Page 1

ПИРОТСКЕ ИНФОРМАТИВНЕ НОВИНЕ / БРОЈ 166 / ИЗЛАЗE ЈЕДНОМ НЕДЕЉНО

ГОДИНА V / ПЕТАК 5. ОКТОБАР 2012. / ЦЕНА: 40 ДИНАРА

Страна 3

купац Првог маја касни са запошљавањем

ПИРОЋАНЦИ РОБОВИ НА ГРАДИЛИШТИМА У ИНОСТРАНСТВУ Страна 7

осам судија и тужилаца враћа се на посао Страна 5

Изложба о Драгољубу Јовановићу на Страна 13 Правном факултету Стране 10-11

Хоризонт немања Јовановић

У току Дечја недеља

Трубом представља Пирот од Њујорка Страна 6

до Пекинга

Пиротске новине ће убудуће излазити сваког првог петка у месецу. Први број месечника изаћи ће 2. новембра 2012. године


С ТАВ

2 Горе...

ОТВОРЕНО

Уклонили дивљу депонију Удружeњe зa eкoлoгиjу и зaш­титу живoтнe срeдинe „ГЕА” из Пи­ро­та у су­бо­ту 29. сеп­тем­бра oргaнизoвaлo je рaдну aкциjу чишћeњa дивљe дeпoниje у нaсeљу Бeрилoвaц. Ова aкциja je дeo прojeк­тa „Опaснoст звaнa дивљa дeпoниja” кojи финaнсирa Министрaствo спoртa прeкo рeсурс цeнтaр удружeњa Пиргoс. У aкциjи су учeствaли члaнoви Кик­бoкс кл­убa „Црнa Кoбрa”, Пoкрeт млaдих извиђaчa Пирoт и члaнoви eкoлoш­кe сeкциje Срeдњe стручнe шкoлe. Пре­ма ре­чи­ма пред­сед­ни­ка удру­же­ња „ГЕА”, Алек­сан­дра Ви­да­но­ви­ћа свo ђубрe је прeвeзено нa oдгoвaрajућу лoкaциjу. – Сни­мљен је и филм кojи ћe би­ти пoстaвљeн нa свим друш­твeним мрeжaмa. Њeгoв циљ je дa пoкaжe вoлoнтeризaм млaдих у eкoлoгиjи a ујед­но је и пoзив свимa дa спрeчe нaстaнaк ди­вљих дeпoниja у бу­ду­ће – ка­же Ви­да­ но­вић и за­хва­љу­је се ХЕ „Пи­рот” у по­мо­ћи ре­а­ли­за­ци­ји ове Р.П. ак­ци­је.

...До­ле Јединим становницима Басаре не дају воду

Пи­ше: Милош Видановић

Срп­ска ок­то­бар­ска ре­во­лу­ ци­ја ко­ја се до­го­ди­ла пре тач­но 12 го­ди­на тре­ба­ло је да до­не­се про­ме­не у по­ли­тич­ком, еко­ном­ ском, ме­ђу­на­род­ном, мо­рал­ном, про­фе­си­о­нал­ном, па и у етич­ком аспек­ту на­шег дру­штва. Ме­ђу­ тим, за ви­ше од јед­не де­це­ни­ је, на жа­лост овог на­ро­да, ни­је се пу­но то­га про­ме­ни­ло. Оче­ки­ ва­ња су 2.000-те би­ла ве­ли­ка, мо­жда и пре­ве­ли­ка у од­но­су на ре­ал­не мо­гућ­но­сти срп­ског дру­ штва. На­да­ли смо се бо­љем жи­ во­ту, ви­шем стан­дар­ду, па­мет­ ни­јим по­ли­ти­ча­ри­ма и ра­зум­ним по­ли­тич­ким од­лу­ка­ма, че­ка­ли смо да кре­не­мо да пу­ту­је­мо, да се шко­лу­је­мо, ко­нач­но да по­ста­ не­мо део Евро­пе. Ме­ђу­тим, уме­ сто све­га то­га по­ли­тич­ки ма­го­ви и ву­ду вра­че­ви, као не­ку ман­тру, са­мо су по­на­вља­ли ула­зак у ЕУ

и по­ме­ра­ли да­ту­ме. Те 2004, па 2008., он­да 2012, да би на кра­ју до­шли у си­ту­а­ци­ју у ко­јој се ви­ше ни­ко и не усу­ђу­је да по­ми­ње да­ тум, а у по­след­ње вре­ме и ЕУ. „А мо­гло је бо­ље!”. Да је би­ ло по­ли­тич­ке во­ље, же­ље но­вих вла­сто­др­жа­ца да се ко­нач­но об­ ра­чу­на­ју са ста­рим ре­жи­мом, да ста­ну на пу­ту ко­руп­ци­ји, кри­ми­ на­лу, пљач­ка­ма др­жав­не имо­ви­ не, мо­жда би већ да­нас би­ли део Евро­пе. Део не­ке дру­ге при­че. И та­ко до­ла­зи­мо до глав­ног пи­та­ ња: Шта се то за 12 го­ди­на про­ ме­ни­ло и где се на ци­ви­ли­за­циј­ ској ле­стви­ци са­да на­ла­зи срп­ско дру­штво? Што се ти­че од­го­во­ра на ово пи­та­ње, ствар је пот­пу­но ја­сна. У од­но­су на де­ве­де­се­те је­ ди­но ни­смо у рат­ном ста­њу, ма­ да ка­ко сва­ри сто­је са Ко­со­вом ни то ни­је та­ко да­ле­ко. Исти они љу­ди ко­ји су та­да вла­да­ли и да­ нас су на др­жав­ним функ­ци­ја­ма. Бив­ши се­кре­тар СПС је и на­пре­ до­вао, па је за­хва­љу­ју­ћи де­мо­ крат­ској но­вој вла­сти, а по­нај­ви­ ше Де­мо­крат­ској стран­ци, ус­пео ко­нач­но да се до­мог­не пре­ми­јер­ ске фо­те­ље. Ту по­ред ње­га, је и да­ље чу­ве­ни Сло­бин не­и­мар, чо­ век са хи­ља­ду про­ма­ше­них ро­ко­ ва, по­пу­лар­ни Мр­ка „Ла ко­с та”, ко­ји у свом ка­би­не­т у и да­ље др­ жи сли­к у Сло­бо­да­на Ми­ло­ше­ ви­ћа. У обла­с ти кул­т у­ре, пар­дон не­к ул­т у­ре шунд и кич пре­у­зе­ли су пот­пу­ну до­ми­на­ци­ју. Го­ло­г у­зе пе­ваљ­ке да­нас кре­ште ја­че не­го

ика­да. Ни у све­т у кри­ми­на­ла ни­ је би­ло по­ма­ка. Ор­га­ни­зо­ва­ни и по­ве­за­ни кроз др­жав­не ин­с ти­ ту­ци­је, по­ли­ци­ју и суд­с тво, кри­ ми­нал­ци свих вр­с та и обра­зо­ва­ ња да­нас ха­ра­ју Ср­би­јом. Је­ди­но су да­нас ма­ло со­фи­с ти­ци­ра­ни­ ји. Го­то­во да не­ма аспек­та дру­ штве­ног жи­во­та у ко­јем кри­ми­ нал, али и ко­руп­ци­ја не цве­та­ју. Има их у спор­т у, при­вре­ди, по­ ли­ти­ци, обра­зо­ва­њу, здрав­с тву. За 12 го­ди­на она нај­го­ра вр­с та кри­ми­на­ла­ца, по­ли­ти­ча­ри, ус­ пе­ли су да од овог на­ро­да и ове зе­мље на­пра­ве пу­с тош, ја­ло­ви­ ну. Од ман­да­та до ман­да­та, од вла­с ти до вла­с ти, сва­ка гар­ни­ ту­ра, од ДОС-а до ДС, ис­це­ди­ла је из ове зе­мље све оно што је вре­де­ло. Пр­во су ис­це­ди­ли бу­ џет, за­тим др­жав­на пред­у­зе­ ћа, па он­да но­вац од кре­ди­та, а сад су на ред до­шли и гра­ђа­ ни. Др­жав­ни апа­рат до те ме­ре се уве­ћао за­хва­љу­ју­ћи „по­ште­ ним де­мо­кра­та­ма” да и оно ма­ ло при­вре­де ко­ја гр­ца у про­бле­ ми­ма не мо­же да га пре­хра­ни. А на­род? На­род ћу­ти. Све је исто, са­мо ње­га не­ма. Ови по­с лед­њи из­бо­ри по­ка­за­ли су да Мар­фи­ јев за­кон ва­жи и то у це­ло­с ти: „Ни­шта ни­је та­ко ло­ше да не мо­же би­ти го­ре”. Због стра­ха од го­рег су­тра сви ћу­те и не­мо по­ сма­тра­ју ди­вља­ње по­ли­ти­ча­ра. Ни­ко да по­ви­си глас, не­ма по­бу­ не. Е па ако вам је до­бро, он­да ни­шта!

ко

м бе ен з та ра

Брач­ном па­ру Пе­шић, је­ди­ним ста­нов­ни­ци­ма се­ла Ба­са­ра на­до­мак Пи­ро­та, ко­му­нал­на ин­спек­ци­ја за­бра­ни­ла је при­кљу­ че­ње на се­о­ски во­до­вод. Иако су пре ме­сец да­на у ло­кал­ној са­ мо­у­пра­ви ре­кли да су у пи­та­њу са­мо про­це­ду­рал­ни про­бле­ми, Оп­штин­ско ве­ће од­би­ло је њи­хо­ву жал­бу. Ја­го­да и Вла­ди­мир Пе­шић, иако су за­шли у де­ве­ту де­ це­ни­ју жи­во­та, по не­ко­ли­ко пу­та днев­но, мо­ра­ју на вре­ ло по во­ду.

Све је исто, само њега нема

Број 166, 5. октобар 2012.

– Тре­ба нам во­да за све. Ових да­на мо­рам да ште­дим, јер не­ма ко да ми до­не­се во­ду. Нај­те­же ми је кад пе­рем веш – ка­ же Ја­го­да. Ка­нал за це­ви и да­ље сто­ји от­ко­пан, али до­зво­ле још увек не­ма, јер су тро­ји­ца ком­ши­ја, ко­ји не жи­ве у се­лу, већ ов­де са­мо чу­ва­ју ов­це, под­не­ли при­ја­ве ин­спек­ци­ји. Унук Јо­ви­ца Пе­шић ка­же да је не­ху­ма­но да за 500 бра­ ви ова­ца бу­де во­де, а да за ње­го­ву ба­бу и де­ду не­ма во­де. У ло­кал­ној са­мо­у­пра­ви ка­жу да ће за не­ко­ли­ко да­на пред­ло­жи­ти ре­ше­ње ко­јим ће сви би­ти за­до­вољ­ни. Сре­тен Са­вов, члан оп­штин­ског ве­ћа ка­же да су им бит­ ни љу­ди ко­ји жи­ве те­шко, као и сто­чар­ство ко­је је бит­но за раз­вој Ста­ре пла­ни­не. Јо­ви­ца Пе­шић ис­ти­че да ће че­ка­ти до зи­ме. Уко­ли­ ко се не про­на­ђе ре­ше­ње, ка­же да ће ба­би и де­ди, без об­ (РТС) зи­ра на по­сле­ди­це, до­ве­сти во­ду у ку­ћу.

