Page 1

PRVI BROJ [TAMPAN 16. JULA 1932. GODINE. OSNIVA^ \OR\E MILOVANOVI]. IZDAVA^ „^A^ANSKI GLAS“ AD

www.caglas.rs

^A^AK, 10. MAJ 2013. GODINE

GODINA LXXX, LIST IZLAZI SEDMI^NO, PETKOM

Nepoznato iz `ivota zavi~ajnog pesnika

BROJ 18

CENA 30 DIN.

Kwiga proto|akona mr Qubomira Rankovi}a o svetosti `ene i osvrt akademika Vladete Jeroti}a

POSLEDWI PORTRET

VLADISLAVA PETKOVI]A DISA

tel. 226-000; 346- 000

strana 17.

www.viza-nekretnine.co.rs

„@ENA, IKONA CRKVE I BLAGO SVETA” strana 19.

Grad naneo velike {tete vo}arima u podkablarskim selima

OSTALO SAMO ZA PRERADU I RAKIJU Sutra biciklisti~ka trka

U ovom broju “^a~anskog glasa” objavqujemo va`an konkurs za poqoprivrednike

strana 3.

Nikola Zari}

GRAD DODEQUJE PODSTICAJNA SREDSTVA

strana 7.

Qubica Vojinovi}, darodavac kolekcije ru~nih radova Narodnom muzeju

CLASSIC

BEOGRAD - ^A^AKstr. 33.

POBEDNIK REPUBLI^KOG TAKMI^EWA IZ FIZIKE

strana 21.

STOGODI[WACI strana 10.

OD KONCA I PLATNA


2

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 10. MAJ 2013. GODINE


PETAK 10. MAJ 2013. GODINE

3

DRU[TVO

GRAD NANEO VELIKE [TETE VO]ARIMA U PODKABLARSKIM SELIMA

OSTALO SAMO ZA PRERADU I RAKIJU U nedequ, u ve~erwim satima, jako nevreme pra}eno gradom i olujnim vetrom, zahvatilo je podkablarska sela Ro`ce, Jan~i}e, Cagawe i Vrn~ane. Prema kazivawu me{tana, gradonosni oblak stigao je preko Drine, od Bajine Ba{te i U`ica, i po{to tamo{wi strelci nisu blagovremeno i efikasno delovali, grad se sru~io uglavnom na vo}wake i maliwake na kablarskim visovima. Najve}e {tete pretrpeli su vlasnici zasada {qiva, kru{aka, jabuka, kajsija, a u pojedinim zaseocima oluja i grad su o{tetili i p{eni~na poqa. Dvadesetosmogodi{wi Milan ^vrki} iz Ro`aca nasledio je od oca, koji je nedavno preminuo, radionicu za proizvodwu kazana za pe~ewe rakije i metalnih kovanih ograda. Iako je dobro “ispekao” ovaj zanat, pre nekoliko godina je planirao da se “okrene” poqoprivredi i vo}arstvu, zbog ~ega je pre tri godine zasadio kru{ku “viqamovku” na posedu od oko hektar i 70 ari, zbog toga {to je, ka`e, re~ o novijoj sorti koja odli~no uspeva na zemqi{tu podno kablarskih visova. U mlad zasad koji je ove godine trebalo da donese prvi rod, ulo`io je poprili~no i truda i sredstava. Ali, na`alost, umesto oko deset tona, posle nedeqnog grada, ubra}e nekoliko stotina kilograma o{te}enih plodova, koji }e, veruje, mo}i da se upotrebe samo za industrijsku preradu i za pe~ewe rakije. Da zlo bude ve}e, grad mu je potukao i susednu parcelu od oko tri hektara pod {qivom, na kojoj nije ostalo ni deset odsto neo{te}enih plodova. - Od kvaliteta plodova nema ni{ta, a da li }e ih biti koli~inski dovoqno, barem za industrijsku preradu i proizvodwu rakije, tek }emo videti - pri~a

Milan, ne skrivaju}i razo~arawe {to je ove godine zakasnio da vo}wake osigura od {tete od elementarnih nepogoda, {to je proteklih godina stalno radio. Iako u ovom poslu nema mnogo iskustva, sutradan po{to je “tu~a” o{tetila i takore}i na~ela svaki plod na mladim granama,

po savetu stru~waka obavio je prskawe protiv trule`i, da bi spasao, {to se spasiti mo`e. A dok je kru{ka cvetala, pupoqila, zametala rod, prskao ju je osam

GRADSKI ^ELNICI NA KABLARU Iako je bio neradan dan, gradski ~elnici su u ponedeqak posetili podkablarska sela Ro{ce, Jan~i}e i Vrn~ane koje je prethodne ve~eri zadesilo veliko nevreme. Po{to su sagledali razmere {tete, koja, kako ka`e pomo}nik gradona~elnika Sa{a Obradovi}, prema prvim preliminarnim podacima, u zavisnosti od kultura, iznosi od 30 do 70 odsto, i druge posledice ove elementarne nepogode, odlu~ili su da bude formirana stru~na poqoprivredna komisija koja }e obaviti konkretne procene i uvi|aj na terenu. Obradovi} je apelovao na sve poqoprivredne proizvo|a~e kojima su gradonosni oblaci uni{tili deo ovogodi{weg prinosa da {tete prijave u mesnim kancelarijama u svojim selima: “Spiskovi }e u roku od tri dana biti dostavqeni nadle`noj Gradskoj upravi, nakon ~ega }e komisija iza}i na teren i izvr{iti procenu. Potom }emo sumirati obra|ene podatke i dostaviti izve{taj Republici, odnosno Ministarstvu za poqoprivredu, vodoprivredu i {umarstvo, da bismo poku{ali da ovim proizvo|a~ima obezbedimo odgovaraju}u pomo}.” Obradovi} je podsetio da Grad posledwih godina obezbe|uje dovoqan broj protivgradnih raketa i da su ovda{wi strelci adekavtno reagovali, ali da su zatajile stanice u Kosjeri}u, Bajinoj Ba{ti, U`icu. One su neblagovremeno “odgovorile” na gradonosne oblake, zbog ~ega su se oni najvi{e sru~ili na rubne delove Kablara.

puta, a {qivu pet. Zasadi su i uredno orezani, zemqa okopana, {paliri ure|eni... Po{to je mlad i kako ka`e, jo{ neuk u vo}arstvu, kojim se vi{e bavi iz hobija, Milan prihvata sve savete stru~waka iz Poqoprivredne slu`be u ^a~ku, koji, isti~e, ~esto na poziv proizvo|a~a izlaze na teren i pru`aju im pomo} i daju savete. Pone{to je i u ovom poslu nau~io i veruje da majsko nevreme ne}e ostaviti dugoro~nije posledice na mlade zasade i da, ukoliko bude primenio sve neophodne mere prilikom obrade i za{tite, ne}e uticati na prinose slede}e godine. Komisija je, ka`e, u ponedeqak posetila proizvo|a~e u susednom selu, kojima je nevreme tako|e nanelo velike {tete, ali u Ro`ce tog dana, ni sutradan nije dolazila. Nezvani~no je obave{ten da prvo treba da podnese prijavu nadle`noj gradskoj upravi, ili u mesnoj kancelariji, da bi komisija iza{la na teren i ustanovila razmere {tete na zasadima kru{ke i {qive u ^vrki}ima i susednim doma}instvima. M. N.

IZVR[NI DIREKTOR: Svetlana Bojovi} GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Gordana Domanovi}

tel: 032/377-107

032/342-276

office@cacanskiglas.rs

REDAKCIJA: Milanka Ne{i}, Emilija Vi{wi}, Gordana Domanovi}, Zorica Le{ovi} Stanojevi}, Zorica Jakovqevi}, Nela Radi~evi}, Irena Milo{evi} i Negovan [uti} (fotoreporter). ODBOR DIREKTORA: Svetlana Bojovi}, Vladimir Jova{evi} i Negovan [uti} PRELOM LISTA: Marko Milo{evi} i Sr|an Jeremi}.

glcaglas@sbb.rs

ADRESA: ^a~ak, Bulevar oslobo|ewa 37, telefoni redakcije:

MARKETING: Gordana Jovanovi} i Radmila Savkovi}

032/377-108

tel: 032/342- 276,

032/ 344-772

redakcija@cacanskiglas.rs

faks: 032/344-772 glpress@sbb.rs

Rukopisi se ne vra}aju.

[tampa: GPK „[tamparija Borba“

www.caglas.rs


4

DRU[TVO

UDRU@EWE “POKRET SRPSKE OMLADINE” ORGANIZOVALO JO[ JEDNU HUMANITARNU AKCIJU

U GRADSKOM ODBORU DSS I POVERENI[TVU DS OBELE@ENA STRANA^KA SLAVA \UR\EVDAN

POMO] PORODICI ILI] IZ PRIJEVORA

organizaciji Udru`ewa “Pokret srpske omladine” pro{log petka je na Gradskom trgu odr`ana humanitarna akcija, u kojoj je, uprkos praznicima, u~estvovao ve}i broj gra|ana. Oni su prikupili hranu, ode}u, obu}u i finansijska sredstva, koje je organizator predao porodici Ili} iz Prijevora, koja `ivi u izu-

U

PETAK 10. MAJ 2013. GODINE

„SRBIJA ]E BEZ KOSOVA BITI LIVADA“

gom pokreta, a za ozvu~ewe se i ovog puta, ka`e Bo`ovi}, pobrinuo Marko Milinkovi}. - Koliko je Veliki petak dan za tugu, toliko je i dan za radost, jer Isus Hristos je svojim stradawem na neki na~in obezbedio novu {ansu za ~ove~anstvo, plativ{i tu cenu ovozemaqskim `ivotom. Iz toga smo i

prisustvu gradona~elnika Vojislava Ili}a, wegovog zamenika Radenka Lukovi}a i predstavnika parlamentarnih stranaka, kako iz vladaju}e koalicije, tako i iz opozicionih partija, gradski odbori DS i DSS su u ponedeqak proslavili krsnu slavu \ur|evdan. - Kada je re~ o najva`nijoj temi za na{u dr`avu, a to je status Kosova i Metohije, Demokratska stranka Srbije se nalazi izdvojena na jednoj strani, u odnosu na sve ostale politi~ke partije u Srbiji. Bez te teritorije Srbija ne}e biti dr`ava, ve} }e postati livada. Zbog toga }e se ova stranka dosledno boriti za o~uvawe celovitosti na{e zemqe - rekao je pozdravqaju}i goste doma}in slave i predsednik GO

U

zetno te{koj materijalnoj situaciji. Po re~ima Aleksandra Bo`ovi}a iz “Pokreta srpske omladine”, akciju koja je protekla u izuzetno korektnoj atmosferi, svesrdno je podr`ala vlasnica studija “Hipnozis” koja je poklonila ~itav dnevni pazar od 30. aprila, u iznosu od 7.000 dinara. Svoju humanost na delu pokazali su i pojedini lokalni privrednici, me|u kojima i vlasnik privatne firme “B - eksport”. Ona je organizatoru akcije poklonila 10 majica sa lo-

mi izvukli pouku i sa verom u Boga, mir, slogu, bratstvo i mladost, trudimo se da ne{to promenimo na boqe i nekome pomognemo, kako bismo koliko toliko doprineli da se smawi siroma{tvo i stvore jednake {anse za `iovt svih sugra|ana - rekao je posle akcije Aleksandar Bo`ovi} i najavio da }e ovo udru`ewe i u narednom periodu, “spajaju}i lepo sa korisnim”, organizovati humanitarne `urke i dvodnevni kamp za mlade u Ov~ar Bawi.

DSS Milan Bojovi}. On je istakao i da je ova stranka postavila “dobru osnovu” za nove korake i pozitivne promene u Gradu, zahvaquju}i, pored ostalog, dobroj saradwi izme|u stranaka u vladaju}oj koaliciji, ali i konstruktivnom pristupu i radu opozicije, {to }e, prema wegovom uverewu, doprineti da uspe{no budu realizovani planirani projekti. “@ivimo u te{kom vremenu, punom nesporazuma i konflikata. Ali, nije sve propalo, moramo se slo`iti i `iveti kao bra}a i istrajati u zajedni~koj borbi da ovu, jedinu dr`avu koju imamo, ostavimo na{oj deci”, dodao je jo{ Bojovi}.

IZBORI SLEDE]EG MESECA

VISOKA [KOLA TEHNI^KIH STRUKOVNIH STUDIJA ^A^AK V[TSS ^a~ak u {kolskoj 2013/14. godini upisuje studente na slede}e akreditovane studijske programe (osnovne, trogodi{we studije): 1. ELEKTROTEHNIKA I RA^UNARSTVO Modul 1: Elektroenergetika (50 buxet-30 samof.) Modul 2: Elektronika i ra~unarstvo (30 buxet-30 samof.) 2. MA[INSTVO I IN@EWERSKA INFORMATIKA Modul 1: In`ewerska informatika (60 buxet-60 samof.) Modul 2: Proizvodno ma{instvo (19 buxet-11 samof.) 3. GRAFI^KA TEHNIKA (45 buxet-35 samof.) 4. PROIZVODNI MENAXMENT (60 buxet-60 samof.) Kandidati pola`u prijemni iz MATEMATIKE ili TESTA ZNAWA, po izboru. POLAGAWE prijemnog ispita: 01, 02,03. i 04. jula 2013. PRIJAVA: 26., 27. i 28. juna 2013. (od 9,00 do 16,00 ~asova). PRIRU^NIK za polagawe prijemnog ispita mo`e se nabaviti u [koli ili poru~iti telefonom: 032 302-782. Za{to upisati studije na V[TSS? [kola budu}im studentima nudi: - studirawe na dr`avnoj, akreditovanoj visoko{kolskoj ustanovi, - akreditovane studijske programe, - trogodi{we studije (180 ESPB ), - specijalisti~ke studije (60 ESPB), - programe usagla{ene sa zahtevima privrede, - kompetentan nastavni kadar, - opremqene u~ionice i laboratorije, - stru~nu praksa u najboqim firmama u okru`ewu, - biblioteku sa prostranom u~ionicom, - partnerski odnos sa studentima, - u~e{}e studenata u radu organa [kole, - prostorije za rad i dru`ewe studenata, - pristup internetu, studentske radionice, - nagrade i priznawa najboqima, - organizovawe Bruco{ijade, Vi{ijade i sli~no. MODERNA ZNAWA U [KOLI SA TRADICIJOM! V[TSS ^A^AK Svetog Save 65 032-222-321 www.vstss.com

Povereni{tvu Demokratske stranke doma}in ovogodi{we slave bio je Qubi{a Ili} iz Mesnog odbora u Parmencu. Po{to je ~lanovima stranke i sugra|anima koji slave \ur|evdan ~estitao slavu i vaskr{we praznike, Aleksandar Lazovi} koji je “preuzeo” kola~ kao doma}in \ur|evdana u 2014, najavio je odr`avawe unutarstrana~kih izbora u ~a~anskom DS.

U

Oni bi, s obzirom na to da je prethodni Gradski odbor raspu{ten i formirano Povereni{tvo, trebalo da budu organiozvani ve} slede}eg meseca. “Izbori za novi Gradski odbor }e najverovatnije biti odr`ani sredinom juna. Lista }e biti naj{ira do sada, jer }e osim predsednika novog Gradskog odbora, biti birana i 23 delegata GO”, najavio je Lazovi}.

SAOP[TEWE POLICIJSKE UPRAVE ^A^AK

POGINUO U SAOBRA]AJNOJ NESRE]I U utorak, u 23,50 ~asova, na magistralnom putu, u mestu Zagra|e, op{tina Gorwi Milanovac, dogodila se saobra}ajna nezgoda u kojoj je `ivot izgubio S.S. (1964) iz ^a~ka. Do saobra}ajne nezgode je do{lo kada je S.S. upravqaju}i putni~kim motornim vozilom marke „golf“, ~a~anskih registarskih oznaka, iz neutvr|enih razloga, pre{ao na levu stranu kolovoza i ~eonim delom vozila udario u predwi levi deo teretnog motornog vozila novopazarskih registarskih oznaka kojim je

iz suprotnog smera upravqao M.J. (1962) iz Novog Pazara. Nakon sudara teretno motorno vozilo pre{lo je na levu stranu i sletelo sa kolovoza. S.S. je podlegao povredama na licu mesta. Uvi|aj su obavili istra`ni sudija Osnovnog suda u ^a~ku i zamenik Osnovnog javnog tu`ioca u ^a~ku u prisustvu policijskih slu`benika PU ^a~ak. Po nalogu istra`nog sudije bi}e obavqena obdukcija tela. Saobra}aj na ovom delu magistralnog puta bio je u prekidu do 03,30 ~asova.


PETAK 10. MAJ 2013. GODINE

5

GRAD

U SPOMEN PARKU OBELE@EN 9. MAJ, DAN POBEDE

ULOGA SRBIJE SE NE MO@E UMAWITI

olagawem venaca na humku palih boraca u Spomen parku borbe i pobede, delegacije Moravi~kog upravnog okruga, Grada, SUBNOR - a, Udru`ewa rezervnih vojnih stare{ina i Udru`ewa za negovawe tradicija oslobodila~kih ratova do 1918. godine obele`ile su ju~e 9. maj, Dan pobede. Po{to su minutom }utawa odali po{tu svim borcima iz ~a~anskog, draga~evskog i gorwomilanova~kog kraja koji su nastradali u Drgom svetskom ratu, kojih je, podsetio je Bratislav Jevtovi}, bilo 4.650, prisutnima se obratio predsednik Skup{tine grada Veqko Negovanovi}: - Pre 68 godina zavr{en je Drugi svetski rat, jedan od najtragi~nijih i najkrvavijih perioda u ukupnoj istoriji ~ove~anstva, tokom koga je poginulo skoro 60 miliona qudi. Pre 68 godina 9. maj je ozna~io i kraj fa{isti~ke ideologije kao najve}eg zla, ne samo 20 veka. Srbija i srpski narod imaju veliki udeo i ulogu u kona~nom slamawu fa{izma. Posle ruskog, srpski narod je, u pore|ewu sa brojem stanovnika, dao najve}e `rtve u tom ratu. To nam daje za pravo da se nadamo da }e ubudu}e 9. maj i u dr`avi Srbiji biti obele`avan onako kako to dolikuje ovom datumu i ulozi Srbije i wenog naroda u slamawu fa{isti~kog okupatora. Negovanovi} je podsetio da je do pre nekoliko godina samo nekolicina qudi pose}ivala Spomen park i odr`ala kontinu-

P

itet u obele`avawu 9. maja i da su u jednom, “za Srbiju sramnom vremenu”, samo hrabri qudi dolazili na ovo sveto mesto: - Pre nekoliko godina 9. maj je ponovo progla{en za dr`avni praznik i nadam se da }e to ubudu}e i zaista biti i da }e dr`ava Srbija kona~no po~eti da ga obele-

`ava na pravi na~in, kako se to radi u Moskvi, Belorusiji, Parizu... Na`alost u Srbiji se desila, blago re~eno, jo{ jedna ~udna situacija, u kojoj su pojedinci, neke politi~ke snage i partije, pa ~ak i dr`ava Srbija, na sve na~ine poku{avali da umawe ulogu srpskog naroda u slamawu fa-

{izma i zavr{etku Drugog svetskog rata. Dono{eni su nekakavi zakoni o izjedna~avawu prava boraca NOB - a i ~etni~kog pokreta, o rehabilitaciji... Jedino je Srbija, odnosno jedan wen deo, verovatno zarad tu|ih interesa, poku{avala da umawi svoj doprinos u slamawu fa{izma, iako nam je ~itav svet to priznao. Raduje u ovom trenutku to {to politi~ke snage koje su bile nosioci takvih trendova polako nestaju sa politi~ke scene na{e zemqe. U ime bora~ke organizacije, pre`ivelim borcima, rodbini poginulih rodoquba i sugra|anima, praznik je ~estitao Desimir Paunovi}, podsetiv{i, pored ostalog, da su pod humkom na Spomen parku borbe i pobede pohrawene kosti oko 830 boraca iz ~a~anskog kraja, koji su `rtve najve}eg zla ~ove~anstva. Po{to je naglasio da je 9. maj za malu Srbiju veliki dan, Paunovi} je rekao: - Slavimo 9. maj u znak se}awa na taj dan 1945. godine, kada je nema~ka vrhovna komanda potpisala bezuslovnu kapitulaciju i kada je slomqena fa{isti~ka a`daja. U Drugom svetskom ratu najvi{e su stradali Rusi, Jevreji i Srbi, a na ratnim strati{tima ostali su i mnogi mladi i nevini qudi i deca. To ne smemo zaboraviti, kao {to ne mo`emo ni da prihvatimo da danas mnogi izjedna~avaju borce i `rtve sa neprijateqima i {to dr`ava rehabilituje zlo~ince. M. N.

SLOBODAN JELI], PREDSEDNIK VSSS ZA ^A^AK I OP[TINU LU^ANI: TE[KO STAWE U ^A^ANSKOJ PRIVREDI Stawe u ~a~anskoj privredi ni malo nije povoqnije nego lane i ukoliko bi ga trebalo realno okvalifikovati, moglo bi se ~ak konstatovati da je skoro katastrofalno. Ovu ocenu predsednik ve}a Saveza samostalnih sindikata za Grad ^a~ak i op{tinu Lu~ani Slobodan Jeli} potkrepquje ~iwenicom da radnici u brojnim ovda{wim preduze}ima neredovno primaju plate i da im poslovodstvo ne upla}uje ni doprinose za penzijsko i zdravstveno osigurawe. Osim toga, u mnogima je smawen obim proizvodwe i ote`an plasman robe na doma}a i strana tr`i{ta, {to odla`e i redovno servisirawe obaveza prema lokalnoj samoupravi i dr`avi. U tom “tamnom tunelu”, na svu sre}u, ima i svetlih primera, poput “^ipsare”, koja je nedavno obnovila proizvodwu i u radni odnos primila 50 radnika, kompanije “Sloboda” koja je ugovorila zna~ajne poslove u ovoj godini, Fabrike reznog alata koja se vra}a na stara tr`i{ta...

Najve}i du`nici su Fabrika hartije koja radnicima duguje 24 plate, “Ugopromet” od koga zaposleni potra`uju 23 zarade i “Ineks Stjenik” koji je trgovcima zakinuo 21 platu, navodi Jeli} sa podu`eg spiska firme koje su posle neuspele privatizacije, ili zbog toga {to su u postupku restruktuirawa ili ste~aja zapale u ve-

IMA I SVETLIH PRIMERA

oma te{ku finansijsku situaciju. Me|u wima su i Veterinarska stanica koja je radnicima ostala du`na 17 plata, “Cer” i “Spektar”, koji zaposlenima nisu isplatili po devet, a “Auto moto klub” i “Hladwa~a” po deset zarada. Jeli} isti~e da ovo nije potpuna slika stawa u ovda{wim preduze}ima, jer u mnogim privatnim firmama ne postoje sindikalne organizacije, te tako ni Gradsko ve}e SS nema pravi uvid i pokazateqe o tome da li i kako poslovodstvo pla}a radnike i ispuwava druge obaveze prema wima. - Najsvetlija ta~ka u ovoj godini je pokretawe “^ipsare” koja je zaposlila 50 radnika. U dogovoru sa ~elnicima lokalne samouprave nastojimo da, poput ove, “pokrenemo” jo{ neke firme i otvorimo nova radna mesta. Pregovarali smo sa potencijalnim partnerima zainteresovanim

za kupovinu preduze}a “Sloboda aparati” i jednom ruskom firmom koja namerava da otvori fabriku name{taja na lokaciji “Autoprevozove” stare baze. Me|utim, jo{ uvek smo u fazi pregovora i dogovora, i ukoliko bi ove investicije bile realizovane do kraja godine, u ~a~anskoj privredi bi sasvim sigurno do{lo do zna~ajnog pomaka. Osim “^ipsare”, Jeli} isti~e i “perjanicu” ~a~anske privrede - kompaniju “Sloboda” koja je, podse}a on, od 500 otpu{tenih, 200 radnika vratila na posao u i{~ekivawu da budu potpisani novi ugovori i obezbe|ena radna mesta i za preostalih 300 “prekobrojnih”. Uzlaznim putem krenula je i Fabrika reznog alata koja se “vratila” na stara tr`i{ta, obnovila saradwu sa starim i potpisala ugovore sa novim partnerima i kupcima: “Fabri-

NAJTE@E U FABRICI HARTIJE “Najte`e stawe je u Fabrici hartije, ~iji radnici dve godine ne primaju plate, niti imaju overene zdravstvene kwi`ice, zbog ~ega smo sa ~elnicima Grada razgovarali i o mogu}nostima da lokalna samouprava pokrene ste~aj u FH. Nakon toga, radnici bi primili 12 minimalnih zarada i upu}eni na Tr`i{te rada, dok ne bude re{en status preduze}a i ne pojavi se novi zainteresovani kupac,” jedno je od re{ewa koje za te{ko stawe u fabrici predla`e prvi ~a~anski sindikalac.

ka je obezbedila zna~ajne poslove, ali joj je neophodno da sklopi jo{ ugovora vrednih oko milion i po dolara, da bi mogla da servisira sve obaveze i `ivi sama od svog rada. Me|u svetlim primerima su i ‘Litopapir’ i ‘Domis’, kao retke privatne firme koje redovno izmiruju sve obaveze i ispla}uje plate radnicima. Pomaka ima i u ‘Ugoprometu’, u kome je, posle imenovawa novog direktora, zapo~eta rekonstrukcija objekta, izdavawe sala i restorana za svadbe i druga slavqa, da bi i na taj na~in bila obezbe|ena sredstva za plate 11 radnika.” Ne `ele}i da komentari{e stawe u mnogim privatnim firmama koje nemaju sindikate, iz kojih realni pokazateqi “procure” do Gradskog ve}a na osnovu sve u~estalijih “dojava” i `albi pojedinih radnika, Jeli} napomiwe da je u razgovorima sa ~elnicima lokalne samouprave i Unijom poslodavaca insistirao da kona~no bude formiran Ekonomsko socijalni savet, da bi nadle`ni imali prave pokazateqe o stawu i goru}im prblemima u celokupnoj lokalnoj privredi. Wih bi trebalo da sagleda i ministar Mla|an Dinki}, ~iji je dolazak u ^a~ak najavqen za kraj ovog meseca, veruje predsednik VSSS ^a~ka. M. N.


6

PETAK 10. MAJ 2013. GODINE

DRU[TVO

PREHRAMBENO-UGOSTITEQSKA [KOLA PREDSTAVQALA ^A^AK I SRBIJU NA „ME\UNARODNOM FORUMU MLADIH JUGOISTO^NE EVROPE O SVETSKOJ BA[TINI UNESKA - ZA MIR I ODR@IVI RAZVOJ”

SVETSKO NASLE\E U RUKAMA MLADIH

redstavnici Kluba UN-UNESKO sekcije Prehrambeno-ugostiteqske {kole, profesor Vladimir Majstorovi} i u~enici Andrea Stojanovi} i Jovana Ka{ovi}, predstavqali su ^a~ak i Srbiju na „Me|unarodnom forumu mladih jugoisto~ne Evrope o Svetskoj ba{tini UNESKA - za mir i odr`ivi razvoj”. Me|unarodni skup pod nazivom “Drugi forum mladih jugoisto~ne Evrope o Svetskoj ba{tini UNESKA - za mir i odr`ivi razvoj”, odr`an je u Zaje~aru, od 6. do 11. aprila. Skup je organizovalo Udru`ewe za Ujediwene nacije Srbije, u saradwi sa Komisijom Republike Srbije za UNESKO, a u koordinaciji sa Centrom za Svetsku ba{tinu UNESKA u Parizu. U~esnici Foruma bili su profesori i u~enici iz 12 evropskih zemaqa, iz Albanije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Crne Gore, Gr~ke, Hrvatske, Kipra, BJR Makedonije, Ma|arske, Rumunije, Srbije i Slovenije. Ovom skupu su prisustvovali predstavnici Centra za Svetsko nasle|e UNESKO iz Pariza: Carméla Quin i Vesna Vujicic-Lugassy, kao i organizatori Milorad Kondi} predsednik Udru`ewa za UN Srbije i Biqana Vukosavqevi} direktor Udru`ewa za UN Srbije. - Prvog dana Foruma u~esnici su imali prijem u zgradi Skup{tine op{tine Zaje~ar, a potom su posetili arheolo{ki lokalitet „Feliks Romulijana“ - Gamzigrad, koji je na listi Svetske kulturne ba{tine,

ugostiteqske {kole iz ^a~ka. - Potom su organizatori predstavili Model Komiteta svetske ba{tine - edukativna simulacija na temu: “Svetska ba{tina i odr`ivi razvoj”. Na ovom jedinstvenom Modelu ili „Me|unarodnoj omladinskoj konferenciji“ koji predstavqa simulaciju zasedawa i rada organa UN, u~enici su zastupali stavove pojedinih zemaqa po pitawu razvoja turizma, ekologije, kulturnog i prirodnog nasle|a i odr`ivog razvoja. U~enici su kroz po{tovawe multikulturalizma i demokratskih vrednosti uve`bavali svoje govorni~ke sposobnosti i „diplomatsku debatu“. Organizovana je i zabava pod nazivom

P

Muzej u Zaje~aru - Sa kolegama iz 12 evropskih zemaqa

pod za{titom UNESKO-a. U pratwi vodi~a u~esnici su mogli da vide i ~uju o mestu, koje je u pro{losti imalo va`nu ulogu u razvoju kulture i civilizacije tokom kasnoanti~kog perioda. Pored posete stalne postavke muzeja u Zaje~aru, za u~enike su bile organizovane radionice koje su dr`ali profesori sa Fakulteta primewenih umetnosti. S druge strane, profesori su imali obuku i prezentaciju, na temu “Svetska ba{tina u rukama mladih”, a bilo je re~i i o wihovoj primeni u {kolskim programima. Tako|e, profesori su govorili o iskustvima i aktivnostima koje su sprovodili i koje }e primewivati u svojim {kolama, kao i o mogu}nostima saradwe prenosi utiske profesor Vladimir Majstorovi}. Drugog dana Foruma organi-

zovana su predavawa: „Razvoj svetske ba{tine“, „Obrazovawe, Svetska ba{tina i odr`ivi razvoj“ i „Uloga mladih u o~uvawu i za{titi svetske ba{tine“. U~esnici su posetili i Negotinske pivnice, koje se nalaze na preliminarnoj listi za upis na listu Svetske ba{tine UNESKA. Pivnice u selima Rajac i Rogqevo predstavqaju jedinstven arhitektonski kompleks vinskih podruma nastalih od polovine 18. veka, do tridesetih godina 20. veka, podse}a na{ sagovornik. Usledilo je i predstavqawe nacionalnih projekata u okviru smernica i programa pod nazi-

Na dodeli UNESCO sertifikata

Na srpskom {tandu

Video prezentacija na{eg UNESCO kluba -Transromanika- „Svetsko nasle|e u rukama mladih“

vom “Svetska ba{tina u rukama mladih”. Pored ostalih aktivnosti, tre}eg dana Foruma, Srbiju su sa projektom „Transromanika -

Svetsko nasle|e u rukama mladih“, predstavqali profesor Vladimir Majstorovi} i u~enici Andrea Stojanovi} i Jovana Ka{ovi} iz Prehrambeno-

„Svetska ba{tina sa tradicionalnom muzikom i plesovima“, gde su sve zemqe u~esnice imale priliku da na zanimqiv i edukativan na~in predstave svoju zemqu, turisti~ke potencijale, kulturu, pesmu i igru - pri~a profesor Majstorovi}. Posledweg dana Foruma organizovan je jo{ jedan Model Komiteta svetske ba{tine za mlade, a profesori su imali sastanak na temu usvajawa preporuka i zakqu~aka Drugog omladinskog foruma za Svetsku ba{tinu UNESKO-a, kao i promociju Svetske ba{tine i obrazovnog programa u {kolama pod nazivom “Svetska ba{tina u rukama mladih”, rekao je Majstorovi}, istakav{i da }e nova znawa, iskustva i prijateqstva biti odli~na osnova za saradwu na zajedni~kim projektima. N. R.


7

DRU[TVO

PETAK 10. MAJ 2013. GODINE

RASPISAN KONKURS ZA DODELU PODSTICAJNIH SREDSTAVA U POQOPRIVREDI

BESPOVRATNA I DIREKTNA FINANSIJSKA PODR[KA omisija za dodelu podsticajnih sredstava u poqoprivredi raspisala je konkurs i pozvala poqoprivredne proizvo|a~e koji ispuwavaju uslove, da do 30. juna konkuri{u za direktnu i bespovratnu finansijsku podr{ku iz buxeta Grada, namewenu za pokretawe, obnavqawe i unapre|ewe poqoprivredne proizvodwe, za subvencionisawe kamata za kratkoro~ne dinarske kredite i za sufinansirawe rada organizacija koje se bave mati~nom evidencijom i selekcijom u sto~arstvu. Pravo na ovaj vid pomo}i imaju poqoprivredni proizvo|a~i i ~lanovi wihovih doma}instava koji imaju prebivali{te na teritoriji ^a~ka, koji se iskqu~ivo bave poqoprivrednom proizvodwom i pod uslovom da je wihovo gazdinstvo upisano u Registar poqoprivrednih gazdinstava. Finansijska sredstva iz gradske kase namewena su za podsticaj razvoja poqoprivrede u slede}im oblastima: povrtar-

K

KO NENAMENSKI TRO[I, VRA]A PARE! Komisija za dodelu podsticajnih sredstava i Gradska uprava za lokalni ekonomski razvoj strogo }e kontrolisati da li su korisnici namenski potro{ili sredstva dobijena iz gradskog buxeta. U slu~aju da ih proizvo|a~i upotrebe za investicije i namene za koja im nisu bila odobrena, mora}e u celosti da ih vrate. Odlukom je predvi|eno i da oni proizvo|a~i koji su lane koristili ove subvencije, nemaju pravo da za wih konkuri{u i u 2013. godini. O rezultatima konkursa i o visini sredstava, o kojoj, na predlog resorne komisije, odlu~uje gradona~elnik, svi u~esnici }e biti obave{teni najkasnije do 20. jula.

skoj, sto~arskoj, vo}arskoj i ratarskoj proizvodwi i u sektoru prera|iva~ki kapaciteti. Povrtari imaju pravo da konkuri{u za sredstva potrebna za podizawe plastenika i staklenika, koje }e Grad subvencionisati do polovine vrednosti investicije, kolika je pomo} predvi|ena i za nabavku i instalirawe opreme za plaste-

ni~ku i stakleni~ku proizvodwu. Osim toga, ovi proizvo|a~i mogu ra~unati i na finansijsku podr{ku prilikom izgradwe mini akumulacija, kopawa bunara i nabavke opreme za navodwavawe, tako|e u iznosu do 50 odsto od vrednosti ulagawa. Odlukom o uslovima i na~inu kori{}ewa podsticajnih sredstava u poqoprivre-

POTREBNA DOKUMENTA Podnosioci prijava za ostvarivawe prava na finansijsku podr{ku, uz popuwen konkursni obrazac, koga mogu dobiti na {alteru broj 8 u nadle`noj gradskoj upravi, do 30. juna Komisiji za dodelu podsticajnih sredstava u poqoprivredi (Ulica `upana Stracimira broj 2, 32.000 ^a~ak) treba da dostave i slede}u prate}u dokumentaciju: dokaz o vlasni{tvu ili drugom na~inu kori{}ewa poqoprivrednog zemqi{ta (list nepokretnosti, ugovor o zakupu), potvrdu o registraciji gazdinstva, potvrdu poreskih organa da je podnosilac prijave platio poreze, doprinose i druge javne da`bine i fiskalni ra~un i fakturu o realizaciji investicije. Potencijalni korisnici podsticajnih sredstava sve potrebne informacije o konkursu i uslovima prijavqivawa mogu dobiti u kancelariji broj 108 Slu`be za poqoprivredu u SG, ili putem telefona 032/309 - 135.

^A^AK PRVI GRAD U SRBIJI SA GRA\ANSKIM BUXETOM

KAKO VLAST UPRAVQA JAVNIM FINANSIJAMA a~ak je prvi grad u Srbiji koji je dobio Gra|anski buxet, vodi~ kroz buxet za gra|ane koji na jednostavan i razumqiv na~in obja{wava kako se upravqa novcem na lokalnom nivou. Gra|anski buxet objavqen je na zvani~nom sajtu grada ^a~ka, u nameri da se gra|anima pribli`i sistem lokalnog buxeta i objasni im na {ta se tro{i novac prikupqen oporezivawem stanovnika grada. Gra|anski buxet ^a~ka izra|en je u saradwi sa organizacijom CRTA (Centar za istra`ivawe, transparentnost i odgovor-

^

nost), u okviru inicijative “Prati pare!”. CRTA je u okviru inicijative „Prati pare!“ razvila model Gra|anskog buxeta, koji na jednostavan, gra|anima lako razumqiv na~in, predstavqa buxetske prioritete i upoznaje ih sa planovima lokalnih vlasti u oblasti upravqawa javnim finansijama. Ciq te inicijative jeste da se gra|anima pribli`e lokalni buxeti i time podstakne wihovo aktivno u~e{}e u buxetskom procesu, kao i da se promocijom primera dobre prakse i odgovornog upravqawa lo-

kalnim buxetima uti~e na pove}awe poverewa gra|ana u lokalne institucije. Kroz gra|anski buxet vlasti mogu da objasne koji je nivo vlasti odgovoran za sprovo|ewe razli~itih funkcija i aktivnosti i kao takav mo`e biti od neprocewive va`nosti u dijalogu vlade i gra|ana. Gra|anske buxete izradili su do sada, u saradwi sa organizacijom CRTA, Prijepoqe, beogradske op{tine Zvezdara i Palilula, a u procesu izrade je i Gra|anski buxet Novog Sada, Vr{ca, Ni{a i Para}ina.

di u 2013. godini, koju su na pretposledwoj sednici usvojili odbornici SG, predvi|eno je da do 50 odsto sredstava od vrednosti investicije mogu bespovratno dobiti i sto~ari za nabavku laktofriza, muzilica, hranilica, pojilica, me{aona sto~ne hrane i proizvo|a~i koji kupovinom kvalitetnog priplodnog materijala `ele da unaprede genetski potencijal u govedarstvu, ov~arstvu, sviwarstvu i `ivinarstvu. Grad }e finansirati do 50 odsto i od vrednosti investicija u vo}arskoj proizovdwi (nabavku ma{ina i opreme za za{titu biqa, kopawe bunara, podizawe mini akumlacija, kupovinu sadnog materijala i protivgradnih mre`a). Kako je u javnom pozivu navedeno, ratari mogu konkurisati za podsticajna sredstva neophodna za nabavku semenskog materijala, opreme za navodwavawe, pokri}e tro{kova kopawa bunara i ra~unati na pomo} iz buxeta, tako|e do 50 odsto od vrednosti ulagawa. Za ve}u pomo} na neki na~in bi}e uskra}eni proizvo|a~i koji nameravaju da nabave ma{ine i opremu za ratarstvo, za koje su predvi|ene subvencije do 30 odsto od wihove vrednosti. Skup{tinskom odlukom “obuhva}eni” su i proizvo|a~i koji planiraju da se zadu`e i sredstvima iz kratkoro~nih kredita nabave mehanizaciju, seme, sadni materijal, mineralna |ubriva, foliju za plastenike, muzilice, hranilice... Pod uslovom da su nosioci registrovanih gazdinstava, mogu o~ekivati pomo} Grada u vidu subvencionisanih kamata na te kredite u iznosu od 10 procentnih poena kamatne stope na godi{wem niovu. Konkurs za subvencionisawe kamata bi}e otvoren najdu`e do 31. oktobra 2013. godine, odnosno “zatvoren” i ranije, ukoliko sredstva za ove namene budu pre potro{ena, o ~emu }e gradska komisija blagovremeno obavestiti poslovne banke ukqu~ene u ovaj posao. M. N.


