} u 58. minutu za Borac. Be`anija: Kne`evi}, Pr{o, Mitru{i}, Matovi} ([aka), Baranin,

Stanov~i}, Marinkovi}, Jak{i}, Prodanovi}, Miqkovi} (Jeremi}), Raki}. Borac: Petri}, Boranija{evi}, Obradovi}, Dra{kovi}, @ivkovi}, Radosavqevi}, [uwevari}, Jevtovi} (Nikoli}), Jovan~i} (Zo}evi}), Stojanovi}, \eni} (\eri}).

TIMOK – MLADOST LU^ANI 0:0

BSK BOR^A – METALAC 1:0 (0:0)

Stadion: Fk Timok Sudija: Majo Vujovi} (Novi Sad) Timok: Zogovi}, Jovkovi}, Milenkovi}, Krwinac, Savi}, Vasiqevi}, Cvetkovi}, Vujovi}, Grkajac (Jao), Ivkovi} (Luki}), Simi} (Mili}). Mladost: Jankovi}, Lazovi}, Petrovi}, Golemi}, Milunovi}, Gavri}, Stojanovi}, Milosavqevi}, Avramovi} (Te{i}), @ivadinovi} (Bo{kovi}), Gruji~i} (Vasi}).

Stadion: BSK-a Sudija: Sini{a Sremac (Ruma) Strelac: Filipovi} u 74. minutu (jedanaesterac) BSK: Kova~evi}, Lalevi}, Blagojevi}, Dopu|, Savi}, Cvetkovi}, [u{i}, Dobra{inovi} (Stojkovi}), Krmar (Savkovi}), Mrkaji}, Filipovi} (Joki}). Metalac: \ogatovi}, Rodi}, Kontor, Gojak (Simov), Sedlar, Vla{i}, Lukovi}, Brki} (]irkovi}), Ivanovi} (Luki}), Din~i}, \ilas.

SRPSKA LIGA ZAPAD

POLET QUBI] – [UMADIJA 1:0 (0:0) Stadion: FK Polet Sudija: Fikret Me|edovi} (Novi Pazar) Strelac: Ivanovi} u 90. minutu. Polet: Radakovi}, Veqovi}, Lukovi} (]endi}), Kalajanovi} (Ivanovi}), Kne`evi}, Radisav~evi}, Ne{ovi}, Vasili}, Proti} (Ku-

MLADI RADNIK – SLOBODA 0:1 (0:0)

qanin), Kuveqi}, Nikoli}. [umadija: \oki}, Ja}imovi}, Draga~evi}, Mati}, Ka~arevi}, An|i}, Lalovi} (Gavrilovi}), Jovanovi}, Radovanovi} (Jestratijevi}), Brajovi}, Veli~kovi} (Mihajlovi}).

Gradski stadion u Po`arevcu Sudija: Marko Majstorovi} (S. Palanka) Strelac: Gruji} u 58. minutu (jedanaesterac) Mladi Radnik: Savi}, Karanovi}, Jovanovi}, Milo{evi}, ^ula, Zeli}, \ukovi}, Nikezi}, Stojadinovi}, Anti}, Milojkovi} (Mati}). Sloboda: Obreni}, Vitorovi} (Radovanovi}), Vi{wi}, Gruji}, Vu~i}, Anti}, Kolakovi}, Zari} (Vukadinovi}), Pantovi}, Petrovi} (Salkanovi}), Anev.

FUDBALSKA PANORAMA - FUDBALSKA PANORAMA - FUDBALSKA PANORAMA Stranu pripremio: M. Risti}


33

SPORT

PETAK 11. APRIL 2014. GODINE

FUDBALSKA PANORAMA - FUDBALSKA PANORAMA - FUDBALSKA PANORAMA OKRU@NA LIGA FSMO

19. KOLO Sreda, 9. april

VODI^ ZA VIKEND 3:0 4:0 1:0 1:5 3:0 1:1 1:2 0:0

Napomena: Tabela Okru`ne lige ne sadr`i rezultate vanrednog 19. kola koje je odigrano u sredu, 9. aprila.

VODI^ ZA VIKEND

Mladost P - Slatina Jedinstvo GG - Jedinstvo K Backovac j - Dowa Vrbava Miokovci - Rudar Goru{ica - Mladost A Napredak - Omladinac Morava - Ov~ar Prijevor - Spartak

VODI^ ZA VIKEND

FUDBALSKA PANORAMA - FUDBALSKA PANORAMA - FUDBALSKA PANORAMA Stranu pripremio: M. Risti}


34

SPORT

DOLAZI PARTIZAN prvom kolu Super lige ko{arka{i Borac Mocart sporta izgubili su od Crvene zvezde sa 83:63. Koliko ih je zadesio te`ak raspored, govori i ~iwenica da u narednom kolu kod ku}e igraju protiv Partizana. - Imamo te`ak raspored, ali smo neke svoje ambicije ispunili plasmanom u Super ligu. Ishod utakmice sa Zvezdom bio je poznat unapred, oni su zacrtali najvi{e ciqeve na sva tri fronta i te`e najboqim rezultatima. Mi nismo imali dovoqno vremena za uigravawe novajlija Albijani}a i Mareqe. Za to }e nam biti potrebno vreme i iskoristi}emo ga na najboqi na~in do duela sa Partizanom. O~ekivao sam da }emo sa Zvezdom odigrati za nijansu boqe, anga`ovanije i sa malo vi{e

U

PETAK 11. APRIL 2014. GODINE

BORAC MOCART SPORT DRUGA MU[KA LIGA 23. KOLO Morava Vladi~in Han - Mladost 89:71 TABELA 14. Mladost

28

24. KOLO Utorak, 19.30, hala Mladost Mladost - @elezni~ar In|ija PRVA REGIONALNA LIGA ZAPAD 23. KOLO @elezni~ar - Sloga Despotovac 103:88

energije - ka`e trener Borca Ra{ko Boji}. Kako najavquje, sve utakmice sa najte`im rivalima BMS }e odigrati na najvi{oj granici svojih mogu}nosti. - Moramo poku{ati da makar u pojedinim trenucima budemo ravnopravan rival. Realno mogu}nosti Partizana su ve}e, ali proba}emo da tu utakmicu odigramo sa vi{e energije i borbeno-

sti i da {to skupqe prodamo ko`u. Ube|en sam da mo`emo ravnopravno da se nosimo sa ve}inom superliga{kih timova. Metalac je znatno poja~an za nastavak sezone i mislim da imaju ve}e {anse od ostalih iz Ko{arka{ke lige Srbije, FMP je istakao kandidaturu za Jadransku ligu, tako da }e se sa Radni~kim i Vaqevcima boriti za ~etvrto mesto. Crnokosa i

mi }emo vrebati svoji {ansu, ako napravimo neki brejk kod ku}e, mo`da i budemo ~etvrti - isti~e Boji}. Izvesno je da na utakmici sa Partizanom ne}e igrati Aco Mandi} i Filip Dedijer. Za Mandi}a ova sezona je najverovatnije zavr{ena. Utakmica BMS - Partizan bi}e odigrana u ponedeqak, 14. aprila, u hali KK Borac. Po~etak je u 19 ~aso-

TABELA 5. @elezni~ar

DRUGA REGIONALNA LIGA ZAPAD 20. KOLO ^a~ak basket tim - Loznica MO 15 [abac- ^a~ak 94 TABELA 4. ^a~ak basket tim 6. ^a~ak 94

29 25

21. KOLO ^a~ak 94 - Student Bajina Ba{ta Ivawica - ^a~ak basket tim KADETSKA LIGA SRBIJE 20. KOLO Borac Mocart sport - OKK Beograd 77:62

35

24. KOLO Novi Pazar - @elezni~ar

TABELA 8. Borac Mocart sport

28

21.KOLO Nibak - Borac Mocart sport

va. Rukovodstvo kluba i igra~i pozivaju publiku da ih i ovoga puta podr`i, kao {to im je bila verni saveznik na takmi~ewima u Ko{arka{koj ligi Srbije.

Ulaznice za ovaj me~ ko{ta}e 300 dinara. Ista cena va`i}e i za gostovawe Crvene zvezde, a za ostale superliga{ke duele 200 dinara. Z. J.

KK MLADOST

U FINALU JUNIORSKE LIGE d 11. do 13. aprila juniori Ko{arka{kog kluba Mladost u~estvova}e na finalnom turniru osam najboqih ekipa Juniorske lige Srbije u Ni{u. Danas se ^a~ani sastaju sa Vr{cem i ukoliko trijumfuju, igra}e polufinale sa pobednikom drugog ~etvrtfinalnog para Crvena zvezda - Sloboda U`ice. - Na kraju prvenstva Mladost je na deobi tre}eg mesta sa Zemunom i Vr{cem. Nadamo se da }e turnir u Ni{u biti potvrda dobre sezone rekao je Dobrilo Joji}, direktor KK Mladost, na konferenciji za novinare organizovanoj povodom finala osmorice najboqih. Od kvalifikacija u Po`egi do zavr{etka Juniorske lige Srbije Mladost je postigla zavidan rezultat,

O

uprkos evidentnim ote`avaju}im okolnostima. Oni su jedini u Srbiji sa istom ekipom igrali dve lige, Drugu mu{ku i Juniorsku. Mo`da je Druga liga `rtvovana zarad mladih, ali prioritet KK Mladosti je razvoj igra~a. - Nikola Ko~ovi} i Stefan ]iri} su pozvani na pripreme juniorske reprezentacije koja }e u~estvovati na nezvani~nom Svetskom prvenstvu u Manhajmu. Wih dvojica }e se potruditi da u|u me|u 12 najboqih. Petar Raki}evi} je imao odli~nu sezonu i nadamo se da da }e biti pozvan u mladu reprezentaciju U 20. Tu su momci ro|eni 1994. godine, a Petar je godinu dana mla|i. Mladi}i koje sam nabrojao su se otisli u vrh srpske ko{arke, ali imamo jo{ itekako do-

REZULTATI I NAJAVA UTAKMICA

EKONOMAC BE@I BORCU avr{eno je takmi~ewe odbojka{ica u Prvoj ligi Srbije. Libero je u posledwem 22. kolu izgubio od Crnokose rezultatom 0:3 i nije uspeo da izbori opstanak u Prvoj ligi Srbije. Borac je u 16. kolu izgubio od Ekonomca, 1:3, ali do kraja ih o~ekuje nekoliko utakmica. Prema dosada{wim rezultatima, ^a~ani su drugi na tabeli sa 33 boda. Ekonomac im be`i za sedam bodova. Boqe sre}e u posledwem me~u nije bila ni Sloboda S koja je pora`ena od Puteva Trendeks, 3:2. Sloboda je osma sa 20 bodova i naredno kolo igra protiv lidera Ekonomca. Odbojka{ice Borca gostuju Zlataru. U 17. kolu Regionalne lige Zlatiborsko Moravi~kog

Z

okruga Borac 2 je pobedio ^a~ak sa 3:1, a Sjenica Libero ^A 2 sa 3:0. Borac 2 je peti sa 27, ^a~ak deveti sa istim brojem bodova i Libero ^a 2 deseti sa ~etiri boda. Libero ^A 2 ima i utakmicu mawe. U 18. kolu ^a~ak do~ekuje Formu, Libero ^A 2 gostuje Tari, a Borac 2 igra u Lu~anima. Na finalu ~etiri najboqe ekipe pionirske Lige Zlatiborsko Moravi~kog okruga odbojka{ice Borca bile su prve. One su u subotu, 5. aprila, savladale doma}ina u`i~ku Formu sa 3:1. Pobeda na finalnom turniru u U`icu devoj~icama Borca omogu}ila je plasman na dr`avno prvenstvo 16 najboqih ekipa. Z. J.

brih igra~a. Ovoj generaciji pripadali su Marko Radovanovi}, sada igra~ Zvezde, kao i Matija Popovi} koji je pre{ao u Borac Mocart sport i trenutno je na pozajmici u Mega Vizuri. Da nam je tu i Nikola Bojovi} iz Partizana bili bismo ekipa koja bi s pravom mogla da konkuri{e za prvo mesto u Ni{u - smatra Mihailo

[u{i}, trener KK Mladost. Kapiten Mladosti Nikola Ko~ovi} najavquje da }e ekipa u Ni{u potruditi da odigra i da }e pokazati {ta zna. Atmosfera u ekipi je prava u svakom pogledu i u Ni{ odlaze da pobede: - Vr{ac je dobar tim, ali na takvim turnirima odlu~uju dobra psiholo{ka pri-

Dobrilo Joji}, Nikola Ko~ovi} i Mihailo [u{i}

prema i sre}a. Kome bude “dan”, pobedi}e. Nadam se da

}emo to biti mi.