Фото: Богољуб Најдановић

Пиротске новине ТЦ „Гушевица” II спрат, локал бр. 8 Пирот • Оснивач и издавач: ИД „Кућа књиге” д.о.о. Ђерам 32 Пирот • Директор: Ивана Видановић • Главни и одговорни уредник: Богољуб Најдановић • Редакција: Снежана Манић, Милош Видановић, Надежда Стојановић • Штампа: ГИД „Пи прес” Ђерам 32 Пирот • Рукописи се не враћају • Излази једном недељно • Телефони 010/312-510, 010/ 312-511 • Регистарски број јавног гласила NV 000110 • ISSN 1820-7499 • COBISS. SR-ID 147284748 www.pirotskenovine.rs • pirotskenovine@gmail.com • www.facebook.com/pirotskenovine


У ЖИЖИ

Број 166, 5. октобар 2012.

3

Рок про­ду­жен ме­сец да­на, рад­ни­ци са не­стр­пље­њем оче­ку­ју но­ве уго­во­ре

Ку­пац Пр­вог ма­ја ка­сни са за­по­шља­ва­њем Че­ка се да ми­ни­стар­ство да ко­нач­ну вер­зију социјалног про­гра­ма, а про­блем пред­ста­вља и рестрик­тив­ни нацрт пра­вил­ни­ка о ра­ду у „АХ Му­ри Пр­ви мај” ко­јим се пред­ви­ђа да за­по­сле­ни мо­же да до­би­је от­каз у се­дам­де­се­так слу­ча­је­ва Бо­го­љуб Нај­да­но­вић Иако је но­ва вла­сни­ца де­ла имо­ви­не Пр­вог ма­ја, Мој­ца Лу­кан­чић, при­ли­ком пот­пи­си­ва­ња ку­по­про­дај­ног уго­во­ра ка­ за­ла да ће до 24. сеп­тем­бра у но­вој ком­ па­ни­ји „АХ Му­ра Пр­ви мај” би­ти упо­сле­но пр­вих 500 до 600 рад­ни­ка, то се, ме­ђу­тим, још ни­је до­го­ди­ло. Ка­ко Пи­рот­ске но­ви­не са­зна­ју, по­ме­ну­ти рок, кроз анек­се ку­по­ про­дај­ног уго­во­ра про­лон­ги­ран је за ме­ сец да­на, а за то вре­ме тре­ба­ло би и да се ко­нач­но де­фи­ни­шу уго­во­ри и пра­вил­ник о ра­ду у но­во­о­сно­ва­ној ком­па­ни­ји, као и со­ ци­јал­ни про­грам, око че­га се још увек пре­ го­ва­ра. До 1. но­вем­бра, ко­ји је и по­след­њи рок ка­да би тре­ба­ло да се поч­не са про­ из­вод­њом у но­вом пред­у­зе­ћу ка­ко би се ис­по­што­ва­ле уго­во­ре­не оба­ве­зе пре­ма куп­ци­ма, 640 за­по­сле­них ће би­ти рад­но ан­га­жо­ва­но у Пр­вом ма­ју, док ће оста­ли би­ти на пла­ће­ном од­су­ству.

Че­ка се со­ци­јал­ни про­грам Пред­сед­ник Са­мо­стал­ног син­ди­ка­та у Пр­вом ма­ју, Зо­ран Жив­ко­вић, ка­же за наш лист да ће на­кон што све бу­де пре­ци­ зи­ра­но за­по­сле­ни у Пр­вом ма­ју има­ти мо­гућ­ност да би­ра­ју да ли ће при­хва­ти­ти по­сао код но­вог по­сло­дав­ца, на­рав­но под усло­вом да им уго­вор о ра­ду уоп­ште бу­де по­ну­ђен или ће се од­лу­чи­ти за јед­ну од че­ ти­ри оп­ци­је со­ци­јал­ног про­гра­ма. – Да­кле, рад­ни­ци Пр­вог ма­ја има­ ју две оп­ци­је – уго­вор о ра­ду или со­ци­ јал­ни про­грам. Кад је у пи­та­њу со­ци­јал­ни про­грам, ми смо у прет­ход­них го­ди­ну да­ на са Ми­ни­стар­ством пре­го­ва­ра­ли о то­ме

да на­ши рад­ни­ци до­би­ју со­ци­јал­ни про­ грам ко­ји је спро­ве­ден у ни­шком Ни­тек­ су, и до са­да ни­је би­ло оспо­ра­ва­ња на­ших зах­те­ва. Реч је о че­ти­ри оп­ци­је – 300 евра по го­ди­ни рад­ног ста­жа, де­сет про­сеч­них за­ра­да, две го­ди­не до пен­зи­је и две до пет го­ди­на до пр­вог усло­ва за оства­ре­ње пра­ ва на пен­зи­ју. Не бих ула­зио у де­та­ље, јер још увек ни­шта ни­је зва­нич­но. Оно што са­ да има­мо на сто­лу је до­пис од по­моћ­ни­ка ми­ни­стра ра­да и со­ци­јал­не по­ли­ти­ке у ко­ ме се по­твр­ђу­је да ће со­ци­јал­ни про­грам би­ти као онај ко­ји је спро­ве­ден у Ни­тек­су, ме­ђу­тим ми са та­квим од­го­во­ром ни­смо за­до­вољ­ни јер же­ли­мо и да зва­нич­но до­ би­је­мо так­са­тив­но об­ја­шње­ње свих оп­ци­ ја. Тек та­да мо­же­мо да ка­же­мо да смо по пи­та­њу со­ци­јал­ног про­гра­ма за­до­вољ­ни. То нај­ка­сни­је у ро­ку од две не­де­ље мо­ ра­мо до­би­ти – ка­же Жив­ко­вић, а све ово по­твр­ђу­је и пред­сед­ник Асо­ци­јал­ци­је сло­ бод­них и не­за­ви­сних син­ди­ка­та, Го­ран Жи­ва­ди­но­вић.

Спо­ран Пра­вил­ник о ра­ду Пре­ма ње­го­вим ре­чи­ма, дру­ги за­да­ так син­ди­ка­та је да на­пи­сме­но до­ста­ви сво­је ми­шље­ње по пи­та­њу на­цр­та Уго­во­ ра о ра­ду и Пра­вил­ни­ка о ра­ду ко­ји им је до­ста­вио но­ви вла­сник и на ко­ји син­ди­кат већ на пр­ви по­глед има за­мер­ке. – Ми ин­те­зив­но са на­шим адво­ка­ти­ ма, прав­ни­ци­ма и ви­шим ор­га­ни­ма раз­ ма­тра­мо та два до­ку­мен­та и у пи­са­ној фор­ми ће­мо до­ста­ви­ти на­ше ми­шље­ње. Има­мо при­мед­бе и су­ге­сти­је, и оче­ку­је­мо да са но­вим вла­сни­ком раз­го­во­ра­мо на ту те­му. Ка­да му бу­де­мо зва­нич­но то до­ста­ ви­ли он ће има­ти мо­гућ­ност да при­хва­ти или од­би­је на­ше су­ге­сти­је. На­дам се да ће ку­пац би­ти до­бре во­ље да те евен­ту­ал­но

Рад­ни­ци по­тра­ж у­ју 4 ми­ли­о­на евра

На­кон про­да­је де­ла имо­ви­не, Пр­ви мај и да­ље по­сто­ји као прав­ни су­бјект у про­ це­су ре­струк­ту­и­ра­ња, а од пре­о­ста­ле имо­ви­не оста­ла је ха­ла Три­ко­та­же и ма­ло­про­ дај­на мре­жа ко­је ће се у по­себ­ном па­ке­ту про­да­ва­ти у на­ред­ном пе­ри­о­ду. С дру­ге стра­не, око 1.500 за­по­сле­них у Пр­вог ма­ју је по­о­дав­но под­не­ло ту­жбе због раз­ли­ке у пла­ти ко­ју су до­би­ја­ли у прет­ход­ном пе­ри­о­ду у од­но­су на за­ко­ном за­га­ран­то­ва­ну ми­ ни­мал­ну за­ра­ду, о че­му су Пи­рот­ске но­ви­не већ пи­са­ле. Са­да пред­сед­ник Са­мо­стал­ ног син­ди­ка­та у фа­бри­ци Зо­ран Жив­ко­вић ка­же да је по­сту­пак у за­вр­шној фа­зи и да оче­ку­је да до кра­ја овог ме­се­ца све пре­су­де бу­ду из­вр­шне – Иде­ја је да од про­да­је пре­о­ста­ле имо­ви­не рад­ни­ци на­пла­те сво­ја по­тра­жи­ва­ ња. Реч је о укуп­ној су­ми у из­но­су од 4 ми­ли­о­на евра – ка­же Жив­ко­вић.