8

SELO

PETAK 10. MAJ 2013. GODINE

NOVA UREDBA MINISTARSTVA POQOPRIVREDE

SISTEMSKA KONTROLA ZEMQI[TA osle pauze od godinu dana, ponovo je iza{la Uredba o besplatnoj sistemskoj kontroli poqoprivrednog zemqi{ta. Poqoprivrednici mogu da donesu uzorke zemqi{ta u Poqoprivrednu savetodavnu i stru~nu slu`bu na kompletnu analizu. Za razliku od ranijeg perioda, prekinut je program kalcifikacije zemqi{ta, pa }e poqoprivrednici morati samostalno, ili uz pomo} lokalnih samouprava, da iznesu ovaj tro{ak. - Pored zahteva i uzoraka zemqi{ta, poqoprivrednici su du`ni da dostave i dva obrasca, koje uzimaju u Trezoru, a koji potvr|uju da je wihovo gazdinstvo komercijalno i aktivno i daju kompletan spisak wihovih katastarskih parcela. To je novina i otuda skre}emo pa`wu poqoprivrednicima na tu stavku, kako bi u{tedeli vreme i zavr{ili kompletnu proceduru jednim dolaskom u Poqoprivrednu slu`bu - isti~e Milan Damqanovi} iz Poqoprivredne slu`be u ^a~ku.

PIJA^NI BAROMETAR

P

POVR]E krompir 70 - 90 dinara mladi krompir 150 - 160 pasuq 300 paprika 400 paradajz 230 - 250 krastavac 150 - 200 praziluk 100 rotkva 50 - 60 tikvice 150 - 200 brokoli 250 - 300 kupus 80 - 90 karfiol 200 - 250 per{un 30 {argarepa 80 cvekla 100 - 120 zelena salata 15 - 35 spana} 30 - 70 crni luk 50 - 70 mladi crni luk 20 beli luk 300 rotkvice 30 - 40

SAVET STRU^WAKA

SU[EWE LETORASTA MALINE brdsko-planinskim podru~jima Moravi~kog okruga proizvo|a~i se `ale na pojavu zakr`qalosti i isu{ivawa vrhova letorasta maline. Kako isti~e Branko Tanaskovi} iz Poqoprivredne savetodavne i stru~ne slu`be u ^a~-

U

ku, to je veoma ozbiqan problem, ako se uzme u obzir da oni daju najve}i rod maline. Jedan od mogu}ih razloga je nepripremqenost maline za prezimqavawe. U mraznim podru~jima na pojavu ovakvih o{te}ewa uticali su i pozni

prole}ni mrazevi. Na{i proizvo|a~i iz neznawa koriste dosta azotnih |ubriva u osnovnom |ubrewu, ali i prihrani maline, {to je pogre{no i nedopustivo, ako se ima u vidu da govorimo o kalijumovoj biqci. Za rast, razvoj, cvetawe i plodono{ewe ova vo}na vrsta najvi{e koristi kalijuma, azota i fosfora. Poqoprivredna savetodavna i stru~na slu`ba u ^a~ku }e svim registrovanim poqoprivrednicima, koji se bave ovom vr-

stom proizvodwe, iza}i u susret i obaviti kompletnu analizu uzoraka zemqi{ta sa wihovih parcela, kako bi na osnovu tih rezultata mogli na adekvatan na~in da prihrane malinu i postignu boqe efekte u proizvodwi. - Skrenuo bih pa`wu vo}arima da ne koriste |ubriva za prihranu koja u sebi imaju previ{e azota, ve} da odaberu KAN ukoliko imaju maliwake na kiselijem zemqi{tu ili |ubriva sa amonijum nitratom.

VO]E suve {qive 250 jabuke 20 - 80 jagode 200 - 250 ju`no vo}e 100 - 200 orasi 1.200

Osim toga, preporu~ujem da ukupnu koli~inu |ubriva namewenu prihrani raspodele na tri dela. Nakon |ubrewa u fazi intenzivnog porasta letorasta, druga prihrana se obavqa u fazi pre cvetawa, a tre}a pred zrewe maline. Na taj na~in }e prakti~no rasporediti koli~inu aktivnih materija |ubriva i dati vo}ki jak stimulans za kasnije sazrevawe - rekao je Tanaskovi} u izjavi za “^a~anski glas�. V.S.

MLE^NA PIJACA projino bra{no 100 pili}i 350 jaja 12 - 15 kajmak 500 - 700 sir 300 - 400 pr{uta 1.200 - 1.700 slanina 350 - 800 suxuk 850

STO^NA PIJACA teli}i - nema tovqenici 180 - 200 prasi}i 250 - 260 ovce 100 - 110

jagwad 280 p{enica 32 je~am 40 kukuruz 32


PETAK 10. MAJ 2013. GODINE

9

SELO

RASPROSTRAWENOST VIRUSA [ARKE [QIVE U SRBIJI

JEDINSTVENA ISTRA@IVAWA U SVETU u~estvovali u realizaciji ovog projekta su dr Svetlana Paunovi}, nau~ni savetnik i direktor Instituta, i sada ve} dr Jevremovi}. Doktorskom disertacijom pod naslovom „Rasprostrawenost PPV-D i PPV-Rec sojeva virusa {arke {qive (Plum pox virus) u Srbiji i dinamika wihovog {irewa u zasadu {qive“, na{ sagovornik je stekao titulu doktora biotehni~kih nauka oblast za{tite biqa i prehrambenih proizvoda. - Prvi deo disertacije se odnosi na utvr|ivawe ra{irenosti sojeva {arke u zasadima {qive i kajsije u Srbiji. U periodu od 2008. godine standardizovanom procedurom je sakupqeno i analizirano ukupno 283 uzoraka li{}a {qive i kajsije iz vi{e od 90 zasada u najzna~ajnijim podru~jima wihovog gajewa u Srbiji. Uzimaju}i u obzir i istra`ivawa iz magistarske teze ukupan broj analiziranih uzoraka je 468.

U strukturi vo}arstva Srbije ko{ti~ave vo}ke zauzimaju prvo mesto. Zahvaquju}i povoqnim zemqi{nim i klimatskim uslovima, kao i ekonomskoj koristi, {qiva je odavno vode}a vo}na vrsta u na{oj zemqi. Nekada{wa Jugoslavija je bila najve}i proizvo|a~ plodova {qive u svetu. Sa prose~nom godi{wom proizvodwom od 550.000 tona plodova Srbija se danas nalazi na tre}em mestu, iza Kine i SAD-a. Godi{wa proizvodwa plodova breskve i kajsije je znatno skromnija - ka`e dr Darko Jevremovi}, istra`iva~ ~a~anskog Instituta za vo}arstvo.

- [arka {qive, koju prouzrokuje virus {arke {qive (Plum pox virus – PPV), ekonomski je najzna~ajnija virusna bolest ko{ti~avih vo}aka. Velike {tete nanosi gajewu osetqivih sorti {qive, kajsije i breskve. U Evropi je zara`eno vi{e od 100 miliona stabala ko{ti~avih vo}aka, dok je prema procenama, u na{oj zemqi od ukupnog broja stabala {qive zara`eno preko 60 odsto. Ova bolest je u Srbiji prisutna skoro 80 godina. Na bazi biolo{kih, serolo{kih, molekularnih i epidemiolo{kih karakteristika do sada je opisano osam sojeva virusa {arke, dok je u Srbiji potvr|eno prisustvo tri soja: PPV-M, PPV-D i PPV-Rec. Virus {arke {qive se prenosi zara`enim sadnim materijalom i lisnim va{ima - podse}a dr Darko Jevremovi}. Kod osetqivih sorti {qive {arka izaziva smawewe kvaliteta plodova i wihovo prerano opadawe. Smawewe prinosa kod osetqivih sorti {qive, kao {to je po`ega~a, mo`e biti i 80-100 odsto. [tete koje {arka pri~iwava zavise od vi{e faktora: osetqivosti gajene vrste i sorte, prisutnog soja virusa, primewenih agro i pomotehni~kih mera, kao i mera kontrole ovog virusa. U na{oj zemqi ovo je najva`nija bolest {qive, a od maweg zna~aja je za proizvodwu kajsije i breskve. - Prema nekim procenama, danas su u strukturi srpskog {qivarstva zastupqene: autohtone rakijske sorte (30%), po`ega~a (25%), stenley (20%), ~a~anska rodna (10%), ~a~anska lepotica (10%) i ostale sorte (5%). Za posledwih 100 godina udeo po`ega~e je sa 90 odsto pao na 25 odsto. I pored svestrane upotrebne vrednosti plodova po`ega~e, je-

nih izolata, {to omogu}ava utvr|ivawe jasne sledqivosti putawe wihovog {irewa. Istra`ivawa u zasadu su dopuwena i analizom brojnosti i vrsta lisnih va{i koje pose}uju eksperimentalnom zasadu. Ovaj tip istra`ivawa, primenom ove metodologije, do sada nije sproveden nigde u svetu - isti~e dr Jevremovi}. Prema wegovim re~ima, rezultati istra`ivawa ove disertacije dali su nova saznawa o koegzistenciji sojeva virusa {arke u zasadima {qive i kajsije u Srbiji, kao i o karakteristikama {irewa i kompeticiji PPV-Rec i PPV-D sojeva u eksperimentalnom zasadu {qive iz internih i eksternih izvora zaraze u po~etnim godinama. Dokazano je da su osnovni izvor zaraze u novopodignutom zasadu {qive zara`ena stabla koja se nalaze u wegovoj neposrednoj okolini. Time je potvr|eno da zdrav sadni materi-

Detaq iz eksperimentalnog zasada dan od glavnih faktora za weno potiskivawe iz proizvodwe je wena velika osetqivost prema virusu {arke {qive - napomiwe na{ sagovornik. Pored direktne {tete koju {arka nanosi plodovima, velike tro{kove iziskuju sanitarna kontrola, pregledi i programi iskorewivawa virusa {arke. Prema procenama, tro{kovi i

U Institutu za vo}arstvo u ^a~ku se na prou~avawu {arke {qive radi intenzivno i u kontinuitetu skoro 60 godina, kroz realizaciju doma}ih i me|unarodnih projekata. Rezultat aktivnosti u okviru jednog nacionalnog i jednog me|unarodnog projekta je i doktorska disertacija mr Darka Jevremovi}a, istra`iva~a-saradnika ~a~anskog

STEKAO PO[TOVAWE ME\UNARODNIH NAU^NIKA - Institut je dobio jo{ jednog doktora nauka - Darka Jevremovi}a, koji je kao vrlo vredan i odgovoran istra`iva~, pro{ao put kakav bi trebalo da pro|e svaki istra`iva~. Najpre je volontirao u Insitutu, potom je izvesno vreme bio stipendista mninistarstva, pa se zaposlio na neodre|eno. Uprkos tome, on je pokazao maksimalnu ozbiqnost i odgovornost. Iako je zavr{io Agronomski fakultet, veoma brzo je usvojio sve molekularne metode koje su neophodne za primenu u detekciji, karakterizaciji patogena vo}aka, me|u kojima su i virusi koji su opasni i za vo}ke. Jedan od wih je virus {arke {qive, na kojoj je Darko radio. U okviru me|unarodnih projekata, na kojima je bio anga`ovan, pokazao je da je kompetentan istra`iva~. Stekao je veliko po{tovawe i divqewe i nau~nika iz me|unarodne zajednice, a rezultati wegovog istra`ivawa zna~ajni su za borbu protiv ove virusne bolesti koja napada ko{ti~ave vrste vo}a - sa ponosom ka`e dr Svetlana Paunovi}, direktorka Instituta.

{tete u vezi sa {arkom u posledwih 30 godina prema{uju 10 milijardi evra na svetskom nivou. U reonima gde je procenat zaraze nizak, ili gde se patogen tek pojavio, ~ine se veliki napori da se bolest iskoreni. Rasprostrawenost, brzina {irewa i velike ekonomske {tete koje pri~iwava u~inili su da virus {arke {qive postane predmet istra`ivawa brojnih nau~nih centara {irom sveta.

Instituta. Istra`ivawa su finansijski pomogli Ministarstvo prosvete, nauke i tehnolo{kog razvoja Republike Srbije, kroz projekat „Stvarawe i o~uvawe geneti~kog potencijala kontinentalnih vrsta vo}aka“, kao i Evropska komisija kroz FP7 projekat „SharCo“, u ~ijoj realizaciji je u periodu 2008-2012. godine bilo ukqu~eno 17 nau~nih institucija iz 11 evropskih zemaqa. Istra`iva~i iz Srbije koji su

Simptomi virusa {arke na plodovima po`ega~e Ova istra`ivawa predstavqaju najobimnija i najkompletnija istra`ivawa rasprostrawenosti sojeva virusa {arke {qive primenom savremenih molekularnih metoda u nekoj zemqi, ne samo u Evropi, ve} i u svetu. Drugi deo disertacije se bavi ispitivawem dimanike {irewa PPV-D i PPV-Rec sojeva virusa {arke u direktnoj kompeticiji. U eksperimentalnom zasadu {qive sorte ~a~anska lepotica, koji je za ovu svrhu podignut u selu Ostra nedaleko od ^a~ka, istra`ivawa su sprovedena u periodu 2008-2011. godine. Ciq istra`ivawa je bio utvrditi kako se ovi sojevi virusa {arke {qive {ire u zasadu, sa zara`enih stabala koja se nalaze u samom zasadu (interni izvor zaraze), kao i sa stabala koja se nalaze u wegovoj okolini (eksterni izvor zaraze). U istra`ivawima su primewene serolo{ke i molekularne metode detekcije i karakterizacije virusa {arke, koje su dopuwene sekvencionirawem odgovaraju}eg dela genoma utvr|e-

jal, koji je osnova vo}arske proizvodwe, nije dovoqan da obezbedi sigurnu proizvodwu i trajno zdrav status vo}aka, ve} je i prostorna izolacija novih zasada vrlo bitan faktor spre~avawa i/ili usporavawa zaraze virusom {arke. Udaqenost novog zasada od izvora zaraze koja je u eksperimentu iznosila 70 metara, pokazala se nedovoqnom. Preporuka je da se, ukoliko je to mogu}e, novi zasadi podi`u na ve}oj udaqenosti (bar 150-200 metara) od postoje}ih zasada, savetuje na{ sagovornik. Odabirom komercijalno prihvatqivih otpornih ili tolerantnih sorti, zasnivawem vo}waka sa bezvirusnim sadnicama i odgovaraju}om prostornom izolacijom od drugih zasada ko{ti~avih vo}aka, uz primenu svih drugih agro i pomotehni~kih mera, kao i hemijskom za{titom, mo`e se obezbediti kvalitetna i savremena proizvodwa plodova {qive, kajsije i breskve, nagla{ava dr Jevremovi}. N. R.


10

PETAK 10. MAJ 2013. GODINE

OBRAZOVAWE

GIMNAZIJALAC NIKOLA ZARI] POBEDNIK REPUBLI^KOG TAKMI^EWA IZ FIZIKE

UZ POMO] FIZIKE BOQE RAZUME POJAVE OKO SEBE sam i{ao postepeno, svake godine unapre|ivao znawe i sazrevao kao fizi~ar - kazuje daroviti mladi}, koji upravo sutra odlazi i na republi~ko nadmetawe iz hemije. Svoje interesovawe za fiziku vidi kao posledicu radoznalosti, potrebe da razume pojave oko nas, da shvati kako se i za{to ne{to de{ava. - Kao dete sam od starijih stalno tra`io obja{wewa, ni{ta nisam uzimao zdravo za gotovo i nekada sam im mo`da i dosa|ivao svojim pitawima. Za prirodne nauke sam se zainteresovao preko brata Stevana, koji je od mene stariji dve i po godine. On je iz Gimnazije iza{ao kao |ak generacije, a sada je na prvoj godini Elektrotehni~kog fakulteta u Beogradu. Veoma rano je po~eo da ide na takmi~ewa i posti`e dobre rezultate, a ja sam ga sledio pri~a Nikola nagla{avaju}i da je wega i brata za matematiku i fiziku zainteresovala majka Dijana, koja je u mladosti u ^a~ku studirala elektrotehniku, ali nije stigla do diplome. Od mladi}a opredeqenog za nauku o~ekivalo bi se da nema vremena za mladala~ke zabave i razbibrige. Ali, na{ sagovornik je daleko od svake vrste otu|enosti. - Volim dru{tvo i izlaske, nikada ih nisam zanemarivao. To me relaksira, daje mi snagu. Najva`nije je imati plan, dobro rasporediti vreme i sve se stigne - uveren je Nikola, koji se u slobodnom vremenu bavi i glumom. U planu mu je da studira fiziku, ali nije iskqu~eno, ka`e, da `ivotni poziv prona|e i u nekoj drugoj, ali obavezno srodnoj oblasti. E. V.

Takmi~i se jo{ od ni`ih razreda osnovne {kole, a ove godine se Nikola Zari}, u~enik drugog razreda ~a~anske Gimnazije, prirodno - matemati~kog smera, uhvatio u ko{tac sa tri republi~ka takmi~ewa o {to na republi~kom takmi~ewu iz matematike, prvom po redu, nije postigao zapa`eni rezultat nije ga obeshrabrilo. Nikola je ubrzo ponovo oti{ao u Beograd, na nadmetawe iz fizike, tako|e dr`avnog ranga, i ovoga puta pobedio u kategoriji takmi~ara svoga uzrasta. - Dovoqno sam radio i ovakav uspeh je proporcionalan ulo`enom trudu - sa`eto }e sedamnaestogodi{wi mladi} koji je na prethodnim takmi~ewima iz istog predmeta, op{tinskom i okru`nom osvojio po sto poena. Pripremaju}i se, dodaje, koristio je literaturu za matemati~ku gimnaziju, a dragocenu pomo} pru`ile su mu gimnazijske profesorke fizike Marija Mutavxi} i Irena Stevanovi}. Na takmi~ewima iz matematike u~estvuje jo{ od ~etvrtog razreda osnovne, a kasnije je svojim takmi~arskim duhom obuhvatio i fiziku. - I u osnovnoj {koli sam stizao do dr`avnog nivoa, ali nisam zauzimao visoka mesta. Pro{le godine, u prvom gimnazije, bio sam drugi na republi~kom iz fizike, a ovogodi{wi rezultat je najboqi do sada. To zna~i da

T

U QUBI]U UO^I VASKRSA

OSNOVANO ZAVI^AJNO DRU[TVO „GREBI]I” Me|u planiranim aktivnostima su negovawe tradicije i starih obi~aja, ali i afirmacija ovog kraja i poboq{awe uslova za `ivot me{tana a osniva~kom skupu, 4. maja u Domu kulture u Qubi}u, za predsednika Skup{tine Dru{tva starosedelaca Qubi}a “Grebi}i” izabran je

N

Milan Rackovi}, dok }e na ~elu Izvr{nogodbora biti Slavoqub Petrovi}. Ideja o osnovawu dru{tva potekla je od starosedelaca, u koje se svrstavaju osobe ~ije familije u Qubi}u `ive od pre 1940. godine, ali wegovi ~lanovi mogu da postanu i ostali pojedinci koji borave u ovom mestu ili van wega. - Nije nam namera da bilo koga diskvalifikujemo. Mi qude ne delimo prema naciji, mestu ro|ewa i veroispove-

sti ve} samo na dobre i lo{e - nagla{ava predsednik Izvr{nog odbora, napomiwu}i da je novonastalo dru{tvo nevladina i neprofitabilna organizacija u kojoj za politiku ne}e biti mesta. “Grebi}i” }e se, predvi|eno je programom dru{tva, baviti o~uvawem tradicije, prikupqawem i objavqivawem gra|e o Qubi}u i starim Qubi}anima, poboq{awem uslova `ivota u ~etiri mesne zajednice, organizovawem dru`ewa raznim povodima i humanitarnim aktivno-

stima. Qubi}, navodi Petrovi}, ima oko 20.000 `iteqa, od kojih se svega deset odsto mo`e svrstati u starosedeoce. Na osniva~koj skup{tini su, pored ostalih Qubi}ana, govorili Dragan Stefanovi}, Rodoqub Petrovi}, Miladin Vukosavqevi} i Vesna Veqovi}a, a skupu je, kao predstavnik lokalne uprave, prisustvovao Aleksandar Da~i}, pomo}nik gradona~elnika za dru{tvene delatnosti. E. V.

REZULTATI OKRU@NOG NADMETAWA

U^ENICI SE TAKMI^ILI U LEPOM GOVORU a okru`nom takmi~ewu u lepom govoru, 8. maja u Regionalnom centru za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovawu, u~estvovala su 44 u~enika osnovnih i sredwih {kola, razvrstana u pet uzrasnih kategorija. U prvoj kategoriji (prvi i drugi razred) najuspe{nija je bila Milica \or|evi} (O[ “Desanka Maksimovi}” u Gorwem Milanovcu), drugo mesto je zauzela Jana Stolica (O[ “Ivo Andri}” u Prawanima), a tre}e Danilo ]ur~i}, u~enik O[ “Milinko Ku{i}” u Ivawici. Me|u u~enicima tre}eg i ~etvrtog razreda najve}u ocenu `irija dobila je Mina Ze~evi} (~a~anska {kola “Filip Filipo-

N

vi}”), sledi je Milo{ Obradovi}, iz iste {kole, dok su tre}eplasirani Iva Blagojevi} (O[ “Desanka Maksimovi}”) i Sofija ^ubrilovi} iz {kole “Vuk Ka-

raxi}” u ^a~ku. Od u~enika petog i {estog razreda (tre}a uzrasna grupa) za pobednika u lepom govoru progla{en je Vladimir Kandi} (O[

“Milica Pavlovi}”), na drugom mestu je Sofija Dimitrijevi}, iz iste {kole, a tre}eplasirana Teodora Toma{evi}, u~enici {kole “Kraq Aleksandar I”.

U kategoriji sedmaka i osmaka pobednio je Stefan Vukovi} (O[ “Stepa Stepanovi}” u Gorwoj Gorevnici), Dijana Heger ( O[ “Kraq Aleksandar I”) osvojila je drugo, dok se na tre}e mesto plasirala An|ela Poledica iz O[ “Filip Filipovi}”. Najuspe{niji sredwo{kolac je Nikola Jankovi} (Gimnazija ^a~ak), a slede ga Filip Qubojevi} iz S[ “Draga~evo” i Ivana Paunovi}, u~enica Medicinske {kole u ^a~ku. Organizatori ovog takmi~ewa su organizacija “Prijateqi dece”, “De~iji savez”, Regionalni centar i [kolska uprava, a kwige - nagrade za najboqe u~esnike obezbedio je Grad. E. V.


PETAK 10. MAJ 2013. GODINE

marketing 032/342-276

MARKETING

11


12

PETAK 10. MAJ 2013. GODINE

DRU[TVO

IZ PORODI^NIH ALBUMA

SE]AWE NA MIHAILA PROFESORA PRAVNOG Precima je vezan za Sanxak, ro|ewem za ^a~ak, a za qubav prema Ivawici “krivicu� snosi prijateqstvo sa lekarom Bo`om Spasovi}em, koje je za~eto u mladosti i sa godinama postajalo sve ja~e. Zato ne}emo pogre{iti ako ka`emo da je dr Mihailo Konstantinovi} (1897 1982), vrhunski stru~wak u oblasti pravnih nauka, univerzitetski profesor i ministar uo~i Drugog svetskog rata, imao ~ak tri zavi~aja. ihailov otac Ilija poti~e iz ^elica, u novovaro{koj op{tini, a majka Pava iz familije Ratkovi} u prijepoqskom selu Ku~inu. Ubrzo posle ven~awa u Mile{evi, Konstantinovi}i su iz Sanxaka, svoje vekovne postojbine, morali da prebegnu u Srbiju, jer je Ilija do{ao u sukob sa turskom vla{}u.

M

SIN NADNI^ARA FRANCUSKI \AK U ^a~ku }e wih dvoje 1897. godine, dobiti sina Mihaila. Iako nadni~ari i oskudnog materijalnog stawa, roditeqi su bili uvereni da je za de~aka obrazovawe jedini ispravan put pa su ga, po zavr-

{etku osnovne {kole, dali u gimnaziju. Kao jedan od najboqih |aka, zavr{io je {est razreda, a onda, zbog izbijawa Prvog svetskog rata, bio prinu|en da privremeno prekine {kolovawe. Dobrovoqno se prikqu~io srpskoj vojsci i sa wom, kao i mnogi wegovi vr{waci, krenuo putem albanske golgote. Srpske |ake su na Krfu prihvatili Francuzi, pa je Mihailo bio jedan od onih Mihailo Konstantinovi} kao francuski koji su {kolovojnik, 1918. vawe nastaProfesor Konvili u s t u d i j e stantinovi} nije odustao, stantinovi} je stekao prijap r a v a . uspeo je nekako da stupi u mnoga priznawa, po~ev{i od teqskoj Ali, srp- francusku vojsku i u~estvoAlbanske spomenice i KraqevFrancuski stu- vao u bitkama na zapadnom skog ordena belog orla do Ordeskoj. U denti su, frontu. na zasluga za narod sa zlatLionu je smatraStudije nastavqa 1919, nom zvezdom i Sedmojulske maturiju}i da diplomira u roku, a u nagrade, u novoj Jugoslavirao i nije po- Francuskoj }e odbraniti i ji. Bio je dopisni upisao {teno da se doktorsku disertaciju sa ~lan JAZU. oni bave tezom iz rimskog prava. Sa kwigom dok zvawem doktora pravnih francuska mlade` nauka posta}e docent Pravratuje, organizovano od nog fakulteta u Subotici. francuske vlade zatra`ili Odatle je, kao vanredni da ih po{aqe na front. profesor, preme{ten u BeoNijednom od wih to nije grad i na Pravnom fakultebilo dozvoqeno, ali Kon- tu, 1937. godine, stekao sta-

Mihailo Konstantinovi} Klovis i Bo`idar Spasovi} @ofr, 7. avgust 1931. u Ivawici

U poznim godinama, Ivawica 1971.

tus redovnog profesora. PEDAGOG, NAU^NIK I MINISTAR Oni koji su za profesora imali Mihaila Konstatinovi}a o wemu su i po zavr{etku fakulteta govorili kao o velikom poznavaocu svoje struke, izvanrednom predava~u i li~nosti {iroke kulture. - On je govorio odmereno, jasno, zanimqivo, s onom otmeno{}u i elegancijom koje se obi~no pripisuju Francuzima i koje su

Beka, Radomir, Mihailo i Pava Konstantinovi}, Bo`o i Draga Spasovi}, u Ivawici 7. avgusta 1931.

tako retke u na{oj sredini. Bio je umeren, odmeren, razlo`an, otmen, qubazan, savr{enog pona{awa, {to je proizilazilo iz wegovog po{tovawa qudske li~nosti i iz wegove humanosti. Bilo je pravo u` i v a w e slu{ati ga kako govori i gledati ga kako postupa zabele`io je Radomir Luki}, koji je i sam postao omiqen profesor Pravnog fakulteta u Beogradu. Uo~i Drugog svetskog rata, Konstantinovi} je bio ministar bez portfeqa i ministar pravde u vladi Dragi{e Cvetkovi}a i jedan od idejnih tvoraca sporazuma Cvetkovi} - Ma~ek. Zbog neslagawa sa pristupawem Trojnom paktu dao je ostavku, a posle kapitulacije Jugoslavije, 1941. godine, izbegao u Egipat. Odatle je oti{ao u Palestinu, a onda od strane vlade u Londonu poslat u Tursku, radi prikupqawa materijala o ratnim zlo~inima u Jugoslaviji i prou~avawa pitawa odgovornosti za wih. Po povratku u Egipat, dobio je, od novog predsednika vlade dr Ivana [uba{i}a, poziv da stupi u vladu sporazuma Tito - [uba{i}, u svojstvu ministra spoqnih poslova, ali je ponudu odbio i, vrativ{i se u zemqu, nastavio da radi na fakultetu, kao


PETAK 10. MAJ 2013. GODINE

13

DRU[TVO

IZ PORODI^NIH ALBUMA

KONSTANTINOVI]A, FAKULTETA U BEOGRADU

Profesor Konstantinovi} sa prijateqima ispred ku}e u Ivawici, 6. maja 1966. godine

Moravi~ani na prijemu kod Mihaila Konstantinovi}a, ministra pravde u Vladi Kraqevine Jugoslavije, Beograd 1939.

{ef katedre za gra|ansko pravo, a u nekoliko navrata i dekan. U~estvovao je u izradi kapitalnih zakonskih tekstova, napisao kwigu marketing 032/342-276

“Obligacije i ugovori, skica za zakonik o obligacijama i ugovorima”, predvodio komisiju za izradu prvog Ustava FNRJ, ure|ivao ~asopis “Anale”.

Pave, koja je po profes i j i bila pravnik, i Radomira, kwi`evnika, filozofa i autora “Filozofije palanke” i “Bi}a i jezika”. Kada je re~ o prijateqima profe-

Mihailo je u Gimnaziji bio oslobo|en takse za svedo~anstvo, jer je “imovnog stawa - sirotog”

MIHAILO I BO@O ILI KLOVIS I @OFR U privatnom `ivotu, Mihailo Konstantinovi} je bio suprug Radojke - Beke i otac prerano preminule

sora Konstantinovi}a, nema sumwe da je prvo mesto pripadalo Bo`idaru Spasovi}u, uglednom ivawi~kom lekaru, sa kojim se sreo jo{ u klupama ~a~anske Gimnazije. Zajedno }e, u Prvom svetskom ratu, oti}i u dobrovoqce i sti}i do Francuske, gde je Bo`o, kao i wegova budu}a supruga Draga, studirao medicinu. Iz studentskih dana poti~u

i wihova “francuska imena”. Klovis (Mihailo) i @ofr (Bo`o) drugova}e tokom celog `ivota, a prijateqstvo }e se pro{iriti i na wihove porodice. Konstantinovi}i su preko Spasovi}a zavoleli Ivawicu i wene qude, svako leto provodili u ovoj varo{i i u woj 1965. godine sagradili ku}u. Posle Mihailove i Bekine smrti, u ivawi~ku varo{ je nastavio da dolazi wihov sin sa svojom porodicom. Radomir je preminuo 2011. godine, a ku}a - lekovita oaza dveju generacija Konstantinovi}a sada je vlasni{tvo wegove supruge Milice, koja je i sama svim srcem zavolela moravi~ki kraj. Fotografije koje objavqujemo ustupio nam je Aleksandar Nikoli}, ~ija je pokojna supruga Qiqana k}erka Bo`a i Drage Spasovi}. E.V.


14

SELO

PETAK 10. MAJ 2013. GODINE

DRAGAN XOKOVI], PROIZVO\A^ CVE]A IZ ^A^KA: OD HOBIJA DO PORODI^NOG BIZNISA

KVALITETOM DO SIGURNOG PLASMANA PROIZVODA

ragan Xokovi} i wegova supruga Sne`ana ve} dvadeset godina se uspe{no bave cve}arstvom. Qubav prema cve}u preto~ili su u porodi~ni posao od koga `ive i polako grade budu}nost za svoje sinove. Na 450 metara kvadratnih za{ti}enog prostora godi{we uzgajaju oko 50.000 sadnica cve}a. Kako tvrde u ovoj ~etvoro~lanoj porodici, ekonomska kriza je u protelih nekoliko godina nepovoqno uticala i na proizvodwu cve}a. U nekim boqim vremenima ova oblast privre|ivawa davala je daleko boqe finansijske efekte, ali u dana{wim uslovima, prozvo|a~i cve}a ostvaruju skromnije zarade i uglav-

D

nom nastoje da odr`e postoje}i obim proizvodwe. Svaka ve}a investicija na poqu uve}awa broja cvetnih sadnica predstavqa ograman rizik zbog ote`anog plasmana proizvoda i hroni~ne besparice koja vlada u narodu. Iako cene cve}a godinama unazad ne prate poskupqewe repromaterijala, kako tvrdi Dragan Xokovi}, ukoliko se neguje standardno dobar kvalitet cve}a i redovno prate savremeni svetski trendovi u proizvodwi i potra`wi cve}a - ovaj posao i danas mo`e biti solidan izvor egzistencije. - Na{a dr`ava forsira uvoz razli~itih roba i na taj na~in uni{tava doma}u proizvodwu. Ne mo`emo da ra~unamo na sigurnu pomo}, kao {to je to u nekim

SAVET ZA USPE[NU NEGU SURFINIJA - Prilikom kupovine surfinije trebalo bi da se obrati posebna pa`wa na kvalitet rasada. Jedna str{qika ne predstavqa dobar sadni materijal. Za razvitak biqke bitan je i izbor supstrata. Ne mo`e se o~ekivati da surfinija dobro napreduje u obi~noj zemqi. Biqke ne bi trebalo preterano zalivati, ve} pratiti wihove potrebe. Za dobru kondiciju surfinije i svakog drugog cve}a veoma je bitna i odgovaraju}a prihrana, koja se obavqa najmawe jednom sedmi~no. Prihrana se dozira u zavisnosti od veli~ine biqke - savetuje Dragan Xokovi}

razvijenijim dr`avama u svetu. Ako uzmemo za primer poqoprivredu, subvencije se uglavnom dele “na ka{i~icu”, tako da od wih i nema neke velike vajde. Seqak vi{e ne zna ni gde }e, ni {ta }e. Kad na mi{i}ima iznese proizvodwu - Boga moli da svoj trud unov~i, jer mu niko ne garantuje cenu, a ni plasman proizvoda. Na isti na~in funkcioni{emo i mi u cve}arstvu. Oslowamo se iskqu~ivo na sopstvene snage i trudimo se da kvalitetom pridobijemo kupca, dok cene na{ih proizvoda godinama miruju - ka`e Dragan, dodaju}i da bez ozbiqne analize tr`i{nih kretawa nema ni opstanka proizvodwe. To je bio i osnovni razlog da druga~ije organizuje proizvodwu. Umesto veoma {iroke ponude najrazli~itijih ba{tenskih i balkonskih biqaka, Xokovi}i su, oslu{kuju}i `eqe kupaca, odlu~ili da asortiman svedu na daleko mawi broj vrsta cve}a, me|u kojima dominantno mesto zauzima surfinija. - Mi smo prvi doneli surfiniju u ^a~ak. S obzi-

rom na klimatske promene, opredelili smo se i za neke nove sorte ovog cve}a. Uverili smo se da surfinije koje imaju sitniji cvet boqe podnose visoke temperature i pokazalo se da je potra`wa za ovom vrstom robe sve boqa. Pro{le godine smo proizveli i plasirali na tr`i{tu Moravi~kog okruga tri i po hiqade ovih izuzetno lepih biqaka. Za ovu sezonu smo udvostru~ili wihov broj - ka`e iskusni ~a~anski proizvo|a~ cve}a, obja{wavaju}i da stari, ali i novi kupci, naj~e{}e dolaze kod wih ku}i da na licu mesta odaberu cve}e, iako ga tokom ~itave sezone svakodnevno mogu kupiti i na ~a~anskoj pijaci. Xokovi}i su ranijih godina za zagrejavawe staklenika i plastenika koristili ugaq, ali su zbog lo{ijeg kvaliteta ovog energenta bili prinu|eni da pre|u na drvo. Bez obzira na to, svake zime se utro{e ogromne koli~ine ogreva, pa je grejawe itekako optere}uju}a stavka za ovu vrstu proizvodwe, posebno u uslovima enormno niskih temperatura. Tu su

i uvozna semena, kao i supstrati, kojima cena svake godine raste. - Sve poskupquje, izuzev na{eg proizvoda. Ipak, ja se dr`im one devize da dobra roba mo`e da postigne i ja~u cenu. Recimo, surfinije su preplavile pijacu i wihova cena se kre}e oko 250 dinara. Mi smo na{e surfinije prodavali na Gradskom trgu po 350 i 400 dinara. Uspeli smo da se specijalizujemo za wihovu proizvodwu i na{ kvalitet je neosporan. Rasad ba{tenskog cve}a uglavnom prodajemo po ceni od 30 dinara po komadu. Jedino je „vinka“ zbog skupqeg semena i specifi~nog re`ima gajewa 50 dinara - ka`e Dragan. On isti~e da i ove godine kasni prodajna sezona za petnaestak dana i da je prakti~no startovala

tek nakon praznika, {to predstavqa dopunski problem za sve proizvo|a~e cve}a. Dragana smo pitali koliko je jaka konkurencija u ovoj vrsti proizvodwe, s obzirom da je ~a~anski kraj postao poznat po cve}arstvu. Odgovorio je sasvim iskreno, povla~e}i jasnu crtu izme|u lojalne i nelojalne konkurencije. - Zdrava konkurencija u poslu nikome ne mo`e da smeta. Naprotiv, mo`e da bude samo podsticajna. Svi oni koji se ovim poslom bave povr{no i poku{avaju da zarade na koli~ini, a ne na kvalitetu cve}a, vrlo brzo, ve} u slede}oj sezoni, gube mu{terije. Pravim proizvo|a~ima pojava takvih nelojalnih konkurenata smeta, jer im oni obaraju i onako isuvi{e niske cene cve}arskih proizvoda. Ono {to nas te{i u takvim okolnostima je ~iwenica da kvalitet pobe|uje - tvrdi Dragan. Ako se po jutru dan poznaje, porodi~ni posao na imawu pored Spomen parka nastavi}e Draganov mla|i sin, dvadesettrogodi{wi Nikola, koji svakodnevno sa roditeqima nosi teret proizvodwe i plasmana cve}a. Stariji sin, dvadesetsedmogodi{wi Marko, po struci saobra}ajni tehni~ar, za sada ne u~estvuje u porodi~nom biznisu, jer je zaposlen na drugom mestu. Ne preti~e mu dovoqno vremena u kome bi mogao da se posveti cve}arstvu. V.S.


PETAK 10. MAJ 2013. GODINE

ako bi upozorili na nadolaze}e koncentracije polena, lekari i in`eweri tima Zavoda za javno zdravqe ^a~ak koji se bavi pra}ewem ovog alergena govorili su o wegovom monitoringu na teritoriji ^a~ka. ^a~ak je od 2008. godine ukqu~en u projekat koji se bavi pra}ewem koncentracije aeroalergenog polena, koji finansira Skup{tina Grada. Doktor Svetlana Raketi} specijalista mikrobiologije ZZJZ ^a~ak, rekla je da se svake godine vr{i kontinuirano pra}ewe koncentracije polena, po~ev{i od februara pa do kraja oktobra. - U tom periodu prolazimo kroz tri faze cvetawa razli~itih biqaka, tako da produkciju polena mo`emo podeliti na produkciju polena drve}a, trava i korova. Ti podaci se prikazuju na na{em sajtu jednom sedmi~no. Na sajtu se zapravo mo`e videti polenski semafor, koji prikazuje koncentraciju aeroalergenog polena i uvek se mo`e videti prognoza za narednu nedequ – naglasila je dr Raketi}, isti~u}i da podatke sa sajta moraju da koriste osobe koje su alergi~ne na polen. - Upravo ovim osobama je veoma bitno da znaju kolika je koncentracija polena u

K

„POLENSKI SEMAFOR” NA SAJTU ZZJZ ^A^AK Na sajtu Zavoda za javno zdravqe ^a~ak su prikazani podaci o koncentraciji polena u vazduhu, u vidu polenskog semafora. On prikazuje vrste biqaka i da li je koncentracija polena u visokim, sredwim ili niskim granicama. Lekari isti~u da “polenski semafor” omogu}ava da se kvalitetno organizuje `ivot alergi~ne osobe.

