SLOBODNA TEMA
može da pomogne: • Jačanje sistema obrazovanja i ulaganje u njega. Inovacija zahteva dobro obrazovano i konkurentno tržište rada, mnogo veština i ideja. • Ohrabriti preduzeća na povezivanje sa globalnim, prekograničnim tržištima. Suština je u pokretanju start-up aranžmana ili proširenju postojećeg poslovanja preduzeća, tako da mogu dostići najveća moguća tržišta za njihove usluge ili robe. •Negovanje poverenja u tržište kapitala. Vlade su odgovorne za stvaranje uslova kako bi se privukle strane investicije. • Pojednostaviti procedure i zahteve. Dugoročni i komplikovani procesi mogu kreirati prepreke kojima se povećavaju troškovi poslovanja. Nijedna vlada u uslovima krize ne bi trebalo da priušti sebi ovaj „luksuz“. • Dozvoliti neuspeh. Ako pokušaj inovacije ne uspe, nema poraza, potrebno je ohrabriti inovatore i posle neuspeha. • Podstaći javno i privatno partnerstvo. • Omogućiti da poreski ok-
vir pogoduje inovacijama. Različite zemlje će razvijati različite pristupe koji mogu da uključuju poreske olakšice za nove radnike i nove ideje. Preduzetničke ideje i tržišne mogućnosti moraju se odmah iskoristiti. Vremena nema, a ako je inovativnost inicijalna kapisla ekonomskog rasta, onda su preduzetnici sinonimi za inovativnost. Velikim preduzećima će
preduzetničko razmišljanje biti od velikog značaja, jer preduzetnici razmišljaju dugoročno, fokusirajući se na izgradnju poslovnih platformi koje će im poslužiti kada se tržišni uslovi poboljšaju. Tržišni lideri današnjice, nisu nužno tržišni lideri sutrašnjice. Inovacije izazivaju široke ekonomske i
socijalne promene, te se na njih gleda kao na veliku, gotovo autonomnu snagu koja oblikuje svet. Inovacije obično potiču iz preduzetnički orijentisanog preduzeća i ono što je primetno u današnjoj ekonomiji je da ovakva preduzeća rastu neverovatnom brzinom i brzo ulaze u redove najvećih svetskih korporacija. U uslovima krize svakako će mnogi preduzetnici biti prinuđeni da promene svoj sistem poslovanja, da naprave određene organizacione promene i da pronađu svoje mesto u turbulentnoj tržišnoj utakmici. Mnogi su izvukli korist iz krize, bili dovoljno hrabri, imali ideju i postali uspešni preduzetnici. Ne treba izgubiti iz vida činjenicu da kriza pogađa sve – i velike, i male. Pitanje koje se postavlja je da li slegati ramenima, bežati od problema i kriti se iza nemogućnosti napretka i opstanka zbog teških vremena, ili podići glavu i pronaći način prevazilaženja krize. Ukoliko ideja postoji, ne treba bežati, treba ići dalje i tražiti put do uspeha, jer preduzetnik nije preduzetnik ako ne rizikuje i iz krizne situacije izvuče korist.
više od 3.000 rukovodilaca i preko 500 inovativnih preduzetnika. Izvor: Harvard Business Review, decembar 2009.)
3.
ukovodioci skloni učavaju opšte poašanje potencijalnih ošača.
4.
Eksperimentisanje. Inovativni preduzetnici aktivno isprobavaju nove ideje stvaranjem prototipova i lansiranem pilot projekata.
5.
Umrežavanje. Inovatori se povezuju sa ljudima različitih ideja i pogleda.