Још увек запослени у Првом мају

спор­не ства­ри уса­гла­си­мо, али о том по­ том. На­рав­но, од са­ме по­ну­де за­ви­си то ко­ли­ко ће љу­ди уоп­ште при­хва­ти­ти уго­ вор о ра­ду. Да­кле, на­кон ис­те­ка по­ме­ну­ тих ме­сец да­на сва­ки рад­ник по­је­ди­нач­но ће кроз анек­ту ко­ју ће­мо спро­ве­сти има­ ти мо­гућ­ност да се, на­кон кон­сул­то­ва­ња са адво­ка­том, син­ди­ка­том и чла­но­ви­ма по­ро­ди­це, из­ја­сни да ли је за пот­пи­си­ва­ ње уго­во­ра о ра­ду или за со­ци­јал­ни про­ грам, као и за ко­ју оп­ци­ју из со­ци­јал­ног про­гра­ма. Сви за­по­сле­ни ће о то­ме би­ти бла­го­вре­ме­но ин­фор­ми­са­ни – об­ја­шња­ ва Жив­ко­вић. Он ка­же да је још увек ра­но да се ко­мен­та­ри­шу де­та­љи на­цр­та уго­во­ра и Пра­вил­ни­ка о ра­ду, све док се о то­ме не пре­го­ва­ра са но­вим вла­сни­ком и до­ђе до ко­нач­не вер­зи­је, те због то­га ни­је же­ лео да ко­мен­та­ри­ше не­зва­нич­на са­зна­ ња Пи­рот­ских но­ви­на да су у „АХ Му­ри Пр­ви мај” при­пре­ми­ли из­у­зет­но строг Пра­вил­ник о ра­ду ко­јим је пред­ви­ђе­ но да за­по­сле­ни мо­же до­би­ти от­каз на осно­ву по­вре­да се­дам­де­се­так рад­них оба­ве­за. Пре­ма на­шим са­зна­њи­ма од шест стра­на пра­вил­ни­ка о ра­ду на чак две и по стра­не се опи­су­је у ко­јим све слу­ча­је­ви­ма за­по­сле­ни мо­же до­би­ти от­каз уго­во­ра о ра­ду, а пра­вил­ни­ком, ре­ци­мо, још ни­је пред­ви­ђен план ко­ри­ шће­ња го­ди­шњих од­мо­ра. Пре­ма ре­чи­ма пред­сед­ни­ка АСНС, Го­ ра­на Жи­ва­ди­но­ви­ћа, по­сто­је но­ви­не при­ли­ком за­по­шља­ва­ња рад­ни­ка. – Но­ви­на је то што они ко­ји бу­ ду при­мље­ни на по­сао у но­во­о­сно­ва­ ној ком­па­ни­ји не­ће, ка­ко је то пр­во­бит­ но би­ло на­ја­вље­но, има­ти проб­ни рад и мо­гућ­ност да на­ кон про­це­не усло­ ва од­лу­чу­ју о сво­јој суд­би­ни, већ ће на ин­си­сти­ра­ње др­жа­ве од­мах би­ти при­ мље­ни у рад­ни од­нос на нео­д­ре­ђе­но

вре­ме – ка­же Жи­ва­ди­но­вић.

Нај­ма­ње 400 љу­ди не­ће до­би­ти по­сао Ина­че, ку­по­про­дај­ним уго­во­ром но­ви вла­сни­ци де­ла имо­ви­не Пр­вог ма­ја оба­ ве­за­ли су се да до кра­ја ове го­ди­не упо­ сле 1.100 рад­ни­ка, од­но­сно укуп­но 1.328 рад­ни­ка у на­ред­не три го­ди­не, за шта ће до­би­ти под­сти­ца­је од Аген­ци­је за стра­ на ула­га­ња и про­мо­ци­ју из­во­за (СИ­Е­ПА) у укуп­ном из­но­су од 6,65 ми­ли­он­ а евра, од­ но­сно 5.000 евра по рад­ни­ку. Укуп­на ин­ве­ сти­ци­ја у на­ред­не три го­ди­не пре­ма уго­во­ ру тре­ба­ло би да из­но­си 11 ми­ли­о­на евра, у шта је ура­чу­на­то и по­ме­ну­тих 6,65 ми­ли­ о­на евра. Због све­га ово­га у јав­но­сти су се прет­ход­них не­де­ља по­ја­ви­ле оце­не да је др­жа­ва нај­пре ку­пи­ла Пр­ви мај а по­том га прак­тич­но по­кло­ни­ла Сло­вен­ци­ма бу­ ду­ћи да су они три про­из­вод­не ха­ле ку­пи­ ли за 2,1 ми­ли­он евра, а уко­ли­ко за­по­сле по­ме­ну­тих 1.328 рад­ни­ка до­би­ће три пу­ та ве­ће суб­вен­ци­је од др­жа­ве. Ина­че, „АХ Му­ра Пр­ви мај” још ни­је до­ста­ви­ла струк­ ту­ру рад­ни­ка ко­ји ће им би­ти по­треб­ни, али се оче­ку­је да пред­ност има­ју про­из­ вод­ни рад­ни­ци. Бу­ду­ћи да је у Пр­вом ма­ ју тре­нут­но за­по­сле­но око 1.500 рад­ни­ка, од ко­јих је 950 у про­из­вод­њи, а да је „АХ Му­ра Пр­ви мај” у оба­ве­зи да до кра­ја го­ ди­не упо­сли 1.100 љу­ди, пре­ма про­стој ра­ чу­ни­ци нај­ма­ње 400 рад­ни­ка ће мо­ра­ти да се од­лу­чи за со­ци­јал­ни про­грам или да бу­де пре­ра­спо­ре­ђе­но у оста­ле це­ли­не Пр­ вог ма­ја као што су, на при­мер, Три­ко­та­жа или мре­жа ма­ло­про­да­је. У син­ди­ка­ту оче­ ку­ју да тај број бу­де и мно­го ве­ћи јер, ка­ ко ка­жу, по­сто­ји ве­ли­ки број рад­ни­ка пред пен­зи­јом, али има и оних ко­ји ви­ше ни­су спо­соб­ни за рад и њи­ма но­ви по­сло­да­вац нај­ве­ро­ват­ни­је не­ће ни по­ну­ди­ти уго­вор. Рад­ни­ци са ко­ји­ма смо раз­го­ва­ра­ли при­ ли­ком по­се­те Пр­вом ма­ју са зеб­њом оче­ ку­ју ре­ше­ње своје суд­би­не.


4

М А РКЕ Т И Н Г

Број 166, 5. октобар 2012.


А К Т У ЕЛНО

Број 166, 5. октобар 2012.

5

На­кон три го­ди­не од­лу­ком Устав­ног су­да по­но­во на рад­ном ме­сту

Осам су­ди­ја и ту­жи­ла­ца вра­ћа се на по­сао у Пи­ро­ту На осно­ву жал­би Устав­ни суд Ре­пу­ бли­ке Ср­би­је на­ло­жио је Ви­со­ком са­ве­ ту суд­ства и Др­жав­ном ве­ћу ту­жи­ла­ца да на рад­но ме­сто вра­ти че­ти­ри су­ди­је у Основ­ном и Ви­шем су­ду у Пи­ро­ту, као и че­ти­ри ту­жи­о­ца у Основ­ном и Ви­шем ту­жи­ла­штву у Пи­ро­ту. Ина­че, у це­лој Ср­ би­ји по­сле три го­ди­не од­лу­ком Устав­ног су­да вра­ти­ће се на ду­жност 303 су­ди­је и 122 ту­жи­оц­ а ко­ји су оста­ли без по­сла у ре­фор­ми пра­во­су­ђа. Овај број, ме­ђу­ тим, ни­је ко­на­чан, јер се још увек во­де по­ступ­ци за мно­ге су­ди­је и ту­жи­о­це ко­ ји ни­су про­шли на оп­штем из­бо­ру су­ди­ ја и ту­жи­лаца 2009. го­ди­не. Нажа­лост, у це­лом по­ступ­ку нај­ви­ше ће стра­да­ти гра­ђа­ни ко­ји ће из сво­јих џе­по­ва мо­ра­ ти да пла­те гре­шке у про­це­су ре­и­збо­ра су­ди­ја и ту­жи­ла­ца.

Пред­сед­ник Ви­шег су­да у Пи­ро­ту, Зо­ран Ко­лев, ка­же да је Од­лу­ком Ви­со­ ког са­ве­та суд­ства од 18. сеп­тем­бра за су­ди­ју Ви­шег су­да у Пи­ро­ту иза­бра­на Ма­ри­на Жив­ко­вић из Пи­ро­та. – Ко­ле­ги­ни­ца је пре ре­и­збо­ра 2009. го­ди­не би­ла су­ди­ја Окру­жног су­да у Пи­ ро­ту. Си­гур­но је да ће њен по­вра­так ути­ ца­ти и на по­ве­ћа­ње ефи­ка­сно­сти и ажур­ но­сти у ра­ду Ви­шег су­да. Пре ре­фор­ме суд­ства број пред­ме­та у Окру­жном су­ду био је ве­ћи у од­но­су на број пред­ме­та у Ви­шем су­ду и то из раз­ло­га што је За­ко­ ном о уре­ђе­њу су­до­ва из­ме­ње­на над­ ле­жност. Тре­нут­но, у Ви­шем су­ду ра­ди се­дам су­ди­ја и сва­ко има на го­ди­шњем ни­воу око 137,5 пред­ме­та – ка­же Ко­лев. У Основ­ном су­ду у Пи­ро­ту пре­ма од­лу­ци Устав­ног су­да на по­сао ће би­ти

Гра­ђа­ни ис­па­шта­ју

Је­дан од нај­по­зна­ти­јих адво­ка­та кри­ви­ча­ра у Ср­би­ји, Вла­ди­мир Ва­ва Хо­ро­ виц, ко­ји је не­ко­ли­ко пу­та упо­зо­ра­вао на гре­шке у про­це­ду­ри ре­и­збо­ра су­ди­ја, оце­њу­је за Пи­рот­ске но­ви­не да ће гра­ђа­ни нај­ви­ше би­ти оште­ће­ни по­гре­шним по­ступ­ци­ма др­жа­ве. – У овом сег­мен­ту ре­фор­ме суд­ства, где се ра­ди о пер­со­нал­ним ре­ше­њи­ма, очи­глед­но је да су на­чин и за­кон­ска ре­гу­ла­ти­ва пред­ви­ђе­ног и за­ми­шље­ног ре­ и­збо­ра или но­вог из­бо­ра су­ди­ја, би­ли по­гре­шни. То је та­ко из ни­за раз­ло­га од ко­јих су не­ки већ са­да утвр­ђе­ни у од­лу­ка­ма Устав­ног су­да за оне су­ди­је ко­је су вра­ће­не на по­сао. Из­ве­сно је да ће и пре­о­ста­ле од­лу­ке би­ти исте и да ће се су­ штин­ски сви они ко­ји су би­ли ис­кљу­че­ни при­ли­ком ре­и­збо­ра вра­ти­ти на по­сао. Овај сег­мент ре­фор­ме пра­во­су­ђа се по­ка­зао као не­у­спе­шан пре­вас­ход­но због то­ га што за­кон­ска ре­гу­ла­ти­ва ко­ја је про­пи­си­ва­ла на­чин из­бо­ра су­ди­ја ни­је би­ла до­бро ура­ђе­на, а по­себ­но у де­лу утвр­ђи­ва­ња ме­ри­ла, у де­лу пра­ва на дру­го­сте­ пе­ни по­сту­пак, као и у де­лу јав­но­сти са­мог по­ступ­ка ре­и­збо­ра. Као ре­зул­тат све­ га ово­га до­шло је до ве­ћег го­ми­ла­ња пред­ме­та по су­до­ви­ма и то ви­ше не­го што је то би­ло у пе­ри­о­ду пре ре­ор­га­ни­за­ци­је и не­е­фи­ка­сност се дра­стич­но по­ве­ћа­ла. Ве­ли­ко је пи­та­ње да ли ће по­вра­так су­ди­ја мо­ћи да до­при­не­се по­ве­ћа­њу ефи­ка­ сно­сти. У сва­ком слу­ча­ју, из­ве­сно је и то да су ова­квим по­ступ­ком, пр­во ре­и­збо­ ра, а за­тим и вра­ћа­ња на по­сао су­ди­ја, нај­ви­ше на гу­бит­ку гра­ђа­ни. Пр­во, њи­хо­ ви пред­ме­ти се спо­ро ре­ша­ва­ју у су­до­ви­ма, а са дру­ге стра­не исти ти гра­ђа­ни као по­ре­ски об­ве­зни­ци мо­ра­ће да пла­те пе­ри­од у ко­ме те су­ди­је ко­је се вра­ћа­ју ни­су ра­ди­ле – ис­ти­че Хо­ро­виц.