15

ZDRAVSTVO

PERIOD KONCENTRACIJE JAKIH AEROALERGENA

ZA[TITIMO SE OD POLENA

Jelena Milojevi}, dr Zorica Zate`i} ^elper i dr Svetlana Raketi}

vazduhu, kako bi mogli, u saradwi sa svojim lekarom, da organizuju sve svoje aktivnosti. Kod ovih alergija je veoma bitno da se smawi izlo`enost alergenu. Ako znate kada po~iwe produkcija polena na koji ste alergi~ni, onda svoj `ivot mo`ete organizovati da sve svoje aktivnosti obavqate u periodu kada tog alergena nema u vazduhu – ka`e dr Raketi}. O vrstama biqaka, koje su trenutno najve}i “proizvo|a~i” polena govorila je Jelena Milojevi} diplomirani in`ewer za{tite `ivotne sredine ZZJZ: - Pra}ewe polena po~elo je 4. februara. Ve} u martu se pojavquju polenova zrna

koja pripadaju drve}u. Uz lesku i jovu, brest i ~empres su bili u povi{enim koncentracijama. U nedeqi od 8. do 15. aprila imali smo prve pojave polena breze. Zabele`ene su povi{ene koncentracije breze, i do pet puta vi{e od dozvoqenih. Ve}

polovinom maja po~iwe polinacija trave, a od jula o~ekujemo koncentraciju ambrozije kao jednog od najja~ih alergena. Pedijatar alergolog Zorica Zate`i} ^elper rekla je da je breza sa stanovi{ta klini~ara najzna~ajnija, jer je izaziva~ najja~ih alergijskih reakcija. Polen drve}a, objasnila je doktorka, me|usobno ne reaguje ukr{teno, tako da ako ste alergi~ni na jednu vrstu drve}a niste na drugu, dok polen trava deluje ukr{teno. Ako ste alergi~ni na jednu vrstu trava, alergi~ni ste skoro na sve. - U na{em regionu najzna~ajniji je polen trava kao uzro~nik alergijskih reakcija, koje mogu biti veoma blage u vidu svraba nosa i o~iju, kijawa, svraba u{iju ili nepca, do mnogo ja~ih alergijskih reakcija u vidu stezawa u grudima, pa ~ak i astmati~nih napada. Morate biti edukovani, kako biste mogli da reagujete preventivno i da se za{titite od polena – rekla je dr Zate`i} ^elper, isti~u}i da je za edukaciju osoba koje su alergi~ne veoma zna~ajan semafor na sajtu ZZJZ ^a~ak. I. M.

EVROPSKA KAMPAWA PROTIV RAKA KO@E

U PONEDEQAK BESPLATAN PREGLED

vropska kampawa protiv raka ko`e bi}e odr`ana u ponedeqak 13. maja 2013. godine u ~itavoj Srbiji. U~estvova}e i doktori na Ko`nom odeqewu ~a~anske Bolnice, koji }e u ponedeqak besplatno pregledati sve zainteresovane gra|ane, od 13 do 15 sati. Pregledi se zakazuju putem besplatne telefonske linije na broj 0800 222 888. Ova humanitarna kampawa preventivnog karaktera odr`ava se pod nazivom “Euromelanoma 2013”, a Evropski dan borbe protiv raka ko`e organizuje se pod sloganom “Ugledajte spre~ite” u 20 gradova {irom Srbije, u dr`avnim i privatnim zdravstvenim ustanovama. Kampawa ima za ciq da pru`i informacije o prevenciji, ranoj dijagnostici i le~ewu raka ko`e. Riziku od melanoma iz-

E

lo`en je svako, neki vi{e nego drugi. U rizi~nu grupu spadaju osobe koje imaju svetlu ko`u i koje su sklone opekotinama od sunca, oni koji su zadobili opekotine od sunca u detiwstvu, osobe koje su izlo`ene intezivnom sun~evom zra~ewu u kra}em periodu, osobe koje koriste solarijume, oni koji imaju vi{e od 50 mlade`a, kao i pacijenti kojima su transplantirani organi. Evropska kampawa protiv raka ko`e je zapo~eta u Belgiji 1999. godine i pro{irila se na 29 zemaqa. Ovu incijativu vodi mre`a evropskih dermatologa koji rade besplatno i velikodu{no slu`e ciqu. Kampawu u Srbiji organizuje Udru`ewe dermatovenerologa Srbije u saradwi sa Euromelano-

ma Evrope i Evropskim udru`ewem za dermatolo{ku onkologiju (EADO), pod pokroviteqstvom Evropske akademije za dermatologiju i venerologiju (EADV) i Ministarstva zdravqa Republike Srbije. I. M.

OBELE@ENA NEDEQA PREVENCIJE POVREDA U SAOBRA}AJU

MALI[ANI U^ILI VOZA^E ^a~ku je, kao i u ostalim gradovima {irom Srbije, nedavno obele`ena Nedeqa prevencije povreda u saobra}aju. Organizator je bio Zavod za javno zdravqe ^a~ak, a podr{ku su im pru`ili mali{ani iz vrti}a “Mali kapetan”

U

i pripadnici Policijske uprave ^a~ak. Mali{ani su uz pomo} policajaca, zaustavqali vozila i voza~ima govorili o bezbednosti u saobra}aju. U Srbiji se u proseku dogodi vi{e od 60.000 saobra}ajnih nesre}a, u kojima 800 qudi izgubi `ivot.

Doktorka Qiqana Moji}evi} je podsetila da su naj~e{}i uzroci saobra}ajnih nezgoda nepropisna brzina, nepo{tovawe saobra}ajnih propisa, upotreba alkohola i nevezivawe sigurnosnih pojaseva. I. M.


16

ZDRAVSTVO

PRIPREMITE KO@U ZA SUN^AWE

PROLE]NA DETOKSIKACIJA ORGANIZMA

eki od najuspe{nijih, ali i najlak{ih puteva do uspe{ne detoksikacije kriju se u kuhiwi, to jest u ukusnom vo}u i povr}u. Organizam posle duge zime i te{kih prazni~nih specijaliteta vapi za dobrim „~i{}ewem”. Uz nekoliko trikova izbacite toksine iz tela bez mnogo muke, a stru~waci isti~u da }e vam ono posle tri nedeqe, koliko je naj~e{}e potrebno za potpuno navikavawe, biti veoma zahvalno.

N

Limunada Zapo~nite dan osve`avaju}im napitkom od blagog biqnog ~aja (bez kofeina) ili tople vode i sokom jednog limuna. Na taj na~in smawuje se kiselost organizma, a toksini „be`e”. Ova anti~ka tajna lepote i dobrog zdravqa je veoma jednostavan i prijatan na~in da telo hidriramo. Nutricionisti savetuju da probate da zamenite sir}e limunovim sokom. Salata }e biti podjednako ukusna i dodatno oboga}ena mineralima i C vitaminom, a time i neuporedivo zdravija. Kozmetika Ko`a upija sve iz raznoraznih preparata koje koristimo ili dodirujemo svakodnevno, a nezdrave materije dospevaju nam u organizam svaki put kada udahnemo. Na primer, brojni kozme-

PETAK 10. MAJ 2013. GODINE

sim {to }ete oja~ati va{ imunitet i poboq{ati op{te zdravqe, birawem odre|enih namirnica mo`ete pripremiti va{u ko`u za sun~awe. Kada se izla`ete suncu, ko`a polako ali postojano dobija sve tamniji ton, otpornija je na delovawe UV zraka, a ve} posle 10 do 15 minuta sun~awa, stvara se veoma va`an vitamin D, koji spre~ava osteoporozu, depresiju, rak prostate, rak dojke i plu}a, ima uticaja na dijabetes i gojaznost. Ipak, da biste se bezbedno sun~ali posle duge zime, va`no je da va{ organizam snabdete odre|enim nutritijentima, koji }e va{u ko`u pripremiti za tople zrake.

O

ti~ki proizvodi sadr`e sastojke koji mogu naru{iti zdravqe. Parfemi, toaletne vode i dezodoransi treba da miri{u, ostali proizvodi i ne ba{, tvrde stru~waci. Zato iz ormari}a u kupatilu izbacite sve proizvode u ~ijem sastavu na|ete re~ miris (fragrance), jer se u wemu nalazi i do 26 potencijalno toksi~nih supstanci. Vo}e i povr}e Meso i mleko, kao i proizvodi koji ih sadr`e, pove}avaju kiselost organizma, {to otvara vrata brojnim bolestima. Ako ne potpuno, makar nekoliko puta nedeqno odmorite telo i okrenite se zeleni{u, krastavcima i mahunarkama. Ako `elite ja~i efekat jedite {to je vi{e mogu}e sve`eg, termi~ki neobra|enog vo}a i povr}a, jer jedino {to mo`ete da izgubite je neki kilogram! Ne zaboravite ni na sve`e ce|ene sokove koji mogu biti ukusna, osve`avaju}a u`ina koja }e istovremeno pro~istiti svaku }eliju tela. Ve`bawe Jedan od aduta detoksikacije je znojewe. Izbacite toksine na dinami~nijem ~asu joge, u sauni, tr~e}i ili bave}i se nekom drugom fizi~kom aktivno{}u. I. M.

Beta karoten Ovo je jedan od najpoznatijih antioksidansa, a nalazimo ga u biqnim izvorima i algama. Beta karoten je “prirodni suncobran” jer {titi ko`u od opasnog ultraqubi~astog zra~ewa smawuju}i aktivnost slobodnih radikala koji nastaju emisijom UV zraka. Rezultati velikog broja eksperimentalnih studija ukazuju na to da beta karoten deluje za{titno protiv akutnih i hroni~nih manifestacija ko`nih o{te}ewa uzrokovanih izlagawem suncu. Bez obzira {to se o mehanizmu delovawa jo{ uvek raspravqa, unos beta karotena se pre izlagawa suncu preporu~uje {irom sveta. Vitamin C Jedno od zna~ajnijih novih dermatolo{kih otkri}a je sposobnost vitamina C da se “suprotstavi” negativnim posledicama izlagawa suncu. Vitamin C, kao mo}an antioksidans neutralizira slobodne radikale i tako spre~ava o{te}ewa na ko`i. Osim prevencije o{te}ewa, vitamin C igra va`nu ulogu i u regeneraciji ve} o{te}ene ko`e. Prema Ameri~kom dermatolo{kom dru{tvu, dnevni unos 500 – 1000 mg vitamina C mo`e biti od velike koristi za o~uvawe zdravqa ko`e.

GDE SE NALAZE Beta karoten se nalazi u `utom i naranxastom povr}u i vo}u, kao i u tamnom zelenom lisnatom povr}u. Vitamin C se nalazi u brokoliju, crvenoj paprici, {ipku, citrusima i jagodama. Vitamin E se nalazi u uqu p{eni~nih klica, orasima, semenkama, biqnom uqu, `umanacima i u lisnatom zelenom povr}u. Vitamin A se nalazi u mleku i mle~nim proizvodima.

Sintezu kolagena mogu}e je podsta}i i nano{ewem krema koje sadr`e vitamin C, jer jedino u tom obliku vitamin C mo`e prodreti kroz slojeve ko`e i stvoriti za{titno delovawe. Vitamin E Vitamin E naziva se i “vitamin lepote”, jer podsti~e mnoge hemijske reakcije u organizmu koje poboq{avaju stawe na{e ko`e. Sna`an je antioksidans i blagotvorno deluje na sve tipove ko`e. Ovaj vitamin vla`i ko`u, podsti~e popravak o{te}ewa uzrokovanih delovawem slobodnih radikala, {titi ko`u od {tetnih uzro~nika iz okoline, poma`e u smawewu crvenila ko`e nakon preteranog izlagawa suncu, spre~ava nastajawe tamnih mrqa, smawuje nastajawe bora i ko`u odr`ava glatkom kroz du`e vreme. Osim oralne primene, vitamin E se mo`e primewivati i direktnim nano{ewem na ko`u, bilo kao ~isti vitamin E ili kao deo losiona za sun~awe. U slu~aju direktnog nano{ewa vitamina E na ko`u, treba uzeti u obzir vreme potrebno vitaminu da prodre u dubqi sloj ko`e. Drugim re~ima, vitamin E je potrebno naneti 10-20 minuta pre izlagawa suncu. Vitamin A Vitamin A se u ko`i nalazi u malim koncentracijama, ali je apsolutno esencijalan za zdravqe ko`e. Igra kqu~nu ulogu u rastu i razvoju }elija ko`e i deluje na popravak o{te}ewa nastalih UV zra~ewem. Prekomerno izlagawe suncu mo`e uzrokovati uni{tavawe vitamina A u ko`i, usled ~ega se mo`e razviti i deficit, a posledi~no dolazi i do nastanka tamnih mrqa, bora, qu{tewa ko`e i u najgorem slu~aju, prekarcinogenih lezija. Ovaj vitamin je najboqe unositi kao deo uravnote`ene prehrane, ili kao deo antioksidativnog dodatka prehrani. I. M.

BLAGODETI ZOVE

ova je biqka specifi~nog mirisa i oblika cvetova, uz to i vrlo lekovita. Svi weni delovi, i koren i cvet i plod ~uvaju zdravqe i vitalnost. Mladi izdanci i mladi listovi beru se u prole}e, cvetovi za vreme cvetawa u maju i junu, plodovi nakon dozrevawa, a kora od februara do novembra. Ukus cvetova je gorkast i aromati~an zbog sastojaka koje sadr`i. Cvet zove koristi se kod groznice, sinuzitisa, stimuli{e rad znojnih `lezda, gde je u kombinaciji sa lipom posebno efikasan u sni`avawu temperature. Sa kantarionom se koristi protiv virusa gripa. Od cvetova se pripremaju lekoviti ~aj i sok. Sa druge strane, plod je odli~an laksativ i sredstvo za poja~ano mokrewe i znojewe, a delotvoran je i protiv neural-

Z

tvrde stolice. Sa korom se ne sme preterivati, {to zna~i da za {oqu ~aja treba uzeti ravnu ka{i~icu ovog sastojka. Uz to, u toku dana mogu da se popiju jedna, a najvi{e dve {oqice, gutqaj po gutqaj, u ve}im razmacima.

gije i i{ijasa. Sve`i plodovi upotrebqavaju se za prole}no ~i{}ewe organizma. Zovine bobice imaju najve}i procenat vitamina B, koji je va`an za ja~awe nerava, dosta vitamina C, kao i mineral selen, koga u prirodi, ina~e, ima u tragovima. ^ajevi Izvanredno je sredstvo i za ~i{}ewe jetre, bubrega, plu}a, `eluca i creva. ^aj se spravqa tako {to se sedam, osam listi}a zove prelije sa dva decilitra kqu~ale vode, a onda se kuva osam minuta na tihoj vatri. Nakon toga se procedi i u ~aj doda ka{i~ica meda. Pokazao se i kao izuzetno sredstvo protiv ne~iste ko`e i neprijatnog mirisa tela, kao i kod le~ewa gihta. Osim toga, smrvqene listove zove kao obloge narodna medicina preporu~uje kod le~ewa neuralgije lica i hemoroida. ^aj od cvetova delotvoran je u le~ewu prehlade, bronhitisa, ka{qa, gripa, po-

~etne upale plu}a, jake kijavice, te{kog disawa, astme i kod svih reumati~nih bolesti. Posebno se preporu~uje za preznojavawe, kod visoke temperature. ^aj se sprema tako {to se dve ka{i~ice cveta preliju sa ~etvrt litra vrele vode, sve ostavi da odstoji deset minuta, a zatim procedi. ^aj se pije tokom celog dana, gutqaj po gutqaj. ^aj od kore grana i stabla odstrawuje pote{ko}e kod mokrewa, smetwe u radu bubrega i mokra}ne be{ike, a poma`e i kod

Infuzija i rastvor Za le~ewe bronhitisa, rubeole, reumatizma, kostobohe, posebno se preporu~uje infuzija od zove. Priprema se tako {to se jedna ka{ika cvetova stavi u 250 mililitara vrele vode, da odstoji tri minuta. Zatim se piju tri {oqe, zasla|ene medom, i to uvek posle jela. Za infekcije o~iju i upale nosne sluznice kod kijavica, preporu~uje se rastvor napravqen od cvetova zove. Rastvor se sprema tako {to se 50 grama cvetova kuva tri minuta u litar vode, a zatim ostavi da odstoji deset minuta. Nakon toga se rastvor procedi i ispiraju o~i i nozdrve vi{e puta u toku dana.


PETAK 10. MAJ 2013. GODINE

17

KULTURA

NEPOZNATO IZ @IVOTA ZAVI^AJNOG PESNIKA

POSLEDWI PORTRET VLADISLAVA PETKOVI]A DISA Karikatura Nikole Be{evi}a vlasni{tvo je Umetni~ke galerije "Nade`da Petrovi}" tevan Be{evi}, pesnik i satiri~ar, mada 12 godina stariji, bio je iskreni prijateq sa Vladislavom Petkovi}em Disom. Spojile su ih beogradske godine kada je Dis objavio prvu zbirku "Utopqene du{e" i izazvao brojne polemike, osude i revolt Jovana Skerli}a, a Be{evi} se sa porodicom tek doselio u srpsku prestonicu. Onda je do{ao rat, povla~ewe vojske i naroda preko Albanije gde su se u koloni na{li dvojica pesnika, Dis sa trojicom bra}e, a Stevan sa sinovima Nikolom i Petrom. Obojici su `ene i maloletna deca ostali u porobqenoj otaxbini. Stevan Be{evi} (1868-1942) }e na Krfu preuzeti du`nost urednika "Srpskih novina" u kojima je tokom 1916. i 1917. godine objavqeno vi{e Disovih pesama, govor u Pti Dalu i drugi prilozi, do nekrologa pesniku "Nirvane" i "Najve}eg jada". Stevan je prijateqtvo sa Disom preneto i na sinove, pa je Nikola Be{evi} sredinom maja 1917. godine, pred Disovo posledwe putovawe bez povratka, naslikao u Rimu nekoliko wegovih portreta, od kojih se najpoznatiji, karikatura u crnom tu{u, dimenzija 17 sa 19 centimetara, nalazi u vlasni{tvu Umetni~ke galerije "Nade`da Petrovi}" u ^a~ku. Iako je ova karikatura u pesnikovom zavi~aju od 1971. godine i vi{e puta objavqivana, wena istorija razotkrivena je, i {ire razja{wena, tek ove godine povodom obele`avawa jubilarne pedesetogodi{wice Disovih sve~anosti. Krunski dokazi bili su vest u "^a~anskom glasu" od 28. maja 1971.o poklonu udovice Alise Be{evi} Umetni~koj galeriji i monografija o `ivotu i delu Nikole Be{evi}a, koju je 1998. godine objavila slikareva k}erka Ivanka Be{evi}Boreli pod nazivom "Radost boja". Mozaik o povezanosti porodice Be{evi} sa Disom tek sada je sklopqen, a otkriveno je i vi{e novih podataka iz Disovog `ivota.

S

Nikola Be{evi} (1892-1970) rano je pokazao talenat za slikarstvo: u ~etrnaestoj godini objavqivao je karika-

PROGRAM ZA MAJ ^etvrtak, 9. maj Galerija Narodnog muzeja u 19 ~asova ILI JESI ILI – NISI Kwi`evno ve~e dobitnika nagrade „Mladi Dis“ U~estvuju: Vladimir Stojni}, Bojan Vasi} i Mirko Jovanovi}. Muzika: Nikola Radovi} Voditeq: Marija Radulovi} Gost: @ivorad Nedeqkovi} Utorak, 14. maj Umetni~ka galerija „Nade`da Petrovi}“ u 19 ~asova WEGO[ – CRWANSKI – DIS U~estvuju: prof. dr Milo Lompar, dramski umetnik Vitomir Vico Dardi} i Slobodan Nikoli} Muzika: Andrija Miliki}, guslar ^etvrtak, 16. maj Likovni salon Doma kulture u 19 ~asova 17. PROLE]NI ANALE - O IDENTITETU Selektor: Milica Todorovi} U~estvuju: Zoran Grebenarovi}, Vladimir Devi}, Goran Despotovski, Vladimir Duwi}, Draga Jovanovi}, Jelena Kiti}, Tijana Koji}, Aleksandar Mladenovi} Leka, Nevena Popovi}, Mileta Prodanovi}, Bojana Stamenkovi} i Igor Stepan~i}

ture u novinama, a ve} u {esnaestoj priredio je u Zagrebu prvu izlo`bu u Umetni~koj {koli koju je poha|ao. Kao najmla|i umetnik u~estvovao je 1911. na ^etvrtoj jugoslovenskoj likovnoj izlo`bi u Beogradu koju je otvorio kraq Petar Prvi.Dobija i stipendiju za Akademiju ali je napu{ta kada je po~eo Prvi svetski rat i prijavquje se u \a~ki bataqon gde u ~inu kaplara u~estvuje u borbama. U prole}e 1915.godine razboleo se od pegavog tifusa zbog ~ega je privremeno progla{en nesposobnim za vojsku. Otac Stevan je u slu`bi Presbiroa srpske vlade i sa sinovima prelazi Albaniju, a `ena sa dve k}erke ostaje u Beogradu. Na Krfu Stevan ure|uje dr`avne novine, Petar je raspore|en u intendaturu u Solinu, a Nikola sredinom 1916. godine odlazi u Rim na studije slikarstva. Na o~evu molbu Nikola je u avgustu u Rimu ugostio pesnika Milutina Boji}a, koji je na Krfu sa Stevanom delio u "jednoj sobi dobro i zlo, vesele i tu`ne ~asove". Stevan `ivi od 120 dinara mese~no, spava na kanabeu u kancelariji, hrani se kojekako, kako bi svaki dinar slao svojima u Beograd i sinu za {kolovawe. Ne{to kasnije Stevan }e sinu preporu~iti da se "na|e" pesniku Vladislavu Petkovi}u Disu koji iz Francuske putuje na Krf i zadr`ava se u Rimu. Dis je doneo ocu pismo i poklone od sina: lulu, duvan i makaze. Iz wihove prepiske saznajemo da je pesnik od Nikole pozajmio 15 lira i dug vratio Stevanu uve}an za 10 lira kao nagradu, ali i da se u povretku opet nekoliko dana zadr`ao u Rimu. Nikola se potom `alio svojima kako ga Dis umalo "nije upropastio, jer je bio sklon boemiji, lutawu, pijankama i pu{ewu". Brat Petar je na ovo pismo odgovorio" da niko nikoga ne mo`e upropastiti ako on sam to ne `eli i ne}e da se upropasti. Da ti nisi hteo i}i sa Disom i ~initi mu po voqi, on te ne bi mogao uhvatiti za ruku i voditi sa sobom". Na ovim dru`ewima mladi Be{evi} imao je vremena da upozna pesnika, pronikne u wegovu du{u i karakter, pa nije iznena|ewe {to ga je prilikom posledweg susreta u

Petak, 17. maj Umetni~ka galerija „Nade`da Petrovi}“ u 19 ~asova SA ZAKLOPQENIM O^IMA Promocija Disovih sabranih pesama i kwige „Disu u gostima“ u izdawu Gradske biblioteke U~estvuju: prof.dr Radivoje Miki}, Dragan Hamovi} i Danica Ota{evi} Stihove kazuje: Andrijana Videnovi} Voditeq: Biqana Rai~i} Muzika: An|ela Todorovi}, vokalni solista ^etvrtak, 23. maj Galerija „Risim“ u 19 ~asova (izlo`ba) DIS – UMETNI^KA KWIGA U~estvuju: Daniela Fulgosi, Aleksandra Rakowac, Mi{ko Pavlovi}, Aleksandra Gordi} i Irena Lagator Pejovi} Ponedeqak, 27. maj Gorwi hol Doma kulture u 19 ~asova LICA OKO MENE Izlo`ba digitalne fotografije u~enika ~a~anskih osnovnih i sredwih {kola Utorak, 28. maj Kolar~eva zadu`bina u Beogradu u 17 ~asova JAVQAJU VIHORI DA VE^E DOLAZI U~estvuju: Matija Be}kovi}, Qubomir Simovi}, Milovan Danojli}, Dragan Jovanovi} Danilov, Radmila Lazi}, Du{ko Novakovi}, dr Radivoje Miki} i Danica Ota{evi}. Stihove kazuje: Neboj{a Dugali} Muzika: vokalno-instrumentalni sastav „^udesmo“ sa solistom Katarinom Pavlovi} Sreda, 29. maj u 12 ~asova DIS U ZAVI^AJU * Parastos pesniku u crkvi sv. Arhangela Gavrila slu`i protojerej Miroqub Mirkovi}

maju 1917. tako verno naslikao. Dis se na putu za Krf, gde je po{ao da re{i problem sa novcem koji prijateq, kome je to poverio, nije slao porodici u Beograd, zadr`ao u Rimu u i{~ekivawu polaska parobroda. Nikola Be{evi} je tada naslikao nekoliko karikatura, koje je zajedno sa pismima koja su stizala iz Beograda, Soluna i sa Krfa ~uvao u kofer~i}u kao relikvije do kraja `ivota. Udovica Alisa je u maju 1971.godine, u vreme osmog Disovog prole}a, a godinu dana nakon slikareve smrti, darovala ~a~anskog galeriji jedan portret koji nosi broj 5 u inventarskoj kwizi umetnina ove ustanove. Drugi, mawe poznat, objavila je u monografiji "Radost boja" Ivanka Boreli. Tragedija se dogodila nekoliko dana kasnije, u zoru 17. maja 1917. godine: nema~ka podmornica torpedovala je sa dva projektila brod "Italiju" i skoro svi putnici su na{li smrt u talasima Jonskog mora. Me|u utopqenim du{ama bio je i pesnik Dis. Stevan Be{evi} 1.juna "te{ka srca i uzdr`ano javqa sinu u Rim". "Dragi moj Niko, na tvoju kartu od 20.maja u kojoj se pita{ da li je stigao Dis i.t.d. evo ti kratak odgovor. Siromah Dis, ne}e vi{e nikada ovamo sti}i, ve} ako ga mo`da talasi Otranta ne iznesu gdegod na na{e obale. Ni{ta me daqe ne pitaj. On se svojih muka oprostio, samo te{ko wegovoj sirotiwi (`eni i dvoje zlatne de~ice) u Beogradu. Ja ne}u imati hrabrosti da javim wegovoj Tinki, kad mi se opet obrati i zapita za svoga Disa". Ovako bi najkra}e mogla da glasi pri~a o posledwem Disovom portretu, koji je na neobi~an na~in povezao tri generacije Be{evi}a sa velikim srpskim pesnikom: Stevana, Nikolu i Ivanku. Svako na svoj na~in ostavio nam je uspomenu na pesnika Disa, a Ivanka Be{evi}Boreli sakupila je porodi~ne relikvije i objavila ih u monografiji svoga oca koja je mnogo vi{e od toga, monografija jednog vremena i qudi koji su u wemu `iveli. Ona je epopeja o solidarnosti i prijateqstvu, qubavi za bli`we, mo`da danas te{ko razumqiva i daleka, na`alost. To je spomenik generaciji rodoquba kojoj su ~ast i otaxbina bili na prvom mestu, koju najboqe defini{u stihovi Stevana Be{evii}a: "Nemam blaga... ne trebam ga / Blago su mi gusle, lira./ A Slobode da je vi{e, / Ja bih bio pjesnik mira..." Danica Ota{evi} * Dodela nagrada za najboqe literarne radove u~enika osnovnih i sredwih {kola Moravi~kog okruga (Osnovna {kola „Vladislav Petkovi} Dis“) U 19 ~asova, Sala Skup{tine grada ^a~ka * VE^E SA HANDKEOM U~estvuju: Peter Handke, Milovan Danojli} i @arko Radakovi} Uru~ivawe Plakete „Disovog prole}a“ Voditeq: Qubi{a ]irkovi} ^etvrtak, 30. maj Dvori{te Narodnog muzeja u 18 ~asova NE JAVQA SE. A IMA KAD... Dodela nagrade „Mladi Dis“ i nagrade za esej Slovo o poeziji: Dejan Aleksi} Pesnici Disu: Dragan Jovanovi} Danilov, Dejan Aleksi}, Enes Halilovi} Petak, 31. maj Umetni~ka galerija „Nade`da Petrovi}“ u 18 ~asova ISPOD ZVEZDE SRE]E Retrospektivna izlo`ba 50. „Disovih prole}a“ Autor: mr Marijana Matovi} Uzlo`bu otvara Dejan Risti}, v.d. upravnika Narodne biblioteke Srbije Velika sala Doma kulture u 19,30 ~asova SA O^IMA IZVAN SVAKOG ZLA Sve~ana akademija povodom jubilarnog 50. „Disovog prole}a“ Pozdravno slovo: ministar kulture Bratislav Petkovi} i gradona~elnik mr Vojislav Ili} U~estvuju laureati Disove nagrade: Matija Be}kovi}, Milovan Danojli}, Milosav Te{i}, Radovan Pavlovski, Radmila Lazi}, Du{ko Novakovi} i drugi. Muzika: vokalno-instrumentalni sastav „^udesmo“ sa solistom Katarinom Pavlovi}


18

KULTURA

PETAK 10. MAJ 2013. GODINE

IZ FONDOVA UMETNI^KE GALERIJE “NADE@DA PETROVI]” I SPOMEN ZBIRKE PAVLA BEQANSKOG

IZABRANE KARIKATURE PJERA KRI@ANI]A Galeriji „Risim’’, krajem aprila otvorena je izlo`ba Pjer Kri`ani}: hroni~ar jednog vremena - izbor karikatura Pjera Kri`ani}a iz fondova Umetni~ke galerije “Nade`da Petrovi}” i Spomen-zbirke Pavla Beqanskog iz Novog Sada. Postavka je osmi{qena tako da se kroz tri tematske celine: Jugoslovenski paradoksi , Da Vam se predstavim i Protiv fa{izma omogu}i sagledavawe Kri`ani}evog stvarala{tva s jedne strane, i jugoslovenskih politi~kih prilika interpretiranih kroz karikaturu, s druge. Autorka izlo`be je Marija Radisav~evi}, istori~arka umetnosti iz Umetni~ke galerije „Nade`da Petrovi}’’, a u ime Spomen-zbirke Pavla Beqanskog iz Novog Sada su do{le Milica Orlovi}, Gordana Stani{i} i Jasmina Jak{i}, istori~arke umetnosti. Tom prilikom za posetioce izlo`be je prikazan i dokumentarni film „Izme|u dva kraqa’’, rediteqa Zdravka Velimirovi}a iz 1959. godine, koji Kri`ani}eve karikature predstavqa na originalan na~in. U okviru temata “Da Vam se predstavim”, Kri`ani} je kao svojevrsni hroni~ar vremena, osim politi~ara, predstavqao i galeriju istaknutih li~nosti iz dru{tvenog i kulturnog `ivota. Umetnike, nau~nike i kwi`evnike prikazivao je sa posebnim afinitetom, tako da se wihove akcentovane osobenosti ne tuma~e sa moralizatorskog aspekta, ve} duhovito i umereno sarkasti~no, re~eno je prilikom otvarawa izlo`be. Posebnu celinu ~ine “Jugoslovenski paradoksi” sa slo`enim dru{tvenopoliti~kim prilikama, koje je Kri`ani} preispitivao posredstvom karikature. Koriste}i se humorom, satirom, ironijom i o{trom psiholo{kom karakterizacijom likova i situacija, ukazivao je na negativne tendencije na jugoslovenskoj politi~koj sceni. Iako se nije doticao svih in-

U

stanci vlasti (retko se bavio politikom monarha), wegove karikature daju veoma slojevit presek, pre svega, jugoslovenske me|uratne karikature. Taj period potresala je moralna, duhovna i materijalna kriza, koja se najjasnije reflektovala na politi~kom planu. U tom smislu, Kri`ani}eve karikature predstavqaju vernu hroniku i odraz dru{tva u kome je `iveo, navodi u posebnom segmentu autorka izlo`be Marija Radisav~evi}. Posle Drugog svetskog rata Pjer Kri`ani} je priredio i po-

PJER KRI@ANI]: OD „KOPRIVE” DO „O[I[ANOG JE@A” Najpoznatiji jugoslovenski karikaturista Pjer Kri`ani} ro|en je 1890. godine u selu Glina u Hrvatskoj. [kolovao se na Umjetno-obrtnoj {koli i Vi{oj {koli za umjetnost i umjetni obrt u Zagrebu, kada 1908. zapo~iwe saradwu sa satiri~nim ~asopisom “Koprive”, i javnosti se prvi put predstavqa pod pseudonimom Pjer. Deset godina kasnije, nakon mobilizacije, koju provodi u austrougraskoj vojsci na italijanskom frontu, postaje i urednik ovog ~asopisa. Iz Zagreba se seli u Beograd 1922. godine i po~iwe da publikuje karikature u “Politici”. Naredne godine objavquje prvu mapu satiri~nih priloga pod nazivom “Na{e muke”. Na specijalizaciji u Parizu 1924. upoznaje slikarku Dragiwu Dragu Mari} kojom se `eni 1926. Naredne godine objavquje mapu karikatura “Kuku Todore”. Jedan je od osniva~a humoristi~ko-satiri~nog ~asopisa “O{i{ani je`” 1935. Narodnooslobodila~koj vojsci pristupa 1944, mapu karikatura “Protiv fa{izma” objavquje 1948. a 1950. odlazi u penziju zbog posledica mo`danog udara. Preminuo je u Beogradu 1962. u 72. godini, a nagrada “Pjer”, koju dodequje list “Ve~erwe novosti” za doprinos savremenoj srpskoj novinskoj karikaturi ustanovqena je 1967. godine.

KUD „SRPSKI JELEK” NA MANIFESTACIJI U ZEMUNU

SA^UVATI OD ZABORAVA K ulturno-umetni~ko dru{tvo “Srpski jelek” nastupilo je posledwe nedeqe aprila na manifestaciji “Sa~uvati od zaborava”, koju organizuje Kwi`evni klub “Ivo Andri}” iz Zemuna. Program pod nazivom “Hri{}anske igre, pesme i legende Moravske Srbije” je realizovan u dvorani pozori{ta “Pinokio” u Zemunu. Nakon uvodnog obra}awa i pozdravne re~i predsednika Kluba doma}ina, u muzi~kom delu programa nastupili su zemunski u~enici etno grupe O[ “Gor-

wa varo{“, KUD “Mladost”, izvorna peva~ka grupa “Podoplena~ke delije” i KUD “Srpski jelek”, dok su se poetskim i proznim radovima predstavili ~lanovi Kluba “\uro Jak{i}” iz Jagodine i doma}eg Kluba “Ivo Andri}”, a Marija Novokmet je kazivala nekoliko legendi iz narodne kwi`evnosti. Program je zavr{en nastupom svih u~esnika manifestacije na sceni koji su zajedno zapevali pesmu “Oj Moravo”. Z. L. S.

sebnu mapu antifa{isti~kih karikatura pod naslovom “Protiv fa{izma” (1948) kojom su obuhva}ene karikature nastale u periodu od 1927. do 1947. godine, koje su u najve}em broju objavqene u dnevnom listu “Politika”. Komentari karikatura u toj mapi su delimi~no izmeweni poja{wavawem dru{tveno-politi~kog konteksta, {to ih je u~inilo jasnijim. Z. L. S.