Z. J.

U SUBOTU „ZLATNI POJAS ^A^KA”

NOVI IZAZOV ZA GRAD I BORAC P

o 43. put ^a~ak }e u 12. i 13. aprila biti doma}in Turnira u karateu “Zlatni pojas”. Kako je najavqeno na konferenciji za novinare, u~estvuje 15 najboqih evropskih reprezentacija sa vi{e od 1.500 takmi~ara. Oni }e se nadmetatu u borbama i katama u mu{koj i `enskoj konkurenciji. U 10 ~asova u subotu po~iwu eliminacione borbe, a u 18,30 je sve~ano otvarawe i finale. Prvog dana bori}e se seniori, dok su u nedequ takmi~ewa mla|ih seniora, juniora i kadeta. Takmi~ewe }e biti odr`ano u hali KK Borac, ulaz je besplatan.

Od ove godine “Zlatni pojas” je u Evropskom kalendaru takmi~ewa. U subotu }e biti poznato i koji }e seniori u~estvovati na Evropskom prvenstvu u Finskoj. - Evropski kalendar propisuje o{tre kriterijume. Za to je potrebna i dobra organizacija turnira. Posle Beograda i Novog Sada, ^a~ak je tre}i karate centar u Srbiji. To su i velike zasluge generacija pre mene. Nema razloga i da sada ne protekne sve u najboqem redu. Zahvalio bih ~lanovima Organizacionog komiteta Velimiru Ili}u, Vojislavu Ili}u, Neboj{i Jovanovi}u, dr

TURNIR MLA\IH KATEGORIJA Pro{log vikenda u hali KK Borac na turniru “Zlatni pojas” takmi~ili su se poletarci, pioniri i nade. Takmi~ewe je zavr{eno ta~no po protokolu, {to svedo~i da je organizacija bila na najvi{em nivou. Karatisti su se nadmetali na osam borili{ta u borbama i katama ekipno i pojedina~no. Najuspe{niji u borbma za mla|e uzraste bio je KK Samuraj Beograd, a u katama Urban Invest Makedonija. Sve ukupni pobednici u mla|im kategorijima su Urban Invest, omladinac Podgorica i ^ukarica Beograd. - Naravno da smo se specijalizovali za organizaciju ovako velikih turnira. Ovo nije uspeh pojedinaca, ve} celog tima KK Borac - ka`e Slavoqub Piper.

Slavoqub Piper, Vojislav Ili} i Veqko Negovanovi}

Aleksandru Radojevi}u... naveo je Slavoqub Piper, predsednik Karate federacije Srbije i KK Borac. Kao i prethodnih godina, Turnir organizuje KK Borac uz finansijsku pomo} Grada. Kako je Piper napomenuo, ^a~ak je dospeo na visoku karate letvicu u Srbiji zahvaquju}i velikoj podr{ci lokalne samopouprave. - Ne}emo se obrukati, kao {to nismo ni prethodnih godina. Siguran sam i ovoga puta da }e organizacija takmi~ewa biti na najvi{em nivou - re~i su gradona~elnika ^a~ka Vojislava Ili}a. - Karate je u ^a~ku do`iveo ekspanziju jo{ po~etkom sedamdesetih godina. Ve} tada je na{ao svoje mesto u sportu, zajedno sa fudbalom

i ko{arkom. Velike zasluge pripadaju Slavoqubu Piperu i hvala mu za sve {to je do sada uradio - izjavio je predsednik Skup{tine grada Veqko Negovanovi}. O zna~aju i masovnosti “Zlatnog pojasa” govori i ~iwenica da su svi hotelski kapacitetu u gradu i okolini za vikend popuweni. ^ak }e i neki takmi~ari biti sme{teni u Kragujevcu. Kako organizatori najavquju, na “Zlatnom pojasu” }e prisustvovati Stjepan ^elan, predsednik Evropske karate federacije, Primo` Debenak, predsednik Evropske sudijske komisije, kao i prvi ~ovek Balkanske federacije Aleksej Petrov. Najavqen je i dolazak ministra omladine i sporta Vawe Udovi~i}a. Z. J.


PETAK 11. APRIL 2014. GODINE

MARKETING

35


36

MARKETING

^A^ANSKI GLAS MARKETING 032/342-276

PETAK 11. APRIL 2014. GODINE


PETAK 11. APRIL 2014. GODINE

MARKETING

37


38

PETAK 11. APRIL 2014. GODINE

SPORT

UTISCI IZ JU@NE AFRIKE vih dana su zavr{ene pripreme u Ju`noj Africi za Evropsko prvenstvo koje }e na leto biti odr`ano u Cirihu. Zajedno sa Emirom Bekri}em, ali i ostalim najboqim atleti~arioma sveta, na pripremama su bili ~lan Atletskog kluba Sloboda Nemawa Koji} i wegov trener Slobodan Nixovi}. Wihovi utisci o uslovima za rad i boravku u Ju`noj Africi mogu se sa`eti samo u jednoj re~enici - FENO-

O

MENALNO. Trenirali su na 1.500 metara nadmorske visine na travnatom stadionu sa osam obele`enih staza. Kako ka`u, one su boqe obele`ene od na{ih tartan staza. Osim izvanrednih uslova na atletskom terenu, najboqe svetski i srpski takmi~ari, imali su priliku da koriste odli~no opremqenu teretanu koja ima i topli i ledeni mali bazen. - Na ovim pripremama posebnu pa`wu smo posvetili brzinskoj izdr`qivosti,

brzini i snazi. Dobro smo pripremqeni, a to pokazuju i trke u dvorani, zimski kontrolni treninzi i ~iwenica da Nemawa dobro podnosi naporne treninge. Sigurno da mu rad sa Emirom Bekri}em daje dodatni stimulans. Pokazateqi dobrog rada su i rezultati na treninzima koji su boqi nego pro{le sezone, ipak radimo na dosta ve}oj nadmorskoj visini - ka`e Slobodan Nixovi}. Prvu proveru Nemawa }e

ATLETIKA

imati po~etkom maja na mitingu u Baru. - Nadam se da norma za Evropsko seniorsko prvenstvo nije nedosti`na i ostvarqiva je samo jakim trkama. Malo sam zbuwen normom za Mediteransko prvenstvo za mla|e senore (1:48), s obzirom na to da je svega par desetinki slabija od seniorske evropske norme. Ali, ako ne mo`emo do dosta boqeg rezultata, nije nam ni mesto tamo - ube|en je Nixovi}. Z. J.

ODR@AN ODBOJKA[KI TURNIR SPECIJANE OLIMPIJADE

SUSRETI NAJBOQE PETORKE kola za osnovno i sredwe obrazovawe “1. novembar” i Sportski klub Morava bili su 6. aprila po tre}i put doma}ini Turnira u odbojci Specijalne olimpijade. U hali KK Borac nadmetale su se devojke iz Pirota, Pan~eva, Zrewanina, Kru{evca i ^a~ka. Tom prilikom promovisana je i mu{ka junifajd odbojka

[

REZULTATI U diviziji A prvo mesto je pripalo Kru{evcu, drugo ^a~ku, a tre}e Pan~evu. U B diviziji igrali su Zrewanin i Pan~evo. Prvo mesto osvojili su Zrewaninci.

(timovi sastavqeni od dece sa posebnim potrebama i u~enika redovnih {kola). Na Me|unarodni dan sporta, 6. aprila, Turnir u ^a~ku svojim prisustvom podr`ali su Dragan Atanasov, pomo}nik ministra za sport, Aleksandar Stanojevi}, nacionalni direktor Specijalne olimpijade, Aleksandar Da~i}, pomo}nik gradona~elnika ^a~ka i Nemawa Trnavac, ~lan Gradskog ve}a. Poseban gost mladih odbojka{a bio je proslavqeni sportista Vawa Grbi}, potpredsednik Odbojka{kog saveza Srbije i ~lan Ku}e slavnih. Grbi} je i ambasador Specijalne olimpijade.

NEMAWA USPE[AN NA VASKR[WEM KUPU e} po tradiciji na inicijativu KK ^a~ak pro{log vikenda u Preqini je odr`an Vaskr{wi kup. Uspe{nu seriju i ovoga puta su potvrdili takmi~ari Nemawe. Marija Paunovi} - zlato kate pojedina~no i ekipno. Milisav Ristanovi} bronza kate pojedina~no i ekipno. Dejan Nedeqkovi} - srebro kate pojedina~no i zlato ekipno. Aleksandra Radoji~i} zlato kate pojedina~no. Leonardo Markovi} - zlato kate pojedina~no i srebro jiu ipon. Tijana Lu~i} - zlato kate pojedina~no i jiu ipon. Vuka{in Lu~i} - zlato kata tim. Sara Stanojkovi} - bronza kate pojedina~no.

- ^a~ani su me|u prvima u Srbiji podr`ali Specijalnu olimpijadu. Kasnije su doneli pregr{t medaqa sa evropskih i svetskih takmi~ewa. U po~etku je u mnogim sredinama bilo prepreka, a na{ ciq je bio da deca sa posebnim potrebama treniraju cele godine i da za to imaju dobre uslove. Sport im pru`a velike mogu}nosti za nesmetanu socijalizaciju u dru{tvu - re~i su direktora Specijalne Olimpijade. Dragan Atanasov je podsetio i da Ministarstvo omladine i sporta stipendira

sportiste sa posebnim potrebama koji su na evropskim i svetskim prvenstvima osvajali medaqe. Prema novim pravilima, jo{ jedan bitan uslov je da stipendisti budu dobri |aci.

^a~ne i ostale takmi~are na leto o~ekuju Evropske igre u Anterpenu, a 2015. putuju u Ameriku. Slede}e godine Los An|eles }e biti doma}in Specijalne olimpijade. Z. J.

ODBOJKOM DO ZDRAVIJE KI^ME

ISPRAVI SE I IGRAJ

KARATE

V

- Na Specijalnoj olimpijadi u Atini 2011. godine posmatrao sam kako ova deca igraju. Oni su pravi uzor i meni i ostalim sportistima, jer u`ivaju u igri, posve}eni su joj i `ele da se doka`u. To dokazivawe nije zbog rezultata, nego je poku{aj da pobede sami sebe. Nadvladati sebe i iskrena posve}enost u savremenom sportu itekako blede - podsetio je Vawa Grbi}. On je napomenuo i da deca sa posebnim potrebama moraju imati iste {anse i uslove za bavqewe sportom, kao i ostali.

Matija Milosavqevi} bronza kate pojedina~no. Sara Nedeqkovi} (2009. godi{te) - bronzana medaqa. Tadija Rakowac - bronza pojedina~no. Vuk Kerkez - bronza kate pojedina~no Lazar Milovanovi} bronza kate pojedina~no. Bronzanim medaqama nagra|eni su i ~etvrtoplasirani Luka Beli} i Strahiwa Paunovi} u pojedina~nom nastupu, kao i kata tim Tadija Rakowac, Vuk Kerkez i Lazar Milovanovi}. Kao sudije na Vaskr{wem turniru su u~estvovali trener KK Nemawa Zorana Koji} (vrhovni sudija), Branko Nikoli} i Marija Paunovi}. I Nemawama je Vaskr{wi turnir bio prava priprema za ve}a takmi~ewa koja ih o~ekuju krajem aprila i u maju.

Osnovnoj {koli “Filip Filipovi” u utorak je odr`an Sportski ~as “Ispravi se”. Zajedno sa igra~ima ~a~anskog prvoliga{a Libero ^A osnovci su uve`bavali odbojku, jednu od najboqih sportskih disciplina za prevenciju i ispravqawe deformiteta ki~me. Sportski ~as je jo{ 2011. inicirala kompanija “Viner {tedi{e” podstaknuta pora`avaju}im rezultatima sistematskih pregleda u {kolama.

U

U pojedinim sredinama svako drugo dete ima neki oblik deformiteta ki~me. Akciju “Viner {tedi{a” podr`avaju Ministrstvo omladine i sporta, Odbojka{ki savez Srbije i Udru`ewe odbojka{kih klubova Prve lige Srbije, kao i mnoge {kole {irom Srbije. O zna~aju sporta i odbojci, kao najpogodnijem dvoranskom sportu, osnovcima iz “Filipa” govorili su predstvanici kompanije or-

ganizatora, Udru`ewa klubova prve lige, dr Qiqana Milovanovi}, lekar Zavoda za javno zdravqe ^a~ak. Najlep-

{u du`nost da ih podstaknu na igru imali su odbojka{i Libera Dragana Rutovi} i Aleksa Te{ovi}. Z. J.

KARATE

SLOBODA SPREMNA ZA DR@AVNO PRVENSTVO a turniru “[aba~ki pobednik” zlato su osvojili karatisti Slobode Marko Raji~i} u borbama juniora (+ 58 kg), kadet Vladimir Savi} (- 53 kg) i pionir Andrej Gruji~i} (- 30 kg). Bronzane medaqe pripale su Slobodanu Luki}u u borbama pionira (- 40 kg) i Strahiwi \uraki} u katama kod

N

de~aka. Turnir su pro{log vikenda organizovali Karate klub [abac i Grad [abac. U~esvovalo je vi{e od 300 takmi~ara iz Srbije i Republike Srpske. Slobodi je ovo bio jedan od posledwih turnira uo~i Prvenstva Srbije koje }e 26. aprila biti odr`ano u Beogradu.