Очекује се повећање ефикасности судова

вра­ће­не три су­ди­је и то: Јо­ви­ца Ран­чић, Бо­жи­дар Ђор­ђе­вић и Ле­ти­ца Ни­ко­лић. Су­ди­ја и порт­па­рол Основ­ног су­да, Иван Ни­ко­лић, ка­же да ће до­ла­зак ста­рих-но­ вих ко­ле­га на по­сао по­зи­тив­но ути­ца­ти на по­ве­ћа­ње ефи­ка­сно­сти у ра­ду. – Ми има­мо не­зва­нич­не ин­фор­ма­ ци­је да је ко­ле­ги­ни­ца Ле­ти­ца Ни­ко­лић, ко­ја је ра­ни­је оба­вља­ла функ­ци­ју пред­ сед­ни­ка Оп­штин­ског су­да у Ба­бу­шни­ци, оти­шла у ме­ђу­вре­ме­ну у пен­зи­ју. Што се ти­че ко­ле­га, они су из Пи­ро­та и ра­ни­је су ра­ди­ли као су­ди­је Оп­штин­ског су­да у Пи­ ро­ту. Њи­хов по­вра­так си­гур­но ће ути­ца­ ти и на ефи­ка­сност Основ­ног су­да ко­ја си­ гур­но ни­је ло­ша. Тре­нут­но ра­ди 12 су­ди­ја и то ше­сто­ро ра­ди пар­нич­не пред­ме­те, тро­је кри­вич­не, је­дан је ис­тра­жни су­ди­ја и дво­је ра­де на из­вр­шној ма­те­ри­ји. Сва­ ки су­ди­ја ко­ји ра­ди пар­нич­не пред­ме­те тре­нут­но има око 591 пред­мет у по­ступ­ ку. Они ко­ји се ба­ве кри­вич­ном ма­те­ри­ јом има­ју у про­се­ку око 469 пред­ме­та, ис­тра­жни су­ди­ја има 329 пред­ме­та, док су­ди­је ко­ји ра­де у обла­сти из­вр­шне ма­ те­ри­је у про­се­ку има­ју око 964 пред­ме­та. Ефи­ка­сност Основ­ног су­да је оно­ли­ка ко­

ли­ко има­мо мо­гућ­но­сти. Од ово­га не мо­ же­мо ви­ше – на­во­ди Ни­ко­лић. По­ред су­ди­ја у Пи­ро­ту ће се на рад­ но ме­сто вра­ти­ти и че­ти­ри ту­жи­о­ца, је­ дан у Ви­шем и три у Основ­ном јав­ном ту­жи­ла­штву. Ви­ши јав­ни ту­жи­лац Сне­ жа­на Ста­мен­ко­вић ка­же да су у пи­та­њу функ­ци­је за­ме­ни­ка ту­жи­ла­ца. – За за­ме­ни­ка Ви­шег јав­ног ту­жи­о­ца у Пи­ро­ту иза­бран Ми­ло­рад Пеј­чић из Ба­ бу­шни­це ко­ји је ра­ни­је био за­ме­ник Окру­ жног јав­ног ту­жи­оц­ а у Пи­ро­ту. Он се већ ја­вио на по­сао у по­не­де­љак 24. сеп­тем­бра. У Основ­ном јав­ном ту­жи­ла­штву за за­ме­ ни­ке су иза­бра­ни, од­лу­ком Др­жа­ног ве­ћа ту­жи­ла­ца, а на осно­ву од­лу­ке Устав­ног су­ да, Мла­ден Јо­ва­но­вић, Ми­ља­на Ран­ђе­ло­ вић и Су­за­на То­шић, све тро­је из Пи­ро­та. Сви они су ра­ни­је оба­вља­ли ту­жи­лач­ке функ­ци­је – на­во­ди Ста­мен­ко­ви­ће­ва. По­што су од­лу­ке Ви­со­ког са­ве­та суд­ства до­ста­вља­не то­ком це­лог ле­та, Устав­ни суд ни­је сти­гао да их све раз­мо­ три, па се оче­ку­је да до­не­су од­лу­ке и о пре­о­ста­лих три­сто­ти­нак су­ди­ја ка­ко би и они мо­гли да се вра­те на по­сао. М. Ви­да­но­вић

Пу­те­ви Ср­би­је: Ми­ло­ше­вић ни­је вра­ћен на по­сао за­хва­љу­ју­ћи Пи­штаљ­ци По­во­дом на­пи­са у бро­ју 164 Пи­ рот­ских но­ви­на у тек­сту под на­сло­вом „Пи­штаљ­ка је срп­ски Ви­ки­ликс” када је уред­ник ан­ти­ко­руп­циј­ског пор­та­ла Пи­ штаљ­ка, Вла­ди­мир Ра­до­ми­ро­вић, у ин­ тер­вјуу ка­зао да је Го­ран Ми­ло­ше­вић рад­ник ЈП „Пу­те­ви Ср­би­је” ко­ји је от­крио мал­вер­за­ци­је у по­сло­ва­њу овог пред­у­ зе­ћа, од­но­сно та­ко­зва­ну „друм­ску ма­ фи­ју” на по­сао вра­ћен за­хва­љу­ју­ћи Пи­ штаљ­ци, ЈП „Пу­те­ви Ср­би­је” по­сла­ло је де­ман­ти ко­ји об­ја­вљу­је­мо у це­ло­сти. „Ра­ди исти­ни­тог и објек­тив­ног ин­ фор­ми­са­ња јав­но­сти, са­оп­шта­ва­мо сле­ де­ће: Го­ран Ми­ло­ше­вић ни­је вра­ћен на

по­сао за­хва­љу­ју­ћи ини­ци­ја­ти­ви ан­ти­ко­ руп­циј­ског сај­та „Пи­штаљ­ка”. Го­ран Ми­ ло­ше­вић се по­сле пре­ки­да рад­ног од­но­ са, са мол­бом за при­јем у рад­ни од­нос обра­тио ди­рек­то­ру Сек­то­ра за на­пла­ту пу­та­ри­не, пр­ви пут 7.11.2008. год (при­ лог: Мол­ба за при­јем у рад­ни од­нос). На пред­лог ди­рек­то­ра Сек­то­ра на­пла­те пу­ та­ри­не, 14.11.2008. год., ге­не­рал­ни ди­рек­ тор ЈП „Пу­те­ви Ср­би­је” дао је са­гла­сност за при­јем у рад­ни од­нос Го­ра­на Ми­ло­ше­ви­ ћа, на ме­сту ин­ка­сант са ко­јег му је ра­ни­ је от­ка­зан уго­вор у ра­ду (при­лог: Пред­лог за ан­га­жо­ва­ње). У скла­ду са ње­го­вим ка­ сни­јим зах­те­ви­ма пре­ра­спо­ре­ђи­ван је на

сле­де­ћа рад­на ме­ста: по­сло­во­ђа сме­не, ма­га­ци­о­нер и тре­нут­но је на рад­ном ме­ сту рад­ник обез­бе­ђе­ња са рад­ним на­ло­ гом вр­ше­ња сни­ма­ња са­о­бра­ћа­ја. Ис­ти­ че­мо да се ди­рек­то­ру Сек­то­ра за на­пла­ту пу­та­ри­не, ни­ко од пред­став­ни­ка ан­ти­ко­ руп­циј­ског сај­та „Пи­штаљ­ка”, као ни би­ло ко дру­ги, ни­ка­да ни­је обра­тио ни усме­но ни пи­сме­но у ве­зи са за­по­сле­њем Го­ра­на Ми­ло­ше­ви­ћа. Што зна­чи Го­ран Ми­ло­ше­ вић ни­ти је вра­ћен на по­сао ни­ти је до­био по­сао за стал­но по­во­дом би­ло чи­је ини­ци­ ја­ти­ве или ур­ген­ци­је, већ је на по­сао при­ мљен он­да ка­да је под­нео мол­бу за при­ јем у рад­ни од­нос, а при­јем у стал­ни рад­ни

од­нос је из­вр­шен по ис­пу­ња­ва­њу усло­ва по­треб­них за ан­га­жо­ва­ње на нео­д­ре­ђе­но вре­ме (при­лог: Пред­лог за при­јем у стал­ ни рад­ни од­нос). На­гла­ша­ва­мо да је од 2008. год про­ме­њен ме­наџ­мент ЈП „Пу­ те­ви Ср­би­је”, та­ко­ђе је из­вр­ше­на ре­о­р­га­ ни­за­ци­ја и про­ме­на ком­плет­ног ру­ко­вод­ ства ка­дра у Сек­то­ру за на­пла­ту пу­та­ри­не, а ор­га­ни­за­ци­о­ним ме­ра­ма и де­фи­ни­са­ њем стро­гих про­це­ду­ра у ра­ду, зна­чај­но је уна­пре­ђен и си­стем по­сло­ва­ња.

Сек­тор за на­пла­ту пу­та­ри­не Ди­рек­тор сек­то­ра мр Ми­лен­ко Ца­ко­вић


А К Т У ЕЛНО

6

Број 166, 5. октобар 2012.