19

KULTURA

PETAK 10. MAJ 2013. GODINE

KWIGA PROTO\AKONA MR QUBOMIRA RANKOVI]A O SVETOSTI @ENE I OSVRT AKADEMIKA VLADETE JEROTI]A

„@ENA, IKONA CRKVE I BLAGO SVETA”

a Svetski dan kwige Kwi`evni program Doma kulture priredio je promociju kwige proto|akona mr Qubomira Rankovi}a “@ena, ikona crkve i blago sveta” o kojoj je, pored autora i urednika izdawa, govorio i akademik Vladeta Jeroti}. Ovu, po sadr`aju i opremi izuzetnu kwigu objavio je Glas crkve [abac. Rankovi} je ve} 30 godina urednik i prire|iva~ brojnih izdawa ovog izdava~a, koja su obele`ila crkveno izdava{tvo SPC, a me|u wima su i kapitalna sabrana dela Dostojevskog u 35 tomova, sabrana dela Lava Tolstoja u 15 tomova. “Glas crkve je prvi objavio i sporno “Tolstojevo jevan|eqe”, pa dela Du~i}a, Matije Be}kovi}a, a sada i vladike Nikolaja Velimirovi}a u 15 tomova. ONA JE PROGUTALA JABUKU! Kwiga je predstavqena kroz dijalog urednice Kwi`evnog programa Milkice Mileti} i autora, koji na pitawe kako je kao sve{tenik do{ao na ideju da napi{e ovu kwigu, s obzirom na ~iwenicu da Hristos nije podelio qude na mu{karce i `ene, jer ih posmtra kao jedinstveno bi}e, dvoje u jednom telu, nego je teologija napravila ovu podelu, jer je usmerena ka mu{karcu, zato {to je “androcentri~na i mizogena, i `enu smatra ni`im bi}em?”. - Ono {to sam ja na po{ten na~in zakqu~io to je da su `ene one koje ponajvi{e uzimaju crkvene kwige i bile su aktivne slu{ateqke na{eg radija. Glas crkve je {tampao 2005. godine Bibliju koja je do sada objavqena u tira`u od pola milina primeraka, od toga su 450.000 primeraka kupile `ene. Interesantan je podatak da je danas `ena nosilac crkvenog, porodi~nog i kulturnog `ivota, i imaju}i u vidu da crkva ima prili~no rigidan odnos prema `eni, ja sam se usudio da mo`da prvi u na{oj crkvi na drugi na~in, iz drugog ugla usmerim fokus na to predivno bi}e, koje apostol Jovan u svojoj kwizi naziva “`enom obu~enom u sunce”. @ena je ta koja je natkrilila oltar pravoslavne crkve, na`alost, `eni nije dopu{teno da u|e u oltar. Moja unuka Sofija kad je imala {est godina, dakle dete koje je an|eo, jednoga dana `elela je da u|e samnom u oltar, ja sam je uveo i dobio prekor kako pravim skaredan doga|aj. Kad sam pitao svog sve{tenika za{to, dobio sam odgovor: “Pa zna{, ona je progutala jabuku”. Meni to nikada nije bilo primereno, niti prirodno, tako da je ova kwiga jedna vrsta demar{a na takav stav sve{tenstva prema `eni. MOGU LI @ENE BITI SVE[TENICE? Kwiga je i neobi~no lepa i dirqiva galerija `enskih likova po~ev{i naravno od majke Bo`ije, u svetu koji je beznade`no mu{ki i u kome caruju gordost i agresivnost, pi{e Rankovi}, i pomiwe znane i neznane majke, supruge i sestre, postavqaju}i u ovom delu mnoga pitawa. Da li `ena ra|a Hrista u du{ama qudi, pita se Rankovi}. Svi su prizvani na delo slu`ewa i svedo~ewa, a `ene ipak ne mogu da budu rukopolo`ene sve{tenice u pravoslavnim i katoli~kim crkvama. Da li je dana{we dru{tvo odmaklo od onih vremena kada su teolozi razmi{qali i diskutovali o tome “da li je `ena ~ovek”, i da li smo odmakli od onih re~i apostola Pavla koji ka`e da “`ene treba da rade, }ute i budu poslu{ne?” Poznata je i konstatacija teologa da

N

`ena nije “podesna i dostojna za uzvi{ene razgovore”. - Od pitawa da li se `eni mo`e dopustiti pristup svetim tajnama kao sve{tenici ili |akonisti, di`e se kosa na glavi na{im sve{tenicima i teolozima, a prili~no i oni o tome i odlu~uju. Kada sam radio ovu kwigu nisam pri sebi imao novootkriveni spis Svetog vladike Nikolaja, kome je prva episkopska stolica bila

{e da je “majka bi}e najsli~nije Bogu”. Ta majka, ta `ena obu~ena u sunce je ono pred ~ijom se ja klawam, i pred wenim darovima. To je moja prva kwiga iz trilogije svetlosti: “@ena”, “Dostojevski” i “Vladika Nikolaj”, su tri moja `ivotna oslonca. Dakle, mogu li Desanku Maksimovi} da zamislim kao patrijarha vaseqenskog? Da, mogu - glasio je odgovor Qubomira Rankovi}a, koji je publika ispratila ogromnim

upravo ovde u ^a~ku 1919. godine, koji je napisao jedan zapis gde se otvoreno zala`e da se obnovi red i ~in |akonizma. Re~ je o `enama koje su ulazile u oltar, pri~e{}ivale vernike, saslu`ivale u Svetoj tajni evharistije i bile sve{tenice. Otkriven je i ~in rukopolagawa `ene, mo`e se to pripisati meni kao moj li~ni stav, ali, iza{la je u ovoj ediciji kwiga vladike Nikolaja, gde se to mo`e od re~i do re~i pro~itati. Ali, znam samo jedno, gde god su `ene u kliru tamo je situacija mnogo boqa. “MAJKA JE BI]E NAJSLI^NIJE BOGU” Na ovakav Rankovi}ev stav postavqali su mu pitawe, mo`e li da zamisli da mu `ena bude vladika ili patrijarh. - Moj odgovor na to pitawe glasi: moja majka Pauna, ve}a je od svih vladika i patrijarha celoga sveta, ono {to je meni moja majka dala to blago ne mo`e mi dati nijedna crkva, ni konfesija, ni bilo koji pojedinac. Otuda Sveti Vladika Nikolaj pi-

aplauzom. Ova kwiga je moje iskupqewe i spasewe, dodao je autor. MARIJA MAGDALINA - APOSTOLKA APOSTOLA Da li su `ene bli`e Bogu, jer su ga sledile bez straha i bez uzmicawa, i da li je ta~no da `ena nema me|u apostolima, iako svi znamo za Mariju Magdalinu, kojoj je u~iwena najve}a ~ast da u osvit Vaskr{weg jutra vidi vaskrslog Hrista i da celom svetu objavi tu vest, daruju}i crvenim jajetom cara Tiberija i pozdravqaju}i ga vaskr{wim pozdravom “Hristos voskrese”. Postoje i podaci da je ona napisala Jevan|eqe koje je potpuno u rangu sa Jevan|eqima koje znamo, i zbog ~ega je to apokrifni spis, da li samo zato {to ga je pisala `ena? - pitala je sagovornika Milkica Mileti}. - Mi smo sada u nedeqi ^asnog posta. U toj drami Hristovog stradawa dominiraju `ene i spasavaju ~ast i ugled ~oveka kao bi}a, kao tvorevine Bo`ije. @ene dominiraju u jutru vaskrsewa. Dok ga wegov u~e-

nik i apostol Juda izdaje i prodaje za 30 srebrwaka, wegov prvovrhovni apostol Petar, odri~e ga se tri puta u no}i stradawa, i kada se zavr{ila drama stradawa Petar se vratio svom starom zanatu, ribolova~kom, dok `ene nisu nisu odmicale od wega na Golgoti ni jednu jedinu stopu. Wegova majka Presveta Bogorodica, Marija Magdalina, jo{ dve Marije. Marija Magdalina nije odmicala od wegovog groba, ona je bdila... Wu vaskrsli Hristos {aqe da javi vest o vaskrsewu, zato je ona apostolka apostola, ona izlazi pred Tiberija, ona optu`uje Pontija Pilata, ~ija je `ena nakon svega postala svetiteqka Hristova. I najzad, kad nikoga Hristos na svetu ne bi imao, da ima samo Mariju Magdalinu, bilo bi dovoqno i previ{e. Ona je pokazala da se od zga`enog crva, bluda, nemorala, razvrata i propasti mo`e postati najve}a svetiteqka kojoj crkva posve}uje centralnu nedequ svog najsvetijeg perioda u godini. Ona je veli~anstveni primer, uzor i ponos hri{}anstva i ~oveka - istakao je Rankovi}. VLADETA JEROTI]: APOTEOZA @ENI Kwiga “@ena, ikona crkve i blago sveta” je apoteoza `eni kakvu Srbija nije imala posledwih sto godina i ne mo`e nikoga ostaviti ravnodu{nim, rekao je akademik Vladeta Jeroti}. On smatra da je istorija `ene u patrijarhatu dosta tu`na. Po~etak kwige raspravqa o dva izvora postawa `ene. U prvoj glavi Postawa Bog je stvorio i mu{karca i `enu, u Drugoj glavi da je “morao da uspava Adama da bi iz wegovog rebra stvorio Evu”. Evu je prevarila zmija, Eva je prevarila Adama, taj praroditeqski greh je jedna veli~anstvena simbolika. Antropolozi smatraju da je razlika izme|u `ene i mu{karca vrlo mala, navodi Jeroti} i napomiwe da je Frojd napisao 15 kwiga o, za qudski `ivot, vrlo va`nim odnosima sina i majke, }erke i oca. “Od tog odnosa zavisi {ta }e u `ivotu biti s nama”, insistira Jeroti}. Akademik tako|e tvrdi da nema ateista, da “nikad dovoqno verovawa”, jer mi nismo hri{}ani po sebi, ve} to postajemo. Mi smo judeo-hri{}anska religija, a `ena je neprikosnovena u jevrejskoj porodici, a izvan }uti. Od pre 2.000 godina `ena je zauzimala pokoran odnos prema mu`u, iz straha, poslu{nosti ili qubavi. Kako }e `ena zavoleti nekoga koga se boji, pita se Jeroti} i tvrdi da je za 90 odsto poba~aja i abortusa kriv mu{karac. Odnosi mu{karca i `ene nikad nisu bili komplikovaniji nego danas. Patrijarhat je uru{en i ne}e se vratiti. @ena se polako pretvara u mu{karca, a mu{karac se pretvara u `enu. @ena daje du{u koju su mu{karci izgubili. O^EKUJE MISIONAREWE NOVIH PRAVOSLAVACA - Kriza zapadnoevropske civilizacije jeste vidqiva, ali ne i hri{}anstva. Pojedinci jesu, ali hri{}anstvo nije u krizi. Ako bude nekog misionarewa u 21. veku, onda }e to biti pravoslavno misionarewe, ali to ne}e ~initi Rusi, Grci, Srbi, ve} Nemci, [panci, [ve|ani, i to prvenstveno obrazovani qudi nezadovoqni katoli~anstvom i protestantizmom. Ne vezujte se za crkvu kao ustanovu, ve} za wenu duhovnu dimenziju - poru~io je pored ostalog akademik Vladeta Jeroti}. Z. L .S.


20

PETAK 10. MAJ 2013. GODINE

KULTURA

POKLON KWIGE Kao i svakog petka, ^A^ANSKI GLAS i VULKAN IZDAVA[TVO }e obradovati ~etvoro ~italaca koji budu najbr`i i jave se u petak od 11 do 11,30 ~asova u redakciju lista (tel: 344-772). Uz kupqen posledwi broj ^a~anskog glasa, nagra|eni naredna dva dana kwige mogu podi}i u kwi`ari Vulkan u Roda centru.

Donato Karizi

LOVAC NA DU[E imom tu~e jaka ki{a. Dva m u { k a r c a istra`uju slu~aj devojke koja je nestala. Mo`da je kidnapovana, ali i ako jeste jo{ `iva, nije joj preostalo mnogo vremena. Markus je lovac na mrak, obu~en da prepozna anomalije, da prona|e zlo i otkrije wegovo skriveno lice. Jedan detaq ~ini ovaj slu~aj nestale devojke druga~ijim od bilo kog drugog i zbog toga samo on mo`e da je spase. Dok dodiruje o`iqak na slepoo~nici, mu~e ga sumwe. Kako }e uspeti da re{i slu~aj, tek nekoliko meseci nakon nesre}e u kojoj je izgubio pam}ewe? Sandra je forenzi~ki fotograf i wen je posao da snima mesta na kojima se desio zlo~in. Kroz objektiv aparata, ona pronalazi tragove i krivca, i detaqe u kojima se krije smrt. Me|utim, postoji jedan neobi~an detaq i u wenom `ivotu. Kada im se ukrste putevi, Markus i Sandra otkri}e u`asan svet pun tajni, skriven me|u mra~nim sokacima Rima. Svet koji je osmi{qen do najsitnijeg detaqa, savr{eno zlokoban. Svet smrti. Nevidqiva tajna koja je svima tik pred o~ima. Pri~a o drevnom, ve~nom zlu i onima koji mu se suprotstavqaju.

R

Fiona Foden

KESI SE ZAQUBILA ovi de~ko u {koli je prelep i Kesi se istog trenutka kada ga je ugledala zaqubila do u{iju. Me|utim, da li }e uspeti da zadobije wegovu pa`wu i ubedi ga da je ona prava devojka za wega, kada je previ{e upla{ena ~ak i da popri~a s wim? Sve u vezi sa Olijem stra{no je zbuwuju}e: u jednom trenutku joj se zagonetno osmehuje, a ve} u drugom flertuje sa drugom devojkom. Kada bi barem sve i{lo lako kao sa wenim najboqim drugarom, Semom! I dok Kesi gleda na Sema samo kao na prijateqa, Sem ima druga~ije planove. Uskoro }e se Kesi na}i pred te{kim izborom...

N

PUTOPISOM KROZ ANDALUZIJU

RASKO[NA KULTURNA BA[TINA

jednoj od najslikovitijih i najlep{ih {panskih pokrajina Andaluziji (Seviqi), jednoj od tri najve}e u [paniji, govorila je sredinom aprila, kao gost Kulturno-obrazovnog programa Doma kulture Ivana Duk~evi} Bu|a, profesor Umetnosti i dizajna i Istorije Starog sveta u Britanskoj {koli u Beogradu. Re~ je o zemqi bogate istorije, kontrasta, iznena|ewa, postojbini flamenka, koride nastale 1726. (prizor sa usamqenim bikovima je jedan od najslikanijih u ovoj zemqi), ~uvenih {panskih gitara, bogate kulture i rasko{nih pejza`a, zemqi sunca, strasti, boja i temperamentnih qudi. Krase je “pueblos blankos” - brojna bela sela, pomoranxe, nar - za{titni znak Granade) nalazio se na grbovima moreplovaca i vladara, masline, vino, egzoti~na obala Costa del Sol, ali i snegovi na vrhovima Siera Nevade. To je zemqa sa najvi{om prose~nom temperaturom u Evropi tokom leta, najju`nija ta~ka [panije koja se na samo sedam kilometara dodiruje sa Marokom. Andaluzija je inspirisala mnoge velike pisce, pesnike i slikare. Ona je postojbina svetski poznatog slikara Pabla Pikasa, u 12. veku u woj se rodio ~uveni Velaskez, to je predeo, koji je fascinirao i Ernesta Hemingveja. Sa wenog juga i Kristifor Kolumbo je krenuo u otkrivawe novog sveta. Andaluzija je druga zemqa u svetu posle Italije po kulturnoj ba{tini koju je za{titio UNESCO. U Italiji svetskoj kulturnoj ba{tini pripada 47 objekata i kulturnih celina, u An-

O

daluziji 44, u Kini 43, Francuskoj 38, Nema~koj 37... A Mavari (Arapi iz severne Afrike koji su vladali ovim prostorima vi{e od 700 godina, od 9. veka) bili su visoko civilizovano dru{tvo u kome su bili po{tovani i Jevreji i hri{}ani, zaslu`ni su za mnoga dostignu}a, me|u kojima su mape, sistemi irigacije, mlin, matematika, geometrija, poezija, medicina... Preko Mavara su, prevedena na arapski, sa~uvana i autenti~na dela gr~kih i rimskih anti~kih filozofa i mislilaca, a sa tog

jezika “vra}ena” u izvornu formu. Svi `i~ani instrumenti su preko ovog naroda sa Bliskog istoka do{li u Evropu. U Andaluziji je Kordoba, poznata po festivalu cve}a, velikoj xamiji, ali i tvr|ava Alhambra, najpose}eniji kulturno-istorijski spomenik u [paniji, nadahnuto je govorila Ivana Duk~evi} Bu|a, pribli`avaju}i nam slikom i re~ju ovu bogatu kulturu iz koje su nam do{le i re~i, a da to nismo znali: admiral, kalibar, arsenal, magazin, zenit, maska, masa`a, azurno, safari, xemper, pe{kir, moher, alkohol, hemija, amalgam, natrijum, cifra, gitara, tambura, lauta, gazela, `irafa, spana}, {afran, naranxa... Z. L. S.

Pri~e iz „autobusa“

PRAZNI^NO LICEMERJE olone automobila, autobusa i aviona kretale su se u svim pravcima zemqe i sveta tokom Prvomajskog i Vaskr{wih praznika. ^udno za zemqu sa skoro milion nezaposlenih qudi, pribli`no isto toliko penzionera i radnika koji primaju skromne ili one jadne, minimalne plate. ^iwenica da u na{em gradu `ivi 110 milionera nije mogla napraviti ba{ toliku gu`vu. Oni koji su navikli da rade imali su posla i za praznike, a oni koji nemaju radne obaveze, ka`u, odmarali su se od tra`ewa posla. Svako je na{ao razlog da sebi priu{ti nedequ odmora, kod ku}e, odlaze}i kod rodbine ili bilo gde. Ipak, nisu bile neprimetne gu`ve na grani~nim prelazima, dolazili gastarbajteri u zavi~aj, ali ono {to bode o~i u ovim ekonomski te{kim vremenima je broj di~nih nam Srba koji su ovaj mini odmor proveli na prili~no skupim, pa i najskupqim destinacijama u svetu. I gle paradoksa, ba{ te najskupqe su bile i najtra`enije. Znamo, mo`e na rate, mo`e na ~ekove, ali ne brane se naravno ni od ke{a. Poznajem qude koji ba{ tako provode svoje praznike, dok se uz neko uobi~ajeno dru`ewe uz kafu, “kao” solidari{u sa ve}inom koja ni ne pomi{qa na taj luksuz, pa ih otu`no slu{ati kako kao papagaji “kukaju” i pri~aju istu pri~u koja mu~i prose~an svet. U tom is-

K

treniranom licemerju pribegavaju lukavstvu da ne bi {tr~ali, bili omra`eni ili izolovani, pa nekako sme{no izgledaju kada posle povratka sa Maldiva, Kanara ili sa Azurne obale, po~nu da nari~u, te visoki im ra~uni za komunalije i druge da`bine, te skupa hrana, te zahtevno {kolovawe dece, pa skupa garderoba, pa stari auto, a sve to o~igledno nije... Na drugoj strani opet gu`va. Masa qudi tiskala se oko humanitarnih organizacija da bi do{la do bar nekoliko ofarbanih vaskr{wih jaja, kako bi uop{te znali da je i wima praznik. Licemerju nikad kraja... Z. L. S.


PETAK 10. MAJ 2013. GODINE

QUBICA VOJINOVI] DARODAVAC KOLEKCIJE RU^NIH RADOVA NARODNOM MUZEJU

STOGODI[WACI OD KONCA I PLATNA E

tnolo{ko odeqewe Narodnog muzeja od pro{le nedeqe bogatije je za kolekciju ru~nih radova starih pribli`no ili vi{e od jednog veka. Darodavac oko stotinu komada ku}ne tekstilne galanterije je proteti~ar Qubica Vojinovi}, ~est posetilac svih porograma Narodnog muzeja, {to ju je podstaklo da najve}i deo rukorada iz zaostav{tine wene majke, babe i babine sestre iz Po`ege, iz ukupno ~etiri doma}instva, prikupi i poveri trajno na ~uvawe ovoj ustanovi. Posebno ju je inspirisala izlo`ba “Moda {ezdesetih”, kada su na predlog prijateqice Milene Ikodinovi} od we bili pozajmqeni i izlo`eni pojedini eksponati. U dogovoru sa etnologom Sne`anom [apowi} A{anin odabrani su najvredniji komadi, pri~a Qubica. Svi radovi su stariji od darodavca, a re~ je o besprekorno u{tirkanim stolwacima, krevetskim ~ar{avima sa belim vezom koji su prostirani ispod }ilima, ukrasnim pe{kirima za ogledala i za razne narodne obi~aje, zavesicama, draperima za prozore, zidnim ukrasima, takozvanim “~etkarama”, raznim {ustiklama za bokal, ~a{e, poslu`avnike, miqea... Sva platna su ru~no tkana, vezena, heklana i {ivena, {to im daje umetni~ku i zanatsku dimenziju u o~uvawu na{e tradicije. Tu je i komplet starinske ode}e, ko{uqa sa belim vezom rekla, la`iga}e, ~ipke za `ipone i druge komade ode}e. Zadr`ala je, ka`e Qubica, nekoliko komada za uspomenu... “Volim da neko koga to interesuje i ko zna vrednost ovih ru~nih radova to i sa~uva”, rekla je Vojinovi}ka, a etnolog Sne`ana [apowi} dodala, da je ovo jo{ jedna potvrda da Narodni muzej svakodnevno oboga}uju darodavci, i da je obaveza ustanove da ih etnolo{ki obradi, sa~uva i kada se uka`e prilika i tematski prezentuje. Z. L. S.

KUD “TANASKO RAJI]” 13 GODINA ORGANIZUJE VASKR[WE TAKMI^EWE NA QUBI]U

VAWA DABI] POBEDNIK U KUCAWU JAJIMA e} 13 godina KUD “Tanasko Raji}” iz Qubi}a uspe{no organizuje vaskr{we takmi~ewe u razbijawu farbanih jaja i izboru najlep{e oslikanog jajeta. Tu su i druge zabavne igre posve}ene prevashodno deci: na|i jaje, najbr`e jaje, najtvr|e jaje i druge. Sve to na Svetom mestu, pored hrama Svetog Kneza Lazara na Qubi}kom brdu. I ove godine okupio se veliki broj takmi~ara, a `iri je imao pune ruke u izboru najuspe{nijih u~esnika programa, ka`e Zoran Zate`i}, predsednik KUD-a. U igri “Na|i jaje”, sakriveno jaje je prona{la Danijela Rankovi}. U najneizvesnijoj i najuzbudqivijoj takmi~arskoj disciplini - razbijawu vaskr{wih jaja, u kojoj su takmi~ari mogli koristiti samo koko{ija jaja, prirodno ofarbana i bez primesa laka, u finalu je od @arka Vukajlovi}a bio uspe{niji Vawa Dabi}, koji je i nosilac Plakete za 2013. godinu. Sudija u ovoj disciplini bio je tradicionalno Milorad Vukajlovi}. Plaketa “Milojko Mile Pavlovi}” je dar organizatora i porodice Pavlovi}, i svake godine se dodequje pobedniku Vaskr{weg takmi~ewa. Vredne nagrade pobednik je dobio i od crkve Svetog kneza Lazara. Slikar Branko Trifunovi} je, tako|e, imao pune ruke posla kako bi

21

KULTURA

V

POKLON KWIGE ^a~anski glas i kwi`ara LAGUNA }e obradovati ~etvoro ~italaca koji budu najbr`i i jave se u petak od 11 do 11,30 ~asova u redakciju lista (tel: 377-107). Uz kupqen posledwi broj ^a~anskog glasa, nagra|eni kwige mogu podi}i u kwi`ari Laguna, Gradsko {etali{te bb, ^a~ak, radno vreme 9-21~.

Nikolas Sparks UTO^I[TE Izuzetna romanti~na pri~a. Nikolas Sparks, autor najprodavanijih kwiga na listi Wujork tajmsa, postao je istaknuti hroni~ar qudskog srca, ~ija su dela cewene i nadaleko prepoznatqive qubavne pri~e. Sparks u novom romanu istra`uje posledice qubavi koja se preobrazila u zlo, i donosi napetu pri~u o `eni koja mora nau~iti da iznova pokloni svoje poverewe kako bi ponovo volela. Kada se u gradi}u Sautportu, u Severnoj Karolini, pojavi tajanstvena mlada `ena po imenu Kejti, wen iznenadni dolazak pobu|uje pitawa o wenoj pro{losti. Lepa, ali povu~ena Kejti re{ena je, ~ini se, da izbegne stvarawe li~nih veza sve dok je niz doga|aja ne uvu~e u dva odnosa koja uspostavqa i protiv svoje voqe – jedan sa Aleksom, udovcem, vlasnikom prodavnice, ~ovekom dobrog srca i ocem dvoje male dece, i drugi sa Xo, prostodu{nom susetkom koja `ivi sama. Uprkos uzdr`anosti, Kejti polako po~iwe da se opu{ta, nalazi svoje mesto u tesno povezanoj zajednici i sve se vi{e vezuje za Aleksa i wegovu porodicu. No ~ak i dok se zaqubquje, Kejti se bori s mra~nom tajnom koja je i daqe progoni i u`asava, s pro{lo{}u zbog koje se prepuna straha otisnula na mu~no putovawe na drugi kraj zemqe do skloni{ta koje }e prona}i u Sautportu. Uz saose}awe i podr{ku koje joj uporno pru`a Xo, Kejti na kraju zakqu~uje da mora da bira izme|u `ivota koji pru`a privremenu sigurnost i onog koji uz opasnost donosi i nagradu… I shvata da je u najstra{nijim trenucima qubav jedino istinsko uto~i{te. Nikolas Sparks je jedan od najomiqenijih pripoveda~a {irom sveta, pisac ~ije su kwige {tampane u vi{e od pedeset miliona primeraka. Kwige mu se prevode na vi{e od ~etrdeset jezika i smatraju se svetskim hitovima. Sparksovi romani ~esto su adaptirani za film. Autor `ivi u Severnoj Karolini sa suprugom i decom.

Iva [trqi}

„ZNAM DA MISLI[ NA MENE“

sa ~lanovima `irija izaberao nalep{e oslikana jaja. Zbog izuzetne kreativnosti, umesto planirana prva tri mesta, dodeqena je i specijalna nagrada Davidu Mirkovi}u. Prvo mesto u ovoj disciplini je osvojio Stefan Petrovi}, drugo Sandra Ristovi}, a tre}e Igor Nixovi}. U najbr`oj igri Vaskr{weg takmi~ewa nazvanoj “Najbr`e jaje”, koja se izvodi

tako {to odre|eni deo rute takmi~ari moraju pre}i {to br`e mogu, nose}i ka{iku u ustima u kojoj se nalazi jaje, u kojoj do izra`aja dolaze pored brzine, snala`qivost i ve{tina, najuspe{niji takmi~ar je bio Luka Nenadi}. Svi pobednici su dobili pehare u trajno vlasni{tvo kao i vredne nagrade. Za uspe{no organizovawe ovog tradicionalnog i neobi~nog takmi~ewa predsednik KUD “Tanasko Raji}” Zoran Zate`i} zahvaquje svim darodavcima kao i hramu Svetog kneza Lazara i Odboru za wegovu gradwu, koji uspe{no predvodi Bogoqub Teofilovi}. Z. L. S.

„Odlu~ila sam da ga zaboravim. Ovog puta mnogo ozbiqnije nego u prethodnih ’sedamnaest’ poku{aja. Prvo sam izbrisala wegov broj telefona. Ne zbog wega, ve} zbog sebe – da mi nikada vi{e ne padne na pamet da po{aqem poruku ili pozovem. Ubila sam wegov telefonski broj. I nisam kriva. Morala sam. Opet ka`em- zbog sebe. Bilo je to u samoodbrani, ne od wega ve} od sebe! A od sebe se najte`e branimo.“ Ovako po~iwe nova kwiga Ive [trqi}, „Znam da misli{ na mene“ koja je zapravo nastavak prethodne „Nema{ pojma koliko te volim“. Ista atmosfera, isti junaci. Ma{a ovog puta saznaje od svoje najboqe drugarice Sawe da je wen biv{i u gradu i uprkos wenoj re{enosti da se s wim ne susretne, sudbina }e ih ipak spojiti. Wihova qubav se ne}e ostvariti, a Ma{a na kraju ostaje sama, jer Milo{ smatra da ona zaslu`uje boqe od wega. Ma{a ~ezne za svojim biv{im de~kom Milo{em, koji je oti{ao u Australiju da radi i vi{e nikada se nije javio, a ona je ostala u zabludi da je jo{ voli. Sada, posle tri godine a uo~i novogodi{weg do~eka, Ma{a, posredstvom drugarice Sawe, saznaje da se Milo{ vratio u Beograd i kupio stan. Ma{a ne mo`e da obuzda svoju `equ da se susretne sa Milo{em. Ipak, ona ne `eli da ga prva nazove, ali kad se, posle niza peripetija, oni slu~ajno sretnu, ni{ta vi{e ne}e biti isto. Znam da misli{ na mene je kwiga u formi dnevnika o neostvarenoj qubavi dvoje mladih qudi. Iz ugla glavne junakiwe Ma{e, Iva [trqi} nam u ispovedno-humoristi~kom tonu pripoveda o vezama i vezicama, no}nom `ivotu glavnog grada, klubovima i `urkama, ve~erama i provodima, ali i detaqno opisuje ~e`wu i qubavne o`iqke mlade `ene...


22

KULTURA

PETAK 10. MAJ 2013. GODINE

SE]AWE S POVODOM

PROFESOR DR MILIJA NIKOLI] (1929-2013) U

poznali smo ga i dru`ili se s wim jo{ od prvih slova i prvih {kolskih gramatika, a da mnogi nisu znali da nam je kom{ija. Profesor dr Milija Nikoli} je ro|en u Zeokama, 5. septembra 1929. Upokojio se 17. aprila 2013. godine i sahrawen je na Novom grobqu u Beogradu. Svojim izuzetnim pedago{kim radom i posve}eno{}u jeziku i kwi`evnosti zadu`io je ~a~anski i draga~evski kraj, pa i ~itavu naciju. Osnovnu {kolu poha|ao u rodnom selu (19361940), Gimnaziju u ^a~ku (19401948), Filolo{ki fakultet u Beogradu (1948-1953). Doktorsku tezu Forme pripovedawa u prozi Laze Lazarevi}a odbranio na Filolo{kom fakultetu u Beogradu 1972. Bio je profesor Gimnazije u ^a~ku (1954-1955), osnovnoj {koli u Aran|elovcu (1958-1968), potom na Filolo{kom fakultetu u Beogradu asistent (1968-1973) i docent metodike nastave kwi`evnosti i materweg jezika od 1973, vanredni (1980-1985) i redovni profesor od 1985. godine na Odseku za jugoslovensku kwi`evnost. Sara|ivao je u nebrojenim stru~nim listovima, ~asopisima i drugim publikacijama. Bio je odgovorni urednik ~asopisa Kwi`evnost i jezik (1972-1976). Bavio se istra`iva~kim radom na podru~ju Metodike nastave srpskog jezika

“NAJVE]A JE KWIGA NEZNAWA”

- Pretke po dobru prepoznajem u sebi. Otac Milosav je najzaslu`niji {to sam krenuo “na nauke”. Imao je neizmerno poverewe u duhovne aktivnosti, i sam je bio sklon “mozgawu” i originalnom umovawu. Nikad nije `urio sa odgovorima, stvari je sagledao sa vi{e stanovi{ta i ~esto je upotrebqavao zakqu~ni veznik dakle, pa su ga neki i zvali “Daklem” i “Astronom”. Kad je govorio o duhovnoj perspektivi, bio je vidovit: sinove je poslao u gimnaziju u vreme odbojnog, ~ak i podrugqivog seqa~kog stava prema “{kolcima”. Gledaju}i me, udubqenog u kwigu, rekao je: “Najve}a je kwiga neznawa!” Tek sam kasnije shvatio izuzetnu i univerzalnu vrednost te apsurdno kazane mudrosti. Od majke Drage i ujaka Ilije Ili}a prepoznajem u sebi “lirsku `icu”, sklonost ma{tawu i stvarala~kom zanosu. Ujak je bio zemqoradnik, p~elar i samouki stolar, ali ne zanatlija, ve} umetnik. Stvorio je ko{nicu u vidu crkve na Oplencu i bio graditeq violine izvanredno plemenitog zvuka. Imao je bogatu porodi~nu biblioteku, u kojoj je, uz stru~nu poqoprivrednu literaturu dominirala beletristika: izdawa Srpske kwi`evne zadruge, edicije KADOK, “Srpski pisci” i kwige nobelovaca. Iz ujakove biblioteke ~itao sam kwige do svoje dvanaeste godine, sve dok je Bugari nisu spalili 1941. godine - govorio je profesor Nikoli}. Porodi~ni talenat za nauke i kwi`evnost podelio je i sa bra}om Radojkom i Slavomirom, Slavom Nikoli}em. Svako je ispisao svoj trag...

i kwi`evnosti, koju je i nau~no utemeqio. Napisao je vi{e uxbenika - gramatika za osnovnu {kolu od tre}eg do osmog razreda: “Pouke o jeziku”, “Jezik i izra`avawe”, “Mo} re~i”, “Jezik majke i bajke”, “Ka`i mi, ka`i” i “Jezik roda moga”. To su ilustrovani uxbenici koji na zanimqiv na~in podsti~u u~enike da zavole jezik, da ga lako u~e, ali i

da se prema wemu stvarala~ki odnose. Profesor Milija Nikoli} je objavio vi{e od 150 stru~nih radova: studija, priru~nika, ogleda, rasprava i ~lanaka iz oblasti nastavne metodologije i neposredne {kolske prakse. Posebno mu se isti~u kwige: “Iskustva iz nastave materweg jezika”, “Forme pripovedawa u prozi

Laze Lazarevi}a”, “Kwi`evno delo u nastavnoj praksi”, “U svetu znakova”, “Nastava pismenosti” i “Metodika nastave srpskog jezika i kwi`evnosti”. Uspe{nim objediwavawem teorije i prakse, uz primenu vi{e nau~nih gledi{ta i metodolo{kog pluralizma, suprotstavqa se dogmatskim i reproduktivnim pristupima nastavnom gradivu,

svim didakti~kim {ablonima i “receptima”. Utemeqio je stvarala~ku, istra`iva~ku i problemsku nastavu kwi`evnosti i materweg jezika, a to je nastava u kojoj se prvenstveno sti~u sposobnosti, umewa, radne i samoobrazovne navike, a pomo}u wih i odgovaraju}a trajna i funkcionalna znawa. U poruci koju je kao univerzitetski profesor uputio nastavnicima, projektovao se i poneki detaq wegove duhovne autobiografije, i to posebno kada isti~e duhovnu i moralnu snagu li~nosti, koja je primarni ~inilac u inspirisawu i bodrewu vaspita~a: “Bitne su jake individualnosti sa aktivnim pona{awem i divergentnim mi{qewem. Takvi nastavnici nose u sebi inicijativu za rad, pa im nisu potrebni, ili pak nisu presudni, spoqa{wi podsticaji. Snaga samoinicijative utoliko je ja~a {to su uslovi rada te`i. Smetwe postaju izazov, a ote`ane okolnosti stimuli{u da se deluje nekonvencionalno, stvarala~ki i originalno. Nastavnik koji stvarala~ki misli i deluje ne o~ekuje tu|u pomo} i ne nada se brzoj afirmaciji, ali zato poma`e drugima. Wegovi duhovni vidici su {iri, staze uspeha su te{ke i izazovne, a wegovi metodi~ki postupci imaju du`e domete”. Priredila: Z. L. S.

IZA[AO IZ [TAMPE DVOBROJ (35-36) ^ASOPISA ZA KWI@EVNOST I KULTURU „NOVA ZORA“ „Nova Zora“ je danas, po mi{qewu mnogih, nesumwivo jedan od vode}ih i najvrednijih ~asopisa za kwi`evnost i kulturu, ne samo kod nas, ve} i u inostranstvu. Ona je, kako to mnogi ka`u, svojevrsna i sveoubhvatna kwiga, koja se ne samo ~ita ve} i ~uva, jer se u woj, o raznim istorijskim i aktuelnim kulturnim temama, redovno ogla{avaju poznati akademici, eminentni prozaisti i pesnici, esejisti, lingvisti, istori~ari kwi`evnosti i likovne umetnosti, novinari, publicisti i drugi stvaraoci sa prostora Republike Srpske, Srbije, Crne Gore i na{eg rasejawa. O novim izdawima ~asopisa i wegovim sadr`ajima Zapadnu Srbiju preko na{eg lista redovno informi{e na{ kolega iz Bile}e Mi{o Kisi}, hroni~ar kulturnih zbivawa u Hercegovini, gde se nalazi pored beogradske, druga redakcija ove publikacije. Nedavno je iz {tampe iza{ao dvobroj (35-36) „Nove Zore“ za period jesen-zima 2012/2013. godine. Sadr`ajno i obimno, kao i uvek impresivan, ~asopis u ovom dvobroju, na vi{e od 470 stranica, donosi priloge 60 autora. Pa`wu ~italaca zaokupi}e sigurno brojni tekstovi i prilozi (dati razli~itim povodima): vladike Nikolaja, Isidore Sekuli}, Petera Handkea, Milovana Danojli}a, Koste ^avo{kog,

SVESRPSKA KULTURNA RIZNICA

Veselina Matovi}a, Dragoquba Zbiqi}a i drugih, a tu su i prilozi o kineskom dobitniku Nobelove nagrade za kwi`evnost Mo Janu i na{em nobelovcu Ivu Andri}u. Na oko 20 stranica ob-

javqen je op{iran i zanimqiv intervju sa profesorom dr Mirkom Zurovcem, koji je vodio novinar Zoran Radisavqevi}, pod naslovom „Razbijawe Jugoslavije je antievropski i varvarski ~in“. Stranice proze ovog puta ispisuju: Qubi{a \idi}, Niko-

la Malovi}, Sa{a Haxi Tan~i}, Miroqub Todorovi}, Bo`idar Ze~evi} i Dragutin Mini} Karlo. Poezijom se ogla{avaju: Milovan Kruni}, Mi}o Cvijeti}, Dejan \or|evi}, Jovo Kukuri} i

@arko Koqibabi}. Iz pera Branka Leti}a, Milo{a Kova~evi}a, Olivere Doklesti}, Jovana Deli}a, Rajka Petrova Noga, Miroquba Jokovi}a, Nedeqka Zelenovi}a i drugih dati su kwi`evno-kriti~ki prikazi 15 najnovijih kwi`evnih ostvarewa.

„Nova Zora“ donosi i mnoge druge zanimqive priloge date kroz stalne i povremene rubrike, kao {to su: Eseji, aforizmi, Svjedo~anstva vremena, likovni `ivot, Dramske teme, jubileji i sli~no. Ve} po ustaqenoj praksi i ovaj dvobroj „Nove Zore“ daje {irok pregled najva`nijih kulturnih i duhovnih doga|aja u sedam isto~nohercegova~kih op{tina, kao i kulturnih doga|aja me|u Srbima u Mostaru u periodu izme|u dva broja, a bilo ih je vi{e od 60. Me|u tim doga|ajima posebno mesto pripada [anti}evim ve~erima poezije u Mostaru, ]orovi}evim susretima pisaca u Bile}i i istori~ara u Gacku, Du~i}evim ve~erima poezije u Trebiwu itd. ^asopis „Nova Zora“, ~iji je glavni i odgovorni urednik kwi`evnik Radoslav Brati}, po-

krenuli su i izdaju odbori Srpskog prosvjetnog i kulturnog dru{tva „Prosvjeta“ u Bile}i i Gacku prije devet godina. Ovaj dvobroj „Nove Zore“ (35-36), {tampan je u [tampariji „Ofsetpres“ u Kraqevu u uobi~ajenom tira`u od 1.500 primeraka, od ~ega oko hiqadu po ustaqenoj praksi odlazi na adrese prenumeranata i institucija {irom svieta. Kako isti~e sekretar Redakcije i predsednik Odbora SPKD „Prosvjeta“ u Bile}i profesor Nikola Asanovi}, ovaj dvobroj {tampan je zahvaquju}i pomo}i preduze}a „U`ice-putevi“ iz U`ica. Asanovi} potvr|uje da }e se nastaviti sa daqim predstavqawima i promocijama „Nove Zore“ u zemqi i svetu, u ciqu okupqawa srpskog naroda oko zajendi~ke kulturne ba{tine. Z. L. S.


PETAK 10. MAJ 2013. GODINE

marketing 032/342-276

MARKETING

23


24

KUHIWA

FRANCUSKA SALATA SA KUKURUZOM

[PANSKA PITA

PETAK 10. MAJ 2013. GODINE

WOKE SA SPANA]EM

Priprema

Priprema:

Potrebno je: 450 g zamrznutog povr}a

Povr}e staviti da se za francusku salatu kuva u posoqenoj vodi, pa 200 g kukuruza iz limenke kad provri kuvati jo{ de7, 8 kiselih krastav~i}a 5, 6 ka{ika majoneza setak minuta. Kuvano po1 ka{ika senfa vr}e procediti, pa ostavipo ukusu soli ti da se ohladi. Dodati ~etiri ka{ike majoneza, ka{iku senfa, po ukusu soli, pa dobro sjediniti. Zatim dodajte sitno seckane krastav~i}e i kukuruz iz konzerve, pa prome{ajte. Ostavite da se dobro ohladi u fri`ideru.

DESERT

MRAMORNI KUGLOF

Priprema: Jaja umutiti, dodati bra{no i pra{ak za pecivo, sipati uqe, dodati mleko, sir, salamu i krastav~i}e. Sve dobro sjediniti, sipati u pleh i pe}i u zagrejanoj rerni na 250 stepeni.

!

SAVETI

Da lako odvojite belance od `umanca Razbijte jaja iznad levka za te~nost. Belanca }e pro}i a `umance }e ostati u levku. Kako skuvati jaje koje je puklo Pukotinu dobro natopite limunovim sokom i stavite jaje u hladnu vodu da se kuva, uspeh je zagarantovan.

Potrebno je: Priprema: 230 g omek{alog maslaca Kalup za kuglof dobro na230 g {e}era mazati maslacem i posuti 4 jajeta bra{nom. Maslac penasto 230 g bra{na umutiti sa {e}erom. Dodamalo pra{ka za pecivo ti `umanca, pa bra{no, a narendana kora jednog lipotom rendanu koru limumuna na i so. ^vrsto ulupati 1/4 ka{i~ice soli 3 ka{ike kakaa u prahu sneg od belanca i dodati u pome{ano sa 3 ka{ike {e}esmesu. ra Odvojiti osam ka{ika ove 1 ka{ika tamnog ruma smese u poseban sud i dodati smesu od kakaa i {e}era, staviti i rum. Polovinu svetle smese sipati u pripremqeni kalup, preliti smesom od kakaa, a odozgo drugom polovinom svetle smese. Pe}i, u prethodno na 180째C zagrejanoj pe}nici, 50-60 minuta. Kalup prevrnuti na tacnu i pa`qivo ga skinuti. Posuti {e}erom u prahu i ostaviti da se hladi. Ovaj kola~ mo`e trajati i du`e od nedequ dana.

Pohovawe bez jaja Ako nemate u ku}i jaje i ho}ete da pohujete meso, ribu ili vaqu{ke, dovoqno je da uzmete fino kukuruzno bra{no. Dobi}ete na taj na~in istu re{ koricu, kao da ste namirnicu prvo umo~ili u jaje, pa u prezle. Zamena za jaje Ako odjednom primetite da vam nedostaje jedno jaje, a pravite recimo, kola~ mo`ete ga nadoknaditi sa pola ~a{e mleka ili milerama u koju ste sipali supenu ka{iku sir}eta. Kako brzo i lako ulupati sneg Ako u belance, pre nego {to }ete otpo~eti lupawe snega, sipate nekoliko kapi limuna, posao }e i}i znatno br`e, a uspeh }e biti zagarantovan.

Potrebno je: 3 jaja 200 g sira - sitan 150 g salame iseckane na kockice 3 kisela krastav~i}a iseckana na kockice 1/2 ~a{e od jogurta uqa 3 ~a{e bra{na 1 ~a{a mleka ili jogurta 1 pra{ak za pecivo

Umesiti krompir dok je vru} sa 200 g bra{na i jajetom. Prvo sa varja~om me{ati da ne bi ispekli ruke, a ~im prestane da bude vru}e prebaciti na radnu povr{inu (po potrebi dodavati bra{no) i me{ati dok ne postane glatka masa koja se ne lepi. Razvaqati testo na debqinu 1 do 1,5 cm i ise}i ga na trake, a te trake na male kocke. Oblikovati viqu{kom da bi se dobile lepe woke sa prugicama. Ubaciti woke u kqu~alu slanu vodu i kuvati dok ne iza|u na povr{inu.