JEDINSTVENA BESPLATNA [KOLA FUDBALA

FK BIP

edini u gradu Fudbalski klub BIP organizuje besplatnu {kolu fudbala. Upis novih ~lanova, prvi trening i podela opreme bi}e u nedequ, 13. aprila, u 13 ~asova na stadionu FK BIP. Kako organizatori najavqu-

J

ju, sa decom ro|enom od 2001. do 2006. godine radi}e vrhunski treneri. Va`na napomena za sve zainteresovane de~ake je da }e besplatno mo}i da se upi{u samo u nedequ. Z. J.


PETAK 11. APRIL 2014. GODINE

39

OGLASI

Studentski centar ^a~ak, na osnovu Odluke upravnog odbora br. 061017/2014-01 od 28. 03. 2014. godine objavquje OGLAS o prodaji motornog vozila javnim nadmetawem u postupku prikupqawa zatvorenih ponuda I. PREDMET PRODAJE Predmet prodaje je putni~ko motorno vozilo, vlasni{tvo Studentskog centra ^a~ak

VI. SADR@AJ PONUDE Zatvorena koverta sa ponudom treba da sadr`i: - prijavu za u~e{}e na javnom prikupqawu ponuda potpisanu li~no ili od strane ovla{}enog lica ponu|a~a. Prijava fizi~kog lica sadr`i ime prezime, ime oca, adresu prebivali{ta, JMBG, broj li~ne karte i mesto izdavawa, broj telefona. Prijava pravnih lica sadr`i naziv i sedi{te, podatke o upisu u registar nadle`nog organa (fotokopija Re{ewa o upisu), PIB, mati~ni broj, potpis ovla{}enog lica overen pe~atom, telefon, osoba za kontakt; - bezuslovnu ponudu, uz navo|ewe jasno odre|enog iznosa na koji ponuda glasi; - dokaz o uplati depozita; - potpisanu izjavu da je pre nadmetawa obavio razgledawe vozila koje se prodaje i da svoju ponudu zasniva na sopstvenoj proceni stawa vozila; VII. NEISPRAVNE PONUDE

Prodaja }e se obavqati po na~elu "VI\ENO-KUPQENO", {to iskqu~uje sve naknadne reklamacije i prigovore kupca upu}ene prodavcu po pitawu kvaliteta i eventualnih nedostataka odnosno ispravnosti, kompletnosti i tehni~kih karakteristika vozila. II. PODACI O VOZILU 1. Motorno vozilo vrsta: ; marka: [koda Fabia classic 1,4; broj {asije: TMBJB16Y223457766 oblik karoserije: karavan; godina proizvodwe: 2002. godina; pre|ena kilometra`a: 236831 km; boja: 7V siva metalizirana; broj sedi{ta: 5; radni obim motora: 1397 cm3; maksimalna snaga: 50 kW; vrsta goriva: bezolovni benzin; broj motora: AME058722; mewa~: manuelni; registrovano do: neregistrovan; III. PREGLED VOZILA Vozilo se mo`e pogledati u dvori{tu Studentskog centra ^a~ak, svakog radnog dana u periodu od 08.00 do 14.00 ~asova, po~ev od 14. 04. 2014. do 17. 04. 2014. godine, uz predhodnu najavu na telefon 032/222-302. IV. KRITERIJUM ZA IZBOR NAJPOVOQNIJEG PONU\A^A

Komisija ne}e uzeti u razmatrawe odnosno odbi}e kao neispravnu: - ponudu koja je dostavqena po isteku roka odre|enog za podno{ewe (neblagovremena ); - ponudu uz koju nije prilo`ena sva tra`ena dokumentacija, dokazi i izjave (nekompletna ); - ponudu koja sadr`i uslov; - ponudu sa iznosom mawim od utvr|ene po~etne cene; VIII. DOSTAVQAWE PONUDA Ponude sa kompletnom tra`enom dokumentacijom dostavqaju se u zatvorenoj koverti sa naznakom "Ponuda - NE OTVARAJ - Javni poziv za prodaju motornog vozila javnim nadmetawem" putem po{te ili neposrednom predajom na pisarnicu Studentskog centra ^a~ak, ul. Svetog Save 66, radnim danom od 07.00 do 15.00 ~asova. Krajwi rok za podno{ewe ponuda je ~etvrtak, 17. april 2014. godine do 12,00 ~asova, ukqu~uju}i i ponude upu}ene putem po{te, a pristigle do nazna~enog datuma i vremena. Javno nadmetawe bi}e punova`no i u slu~aju da ponudu dostavi samo jedan ponu|a~. IX. DAN I MESTO ODR@AVAWA JAVNOG NADMETAWA

Najpovoqnijom ponudom smatra}e se ponuda sa najvi{im ponu|enim iznosom. U slu~aju da dva ili vi{e ponu|a~a u zatvorenim kovertama dostave ponudu sa istim iznosom, koji je ujedno i najvi{i ponu|eni iznos, Komisija }e proglasiti pobednikom ponu|a~a koji je ranije dostavio ponudu, po datumu i vremenu prijemnog {tambiqa sa prijemne pisarnice Studentskog centra ^a~ak. U slu~aju da izabrani ponu|a~ odustane od ponude, ne zakqu~i Ugovor o kupoprodaji vozila u ostavqenom roku ili ne uplati utvr|eni iznos, depozit se zadr`ava i smatra}e se da je odustao od kupovine, a Ugovor o kupoprodaji vozila }e se zakqu~iti sa ponu|a~em koji je dostavio slede}u najpovoqniju ponudu. V. PRAVO U^E[]A Pravo u~e{}a imaju pravna i fizi~ka lica i preduzetnici koja uplate depozit u visini 10% od utvr|ene po~etne cene vrednosti vozila. Uplata depozita vr{i se na ra~un Studentskog centra ^a~ak broj 840-46661-19 , svrha uplate - depozit. U~esnicima javnog nadmetawa koji nisu kupili vozilo (neuspe{ni) upla}eni depozit se vra}a, na na~in kako su i uplatili, nakon okon~awa postupka izbora najpovoqnijeg ponu|a~a.

Javno otvarawe ponuda, obavi}e Komisija, i odr`a}e se se u ~etvrtak 17. 04. 2014. godine sa po~etkom u 13:00 ~asova u maloj sali studentskog restorana ul. Cara Du{ana bb. Otvarawu ponuda mogu prisustvovati ponu|a~i ili wihovi opunomo}eni predstavnici. X. OBAVEZA KUPCA U~esniku koji je ponudio najve}u cenu, upla}eni depozit se ura~unava u kupoprodajnu cenu, dok je razliku izme|u deponovanog iznosa i kupoprodajne cene izabrani kupac du`an da uplati na ra~un Studentskog centra ^a~ak broj 840-46661-19 , a u skladu i u roku utvr|enom u Ugovoru o kupoprodaji vozila. Sve poreze, tro{kove overe kupoprodajnog ugovora i tro{kove oko prenosa prava vlasni{tva nad kupqenim motornim vozilom snosi Kupac. Po zakqu~ewu Ugovora o kupoprodaji i izvr{enoj uplati kupoprodajne cene Kupac mo`e preuzeti motorno vozilo, zajedno sa prate}im dokumentima motornog vozila. XI. DODATNE INFORMACIJE

Uspe{nom ponu|a~u upla}eni depozit bi}e ura~unat u cenu kupoprodajnog ugovora. Nema pravo na povra}aj depozita u~esnik na nadmetawu: - ako kao progla{eni kupac ne potpi{e kupoprodajni ugovor u predvi|enom roku ili ne uplati kupoprodajnu cenu u propisnom roku i po propisanoj proceduri; - ako kao drugi najboqi ponu|a~ na odr`anom javnom nadmetawu, nakon odustanka progla{enog kupca, ne potpi{e kupoprodajni ugovor u roku od 3 dana od dana kada je pozvan da pristupi potpisivawu ugovora ili ne uplati kupoprodajnu cenu;

Slede}i broj „^a~anskog glasa“ }e iza}i u ~etvrtak, 17. aprila. Oglase mo`ete predati do utorka do 12 ~asova.

marketing 032/342-276

Javni poziv za prodaju vozila putem postupka javnog nadmetawa objavi}e se u listu "^a~anski glas", kao i na slu`benoj web stranici Studentskog centra ^a~ak, www.studentskicentarcacak.co.rs Za sve dodatne informacije kontakt osoba je: Petar [aran~i}, broj telefona: 032/222-302.

Reklame, oglase i ~ituqe ubudu}e mo`ete predati i u Lu~anima, u Ulica Jugoslovenske armije, broj 1 (preko puta hotela), kod Blagoja Marjanovi}a. Telefon za kontakt: 817 575 ili 065 844 12 60


40

OGLASI

AGENCIJA www.stannekretnine.rs

^A^AK Bra}e Gli{i}a 13/8 Tel: 032/34-33-29

\OR\EVI] NEKRETNINE

HITNO-TROSOBAN STAN, 2. SPRAT, CENTAR HITNO-NOVIJI STAN 92 M2, TRI SPAVA]E SOBE, 2. SPRAT, BLI@E CENTRA

HITNO!! Prodajem dvosoban stan na Qubi} keju, 2. sprat, CG, terasa, zgrada od fasadne cigle. Cena – POVOQNO! STANOVI - P-20 m2, ul. Nemawina, 6. sprat, CG, renoviran, 17.000 evra - P-25 m2, Alvaxinica, 1. sprat, TA, 15.500 evra - P-29 m2, Hotel Morava, NOV, 3. s- prat, 19.000 evra sa - PDVom - P-28 m2, Hotel Morava, 5. sprat, 19.000 evra - P-31 m2, Obili}eva, 2. s- prat, 17.000 evra - P-30 m2, 1. s- prat, CG, terasa, 24.000 evra - P-32 m2, centar, 2. s- prat, CG, 18.000 evra - P-34 m2, centar, 1. s- prat, CG, 23.000 evra - P-36 m2, centar, 2. s- prat, CG, 28.000 evra - P-36 m2, Nemawina, 1. s- prat, renoviran, sa novim stvarima, 26.000 evra - P-38 m2, Medicinska {kola, 3. s- prat, renoviran, 24.000 evra - P-40 m2, centar, 4. s- prat, CG, sa stvarima, renoviran, 31.000 evra - P-43 m2, nov, centar, 3. sprat, lift, CG, 36.000 evra sa PDV-om - P-44 m2, Hotel Morava, 4. sprat, CG, terasa, 25.000 evra - P-45 m2, nov, Obili}eva, prizemqe, za - poslovni - prostor, 35.000 evra

PETAK 11. APRIL 2014. GODINE

- P-39 m2, Vinara, 8. s- prat, CG, terasa, 24.000 evra - P-48 m2, centar, 4. s- prat, CG, terasa, 33.000 evra - P-45 m2+13m2, Nemawina, dupleks, 5. s- prat, lift, CG, 30.000 evra - P-50 m2, Hotel Morava, TA, 2. s- prat, 30.000 evra - P-52 m2, Qubi} kej, 3. s- prat, TA, terasa, 28.000 evra - P-55 m2, Qubi} kej, 2. s- prat, CG, terasa, 30.000 evra - P-54 m2, centar, 1. s- prat, CG, terasa, za - poslovni - prostor, 28.000 evra - P-50 m2, Qubi} kej, 2. s- prat, CG, terasa, noviji, 33.000 evra - P-55 m2, Nemawina, prizemqe, TA, terasa, 32.000 evra - P-52 m2, Obili}eva, 1. s- prat, TA, terasa, 30.000 evra - P-60 m2, Balkanska, 4. s- prat, CG, nov, 33.000 evra - P-66 m2, centar, 1. s- prat, CG, terasa, - pogodan za - poslovni prostor, 50.000 evra - P-68 m2, centar, 2. s- prat, TA, terasa, 40.000 evra - P-69 m2, centar, 1. s- prat, gas, - pogodan za - poslovni - prostor, 43.000 evra - P-70 m2, Qubi} kej, 3. s- prat, CG, terasa, 42.000 evra - P-72 m2, Avenija 2, 2. s- prat, CG, terasa, 37.000 evra - P-76 m2, Hotel Morava, 5. s-