Број­ни до­га­ђа­ји по­во­дом Деч­је не­де­ље у Пи­ро­ту

Ра­сти­мо као јед­но – бо­љи смо за­јед­но У по­не­де­љак, 1. ок­то­бра сви на­ци­ о­нал­ни и ло­кал­ни ме­ди­ји у пр­вим ју­ тар­њим ча­со­ви­ма под­се­ти­ли су на Кон­ вен­ци­ју о пра­ви­ма де­те­та и ти­ме је прак­тич­но за­по­че­ло обе­ле­жа­ва­ње Деч­је не­де­ље ко­ја се ове го­ди­не одр­жа­ва од 1. до 7. ок­то­бра под сло­га­ном „Ра­сти­мо као јед­но – бо­љи смо за­јед­но”. Про­грам ак­ тив­но­сти је утвр­ђен у Ми­ни­стар­ству за рад и со­ци­јал­ну по­ли­ти­ку и ре­пу­блич­кој ор­га­ни­за­ци­ји „При­ја­те­љи де­це”, а циљ је да се нај­ши­рој јав­но­сти скре­не па­жња на де­цу и мла­де као су­бјек­те пра­ва и но­си­о­ це зах­те­ва пре­ма др­жа­ви ка­ко би та пра­ ва оства­ри­ли, на по­тре­бе и пра­ва де­це и мла­дих у по­ро­ди­ци и у ло­кал­ној за­јед­ни­ ци. Ор­га­ни­за­то­ри ак­тив­но­сти у оп­шти­ни Пи­рот су Дру­штво при­ја­те­ља де­це и Слу­ жба за дру­штве­ну бри­гу о де­ци а у са­рад­ њи са ло­кал­ном за­јед­ни­цом, ка­же Не­ги­ ца Ко­стић, пси­хо­лог у ОШ „Све­ти Са­ва” и је­дан од ко­ор­ди­на­то­ра ак­тив­но­сти. – Сва­ка шко­ла и пред­школ­ска уста­ но­ва „Чи­ка Јо­ва Змај” има­ју сло­бо­ду да

осми­сле ак­тив­но­сти у окви­ру ове не­де­ ље при­ме­ре­но по­тре­ба­ма и ин­те­ре­со­ ва­њи­ма де­це, а про­гра­мом ак­тив­но­сти је пла­ни­ран по је­дан дан да се сва­ка од њих пред­ста­ви у ме­ди­ји­ма. У по­не­де­ љак је пред­став­ни­ке де­це из Пред­школ­ ске уста­но­ве и свих основ­них и сред­њих шко­ла, обра­зов­ног цен­тра „Пра­ли­пе”, пред­став­ни­ке ЛПА и ђач­ких пар­ла­ме­на­ та при­мио пред­сед­ник оп­шти­не Вла­дан Ва­сић као не­ко ко је пр­ви за­штит­ник њи­хо­вих пра­ва. Истог да­на је у шко­ ли „Мла­дост” ор­га­ни­зо­ва­на ра­ди­о­ни­ца „Ја сам ја, ти си ти” са ци­љем да се де­ци ука­же на по­тре­бу да се по­шту­је раз­ли­ чи­тост. Дру­ги дан ма­ни­фе­ста­ци­је је про­ те­као у зна­ку деч­јег ства­ра­ла­штва, па су тим по­во­дом одр­жа­не ли­ков­не и ли­те­ рар­не ра­ди­о­ни­це у Пред­школ­ској уста­ но­ви и свим основ­ним шко­ла­ма ко­је су има­ле так­ми­чар­ски ка­рак­тер. Све ра­до­ ве ће пре­гле­да­ти ко­ми­си­ја а нај­бо­љи ће би­ти на­гра­ђе­ни – ис­ти­че Ко­сти­ће­ва. Дан за де­чи­је ства­ра­ла­штво, у окви­

Представа у ОШ „Свети Сава“

Дан за дечје стваралаштво у ОШ „8. септембар“

ру Де­чи­је не­де­ље у уто­рак 2. ок­то­бра у ОШ „8. сеп­тем­бар” обе­ле­жен је кроз ви­ше ак­ тив­но­сти. Нај­пре су уче­ни­ци ан­га­жо­ва­ни у из­ра­ди ли­ков­них и ли­те­рар­них ра­до­ва на те­му сло­га­на „Ра­сти­мо као јед­но – бо­љи смо за­јед­но”. Уче­ни­ци пр­вог раз­ре­да дру­ жи­ли су се са уче­ни­ци­ма тре­ћег раз­ре­да и за­ба­вља­ли кроз игру и пе­сму. На дру­же­ње су до­шли и пр­ва­ци из­дво­је­ног оде­ље­ња у Пољ­ској Ржа­ни и том при­ли­ком су и об­и­ шли и упо­зна­ли ма­тич­ну шко­лу. На школ­ском те­ре­ну од­и­гра­на је за­ ни­мљи­ва фуд­бал­ска утак­ми­ца из­ме­ђу на­став­ни­ка и уче­ни­ка, у ко­јој је по­бе­ди­ ла еки­па уче­ни­ка. А у школ­ској би­бли­о­те­ ци одр­жа­на је про­мо­ци­ја књи­ге Мом­чи­ла То­ши­ћа, уче­ни­ка че­твр­тог раз­ре­да. Тра­ ди­ци­о­нал­но, у то­ку је и ху­ма­ни­тар­на ак­ ци­ја при­ку­пља­ња школ­ског при­бо­ра. Ова ак­ци­ја, под на­зи­вом „Де­ца де­ци” до са­да је на­и­ла­зи­ла на ве­ли­ки од­зив код уче­ни­ ка, а та­ко је и ове Де­чи­је не­де­ље. Школ­ски при­бор ће да­нас би­ти по­де­љен де­ци ко­јој и ова­кав вид по­мо­ћи пу­но зна­чи.

Уче­ни­ци свих шко­ла су у сре­ду по­ се­ти­ли бо­ле­сну де­цу ко­ја су на ле­че­њу у пи­рот­ској Оп­штој бол­ни­ци и том при­ли­ ком су им уру­че­ни при­год­ни по­кло­ни, као и цр­те­жи ко­је су из­ра­ди­ли њи­хо­ви вр­шња­ци. Истог да­на уче­ни­ци ОШ „Све­ ти Са­ва” при­ре­ди­ли су пред­ста­ву на ен­ гле­ском је­зи­ку за ђа­ке пр­ва­ке. У свим основ­ним шко­ла­ма је у че­ твр­так при­ре­ђе­на ро­ђен­дан­ска жур­ка за уче­ни­ке пр­вог раз­ре­да, у шко­ли „Ду­ шан Ра­до­вић” ор­га­ни­зо­ва­на је ра­ди­о­ ни­ца о деч­јим пра­ви­ма и оба­ве­за­ма а де­ца пред­школ­ских уста­но­ва има­ла су спорт­ске ак­тив­но­сти. Ве­че­рас је књи­жев­но ве­че у шко­ли „Вук Ка­ра­џић” где ће би­ти про­чи­та­ни нај­бо­ љи ли­те­рар­ни ра­до­ви, а по­се­ти­о­ци ће мо­ћи да по­гле­да­ју из­ло­жбу нај­бо­љих ли­ков­них ра­до­ва. Су­бо­та и не­де­ља су оста­вље­не ро­ ди­те­љи­ма и де­ци да их са­ми осми­сле, кроз ор­га­ни­за­ци­ју из­ле­та и шет­њи са ства­ра­лач­ ким и спорт­ским ак­тив­но­сти­ма. С. Ма­нић

Пот­пи­сан Спо­ра­зум о ду­го­роч­ном раз­во­ју дво­је­зич­не на­ста­ве

У Гим­на­зи­ји уче и на фран­цу­ском У свeчaнoj сaли СO Пирoт у пoнeдeљaк 1. ок­ то­ бра пoтписaн je Спoрaзум o дугoрoчнoм рaзвojу двojeзичнe нaстaвe у oквиру пирoт­скe Гимнaзиje. Првo двojeзичнo oдeљeњe прирoднoмaтeмaтичкoг смeрa у Гимназиjи имa 27 учeникa, кojи нa фрaнцускoм и српскoм jeзику слушajу нaстaву из хeмиje, биoлoгиje, инфoрмaтикe и рaчунaрствa, гeoгрaфиje и грaђaнскoг вaспитaњa. У при­су­ству aмбaсaдoрa Фрaнцускe у Србиjи, Фрaнсoa Гзaвиje Дeниа, спoрaзум су пoтписaли прeдстaвници Фрaнцускoг институ­тa зa кул­тур­ну рaзмeну у Србиjи, Гимнaзиje Пи­рот, ком­па­ни­је Tигaр Тajeрс и Оп­шти­на Пирoт. Ам­ба­са­дор Фран­цу­ ске ка­зао је том при­ли­ком да дво­је­зич­ но оде­ље­ње при­пре­ма ђа­ке за сту­ди­ра­ ње у Фран­цу­ској или не­кој фран­ко­фо­ној зе­мљи.

– Jутрoс сaм присуствoвao oтвaрaњу кaтeдрe зa фрaнцуски jeзик у Ни­шу, a eвo сaдa сaм свeдoк пoтписивaњa спoрaзумa o oтвaрaњу двojeзичнoг oдeљeњa у Гимнaзиjи. Oвo je дoбрa вeст зa Фрaнуску, aли и зa учeникe и студeнтe oвoг крaja jeр су тo бу­ду­ћи члaнoви eврoпскe зajeдницe и oвo je нajбoљи пут дa сe снaђу у тoj заjeд­ ници – кaзao je Дeниo и изрaзиo нaду дa ћe учeници кojи бу­ду прaтили двojeзичну нaстaву лaк­шe нaћи пут дo пoслa. Он је под­се­тио и да фран­цу­ска вла­ да сва­ке го­ди­не до­де­љу­је сти­пен­ди­је срп­ским сту­ден­ти­ма, и да је ове го­ди­не до­де­ли­ла 40 сти­пед­ни­ја. Прeдстaвник Фрaнцускoг институ­ тa зa кул­тур­ну рaзмeну, Жaн Лик Гeстeр, oбjaсниo je дa ћe oни би­ти пaжљиви пoсмaтрaчи свeгa штo сe нa oвoм плaну будe дeшaвaлo .

– Дoбрa вeст је дa сaмo у Гимнaзиjи 500 учeникa изучaвa фрaнцуски jeзик, кao дру­ги jeзик. To знaчи дa имaмo дoбру рeпутaциjу у oвoj зeмљи и ja oбeћaвaм дa ћe Ин­сти­тут би­ти дoбaр пaртнeр у oвoм прojeк­ту и дa ћeмo увeк би­ти спрeмни зa сaрaдњу – истaкo je Ге­стер. Са сво­је стра­не, пред­став­ник Ти­гар Та­јер­са, Љу­би­ша Ни­ко­лов­ски, ис­та­као је да ће ова ком­па­ни­ја увек по­ма­га­ти ова­ кве и слич­не про­јек­те, као и да је реч о зна­чај­ном про­јек­ту бу­ду­ћи да ћe учeни­ ци прe нeгo штo упи­шу фaк­ултeт дoбрo сaвлaдaти jeдaн eврoпски jeзик. Свим пoтписницимa Спoрaзумa зaхвaлиo сe Брaтислaв Кр­стић, дирeк­ тoр Гимнaзиje a учeницимa двojeзичнoг oдeљeњa пoжeлeo je успeх. – Гимнaзиja вeћ дeсeтaк гoдинa нe­ гуje извaнрeдну сaрaдњу сa шкoлaмa

у Фрaнцускoj и нaши учeници су би­ ли у при­ли­ци дa видe кaкo сe тaмo жи­ ви и учи. Mи смo увeк би­ли, a тaкo ћe и оста­ти, кoрaк испрeд свих, пa je рeз­ ултaт свeгa и oвaj спoрaзум o двojeзич­ нoj нaстaви – ка­зао јe Кр­стић и дoдao дa je прe Пирoтa двojeзичнo oдeљeњe увeдeнo сaмo у вeликим грaдoвимa пoпут Бeoгрaдa, Нишa, Крaгуjeвцa и Нoвoг Сaдa. Прeдсeдник oпш­тинe Пи­рот, Вла­дан Ва­сић, оце­нио је дa ћe oд oвoг прojeк­ тa нajвeћу кoрист имaти учeници и за­ хва­лио се Ти­гар Та­јер­су ко­ји ћe снoсити вeлики дeo трoш­кoвa. С. Ма­нић


Т ЕМ А

Број 166, 5. октобар 2012.