Sastojci za woke: 500 g kuvanog krompira 200 - 300 g bra{na 1 jaje Sos od spana}a: 120 g spana}a 50 g badema ili oraha 5 su{enih paradajza 6 ka{ika maslinovog uqa po `eqi soli Sir: 100 g ov~ijeg/kozijeg sira po `eqi parmezan

Sos: Sve sastojke izblendirati. U vru}e woke ume{ati sos. Dok je sve vru}e dodati po `eqi sir ov~iji, koziji ili ko ne voli kravqi. A na kraju i parmesan. Prijatno.


25

BA[TE I BALKONI

PETAK 10. MAJ 2013. GODINE

KAKO DA STVORITE SOPSTVENI RAJ [ta vam ka`e biqka kad li{}e mewa boju, kad uspori rast, kad se list uvija, a vrhovi su{e, opadaju cvetovi i listovi? Da biste nau~ili jezik biqaka, morate poznavati osnove fiziologije i ishrane biqaka. ko biqka na starijem dowem li{}u pokazuje znakove `utila, su{ewa ivica, pojavu fleka crvene boje, ili `utila izme|u lisnih nerava, onda je to znak da joj nedostaje azot, kalijum, fosfor, ili magnezijum. Ovi elementi su pokretni u biqci i povla~e se iz dowih listova u vr{ne. Svaki od ovih elemenata ima svoju ulogu u ishrani biqke. Tako azot ulazi u sastav biqnog tkiva i od velikog je zna~aja za rast biqke.

A

PRIHRANA BIQAKA Podsti~e razvoj li{}a i zeqastih stabqika. Fosfor podsti~e razvoj korena i zna~ajno doprinosi ravnomernom razvoju biqke. Ima va`nu ulogu u cvetawu, jer uti~e na rast i proces oplo|avawa. Kalijum igra su{tinsku ulogu u migraciji {e}era i formirawu rezervnih organa, zato {to pove}ava koli~inu skroba u krtolama, rizomima, semenu i korewu. Uti~e tako|e na ja~inu tkiva, odnosno na ~vrstinu stabqike. Za biqke u ku}i uvek treba da se koristi prihrana bogata ovim elementom. Ako najmla|e, vr{no li{}e pokazuje znakove `utila, opadawa cvetova i asimetrije, onda biqka govori da joj nedostaje neki od slede}ih nepokretnih ele-

menata: gvo`|e, sumpor, bakar, ili kalcijum. Ukoliko biqke pokazuju simptome na mla|em li{}u, ali i na starijem, pojavom asimetrije i sitnolisnosti, onda je to znak nedostatka cinka. Za razliku od drugih gajenih biqaka, cve}e se gaji u supstratima bogatim hranqivim elementima i pokazuje ~esto znakove trovawa od vi{ka hraniva. Naj~e{}i sipmtom koji se ~esto sre}e na cve}u u zatvorenim prostorijama je vi{ak azota usled prekomernog |ubrewa, hranivom bogatim ovim elementom. On deluje toksi~no na koren~i}e i dolazi do wihovog su{ewa, a da nema drugih vidqivih simptoma. Veoma je va`no da cve}e prihrawujete umereno i re-

An|elija Milojkovi}, pejza`ni arhitekta

dovno. Po pravilu cve}e tra`i mawe azota, jer ga ima dovoqno u bogatom supstratu, pa nemojte preterivati. Prihrawujte biqku u periodu rasta, tj. od prole}a do jeseni. Pridr`avajte se uputstva proizvo|a~a o koncentraciji. Izbegavajte predozirawe koje mo`e dovesti do fitotoksi~nosti. Za biqke osetqive na mineralne soli, kao {to su paprati, palme i orhideje, pove}ajte razbla`ivawe udvostru~ivawem koli~ine vode, u odnosu na preporu~enu koncentraciju navedenu na ambala`i.

Pripremila: N. R.

NISU SVI ^ETINARI I ZIMZELENI e postoji nijedno pravilo bez izuzetka. Dodu{e, u mawini su vrste ~etinarskog drve}a kojima opada li{}e, ali takvo drve}e ipak postoji. Najpoznatiji primer je ari{, ~ije iglice na jesen dobiju zlatnu boju, a zatim otpadaju. Na prole}e se pojave predivne nove iglice (~etine) svetlo zelene boje, po 40 komada u pramenu. Drugi primer je metasekvoja, poznata i kao mamut-

N

sko drvo, `ivi fosil, koji je nekada bio jako rasprostrawen. Ova vrsta ima veoma interesantnu pri~u o svom otkrivawu. Kada je 1941. godine u Japanu opisana kao fosil, pet godina kasnije je prime}eno da je ona bliska ~etinarskom drve}u, koje je prona|eno 1944. u zaba~enom mestu u Kini. U me|uvremenu je ovo praistorijsko ~etinarsko drvo kultivisano u mnogim na{im parkovima i ba{tama.

VREMENSKA PROGNOZA Petak, 10. maj

Subota, 11. maj

VREMENSKA PROGNOZA Nedeqa, 12. maj

VREMENSKA PROGNOZA Sreda, 15. maj

Utorak, 14. maj

Ponedeqak, 13. maj

^etvrtak, 16. maj

280C

270C

180C

170C

220C

260C

100C

120C

90C

80C

90C

110C

Delimi~no obla~no

Ki{a

Ki{a

Delimi~no obla~no

Delimi~no obla~no

Obla~no, mogu}a ki{a

290C 120C

Ki{a


26

DE^IJA STRANA

PETAK 10. MAJ 2013. GODINE

NA[A DECA VRTI] „KOLIBRI”,

starijoj grupi, uzrasta {est godina, vode brigu vaspita~ice Danka Veselinovi} i Nevenka Trifunovi}. Mali{ane smo zatekli kako, uz osmeh, prave razne ukrase za predstoje}e uskr{we praznike. - Komunikativni su, sve ciqeve i zadatke obavqaju kako treba. Sa roditeqi-

O

ma imamo odli~nu saradwu, i oni nam, zajedno sa decom daju predloge za rad pri~a vaspita~ica Danka i ka`e da su ovi mali{ani veoma zainteresovani za sve aktivnosti koje su za wihov uzrast predvi|ene, a roditeqi uvek budu odu{evqeni wihovom kreativno{}u, kada zadaci i “umetni~ki radovi” budu gotovi.

KAKO ^UVAMO NA[U PLANETU?

\ur|a Radulovi} - Da ne zaga|ujemo, da ne bacamo sme}e u potoke, jer }e na{a planeta biti prqava.

^UDO PRIRODE

Nikola Ostoji} - Ne smemo da zaga|ujemo vodu, vazduh i zemqi{te.

Kristina Stankovi} - Sme}e treba da se baca u kantu, a ne po zemqi.

PROVIDNA @ABICA

edan od najfascinantnijih vodozemaca koji nastawuje na{u planetu je takozvana “staklena” `aba iz porodice, ~iji je stomak toliko proziran da izgleda kao da je sa~iwen od stakla. Kroz providnu svetlozelenu ko`u wenog stomaka mogu se videti unutra{wi organi. Prose~na jedinka mo`e narasti od 20 do 30 milimetara. Zanimqivo je da se u porodici ovih neobi~nih stvorewa otac brine o potomstvu. @enka pola`e jaja na obali vode, a zatim se vra}a u {umu, dok otac od ovog trenutka preuzima na sebe brigu o potomstvu. Oni jaja{ca ~uvaju od predatora i odr`avaju ih mokrim. Staklena `aba `ivi u ki{nim {umama Sredwe i Ju`ne Amerike.

J

- Da je fleka na kravi unikatna kao i otisak prsta ili pahuqa snega - Da ne postoje dve krave sa istim oblikom fleke? - Da su u Finskoj bili zabraweni crtani filmovi Paje Patka jer on ne nosi pantalone? - Da je Venera jedina planeta koja se rotira u smeru kazaqke na satu? - Da je morskim rakovima {kampima srce u glavi? - Da je ^arli ^aplin jednom prilikom osvojio tre}u nagradu na takmi~ewu za svog dvojnika.

- Da je Ginisova kwiga rekorda dr`i rekord kao naj~e{}e kradena kwiga iz kwi`ara?

DA LI STE ZNALI?

- Da jedna biblioteka u Indiani tone oko dva centimetra godi{we, jer stati~ari nisu ura~unali te`inu svih kwiga?

- Da je elektri~nu stolicu izumeo jedan zubar?

^edomir Vujovi} - Da ne zaga|ujemo prirodu i ne bacamo sme}e van kante. marketing 032/342-276

Bojana Slavkovi} - Da ne bacamo |ubre na travu, da bude zdrava voda, da budemo svi zdravi.

Duwa Spasojevi} - Ne smemo da bacamo sme}e po travi ili vodi ili po livadi.


27

VODI^

PETAK 10. MAJ 2013. GODINE

KAFE “[TO DA NE” Petak, 10. maj Benda “ARIA”, 22 ~asa Subota, 27. april Svirka benda”AFTER DARK”, 22 ~asa

Dom Kulture

PIVNICA „CITY PUB” Gospodar Jovanova 22, telefon 032/228 - 310

GRADSKA BA[TA - Svakog petka i subote GIPSY ALEKSI]I, broj za rezervacije 063-620-333

Petak, 10. maj

“SIN DOMA]EG IZDAJNIKA”, pozori{na predstava u izvo|ewu “Teatra Estat”, velika sala u 20 ~asova

Ponedeqak, 13. maj - Izlo`ba radova u~enika sredwe Tehni~ke {kole, sredwi hol u 18 ~asova - Predstavqawe edicije i ~asopisa “Brani~evo” i kwige “Veja~i ovejane su{tine” Predraga ^udi}a, mala sala u 18, 30 ~asova Utorak, 14. maj - Koncert Dragutina Pavlovi}a (violina, violon~elo) i Marije Tiosavqevi} (klavir), velika sala u 20 ~asova

Sreda, 15. maj - Predavawe “Tajne Beograda”, predava~ Zoran Nikoli}, novinar i pisac, mala sala u 19,30 ~asova Sreda i ~etvrtak, 15. i 16. maj - film “SKIDAWE”, velika sala u 20 ~asova

KLUB „VELVET” ^etvrtak, 16. maj - 17. Prole}ni anale - o identitetu (tradicionalna likovna manifestacija), Likovni salon u 19 ~asova

Narodni muzej - Stalna postavka u konaku Jovana Obrenovi}a Muzej je otvoren radnim danima od 9 do 17 ~asova, vikendom od 9 do 13 ~asova

PRIPREMILA: Irena Milo{evi}

Subota i nedeqa, 11. i 12. maj - REPUBLI^KI FESTIVAL GUSLARA, velika sala u 19 ~asova

Kafana „PALILULAC“ - Svakog vikenda nastupa orkestar "[e{ir moj"

„SRPSKI PAB” Petak, 10. maj Svirka benda “EPILOG”, 22 ~asa Subota, 11. maj Svirka benda “DEJA VU”

Restoran „ROMANSA" - Qubiteqi starogradske muzike dobrodo{li su svake ve~eri od 17 ~asova

Restoran "STARI GRAD" - Svakog vikenda starogradska svirka

/////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////// - TV GALAKSIJA PETAK 10. 5. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 KORAK 21 12:15 MISS SVETLANA - IZ DRUGOG UGLA 13:00 NIKO KAO JA-R. 13:30 OGLASI 14:45 FOTOSKAZ -R. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 IZLOG STRASTI - R. 17:15 OGLASI 18:00 GALASPORT 18:55 TV INFORMATOR 2 19:20 KRAJEM NA[E ULICE 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:05 ARHIVA EPERHIJE @I^KE 21:00 GRADSKI PUTOKAZ 21:50 VEZE 22:30 TV INFORMATOR 3 22:55 KRAJEM NA[E ULICE 23:10 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 PROGRAM SRBIJA NA DLANU 1 SUBOTA 11. 5. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 PLANETA SEZAM 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 TREND SETTER 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 ARHIVA EPARHIJE @I^KE -R. 13:30 OGLASI 14:10 GALASPORT -R. 15:30 TV INFORMATOR 1 15:55 KRAJEM NA[E ULICE

16:15 GULIVER 17:15 OGLASI 17:45 GRADSKI PUTOKAZ-R. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:20 KRAJEM NA[E ULICE 20:00 VI PITATE, MI TRA@IMO ODGOVOR 21:00 SUPER 70 22:30 TV INFORMATOR 3 22:55 KRAJEM NA[E ULICE 23:10 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 PROGRAM SRBIJA NA DLANU 1 NEDEQA 12. 5. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 POD SJAJEM ZVEZDA 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 CRTANI FILM 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 NA[E SELO 13:00 ATLAS 13:30 OGLASI 14:00 FILM 15:30 VEZE 16:15 PROSLAVA 20 GODINA TELEVIZIJE-DIREKTAN PRENOS 18:30 DRAGA^EVSKI HORIZONTI 19:00 AUTOBILBORD 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:05 KONCERT 23:00 PROGRAM SRBIJA NA DLANU 1 PONEDEQAK 13. 5. 2013. 08:15 OGLASI

08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SRBIJA I SVET 11:15 OGLASI 12:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 12:15 NA[E SELO-R. 13:00 IZBLIZA 13:30 OGLASI 14:10 BIOGRAFIJE 14:45 IZBLIZA 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 DRAGA^EVSKI HORIZONTI-R. 16:45 SERIJA - IZLOG STRASTIR. 17:15 OGLASI 18:00 GALASPORT 18:55 TV INFORMATOR 2 19:35 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:05 DOKUMENTARNI FILMOVI - ZASTAVA FILM 20:30 MI ZAJEDNO KROZ NA[ GRAD 21:00 MILANOVA^KA SEDMICA 21:45 TREND SETTER 22:30 TV INFORMATOR 3 23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 PROGRAM SRBIJA NA DLANU UTORAK 14. 5. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - IZLOG STRAST 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 AUTOSPRINT

11:15 OGLASI 12:15 POD SJAJEM ZVEZDA 13:30 OGLASI 14:10 GALASPORT-R. 14:50 DOKUMENTARNI FILM ZASTAVA FILM - R. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - IZLOG STRASTI 16:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 17:15 OGLASI 17:45 MI ZAJEDNO KROZ NA[ GRAD -R. 18:15 MILANOVA^KA SEDMICA-R. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJA 20:05 TV MEDIKUS 21:00 SRBIJA I SVET 22:30 TV INFORMATOR 3 23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 PROGRAM SRBIJA NA DLANU 1 SREDA 15. 5. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 MISS SVETLANA - IZ DRUGOG UGLA 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 SUPER 70 13:30 OGLASI 14:10 PLANETA SEZAM -R. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - IZLOG STRASTI 16:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 17:15 OGLASI

17:45 TV MEDIKUS-R. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:05 MO SPORT 20:45 FILM 22:30 TV INFORMATOR 3 23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 PROGRAM SRBIJA NA DLANU 1 ^ETVRTAK 16. 5. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SPORTSKA GALAKSIJA 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 FILM -R. 13:45 OGLASI 14:30 MO SPORT-R. 15:00 ABS SHOW 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - IZLOG STRASTI 16:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 17:15 OGLASI 17:45 VI[E OD SPORTA 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:05 NA[E SELO-R. 21:00 FOTOSKAZ 21:45 NIKO KAO JA 22:30 TV INFORMATOR 3 23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 PROGRAM SRBIJA NA DLANU 1


28

PETAK 10. MAJ 2013. GODINE

LU^ANI

ODR@ANA 53. SMOTRA IZVORNOG NARODNOG STVARALA[TVA U GU^I “Raspevano Draga~evo” je manifestacija koja se svrstava odmah iza Sabora truba~a prema svom zna~aju. Postoji od prvog saborovawa u Gu~i, koje je odr`ano 1961. godine, i traje sve do dana{wih dana. U po~etku je okupqalo samo izvo|a~e sa podru~ja Draga~eva, a danas u programu ove samosvojne manifestacije u~estvuju truba~i i peva~ke grupe i sa podru~ja ~itavog Moravi~kog okruga, ali i {ire.

RASPEVANIJE I RAZIGRANIJE NEGO IKAD RANIJE

ajnovija smotra izvornog narodnog stvarala{tva “Raspevano Draga~evo”, 53. po redu, koja je odr`ana tre}eg dana Vaskrsa, okupila je vi{e od dvesta u~esnika. Pored draga~evskih truba~a i peva~kih

N

ma. Manifestacije ovog tipa su odli~an na~in da se promovi{u truba{tvo i izvorna srpska pesma, koju smo svi mi, koliko nas ovde danas ima, uspe{no ~uvali od zaborava za nove generacije. Ujedno, ovo je za truba~e odli~na prilika da se polako uigravaju za nastupe na predstoje}em Saboru truba~a u Gu~i - rekao je Goran Rankovi}, vo|a orkestra. - Na{a peva~ka grupa je formirana 1974. godine i do sada smo u~estvovali kao doma}ini na svim odr`anim manifestacijama ovakvog i sli~nog tipa na podru~ju Draga~eva. Smatram da je da pevam za druge - rekla je Milica Ocokoqi}, ~lan peva~ke grupe “Brojanica” iz Bukovice, kod Ivawice.

takmi~ewa Sabora Truba~a, organizatori su iskoristili priliku da na “Raspevanom Draga~evu” prisutni truba~ki orkestri izvuku `rebom nazive izvornih narodnih pesama, koje }e izvesti na predtakmi~ewu u Kotra`i. Prema novousvojenim pravilima, truba~ima je neophodno najmawe dva meseca da uve`baaju svoje nastupe, kao bi se postigao boqi kvalitet takmi~arskog dela najpoznatije smotre truba{tva na svetu, istakao je Adam Tadi}, direktor Centra za kulturu i sport op{tine Lu~ani. grupa, u smotri su u~estvovali i izvo|a~i iz ^a~ka, Ivawice, Kosjeri}a, Po`ege, kao i kulturnoumetni~ka dru{tva “Abra{evi}” i “Tanasko Raji}”. Iako se obi~no odr`ava na letwoj pozornici, zbog nestabilnih vremenskih prilika, smotra je odr`ana u bioskopsoj sali Doma kulture i trajala je oko tri sata. Organizator manifestacije je Centar za kulturu i sport, uz podr{ku lokalne samouprave. Na osnovu novina u propozicijama

MANIFESTACIJA DOBROG GLASA Na najnovijoj smotri izvornog narodnog stvarala{tva u~estvovao je i orkestar Gorana Rankovi}a iz Gu~e. Kako ka`u wegovi ~lanovi, ne nastupaju prvi put na ovoj manifestaciji. - U~estvovao sam od 1995. godine na svakom “Raspevanom Draga~evu”. Ovde dolazimo da negujemo na{u srpsku tradiciju izvornog narodnog stvarala{tva i svoje ume}e da podelimo sa drugi-

VERNI ^UVARI IZVORNOG STVARALA[TVA

“Raspevano Draga~evo” veoma zna~ajna manifestacija za ovaj deo Srbije, jer nas vra}a na{im korenima i dosledno ~uva stare srpske tradicionalne obi~aje i izvorno narodno stvarala{tvo od zaborava. Ponosan sam {to je moja peva~ka grupa sastavni deo najnovije draga~evske smotre izjavio je, nakon uspe{nog nastupa na smotri, Dragoslav Dragovi}, vo|a osmo~lane peva~ke grupe “Mile Dragovi}” iz Roga~e, dodaju}i da mu je `ao {to im se, u wihovim naporima da sa~uvaju

izvorne vrednosti starih vremena, ne pridru`i vi{e mladih qudi sa ovog podru~ja. - U posledwih {est godina smo u~estvovali na svim draga~evskim smotrama ovakvoga tipa i radujemo se svakom novom nastupu sa podjednakim `arom. Imamo relativno mlado peva~ko dru{tvo, koje je na pravi na~in obogatilo na{e slobodno vreme. Izvornu narodnu pesmu volim od ranog detiwstva i radujem se {to sam kroz nastupe “Brojanice” ostvarila svoju davna{wu `equ

Velibor Cvetkovi}, predsednik svih peva~kih grupa, kulturno-umetni~kih dru{tava i zdravi~ara op{tine Ivawica, isti~e da se rado odaziva svakom pozivu da u~estvuje na manifestacijama u Draga~evu, jer su, bez izuzetka, odli~no organizovane i vrlo sadr`ajne. Truba i Draga~evo me uvek posebno inspiri{u. Napisao sam veoma lepu pesmu o trubi, koja }e, najverovatnije, postati saborska himna. Mislim da Gu~u i trubu, po kojoj se ova varo{ica na daleko pro~ula, niko do sada na takav na~in nije opevao. Dolazimo ovde skoro svake godine, jednom ili vi{e puta, i pesme koje pevamo svaki put nanovo odu{evqavaju publiku i izazivaju buru sna`nih emocija. Koristimo priliku i da odmerimo snagu sa drugima i razmenimo iskustva sa drugima naglasio je Cvetkovi}, koji je, ina~e, i aktivni ~lan peva~ke grupe “Bukovi~ki jarani”. V. S.


PETAK 10. MAJ 2013. GODINE

29

LU^ANI

POMO]NICI PREDSEDNIKA OP[TINE O PROGRAMIMA RADA ZA NAREDNI PERIOD

NOVE FUNKCIJE KAO IZAZOV, ALI I TERET VELIKE ODGOVORNOSTI eselin Jovanovi} i Nenad Matija{evi} su nedavno imenovani na mesta pomo}nika predsednika op{tine Lu~ani. U narednom periodu Jovanovi} }e brinuti o investicijama u draga~evskom kraju, dok }e Matija{evi} pratiti slo`enu problematiku mesnih zajednica, koje su veoma brojne na teritoriji ove op{tine. Iako su nedavno stupili na nove du`nosti, pomo}nici su vrlo brzo skicirali planove svojih aktivnosti za ovu godinu. Veselin Jovanovi} isti~e da je wegov prvi radni zadatak bio da kontaktira predsednike susednih op{tina i gradona~elnika ^a~ka i kroz razgovor sa wima ustanovi koliko su oni na poqu realizacije novih projekata napredovali u prethodnih deset meseci, kako bi na osnovu tih saznawa dobio jasnu viziju gde se u odnosu na druge nalazi op{tina Lu~ani. - Kroz te kontakte `eleli smo da uspostavimo i regionalnu saradwu, kako bismo zdru`eno nastupali u realizaciji nekih novih,

V

Veselin Jovanovi}

budu}ih projekata, ukoliko za to imamo zajedni~ki interes. Poku{avamo da nadoknadimo period od deset meseci, jer smo tek od skoro stupili na nove du`nosti, da bismo maksimalno brzo sagledali situaciju u oblastima za koje smo imenovani. Na{ zadatak je da kontaktiramo nadle`na ministarstva i proverimo rokove konkursa za nove projekte, koje planiramo da realizujemo uz pomo} dr`ave ili nekih drugih fondova u ovoj godini - ka`e Jovanovi}, dodaju}i da trenutno proverava dokumentaciju ve} pripremqenih projekata i istovremeno razmi{qa o mogu}nostima za izradu

novih. Kako isti~e Jovanovi}, pored projekta nekategorisanih puteva, na podru~ju op{tine Lu~ani bi}e realizovani i novi u oblasti vodosnabdevawa u pojedinim mesnim zajednicama. Razmi{qa i o sportskim terenima, ure|ewu starih i podizawu novih, kako bi se omogu}ili boqi uslove za mlade sportske uzdanice Draga~eva. - Posebni zna~aj u narednom periodu ima}e poqoprivreda. Mi smo izdvojili zna~ajna sredstva u op{tinskom agrarnom buxetu za podsticaje poqoprivredi, za razliku od nekih prethodnika koji za ovu oblast nisu ni dinara izdvajali. Rebalansom buxeta u maju obezbedi}emo i dopunska sredstva za realizaciju veoma va`nih projekata. Lokalna samouprava }e u ovoj godini pokriti 20 odsto polise poqoprivrednog osigurawa registrovanim gazdinstvima, {to }e za wih predstavqati dragocenu pomo}. S obzirom na to da dr`ava pokriva 40 odsto polise osigurawa, poqoprivrednicima }e osta-

Nenad Matija{evi}

ti da pokriju 40 procenata ukupnog osigurawa useva od elementarnih nepogoda ka`e Jovanovi}, dodaju}i da }e nastojati da blagovremeno obavesti sve privrednike i poqoprivrednike o mogu}nostima da konkuri{u za subvencuje dr`ave. Obe}ao je i pomo} stru~nih slu`bi u izradi projektne dokumentacije. U narednom periodu prioritet lokalne samouprave, prema proceni Jovanovi}a, trebalo bi da bude smawewe gubitaka vode u postoje}im sistemima vodosnabdevawa u Lu~anima i Gu~i kroz revitalizaciju vodovodne mre`e. Nenad Matija{evi}, po-

mo}nik predsednika op{tine za mesne zajednice, isti~e da polako sagledava probleme sa kojima se suo~avaju `iteqi pojedinih mesnih zajednica i istovremeno popisuje listu prioriteta, po kojoj }e u narednom periodu i raditi. - Postoje brojne stvari koje u prethodnom periodu nisu ura|ene do kraja i na pravi na~in. Me|u wima prvenstveno izdvajam samodoprinos, jer u mnogim mesnim zajednicama nije izglasan, a takva sredstva mogu zna~ajno uticati na boqu infrastrukturnu opremqenost mesnih zajednica ka`e Matija{evi}. On me|u prioritete u narednom periodu svrstava vodosnabdevawe u pojedinim podru~jima Draga~eva, kao i boqu putnu infrastrukturu, posebno na podru~ju rubnih seoskih mesnih zajednica, gde su nekategorisani putevi u izuzetno lo{em stawu. Kako smatra Matija{evi}, realizacija ovakvih projekata mo`e biti dobra barijera procesu odumirawa sela. S obzirom na to da se mnogi gra|ani interesuju

kada }e biti zavr{ena sportska hala u Lu~anima, pomo}nicima predsednika op{tine postavili smo i to pitawe. - Sportska hala, koja se nalazi u okviru kompleksa Sredwe {kole “Draga~evo�, jo{ uvek nije zavr{ena, iako je wena izgradwa zapo~eta u 2006. godini. Radovi su stopirani, jer je do{lo do odstupawa od projekta kod krovne konstrukcije hale. Utvr|ene su nepravilnosti u smislu prepravki projekta. Po~etna procena vrednosti ove investicije bazirala se na 65 miliona dinara. Do sada je utro{eno ukupno 107 miliona, a kako su procenili ~lanovi Komisije, me|u kojima sam bio i ja, da bi se hala dovela u funkcionalno stawe, neophodno je ulo`iti jo{ 47 miliona dinara. Kada se sve sabere, ova investicija }e iza}i blizu 160 miliona dinara. Neko }e postaviti pitawe u {ta su ulo`ene tolike pare, a {ta se ta~no dogodilo istra`i}e nadle`ne slu`be i organi - ka`e pomo}nik predsednika op{tine Matija{evi}. V. S.

POQOPRIVREDNO SAVETOVAWE O DR@AVNIM SUBVENCIJAMA U OBLASTI AGRARA

PROJEKTI NAVODWAVAWA ZEMQI[TA Bez sistema navodwavawa nema ni uspe{ne poqoprivredne proizvodwe. Iako Draga~evo ima idealne uslove za poqoprivrednu proizvodwu, prinosi gajenih kultura na ve}ini parcela nisu na zavidnom nivou, jer prete`ni broj poqoprivrednika nije obezbedio vodu za zalivawe gajenih kultura. S obzirom da su ovakve investicije isuvi{e velike da bi ih poqoprivrednici samostalno izneli, najboqi na~in je da se ovaj problem re{ava uz podr{ku dr`ave. inistarstvo poqoprivrede }e u narednom periodu odobravati subvencije za projekte izgradwe vodozahvata i primarne mre`e za navodwavawe, jer su oni vrlo zna~ajni za poqoprivrednike {irom Srbije. O na~inima dolaska do dr`avnih bespovratnih sredstava govorilo se na sastanku predstavnika op{tine Lu~ani, Fonda za poqoprivredu i Saveta za selo sa stru~wacima ~a-

M

~anske Poqoprivredne savetodavne i stru~ne slu`be, odr`anom u zgradi Na~elstva u Gu~i. Kako je istakao Radovan [evarli} iz Poqoprivredne savetodavne i stru~ne slu`be u ^a~ku, ovogodi{wi program za subvencionisawe vodosnabdevawa predstavqa deo nacionalne strategije za unapre|ewe poqoprivrede. Pro{le godine su realizovani prvi pilot projekti u toj oblasti, a sada se kroz novu uredbu nastavqa zapo~eti posao.

BEZ ZALIVNIH SISTEMA NEMA USPE[NE PROIZVODWE Radi{a Markovi}, dvadesetsedmogodi{wi poqoprivrednik iz Gu~e, ka`e da iz godine u godinu su{a uzima sve ve}i danak, tako da je bilo kakvo bavqewe poqoprivredom nezamislivo bez zalivnih sistema. Pro{le godine je ulo`io oko milion i po dinara u izgradwu bazena i nabavku pumpe za navodwavawe. On smatra da jo{ uvek nije zaokru`io investiciju do kraja i da bi trebalo da konkuri{e za sredstva kod nadle`nog ministarstva, kako bi unapredio svoj sistem navodwavawa. Do sada se bavio proizvodwom jagode i maline, a u narednom periodu planira da zasnuje nove zasade tre{we i kupine, {to zahteva i dodatna ulagawa, prvenstveno u zalivne sisteme.

Pravo na kori{}ewe podsticajnih sredstava za navodwavawe imaju sva registrovana, komercijalna poqoprivredna gazdinstva. Uslov je i da zemqa, za koju se gradi zalivni sistem, bude u vlasni{tvu podnosioca zahteva. Svi koji imaju nameru da konkuri{u za ova sredstva moraju imati projekte, koje rade ovla{}ena lica, koja poseduju licencu. No-

vina je da su projekti navodwavawa ograni~eni na 300.000 dinara po hektaru. Maksimalni iznos po jednom projektu je 3,3 miliona dinara, a poqoprivrednici sa podru~ja Lu~ana, Gorweg Milanovca, Ariqa i ^a~ka zahteve za odobravawe subvencija za navodwavawe mogu predati Poqoprivrednoj savetodavnoj i stru~noj slu`bi u ^a~ku do 3. juna. Buxet za poqoprivredu op-

{tine Lu~ani u ovoj godini iznosi oko 20 miliona dinara. Kako je istakao Veselin Jovanovi}, pomo}nik predsednika op{tine za investicije, ukoliko se pojavi nedostatak novca, lokalna samouprava }e rebalansom buxeta obezbediti dodatna sredstva za poqoprivredne posticaje, jer se zna da je izrada projekata za navodwavawe veoma skupa. Draga~evskim poqoprivred-

nicima je predstavqena i Uredba o sistemskoj kontroli zemqi{ta, po kojoj mogu doneti uzorke zemqi{ta na kompletnu analizu u Poqoprivrednu slu`bu u ^a~ku. Draga~evo ima 80 do 90 odsto kiselih zemqi{ta. Najkiselija zemqa je u @ivici. Kako bi se popravio kvalitet takvog zemqi{ta, neophodno je obaviti proces kalcizacije, re~eno je na ovom sastanku. S obzirom da dr`ava u ovoj godini nije obezbedila subvencije za tu namenu, bi}e neophodna pomo} lokalnih samouprava, kako bi se poqoprivrednicima finansijski olak{ao ovaj zna~ajan posao. Op{tina Lu~ani ima oko 4.800 registrovanih poqoprivrednih doma}instava i ukupno 46.000 hektara zemqi{ta, od koga je gotovo polovina obradiva. Draga~evo je poznato po proizvodwi jabuke, {qive, maline, kupine, jagode i krompira. Vi{e od pola radno sposobnih stanovnika Op{tine bavi se poqoprivredom. Budu}nost poqoprivredne proizvodwe Draga~eva dobrim delom zavisi od podizawa sistema za navodwavawe, kako bi se postigli daleko boqi prinosi gajenih kultura od dosada{wih, re~eno je na poqoprivrednom savetovawu u Gu~i. V. S.


30

SPORT

PETAK 10. MAJ 2013. GODINE

SWISSLION RAZVOJNA LIGA

BORAC POBEDIO SLOGU U {estom kolu Swisslion razvojne lige ko{arka{i Borac Mocart sporta savladali su kod ku}e Slogu iz Kraqeva, 73:65. Doma}i su dominirali u prvom poluvremenu, a onda posle pada u tre}oj ~etvrtini, Kraqev~ani su uspeli da pet minuta pred kraj smawe rezultat na jedan poen. ^a~ani su se izvukli ponajvi{e zahvaquju}i nepreciznom {utu gostuju}e ekipe. - Borac je vodio celu utakmicu i na kraju, kada je rezultat bio 61:60, proma{ili smo nekoliko udaraca. To nas je dosta ko{talo. Nekoliko wihovih kontri su prelomile utakmicu - izjavio je igra~ Sloge ^edomir Stefanovi}.

- Kom{ijski derbiji su uvek bili te{ki me~evi. Mi smo dobro otvorili

PO^IWU PRIPREME ZA SVETSKO PRVENSTVO U KO[ARCI

MILO[ I SRETEN U REPREZENTACIJI o{arka{i ~a~anske Mladosti Milo{ Jankovi} i Sreten Kne`evi} u ponedeqak odlaze u Beograd na pripreme sa reprezentacijom. Krajem juna o~ekuje ih Svetsko juniorsko prvenstvo u Pragu. U Beogradu }e se sa ostalim

K

igru sa par kontri, a kasnije nam je opao ritam. Mu~ili smo se celu utak-

micu, nismo uspeli da sredimo skokove, {to je moglo dosta da nas ko{ta. Na

kraju je Sloga oma{ila tri otvorena {uta koja smo mi realizovalu lakim poeni-

ma u kontri - komentar je kapitena Borac Mocart sporta Nemawe Todorovi}a. Najboqi u~inak u doma}oj ekipi imali su Nemawa Prolovi}, 24 ko{a, Miqan Radisavqevi}, 12, Stefan Mitrovi} i Nemawa Todorovi} po deset. Mili} Blagojegvi} je za Slogu postigao 25 poena, Du{an Vuleti} 15, dok ostali nisu imali dvocifren u~inak. U sedmom kolu Razvojne lige BMS je izgubio od OKK Beograda, 72:63. U sredu su igrali sa Tami{om u Pan~evu i pobedili 70:84. U devetom kolu Borac u ~etvrtak, 16. maja, u 19 ~asova igra kod ku}e protiv FMP-a. Z. J.

ZAVR[EN PRVOMAJSKI BASKET TURNIR „3 NA 3” PREDUZE]A ^A^KA

NAJJA^A „ELEKTRODISTRIBUCIJA”

reprezentativcima zadr`ati nekoliko dana, a onda se ekipa seli na Zlatibor, gde }e nastaviti pripreme. Milo{ i Sreten su odigrali i nekoliko utakmica za Borac Mocart sport u Razvojnoj ligi Srbije.

rijumfom ekipe “Elektrodistribucije” zavr{eno je premijerno izdawe Prvomajskog basket turnira “3 na 3” preduze}a ^a~ka, odr`ano krajem aprila u sali Prehrambeno - ugostiteqske {kole. U konkurenciji je bilo devet timova, podeqenih u dve grupe. Ciq turnira, kako su nazna~ili organizatori, je

T KUDO KLUB KARA\OR\E

KIZI] U @IVOTNOJ FORMI K lub Pit bul organizovao je uo~i Vasrksa u Novom Pazaru prvo kudo prvenstvo. U~estvovao je i klub Kar|or|e iz ^a~ka. Stefan Simovi} je u konkurenciji juniora, indeks do 270, osvojio tre}e mesto, kao i Veqko Gojkovi} u kategoriji indeks do 250. Junior Boris Stojan~evi}, indeks do 260, bio je drugi. Zoran Kizi}, ~lan KK Kara|or|e, pro-

gla{en je za najuspe{nijeg takmi~ara u svim kategorijama. Kizi} je u finalu pobedio Adnana Ali}a, odli~nog i iskusnog borca koji je i organizator ovog takmi~ewa. Wemu je pripalo prvo mesto u apsolutnoj kategoriji. Kudo klub Kara|or|e i daqe je otvoren za nove ~lanove. Zainteresovani se mogu javiti na telefon 061/297-34-68.

promocija fer pleja i rekreativnog bavqewa sportom. Posle odigranih utakmica po grupama, u polufinalu je Nezavisni sindikat Kompanije “Sloboda” pora`en od “ALTI”-ja sa 21:12, dok je u drugom “Elektrodistribucija savladala “Telekom” sa 21:13. U borbi za tre}e mesto Nezavisni sindikat Komapni-

je “Sloboda” je slavio u duelu sa “Telekomom” sa 21:16, dok je pobedni~ki pehar pripao “Elektrodistribuciji”, po{to je u dva basketa bila boqa od ekipe “ALTI” - 21:13 i 21:17. Po izboru kapitena ekipa za najboqeg igra~a turnira progla{en je Predrag Pani} (“ALTI”).


31

SPORT

PETAK 10. MAJ 2013. GODINE

BORAC - MLADENOVAC 3:0 (1:0)

NOVA POBEDA KOD KU]E

udbaleri Borca zabele`ili su jo{ jednu pobedu kod ku}e. U 28. kolu Prve lige Srbije savladali su Mladenovac sa 3:0. Golove za Borac postigli su Nikoli}, Ra{kovi} i Milojevi}. Mladenovcu je ostalo da se u zavr{nici prvenstva bori za opstanak u ligi. - Igrali smo bez nekoliko standardnih igra~a i razlika u kvalitetu bila je o~igledna na terenu. @ao mi je {to Borac ove sezone nije izborio povratak tamo gde mu je i mesto, a nadam se da }emo mi obezbediti opstanak u ligi - rekao je trener Mladenovca @arko \urovi}. - Kona~no smo dobru igru krunisali golovima i pobedom. Igrali smo solidno i u Lu~anima, ali je izostala zavr{nica. ^iwenica je da iz utakmice u utakmicu podi`emo formu i da pas igrom sti`emo do pravih pozicija i golova - komentar je pomo}nog trenera Borca Miodraga Star~evi}a. U 28. kolu PLS Mladost iz Lu~ana je izgubila od Vo`dovca, 2:1, a Metalac od ^ukari~kog 0:3. U prethodnom kolu Borac je u Lu~anima izgubio, 1:0, u kom{ijskom derbiju protiv Mladosti. Metalac je tako|e, pora`en u Kru{evcu od Napretka, 2:1. Z. J.

F

29. kolo, 11. maj, 17 ~asova Be`anija - Borac Mladost L - In|ija Metalac - Teleoptik

MLADI FUDBALERI U REPREZENTACIJI

[ESTORICA IZ MORAVI^KOG OKRUGA d utorka u Sportskom centru Fudbalskog saveza Srbije boravi i nekoliko reprezentativaca iz Moravi~kog okruga. U kategoriji de~aka ro|enih 2000. godine selektirani su: Jovan Markovi} Mladost radost, Stefan Asanovi} Metalac, Aleksa Uro{e-

O

vi}, Uro{ Milovanovi} i David Jova{evi} Borac, dok je Veqko Mijailovi} iz Metalca, zbog obaveza u {koli, opravdano odsutan. Deca iz na{eg okruga otputovala su na ovaj skup zahvaquju}i pomo}i firmama Modo xungla i Win win tehno shop.