AGENCIJA ZA NEKRETNINE

NAPOLEON

prat, CG, terasa, odmah useqiv, 38.000 evra - P-76 m2, Balkanska, 2. s- prat, CG, 2. terase, 40.000 evra - P-77 m2, centar, 3. s- prat, CG, terasa, 50.000 evra - P-78 m2, Vinara, 6. s- prat, lift, CG, 2. terase, 46.000 evra - P-90 m2, Hotel Morava, CG, lift, terasa, gara`a iza zgrade, 50.000 evra KU]E - P-60 m2 ( - P+1), - plac 10 a, Pakovra}e, 18.000 evra - P-70 m2, - plac 4.13 a, kod Proletera, 42.000 evra - P-125 m2, - plac 5 a, centar, blizu KMN-a, dogovor - P-80 m2, - plac 3 a, Trbu{ani, 21.000 evra - P-92 m2, - plac 5 a, {kola “ R. Mitrovi}”, 45.000 evra - P-98 m2, - plac 2 a, kod Bor~eve hale ili zamena za stan - P-105 m2 ( - P+1), - plac 2 a, Amixina, 50.000 evra LOKALI - P-38 m2, nov, Obili}eva, 40.000 evra - P-18 m2, Qubi} kej, 18.000 evra - P-49 m2, Alvaxinica, 38.000 evra - P-72 m2, S. Markovi}a ( mogu}a - podela na dva lokala od - po 36 m2 sa mokrim ~vorom)

STANOVI P-28 m2, nova garsowera, Sin|eli}eva, sa kuhiwom. Cena 23.000 eura P-35 m2, 4. sprat, TA, sre|en, Kej. Cena 20.000 eura P-42 m2, 2. sprat, CG, noviji, {iri centar. Cena 28.000 eura P-43 m2, PR, CG, noviji, {iri centar. Cena 28.000 eura P-42.5 m2, 2. sprat, CG, noviji, Qubi}ska. Cena dogovor. P- 49 m2, jednoiposoban, stari Autoprevoz. Cena 28.000 eura P- 49 m2, Kej, jednoiposoban. Cena 29.000 eura P- 64 m2, dvoiposoban, strogi centar, renoviran, CG. Cena 39.000 eura P-54 m2, 1. sprat, EG, Hotel Morava. Cena 33.000 eura P-51 m2, VP, CG, Qubi}ska, nov. Cena 37.500 eura P- 51 m2, dvoiposoban, bez ulagawa, CG, lif, Kej. Cena 27.000 eura P-55 m2, 3. sprat, TA, Nemawina. Cena 28.000 eura P-43 m2, 4. sprat, TA, Kej. Cena 27.000 eura P-64 m2, 4. sprat, CG, Svetozara Markovi}a. Cena 43.000 eura P-54 m2, 1. sprat, CG, Qubi}ska , nov. Cena 50.000 eura P-63 m2, 4. sprat, CG, lift, gara`a, nov, centar. Cena dogovor.

^A^AK, ULICA FILIPA FILIPOVI]A 2 /KOD GLAVNE PO[TE/

P-55 m2, 4. sprat, CG, lift, Kej. Cena 36.000 eura P-67 m2, 1. sprat, CG, [etali{te. Cena 70.000 eura P-62 m2, 1. sprat, CG, centar, nov. Cena 57.000 eura P-89 m2, 1. sprat, CG, lift, gara`a, nov, centar. Cena 80.000 eura sa PDV P-103 m2, VP, CG, nov, luks, centar. Cena dogovor. P-130 m2, 2. sprat, CG, nov, centar. Cena dogovor. P-80 m2, 4. sprat, CG, Qubi} kej. Cena 42.000 eura P-27 m2, 3. sprat, noviji, garsowera, CG, centar. Cena 22.000 eura P-35.50 m2, 4. sprat, lift, noviji, CG, centar. Cena 24.000 eura P-64 m2, 2. sprat, lift, CG, Hotel Morava. Cena 42.000. eura P-47 m2, lift, CG, nova gradwa, podzemna gara`a. Lokacija Beograd, TC Zira. P- 70 m2, nov, CG, lift. Povoqno. P- 86 m2, 2. sprat, CG, Vinara. P-64 m2, 1. sprat, CG, kod Gradskog Parka P-61 m2, 1. sprat, TA, Amixina P-33 m2, 2. sprat, CG, H.Morava, jednosoban. Cena 25.000 eura P-89 m2, 2.sprat, nov, ~etvorosoban, lift, centar. P-46 m2, 1. sprat, CG, dvoso-

TEL. 032/ 224-590, 063/ 7350-260,

ban. P-33 m2, jednosoban, CG, 2. sprat, kod Hotel Morave P-64 m2, dvoiposoban, CG, kod Hotel Morave. Cena 36.500 eura P-47 m2,3. sprat, nov. Cena 35.000 eura KU]E P- 180 m2, 3.20 ari placa, novo, Qubi}. Cena 36.000 eura P-120 m2, 3 ara placa, novija, Dom Zdravqa. Cena 65.000 P-110 m2 / lokal 55 m2 + stan 55 m2/, Dom Zdravqa. Cena dogovor. P- 80 m2, 4.5 ari placa, kod Gradske Bolnice. Cena 36.000 eura 140 m2, 2.5 ari placa, CG, kod O[ Milica Pavlovi}. Cena 70.000 eura. KU]A kod Kamenog mosta, 60 m2, 10 ari placa, ukwi`ena. Cena 28.000 eura P-164 m2,+ 2 objekta od 126 m2 + 40 m2, Preqina, centar, 17,25 ari placa, nova ku}a, gas. Cena 85.000 eura BEOGRAD

CENTAR , stan od 94 m2, Palmoti}eva, sre|en, salonac. GARSOWERA nova, 18 m2, 22.000 evra, Vo`dovac DUPLEKS 96 m2, sa gara`om, kod Arene, ukwi`en

032/222-552 064/158-93-63 064/673-2-969

064/146-87-32 064/137-41-37 060/343-32-90

^a~ak, Vojvode Stepe 46 senzalcacak@beotel.net

EKSLUZIVNA PRODAJA STANOVA U IZGRADWI U ULICI SVETOG SAVE GARSOWERE P=18 m2, 5. sp. Nemawina, 16. 000 eura P=29 m2, 3.sp. Avenija 2, 22. 000 eura P=30 m2, 1.sp. K.V.P, 21. 000 eura P=26 m2, 3.sp. Kej, 17. 500 eura P=17m2, priz. Balkanska, 9.500 eura P=19 m2,13 sp. Kneza Milo{a, 17. 000 eura P=27m2, 2 sp.Centar, 20. 000 eura JEDNOSOBNI P=40 m2, 8.sp. Vinara, 25.500 eura P=35 m2, 4.sp. Kej, 18. 000 eura P=38 m2, 3.sp. H.Morava, 24. 000 eura P=34 m2, 1.sp Centar, 23.200 eura P=42 m2, 4.sp. Med.{kola, 21. 000 eura P=37 m2,1.sp. CENTAR, 33.300 eura P=45 m2, 2.sp. Sv.Save, 25.500 eura P=34 m2, 2.sp.Sv.Save, 22. 000 eura DVOSOBNI P=40 m2, vp.nov Centar, 34. 000 eura P=54 m2, 3.sp. Avlaxinica, 31.000 eura P=49 m2, 2.sp. Sv.Save, 28. 000 eura P=45 m2, 2. sp.Nemawina, 25.000 eura P= 57 m2, 5.sp. Nemawina, 29. 000 eura P=57 m2, priz. sp. Avenija 2, 31.000 eura P=47 m2, 3.sp. Merkator, 35. 000 eura P=53 m2, 2.sp. Nemawina,32. 000 eura P=42 m2, 5.sp.Avlaxinica, 27.000 eura P=60 m2, 1.sp.H.Morava, 30.000 eura P=63 m2, 3.sp.Avlaxinica, 38. 000 eura P=60 m2, 4.sp.Avlaxinica, 37. 000 eura P=60 m2, 1. sp. Obili}eva, 40. 000 eura P=65 m2, 1.sp. H.Morava, 31. 000 eura P=54 m2, 5.sp.Avenija 1, 35. 000 eura P=48 m2, 1.sp.nov, Centar, 38. 000 eura TROSOBNI P=66 m2, 7.sp. H.Morava, 34. 000 eura P=68 m2, 3.sp.Nemawina, 41. 000 eura

P=65 m2, 2.sp. Centar, 38. 000 eura P=70 m2, 2.sp. Kej, 43. 000 eura P=71 m2, 3 sp. Obili}eva - Nov- 780 E + PDV P=78 m2, 1.sp. H.Morava, 66. 000 eura P=67 m2, 4.sp. Avlaxinica- Nov 44. 000 eura P=65 m2, vp. Centar, 45. 000 eura P=76 m2, 3.sp. Balkanska, 43. 000 eura P=76m2, 5.sp. Autoprevoz, 37. 000 eura P=81 m2 , 1.sp. K.V.P. 47. 000 eura P=120 m2 , 6.sp. Sv. Markovi}a, 61. 000 eura P=58 m2, 4.sp. Kej , 35. 000 eura KU]E P=138 m2, Solunska, plac 2,5 a, 70. 000 eura P=340 m2, Matijine livade, plac 4 a, 60. 000 eura P=230 m2, Matijine livade, plac 4 a, 78. 000 eura P=125 m2, Centar, plac 4,5a, 120. 000 eura P=100 m2, Kru`ni put, plac 10 ari, 39. 000 eura P=105 m2, D.Trep~a, plac 6 a, 12. 000 eura P=80+120 m2 , Balkanska, plac 5 ari, 40.+ 50. 000 eura P=90 m2, Atenica, plac 10 ari, 50. 000 eura P=80 m2, Bolnica, plac 4,22 a, 37. 000 eura P=220 m2, Ko{utwak, plac 6 ari, 53. 000 eura P=60 m2, Matijine livade, plac 6 ari, 25. 000 eura P=65 m2, D.Mi{ovi}, plac 5a, 36. 000 eura P=81 m2, 7.jula, plac 5a, 41. 000 eura P=80 m2, S. Breg, plac 3a, 36. 000 eura P=104 m2, Trnavska, plac 5 a, 82. 000 eura P=100 m2, Bazeni, plac 2,2 a, 45. 000 eura P=75 m2, Solunska, plac 6 ari, 60. 000 eura P= 50 m2, D.Trep~a, plac 15 ari, 8. 500 eura P=100 m2, Trnava, plac 70 m2, 35. 000 eura

STANOVI: P-24 m2, Qubi} kej, 3.sprat, cena: 17 500 eura P-20 m2, Nemawina, cena: 16 000 eura P-34 m2, Balkanska, 2. sprat, cena: 22 000 eura P-42 m2, Hotel Morava, 1.sprat, cena: 21 000 eura P-27 m2, Strogi centar, 2.sprat, cena: 24 000 eura P-38 m2, kod O[ Milice Pavlovi} (nov), cena: 24 000 eura P-43 m2, Hotel Morava, 4.sprat, cena: 24 000 eura P-43 m2, [iri centar, prizemqe, cena: 25 000 eura P-45 m2, Nemawina, 4.sprat, cena: 26 500 eura P=51 m2, blizu Tempa, prizemqe, cena: 26 000 eura P=33 m2, Qubi}ska (sa stvarima), cena: 28 000 eura P-36 m2, Centar, blizu pijace, 2.sprat, cena: 28

000 eura P-51 m2, Centar, 4.sprat, cena: 25 000 eura P-46 m2, Avenija 1, 4.sprat, cena. 29 000 eura P-63 m2, Alvad`inica, 3.sprat, cena: 29 500 eura P=49 m2, Hotel Morava, 2.sprat, cena: 31 000 eura P-48 m2, Obili}eva (nov), 1.sprat, cena: 800 eura/m2 + PDV P-55 m2, Nemawina, 3.sprat, cena: 33 000 eura P-58 m2, Avenija 2, cena: 29 500 eura P-59 m2, Alvad`inica (fasadna cigla), cena: 36 500 eura P-57 m2, Ciglarska (nov), 4.sprat, cena: 670 eura/m2+PDV P-65,50 m2, Centar (noviji), 3.sprat, cena: 37 000 eura P-66 m2, Kalu|erice, cena: 39 000 eura P-73 + 6 m2, Centar, CG, cena: 43 000 eura P-71 m2, Avenija 2,

1.sprat, cena: 45 000 eura P-89 m2, Gvo`|ar, 2.sprat, cena: 46 000 eura P-92,5 m2, Gradski bedem, 1.sprat, CG P-103 m2, Ciglarska (nov), 5.sprat, cena: 500 eura/m2 + PDV KU]E: P=120 m2, Gorwi Trbu{ani, plac 13 ari, cena: 20 000 eura P=65 m2, Atenica (kod {kole), plac 4,38 ari, cena: 31 000 eura P=70 m2, Qubi}, plac 4 ara, cena: 31 000 eura P=150 m2, Trnava, plac 10 ari, cena: 40 000 eura P=70 m2, Obili}eva, plac 4 ara, cena: 42 000 eura P=240 m2, Parmenac, plac 15 ari, cena: 65 000 eura P=180 m2, kod Slobodinog igrali{ta, plac 6,5 ari, cena: 75 000 eura


41

OGLASI

PETAK 11. APRIL 2014. GODINE

AGENCIJI „GA[O NEKRETNINE“ POTREBNI STANOVI SVIH STRUKTURA.