7

Мушкарци све чешће жртве тр­го­ви­не љу­ди­ма

Пи­ро­ћан­ци ро­бо­ви на гра­ди­ли­шти­ма у ино­стран­ству Фото: Курир

У Пи­ро­ту у по­след­њих не­ко­ли­ко го­ди­на ни­је било за­бе­ле­же­них слу­ча­је­ва та­ко­зва­ног секс тра­фикинга, али у по­ли­ци­ји кажу да имају са­зна­ња да на­ши сугра­ђа­ни по­ста­ју жр­тве рад­не екс­пло­а­та­ци­је на гра­ди­ли­шти­ма у ино­стран­ству Ми­лош Ви­да­но­вић

Октобар се обележава као месец бор­ бе против трговине људима. Пре­ма по­да­ ци­ма По­ли­циј­ске упра­ве Пи­рот на под­руч­ ју Пи­рот­ског окру­га у по­след­њих не­ко­ли­ко го­ди­на ни­је би­ло за­бе­ле­же­них слу­ча­је­ ва тр­го­ви­не љу­ди­ма. Са дру­ге стра­не, са­ мо у пе­ри­о­ду од ју­ла до сеп­тем­бра ове го­ ди­не од стра­не по­ли­циј­ских слу­жбе­ни­ка МУП Ре­пу­бли­ке Ср­би­је под­не­то је 10 кри­ вич­них при­ја­ва за из­вр­ше­но кри­вич­но де­ ло тр­го­ви­на љу­ди­ма, про­тив 21 из­вр­шио­ ца у ко­ји­ма је оште­ће­на 21 осо­ба. Нај­ве­ћи број при­ја­ва под­нет је у Бе­о­гра­ду, Но­вом Са­ду, Су­бо­ти­ци и Но­вом Па­за­ру. Та­ко­ђе, у нај­ве­ћем бро­ју слу­ча­је­ва нај­за­сту­пље­ни­ја је сек­су­ал­на екс­пло­а­та­ци­ја, ма­да је све ви­ ше жр­та­ва ко­је су рад­но екс­пло­а­ти­са­не на гра­ди­ли­шти­ма у ино­стран­ству.

У Пи­ро­ту без при­ја­ва Ин­спек­тор по­гра­нич­них по­сло­ва, по­ сло­ва стра­на­ца и су­зби­ ја­ња иле­гал­не еми­гра­ ци­је и тр­го­ви­не љу­ди­ма По­ли­циј­ске упра­ве у Пи­ ро­ту, Дра­ган То­шић, ка­же за Пи­рот­ске но­ви­не да за кри­вич­ но де­ло тр­го­ви­не љу­ди­ма у Пи­ро­ту ни­је под­не­та ни­ти јед­на при­ја­ва, али да по­ сто­је са­зна­ња да је Пи­рот ме­сто по­ре­кла по­тен­ци­јал­них жр­та­ва ка­да је у пи­та­њу рад­на екс­пло­а­та­ци­ја. – Ка­да је реч о тр­го­ви­ни љу­ди­ма у ци­ љу сек­су­ал­не екс­пло­а­та­ци­је у Пи­ро­ту не­ма ре­ги­стро­ва­них слу­ча­је­ва. Пи­рот ни­је ме­ сто екс­пло­а­та­ци­је жр­та­ва тр­го­ви­не љу­ди­ ма. Не­ма по­да­та­ка ко­ји би ука­зи­ва­ли на та­ко не­што, јер су Пи­рот, Ба­бу­шни­ца, Ди­ ми­тров­град и Бе­ла Па­лан­ка ма­ле сре­ди­не. Сви се по­зна­ју и ла­ко би се са­зна­ло да та­ко не­што по­сто­ји. Мо­жда не­ке си­ту­а­ци­је ко­ је гра­ђа­ни пре­по­зна­ју у сва­ко­днев­ном жи­

во­ту мо­гу ли­чи­ти на тр­го­ви­ну љу­ди­ма, али ту је реч о про­сти­ту­ци­ји ко­ја је санк­ци­о­ни­ са­на као пре­кр­шај. Ов­де по­сто­ји раз­ли­ка и то по пи­та­њу не­ко­ли­ко обе­леж­ја. Код тр­го­ ви­не љу­ди­ма по­сто­ји роп­ски од­нос, а ту се жр­тва тре­ти­ра као вла­сни­штво осо­бе ко­ја ју је ку­пи­ла, док у про­сти­ту­ци­ји осо­ба рас­по­ ла­же сво­јим те­лом и за­ра­дом. Та­ко­ђе, код сек­су­ал­не екс­пло­а­та­ци­је осо­ба ко­ја је жр­т­ва тр­го­ви­не љу­ди­ма не­ма сло­бо­ду кре­та­ња и од­лу­чи­ва­ња. Што се ти­че дру­гих об­ли­ка тр­го­ви­не љу­ди­ма има са­зна­ња да је Пи­рот ме­сто по­ре­кла по­тен­ци­јал­них жр­та­ва тр­го­ ви­не љу­ди­ма, и то у по­след­њим слу­ча­је­ви­ ма на­ши су­гра­ђа­ни се по­ја­вљу­ју као жр­тве рад­не екс­пло­а­та­ци­је и то као гра­ђе­вин­ски рад­ни­ци. По­раст ових слу­ча­је­ва еви­ден­тан је на ни­воу це­ле зе­мље – ис­ти­че То­шић. Он ис­ти­че да су жр­тве тр­го­ви­не љу­ди­ма нај­че­ шће мла­де осо­бе, од 17 до 25 го­ди­на ста­ро­ сти и то нај­че­шће осо­бе жен­ског по­ла.

ца тр­го­ви­не љу­ди­ма, а ко­је да­ју ме­ђу­на­род­ не ор­га­ни­за­ци­је, су раз­ли­чи­те и кре­ћу се од 25 до све­га 1 од­сто. На осно­ву бро­ја жр­та­ ва ко­је про­ђу кроз си­стем и ко­ји­ма се пру­ жа по­моћ не мо­же­мо зна­ти чак ни ко­ли­ко је жр­та­ва ко­је се осло­бо­де, јер не­ке од њих ни­ка­да и не за­тра­же по­моћ. Узрок за по­ја­ву овог дру­штве­ног про­бле­ма, је за­ра­да, од­ но­сно но­вац. Тр­го­ви­на љу­ди­ма, уз тр­го­ви­ну дро­гом и оруж­јем, спа­да у три нај­про­фи­та­ бил­ни­је кри­ми­нал­не де­лат­но­сти. Уз то, ула­ га­ња за овај об­лик кри­ми­на­ла ни­су ве­ли­ка, да би ку­пи­ли од­ре­ђе­ну ко­ли­чи­ну дро­ге или оруж­ја кри­ми­нал­ци­ма је по­треб­но до­ста нов­ца – ка­же Кр­сма­но­ви­ће­ва.

Про­фи­та­бил­на криминал­на де­лат­ност

Му­шкар­ци све че­шће жр­тве

Са дру­ге стра­не, пред­став­ни­ца Не­вла­ ди­не ор­га­ни­за­ци­је „Астра” из Бе­о­гра­да ко­ја се ба­ви бор­бом про­тив тр­го­ви­не љу­ ди­ма, Еле­на Кр­сма­но­вић, оце­ње да то што у Пи­ро­ту не­ма ре­ги­стро­ва­них слу­ча­ је­ва овог ви­да кри­ми­на­ла не зна­чи да он и не по­сто­ји. – Ако у јед­ном гра­ду не­ма за­бе­ле­же­ них слу­ча­је­ва тр­го­ви­не љу­ди­ма, а у дру­гом их има ви­ше то мо­же би­ти и по­ка­за­тељ не­ по­сто­ја­ња по­ли­тич­ке во­ље да се тим про­ бле­мом ба­ви у јед­ном и ефи­ка­сни­јег ра­да над­ле­жних ор­га­на у дру­гом слу­ча­ју. Ме­ђу­ тим, то је са­мо јед­на од оп­ци­ја. На­жа­лост, код фе­ но­ме­на тр­го­ви­не љу­ди­ ма си­ва број­ка је увек ве­ ћа од оне ко­ја се по­ка­зу­је у раз­ли­чи­тим ста­ти­сти­ка­ма.  У 2011. го­ди­ни про­це­не бро­ја жр­та­ва ко­је се из­ву­ку из лан­

Она ис­ти­че да ни­су са­мо же­не жр­тве тр­го­ви­не љу­ди­ма, већ да су све ви­ше жр­ тве тра­фи­кин­га и му­шкар­ци. – Јед­но вре­ме је у на­шем дру­штву би­ла увре­же­на пред­ра­су­да да су жр­тве тр­го­ви­не љу­ди­ма на­ив­не, мла­де де­вој­ ке. Ме­ђу­тим, то је да­ле­ко од исти­не, јер жр­тве мо­гу би­ти и ста­ри­ји и мла­ђи, де­ ца, же­не и му­шкар­ци, обра­зо­ва­ни и нео­ бра­зо­ва­ни. За­пра­во, у по­след­њих не­ ко­ли­ко го­ди­на све ви­ше је му­шка­ра­ца ме­ђу иден­ти­фи­ко­ва­ним жр­тва­ма. Они су нај­че­шће рад­но екс­пло­а­ти­са­ни на гра­ди­ли­шти­ма у ино­стран­ству. Нај­ви­ ше је фи­зич­ких рад­ни­ка. Док су у си­ту­а­ ци­ји екс­пло­а­та­ци­је, жр­тве тр­го­ви­не љу­ ди­ма под пу­ном су кон­тро­лом својих екс­пло­а­та­то­ра јер су си­лом и прет­ња­ма при­мо­ра­не да ра­де оно што од њих тр­ гов­ци тра­же. Жр­тве рад­не екс­пло­а­та­ци­ је у не­ким си­ту­а­ци­ја­ма при­мо­ра­не су на де­се­ти­не са­ти ра­да без пре­стан­ка, а жр­ тве сек­су­ал­не екс­пло­а­та­ци­је на од­но­се са пет, де­сет и ви­ше му­шка­ра­ца днев­но. Му­шкар­ци жр­тве рад­не екс­пло­а­та­ ци­је углав­ном не же­ле да о то­ме. Сви ти до­га­ђа­ји се углав­ном де­ша­ва­ју не­где у ино­стран­ству, а Ср­би­ја је ту са­мо зе­мља по­ре­кла ода­кле до­ла­зи рад­на сна­га. На­ ши љу­ди су екс­пло­а­ти­са­ни у Ру­си­ји, др­

Филм по исти­ни­тој при­чи У окви­ру ак­ци­је „Ок­то­бар - ме­сец бор­бе про­тив тр­го­ви­не љу­ди­ма”, ПУ у Пи­ро­ту ор­ га­ни­зу­је низ пре­вен­тив­них ак­тив­но­сти у ци­љу по­ве­ћа­ња ни­воа све­сти гра­ђа­на о овом мо­дер­ном об­ли­ку роп­ства. По­ли­циј­ски слу­жбе­ни­ци одр­жа­ће не­ко­ли­ко пре­да­ва­ња уче­ни­ци­ма ста­ри­јих раз­ре­да основ­них и сред­њих шко­ла, сту­ден­ти­ма Ви­со­ке шко­ле за обра­зо­ва­ње вас­пи­та­ча, као и де­ци и омла­ди­ни ром­ске по­пу­ла­ци­је на под­руч­ју Управ­ног окру­га Пи­рот. Та­ко­ђе, у сре­ду 17. ок­то­бра у са­ли До­ма кул­ту­ре би­ће при­ка­зан и до­ма­ћи филм „Се­стре” ко­ји је сни­мљен по исти­ни­тим до­га­ђа­ји­ма, а го­во­ри упра­во про­бле­му тр­ го­ви­не љу­ди­ма. Улаз је бес­пла­тан.