Reprezentativci sa Milo{em Stevani}em

GRADSKA LIGA

PARMENAC POBEDIO U STAN^I]IMA TABELA 1. Mladost 2. Parmenac 3. Budu}nost 4. Zadrugar 5. Preme}a 6. Rakova 7. Morava 8. ^a~ak 94 9. Planinac 10. Strelac 11. Malba 12. Polet

39 37 31 24 22 22 21 15 15 12 8 0

18. kolo Parmenac - Preme}a Strelac - Malba Morava - ^a~ak 94 Rakova - Planinac Zadrugar - Mladost Polet - Budu}nost

OKRU@NA LIGA 24. kolo Vujan - Kotra`a FK Jedinstvo GG - Miokovci Slatina - Dowa Vrbava Morava - Jedinstvo K Ov~ar - Mladost Brezak - Draga~evo Napredak - Luwevica Spartak - Rudar

2:0 2:3 2:0 1:4 1:0 0:2 3:2 4:1

25. kolo, subota i nedeqa, 16 ~asova Spartak - Vujan Rudar - Napredak Luwevica - Draga~evo, subota Brezak - Ov~ar Mladost - Morava Jedinstvo K - Slatina Dowa Vrbava - Jedinstvo GG Miokovci - Kotra`a

TABELA 1. Draga~evo 2. Slatina 3. Jedinstvo K 4. Rudar 5. Mladost 6. Miokovci 7. Spartak 8. Ov~ar 9. Dowa Vrbava 10. Jedinstvo GG 11. Kotra`a FK 12. Morava 13. Napredak 14. Brezak 15. Vujan 16. Luwevica

55 54 47 41 41 39 37 36 32 29 27 26 25 22 22 6

ZONA MORAVA 24. kolo Prijevor - Trep~a 1:0 Omladinac (Z) - Vodoja`a 0:2 Omladinac - Orlovac 2:0 Mokra Gora - Polet (T) 3:1

25. kolo Polet (T) - Sloboda (G) 1:1 Orlovac - [umadija 1903 0:0 Kara|or|e - Omladinac (Z) 1:0 Tutin - Prijevor 3:0

26. kolo

osledwe 17. kolo Gradske fudbalske lige pro{lo je bez ve}ih iznena|ewa. Najve}u pa`wu privukla je utakmica drugoplasiranog Parmenca i tre}eplasirane Budu}nosti, koja je pro{log vikenda odigrana u Stan~i}ima. Gosti su pobedili rezultatom 3:5. Na ovoj utakmici palo je i najvi{e golova. Fudbaleri Preme}e su nastavili pobedni~ku seriju na svom terenu. Savladali su Strelac iz Miokovaca

P

sa 2:1. Ubedqivu pobedu kod ku}e zabele`io je i Planinac koji je u Vujetincima protiv Zadrugara iz Gorwe Trep~e slavio sa 3:0. U 17. kolu nere{enim rezultatom, 3:3, zavr{na je utakmica ^a~ak 94 - Rakova, ali je palo ~ak {est golova. Posle niza slabih rezultata kona~no je pobedila i Malba iz @ao~na. Malba je na svom terenu bila ubedqiva protiv nezgodne Morave iz Katrge, 4:0.

Nedeqa, 16,30 Omladinac (Z) - Orlovac Prijevor - Vodoja`a

Subota, 16,30 Omladinac - Polet (T)

SRPSKA LIGA ZAPAD 24. kolo Bane - Polet (Q) 1:3 Jsenica 1911 - Sloboda (^)1:0

25. kolo Sloboda - [umadija (A) Rudar - Polet

26. kolo, nedeqa Polet (Q) - Radni~ki Stobeks, 11 ~asova Buju} Vaqevo - Sloboda, 16,30 ~asova

2:1 0:0


32

SPORT

PETAK 10. MAJ 2013. GODINE

NOVO U ^A^KU

OSNOVAN BADMINTON KLUB

a~ak je dobio jo{ jedan olimpijski sport. Promotivnim turnirom nedavno je u hali “Mladost” ozvani~en rad Badminton kluba ^a~ak. Na turniru koji nije imao takmi~arski karakter nastupili su reprezentativci Srbije. Na{ tim je osvajao medaqe i priznawa na turnirima {irom Evrope i sveta, a trenutno im je glavna preokupacija borba za odlazak na Olimpijadu u Rio de @eneiro 2016. - Svi|a mi se dinamika ovog sporta, igra~i su upu}eni na sebe. Atmosfera u Badminton savezu je fenomenalna ~esto putujemo i dosta se dru`imo. Moj ciq je Rio, a da bih to postigla, moram u}i me|u 100 najboqih igra~ica sveta. Imam jo{ vremena da ostvarim ono {to sam zacrtala. Do sada sam osvajala medaqe na evropskim i

^

Reprezentacija Srbije

juniorskim kupovima, bila sam tre}a na Balkanu i pet puta seniorska prvakiwa Srbije - navodi Milica Simi}, reprezentativka Srbija, koja se trenutno nalazi na listi 200 najboqih.

IZUZETNO USPE[NA GODINA

Prednost badmintona je i to {to nije skup sport. Reketi ko{taju nekoliko stotina dinara, a profesionalni maksimum 150 evra. Nisu skupe ni plasti~ne loptice, osim onih perjanih koje su znatno kvali-

tetnije. Badminton je vrlo bezbedan sport, igra se u zatvorenom prostoru cele godine. Jedino ga rekreativci igraju napoqu. - Svi smo mi kao mladi igrali badminton. To nam je bio veliki podstrek da

osnujemo klub. Svi ve}i gradovi ve} imaju svoje klubove. Potrudi}emo se da vrlo brzo formiramo ekipu i zapo~nemo takmi~ewa prema kalendaru Badminton saveza Srbije - ka`e Dragan Biseni}, generalni sekretar Badminton

kluba ^a~ak. Na promotivnom turniru, osim na{ih reprezentativaca, prisustvovali su predstavnici Badminton saveza Srbije, gradsko rukovodstvo i osnovci koji su ve} zaqubqeni u badminton. Z. J.

BIP PROSLAVIO \UR\EVDAN udbalski klub BIP proslavio je u ponedeqak \ur|evdan. Ove godine doma}in slave bio je generalni sekretar Dragan Mili}evi}, a ta uloga za 2014. pripala je Nenadu Stankovi}u, predsedniku FK BIP. - Za nas je 2013. izuzetno uspe{na godina. Na{a pionirska selekcija je na ~elu FSR Zapadana Srbija, a i ostale selekcije bele`e odli~ne rezultate. O~ekuje nas

F

organizacija memorijalnog turnira koji je posve}en na{im biv{im igra~ima i prijateqima Jovanu Cunetu Gojkovi}u i Vladimiru Toku Tokovi}u. Mo`emo se pohvaliti da }e turnir ove godine imati me|unarodni karakter - najavio je tom prilikom Stankovi}. Krsnu slavu FK BIP proslavio je u dru{tvu prijateqa.

ATLETIKA

ZAVR[EN „BALKAN KUP 2013”

DEVET MEDAQA ZA ^AAK

PRAZNIK FUDBALA d 1. do 6. maja u Gu~i je odr`an {esti Otvoreni de~ji turnir za poletarce “Balkan kup 2013”. U~estvovala je 31 ekipa. Na glavnom turniru, u kategoriji de~aka ro|enih 2003. godine, prvo mesto je pripalo Kolubari iz Lazarevca, drugo Bubamari Kraqevo, tre}e ekipi Napredak Duel iz Kru{evca, a ~etvrto ~a~anskom Kinderu. Silver kup osvojila je Po`ega, kojoj je pripao i pehar za fer plej. Za najboqeg igra~a i strelca progla{eni su igra~i Kolubare Milan ]irkovi} i Nikola Petkovi}, a za golmana Bubamarin Marko Ranisavqevi}. U kategoriji de~aka ro|enih 2004. me|u pobednicima su dominirali mali fudbaleri iz ^a~ka. Najboqa ekipa je Borac,

O

drugoplasirani ~a~anski Gau~osi, tre}a u`i~ka Sloboda, dok je Kara|or|e iz Kraqeva bio ~etvrti. Silver kup pripao je Kosmetu iz Leposavi}a. Pehar za fer plej oti{ao je u ruke mladih fudbalera iz ni{kog kluba “Filip Filipovi}”. Najigra~ u kategoriji devetogodi{waka je Nikola Zekavica, fudbaler Borca, wegov saigra~ Janko Rakowac je najstrelac i titula najgolmana je pripala ^a~aninu Janku Bara}u iz Gau~osa. Kod fudbalera ro|enih 2002. prva je bila Sloboda, Borac drugi, ~a~anski Kinder tre}i, a ~etvrta Gu~a. Za fer plej je nagra|ena ekipa Kolubare, najboqi igra~ je Savo Ra{kovi} (Sloboda), strelac Aleksandar Tripkovi} (Sloboda), a golman Ivan Gavrlovi} (Borac). Z. J.

re Vaskr{wih praznika u Smederevskoj Palanci je odr`ano otvoreno prvenstvo u krosu. U~estvovali su klubovi iz devet gradova. Iz ~a~anskog ^AAK-a takmi~ilo se

P

12 atleti~ara koji su se ku}i vratili sa devet medaqa. Prva mesta su osvojili Ogwen Nikoli}, Jovana Xamba{evi} i Marko Tvrdi{i}. Teodora Tomi} i \or|e Soldatovi} su bili

drugi, a Tijana Milunovi}, Katarina Popadi}, Bogdan Jokovi} i Marijana Milovankovi} tre}i. Tijana Nikoli} i Aleksandra Mileti} na ciq su stigle ~etvrte. Z. J.


33

SPORT

PETAK 10. MAJ 2013. GODINE

BICIKLIZAM iciklisti~ki klub Borac i Biciklisti~ki savez Srbije sutra organizuju tradicionalnu trku Klasik Beograd - ^a~ak. Ove godine Klasik }e biti bodovan za Euro tur. Prijavqeno je 15 inostranih i {est doma}ih ekipa. Biciklisti na ciq sti`u u centar ^a~ka posle 17 ~asova i u to vreme }e saobra}aj privremeno biti obustavqen u Bulevaru oslobo|ewa, ulicama Dr Dragi{a Mi{ovi}, Devet Jugovi}a i @upana Stracimira. Osim Klasika, u subotu je {kolsko takmi~ewe, a u nedequ Hronometar koji }e biti vo`en na putu ^a~ak - Prawani na deonici kroz Miokovce. Po~etak Hronometra je u 11 ~asova, a saobra}aj }e biti obustavqen od 11 do 12,30 ~asova.

SUTRA KLASIK BEOGRAD - ^A^AK

B

KUGLAWE

OPET NA PO^ETKU ije te{ko primetiti u skoro svakom filmu da je Amerikancima kuglawe glavni vid zabave. Kuglane sa barovima imaju i najzabitiji krajevi Sjediwenih Dr`ava. Kako je pre ne{to mawe od pola veka krenulo i kod nas, slutilo je da }e kuglawe postati ne samo zabava. Nekada je samo ^a~ak imao tri kluba, a prvi, koji je ime nosio po na{em gradu, osnovan je 1969. u

N

EVROPSKO ZA SLEPE I SLABOVIDE Od 21. do 26. maja u Apatinu }e biti odr`ano Evropsko prvenstvo u kuglawu za slepe i slabovide osobe. ^a~ak }e predstavqati takmi~arka Milijanka Lukovi} i trener Zoran Golubovi}.

Domu vojske. Krajem {ezdesetih godina skoro svi gradovi biv{e Jugoslavije su imali domove vojske i kuglane. ^a~anski Dom je imao jednu asfaltnu stazu, a kasnije je nastala dvostazna kuglana u Me|uop{tinskoj organizaciji gluvih i nagluvih. Od prvog kluba ^a~ak formiran je Borac da bi se potom pojavili Sloboda i Savez gluvih i nagluvih. Kugla{i Borca bili su u biv{oj Jugoslaviji u istom rangu sa Crvenom zvezdom i Partizanom. Imali smo i reprezentativca Zorana Golubovi}a, osvaja~a brojnih medaqa u ekipnoj i pojedina~noj konkurenciji. Golubovi} se takmi~io za mnoge klubove, izme|u ostalih za Zvezdu i Partizan. Sada je ponovo pokrenuo inicijativu da formira mu{ku i `ensku ekipu u klubu ^a~ak, kao i da u dvori{tu Organizacije

Juniori sa Mirom i Zoranom

gluvih i nagluvih, ili na nekoj drugoj lokaciji, bude izgra|ena ~etvorostazna kuglana. - Kuglawe je u ^a~ku imalo nekoliko uspona i padova. Sva tri kluba su funkcionisala do devedesetih. Borac se takmi~io u najja~em rangu. Onda je 2004. ponovo po~eo da radi klub ^a~ak. Najpre smo igrali rekreativno, pa je formirana mu{ka ekipa, potom `enska. Na{e nekada{we igra~ice Mira Mileti}, Qiqana

Kandi} i Ivana Ivanovi} jedno vreme su igrale za kragujeva~ki klub [umarice, a posle su se vratile kod nas i nastupale za ^a~ak. Trebalo je da se takmi~e u Super ligi, ali za to nije bilo dovoqno novca. Sada kre}emo iz po~etka. Imamo dobru juniorsku ekipu, koja }e uskoro mo}i da se takmi~i. Kod

nas treniraju gluva i slabovida lica, kao i deca bez roditeqskog starawa. Dobri kugla{i ne nastaju preko no}i, ve} im je potrebno najmawe dve, tri godine intenzivnog rada. Ponovo upisujemo nove ~lanove. Kod nas mogu do}i svi, bez obzira na fizi~ke predispozicije. Da biste se bavili kuglawem ne morate biti visoki, sko~ni, ili brzi, kao {to je to neophodno za ko{arku ili fudbal - ka`e Golubovi}. Prema novijim pravilima, za takmi~ewa su neophodne ~etvorostazne kuglane. Ove dvostazne na kojoj na{i ve`baju su ve} prevazi|ene. - Kuglana bi mogla samu sebe da izdr`ava. Ovde bismo organizovali prvenstva i kampove prema kalendaru Kugla{kog saveza Srbije. Mogli bismo da organizujemo i Evropsko prvenstvo za slabovide. Skoro je Kragujevac napravio novu kuglanu, Kraqev~ani i mi smo pokrenuli inicijativu i ako nam

ona uspe, ponovo }emo vratiti kuglawe u Zapadnu Srbiju. Mi ve} imamo projekat za novu kuglanu, predo~i}emo ga gradskom rukovodstvu navodi Zoran Golubovi}. Sa juniorskom ekipom, Stefanom Kova~evi}em, Nemawom Krsti}em, Nenadom Kova~evi}em, Mihailom Raji}em, Slobodanom Puzi}em i ostalim kugla{ima intenzivno treniraju Mira Mileti} i Qiqana Kandi}. - U ^a~ku `ene nisu ba{ zainteresovane za kuglawe. U po~etku mi je to bilo ~udno, jer znam kakvo je interesovawe u Kragujevcu, Beogradu ili Vojvodini - ka`e Mira. I ona je najpre po~ela kao rekreativac, da bi se kasnije oprobala na takmi~ewima i sakupila brojne medaqe. Klub ^a~ak je ponovo otvoren za nove ~lanove svih uzrasta. ^lanarina za zaposlene je hiqadu i po dinara, a ostali ne pla}aju. Z. J.

ODBOJKA

^A^AK NA TURNIRU U OBRENOVCU

Agencija V R E D N I C A Vr{imo usluge: - pomo} u ku}i (~i{}ewe Va{ih stanova, peglawe, priprema Va{ih slava, svadbi, ro|endana...) - ~i{}ewe i odr`avawe poslovnih prostorija - ~i{}ewe novoizgra|enih stambenih i poslovnih prostorija i priprema za tehni~ki prijem zgrada - bebi siter servis Vam je na raspolagawu 24 ~asa dnevno - nega starih i bolesnih osoba - medicinska nega (kupawe pokretnih i nepokretnih osoba i dr.) - prawe i peglawe u na{oj perionici (stolwaka, posteqine, }ebadi, zavesa i ostalog rubqa) - selidbene usluge (prevoz name{taja, uno{ewe, izno{ewe, demonta`a i monta`a name{taja) - sre|ivawe travnatih povr{ina, va{ih dvori{ta (na mese~nom nivou) - majstorije u ku}i – haus majstor - molerske radove - tapetarske - vodoinstalaterske

- zidarske - kerami~ke usluge - elektro popravke - ~i{}ewe tepiha - ~i{}ewe zgrada - popravka kompjutera i wihovo odr`avawe - popravka i izrada va{ih akusti~nih i elektri~nih `i~anih instrumenata (gitara, mandolina, bas primova, i dr.) - dekoracije – ukra{avawe sala za svadbe, ro|endane, i ispra}aje) - frizerske usluge (u va{im prostorijama) - visinsko prawe stakala - ~i{}ewe tvrdih podova i wihovo polirawe (plo~ica, mermera i itd.) - ~i{}ewe dimwaka

Tel.fah. 032/374-244, Tel. 373-233, 064/133-70-33

ioniri i pionirke OK ^a~ak u~estvovali su na najve}em balkanskom turniru u Obrenovcu. Ove godine takmi~ila se 41 ekipa devoj~ica i 22 ekipe de~aka iz Srbije, Crne Gore, Hrvatske, Slovenije i Bosne. Pionirke su prvog dana turnira na utakmici protiv Mitrovice igrale taj brek 1:2, u drugom me~u sa ekipom Top Volley su izgubile, 2:0. Drugog dana su pobedile Pazovu, 2:0, a izgubile protiv Vaqeva i osvojile 22 mesto. Nastupili su: Nikoli}, Todorovi},

P

Bo{kovi}, Mastilovi}, Rakowac, Bogi}evi}, Drobwak, Stefanovi}, Jovi}evi} Nevena i Jovana sa trenerom Zoranom Novakovi}em. Pioniri su prvi dan izgubili od ekipe Tamnava vo}ar Koceqeva, 2:0, a drugog su pobedili Crwanski, 2:0 i izgubili od Kleka Srbija{ume, 2:0. Plasirali su se na 17. mesto. Ekipu je vodio trener @eqko Jovan~evi}, a igrali su Jakoni}, Bo`ovi}, ^olakovi}, Iri`anin, Krsmanovi}, Danilovi}, Raji}, Maksimovi}, Marjanovi}, Filipovi}, \ini}.


34

OGLASI

^A^AK Bra}e Gli{i}a 13/8 Tel: 032/34-33-29

AGENCIJA ZA NEKRETNINE

NAPOLEON

PETAK 10. MAJ 2013. GODINE

032/222-552 064/158-93-63 063/691-761

060/34-33-290 064/137-41-37 064/146-87-31 064/146-87-31

^a~ak, Vojvode Stepe 46 senzalcacak@beotel.net

STAN P-33 m2, 1. sprat, Gvo`|ar, nov . Cena 19.500 eura. HITNO!

STANOVI P- 26 m2, 6. sprat, CG, Merkator. Cena 19.000 eura P- 26 m2, 3. sprat, CG, Kej. Cena 18.500 eura P- 17 m2, VP. TA, Balkanska. Cena 9.000 eura P- 19 m2, 6. sprat, CG, Kneza Milo{a. Cena 17.500 eura P- 30 m2, 4. sprat, CG, Skopska. Cena 21.500 eura P- 33 m2, 6. sprat, TA, S.Markovi}a. Cena 20.000 eura P- 39 m2, VP, CG, Avenija 1. Cena 22.500 eura P- 33 m2, 2. sprat, TA, Medicinska {kola. Cena 19.000 eura P- 37 m2, 3. sprat, CG, H.Morava. Cena 24.000 eura P- 35m2, 4. sprat, TA, Kej. Cena 18.000 eura P- 39 m2, 1. sprat, CG, Centar. Cena 37.000 eura P- 43 m2, 1 i 3. sprat, CG, H.Morava, nov. Cena 40.000 eura P- 42 m2, 4. sprat, TA, Medicinska {kola. Cena 25.000 eura P- 44 m2, 4. sprat, CG, Medicinska {kola. Cena 25.000 eura P- 46 m2, 2. sprat, CG, Qubi}ska. Cena 34.000 eura P- 51 m2, VP, CG, Qubi}ska. Cena 37.500 eura P- 54 m2, 5. sprat, CG, Bulevar Oslobo|ewa. Cena 33.000 eura P- 46 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 31.000 eura P- 57 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 29.000 eura

KU]E P- 138 m2, Med. {kola, plac 2.5 ari. Cena 70.000 eura P- 340 m2, Matijine livade, plac 4 ara. Cena 60.000 eura P- 230 m2, Matijine livade, plac 4 ara. Cena 78.000 eura P- 125 m2, Centar, plac 2.6 ari. Cena 125.000 eura P- 110 m2, Centar, plac 1.4 ara. Cena 75.000 eura P- 105 m2, D. Gorevnica, plac 6 ari. Cena 35.000 eura

AGENCIJA

P- 53 m2, 2. sprat, TA, Nemawina. Cena 32.000 eura P- 65 m2, 1. sprat, TA, H. Morava. Cena 34.000 eura P- 58 m2, 12. sprat, CG, Kej. Cena 28.000 eura P- 65 m2, 2. sprat, TA, Centar. Cena 45.000 eura P- 65 m2, 1. sprat, CG, H. Morava. Cena 46.000 eura P- 70 m2, 2. sprat, CG, Kej. Cena 43.000 eura P- 70 m2, 3. sprat, CG, Merkator. Cena 55.000 eura P- 85 m2, 1. sprat, CG, H. Morava. Cena 80.000 eura P- 86 m2, 4. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 60.000 eura P- 67 m2, 5-6 sprat, CG, Balkanska. Cena 48.000 eura P- 76 m2, 3. sprat, CG, Balkanska. Cena 46.000 eura P- 76 m2, 5. sprat, CG, S. Autoprevoz. Cena 39.500 eura P- 81 m2, 1. sprat, CG, K.V.P. Cena 51.000 eura P- 90 m2, 5. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 65.000 eura P- 60 m2, ulica Svetozara Markovi}a, plac 3 ara. Cena 45.000 eura P- 170 m2, Suvi Breg, plac 2 ara. Cena 40.000 eura P- 65 m2 ulica Dragi{e Mi{ovi}, plac 5. ari. Cena 36.000 eura P-37 m2, 1. sprat, CG, Nemawina. Cena 24.500 eura P-34 m2, prizemqe, TA, Centar. Cena 21.500 eura P-32 m2, 3. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 22.000 eura

P- 50 m2, Parmenac, plac 3.5 ari. Cena 18.000 eura P- 90 m2, Ri|age, plac 13 ari. Cena 30.000 eura P- 62 m2, Avenija, plac 5 ari. Cena 35.000 eura P- 80 m2, kod Bolnice, plac 4.22 ara. Cena 37.000 eura P- 210 m2, Avenija, plac 5 ari. Cena 150.000 eura P- 100 m2, Kowevi}i, plac 9.77 ari. Cena 41.000 eura P- 50 m2 + 35 m2, Kneza Milo{a, plac 3.70

ari. Cena 35.000 eura P- 100 m2, Mojsiwe, plac 10 ari. Cena 30.000 eura P- 60 m2, S. Markovi}a, plac 3 ara. Cena 45.000 eura P- 200 m2, ^. Bataqon, plac 6 ari. Cena 45.000 eura. P- 60 m2, ulica Svetozara Markovi}a, plac 3 ara. Cena 45.000 eura P- 170 m2, Suvi Breg, plac 2 ara. Cena 40.000 eura P- 65 m2 ulica Dragi{e Mi{ovi}, plac 5. ari. Cena 36.000 eura

\OR\EVI] NEKRETNINE

^A^AK, ULICA FILIPA FILIPOVI]A 2 /KOD GLAVNE PO[TE/

STANOVI P-35 m2, 4. sprat, TA, sre|en, Kej. Cena 21.000 eura P-36 m2, 4. sprat, CG, noviji, lift, Qubi}ska. Cena 24.000 eura P-37 m2, 3. sprat, CG, renoviran, H.Morava. Cena 24.000 eura P-42 m2, 2. sprat, CG, noviji, {iri centar. Cena 28.000 eura P-43 m2, PR, CG, noviji, {iri centar. Cena 28.000 eura P-42.5 m2, 2. sprat, CG, noviji, Qubi}ska. Cena dogovor. P-54 m2, 1. sprat, EG, Hotel Morava. Cena 33.000 eura P-51 m2, VP, CG, Qubi}ska, nov. Cena

TEL. 032/ 224-590, 063/ 7350-260, 063/ 1275-630

37.500 eura P-55 m2, 3. sprat, TA, 28.000 eura P-43 m2, 4. sprat, TA, ra P-64 m2, 4. sprat, CG, }a. Cena 43.000 eura P-54 m2, 1. sprat, CG, 50.000 eura P-63 m2, 4. sprat, CG, centar. Cena dogovor. P-55 m2, 4. sprat, CG, 36.000 eura P-67 m2, 1. sprat, CG, 70.000 eura P-62 m2, 1. sprat, CG,

Nemawina. Cena Kej. Cena 27.000 euSvetozara MarkoviQubi}ska , nov. Cena lift, gara`a, nov, lift, Kej. Cena [etali{te. Cena centar, nov. Cena

STANOVI: P=19 m2, Nemawina, 6.sprat, lift, CG, cena: 17 500 eura P=23 m2, nova, ulica Svetozara Markovi}, prizemqe P=24 m2, Avenija 1, u zgradama od fasadne cigle, CG P=34 m2 sa CG u Nemawinoj ulici, cena: 20 500 eura P=30 m2, novija gradwa, grejawe na gas, 2. Sprat, [iri centar, cena: 21 000 eura P=34 m2, u blizini Nemawine, 2.sprat, cena: 17 000 eura P=26 m2 sa stvarima, Qubi} kej, 3.sprat, cena: 18 500 eura P=30 m2, novija gradwa, Topli~ka ulica, cena: 23 000 eura P=36 m2, Avenija 1, CG, prizemqe, cena: 22 500 eura P=45 m2, Nemawina ulica, 4.sprat, CG, cena: 26 500 eura P=43 m2, u blizini Nemawine ulice, cena: 26 000 eura P=42 m2, Qubi} kej, 4.sprat, cena: 28 000 eura P=43 m2 + 9 m2, [iri centar, lift, 6.sprat, CG, cena: 31 000 eura P=38 m2, Alvaxinica, 4.sprat, sa stvarima,novija gradwa, povoqno. P=32 m2, 6.sprat, Svetozara Markovi}a, cena: 20 000 eura (sa stvarima) P=45 m2, Avenija 1, prizemqe, CG, cena: 29 000

eura P=48 m2, Obili}eva-nov, prizemqe, cena: 800 eura/m2 + PDV P=48 m2, Obili}eva-nov, 3.sprat, cena: 800 eura/m2 + PDV P=52 m2, Avenija 1, 5.sprat, lift, CG, cena: 38 000 eura P=55 m2, Qubi} kej, 1.sprat, cena: 31 000 eura P=58 m2, Centar, 2 lifta, CG, cena: 31 000 eura P=62,8 m2, Alvaxinica, 1.sprat, CG, cena: 31 000 eura P=55 m2, u blizini Nemawine ulice, 3.sprat, cena: 31 000 eura P=54 m2, Qubi} kej, u zgradama od fasadne cigle, 4.sprat, CG, cena: 35 000 eura P=59 m2 sa stvarima, Industrijski prolaz, 1.sprat, cena: 22 000 eura P=60 m2, Alvaxinica, 2.sprat, novija gradwa, cena: 40 000 eura P=58 m2, Qubi} kej, 5.sprat, 2 lifta, CG, cena: 34 000 eura P=55 m2, Bate Jankovi}a, 3.sprat, cena: 36 000 eura P=58 m2, Avenija 2, lift, CG, cena: 36 000 eura P=55 m2, Qubi} kej u zgradama od fasadne cigle, renoviran, 1.sprat, CG P=52 m2, Alvaxinica, 3.sprat, nov, cena: 30 000 eura P=57 m2, nov, Qubi}ska ulica, 3.sprat P=63 m2, Centar-ulica

KU]E: P=56 m2 + 12 m2, na 2,5 ara placa, kod Slobode, renovirana, cena: 22 000 eura P=55 m2, Balkanska ulica, cena: 26 000 eura P=70 m2 + 40 ari, nova, Vidova, cena: 25 000 eura 2 prizemne ku}e na 6 ari placa na Alvaxinici, cena: 56 000 eura Seosko doma}instvo u Trnavi sa 60 ari zemqe, cena: 20 000 eura P=80+6,5 ari placa, Atenica-do glavnog puta, cena: 45 000 eura

57.000 eura P-89 m2, 1. sprat, CG, lift, gara`a, nov, centar. Cena 80.000 eura sa PDV P-103 m2, VP, CG, nov, luks, centar. Cena dogovor. P-130 m2, 2. sprat, CG, nov, centar. Cena dogovor. P-80 m2, 4. sprat, CG, Qubi} kej. Cena 46.000 eura P-27 m2, 3. sprat, noviji, garsowera, CG, centar. Cena 22.000 eura P-35.50 m2, 4. sprat, lift, noviji, CG, centar. Cena 24.000 eura P-64 m2, 2. sprat, lift, CG, Hotel Morava. Cena 42.000. eura P-47 m2, lift, CG, nova gradwa, podzemna gara`a. Lokacija Beograd, TC Zira. P- 70 m2, nov, CG, lift. Povoqno. P- 86 m2, 2. sprat, CG, Vinara. P-64 m2, 1. sprat, CG, kod Gradskog Parka P-61 m2, 1. sprat, TA, Amixina KU]E P- 180 m2, 3.20 ari placa, novo, Qubi}. Cena 36.000 eura

Gospodar Jovanova, 2.sprat, cena: 50 000 eura P=68 m2, Nemawina, 3.sprat, CG, cena: 41 000 eura P=81 m2, [iri centar, 1.sprat, CG, cena: 50 000 eura P=74,35 m2, Avenija 2, 1.sprat, CG, cena: 650 eura/m2 P=85 m2, Svetozara Markovi}, 3.sprat, novija gradwa, CG P=76 m2, Balkanska ulica, CG, 3.sprat, cena: 47 000 eura P=73 m2, nov, [iri centar, nov, 2.sprat, cena: 42 000 eura P-78 m2 Stari Autoprevoz, renoviran, CG, 1. sprat. Cena 50.000 eura P-26 m2 u ulici Vojvode Stepe , 1. sprat, EG. Cena 21.000 eura P-64 m2, Stari Autoprevoz, visoko prizemqe. Cena 39.000 eura P-36 m2 sa CG, u blizini Hotel Morave, 3. sprat. P-44 m2, Nemawina ulica, 4. sprat, CG, cena 26.500 eura P-61 m2, centar, Amixina ulica, 1. sprat. P-55 m2, Avenija 2, prizemqe, CG,. Cena 31.000 eura P- 69 m2 kod Medicinske {kole, 3. sprat. Cena 35.000 eura P-63 m2 kod [kole F. Filipovi}, 3. sprat. Cena 28.000 eura P-27 m2 u centru grada. P-41 m2 na Qubi} Keju. P-60 m2, Alvaxinica, fasadna cigla, CG, lift, interfon. Cena 38.000 eura

2 ku}e u odli~nom stawu na 5,10 ari placa, u blizini Dacove kafane, cena: 48 000 eura P+Pk-190 m2 + 3 ara placa, Alvaxinica, cena: 67 000 eura Ku}a 101 m2 i 2 ara placa u Qubi}u. Povoqno. Ku}a P- 200 m2 na 6.5 ari placa u blizini Slobodinog igrali{ta. P-300 m2 + pomo}ni objekti sa 11 ari placa, udaqena 4 km od centra. Povoqno P-107 m2 sa 6 ari placa, nova ku}a, udaqena 10 km od centra. Cena 33.000 eura

P-120 m2, 3 ara placa, novija, Dom Zdravqa. Cena 65.000 P-110 m2 / lokal 55 m2 + stan 55 m2/, Dom Zdravqa. Cena dogovor. P- 80 m2, 4.5 ari placa, kod Gradske Bolnice. Cena 36.000 eura P-250 m2 + 120 m2, plac 28 ari Qubi}. Cena 77.000 eura 140 m2, 2.5 ari placa, CG, kod O[ Milica Pavlovi}. Cena 70.000 eura. BEOGRAD BEOGRAD, Slavija /Deligradska/ P- 90 m2, 4. sprat, kompletno renoviran. Cena dogovor. BEOGRAD, Autokomanda, garsowera 28 m2, nov. Cena 1.800 e/ m2 sa PDV. BEOGRAD, Autokomanda, jednoiposoban 43 m2, nov. Cena 1.700 e/ m2 sa PDV. BEOGRAD, Autokomanda , jednoiposoban 47 m2, nov. Cena 1.700 e/m2 PRODAJEM stan u Beogradu, lokacija TC Zira, od 47 m2, lift, CG, nova gradwa, podzemna gara`a. Tel. 063/ 735-0-260


PETAK 10. MAJ 2013. GODINE

35

[ARENA STRANA

KAKO DA PARFEM DU@E TRAJE Kao i sve ostalo, i parfemi imaju rok trajawa, koji varira od jedne do pet godina. Iako ne mo`emo omiqeni parfem ~uvati zauvek, postoji nekoliko saveta koji }e produ`iti wegovo trajawe.

Snaga parfema Iako pravi, ~isti parfem ja~e miri{e, ujedno ima i kra}i rok trajawa. Toaletna voda }e trajati mnogo du`e od ~istog parfema, jer je vi{e razre|ena. Ako `elimo {to du`i rok trajawa, uvek bi trebalo da odaberemo laganije verzije mirisa u obliku toaletne vode. Sadr`aj je bitan Pri kupovini parfema pro~itajte sastojke, ta~nije postotak alkohola koji sadr`i u sebi. Ve}i postotak alkohola zna~i i du`i rok trajawa, jer alkohol deluje kao konzervans. Dr`i ga zatvorenim Parfem koji je otvoren du`e vreme br`e }e izvetriti jer alkohol, iako je odli~an konzervans, vrlo brzo vetri u kontaktu sa vazduhom. Nakon nano{ewa parfema obavezno vratite ~ep na wega {to pre, kako biste izbegli slabqewe mirisa.

`e od onog sa notama citrusa. Matirane ili plave bo~ice Bo~ice koje su mat ili plave boje du`e }e odr`ati sve`inu parfema od onih prozirnih ili drugih boja. Iako ne biramo parfem prema boji bo~ice u kojoj se nalazi, ova informacija mo`e biti korisna, pogotovo ako se dvoumimo izme|u dva parfema od kojih je samo jedan u mat bo~ici. Prirodni sastojci kra}e traju Parfemi koji obiluju prirodnim sastojcima uvek }e kra}e trajati od onih koji imaju vi{e sintetiziranih spojeva, jer upravo ti spojevi deluju kao konzervans i produ`avaju trajawe parfema.

Za{tita od sunca Parfemi koji stoje blizu prozora br`e }e se pokvariti od onih koji su na tamnom mestu. Tako|e, dobro je ~uvati ih negde gde nema puno vlage, a ako ih ~uvate od vru}ine, produ`i}ete wihov rok trajawa.

[umski mirisi Sandalovina, kedar i ostali {umski mirisi imaju mnogo du`i rok trajawa od cvetnih i vo}nih mirisa, tako da }e {umski parfem trajati mnogo du-

NAJ^E[]E KOZMETI^KE GRE[KE Ukoliko ne vodite ra~una o kozmeti~kim proizvodima koje koristite i ko`u lia negujete nepravilno, reskirate da naru{ite va{e zdravqe. Naime, va{a ko`a je tada sklonija iritacijama, gubi sve`inu i sjaj.

Prqav pribor Na priborun za {munku se lako stvaraju bakterije, pa ~ak i bu|, ako ih ne ~istite redovno. Kako ne biste na{kodili ko`i lica, barem jednom nedeqno ~etkice operite toplom vodom i sa malo deterxenta za sudove.

Led za bubuqice Dermatolozi savetuju da bubuqice ne treba “cediti” jer time uzrokujete iritaciju i crvenilo ko`e, koji se mogu zadr`ati i po nekoliko dana. Umesto toga, preporu~uje se da upalu poku{ate ubla`iti uz pomo} leda. Stavite kockicu leda i dr`ite nekoliko minuta, a postupak ponovite nekoliko puta dnevno. Kreme sa za{titnim faktorom

[minka kojoj je istekao rok trajawa Maskara bi trebalo da se mewa na svaka tri meseca, dok bi puder, kremasta rumenila i senke za o~i trebalo mewati na svakih deset meseci. Rok trajawa kamenog pudera i pudera u prahu je do dve godine, dok je karmine potrebno mewati nakon godinu dana. ^ak i pre isteka roka, ukoliko primetite da su se miris, boja i struktura va{e {minke promenili, obavezno je bacite.

Kupati se i ili tu{irat ili hraavilno svar Da biste pr de stimulibu da a eb tr nu, krvotok wu se decu. Pri kupa san ka `elu . Krvotok se no ot pr su {ava upravo a i stopalia ka {akam preusmerav im problemi ug dr ka di poma. Ovo vo ~ekajte bar Sa . em vq ma sa zdra istu{iranego {to se la sata pre e. at up te ili ok

Krema sa za{titnim faktorom uskoro }e biti obavezna. ^ak i “zubato sunce” uzrokuje pojavu bora i fleka na licu, pa bi ovu kremu trebalo ve} nanositi pre svakog izlaska napoqe. Neredovno ~i{}ewe lica Jedno od najva`nijih pravila jeste da nikada na spavawe ne odlazite sa {minkom. Nakon skidawa {minke, lice je potrebno o~istiti sredstvom za ~i{}ewe. No, ako koristite ~esto jaka sredstva za ~i{}ewe lica, ko`a mo`e postati suva.

Spavati [etati [etawa poma`e potro{wu kalorija, ali ako pro{etate odmah posle jela, kondenzacija kiseline u `elucu spre~ava enzime za varewe da apsorbuju nutrijente.

^im legnete, enzimi za varewe odlaze od `eluca i mo`e do}i do goru{ice. Ovo je razlog za{to qudi osete gorewe u ustima ako legnu u krevet odmah nakon obilnog obroka. Le`e}i polo`aj stvara samo dodatni pritisak na dijafragmu.

Jesti vo}e

[TA NE VAQA POSLE OBROKA?

vreme Vo}e produ`uje hrana svapotrebno da se da sadr`i ri. ^iwenica }e {e}ere lako apsorbuju im za bilo ~ini ga odli~n , osim odkoje doba dana a, jer produmah posle jel trebno da `uje vreme po creva. hrana do|e do

Piti ~aj Polifenoli u ~aju mogu da spre~e apsorpciju gvo`|a iz va{e hrane. Zbog toga nije prepor u~qivo piti ga odmah pos le jela, ve} na poluprazan stomak.


36

PETAK 10. MAJ 2013. GODINE

AUTOMOBILI

UDOBAN KAO LIMUZINA, SNALA@QIV KAO TERENAC, PRAKTI^AN KAO MINIVAN

SUPER CR-V! Vi{e Vi{e od od pet pet miliona miliona modela modela CR-V prodato je u svetu od 1995. godine, a nova, ~etvrta generacija, gradi se na uspehu svojih prethodnika sa jo{ ve}im kvalitetom i prakti~no{}u. Dizajneri i in`eweri in`eweri Honde Honde nanazvali su novi model “SUPER CR-V!”, CR-V!”, verujuveruju}i }i da da su su uspeli uspeli da da naprave naprave savr{en savr{en balans balans izme|u udobnosti automobila i funkciofunkcionalnosti nalnosti i i sigurnosti sigurnosti SUV-a. SUV-a. Na Na tr`i{tu tr`i{tu Srbije Srbije je je prisutan prisutan od od decembra decembra 2012, 2012, a au u ^a~ku ^a~ku ga ga mo`ete mo`ete pogledati pogledati u u salonu salonu “Auto“Autogarant garant Motorsa”, Motorsa”, Ibarski Ibarski put put bb. bb.

i ECON dugme, koje aktivirawem olak{ava postizawe maksimalne efikasnosti u realnim, svakodnevnim situacijama.