Kompletnu ponudu Agencije „GA[O NEKRETNINE“ mo`ete videti na sajtu WEB NEKRETNINE.

060/434-2-190

CEFFE PIZZERIA „LEONARDO“ BESPLATNA DOSTAVA 032/374-508

GARSOWERE 23m2, vp, 21500 eura, [iri centar 30m2 , 3, lift, 22500 eura, Avenija U ponudi jo{ 6 garsowera JEDNOSOBNI STANOVI 38m2, 3, 21000 eura, Centar 38m2, vp, 22500 eura, Qubi} kej 32m2, 5, 23000 eura, [iri centar 43m2, 27000 eura , Avlaxinica U ponudi jo{ 16 jednosobnih stanova JEDNOIPOSOBNI STANOVI 35m2, 5, 24500 eura, [iri centar 53m2, 6, lift, 29500 eura, Restoran Brvnara 37m2 nov, 4, lift ,sa stvarima, 32000 eura, Avenija U ponudi jo{ 17 jednoiposobnih stanova

CENA FOTO OGLASA - ^etvrtina strane 500 rsd - Osmina strane 250 rsd - [esnaestina strane 150 rsd

DVOSOBNI STANOVI 49m2, 1, 25000 eura, Hotel Morava 57m2, 14, lift, 25000 eura, Hotel Morava 47m2, dvori{ni stan, 26000 eura, Hotel Morava 55m2, vp, 26000 eura, Qubi} kej 50m2, 4, 28000 eura, Nemawina 52m2, 3, lift, 28000 eura, [iri centar

AGENCIJA

SIGMA

57m2, 6, lift, 29500 eura, Avenija 56m2, 5, 30000 eura, [iri centar 57m2, 3, lift, 31000 eura, Avenija 63m2, 3, 31000 eura, Avlaxinica 55m2, vp, 32000 eura, [iri centar 49m2, 6, lift, 32000 eura, Nemawina U ponudi jo{ 47 dvosobnih stanova DVOIPOSOBNI STANOVI 54m2, 1, 29000 eura, Hotel Morava 64m2, 12, lift, 33000 eura, Hotel Morava 53m2, 1, 35000 eura, Hotel Morava 67m2, 7, lift, 37000 eura, [iri centar 54m2, 4, lift, 38000 eura, Qubi} kej 67m2, 4, lift, 45000 eura, Avlaxinica U ponudi jo{ 18 dvoiposobnih stanova TROSOBNI STANOVI 67m2, 4, 37000 eura, Hotel Morava 71m2, 1, 43000 eura, Avenija 80m2, 1, 44000 eura, Qubi} kej 78m2, vp , 45000 eura, [iri centar 71m2, 4, lift, 46000 eura, Avenija 80m2, 1, sa stvarima, 50000 eura , [iri centar 78m2 , 6, lift, 50000 eura, [iri centar U ponudi jo{ 34 trosobna stana

^a~ak, Bra}e Gli{i} 9 Tel: 032/348-927, tel/fah: 032/228-457 Mob: 060/348-9270 e-mail: sigmanet@eunet.rs

NEKRETNINE HITNO!!! PRODAJEM DVOSOBAN STAN OD 56 M2 NA PRVOM SPRATU, 21.500 E STANOVI P-29 m2, 5. sprat, CG, kod H. Morave, 20.000 E P-32 m2, 5. sprat, CG, Nemawina, 23.500 E P-31 m2, 7. sprat, CG, Avlaxinica, nov, mogu}nost subvencije, 22.000 E P-43 m2, 3. sprat, TA, Qubi} kej, 19.000 E P-43 m2, 8. sprat, CG, Avlaxinica, nov, mogu}nost subvencije, 31.000 E P-49 m2, 5. sprat, CG, kod Brvnare, 32.000 E P-41 m2, VP, CG, Qubi}ska, 36.000 evra P-47 m2, 1. sprat, CG, Obili}eva-nov, 41.000 E, sa PDV-om P-52 m2, 7. sprat, CG, Avlaxinica, nov, mogu}nost subvencije, 37.000 E P-57 m2, 6. sprat, CG, Avenija 2, 29.500 E P-60 m2, 1. sprat, TA, kod M.Pavlovi}, 35.000 evra P-74 m2, 2. sprat, CG, Obili}eva, 49.000 E P-82 m2, 4. sprat, CG, kod Gradskog parka, 62.000 E P-36 m2, VP, TA, kod H. Morave, 25.000 evra P-43 m2, VP, TA, Avlaxinica, 21.000 evra

P-49 m2, 1 sprat, TA, kod H. Morave, 23.000 evra P-84 m2, 1 sprat, CG, Avlaxinica, 50.000 evra

P-140 m2, 5 a, Makedonska

KU]E

2 ku}e, 1 ha, Ri|age, 15.000 E sa stvarima 90 m2, 89 ari, Pakovra}e, 24.000 E 2 ku}e, 1.89 ha, Pakovra}e, 43.000 E 180 m2, 2 ha, Ka~ulice, 16.000 E 90 m2,2.5 ha, Ka~ulice, vi{e pomo}nih objekata, 35.000 evra 50 m2, 90 ari, Gorwa Gorevnica, 26.000 E 80 m2, 1.75 ha, Prijevor, 45.000 E

P-60 m2, 40 ari placa, Slatinska bawa, 13.000 E P-110 m2, 34 ara placa, Loznica, 20.000 E P-80 m2+PK, 4 ara placa, Prijevor, 50.000 E P-120 m2, 5 ari placa, Qubi}, 50.000 E P-120 m2, 8 ari placa, kod po{tinog magacina, 45.000 E P-200 m2+PK, 18 ari placa, Qubi}, 51.000 E P-70 m2, 40 ari, Slatinska bawa, 13.000 evra P-60 m2, 5 ari, Prijevor, 21.000 evra P-208 m2, 6.8 ari, kod Slobode, 50.000 evra P-80 m2, 16 ari, Parmenac, 29.000 evra P-70 m2, 4 ara, Kulinova~ko poqe, 30.000 evra P-129 m2, 1.5 a, kod Ma{inske {kole, 25.000 evra P-80 m2, 2 a, centar, 60.000 evra P-200 m2, 10 a, Parmenac, 55.000 evra

STANOVI IMAWA

LOKALI P-37 m2, Obili}eva, 41.000 E P-60 m2, Bate Jankovi}a, 52.000 E P-49 m2, B. Oslobo|ewa, 36.000 E VIKENDICE P-34+15 m2, 8 a, Prijevor, 17.000 evra 60 ari, Kuki}i, 13.000 evra 8 ari, Jelica, 5.500 evra

P-27.4 m2, 5.sprat, CG, nov, Alvaxinica, 730 E+PDV P-34 m2,CG, Nemawina, 21.000 E P- 35 m2, 3. sprat, CG, Balkanska, 24.000 E P-26 m2, PR, TA, Qubi} kej, 18.500 E P-48 m2, 7. sprat, CG, {iri centar, 26.500 E P-46 m2, 1. sprat, CG, nov, Obili}eva, 800 E + PDV P-30 m2, 3. sprat, CG, Avenija 2, 22.500 E P-41 m2, 6. sprat, Qubi} kej, 25.000 E P-34 m2, 3. sprat, TA, Nemawina, 18.500 E P-52 m2, 2. sprat, TA, Hotel Morava, 27.000 E P-60 m2, 1. sprat, CG, Alvaxinica, 35.000 E P-67 m2, 4. sprat, CG, Avenija 2, 39.000 E P-56 m2, 4.sprat, CG, H.Morava, 35.000 E P-50 m2, 1.sprat, CG, Qubi} kej,

30.000E P-57 m2, 4.sprat, CG, Avenija 2, 31.000 E P-54 m2, 5. sprat, CG, Avenija 1, 33.000 E P-47 m2, 2. sprat, CG, Nemawina, 29.900 E P-53 m2, 12.sprat, CG, Qubi} kej, odli~an, 31.000 E P-73 m2+ 6 m2,1. sprat, CG, Alvaxinica, 59.000 E P-68 m2, 1. sprat, CG, Qubi} kej, 45.000 E P-64 m2, 4.sprat, CG, nov, kod H. Morave, 37.000 E

KU]E P-80 m2, 4.3. ari placa, Atenica, 35.000 E P-60 m2, 6.3. ari placa, Atenica, 29.000 E P-160 m2, 17 ari placa, Atenica, 32.000 E P-70 m2+ 90 m2, 3.5 ari placa, Kqu~ka, 22.000 E P-290 m2, PR+2, novo, 135.000 E


42

OGLASI

MALI OGLASI KU]U U U@EM DELU GRADA ILI STAN U NOVOGRADWI MEWAM ZA STAN U BEOGRADU. TEL. 223-116 OD 9-18

IZDAJEM lokal u Ulici cara Lazara 23, kod “Xamije”. Povr{ina lokala, sa ~ajnom kuhiwom i sanitarnim ~vorom je 29 m2. Lokal ima centralno grejawe. Opremqen je kao frizerski salon, a pogodan i za druge delatnosti. Telefon za kontakt: 064/ 150-5-675 PRODAJEM stan na Alvaxinici, name{ten. Tel: 064/36-66-325 NEKRETNINE - PRODAJA PRODAJEM trosoban stan u centru, VP, gas, sa zidanom gara`om. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM trosoban stan od 80 m2, 3. sprat, lift, kompletno name{ten, na Avlaxinici. Tel. 064/ 011-3636 PRODAJEM trosoban stan od 67 m2. Cena 37.000 evra. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM trosoban stan od 62 m2. Cena 27.000 evra. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM dvosoban stan u centru, blizu Autobuske stanice. Cena 26. 000 evra. Tel. 064/ 158-93-63 PRODAJEM dvosoban stan sa kuhiwom, CG, KTV, lift, centar, vlasnik. Tel. 064/ 403-7-359 PRODAJEM dvosoban stan od 63 m2 u {irem centru, CG. Cena 29.500 evra. Tel. 064/ 673-2-969 PRODAJEM dvosoban komforan stan od 62.80 m2, 30.000 evra. Mogu}a korekcija. Tel. 060/ 434-2-190 PRODAJEM dvosoban stan od 57 m2, 29.500 evra. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM dvosoban stan od 57 m2. Cena 26.000 evra. Tel. 060/ 76-76-064 PRODAJEM dvosoban stan od 56 m2, cena 30.000 evra. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM dvosoban stanod 55 m2. Cena 34.000 evra.

POVOQNO - ^ASOVI NEMA^KOG, GR^KOG I ENGLESKOG JEZIKA ZA SVE NIVOE I UZRASTE.

PRODAJEM U GORWOJ TRNAVI ISPOD PLANINE JELICE, KU]U OD 2 SOBE, KUHIWE, LETWIKOVCA I GARA@E, I 12 ARI VO]WAKA MLADE [QIVE STERLEJKE, ^A^ANSKA RODNA, ORASI I 9 ARI [UME BAGREM. TEL. 064/ 198-3-844

065/2004-115 Marija

IZDAJEM jednosoban stan sa parnim grejawem, Nemawina ulica, kod {kole “ Milica Pavlovi}”. Povoqno. Tel. 032/345-738, 062/550933

PRODAJEM plac od 24 ara u Qubi} poqu, ispod sto~ne pijace, kod kanala. Tel. 061/61-61-222 Tel. 060/ 76-76-020 PRODAJEM dvosoban stan od 53 m2. Cena 29.500 evra. Tel. 060/ 43-42-190 PRODAJEM dvosoban stan od 52 m2. Cena 28.000 evra. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM dvosoban stan od 50 m2 u Lu~nim zgradama. Tel. 065/ 346-541-1 PRODAJEM dvosoban stan od 50 m2. Cena 28.000 evra, korekcija. Tel. 060/ 434-2-190 PRODAJEM dvosoban stan od 57 m2. Cena 31.000 evra, korekcija. Tel. 060/ 767-6-064 PRODAJEM dvosoban stan od 49 m2. Cena 32.000 evra. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM dvosoban stan od 49 m2 kod Brvnare. Tel. 065/ 346-5-411 PRODAJEM dvosoban stan od 49 m2, cena 25.000 evra. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM dvosoban stan od 47 m2, nov. Cena 34.000 evra. Tel. 060/ 76-76-064 PRODAJEM dvosoban stan od 45 m2. Cena 26.000 evra. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM dvoiposoban stan na Alvaxinici. Cena 35. 000 evra. Tel. 060/ 348-9-270 PRODAJEM dvoiposoban stan od 54 m2. Cena 29.000 evra. Tel. 060/ 76-76-064 PRODAJEM dvoiposoban stan od 53 m2. Cena 35.000 evra. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM dvoiposoban stan od 66 m2 u blizini O[ “Dragi{e Mi{ovi}”. Tel. 064/ 158-93-63