Грађевински радници на удару експлоататора

жа­ва­ма бив­шег Со­вјет­ског са­ве­за (СССР), за­тим на Бли­ском Ис­то­ку, Ду­ба­јиу, или Ује­ди­ње­ним арап­ским еми­ра­ти­ма. Уоп­ ште, на свим тим де­сти­на­ци­ја­ма где се мно­го гра­ди. Због то­га су они нај­че­шће екс­пло­а­ти­са­ни кроз гра­ђе­вин­ску ин­ду­ стри­ју. Прак­тич­на про­паст срп­ске гра­ђе­ вин­ске ин­ду­стри­је усло­ви­ла је да рад­ни­ ци по­ста­ју лак плен за тр­го­ви­ну љу­ди­ма и по­ста­ју жр­тве екс­пло­а­та­ци­је упра­во у оним зе­мља­ма где је срп­ска гра­ђе­ви­ на би­ла тра­ди­ци­о­нал­но при­сут­на. Ина­ че рад­ни­ци се од ова­кве вр­сте екс­пло­а­ та­ци­је спа­ша­ва­ју та­ко што по­бег­ну или их „по­сло­дав­ци”, ка­да схва­те да су от­ кри­ве­ни, бр­зо вра­ћа­ју у зе­мљу по­ре­кла. Због то­га је те­шко уста­но­ви­ти та­чан број оште­ће­них – на­во­ди на­ша са­го­вор­ни­ца.

Си­ро­ма­штво као узрок Пре­ма ње­ним ре­чи­ма, тр­го­ви­ну љу­ ди­ма је че­сто те­шко до­ка­за­ти, а суд­ске ка­зне ко­је се до­су­ђу­ју углав­ном су бли­же за­кон­ском ми­ни­му­му. – Уз ве­ли­ку за­ра­ду, то је до­да­тан под­ стрек тр­гов­ци­ма љу­ди­ма. Ка­да су жр­тве у пи­та­њу, по­сто­је од­ре­ђе­ни фак­то­ри ко­ји до­ при­но­се то­ме да не­ко по­ста­не жр­тва тр­го­ ви­не љу­ди­ма и ту се мо­гу свр­ста­ти прет­ ход­но ис­ку­ство на­си­ља, би­ло по­ро­дич­ног или парт­нер­ског, за­тим си­ро­ма­штво, рат­ ни усло­ви, тран­зи­ци­ја. Та­ко­ђе, ве­ли­ка не­ за­по­сле­ност је сва­ка­ко је­дан од зна­чај­ни­јих фак­то­ра ко­ји љу­де те­ра да се из­ла­жу ри­зи­ ку. Дис­кри­ми­на­ци­ја на род­ној или ет­нич­кој осно­ви до­дат­но мо­же оте­жа­ти не­чи­ју си­ту­ а­ци­ју усло­вља­ва­ју­ћи еко­ном­ску не­си­гур­ ност и лош дру­штве­ни по­ло­жај. Ме­ђу­тим, ва­жно је би­ти све­стан да жр­тва тр­го­ви­не љу­ди­ма мо­же по­ста­ти сва­ко, па и онај ко­ји ни­је обре­ме­њен те­шким усло­ви­ма жи­во­ та. Би­ло је слу­ча­је­ва да су жр­тве екс­пло­а­та­ ци­је љу­ди ко­ји су фа­кул­тет­ски обра­зо­ва­ни, из ста­бил­них по­ро­ди­ца. Иако је та­квих слу­ ча­је­ва зна­чај­но ма­ње, не тре­ба их за­не­ма­ ри­ти и при­пи­си­ва­ти ста­ти­стич­кој гре­шци – ис­ти­че Кр­сма­но­ви­ће­ва.


ДРУШТВО

8

Број 166, 5. октобар 2012.

Обе­ле­жен Ме­ђу­на­род­ни дан ста­рих ли­ца

Уче­ни­ци улеп­ша­ли дан пен­зи­о­не­ри­ма По­во­дом 1. ок­то­бра, Ме­ђу­на­род­ ног да­на ста­рих ли­ца, ко­ји је 1990. го­ди­ не уста­но­вљен ре­зо­лу­ци­јом Ује­ди­ње­ них на­ци­ја у Днев­ном цен­тру за ста­ри­ја ли­ца у Пи­ро­ту одр­жа­не су ра­ди­о­ни­це, а свим ста­ри­јим Пи­ро­ћан­ци­ма ко­ји су тог да­на по­се­ти­ли цен­тар из­ме­рен је крв­ни при­ти­сак и ни­во ше­ће­ра у кр­ви. Го­то­во че­твр­ти­на ста­нов­ни­штва на под­руч­ ју оп­шти­не Пи­рот ста­ри­ја је од 65 го­ди­ на. Мно­ги од њих жи­ве са­ми, ло­шег су здра­вља и по­треб­но им је да не­ко бри­ не о њи­ма. Го­ди­на­ма уна­зад се го­во­ри о по­тре­би да се на под­руч­ју на­ше оп­шти­ не из­гра­ди Дом за ста­ра ли­ца, али се од ини­ци­ја­ти­ве ни­је да­ле­кло од­ма­кло. За­хва­љу­ју­ћи хо­ланд­ској Вла­ди и оп­ штин­ској ор­га­ни­за­ци­ји Цр­ве­ног кр­ста у Пи­ро­ту пре по­ла го­ди­не отво­рен је Цен­ тар за днев­не ак­тив­но­сти ста­рих као пре­те­ча не­ком бу­ду­ћем До­му за ста­ра ли­ца. Про­је­кат хо­ланд­ске Вла­де би тре­ ба­ло уско­ро да се за­вр­ши, али план је да Днев­ни цен­тар на­ста­ви да ра­ди и да оку­пља ве­ћи број ста­ри­јих осо­ба, ка­же Са­ња Стан­ко­вић, се­кре­тар Цр­ве­ног кр­ ста у Пи­ро­ту. – Ле­тос је цен­тар био отво­рен сва­

ко­днев­но, а од­не­дав­но ра­ди три пу­та не­дељ­но, од 9 до 12 ча­со­ва. Про­јек­том је пла­ни­ра­но да цен­тар об­у­хва­ти два­ де­се­так љу­ди, ме­ђу­тим, до­га­ђа се да их има и ви­ше. Мо­рам да ка­жем да су ове про­сто­ри­је отво­ре­не за сва ста­ра ли­ца а не са­мо она ко­ја су об­у­хва­ће­на про­ јек­том. На­ме­ра нам је да ре­но­ви­ра­мо и по­друм­ске про­сто­ри­је ко­је би та­ко­ђе, слу­жи­ле за днев­ни бо­ра­вак и ак­тив­но­ сти ста­рих ли­ца. Ов­де мо­гу да про­ве­ре здрав­стве­но ста­ње, има­ју ре­кре­а­тив­не и кре­а­тив­не ак­тив­но­сти, ор­га­ни­зу­је­мо јед­но­днев­не из­ле­те, у скла­ду са њи­хо­ вим по­тре­ба­ма и ин­те­ре­со­ва­њи­ма ор­ га­ни­зу­је­мо нај­ра­зли­чи­ти­је ра­ди­о­ни­ це, по­ма­же­мо им у оства­ри­ва­њу не­ких пра­ва – об­ја­шња­ва Стан­ко­ви­ће­ва и до­ да­је да је за­до­вољ­на од­зи­вом и ат­мос­ фе­ром ко­ја вла­да у Цен­тру за днев­не ак­тив­но­сти ста­рих. У сре­ду 3. ок­то­бра у окви­ру Деч­је не­де­ље Цен­тар су по­се­ти­ли уче­ни­ци пе­ тог раз­ре­да ОШ „Све­ти Са­ва” и са њи­ма про­ве­ли сат вре­ме­на у игри и раз­го­во­ ру. Де­ча­ци су игра­ли шах са де­ка Дра­га­ ном, а де­да Па­вле са де­вој­чи­ца­ма, ка­ ко ка­же, по пр­ви пут играо је „Не љу­ти

Србислав Веселинов проверава ниво шећера у крви

Драган учи ђаке да играју шах

се чо­ве­че”. Пен­зи­о­не­ра Ср­би­сла­ва Ве­се­ли­но­ва за­те­кли смо ка­ко про­ве­ра­ва ни­во ше­ ће­ра у кр­ви. – Ов­де до­ла­зим од пре три го­ди­не, још ка­да је ово био Клуб за ста­ра ли­ца, па сам на­ста­вио и са­да ка­да су про­сто­ ри­је пре­у­ре­ђе­не и усло­ви су мно­го бо­ љи не­го ра­ни­је. Ја сам пре­за­до­во­љан, ов­де се оку­пи­мо, про­чи­та­мо но­ви­не, из­ме­ри­мо при­ти­сак, по­пи­је­мо ка­фу, по­ при­ча­мо и та­ко нам про­ђе пре­под­не. Жи­вим сам, су­пру­га ми је пре­ми­ну­ла пре де­сет го­ди­на, де­ца се оже­ни­ла, одо­ ми­ла, сва­ко има сво­је бри­ге и про­бле­ме а ме­ни до­бро до­ђе да ов­де уби­јем вре­ ме – ка­же Ве­се­ли­нов и по­себ­но ис­ти­че да му при­ја што се ов­де одр­жа­ва хи­ги­је­ на, не­ма пу­ше­ња и ни­је као у Клу­бу пен­ зи­о­не­ра. Ше­зде­се­то­смо­го­ди­шњи Пе­тар Кр­ стев ка­же да је он за­до­во­љан што се у Цен­тру спро­во­ди оно што је пла­ни­ра­но. – Ов­де се са­ку­пи­мо нас де­се­так, не­ ка­да нас бу­де и ви­ше, иш­чи­та­мо штам­ пу, игра­мо шах, до­ми­не и та­ко нам бр­же