Motori i pogon Sa ovom generacijom CRV Honda po prvi put nudi potpuno automatizovan elektronski kontrolisan pogon na sva ~etiri to ka. Sistem je konstruisan tako da uvek kre}e sa pogonom na sva ~etiri to~ka, nezavisno od stawa na putu ( uzbrdo, nizbrdo, ravna podloga, asfalt, zemqani put…), pri ~emu centralna jedinica gasi zadwi pogon samo onda kada je jedini razlog potro{wa goriva. [to zna~i da ako su na putu svi uslovi ispuwewi za bezbednu vo`wu i nema proklizavawa, sistem zbog ekonomi~nosti gasi zadwi pogon. Tako|e, sa ovim modelom je prvi put dostupna mogu}nost klijentima da biraju model CR-V sa pogonom na sva ~etiri to~ka ili samo sa predwim pogonom. U SUPER CR-V se ugra|uju dobro poznati i u praksi provereni Hondini agregati 2.0 i-VTEC i 2.2 i-DTEC. Iako ovi agregati spoqa izgledaju sli~no svojim prethodnicima, pretrpeli su toliko izmena da se mogu slobodno nazvati novim - zahvaquju}i Hondinoj tehnologiji, oni sada imaju najboqi odnos potro{we i odziva na gasu u klasi. Pored toga, novi 2.0 agregat sada ima 155ks i 192 Nm (u odnosu na 150ks i 190 Nm svog prethodnika), dok 2.2 dizel i daqe ima 150ks pri 350 Nm ali je emisija i potro{wa ovog agregata daleko mawa.

Spoqa{nost Kada je spoqa{wost novog CR-V modela u pitawu, ~etvrta generacija poprima agresivniji i aerodinami~niji stav s dubqim konturama na karoseriji i smelijim dizajnom predweg dela. [iroki to~kovi i upadqivi blatobrani dodatno isti~u dinamiku i efikasnost. Specijalno za Evropsko tr`i{te, ovaj model se isti~e brojnim spoqnim unapre|ewima - predwa LED dnevna svetla i zadwa LED svetla kao moderni dodaci, sistem za ulazak bez kqu~a i mnogo lak{i pristup prtqa`niku. Unutra{wost Unutra{wost dizajna novog CR-V modela nastavqa filozofiju “maksimum ~oveka, minimum ma{ine”, pa je u skladu sa tim unutra{wost ergonomski efikasna i prostrana. Pa`wa je tako|e usmerena na to da se zna~ajno smawi buka koja dopire u kabinu iz motora i sa ulice. Ulaskom u kabinu, fokus je na inteligentnom multiinformacionom displeju (iMID) koji obezbe|uje razli~ite korisne informacije tokom vo`we, a mo`e se i personalizovati wallpaperom po izboru. Novi CR-V ima najve}i prtqa`nik u klasi, zapremine ~ak 589l. Tako|e, sa ovim modelom Honda je po prvi put uvela „one motion fold“ sedi{ta – sistem koji omogu}ava izuzetno brzo i

lako obarawe zadwih sedi{ta povla~ewem samo jedne ru~ice. Na ovaj na~in, prostor prtqa`nika se pove}ava na ~ak 1146l. Efikasnost Poboq{ana aerodinami~nost i sofisticirana elekmarketing 032/342-276

tronika dovele su do zna~ajnog smawewa potro{we goriva i emisije izduvnih gasova. Dodatna ekonomi~nost se posti`e zahvaquju}i Eco Assist sistemu, koji prati tempo vo`we, i u skladu sa tempom, mewa boje ambijentmetra postavqenog oko brzinomera. Tu je

Bezbednost Pored aktivnih naslona za glavu, koji su standard u svim Hondinim modelima, novi CR-V ima i aktivne naslone sedi{ta. Jo{ jedna novina kod ovog modela Honde, koja dodatno olak{ava kretawe vozila na uzbrdicama je HSA – Pomo} na uzbrdici. Sistem funkcioni{e tako {to prilikom otpu{tawa no`ne ko~nice zadr`ava vozilo u mestu za sekund-dve koliko je dovoqno voza~u da prebaci nogu sa ko~nice na kva~ilo da bi bez kretawa vozila unazad po inerciji odmah, lak{e i bezbednije krenuli napred. Svi modeli nove Honde CR-V imaju AUTO spu{tawe

prozora i Anti pinch sistem kao standard. Pomo}u ovog sistema povrede prilikom zatvarawa prozora i petih vrata su svedene na minimum. Ovo je posebno korisno ukoliko se u automobilu voze deca. Nova napredna oslawawa modela CR-V i ko~ioni sistemi su povezani nizom elektronskih sistema dizajniranih da u~ine vo`wu lak{om i sigurnijom. Unapre|eni sistem asistencije u vo`wi (ADAS) predstavqa kombinaciju inovativnih tehnologija, gde je va`no napomenuti LKAS (pra}ewe saobra}ajne trake), ACC (adaptivni tempomat) i CMBS (sistem upozoravawa i smawewa posledica potencijalnog sudara), koji funkcioni{u zajedno kako bi smawili zamor koji se kod voza~a javqa na dugim putovawima i obezbe|uju za{titu u slu~aju nezgode.


PETAK 10. MAJ 2013. GODINE

marketing 032/342-276

MARKETING

37


38

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 10. MAJ 2013. GODINE


39

OGLASI

PETAK 10. MAJ 2013. GODINE

AGENCIJA

www.stannekretnine.rs

HITNO PRODAJEM DVOSOBAN STAN NA BEDEMU 3. SPRAT, GAS, U DOBROM STAWU, POVOQNO STANOVI MEWAM ili prodajem apartman 31.5 m2, 3. sprat, CG, terasa, lift. Zgrada gra|ena 2007.godine, nalazi se iznad pijaca u Vrwa~koj Bawi. Prodaje se kompletno name{ten. Mogu}a zamena za stan u ^a~ku, mawi, dvosoban. P- 37 m2, Hotel Morava, 3. sprat, CG, terasa. Cena 24.000 eura P-46 m2, ulica Nemawina, CG, terasa, lift. P-40 m2, centar, 5. sprat, CG, lift. P-40 m2, Avenija 2, CG, lift. Cena 18.000 eura. P-55 m2, 1. sprat, starija gradwa, centar. Cena 20.000 eura P-55 m2, Q.Kej, nov, useqiv od 01.07.2013, dve spava}e sobe, lift, terasa. Cena 38.500 eura / sa PDV/ P-58 m2, ulica Svetog Save , 1. sprat, CG, terasa, lift. Cena 34.000 eura P-63 m2, 3. sprat, dvoiposoban, CG, kod {kole Filip Filipovi}. Cena 28.000 eura P- 62 m2, ulica Svetog Save, 9. sprat, lift, CG, terasa. Cena 32.000 eura P- 28 m2, nov, 2. sprat, gas, {iri centar. Cena 15.000 E P- 26 m2, nov, 3. sprat, CG, centar. Cena 23.000 E /PDV/ P- 30 m2, noviji, 4. sprat, CG, H.Morava. Cena 22.000 E P- 37 m2, VP, CG, Q.Kej. Cena 23.000 E P- 38 m2, 3. sprat, CG, lift, Avenija 1. Cena 26.000 E P- 34 m2, 5. sprat, CG, lift, centar. Cena 25.000 E P- 34 m2, 4. sprat, CG, lift, centar. Cena 22.000 E P- 36 m2, 6. sprat, CG, lift, Hotel Morava. Cena 25.000 E P- 45 m2, 2. sprat, CG, Nemawina. Cena 33.000 E P- 43 m2, 4. sprat, TA, Centar. Cena 29.000 E P- 46 m2, VP, CG, Avenija 1. Cena 29.000 E P-45 m2, 5. sprat, CG, Medicinska {kola.Cena 23.000 E P- 50 m2, 1.sprat, TA, Balkanska. Cena 27.000 E P- 52 m2, 3. sprat, gas, centar. Cena 34.000 E P- 52 m2, 6. sprat, CG, lift, Alvaxinica. Cena 31.000 E P- 52 m2, 6.sprat, CG, lift, Kalu|erice. Cena 34.000 E P- 55 m2, 4. sprat, CG, lift, Q.Kej. Cena 36.000 E

P- 57 m2, 3. sprat, CG, centar. Cena 40.000 E P- 58 m2, 5. sprat, CG, lift, centar. Cena 33.000 E P- 63 m2, 1. sprat, TA, Hotel Morava. Cena 40.000 E P- 60 m2, nov, 3. sprat, CG, Balkanska. Cena 46.000 E P- 60 m2, 4. sprat, CG, lift, Alvaxinica. Cena 42.000 E P- 66 m2, 1. sprat, CG, lift, Hotel Morava. Cena 45.000 E P- 69 m2, 4. sprat, CG, Avenija 1. Cena 45.000 E P- 68 m2, 1. sprat, gas + gara`a, centar. Cena 47.000 E P- 70 m2, 2. sprat, CG, lift, Q. Kej. Cena 47.000 E P- 77 m2, 4. sprat, CG, lift, Centar. Cena 50.000 E P- 76 m2, 5. sprat, CG, Hotel Morava. Cena 42.000 E P- 75 m2, 3. sprat, CG, Balkanska. Cena 47.000 E P- 80 m2, 4. sprat, CG, Q.Kej. Cena 47.000 E P- 92 m2, 5. sprat, CG, lift, centar. Cena 70.000 E P- 80 m2, nov, 1. sprat, CG, centar. Cena 70.000 E / PDV / P- 83 m2, 1. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 60.000 E P- 77 m2, nov, 1. sprat, CG, centar. Cena 65.000 E /PDV/ P- 103 m2, 1. sprat, dupleks, cg, Nemawina. Cena 80.000 E P- 120 m2, 3. sprat, dupleks, CG, Hotel Morava. Cena 75.000 E P-25 m2, 1. sprat, TA, Alvaxinica / name{tena ili nename{tena/ .Cena dogovor. P- 23 m2, 1. sprat, CG, Hotel Morava. Cena 19.000 E. P- 28 m2, 5. sprat, TA /gas/, Hotel Morava. Cena 19.000 E P-38 m2, VP, CG, terasa, Avenija 1. Cena 25.000 E P-35 m2, 4. sprat, TA, Q. Kej. Cena 22.000 E P- 40 m2, 4. sprat, CG, terasa, centar, renoviran sa name{tajem. Cena 36.000 E P-48 m2, 4. sprat, CG, terasa, Nemawina. Cena 28.000 E P-45 m2, VP, nov / u izgradwi, useqiv u maju /, centar 800 e/ m2. Povra}aj PDV. P-47 m2, 2. sprat, CG, ulica Obili}eva, noviji . Cena 36.000 E P-49 m2, 4. sprat, CG, terasa, Avenija 2,

SIGMA

^a~ak, Bra}e Gli{i} 9 Tel: 032/348-927, tel/fah: 032/228-457 Mob: 060/348-9270 e-mail: sigmanet@eunet.rs

NEKRETNINE

STANOVI name{ten. Cena 32.000 E P-57 m2, 4. sprat, CG, terasa, Avenija 2. Cena 32.000 E P-52 m2, 3. sprat, TA, terasa, Qubi} kej. Cena 28.000 E P-54 m2, 9. sprat, CG, terasa, lift, centar. Cena 31.000 E P-58 m2, 7. sprat, CG, terasa, lift, Qubi} kej / pogled na Moravu /. Cena po dogovoru P-65 m2, 1. sprat, CG, terasa, renoviran, Hotel Morava. Cena 45.000 P-50 m2, 4. sprat, gas, terasa, noviji / sa stvarima /, Hotel Morava. Cena 32.000 E P-60 m2, 4. sprat, CG, nov, Balkanska. Cena 33.000 E P-90 m2, CG, lift, terasa, gara`a, Hotel Morava. Cena 53.000 E KU]E P- 92 m2, plac 5 a, {kola R.Mitrovi}. Cena 50.000 E P- 120 m2 / P+PK/ , plac 2 ara, Obili}eva. Cena 50.000 E P- 70 m2, plac 4.13 ari, Dr. Mi{ovi}. Cena 45.000 E P- 50 m2 + 40 m2, 8 ha / vo}wak, {uma /, Teo~in. Cena 15.000 E P- 100 m2 /P + 1 /, plac 12 a, Prijevor. Cena 18.000 E P- 30 m2, plac 25 a. Trnava. Cena 11.000 E P-250 m2 + 120 m2, plac 28 ari, Qubi}. Cena 80.000 E LOKALI P- 20 m2, nov, centar, CG. Cena 30.000 E P- 25 m2, Car Lazar, CG. Cena 22.000E P- 71 m2 /P+1/, centar, plac 1 a. Cena 80.000 E P- 134 m2, dva nivoa, cg, Nemawina. Dogovor. P- 105 m2 /SU+PRIZ/, CG, H.Morava. Cena 60.000 E P- 49 m2, Alvaxinica, CG. Cena 38.000 E P- 61 m2, Hotel Morava, CG. Cena 45.000 E / PDV/ P- 18 m2, Q.Kej, cg. Cena 20.000 E PLACEVI P- 80 a, Kowevi}i, ulaz sa glavnog puta. Cena 70.000 E P- 40 a, kod Bolnice. Dogovor P- 1 ha, 10 a, Preqina / kru`ni tok/. Dogovor. P- 4 ha, Mojsiwe , ulaz sa glavnog puta. Cena 400 e/ar

P-22.5 m2, PR, CG, S.Save. Cena 18.500 eura P- 26 m2, 3.sprat, TA, Kej . Cena 18.500 eura P-28 m2, 5.sprat, CG. Cena 18.500 eura P-35 m2, PR, TA, H.Morava. Cena 23.000 eura P- 36 m2, PR, CG, Qubi}ska. Cena 29.000 eura P-37 m2, PR, CG, Kej. Cena 24.000 eura P-42 m2, PR, CG, Solunska. Cena 34.000 eura P-43+6 m2, 6.sprat, CG, {iri centar. Cena 31.000 eura P-51 m2, 2. sprat, TA, B.Jankovi}. Cena 31.000 eura P- 44 m2, 2. sprat, TA, Kej. Cena 30.000 eura P-46 m2, PR, TA, B.Jankovi}a. Cena 30.000 eura P-46 m2, 1. sprat, CG, M.Nik{i}a. Cena 36.000 eura P-46 m2, PR, CG, Avenija 1. Cena 29.000 eura P-47 m2, 1. sprat, TA, Kej, Pri{tinska. Cena 31.000 eura P-47.5 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 28.000 eura P-50.5 m2, 3. sprat, CG, H.Morava. Cena 38.000 eura P-53 m2, 3. sprat, TA, B.Jankovi}. Cena 33.000 eura P-53m2, 3. sprat, CG, Kej. Cena 40.000 eura P-54 m2, 2. sprat, TA, Nemawina. Cena 36.000 eura P- 54 m2, 1. sprat, CG, Qubi}ska, nov. Cena 50.000 eura P-56 m2, PR, CG, Avenija 2. Cena 36.000 eura P-56 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 35.000 eura P- 56 m2, 4. sprat, CG, Centar. Cena 32.000 eura P-57 m2, 4. sprat, CG, Kej. Cena 36.000 eura P-57 m2, 1. sprat, CG, Kej. Cena 41.000 eura P-58 m2, 6. sprat, CG, K.Milo{a. Cena 37.000 eura P-58 m2, 2. sprat, CG, H.Morava. Cena 42.000 eura P-58 m2, 9. sprat, CG, Kej. Cena 38.000 eura P-60 m2, 3. sprat, TA, S.Save. Cena 42.000 eura P-64 m2, 1. sprat, CG, S.Save. Cena 42.000 eura P- 64 m2, 2. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 41.000 eura P-66.5 m2, 7. sprat, CG, Nemawina. Cena 41.000 eura P-67 m2, 3. sprat, CG, Balkanska. Cena 38.000 eura P-68 m2, PR, TA, Balkanska. Cena 29.000 eura P-70 m2, 2. sprat, CG, Kej. Cena 45.000 eura P- 71 m2, 5. sprat, CG, Vinara. Cena 51.000 eura P-73 m2, 1. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 58.000 eura P-74 m2, 5. sprat, CG, Kalu}erice. Cena 44.000 eura P-76 m2, 2.sprat, CG, Centar. Cena 51.000 eura P-76.5 m2, PR, CG, Cara Lazara, nov. Cena 62.000 eura P-78 m2, 6. sprat, K.V.Popovi}a. Cena 53.000 eura P-80 m2, 1. sprat, CG, Kej. Cena 53.000 eura P-81 m2, 9. sprat, CG, S.Save. Cena 56.000 eura P-86 m2, 3. sprat, CG, Vinara. Cena 66.000 eura P-96 m2, 5. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 66.000 eura P-100 m2, 1. sprat, Nemawina/ dupleks. Cena 87.000 eura

KU]E P-40 m2, sa 17.ari placa, G.Atenica. Cena 10.500 eura P-35+13 m2, 1. ar zemqe, V.Stepe. Cena 30.000 eura P-70 m2 sa 6.3 ara placa, Atenica. Cena 34.000 eura P-60+45 m2 sa 4. ara placa, S.Park. Cena 35.000 eura P-67 m2 sa 3. ara placa, V.Stepe. Cena 36.000 eura P-142 m2 sa 3.6 ari, \.Milovanovi}. Cena 65.000 eura P-137 m2 sa 1.5. ari placa, Obili}eva. Cena 67.000 eura P-120+40 m2 sa 3 ara placa, Ko{utwak. Cena 67.000 eura P-100 m2 sa 2. ara placa, centar. Cena 72.000 eura P-180 m2 sa 2.5 ari placa, {iri centar. Cena 72.000 eura P-166 m2 sa 2.5 ara placa, [iri centar. Cena 82.000 eura P- 67 m2 sa 4.75 ari placa, centar. Cena 83.000 eura P-120+65+100 sa 3.8. ari placa, Zelengorska. Cena 90.000 eura P-125+ 23 m2 sa 2.6 ari placa, centar. Cena 125.000 eura P-164 m2 sa 4.6. ari placa, centar. Cena 140.000 eura P- 63 m2 sa 4.7 ari placa, Atenica. Cena 37.000 eura P-64 m2 + 35 m2 sa 7 ari placa, Suvi Breg. Cena 33.000 eura P- 240 m2 sa 4 ara placa, Gorwa Trep~a. Cena 40.000 eura P-54 m2 + 32 m2 + 30 m2 sa 6.ari placa, Trbu{ani. Cena 37.000 eura


40

OGLASI

PETAK 10. MAJ 2013. GODINE

GRAD ^A^AK Na osnovu Odluke o uslovima i na~inu kori{}ewa podsticajnih sredstava u poqoprivredi u 2013. godini (“Sl.list grada ^a~ka“ br. 11/13 ), KOMISIJA ZA DODELU PODSTICAJNIH SREDSTAVA U POQOPRIVREDI raspisuje: KONKURS za dodelu podsticajnih sredstava u poqoprivredi u 2013. godini na teritoriji grada ^a~ka Sredstva za podsticawe razvoja poqoprivrede su direktna i bespovratna i koriste se za: - finansijsku podr{ku poqoprivrednim proizvo|a~ima u pokretawu, obnavqawu i unapre|ewu poqoprivredne proizvodwe; - subvencionisawe kamate za kratkoro~na zadu`ivawa registrovanih poqoprivrednih proizvo|a~a - od 10 procentnih poena kamatne stope na godi{wem nivou za dinarske kredite; - sufinansirawe rada organizacija koje se bave mati~nom evidencijom i selekcijom u sto~arstvu. I Pravo na finansijsku podr{ku imaju: - poqoprivredni proizvo|a~i i ~lanovi wihovog doma}instva koji se bave iskqu~ivo poqoprivrednom proizvodwom pod uslovom da: - je poqoprivredno gazdinstvo upisano u Registar poqoprivrednih gazdinstava sa aktivnim statusom u skladu sa Pravilnikom o na~inu i uslovima upisa i vo|ewa Registra poqoprivrednih gazdinstava; - su nosioci ili ~lanovi poqoprivrednog gazdinstva sa prebivali{tem na teritoriji grada ^a~ka, upisani u registar poqoprivrednih gazdinstava po osnovu prava svojine odnosno zakupa poqoprivrednog zemqi{ta koje se nalazi na teritoriji grada ^a~ka i koji se iskqu~ivo bave poqoprivrednom proizvodwom. II Sredstva za podsticawe razvoja poqoprivrede (u daqem tekstu: sredstva) su direktna i bespovratna i koriste se za: 1. Povrtarsku proizvodwu: - plastenici i staklenici - do 50% od vrednosti investicije; - oprema za plasteni~ku i stakleni~ku proizvodwu (za zagrevawe, hla|ewe, i drugo) - do 50% od vrednosti investicije; - kopawe bunara, izgradwa mini akumulacije, opreme za navodwavawe i sli~no-do 50% od vrednosti investicije. 2. Sto~arsku proizvodwu: - laktofrizi (kapaciteta 100-2.000 l.) - do 50% od vrednosti investicije; - muzilice, hranilice, pojilice i sli~no - do 50% od vrednosti investicije; - me{aone sto~ne hrane - do 50% od vrednosti investicije; - kupovina kvalitetnog priplodnog materijala radi unapre|ewa genetskog potencijala u govedarstvu, ov~arstvu, sviwarstvu i `ivinarstvu - do 50% od vrednosti investicije. 3. Vo}arsku proizvodwu: - ma{ine i oprema za za{titu biqa (freze, tarupi, atomizeri, prskalice, skafander i sli~no) do 50% od vrednosti investicije; - kopawe bunara, izgradwa mini akumulacije, opreme za navodwavawe i sli~no - do 50% od vrednosti investicije; - nabavka sadnog materijala - do 50% od vrednosti investicije; - nabavka protivgradnih mre`a i oprema za podizawe iste - do 50% od vrednosti investicije. 4. Ratarsku proizvodwu: - nabavka semenskog materijala - do 50% od vrednosti investicije; -nabavka ma{ina, opreme i sli~no u ratarstvu - do 30% vrednosti investicije; - kopawe bunara, izgradwa mini akumulacije, nabavka opreme za navodwavawe u ratarstvu - do 50% od vrednosti investicije. 5. Prera|iva~ke kapacitete: - mini hladwa~e, su{are - do 50% od vrednosti investicije; - oprema za preradu vo}a, povr}a, meda, mleka, mesa i drugih poqoprivrednih proizvoda (pakerice, vakumirke, kalibratori i sli~no) - do 50% od vrednosti investicije. POTREBNA DOKUMENTA Podnosilac prijave uz zahtev za ostvarivawe prava na finansijsku podr{ku dostavqa: 1. popuwen konkursni obrazac sa obaveznim potpisom podnosioca; 2. dokaz o vlasni{tvu ili drugom na~inu kori{}ewa obradivog poqoprivrednog zemqi{ta

- list nepokretnosti, - ugovor o zakupu, - obrazac za upis i obnovu registracije poqoprivrednog gazdinstva u registru poqoprivrednog gazdinstva - zemqi{ni fond i biqne kulture (overen od Uprave za trezor); 3. potvrdu o registraciji poqoprivrednog gazdinstva (aktivan status); 4. potvrdu nadle`nih poreskih organa da je podnosilac prijave izmirio dospele poreze, doprinose i druge javne da`bine; 5. fiskalni ra~un i fakturu o realizaciji investicije; 6. potvrdu da se iskqu~ivo bavi poqoprivrednom proizvodwom; 7. garantni list za kupovinu ma{ina ili opreme; 8. carinsku deklaraciju ukoliko se kupuju uve`ene ma{ine ili oprema; 9. faktura od strane ovla{}enog distributera polovne opreme ukoliko se kupuju polovna oprema ili ma{ine; 10. dokaz o vlasni{tvu (kopija saobra}ajne dozvole) za poqoprivredne ma{ine za koje je to predvi|eno, da se poqoprivredna ma{ina nalazi u vlasni{tvu podnosioca prijave; ovaj dokaz dostaviti u roku od dva meseca, od dana dodele podsticajnih sredstava; 11. potvrdu poslovne banke o transferu sredstava sa teku}eg ra~una kupca na teku}i ra~un ovla{}enog distributera kod kupovine polovne opreme ili ma{ina; 12. vlasni~ki list za kopawe bunara; 13. fakturu pravnog lica (izvo|a~a radova) za izvr{ene radove kod kopawa bunara; 14. fiskalne ra~une za nabavku materijala za kopawe bunara; 15. gra|evinsku dozvolu za izgradwu miniakumulacija; 16. vodoprivrednu saglasnost za izgradwu miniakumulacija; 17. potvrdu o zdravstvenoj ispravnosti kupqenog sadnog i semenskog materijala; 18. kopiju paso{a koja mora biti u skladu sa u{nim brojem za svako grlo za kupovinu kvalitetnog priplodnog materijala; 19. overen kupoprodajni ugovor zakqu~en sa prodavcem kvalitetnog priplodnog materijala (ugovor mo`e biti overen u sudu, mesnoj kancelariji ili Gradskoj upravi); 20. potvrdu poslovne banke o transferu sredstava sa teku}eg ra~una kupca na teku}i ra~un prodavca kvalitetnog priplodnog materijala; 21. druge dokaze koje utvrdi Komisija kao uslov za dodelu finansijske podr{ke.

U iznos sredstava koji grad ^a~ak daje kao bespovratna sredstava ura~unat je porez na dohodak gra|ana. Subvencionisawe kamate za kratkoro~na zadu`ivawa registrovanih poqoprivrednih proizvo|a~a- od 10 procentnih poena kamatne stope na godi{wem nivou za dinarske kredite Pravo na subvencionisawe kamate za kratkoro~na zadu`ivawa imaju: - nosioci registrovanih poqoprivrednih gazdinstava koji se bave iskqu~ivo poqoprivrednom proizvodwom pod uslovom da: - je kratkoro~no zadu`ivawe nosiocu registrovanog poqoprivrednog odobreno za kupovinu mehanizacije, semena i sadnog materijala, kupovinu mineralnog |ubriva, kupovinu sredstava za za{titu biqa, kupovinu folija za plastenike, kupovinu folija za povrtarstvo i vo}arstvo, kupovinu laktofriza, muzilica, hranilica i pojilica; - je poqoprivredno gazdinstvo upisano u Registar poqoprivrednih gazdinstava sa aktivnim statusom u skladu sa Pravilnikom o na~inu i uslovima upisa i vo|ewa Registra poqoprivrednih gazdinstava; - su nosioci ili ~lanovi registrovanog poqoprivrednog gazdinstva sa prebivali{tem na teritoriji grada ^a~ka, upisani u registar poqoprivrednih gazdinstava po osnovu prava svojine odnosno zakupa poqoprivrednog zemqi{ta koje se nalazi na teritoriji grada ^a~ka i koji se iskqu~ivo bave poqoprivrednom proizvodwom. Podnosilac prijave uz zahtev za ostvarivawe prava na subvencionisawe kamate za kratkoro~na zadu`ivawa nosilaca registrovanih poqoprivrednih gazdinstava dostavqa:

1. popuwen konkursni obrazac sa obaveznim potpisom podnosioca; 2. potvrdu izdatu od strane poslovne banke o odobrenom kreditu nosiocu registrovanog poqoprivrednog gazdinstva; 3. predra~un ili profakturu za kupovinu repromaterijala za koji je i podnet zahtev poslovnoj banci za odobrewe kratkoro~nog kredita; 4. dokaz o vlasni{tvu ili drugom na~inu kori{}ewa obradivog poqoprivrednog zemqi{ta (list nepokretnosti, ugovor o zakupu); 5. potvrdu o registraciji poqoprivrednog gazdinstva (aktivan status); 6. potvrdu nadle`nih poreskih organa da je podnosilac prijave izmirio dospele poreze, doprinose i druge javne da`bine;


PETAK 10. MAJ 2013. GODINE

OGLASI

7. potvrdu da se iskqu~ivo bavi poqoprivrednom proizvodwom; 8. druge dokaze koje utvrdi Komisija. Konkurs za subvencionisawe kamate za kratkoro~na zadu`ivawa nosilaca registrovanih poqoprivrednih gazdinstava - od 10 procentnih poena kamatne stope na godi{wem nivou za dinarske kredite }e trajati najdu`e do 31.10.2013. godine ili pre isteka ovog roka u slu~aju potro{we sredstava predvi|enih za ovu namenu, o ~emu }e poslovne banke biti blagovremeno obave{tene od strane grada ^a~ka. Nakon zakqu~ewa ugovora o dodeli podsticajnih sredstava u poqoprivredi, poqoprivredni proizvo|a~i pristupaju realizaciji aktivnosti prikazanih u konkursnom obrascu koje prati finansijska dokumentacija od tog perioda realizacije. Sufinansirawe rada organizacija koje se bave mati~nom evidencijom i selekcijom u sto~arstvu Pravo na sufinansirawe rada organizacija koje se bave mati~nom evidencijom i selekcijom u sto~arstvu imaju pravna lica registrovana za poslove selekcije i mati~ne evidencije u sto~arstvu, koje }e obavqati usluge registrovanim poqoprivrednim proizvo|a~ima na teritoriji grada ^a~ka. - Sredstva se opredequju za unapre|ewe rada organizacija, koje se bave mati~nom evidencijom i selekcijom u oblasti sto~arstva u visini utvr|enoj Finansijskim planom direktnog korisnika Gradske uprave za Lokalni ekonomski razvoj grada ^a~ka za 2013.godinu. - Pravo na kori{}ewe sredstava imaju ustanove i preduzetnici koji su registrovani za ove poslove po re{ewu Ministarstva poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede, a koji u 2013 godini obavqaju poslove selekcije i mati~ne evidencije u oblasti sto~arstva. - Program mora da se usaglasi sa Zakonom o sto~arstvu ("Sl.glasnik RS", br. 41/2009). - Selekcijske organizacije koje se jave na konkurs moraju imati potpisan Ugovor sa ovla{}enom regionalnom slu`bom o sprovo|ewu ovih mera. - Sredstva se dodequju kvartalno po izve{taju izvr{ioca po sprovedenim merama. Prednost imaju one slu`be koje mogu vr{iti mati~ewe goveda, ovaca i sviwa. Ugovorom }e biti regulisana prava i obaveze organizacija koje se bave mati~nom evidencijom i selekcijom u sto~arstvu. Prijava na konkurs podnosi se Komisiji. Uz prijavu se podnosi: - popuwen konkursni obrazac sa obaveznim potpisom i pe~atom podnosioca;

Na osnovu Re{ewa ste~ajnog sudije Privrednog suda u ^a~ku, 2St.br.90/2012 od 14.05.2012 godine,i Re{ewa o unov~ewu ste~ajne mase 2St.br.90/2012 od 27.09.2012 godine, a u skladu sa ~lanovima 131, 132. i 133. Zakona o ste~aju ("Slu`beni glasnik Republike Srbije" broj 104/2009), Nacionalnim standardom broj 5 - Nacionalni standard o na~inu i postupku unov~ewa imovine ste~ajnog ("Slu`beni glasnik Republike Srbije" broj 13/2010), kao i na osnovu saglasnosti odbora poverilaca od 25. 04. 2013. god, ste~ajni upravnik ste~ajnog du`nika

"MONO DOO U STE^AJU" iz Prilika, OGLA[AVA Prvu prodaju imovine neposrednom pogodbom Predmet prodaje je pokretna imovina kao celina koju ~ini:

1. 2. 3. 4. 5.

Prikolica [varcmiler nekompletna Viqu{kar Tojota dizel-neispravan Viqu{kar ^elik Irion bo~ni-neispravan Viqu{kar O&K 3T-ispravan Viqu{kar 5T-neispravan

Procewena vrednost imovine za celinu sa PDV-om iznosi 286.200,00 Nov~ani iznos za u~e{}e u postupku prodaje neposrednom pogodbom za celinu iznosi 57.240,00 dinara Procewena vrednost imovine nije minimalno prihvatqiva vrednost, niti je na drugi na~in obavezuju}a ili opredequju}a za ponu|a~a prilikom odre|ivawa visine ponude.

41

- re{ewe nadle`nog ministarstva za obavqawe poslova selekcije i mati~ne evidencije u sto~arstvu; - ugovor sa regionalnom savetodavnom stru~nom slu`bom o sprovo|ewu poslova mati~ne evidencije i selekcije. Korisnici podsticajnih sredstava imaju obavezu da dostave ta~ne podatke i verodostojne dokaze uz prijavu. Visinu sredstava za finansijsku podr{ku po jednom zahtevu poqoprivrednim proizvo|a~ima utvr|uje Gradona~elnik na predlog Komisije za dodelu podsticajnih sredstava u poqoprivredi. Korisnici su u obavezi da namenski upotrebe dodeqena sredstva o ~emu }e voditi ra~una Komisija za dodelu podsticajnih sredstava u poqoprivredi i Gradska uprava za lokalni ekonomski razvoj. U slu~aju nenamenskog kori{}ewa, korisnici su u obavezi da u celosti vrate dodeqena sredstva. O podnetim prijavama odlu~uje Komisija za dodelu podsticajnih sredstava u poqoprivredi. Konkurs se objavquje u listu "^a~anski glas." Rok za podno{ewe prijava sa prate}om dokumentacijom je zakqu~no sa 30. 06 2013. godine. Konkursni obrazac se mo`e dobiti na {alteru broj 8, Gradske uprave Grada ^a~ka.. Sve potrebne informacije u vezi sa konkursom mo`ete dobiti u kancelariji br. 108 Slu`ba za poqoprivredu sa Centrima za razvoj sela ili na telefon broj: 032/309-135 (kontakt osoba Milanka Krxi}). Prijave se podnose na adresu: Grad ^a~ak Komisiji za dodelu podsticajnih sredstava u poqoprivredi Ul. @upana Stracimira br. 2 32 000 ^a~ak Sa naznakom: ZA DODELU PODSTICAJNIH SREDSTAVA ZA JA^AWE POQOPRIVREDNE PROIZVODWE NA TERITORIJI GRADA ^A^KA O rezultatima konkursa svi u~esnici bi}e obave{teni najkasnije do 20.07. 2013.godine. Poqoprivredni proizvo|a~i koji su ostvarili pravo kori{}ewa podsticajnih sredstava u poqoprivredi u 2012. godini nemaju pravo da konkuri{u u 2013. godini. Nepotpunu, neblagovremeno i naknadno podnetu dokumentaciju Komisija za dodelu podsticajnih sredstava u poqoprivredi ne}e uzeti u razmatrawe.

Imovina se kupuje u vi|enom stawu i mo`e se razgledati , svakim radnim danom od 10 do 14 ~asova, uz predhodnu najavu, a najkasnije 3 dana pre zakazane prodaje . Nakon uplate nov~anog iznosa za u~e{}e u postupku prodaje a najkasnije do 22.05.2012.god., potencijalni kupci, radi pravovremene evidencije, moraju predati ste~ajnom upravniku: popuwen obrazac prijave za u~e{}e na prodaji, dokaz o uplati depozita ,potpisanu izjavu o gubitku prava na povra}aj upla}enog nov~anog iznosa, izvod iz registra privrednih subjekata i OP obrazac (ako se kao potencijalni kupac prijavquje pravno lice), ovla{}ewe za zastupawe, ukoliko na prodaji ne prisustvuje potencijalni kupac li~no (za fizi~ka lica) ili zakonski zastupnik (za pravna lica) Pozivaju se svi u~esnici koji su ispunili uslove za u~estvovawe u prodaji da pristupe neposrednoj pogodbi radi odre|ivawa kona~ne cene, koja }e se odr`ati dana 27. 05. 2013. god. u 12 ~asova na adresi: Mono DOO u ste~aju, Prilike BB, Prilike. Ste~ajni upravnik sprovodi neposrednu pogodbu tako {to: 1. otvara neposrednu pogodbu ~itaju}i pravila prodaje, 2. poziva u~esnike da istaknu cenu koju su spremni da plate do izglasavawa u~esnika sa najboqom istaknutom cenom, ne ra~unaju}i ponude dostavqene do dana odr`avawa neposredne pogodbe, koje se ne}e uzimati u razmatrawe. 3. odr`ava red na neposrednoj pogodbi, 4. progla{ava kupca ukoliko je najvi{a ponu|ena cena ve}a od minimalno prihvatqive cene koju je odredio odbor poverilaca; 5. potpisuje zapisnik. Ukoliko je ponu|ena cena ve}a od minimalno prihvatqive cene koju je odredio odbor poverilaca,kupcu se ispostavqa profaktura koju je on du`an da plati u roku od 3 dana. Kupoprodajni ugovor sa najboqim ponu|a~em se potpisuje odmah po uplati ukupnog iznosa po ispostavqenoj profakturi.

Pravo na u~e{}e u postupku prodaje imaju sva pravna i fizi~ka lica koja: 1. uplate nov~ani iznos u iznosu od 57.240,00 dinara za celinu, na teku}i ra~un ste~ajnog du`nika broj: 200-2375170101915-81 kod Po{tanske {tedionice ad Beograd , najkasnije 3 radna dana pre odr`avawa prodaje (rok za uplatu depozita je 22. 05. 2013.). 2. potpi{u izjavu o gubitku prava na povra}aj nov~anog iznosa za u~e{}e u postupku prodaje. Izjava ~ini sastavni deo prodajne dokumentacije. 3. potpi{u ugovor o ~uvawu poverqivih podataka prilikom preuzimawa prodajne dokumentacije (ovaj uslov va`i samo ako je neophodno da ste~ajni upravnik u postupku prodaje otkrije poverqive informacije).

U~esnik u postupku prodaje gubi pravo na povra}aj nov~anih sredstava za u~e{}e u postupku prodaje, u skladu sa Izjavom o gubitku prava na povra}aj nov~anog iznosa. U~esnicima koji u postupku prodaje nisu stekli status kupca, nov~ani iznos za u~e{}e u postupku prodaje se vra}a u roku od 15 dana od dana odr`avawa prodaje metodom neposredne pogodbe Poreze i tro{kove koji proizlaze iz zakqu~enog kupoprodajnog ugovora u celosti snosi kupac. Lice za kontakt: ste~ajni upravnik Aco Milo{evi} telefon: 063/657-680.