DE@URNI STOMATOLOG de`urni telefon 062/ 861-7-988 SPECIJALISTI^KA STOMATOLO[KA ORDINACIJA Dr MLADEN BEHARA spec. stomatolo{ke protetike ^a~ak, Ko~e An}elkovi}a 1 radnim danom 9-12 i 15-19 ~ subotom 9-12 ~ 322-656 Pla}awe: administrativnom zabranom, ~ekovima, platnim karticama, gotovinski PRODAJEM povoqno dvosoban stan od 51 m2, kod Medicinske {kole. Tel. 065/ 608-2-644 PRODAJEM dvosoban stan kod Medicinske {kole. Cena 27.000 evra. Tel. 065/ 346-5411 PRODAJEM stan od 36 m2, dru sprat, novija gradwa, u blizini pijace. Tel. 064/ 6732-969 PRODAJEM jednosoban stan, noviji u strogom centru, drugi sprat, kompletno name{ten. Tel. 064/ 189-24-20 PRODAJEM jednosoban stan od 46 m2 u Aveniji 1, u zgradama od fasadne cigle. Tel. 064/ 673-29-69 PRODAJEM jednosoban stan od 45 m2. Cena 25.000 evra. Tel. 060/ 43-42-190 PRODAJEM stan od 43 m2. Cena 21.000 evra. Tel. 065/ 346-541-1 PRODAJEM jednosoban stan od 43 m2. Cena 27.000 evra. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM jednosoban stan od 36 m2, kod H. Morave, TA, terasa. Tel. 065/ 346-541 PRODAJEM jednosoban stan od 34 m2, CG, Balkanska ulica. Cena 21. 700 evra. Tel. 064/ 673-29-69 PRODAJEM novu garsoweru u Beogradu, na Vra~aru, prvi sprat, odmah useqiva. Cena 38. 000 evra. Tel. 060/ 349-8490 PRODAJEM na Novom Beogradu - Be`anijska kosa na placu od 400 m2, dve zasebne prizemne ku}e ( 49 m2 i 54 m2 ) dva parking mesta i gara`a, vlasni{tvo - legalizovano, 9 linija gradskog prevoza. Tel. 064/ 219-85-99 PRODAJEM stan od 27 m2 , strogi centar, Raji}eva ulica. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM garsoweru od 26 m2, VP, Qubi} kej. Cena 18. 500 evra. Tel. 063/ 349-333 PRODAJEM nov stan od 103 m2. Cena 500 eura/m2 + PDV.

NAJJEFTINIJE [OFER [AJBNE ZA SVE VRSTE AUTA, KOMBIJA, KAMIONA I AUTOBUSA. NABAVKA, PREVOZ, UGRADWA. POSEBAN PROLE]NI POPUST. TELEFONI: 032/800 200 i 063/606 979. Poqoprivredno gazdinstvo prodaje priplodna umati~ena jagwad sjeni~ke pramenke i sviwe mangulice, za koje mo`ete konkurisati za dobijawe podsticaja. U ponudi prasad mangulice za pe~ewe za nastupaju}e praznike i prera|evine - meso i mast. Kontakt 064/ 134-8-236 i

www.mangulice.rs

Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM stan od 89 m2 na Gvo`|aru, drugi sprat, TA. Cena 46. 000 evra. Tel. 065/ 222-552-4 PRODAJEM o~uvan stan od 71 m2 u Aveniji. Tel. 064/ 158-93-63 PRODAJEM stan od 73 m2 + 6 m2, strogi centar, CG, lift. Cena 43.000 evra. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM stan od 65.50 m2, centar. Tel. 064/ 158-9363 PRODAJEM stan od 54 m2 u centru grada. Cena 22. 000 evra. Tel. 064/ 158-93-63 PRODAJEM stan od 51 m2 u strogom centru, cena 480 evra/ m2. Tel. 064/ 158-93-63 PRODAJEM stan od 48 m2 , nov, odmah useqiv, Obili}eva ulica, prvi sprat. Tel. 064/ 673-2-969 PRODAJEM stan od 43 m2 u blizini H. Morave. Cena 24. 000 evra. Tel. 064/ 158-93-63 PRODAJEM stan od 43 m2 na Keju. Cena 19.000 evra. Tel. 065/ 346-541-1 PRODAJEM povoqno nov stan od 38 m2, {iri centar. Tel. 064/ 673-2-969 PRODAJEM stan od 33 m2 , kompletno name{ten, u Qubi}skoj ulici. Tel. 064/ 158-93-63 PRODAJEM dvori{ni stan od 47 m2. Cena 26.000 evra. Tel. 060/ 43-42-190 PRODAJEM luksuznu ku}u od 300 m2 u Pakovra}u. Tel. 060/ 55-89-248 PRODAJEM ku}u od 240 m2, Po+Pr+Pk, sa 2. ara placa, sre|ena, sa stvarima. Tel. 064/ 26-29-109 PRODAJEM novu ku}u od 160 m2 kod O[ “ Ratko Mitrovi}”. Cena 85.000 evra. Tel. 060/ 55-89-248 PRODAJEM ku}u od 90 m2, 89 ari placa, Pakovra}e, svi prikqu~ci. Cena 24. 000 evra. Tel. 065/ 345-541-1 PRODAJEM ku}u od 80 m2+Pk, 4 ara placa i pom. objekti, u Prijevoru. Tel. 064/ 262-9-109 PRODAJEM ku}u od 40 m2 na bedemu, plac 4 a. Cena 16. 000 evra. Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM ku}u od 80 m2, Baluta Zabla}ka, {tala 200 m2, plac 26 ari. Tel. 061/ 1853-754 PRODAJEM ku}u od 60 m2 sa 5 ari placa, vlasnik, cena 16. 000 evra. Tel. 064/ 666-3-

PETAK 11. APRIL 2014. GODINE

ZAHVALNOST U utorak sam izgubila nov~anik sa novcem i dokumentima. Ubrzo sam se pomirila sa ~iwenicom da ga ne}u povratiti. Me|utim, po{tovana ANA ROZGI], medicinska sestra na ginekologiji u Domu zdravqa me je uverila u suprotno. Prona{la je nov~anik i preko Banke me obavestila da je kod we. Hvala Vam na po{tewu, Ana ! Divno je {to u na{em gradu ima takvih sugra|ana. Zahvalna QIQANA MILOVANOVI] iz OV^AR BAWE 268 PRODAJEM vikendicu sa 15 ari placa u Loznici. Tel. 064/ 46-21-222 PRODAJEM vikendicu u Pakovra}u, sa 38 ari placa. Cena 8.500 E. Tel. 065/ 346541-1 PRODAJEM seosko doma}instvo u Lipnici sa 3.50 ha prvoklasne obradive zemqe. Na imawu ima voda. Tel. 063/ 852-804 PRODAJEM brvnaru od 40 m2. Tel. 064/ 267-99-69 PRODAJEM vikendicu od 60 m2, na jezeru u Me|uvr{ju na 5 ari placa, vlasnik. Tel. 064/ 666-3-268 PRODAJEM sre|enu vikendicu na Kamenici sa 8 ari placa. Tel. 065/ 346-5-411 PRODAJEM lokal od 49 m2 kod “Prezidenta”, do ulice. Tel. 064/ 262-9-109 PRODAJEM lokal od 25 m2 nova gradwa, pogodan za sve delatnosti preko puta restorana “ Talija”. Cena 20. 500 evra. Tel. 064/ 103-0-066 PRODAJEM lokal od 18 m2 u blizini pijace. Tel. 064/ 158-93-63 PRODAJEM nov, odmah useqiv lokal od 37 m2 u Obili}evoj ulici. Tel. 064/ 158-93-63 PRODAJEM nov lokal od 41 m2 u Qubi}skoj ulici. Tel. 065/ 346-541-1 PRODAJEM na Zlatiboru stan od 47 m2. dvoiposoban, 3. sprat sa name{tajem. Cena 47. 000 evra. Tel. 060/ 349-8490 PRODAJEM povoqno kamp ku}icu “ Treska” 2+1. Tel. 060/ 0332-354

pletno lepo name{ten. Tel. 064/ 011-36-36 IZDAJEM nename{ten stan u ^a~ku, povoqno. Tel. 064/ 572-0-519 IZDAJEM dvosoban nename{ten ili poluname{ten stan sa grejawem, lokacija Ciganmala. Tel. 032/ 5372-816, 064/ 411-4996 IZDAJEM nov name{ten jednosoban stan. Tel. 065/ 346-5411 IZDAJEM jednosoban nov, name{ten stan, CG, KTV, lift, klima, centar. Tel. 064/ 403-7-359 IZDAJEM sobu za devojke, u~enice, KTV, kupatilo, upotreba kuhiwe, ul. S. Prvoven~anog. Tel. 032/ 373571, 064/ 829-2-720 IZDAJEM stan za u~enicu ili zaposlenu devojku, ulica K.V. Popovi}a. Tel. 066/ 9103-044 IZDAJEM zasebnu name{tenu ku}u od 50 m2, u blizini kafane “ Belvi”. Tel. 064/ 251-9-676 IZDAJEM lokal od 25 m2 nova gradwa, pogodan za sve delatnosti preko puta restorana “ Talija”. Cena 120 evra. Tel. 064/ 103-0-066 IZDAJEM halu od 200 m2, ulica Kneza Milo{a. Tel. 063/ 349-333

PRODAJEM - MEWAM dve ku}e na Alvaxinici. Mogu} svaki dogovor. Tel. 063/ 8430-214

PRODAJEM livadu od 54 ara, pored seoskog puta, 2 km od puta Vu~kovica – D. Dubac. Cena 300 evra. Tel. 064/ 12-41-806 PRODAJEM parcelu od 1.20 ha u Preqini, blizu “Intereksa”, udaqena od magistralnog puta oko 50 m. Tel. 065/ 517-4-957, 064/ 4273-378 PRODAJEM plac od 28 ari, Qubi} brdo, mogu}nost prodaje jo{ placeva. Cena 5.000 evra. Tel. 063/ 868-1-371 PRODAJEM placeve od 17 a i 7 a, u centru Kotra`e. Tel. 011/ 88-485 PRODAJEM plac od 10 ari, voda i vajat, Trbu{ani kameni most. Tel. 060/ 754-5011 PRODAJEM 4 ara placa na Suvom bregu. Tel. 032/ 5549204 PRODAJEM plac od 4 ara u Pakovra}u. Cena 3.000 evra. Tel. 065/ 346-541-1 PRODAJEM plac od 25 ari, mo`e i u delovima, u Kulinova~kom poqu. Tel. 064/ 471-74-83 PRODAJEM plac od 30 ari sa ku}om u Prijevoru, na skretawu za {kolu, na trasi Koridora 11. Tel. 064/ 353-2709

NEKRETNINE - IZDAVAWE IZDAJEM dvosoban name{ten stan u Beogradu, Zvezdara, do marketa “Supervero”. Tel. 062/ 977-0228 IZDAJEM jednoiposoban stan u Beogradu - Vra~ar, CG, kompletno name{ten, na du`i rok. Tel. 064/ 396-5-610 IZDAJEM name{tenu garsoweru. Tel. 065/ 346-541-1 IZDAJEM name{tenu garsoweru na Qubi} keju. Tel. 032/ 55-22-863 IZDAJEM name{tenu garsoweru sa CG u zgradi, Qubi} kej. Tel. 032/ 346-460, 061/ 815-4-395 IZDAJEM name{ten dvosoban stan, CG, KTV, ul. S. Prvoven~anog. Slobodan od 1. 5. 2014. Tel. 064/ 82-92720, 032/ 373-571 IZDAJEM jednosoban name{ten stan. Tel. 065/ 346541-1 IZDAJEM nename{ten dvosoban stan, parno grejawe, centar. Tel. 069/ 662-437 IZDAJEM trosoban stan od 80 m2, na Avlaxinici, kom-

APARTMANSKI SME[TAJ u centru Beograda i kod sajma. Povoqno, vlasnik. Tel. 063/ 716-7-217

PLACEVI


PETAK 11. APRIL 2014. GODINE

RAZNO PRODAJEM lampe za kvarcovawe lica i tela marke Philips. Cena 8.5 evra komad. Tel. 063/ 74-94-846 PRODAJEM splav u Me|uvr{ju, kod manastira “ Nikoqe”. Tel. 062/ 330-731 PRODAJEM razne bicikle. Tel. 032/ 353-016 PRODAJEM sobnu biciklu za ve`bawe, veoma povoqno. Tel. 063/ 691-191 PRODAJEM su{ilice za ve{. Tel. 032/ 374-125, 064/ 294-2-141 PRODAJEM baliranu detelinu. Tel. 062/ 755-020 PRODAJEM pravqenu gara`u 5 / 3.5 m, kod H.

