Zbirka članaka o pčelarstvu 1

Na sličan način je nastao i Byvarol samo što je u ovnm slučaju upotrebljen jedan drugi sintetski piretroid koji je poznat pod imenom flumetrin.

Apistan je registrovan za upotrebu u našoj zemlji i pčelari bi se morali strogo pridržavati uputstva o upotrebi, jer hemikalija ne sme ni u tragovima da se javi u medu. Samo se može držati u košnicama van pašnog perioda i nikako u medištu, jer se prvo i najlakše zagađuju susedni okviri do kojih su trake uspravno postavljene da vise.

Najbolje vreme za stavljanje traka u plodištaje kraj jula i početak avgusta, kada se odstrani sav višak meda i skinu nastavci. Trake treba držati najduže 6 nedelja u košnici i poste toga ih obavezno ukloniti jer svako duže njihovo ostajanje u košnici može, doprineti prilagođavanju preživelih varoa hemikaliji.

Na pnrvi pogled izgleda da je Apistan idealno i konačno rešenje za varou, ali to nije ni u kom slučaju. Problemi nastaju odmah jer se po našem običaju mnogi pčelari neće držati uputstava o upotrebi. Sem toga, niko se još nije upitao šta da uradimo sa već upotrebljenim trakama? Te trake će neki pčelari ostaviti gde bilo a u njima je opasan otrov kojim će se zagaditi voda i zemljište, a ako se pokuša spaliti, dobićemo nervni gas najopasnije kategorije.

U SAD su pčelari obavezni da sve upotrebljene trake vrate proizvodaču, a kod nas, kaže se da ih treba baciti.

Sve ovo što je rečeno za plastične trake još je mnogo puta problematičnije kada se radi o raznim štapićima, daščicama, trskama i još kojekakvim divlje (nelegalno) natopljenim predmetima. Neshvatljivo je šta se u tom pogledu kod nas događa. Čak su se slične letvice natopljene amitrazom pojavile u prodaji koje proizvodi jedno društveno preduzeće. Niko ne misli šta će se sve naći u vosku za kratko vreme.

Sve te letvice i plastične trake bačene posle upotrebe su privlačni predmeti za igru dece, čak ih stavljaju i u usta, jer će većina pčelara brzo zaboraviti da svako rukovanje takvim predmetima po uputstvu zahteva rukavice za jednokratnu upotrebu.

Važnost organizovane borbe protiv varoze Možemo slobodno reći da je kod nas do sada bilo malo šire organizovane borbe protiv ovog opasnog pčelinjeg parazita. I ono što se pokušalo, završavalo se delimičnim rezultatima u nekim ograničenim područjima, ali sa neuspehom šire u Srbiji i Jugoslaviji.

Zašto je veoma važno suzbijanje varoe u isto vreme na širem području? Zato što se parazit iz zaraženih pčelinjaka velikom brzinom širi na one pčelinjake na kojima je parazit rigorozno suzbijan, pa se tako efekat borbe veoma brzo poništava.

Realno je očekivati da će se nestručno suzbijanje brzo osvetiti, a to se događalo godinama a događa se i sada, ali se mi na to ne obaziremo. Važno je da se upotrebljava sve do čega se dođe i da se održe društva a i koliko će se otrova naći u pčelinjim proizvrodima ne privlači posebnu pažnju.

Može li se uspešno pčelariti uz prisustvo varoe?

Odgovor je potvrdan. Može se pčelariti i postići visoka proizvodnja. Odgovarajućim i pravovremenim merama suzbijanja, korišćenjem stručno proizvedenim, testiranim i odobrenim hemijskim sredstvima, uz prirnenu bioloških intervencija, parazitu se može ograničiti pirsustvo u košnici, tako da neće biti ozbiljnih posledica za opstanak i produktivnost pčelinjeg društva. Istina je da uspešno pčelarenje u takvim uslovima zahteva više stručnog znanja i više rada. Sem toga, neohodan je krajnje savestan pristup primeni hemijskih sredstava i striktno pridržavanje uputstava za upotrebu preparata, jer se mora po svaku cenu izbeći i sumnja na prisustvo ostataka hemikalija u pčelinjim proizvodima.

Moramo biti načisto sa tim da će varoa ostati sa nama, odnosno sa pčelama, dok postoji pčelarstvo iako se može očekivati da će u određenom momentu doći do uspostavljanja ravnoteže između domaćina i parazita. To se može postići samo putem selekcije otpornijih ili tolerantnijih pčela na ovog parazita. Da je to moguće pokazala su i naša petogodišnja istraživanja u toku kojih smo dobili pčele sa višestruko nižim stepenom zaraze nego što je to slučaj sa neselekcionisanim društvima. Ali, pošto je ta selekcija bila strogo usmerena samo na jednu osobinu, otpornija društva na varou nisu pokazivala zadovoljavajuću produktivnost, pa 54