42

OGLASI

MALI OGLASI PRODAJEM, BEZ POSREDNIKA, UKWI@EN POSLOVNO STAMBENI OBJEKAT U TRNAVI (kod Trnavske reke uz regionalni put) 600 m/2, NA DVA NIVOA, POGODAN ZA SVE DELATNOSTI I ZA STANOVAWE. Telefon: 032/221400, mob. 064/12-41806, preko celog dana. NEKRETNINE - PRODAJA PRODAJEM trosoban stan od 80 m2, CG, 1. sprat, Nemawina 47. Tel. 032/ 372131 PRODAJEM trosoban stan , povr{ine 76 m2, 2 sprat, CG, 2 terase, podrum. Cena 47.000 eura. Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM trosoban stan 69 m2, nov, 2. sprat, CG, lift, kod Merkatora. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM trosoban stan 68 m2 sa CG, u Nemawinoj ulici, 3. sprat. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM dvosoban stan od 60 m2 na Alvaxinici u zgradama od fasadne cigle, lift, CG, interfon. Povoqno. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM dvosoban stan 46 m2 u Nemawinoj ulici , kod {kole M. Pavlovi} . Tel. 011/ 237-9-031, 061/ 291-6-355 PRODAJEM dvosoban stan kod H. Morave, noviji, sa name{tajem. Cena 25.000 eura. Tel. 064/317 -1 -701 PRODAJEM dvosoban stan na Alvaxinici, bez posrednika, 2. sprat, ima lift. Tel. 060/ 506-5-511 PRODAJEM dvosoban stan 40 m2 u Aveniji 2, CG, lift, terasa. Cena 18.000 eura. Tel. 062/ 514-429 PRODAJEM dvosoban stan 53 m2 sa gara`om u Beogradu, ulica Suboti~ka. Tel. 063/ 743-5-546 PRODAJEM jednoiposoban stan od 53 m2, kod Solida, 650 eura po m2. Tel. 061/ 115-9-863 PRODAJEM jednosoban stan od 42 m2 u ulici Bate Jankovi}. Tel. 064/ 288-1716 PRODAJEM jednoiposoban stan od 37 m2, na 1. spratu u Beogradu, ulica Branka Cvetkovi}a. Tel. 064/ 6653-399, 065/ 239-5-565 PRODAJEM garsoweru od 26 m2, visoko prizemqe, Qubi} kej. Tel. 063/ 349333 PRODAJEM novu garsoweru od 29 m2, 3. sprat, lift, CG, Avenija 2. Tel. 064/ 158-9- 363 PRODAJEM stan od 62 m2, ulica Svetog Save ,1 sprat, CG. Cena 46.000 eura. Tel. 032/ 348-927 PRODAJEM stan 37 m2, Beograd, [umice, CG, 4. sprat, ukwi`en, gleda na

PRODAJEM pet ari placa u Kulinovcima iznad kasarne. 032/368-393 i 063/72-02-735 IZDAJEM POSLOVNI PROSTOR, POVR[INE 250 m/2, U STROGOM CENTRU GRADA. MOBILNI: 063/609 784. SAMAC, PENZIONER, VSS, STAMBENO I FINANSIJSKI OBEZBE\EN, VITALAN, NEPU[A^, NE PIJE, @ELI UPOZNATI @ENU RADI BRAKA, OKO 60. GODINA. TEL. 069/ 181-7446, 817-446

park. Cena 50.000 eura. Tel. 061/ 228-8-961 PRODAJEM stan od 47 m2, u Beogradu, lokacija TC “ Zira”, lift, CG, nova gradwa, podzemna gara`a. Tel. 063/ 735-0-260 PRODAJEM stan 65 m2, 1. sprat, Hotel Morava. Cena 34.000 eura. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM nov stan od 70 m2, Kej, CG, lift. Povoqno. Tel. 063/ 735-0-260 PRODAJEM stan 28 m2 kod Hotel Morave. Cena 18.500 eura. Tel. 348-927, 060/ 348-9-270 PRODAJEM stan od 35 m2 sa CG, Qubi}ska. Cena 24.000 eura. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM stan kod [ipada od 53 m2, tapija. Cena 33.000 eura. Tel. 061/ 115-9-863 PRODAJEM stan od 43 m2, ulica Nemawina, CG, 4. sprat. Cena 28.000 eura. Tel. 228-457 PRODAJEM stan 27 m2, Gradsko {etali{te. Cena dogovor. Tel. 066/ 366235 PRODAJEM stan 37 m2, 3. sprat, CG, renoviran, bez posrednika. Tel. 063/ 7350-260 PRODAJEM nov stan od 62 m2, dupleks, centar, odmah useqiv, CG, terasa. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM stan od 42 m2, u ^a~ku, u ulici B. Jankovi}. Tel. 062/ 200-482 PRODAJEM ku}u u Pigovoj 11/2, / kod Parka /, odmah useqiva. Tel. 345-543 PRODAJEM ku}u od 100 m2 u Ko{utwaku. Tel. 064/ 864-7-271 PRODAJEM ku}u 60 m2 sa 2 ara placa kod bioskopa Prag. Tel. 064/ 139-4-468 PRODAJEM staru ku}u sa 1.5 ari placa u strogom centru grada. Tel. 063/ 803-3-676 PRODAJEM ku}u 35+13 m2, 1 ar zemqe u ulici Vojvode Stepe. Cena 30.000 eura. Tel.228-457 PRODAJEM dve posebne stambene jedinice / ku}e / od 75 m2 i125 m2 na Alva-

NAJJEFTINIJE [OFER [AJBNE ZA SVE VRSTE AUTA, KOMBIJA, KAMIONA I AUTOBUSA. NABAVKA, PREVOZ, UGRADWA. POSEBAN PROLE]NI POPUST. TELEFONI: 032/800 200 i 063/606 979. PRODAJEM STAN DVOIPOSOBAN, 60M2, SOLITER „PROSVETA“, POVOQNO, BEZ POSREDNIKA. 063/611-497 OD 17-20 ^ASOVA. IZDAJEM GARSOWERU KOD MEDICINSKE [KOLE, 70 EURA. TEL: 062/550-833 xinici sa placem od 4 ara. Povoqno. Vredi pogledati. Tel. 063/ 843- 0- 214 PRODAJEM lokal 30 m2, kod Solida. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM ku}u u varo{ici u Kotra`i, sa 2 objekta, 40 ari placa, vo}wakom, {umom i livadom. Tel. 0033604179475 PRODAJEM ku}u od 60 m2 sa 2 ara placa kod Bioskopa Prag. Tel. 011/ 3940872 PRODAJEM odli~nu vikend ku}u, 15 kilometara od ^a~ka. Tel. 060/ 558-9-296 PRODAJEM kamp ku}icu na jezeru u Ro{cima. Tel. 064/ 995-0-345 PRODAJEM vikendicu u Grabu, od 80 m2 i 46 ari placa. Na placu ima 220 stabala {qiva i su{ara. Cena 18.000 eura. Tel. 062/ 891-3-191 PRODAJEM vikendicu na Jelici od 50 m2 sa 10 ari placa. Tel. 065/ 344-9-428 NEKRETNINE - IZDAVAWE - POTRA@WA IZDAJEM cve}aru prema Novom Grobqu, kompletno opremqena.Tel. 373-529, 064/ 070-4-155 IZDAJEM lokal od 40 m2, u strogom centru grada. Tel. 225-431, 063/ 711-0511 IZDAJEM poslovni prostor od 60 m2 u centru grada. Pogodan za agenciju, kozmeti~ki salon. Tel. 225431, 063/ 711-0-511 IZDAJEM poslovni prostor od 60 m2, pogodan za aerobik, bilijar klub. Tel. 225-431, 063/ 711-0-511 IZDAJEM lokal od 50 m2 u ^a~ku. Povoqno. Tel. 064/ 229-9-952 IZDAJEM lokal od 81 m2 u strogom centru grada u Gorwem Milanovcu. Tel. 063/ 885-6-610 IZDAJEM poslovni prostor u centru, od 60 - 120 m2, parking. Cena po dogovoru. Tel. 064/ 102-2-759 IZDAJEM ve}i broj kancelarija povr{ine od 10-80

ORDINACIJA op{te stomatologije Dr. Sa{a Spasojevi}, Jeli~ka 10, ^a~ak. Tel. 032/ 343314, 064/2454-094 PRODAJEM, BEZ POSREDNIKA, STAN U STROGOM CENTRU ^A^KA, 92 m/2, TRE]I SPRAT. Telefon: 032/221-400, mob. 064/12-41-806, preko celog dana DE@URNI STOMATOLOG de`urni telefon 062/8617 988 STOMATOLO[KA ORDINACIJA Dr MLADEN BEHARA ^a~ak, Ko~e An|elkovi} 1 radnim danom 9 -12 i 15 -19 ~ subotom 9 - 12 ~ 322-656 Pla}awe: administrativnom zabranom, ~ekovima, platnim karticama, gotovinski.

m2, u u`em centru grada, kompletno opremqene. Tel. 063/ 654-653 IZDAJEM dvosoban nename{ten stan, poseban ulaz, nova gradwa, ku}a. Tel. 332-671 IZDAJEM name{ten stan od 64 m2 u U~iteqskoj ulici. Tel. 063/ 844-2-791 CRNA GORA, BAR, [u{aw, izdavawe privatnog sme{taja - soba, blizu pla`e. Tel. 38230350562 IZDAJEM prazan jednosoban stan u zgradi u Nemawinoj , u ^a~ku. Tel. 063/ 844-2-574 IZDAJEM dvosoban name{ten stan u Beogradu, u blizini Hotela Srbija. Tel. 062/ 977-0-228 IZDAJEM noviji dvosoban, poluname{ten stan, CG. Tel. 063/ 7350260 IZDAJEM name{ten stan kod Solida. Tel. 061/ 1159-863 IZDAJEM dvoiposoban stan u Beogradu, Medakovi}, 4. sprat, bez lifta, CG, telefon, kablovska. Stan kod po~etne stanice autobusa br.30 na 5 min. do stanice 29. i 50. Stan je kompletno name{ten, ma{ina za ve{, za sudove.. Cena 250 eura. Pogodan za 2 studenta ili porodicu. Tel. 063/ 646-357, 063/ 809-4-524 IZDAJEM stan u u strogom centru grada, odmah useqiv. Cena izdavawa je od 130-150 eura. Tel. 061/ 115-9-863 IZDAJEM u strogom centru grada ku}u. Tel. 064/ 1022-759 IZDAJEM u strogom centru name{tenu kancelariju, telefon, mokri ~vor, povoqno. Tel. 064/ 102-2-759, 032/ 226-417 KUPUJEM mawi jednosoban stan, uslov centralno grejawe i lift, bez posred-

PETAK 10. MAJ 2013. GODINE

PRODAJEM malo kori{}enu fiskalnu kasu Galeb MP 55 sa GPRS. tel:060/388-22-99

PRODAJEM dve ku}e posebne stambene jedinice od 75 m2 i125 m2 na Alvaxinici, plac od 4 ara. Povoqno. Mo`e zamena za stan, uz doplatu. Vredi pogledati. Tel. 063/ 843-0-214

POVOQNO - ^ASOVI NEMA^KOG JEZIKA ZA OSNOVCE I SREDWO[KOLCE - ^ASOVI GR^KOG I ENGLESKOG JEZIKA ZA SVE NIVOE I UZRASTE. 065/2004-115 Marija KUPUJEM MAWI STAN OD 0.5-1, NI@E SPRATNOSTI. TEL. 064/ 141-4-324

POTREBNA FINANSIJSKA POMO] ZA LE^EWE DETETA PETRA XOKOVI]A IZ KOWEVI]A /2006.GODI[TE/ KOJI IMA USPOREN PSIHOMOTORNI RAZVOJ. KONTAKT TELEFON 060/ 0127206. TEKU]I RA^UN 160-5700100712245-26 UNAPRED ZAHVALNA MAJKA SNE@ANA KUPUJEM MAWI STAN OD 0.5-1, NI@E SPRATNOSTI. TEL. 064/ 141-4-324

nika. Tel. 063/ 220-808 MEWAM stan od 64 m2, 1. sprat, CG, kod Gradskog Parka u ^a~ku, za odgovaraju}i stan u Beogradu. Tel. 063/ 844-2-791 KU]U U U@EM DELU GRADA ILI STAN U NOVOGRADWI MEWAM ZA STAN U BEOGRADU. TEL. 223-116 OD 9-18 ~asova. PLACEVI PRODAJEM parcelu 30.64 ari , na putu za Gu~u, kod Restorana Petrovi}. Na placu voda i struja. Tel. 032/ 366-163 PRODAJEM plac 15 ari u Miokovcima, sa objektom od 10 m2, ima struja i voda. Postoji mogu}nost i zamene za auto. Povoqno, cena 1.900 eura. Tel. 063/ 843-0-214 PRODAJEM plac u Qubi}u od 5.5. ari. Tel. 061/ 111-6-439 PRODAJEM plac od 10 ari, voda i vajat, kameni most Trbu{ani. Tel. 060/ 754-5-011 PRODAJEM plac od 25 ari u Preqini. Tel. 064/ 126-8-507 PRODAJEM plac od 5 ari uz asfalt / ima struja i voda /, na Topalovom Brdu. Tel. 374-663, 064/ 335-1637 IZDAJEM plac od 15 ari sa objektom od 80 m2, u Parmencu do puta. Cena povoqna. Mo`e na du`i vremenski period. Tel. 064/ 250-7-493 IZDAJEM 2 hektara zemqe To{in dol u Pridvorici , na dugogodi{wi zakup, odli~no za vo}wak. Tel. 5561-495 RAZNO PRODAJEM ugostiteqsku prikolicu sa pred{atorom. Povoqno. Tel. 065/ 411-2390 PRODAJEM pe} na struju , pokretnu za pe~ewe prasi-

PRODAJEM DVE UGOJENE SVIWE. TEL. 385-396

}a i jagwi}a. Tel. 065/ 411-2-390 PRODAJEM zamrziva~ sandu~ar od 410 litara, povoqno. Tel. 062/ 856-0561 PRODAJEM |a~ki radni sto KOMARAKT, dizajn, kvalitet, funkcionalnost. Cena 85 eura. Tel. 061/ 2979-521 PRODAJEM 400 komada polovnog crepa, 8 greda, i blokove. Tel. 060/ 418-3333 PRODAJEM Zepter AQUA JEBBO , vi{enamenski profesionalni ure|aj za brzo ~i{}ewe i dezinfekciju. Tel. 066/ 401-690 PRODAJEM me{alicu za beton. Tel. 032/ 366-163 PRODAJEM kotao za parno grejawe, ispravan, povoqno. Tel. 371-685 PRODAJEM traktorsku korpu , ru~na izrada. Nova. Cena 120 eura. Tel. 066/ 910-9-889 PRODAJEM gume za putni~ka vozila- 175/65/14 komada 2, 155/65/13 komada 2,165/70/30 komada 1, 155/80/13 komada 1. Tel. 032/ 334-218, 064/ 201-8845 PRODAJEM razne delove za Opel Kadet Kocku. Mo`e zamena. Tel. 063/ 749-4846 PRODAJEM mesing u {ipkama fi 12, 6. kg. Cena 48 E. Mo`e zamena. Tel. 063/ 749-4-846 PRODAJEM be`i~ni telefon Panasonik. Cena 15 E. Mo`e zamena. Tel. 353016, 063/ 749-4-846. PRODAJEM magnetnu traku za fitnes sa 8 brzina. Cena 120 E. Mo`e zamena za laptop. Tel.353-016, 063/ 749-4-846 PRODAJEM zvu~ne kutije Jamma 200 v, 1.par. Cena 100 E. Mo`e zamena za laptop. Tel.353-016, 063/ 749-4-846 PRODAJEM balirano seno. Povoqno. Tel. 032/ 712-264, 063/ 614-586


43

OGLASI

PETAK 10. MAJ 2013. GODINE

PRODAJEM hranu za pse i ma~ke, mlevena piletina i junetina, izuzetnog kvaliteta. Cena 60 din / kg. Tel. 060/ 536-7-852 PRODAJEM baliranu lucerku, 220 bala. Zvati posle 19 ~asova. Tel. 032/ 548-1044 PRODAJEM prikolicu za putni~ki auto. Tel. 062/ 755020 PRODAJEM samohodnu kosa~icu , BCS, italijanska, ispravna. Tel. 032/ 841-674 PRODAJEM biciklu sa 21 brzinom Skot. Cena 175 E.

Mo`e zamena za laptop. Tel. 063/ 749-4-846 PRODAJEM mobilni telefon marke Soni Erikson 770. Cena 30 E. Te. 353016, 063/ 749-4-846. PRODAJEM satelitski tawir sa motorom i pozicionerom. Cena 90 E. Tel. 063/749-4-846 PRODAJEM kvalitetnu ~ipku, {irine 5 cm. Tel. 371685 PRODAJEM Tomosa automatika za delove ili uz malo ulagawa mo`e da bude u vo-

znom stawu. Cena po dogovoru. Tel. 065/ 554-4-290 PRODAJEM kotlove na ~vrsto gorivo, ekonomik, kvalitet i u{teda ogreva. Li~na izrada. Tel. 065/ 590-0651, 032/ 391-964 PRODAJEM kotao-{poret za eta`no grejawe Gorewe MIV K[ 16. Cena 30.000 dinara. Tel. 060/ 4812144 PRODAJEM povoqno polovnu ve{ ma{inu. Tel. 032/ 712-264, 063/ 614-586 PRODAJEM motor Piaggio Libertu 125, registrovan, vlasnik, servisiran. Poseduje kofer i vetrobran. Cena 750 eura. Tel. 066/ 352-044 PRODAJEM ~ehoslova~ki dres za Vr{aj, predratni. Tel. 064/ 120-6-572 PRODAJEM prskalicu Morava, 100 litara, na kolicima, nova. Tel. 064/ 120-6572 PRODAJEM satelitsku antenu sa motorom i risiver Strong SRP 1500. Tel. 374125, 064/ 294-2-141 PRODAJEM prenosive dvori{ne su{ilice za ve{. Tel. 374-125, 064/ 294-2-141 PRODAJEM dva sportska internet domena cacak.football, borac.football. Tel. 060/ 5589-296

Prodajem seosko doma}instvo u Bawici kod ^a~ka (4 hektara, u jednoj celini, zasadi {qive i jabuka, smr~a i borovina, {uma i obradivo zemqi{te). Telefon za informacije: 064/985-98-03

AUTOMOBILI - PRODAJA PRODAJEM Z-101, 1984. godi{te, plin, dobar motor, nove gume, neregistrovan. Cena 250 E. Tel. 062/ 8913-191 PRODAJEM Mercedes E250 TDI, 2010. godi{te. Pre{ao 1000 kilometara. Cena 31.000 eura. Tel. 064/ 6531-150 PRODAJEM Citroen Santija, registrovan, ispravan, 1996.godi{te. Cena 1.400 eura. Tel. 069/ 398-4-494 PRODAJEM kamion Mercedes atego 2003.godi{te. Postoji mogu}nost zamene za stan . Tel. 069/ 161-0-777

USLUGE NAJPOVOQNIJE kwigovodstvene usluge, jedan mesec gratis, osnivawe gratis. Tel. 064/ 196-4-705 ^ASOVI matematike za osnovce i sredwo{kolce.

Povoqno. Tel. 060/ 558-9296 ^ASOVI interneta i domenske industrije. Mogu}nost zarade! Tel. 060/ 558-9296 NADOGRADWA , oja~avawe i izlivawe noktiju sa kvalitetnim silikonskim gelovima. Tel. 064/ 353-7-871 IZRADA kotlovskih oxaka od metalnih hilzni. Tel. 066/ 910-9-889, 069/ 8705-061 IZRADA ma{inskih cementnih ko{uqica, izvo|ewe svih gipsanih radova, postavqawe zvu~ne, termo i hidroizolacije. Izvo|ewe svih vrsta betonskih radova. Tel. 064/ 615-2-763 VR[IM usluge hladne depilacije, veoma povoqno i higijenski. Tel. 064/ 353-7-871 USLUGA kompletne instalacije Vindovs HP/ 7, sa svim programima. Tel 061/ 165-0232 VR[IM usluge ~i{}ewa stambenog i kancelarijskog prostora, vrlo povoqno. Tel. 032/ 375-585

FOTOKOPIRNICA „COPY STUDENT“, BATE JANKOVI] 21, vr{i najjeftinije digitalno fotokopirawe i {tampawe, kao i kori~ewe maturskih, seminarskih i diplomskih radova. Za |ake i studente 10% popust. Tel. 343145, 061/ 173-1-172 AEROBIK. fitnes, sve vrste ve`bi, anticelulit vibromasa`er. Cena 1200.00 dinara mese~no. Tel. 063/ 656-973 USLUGE popravke le|nih prskalica. Tel. 064/ 120-6-572 BRAVARIJA, gus, aluminijumsko zavarivawe. Tel. 066/ 910-9-889 IZRADA i prodaja traktorskih korpi. Tel. 066/ 910-9889, 069/ 870-5-061

ZAPOSLEWE POTREBNA frizerka sa radnim iskustvom. Tel. 064/ 2180327 FRIZERSKOM SALONU potrebna u~enica. Tel. 064/ 2180327

Na osnovu ~lana 72. Pravilnika o ostvarivawu prava i pru`awu usluga u socijalnoj za{titi iz nadle`nosti grada ^a~ak ("Slu`beni list grada ^a~ka " broj 6/13),

CENTAR ZA SOCIJALNI RAD GRADA ^A^KA OBJAVQUJE JAVNI POZIV ZA PRIJEM KORISNIKA U DNEVNI BORAVAK DECE, MLADIH I ODRASLIH SA SMETWAMA U RAZVOJU "ZRA^AK" ^A^AK ZA 2013. GODINU I. Zahtev za pru`awe usluge dnevnog boravka dece, mladih i odraslih lica u ustanovu za dnevni boravak "Zra~ak" mo`e podneti roditeq, odnosno starateq ili se postupak mo`e pokrenuti po slu`benoj du`nosti. II. Zahtev se podnosi na propisanom obrascu, koji se mo`e dobiti u Centru za socijalni rad ^a~ak, Ul. kneza Milo{a broj 1.

Na osnovu ~lana 3. Odluke o raspisivawu izbora za ~lanove Skup{tine Komore i ~lana 4. Odluke o raspisivawu izbora za ~lanove Odbora udru`ewa Komore, Regionalna privredna komora Kraqevo objavquje

JAVNI POZIV SVIM ^LANOVIMA KOMORE ZA PREDLAGAWE ^LANOVA SKUP[TINE I ^LANOVA ODBORA GRANSKIH UDRU@EWA KOMORE Pravo predlagawa imaju svi ~lanovi Komore. Kriterijumi za izbor ~lanova Skup{tine i Odbora udru`ewa su: uspe{nost poslovawa, negovawe dobrih poslovnih obi~aja, struktura privrednih dru{tava, teritorijalna pripadnost i u~e{}e u finansirawu Komore.

III. Uz zahtev se obavezno prila`e: - Izvod iz mati~ne kwige ro|enih za potencijalnog korisnika usluge sa upisanim JMBG brojem, - Re{ewe o razvrstavawu korisnika za korisnike koji imaju re{ewe, - Mi{qewe Interresorne komisije za procenu potreba za pru`awem dodatne, obrazovne, zdravstvene i socijalne podr{ke detetu i u~eniku, za korisnike koji nemaju re{ewe o razvrstavawu, - Lekarsko uverewe, - Dokaz o prihodima porodice u predhodna tri meseca (februar 2013, mart 2013. i april 2013. godine) sa navo|ewem podataka o primawu dodatka za pomo} i negu drugog lica i uve}anog dodataka za pomo} i negu drugog lica, - Uverewe o prebivali{tu i fotokopije li~nih karata podnosioca zahteva i potencijalnog korisnika. IV. Popuweni obrasci sa dokazima mogu se predati svakog radnog dana u vremenu od 8 do 14 ~asova u prostorijama Centra za socijalni rad u ^a~ku, Ul. kneza Milo{a broj 1 - pisarnica. V. Predavawe zahteva sa dokumentacijom po~iwe da te~e od prvog narednog dana od dana objavqivawa ovog poziva u listu "^a~anski glas", i traje do 24. 05. 2013. godine. DIREKTOR Zoran Bel~evi}. dipl. pravnik

Predloge dostaviti, do 31. maja 2013. godine, na adresu: Regionalna privredna komora Kraqevo ul. Omladinska br. 2 36000 Kraqevo

PRODAJEM BALIRANO SENO I SLAMU

Faks: 036/331-010, e-mail: kraljevo@komora.net, Telefon: 036/334 655

Telefon za informacije:

sa naznakom: Komisiji za sprovo|ewe izbora.

032/385 - 396

Dana 28. 4. 2013. preminuo je na{ dragi

DOBRIVOJE DELI] iz Lipnice 1919 - 2013. Sahrana je obavqena 30. aprila na Deli}a grobqu u Lipnici. Zahvalna porodica: supruga GEORGINA, }erka RADOJKA i zet GVOZDEN


44

^ITUQE Dana 11. maja 2013. navr{ava se ^ETRDESET DANA od smrti na{e drage

PETAK 10. MAJ 2013. GODINE

Navr{ava se ^ETRDESET DANA od smrti na{e drage nine

SVETLANE CICE KOVA^EVI] iz Trnave

SVETLANE CICE KOVA^EVI] Vreme koje je pro{lo nije umawilo bol i qubav prema tebi. Sa ponosom te pomiwemo i u srcu nosimo. Dever JOVAN, jetrva JASNA, sinovac MILAN sa porodicom. 15997

Uspomenu na tebe ve~no }emo ~uvati, jer si nam mnogo nina zna~ila. Sinovice NATA[A i SAWA sa porodicama. 15998

U subotu 11. maja 2013. u 13 ~asova na Trnavskom grobqu obavi}emo ^ETRDESETODNEVNI POMEN na{oj dragoj i voqenoj

Dana 29. aprila 2013. godine, preminula je na{a draga

QUBINKA VUJOVI] 1937 - 2013 iz Atenice

Qubav prema tebi je ve~na, zaborav ne postoji. Rana ostaje do`ivotna. Prete{ko je i}i kroz `ivot bez tebe, tra`e}i te svuda, a ne na}i te. TVOJI NAJMILIJI 15996

10. 5. 2003. god. - 10. 5. 2013. god.

IVAN VELISAVQEVI] iz Kotra`e Kada pro|e jo{ jedno stole}e, Dolete}u opet I spusti}u se u ovaj kraj Po~etkom maja... AN\A, SNE@ANA, DRAGA i NATA[A 15985

SVETLANI CICI KOVA^EVI] Zajedno sa prijateqima, kom{ijama i rodbinom poseti}emo wen grob i okititi cve}em. Prerano smo te izgubili, ali qubav prema tebi osta}e ve~no u na{im srcima. TVOJI NAJMILIJI: suprug VUKA[IN, sin RISTO, snaja SANDRA, }erka MARIJA sa porodicom, svekar RISTO, svekrva MIQOJKA, unuk STRAHIWA, unuka IRENA i unuk DAVID.

OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE DO 12 SATI BI]E OBJAVQENI U PETAK

U maju se navr{ava pet godina od smrti na{eg voqenog

Sa `aqewem obave{tavamo rodbinu i prijateqe, da je na{ dragi

VLADA MARI]A S qubavqu i po{tovawem ve~no }emo ~uvati uspomenu na tvoju dobrotu i plemenitost. Sre}ni smo {to smo te imali. Sin IGOR, supruga MARIJA, majka MILINKA i otac \OR\E

SINI[A SRDANOVI]

SINI[A SRDANOVI] iz ^a~ka izgubio `ivot nesre}nim slu~ajem, 8. 5. 2013. godine.

Dana 4. maja 2013. navr{ilo se 30 godina od smrti na{eg dragog dede

MILORADA JOVI^I]A MINA iz Graba S po{tovawem i zahvalno{}u ~uva}emo uspomenu na Tebe. TVOJI NAJMILIJI: snaha STOJKA i unuci RADOVAN i MILOVAN sa porodicama

Sa qubavqu tvoji: STRAHIWA i SLAVICA

Sahrana }e se obaviti u petak, 10. 5. 2013. u 14 ~asova na ^a~anskom grobqu. O@ALO[]ENA PORODICA

15992

15993

15980

Dana, 11. maja 2013. navr{ava se DESET GODINA od smrti na{e drage

Kume nemi smo od bola.

AN\E RENDULI]

Posledwi pozdrav dragom

SINI[I

Postoje tragovi koji se ne bri{u, ose}awa koja ne blede, bol koji ne jewava, osmeh koji se pamti. Sa tugom `ivimo bez tebe i s ponosom te pomiwemo. Nismo te mogli sa~uvati od smrti, ali sa~uva}emo te od zaborava. K}erka ROMANA, zet DRAGAN i unuk NIKOLAJ. 15991

Piksi i Ceca sa decom

od porodice Gavrilovi}


45

^ITUQE

PETAK 10. MAJ 2013. GODINE U nedequ, 5. maja 2013. godine, u 64-oj godini, preminuo je na{ dragi

13. 5. 2012 - 13. 5. 2013.

POSLEDWI POZDRAV

Sahrana je obavqena u utorak 7. maja 2013. godine na ^a~anskom grobqu.

Dr QUBI[A POPOVI]

O@ALO[]ENI: supruga MIRJANA, sinovi MATIJA i PETAR, sestra CICA, unuk MILOMIR, ta{ta MILKA, ostala rodbina i prijateqi.

Godina je pro{la a uspomenu na dragog supruga, oca, svekra i dedu ~uvaju wegovi najmiliji: supruga OLIVERA, sin ALEKSANDAR i snaja SLA\ANA sa decom.

SINI[I SRDANOVI]U

15961

15990

SLOBODAN BOBAN NEDEQKOVI] iz ^a~ka

Dana 15. maja 2013. godine navr{ava se tu`na godina od kada nije sa nama na{ dragi

IN MEMORIAM

Sa ponosom te pomiwemo a sa tugom `ivimo. Na{a qubav i se}awe na tebe osta}e zauvek.

STEVANA Q. MILOVI]A

DRAGANA SRETENOVI] TRIFUNOVI] 1980 - 2005 Sa qubavqu i ponosom te pomiwemo a u srcu ~uvamo od zaborava. Voqeni ne umiru.

1924 - 2007 - potpukovnika u penziji -

Pomen }e se obaviti u utorak, 14. maja 2013. godine u 13 ~asova na [ebe~kom grobqu u Qubi}u. WEGOVI NAJMILIJI

WEGOVI NAJMILIJI: supruga MAL^IKA, deca: STEVICA, RU@ICA, MILICA i unuci: MILAN, IRINA i ADAM

upl.

15982

U nedequ 12. maja 2013. godine u 12 ~asova na ^a~anskom grobqu obavi}emo ^ETRDESETODNEVNI POMEN na{em dragom

fak.

VOQENOJ NA[OJ 12. 5. 2013. u 14 ~asova je OSMOGODI[WI POMEN

[estogodi{wi pomen 10. 5. 2007 - 10. 5. 2013. Se}awe na mog supruga, oca, dedu koji po~iva u miru

RADOVAN LAZOVI]

od MILANA i DRAGANA GOJKOVI]A sa porodicama

SE]AWE 16. 5. 2008 - 16. 5. 2013. 13. 5. 2012 - 13. 5. 2013. otac stric

Tvoji najmiliji MAJKA I BRAT 15990

13. 5. 2012 - 13. 5. 2013.

16. 5. 2008 - 16. 5. 2013.

SIBINU MIRKOVI]U Zajedno sa prijateqima, kom{ijama i rodbinom poseti}emo wegov grob. Vreme koje je pro{lo nije umawilo qubav i bol za na{im dragim Sibinom. Uspomenu na wega ~uvaju WEGOVI NAJMILIJI

SINI[A SLAVI[A JEKI]

SLAVI[A SINI[A JEKI]

S ponosom i qubavqu uspomenu na wih ~uvaju JASNA i MARINA sa mamom.

Uspomenu na wih ~uvaju sestra QIQANA i zet CANE.

15989

15988

15989

Godinu dana nije sa nama na{ voqeni brat

RA[O PLAZINI] dipl. ma{. in`. iz Mr{inaca 16. 5. 1995 - 16. 5. 2013.

Dragi sine Ra{o, pro{lo je 18 godina kako nisi s nama a tvoja majka i tata su `ivi. Mi smo produ`ili `ivot zbog dece. Unuci su porasli Doca je ve} devojka a Aleksandar momak. Da je sre}e da si nam `iv da se sine ponosi{ sa wima. Majka ANDRIJANA i otac BRANKO

RA[O PLAZINI] dipl. ma{. in`. iz Mr{inaca 16. 5. 1995 - 16. 5. 2013.

KAJICA STANI[I]

Vreme koje je pro{lo nije umawilo qubav i se}awe na tebe. Sa ponosom te pomiwemo. TVOJI NAJMILIJI: supruga MARIJA, }erka DANIJELA i sin ALEKSANDAR

Oti{ao je iznenada i prerano. ^uvamo ga od zaborava sa qubavqu i zahvalno{}u {to nas je voleo i {titio. Sestre KOSA, KAJA i ZORICA sa porodicama

15986

15985


46

^ITUQE

U ponedeqak 13. maja, dava}emo POLUGODI[WI POMEN i osve{tati ve~nu ku}u na{em dragom

QUBI[I PAUNOVI]U

PETAK 10. MAJ 2013. GODINE

Pro{lo je DESET GODINA od smrti na{ih

Pro{lo je DESET GODINA od kada nije sa nama

mame

tetke

NADE@DE - LACE BLAGOJEVI]

MILEVE - LULE PLANOJEVI]

1. maj 2003 - 1. maj 2013.

16. maj 2003 - 16. maj 2013.

SLOBODAN SLOVI]

iz Atenice

Dragi Qubo i deda, Verovali smo da }e{ pobediti, jer borci kao ti nikad se ne predaju. Dok si bolovao bolelo je i nas, a kad je tvoj bol prestao na{ je posto jo{ ja~i. Tvoja CANA i unuk LUKA

Zauvek u na{im mislima i srcima. SLAVICA i SANDRA

15965

15964

S QUBAVQU I PO[TOVAWEM ^UVAMO USPOMENU NA WIH. MIRJANA i ALEKSANDAR sa porodicama i sestra ANICA

16. 5. 2012 - 16. 5. 2013.

SE]AWE

RADOSAV TODOSIJEVI] 15. maj 1980 - 15. maj 2013

S qubavqu i po{tovawem ~uvamo uspomene. PORODICE TODOSIJEVI] i DOMANOVI]

KAJICA STANI[I]

15983

15984

BOGDANOVI]

Dana 15. maja 2013. god. navr{ava se ^ETRDESET DANA od smrti na{e drage

ANGELINE GINE AN\ELI]

SINI[A JEKI]

SLAVI[E JEKI]A

MILETA 10. 11. 2012 - 10. 5. 2013.

Sa qubavqu i po{tovawem ~uvamo uspomenu na dragog oca i strica. Tata, ponosni smo {to smo te imali, i tu`ni {to smo te izgubili. VA[I NAJMILIJI: DANKA, ZORICA, DU[ICA i MILICA sa porodicama

SE]AWE 16. 5. 2008 - 15. 5. 2013.

Dana 13. maja 2013. navr{ava se GODINA DANA od smrti na{eg dragog

MILUTIN 10. 5. 1997 - 10. 5. 2013.

Dan po dan, pro|e godina. Uzalud je brojati dane jer oni ne mogu da vrate izgubqeno. Kako je `iveti bez tebe znamo samo mi koji te volimo. Zato nije uzalud ~uvati uspomene i se}awa jer znaj da `ivi{ kroz one koji nose deo tebe. ZAHVALNA PORODICA

ro|ena Jakovqevi} iz Gu~e Pro{lo je 5 godina. Uspomenu na tebe sa qubavqu i ponosom ~uvaju

Supruga RADA i }erke KATARINA, OLIVERA i DANIELA

sinovice KATARINA, OLIVERA i DANIELA sa mamom.

Sa tugom `ivimo bez tebe i s ponosom te pomiwemo. Suprug MIQKO, sin MIJO, }erka MILUNKA, snaha SLAVICA, zet VOJO, unuk MARKO, unuke KATARINA i BOJANA

15986

15987

15988

Hvala ti za svu qubav, strpqewe i dobrotu.

SE]AWE 16. maj 1994 - 16. maj 2013

Dana 2. maja 2013. god. preminuo je na{

POSLEDWI POZDRAV

DRAGAN [ORO

MILOVAN MILETI]

TVOJA PORODICA

Sahrana je obavqena 4. maja 2013. godine na sredwem Qubi}skom grobqu. Ovim putem `elimo da se zahvalimo dr. DRAGANU @IVADINOVI]U i medicinskom osobqu gruidnog odeqewa, Hitne pomo}i i Ku}ne nege, na pru`enoj nezi na{eg dragog Dragana. Tako|e se zahvaqujemo kom{ijama, prijateqima i rodbini na izrazima sau~e{}a. O@ALO[]ENI: supruga VERA, k}erka DU[ICA, zet DAMQAN, unuci BOGDAN i ANDRIJA, unuka DRAGANA, bra}a MIJO i DULE sa porodicom i ostala rodbina.

15984

15983

Uvek }e{ biti sa nama sa~uvan od zaborava.

SINI[A BE@ANI] 13. 5. 2001. godine, tvoj odlazak nikada ne mo`emo zaboraviti, osta}e{ zauvek u na{im srcima i mislima. Tvoji DRAGA, NIKOLA, NELA, NE[O i VIKTOR. 15959

MILOJKU DANILOVI]U iz Jezdine Supruga BRANKA, sin MILUTIN i k}erka JELENA sa porodicama

16. maja je ^ETRDESET DANA kako nije sa nama na{ dragi

SE]AWE 11. 5. 2006 - 11. 5. 2013.

SLOBODAN KRSTI] KRLE

SRETEN POPOVI]

iz Je`evice Sve {to bi smo rekli premalo je za ono {to ose}amo, bol u srcu, tuga u du{i, mnogo je suza palo, kako je tvoje srce stalo. TVOJI: supruga EMA, sin BANE, }erka BIQA, sestra SLAVICA sa BOLOM, VLADOM, PE\OM, GOCOM i LENOM.

iz Zabla}a Godine prolaze a uspomenu na dragi lik ~uvaju wegovi: supruga ANKA, sin RADOMIR i }erka MILENA sa porodicama. 15963


47

^ITUQE

PETAK 10. MAJ 2013. GODINE

U nedequ 5. maja 2013. godine napustio nas je na{

U utorak 14. maja navr{ava se tu`nih 40 dana od kada sa nama nije na{ dragi

DRAGAN PROKI] PROKO

BRANKO JEREMI]

1947 - 2013

iz Je`evice

Bio je po`rtvovan otac, deda i brat. Odan prijateq i divna osoba. Na{a se}awa }e biti na{a uteha i ponos. S po{tovawem wegovi sin NEMAWA, }erka JANA, unuka TIJANA, sestre DANKA i BOBA, zet MOM^ILO, MANUELA i ostala rodbina i prijateqi.

supruga MILA, }erka SNE@ANA, sin VLADIMIR, unu~ad MILICA, IVAN, MIHAJLO, AN\ELA, NEVENA i JANA, snaja IVANA i zet MIROSLAV.

15984

15992

Wegov lik i uspomene ~uva}e od zaborava wegova porodica

Dana 14. maja 2013. navr{ava se DESET GODINA od kako smo ostali bez na{eg sina, brata, oca, supruga i dede

Dana 3. 5. 2013. godine, preminuo je na{ dragi roditeq

Dana 10. maja navr{ava se TRINAEST GODINA od kako sa nama nije na{ dragi i nikad pre`aqeni

ACA NIKOLI] iz Mr{inaca Vreme koje je pro{lo nije umawilo tugu i bol za tobom. Sa ponosom te se se}amo i ~uvamo u na{im srcima. Tvoja sestra SNE@ANA, zet ALEKSANDAR, sestri} DEJAN i sestri~ina ANA 15989

SE]AWE 10. 5. 2000 - 10. 5. 2013.

PETRA JOVANOVI]A Nikada te ne}emo zaboraviti ni pre`aliti. TVOJA PORODICA 15990

VLADIMIR JOKSIMOVI]

Dana 10. maja navr{ava se TRINAEST GODINA od smrti na{eg dragog sina, supruga i oca

ACA NIKOLI]A

1953 - 2013

radnika MUP-a Republike Srbije

HVALA TI ZA SVE! K}erka SNE@ANA i sin DANKO sa porodicom 15966

Dragi Aco, nema tog vremena koje mo`e ubla`iti bol za tobom. Svakim danom nam sve vi{e i vi{e nedostaje{. Sa ponosom te pomiwemo i u srcu nosimo. TVOJI NAJMILIJI: otac BRANISLAV, majka VELIMIRKA, supruga IVANA i sin ILIJA

ACA NIKOLI] iz Mr{inaca Tvojim preranim odlaskom izgubili smo mnogo. Qubav, ne`nost, sre}u. Stalno si u na{im mislima. Ponosni smo {to smo te imali. TVOJI: supruga IVANA i sin ILIJA 15990


PETAK 10. MAJ 2013. GODINE

10. maj 2013.  

10. maj 2013.

Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you