43

OGLASI

Morave. Tel. 062/ 330-731 PRODAJEM satelitski tawir komplet sa motorom, programiranim risiverom sa 6 satelita. Tel. 063/ 7494-846 PRODAJEM polovnu svetle}u reklamu. Tel. 063/ 8434-149 PRODAJEM solarnu su{aru od Arthur Solara, povoqno. Tel. 065/ 985-8-213 PRODAJEM motor LMB ( oko ). Cena 85 evra. Tel. 063/749-4-846 PRODAJEM Kosmodisk, cena 1.000 dinara. Tel. 032/ 334-384 PRODAJEM vi{e dimenzija zastakqenih prozorskih krila, po ceni od 200.00

dinara. Tel. 032/ 334-346, 065/ 333-4-346 PRODAJEM masa`er za le|a. Cena 1.000 dinara. Tel. 032/ 334-384 PRODAJEM postoqe za suncobrane. Tel. 032/ 374125 PRODAJEM gu{~iju mast od doma}ih gusaka, gajenih na seoskom imawu. Tel. 063/ 369-933 PRODAJEM nove drvene ukrasne oklagija garni{ne. Tel. 063/ 843-4-149 PRODAJEM dve viqu{ke sa amortizerima za Bike bicikle, po 15 evra. Tel. 032/ 353-016 PRODAJEM trosed, foteqe, du{eke i orman. Tel.

Prodajem seosko doma}instvo u Bawici kod ^a~ka (4 hektara, u jednoj celini, zasadi {qive i jabuka, smr~a i borovina, {uma i obradivo zemqi{te). (MO@E I ZAMENA ZA STAN) Telefon za informacije: 064/985-98-03

POTREBAN PARTNER / INVESTITOR / ZA PROIZVODWU ROTACIONIH PLUGOVA [IRINE RADNOG ZAHVATA 1 DO 2 METRA. ROTACIONI PLUG KOPA^ICA, OBAVQA SVE TEHNOLO[KE OPERACIJE, OD ORAWA DO SETVE, U JEDNOM PROHODU. VI[E PUTA JE PRODUKTIVNIJA OD RAONOG PLUGA UZ UTRO[AK ZNATNO MAWE KOLI^INE GORIVA. KONTAKT TELEFON 065/ 21-11-936

032/ 333-276 PRODAJEM bagremove direke. Tel. 032/ 877-382 PRODAJEM hitno i povoqno inventar za kafi}. Tel. 060/ 063-8-122 PRODAJEM dve cisterne za vodu. Tel. 063/ 614-586 PRODAJEM 500 zna~ki iz stare Jugoslavije. Cena 75 evra. Tel. 063/ 74-94-846 PRODAJEM TV Quadro , 55 ekran. Cena 2.500 dinara. Tel. 062/ 194-7-298 PRODAJEM mobilni telefon LG 970. Cena 20 evra. Tel. 032/ 353-016 PRODAJEM mobilni telefon Nokia C6, 2 godine star, kamera 5 mp. Cena 50 evra. Tel. 063/ 74-94-846 PRODAJEM aparat za zavarivawe 220/380 W, stariji model, 500 ampera sa ormanom za prikqu~ak. Cena 190 evra.Tel. 063/ 7494-846 PRODAJEM fasadnu ciglu crvene boje u Gorwoj Gorevnici. Tel. 062/ 244-307 PRODAJEM traktorsku korpu, cena 150 evra. Tel. 066/ 910-9-889 PRODAJEM mewa~ za Opel Kadet Kockicu. Cena 30 evra. Tel. 063/ 74-94-846 PRODAJEM atestiranu auto prikolicu, registrovana. Tel. 062/ 755-020 PRODAJEM gusani radijator, povoqno. Tel. 063/ 8434-149 PRODAJEM vrata bez rama. Tel. 063/ 843-4-149 PRODAJEM metalnu gara`u. Cena 300 evra. Tel. 069/ 310-0-867

PRODAJEM delove za Citroen C5, uvoz iz [vajcarske, dizeli, benzinci, sve na jednom mestu. Brza isporuka. Tel. 063/ 772-1-335 OTKUP starih dotrajalih, neispravnih i havarisanih vozila. Tel. 065/ 548-5-855 POTREBNA izno{ena obu}a i ode}a za decu od 12 godina. Tel. 064/ 102-2-759 POVOQNO zidam sve vrste dimwaka, pe}i, pekara, trotoara, ~esmi. Tel. 064/ 5367-080 MEWAM elektromotor od 2800obrtaja za elektromotr od 4000 obrtaja. Tel. 063/ 749-4-846 OGLA[AVAM neva`e}u tapiju na stan u ^a~ku, ulica Gavrila Principa 6/2 ( biv{a Pionirska ) na ime Srdanovi} Vojimir. Tapiju je izdao Op{tinski Sud u ^a~ku, a po{to je ukradena iz stana wena zloupotreba predstavqa krivi~no delo. Srdanovi} Dragan iz ^a~ka AUTOMOBILI PRODAJEM Golf 1, 81. God., registrovan do januara 2015. Cena 350 evra. Tel. 062/ 360-880 PRODAJEM Golf 2, benzingas, registrovan do januara 2015. godine, nove gume. Mo`e zamena za Golf 4 ili Audi A4, uz moju doplatu. Tel. 064/ 255-15-17 PRODAJEM Ladu Nivu 1.7i, sa ABS-om. Kredit, lizing. Tel. 064/ 46-74-338

PRODAJEM Fiat 500 L. Tel. 064/ 46-74-338 USLUGE USLUGE zavarivawa gusa i aluminijuma. Tel. 066/ 9109-889 USLUGE masa`e u Va{em domu, dolazim na poziv. Cena 400 dinara. Tel. 063/ 861-3-243 USLUGE vo|ewa kwiga, povoqno, agencija. Tel. 064/ 196-4-705 USLUGE ko{ewa i ra{~i{}avawa zapu{tenih i zaraslih travnatih povr{ina profesionalnim trimerima. Tel. 065/ 458-6162 MEDICINSKA SESTRA nudi pomo} u ~uvawu dece i starih lica. Tel. 065/ 668-8319 PREGLED lekara op{te prakse u va{em domu. Tel. 062/ 809-3-978 ^ASOVI hemije za osnovce. Tel. 062/ 809-3-976 ZAPOSLEWE POTREBAN doktor stomatologije sa radnim iskustvom za rad u stomatolo{koj ordinaciji. Tel. 063/ 843-4-149 LI^NI OGLASI DRAGU devojku od 39 - 42 godine, koja `eli porodicu, upoznao bi situirani intelektualac. Tel. 064/ 149-7-961


44

^ITUQE

PETAK 11. APRIL 2014. GODINE

12. april 1982. - 12. april 2014. TRIDESET DVE GODINE od tragi~ne smrti na{ih voqenih

NASTA ]ENDI]

NASTA ]ENDI]

Mrtvima donose cve}e! Za{to onda u `ivotu nisu? Za{to se tako {tedi sa ose}awima i ~eka dok se o~i zatvore za uvek. Da se u `ivotu vi{e brige i qubavi daje mo`da bi majko tvoje srce kucalo du`e. Volimo te ve~no VIKI i MIRO

Nano, kad bi te na{a tuga pretvorila u stepenice do{la bi na nebo da te vratimo me|u nas. Uvek }emo te voleti, u na{em `ivotu `ive}e{ daqe. Tvoji ANETA i RALF, MAJA i GORAN, JELENA i NIKOLA.

17077

17078

Dana 15. 4. 2014. godine, navr{avaju se DVE GODINE kako sa nama nije na{a voqena majka i baka (majka)

Pro{le su TRI TU@NE GODINE od kako nije sa nama

BUDIMIR MAKSIMOVI] iz Trbu{ana 15. 4. 2011 - 15. 4. 2014.

Svaki dan bez tebe je te`ak i bolan. Puno nam nedostaje{. Tvoja porodica: supruga JELENA, k}erka DANIJELA i sin DEJAN sa porodicama. Dana 10. aprila 2014. navr{ilo se DVE GODINE od kako nije sa nama

17071

S nesmawenom qubavqu, ponosom i tugom, ve~no }e `iveti na{i najdra`i u srcima brata i sina IVANA mame i supruge QIQANE Uz nas ve~no ih voli i tuguje za wima ujak i {urak MI[ULA sa porodicom Dana 11. 4. 2014. navr{ava se 60 godina od kada je oti{la na{a nana

MILUNKA MARI] 1915 - 2012 ro|ena Trnavac iz Gojne Gore Bolno je: kad odu o~i koje voli{, kad ode osmeh koji pamti{, kad ode dobrota koju treba{, kad odu ruke koje grle, kad ode qubav koja greje, kada su tu se}awa koja ne nestaju, kada su tu suze koje ne prestaju...

@IVANA TANASKOVI] iz Vrani}a Oti{la si pre nego {to smo ro|eni ali su nam majke pri~ale o tvojoj dobroti.

Tvoja }erka JULIJANA i unuka GORICA

Unu~ad: DRAGAN, DRAGICA, @IVANA, SLAVICA, VESNA, DRAGAN, MIJO, MIRKO i MILKA, DRAGAN GLI[OVI] Mili}evci, DRAGAN VUKOVI] Vrani}i i MIJO SMIQANI]

17070

17075

SE]AWE 13. 4. 2013 - 13. 4. 2014.

POSLEDWI POZDRAV voqenom ocu

VUKOSAV VULE RABRENOVI] (1939 - 2012) Uvek }emo se se}ati tebe sa ponosom, qubavqu i po{tovawem. U srcu te ~uvaju tvoja supruga KRUNA, }erke BIQANA i SLA\ANA sa porodicama

VLADICE BRANKA \UNISIJEVI]

SVETOZAR ILI] - TOZA

QUBOMIR MITROVI]

Qubav i uspomenu na tebe ~uvam zauvek. Supruga MILICA 17076

2. 10. 1926 - 4. 4. 2014. POSLEDWI POZDRAV dragom

11. 4. 2014. navr{ava se GODINA DANA kako je preminula na{a draga sestra

RADIVOJKA KOSTI] MIKICA i GAGO sa porodicama

~ika ARSU majstoru

17074

Draga seko, nikada te ne}emo zaboraviti. Tvoje sestre: RU@ICA i KOSANA sa porodicama 11. 4. 2014. navr{ava se GODINA DANA kako je preminula na{a draga mama, svekrva i baka

RADIVOJKA KOSTI] Draga mama i bako, uvek }emo se se}ati tvog osmeha, vedrog duha i tvoje dobrote. Nikada te ne}emo zaboraviti. TVOJI: RADOVAN i MILADIN sa porodicama

Slede}i broj „^a~anskog glasa” }e iza}i u ~etvrtak, 17. aprila. Oglase mo`ete predati do utorka do 12 ~asova.

od Draganovih drugova: PO[TARA, FRANCA i GABORA

POSLEDWI POZDRAV majci i baki

BOSIQKI SPASOJEVI] BOSI

Dana 12. aprila 2014. navr{ava se DEVET GODINA od smrti na{e drage supruge i majke

SLAVICE LAZAREVI]

1925 - 2014 Uspomenu na wen dragi lik ~uvaju suprug PRVOSLAV sa decom. od sina DU[ANA, }erke MIRJANE, unuka ^EDA, BORISLAVA i NEMAWE, praunuka, zeta CANA i snaje OQE Navr{ava se 40 dana od smrti na{eg dragog

DRAGANA [UKOVI]A U petak 11. aprila u 13 ~asova na ^a~anskom grobqu poseti}emo wegov grob i obaviti ^ETRDESETODNEVNI POMEN. Uspomenu na wega ~uva porodica BO@OVI] 17069

Reklame, oglase i ~ituqe ubudu}e mo`ete predati i u Lu~anima, u Ulici Jugoslovenske armije, broj 1 (preko puta hotela), kod Blagoja Marjanovi}a. Telefon za kontakt: 817 575 ili 065 844 12 60


45

^ITUQE

PETAK 11. APRIL 2014. GODINE

Dana 16. aprila 2014. navr{avaju se ^ETIRI GODINE od smrti na{eg dragog brata

Dana 18. aprila 2014. navr{ava se GODINA DANA od smrti na{e drage

RU@ICA ANTONIJEVI] iz Zabla}a 21. 04. 2013 - 21. 04. 2014. Najdra`a na{a bako, Godinu dana, od kako nema tvog osmeha, poziva, toplog zagrqaja... Godinu dana, od kako je i deo nas oti{ao sa tobom, nismo verovali da mo`e ovoliko boleti i ~ini nam se da je bol ve}a iz dana u dan. Tebe nema i to ne mo`emo promeniti, ali }emo qubomorno ~uvati qubav i uspomenu na tebe, jer to nam vreme ne mo`e oduzeti... Znamo da si i daqe sa nama i da nas, kao i do sada, ~uva{ i pazi{ na nas... Uvek }e te voleti tvoji: BOJANA i \OR\E sa porodicama

GEORGINE GRKOVI] iz ^a~ka

Pro{le su ~etiri godine a uspomenu na tebe ~uvaju: sestra SLOVENKA i brat SLAVKO sa porodicama

Vreme koje je pro{lo nije umawilo bol i qubav prema tebi. Sa ponosom te pomiwemo i u srcu nosimo. Otac MILAN, brat MIJAILO, sestre MIRA, CANA i JASA sa porodicama.

17073

17065

VLADIMIRA GOSPAVI]A 1955 - 2010

TU@NO SE]AWE povodom 20-to godi{wice smrti na{ih roditeqa

TU@NO SE]AWE na

RU@ICA ANTONIJEVI]

GRUJA ^OLANI]A

iz Zabla}a 21. 4. 2013 - 21. 4. 2014.

15. april 2004 - 15. april 2014.

Majko! Vreme prolazi a tuga i bol u mojoj du{i su sve ve}i. Sa tobom je oti{ao i deo mene. Bila si i osta}e{ oli~ewe po{tewa, odanosti i po`tvovanosti. Velikodu{na prema svima, jedino skromna u zahtevima prema sebi. ]erka MIRJANA sa porodicom

MIODRAGA 1.6.1994 - 1.6.2014.

DRAGIWE 11.4.1994 - 11.4.2014.

PAVI] iz Pridvorice Da vreme prolazi a se}awe, po{tovawe i qubav jo{ traju u nama. Va{i: sin RADI[A i }erka SNE@ANA sa porodicama

Dragi moj tata, DESET GODINA je pro{lo, a se}awe na tebe ne prolazi. Nikada ne}u zaboraviti tvoju plemenitu du{u i veliko srce. Tvoja }erka AN\ELKA, sa porodicom

7. aprila 2014. god. navr{ile su se DVE GODINE od smrti na{eg dragog

MILICA TOPALOVI] iz Trbu{ana

MILENKO 27. 2. 2004 - 27. 2. 2014.

RADENKO 17. 4. 2004 - 17. 4. 2014.

JELESIJEVI]

RADOVANA GOSPAVI]A DEKA

Ponosni smo {to smo te imali, uvek }e{ `iveti u na{im srcima. Tvoje sestre OLGA i MILKA sa porodicama. 17061

Dragi na{i, Istina je te{ka, tuga velika, bola previ{e, re~i premalo da ka`emo koliko nam nedostajete. Po~ivajte u ve~nom miru, neka vas an|eli ~uvaju. Va{i najmiliji: porodice JELESIJEVI], ^IKIRIZ i RADOSAVQEVI]

Oprosti ako ti smetaju na{a tuga i suze, dobrice na{a. Svakodnevno si sa nama u na{im pri~ama, a zauvek }e{ biti u na{im mislima i srcima. Vole te tvoji: supruga ANKA, sin DU[KO, k}erke VESNA i DU[ICA, zetovi CANE i KALE, unu~ad DU[KO, MARINA, MARJANA i JOVANA

17976

17975

Dana 18. 4. 2014. godine, navr{ava se GODINA DANA od smrti na{e drage i voqene

11. aprila 2014. navr{avaju se ^ETIRI GODINE od kada nije sa nama na{ voqeni

MILICA TOPALOVI] 15. 4. 2013 - 15. 4. 2014. Godinu dana ve} je pro{lo a ti nisi sa nama. Puno nam nedostaje{. Tvoji: k}erka QUBICA, snaja NATALIJA, unuk \OKO, unuka MIRJANA sa porodicama. 17062

MILOVAN STRAWAN^EVI]

OLGE SOKOLOVI]

iz Guberevaca Dana 4. aprila 2014. navr{ilo se SEDAM GODINA od iznenadne i prerane smrti na{eg dragog i nikad pre`aqenog brata, ujaka i {uraka. U ve~nom se}awu sestra DRAGOJLA, zet GOJKO i sestri} STOJAN VASOVI] sa porodicom.

MILIVOJE JOVANOVI]

iz ^a~ka

17063

Sa velikom qubavi i zahvalno{}u za sve... Sin DRAGAN sa porodicom

Mnogo nam nedostaje{. Uspomenu na tebe ~uva}e sin DARKO i unuk DANILO upl.

OGLASI I ^ITUQE 032/342 - 276


46

^ITUQE

PETAK 11. APRIL 2014. GODINE

5. aprila 2014. godine u Amanu u dr`avi Jordanu preminuo je na{ zet, pa{enog i te~o

^ETRDESETODNEVNI POMEN

SAVO VUJOVI]

14. aprila 2014. navr{avaju se ^ETIRI TU@NE GODINE od smrti na{e drage

ZAID EL - KAISI

SLAVKE MACE KNE@EVI]

Uvek }emo se se}ati wegovog dragog lika i poseta rodnom kraju wegove supruge Draga~evskoj Dowoj Kravarici.

1931 - 2010 iz ^a~ka

27. 1. 1939 - 12. 3. 2014.

Vreme prolazi ali se}awe na tebe ostaje u na{im srcima zauvek. Neka te u ti{ini ve~nog mira prati na{a neizmerna qubav ja~a od vremena i zaborava. TVOJI NAJMILIJI

O@ALO[]ENI: ta{ta MILKA KNE@EVI] i porodice: VASILIJEVI], OBRADOVI], ALEKSANDRI], LUKI], MILEKI], TOMA[EVI] i STAR^EVI]

Sre}an si kada ima{ tetku, dragu "Macu", zaovu i sestru, a kada je izgubi{ onda je se svakodnevno se}a{ i oplakuje{. TU@NI i ZAHVALNI: bratanice, sestri~ine, unuke, unuci, snaha, sestre i zetovi.

17068

17068

17067

POMEN 15. 4. 2003 - 15. 4. 2014.

TU@NO SE]AWE na moje drage roditeqe

11. aprila navr{ava se [EST MESECI od smrti na{eg dragog oca i dede

MIROSLAVA STEVANOVI]A

Dr RADUL MARKOVI]

iz Preqinske Baluge LEPOSAVA 11.4.1979.

GRUICA 20.7.1970.

SUBOTI] Mnogo je lepih i tu`nih uspomena koje svakodnevno pomiwem i vra}am u `ivot. Za sve {to sam pre`ivela sa Vama s ponosom i tugom ~uvam od zaborava. Po~ivajte u miru. ]erka DANICA sa porodicom. 17064

Pro{lo je 40 dana a ti si svakodnevno u na{im mislima i pri~ama, ali te nema tamo gde nam najvi{e nedostaje{, u `ivotu.

MILAN DRAGI]EVI]

Jedanaest godina od rastanka, qubav, tuga i se}awe traju. Supruga MICA, }erke SLAVICA i GORICA sa porodicama ^ETRDESETODNEVNI POMEN

Uvek }emo te se se}ati sa ponosom, qubavqu i po{tovawem. U srcu te ~uvaju tvoji najmiliji: supruga MA[INKA sa decom

^ETRDESETODNEVNI POMEN

MILAN DRAGI]EVI]

MILAN DRAGI]EVI] 22. 12. 1958 - 4. 3. 2014.

22. 12. 1958 - 4. 3. 2014.

Sve {to je qudsko i plemenito bilo je u tvojoj du{i. Nikad ne mo`emo zaboraviti tvoj vedar duh i tvoju odanost prema nama. Neka tvoja dobra i plemenita du{a po~iva u ve~nom miru. ]erke MARINA i JASMINA, supruga STOJKA

Znao si koliko sam te volela, ali nikad ne}e{ saznati u kakvom bolu `ivim od kad te nema. Postoji ne{to {to ne umire a to je qubav i se}awe na tebe. Tvoju dobrotu, plamenitost i beskona~nu qubav uvek }u pamtiti. S qubavqu te ~uvam u srcu. Po~ivaj u miru, bol je ostao kod mene. Tvoja majka STANIKA

Re~i su siroma{ne da objasne bol, ti{ina je vrisak koji se najdu`e ~uje, da mogu da vratim vreme unazad, da mogu tebe da vratim ni{ta ne bih mewala samo bi te svojim `ivotom od smrti sa~uvala. S tugom u srcu zauvek te ~uva od zaborava tvoja sestra MILA.

U nedequ, 13. aprila 2014. godine u 12 ~asova dava}emo ^ETRDESETODNEVNI POMEN na{em dragom suprugu, ocu, dedi i zetu

SE]AWE 6. april 2004 - 6. april 2014.

Dana 15. 4. 2014. navr{avaju se ^ETIRI GODINE od smrti na{eg dragog

ANDRIJI ACU IVANOVI]U

MILADIN IGWOVI]

MILORADA MILA MILENKOVI] - BUQA -

Mnogo je lepih uspomena da te ve~no pamtimo, da o tebi s ponosom pri~amo i da te nikad ne zaboravimo. TVOJI NAJMILIJI U ponedeqak 14. 4. 2014. je 40 dana od smrti na{e drage

KOVINE MLADENOVI] Voqena, ve~no }emo te voleti, pamtiti, s ponosom pomiwati i od zaborava ~uvati. TVOJI NAJMILIJI: suprug MIODRAG, sin ZORAN, snaja SLAVA, }erke JASMINKA i ZORICA sa porodicama, brat BRANKO i sestra STANIJA

Deset godina je pro{lo a uspomenu na wega sa ponosom i qubavqu ~uvaju WEGOVI NAJMILIJI 17072

Moj brat

S qubavqu uspomenu na tebe ~uva}e TVOJI NAJMILIJI

13. 4. 2005 - 13. 4. 2014.

BLAGOJE GAVRILOVI] (1943 - 2014) iz Lisa preminuo je posle duge i te{ke bolesti 2. marta 2014. god. u 72 godini. Sahrawen je 4. marta na Li{kom grobqu. Brate moj, odmaraj se u zemaqskoj ti{ini od svih problema i neda}a koje su te pratile u `ivotu. Sa tugom ali i ponosom uspomenu na tebe ~uva}e SEJKA

OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE DO 12 SATI BI]E OBJAVQENI U PETAK

DRAGAN STOJANOVI] Sa ponosom te pomiwemo, a sa tugom `ivimo. Na{a qubav i se}awe na tebe osta}e zauvek. TVOJI NAJMILIJI 17044

OGLASI I ^ITUQE 032/342 - 276


PETAK 11. APRIL 2014. GODINE

47

^ITUQE

U ponedeqak, 14. aprila 2014. godine, navr{ava se [EST MESECI od smrti na{eg dragog oca i supruga

U sredu 16. 4. 2014. u 13 ~asova na ^a~anskom grobqu obele`avamo GODI[WICU smrti na{eg dragog

VOJIMIRA VASOVI]A Nema tog vremena koje }e te izbrisati iz na{ih srca i misli, jer od smrti je mnogo te`e `iveti bez tebe. TVOJA PORODICA upl.

U subotu, 12. 4. 2014. na Lozni~kom grobqu u 12:30 obavi}emo godi{wi pomen na{oj dragoj

MARIJI AZAWAC Godina je pro{la, a dragi lik sa ponosom zauvek }e ostati u na{em srcu, mislima i se}awima...

PORODICE AZAWAC i [TETAK

Dana 5. aprila 2014. godine, iznenada je preminuo na{ dragi sin, otac i suprug

PREDRAG [PAJAKOVI] [PAJAK 1952 - 2014 Mnogo je lepih uspomena da te ve~no pamtimo, da o tebi sa ponosom pri~amo i da te nikada ne zaboravimo. Majka ZDRAVKA, supruga RADAVA, sin IVAN i k}erka MILICA Dana 5. aprila 2014. godine u 62-oj godini `ivota iznenada je preminuo na{ dragi otac i deda

PREDRAG [PAJAKOVI] [PAJAK Zahvalni za svu qubav, dobrotu i po`rtvovawe koju si nam pru`io u srcu }e te nositi i od zaborava ~uvati tvoji: sin BOJAN, snaha MIMA i unuk VUK

OGLASI I ^ITUQE 032/342 - 276

Slede}i broj „^a~anskog glasa” }e iza}i u ~etvrtak, 17. aprila. Oglase mo`ete predati do utorka do 12 ~asova.

DEJANA DIKOVI]A Pozivamo ro|ake, prijateqe i kom{ije da se jo{ jednom poklonimo wegovim senima i podele sa nama tugu i bol zbog wegovog ve~nog odlaska. Supruga NADA, }erke SNE@ANA i JOVANA, zetovi GORAN i ALEKSANDAR, unuci ISTOK i SAVA


PETAK 11. APRIL 2014. GODINE


11. april 2014.