Те­жак по­ло­жај осо­ба са мен­тал­ним по­ре­ме­ћа­јем Код нас и у све­ту у сре­ду 10. ок­то­ бра обе­ле­жа­ва се Дан мен­тал­ног здра­ вља. Пре­ма про­це­ни Удру­же­ња гра­ђа­на „Мир” из Пи­ро­та ко­је се ба­ви за­шти­том пра­ва ли­ца са мен­тал­ним ин­ва­ли­ди­те­ том и по­себ­но ли­ца са мен­тал­ним по­ ре­ме­ћа­ји­ма, око 700 Пи­ро­ћа­на­ца има не­ки од об­ли­ка те­жег мен­тал­ног по­ре­ ме­ћа­ја. Удру­же­ње „Мир” осно­ва­но је у фе­бру­а­ру ове го­ди­не ка­ко би се ба­ви­ло по­бољ­ша­њем по­ло­жа­ја осо­ба са мен­ тал­ним по­ре­ме­ћа­ји­ма, ко­ји је из­у­зет­ но те­жак ка­ко у Пи­ро­ту, та­ко и у Ср­би­ји уоп­ште, ка­же пред­сед­ник Гор­дан Пе­ трић.

– Љу­ди­ма са мен­тал­ним по­ре­ме­ ћа­јем се ус­кра­ћу­ју основ­на људ­ска пра­ ва и пот­пу­но су не­ви­дљи­ви за дру­штво. Они се ис­те­ру­ју са по­сла, ус­кра­ћу­је им се пра­во на рад, пре­вре­ме­но се те­ра­ ју у пен­зи­је, не­ма­ју ме­сто у сред­стви­ма јав­ног ин­фор­ми­са­ња, да­кле пот­пу­но су мар­ги­на­ли­зо­ва­ни. Они су тек од ско­ро по­че­ли да се ор­га­ни­зу­ју у удру­же­ња ко­ ја ће шти­ти­ти њи­хо­ве ин­те­ре­се. Бит­но је ре­ћи да се ов­де не ра­ди о бо­ле­сти­ма, већ о мен­тал­ним по­ре­ме­ћа­ји­ма, као што су ши­зо­фре­ни­је, пси­хо­зе, де­пре­си­ ја, оп­се­сив­но-ком­пул­зив­ни по­ре­ме­ћа­ ји... Пре­ма зва­нич­ној ста­ти­сти­ци око 40

од­сто ста­нов­ни­штва јед­ном у то­ку жи­ во­та до­жи­ви не­ки об­лик мен­тал­ног по­ ре­ме­ћа­ја. Ин­те­ре­сант­но је да у Пи­ро­ту не по­сто­ји днев­на бол­ни­ца за ове љу­ де. Про­шла вла­да је обе­ћа­ла да ће би­ ти отво­ре­не бол­ни­це по чи­та­вој Ср­би­ји, па оста­је да ви­ди­мо шта ће би­ти са тим обе­ћа­њем сад кад је до­шла но­ва вла­ да. Нај­ве­ћи про­блем на­шег удру­же­ња у Пи­ро­ту је то што не­ма­мо про­сто­ри­је. Мно­ги­ма смо се обра­ћа­ли за по­моћ, али уза­луд. Над­ле­жни у оп­шти­ни нас ни­ су удо­сто­ји­ли ни од­го­во­ра – на­гла­ша­ва Пе­тро­вић. Б. Н.

про­ла­зи вре­ме. Ни­сам сам, жи­вим са су­ пру­гом, али сам јед­но­став­но на­ви­као да иза­ђем из ку­ће, про­ше­там и по­при­чам са љу­ди­ма. Кад ни­сам ов­де ја сам у чи­та­о­ ни­ци На­род­не би­бли­о­те­ке – ка­же он. Иако је већ за­га­зио у осам­де­се­ту го­ди­ ну, пен­зи­о­нер Дра­ган Ђор­ђе­вић је ве­о­ма ви­та­лан и до­брог је рас­по­ло­же­ња. Ка­же да то­ме, по­ред оста­лог, до­при­но­се бо­ра­вак и дру­же­ње у овим про­сто­ри­ја­ма. – Пре пет го­ди­на сам из­гу­био су­пру­ гу и остао сам сам. Имам ћер­ке, али сва­ ко има сво­је оба­ве­зе. Ме­ни је овај бо­ра­ вак уто­чи­ште и мно­го ми зна­чи, ту имам са ким да по­при­чам, пре­ли­стам но­ви­не, ра­дим на ком­пју­те­ру. По­вре­ме­но ор­га­ ни­зу­је­мо јед­но­днев­не из­ле­те и то бу­ду мно­го ле­па дру­же­ња – ка­же де­да Дра­ ган уз при­мед­бу да би дру­штво тре­ба­ло мно­го ви­ше да бри­не о ста­ри­јим ли­ци­ ма и њи­хо­вим по­тре­ба­ма. Сви на­ши са­ го­вор­ни­ци за­до­вољ­ни су ак­тив­но­сти­ма у Цен­тру за ста­ра ли­ца, али ис­ти­чу да би во­ле­ли да Цен­тар ра­ди сва­ко­днев­но и са ду­жим радним вре­ме­ном. С. Ма­нић

На­лич­је Од 26. септембра до 3. октобра на те­ ри­то­ри­ји Пи­рот­ског управ­ног окру­га догодиле су се: –– четири саобраћајне незгоде у којима је пет особа задобило лак­ ше телесне повреде –– једна саобраћајна незгода са ма­ теријалном штетом –– два пожара (По­да­ци По­ли­циј­ске упра­ве Пи­рот)


Број 166, 5. октобар 2012.

РЕ П ОР Т А Ж А

9

Пи­рот­ска но­ви­нар­ка пре­но­си сво­је ути­ске из бо­рав­ка у При­шти­ни

Не­до­вр­ше­на при­ча Пи­ше: Дра­ги­ца Па­влов Кр­стић Из­ве­шта­ва­ње ме­ди­ја у Ср­би­ји и на Ко­со­ву о „тех­нич­ким пре­го­во­ри­ма” Бе­о­ гра­да и При­шти­не углав­ном је про­то­ко­ лар­но. За­сно­ва­но на пре­но­ше­њу са­оп­ ште­ња и из­ја­ва, без ана­ли­зе си­ту­а­ци­је и до­го­во­ра. Епи­лог је да гра­ђа­ни вр­ло ма­ ло зна­ју о ди­ја­ло­гу и при­ме­ни оног што је до­го­во­ре­но, је­дан је од за­кљу­ча­ка ди­ ску­си­је ви­ше од 20 но­ви­на­ра из Ср­би­је и Ко­со­ва ко­ја је одр­жа­на 28. и 29. сеп­тем­ бра у При­шти­ни, у окви­ру про­јек­та „Но­ ви­на­ри то мо­гу” Ини­ци­ја­ти­ве мла­дих за људ­ска пра­ва.

Су­срет са ко­ле­га­ма са Ко­со­ва Гру­па но­ви­на­ра и чла­но­ва Ини­ци­ ја­ти­ве мла­дих за људ­ска пра­ва, јед­ним ком­би­јем кре­ну­ла је 27. сеп­тем­бра пут При­шти­не. На Ко­со­во иде­мо пре­ко Мер­ да­ра. Не­у­о­би­ча­је­но је вру­ће за крај сеп­ тем­бра. Пре пре­ла­ска ад­ми­ни­стра­тив­не ли­ни­је оба­вља­ју се по­след­њи раз­го­во­ ри те­ле­фо­ном, јер на Ко­со­ву „не ра­ди” ни јед­на од мре­жа са под­руч­ја цен­трал­ не Ср­би­је. При­пре­ма­мо лич­не кар­те. Пред на­ма ко­ло­на ка­ми­о­на. Из ба­ра­ке до­ла­зи слу­жбе­ник ко­ји про­ве­ра­ва до­ку­ мен­та. Не за­др­жа­ва­мо се ду­го. За не­ко­ ли­ко ми­ну­та још јед­на кон­тро­ла. Ула­зи ал­бан­ски слу­жбе­ник ко­ји нам се обра­ћа на срп­ском. По­сле још јед­не кон­тро­ле на­ста­вља­мо пу­то­ва­ње. Пр­ви су­срет са Ко­со­вом, по­сле раз­ гле­да­ња све­тле­ћих обје­ка­та из ком­би­ ја, је су­срет са но­во­и­згра­ђе­ним Хо­те­лом Афа на Сун­ча­ној па­ди­ни у При­шти­ни. Уве­че у ре­сто­ра­ну ко­му­ни­ка­ци­ја по­ чи­ње на ен­гле­ском, а за­вр­ша­ва се на срп­ском. Упо­зна­је­мо ко­но­ба­ра ко­ме је Бе­о­град био ме­сто жи­вље­ња до 1999. го­ди­не. Са­да жи­ви у При­шти­ни. Су­тра­ дан, нај­пре по­се­та Бал­кан­ској мре­жи за ис­тра­жи­ва­ње и из­ве­шта­ва­ње (БИРН) на Ко­со­ву, ко­ја ра­ди од 2005. го­ди­не. Из сту­ди­ја БИРН-а ре­а­ли­зу­је се ис­тра­жи­ вач­ка и про­во­ка­тив­на еми­си­ја „Вру­ћа сто­ли­ца” ко­ја се еми­ту­је на РТК. – Наш стил је да пра­ви­мо шоу од по­ли­ти­ке и да се увек лин­ку­је­мо на прак­ти­чан жи­вот – ка­же Је­та Џа­ра, из­ вр­шна ди­рек­тор­ка БИРН-а. У ре­дак­ци­ји про­гра­ма за ма­њин­ске за­јед­ни­це РТК до­че­ка­ла нас је Ра­би­ша Му­ха­џи­ри, глав­на и од­го­вор­на уред­ни­ ца ве­сти на ал­бан­ском је­зи­ку. Она је би­ла ве­о­ма го­вор­љи­ва, а го­во­ри­ла је срп­ски

без ак­цен­та. У не­фор­мал­ном де­лу раз­го­ во­ра, уз ка­фу, ре­кла нам је да је ро­ђе­на у Бе­о­гра­ду и да је у ње­му жи­ве­ла до по­чет­ ка су­ко­ба. Да­нас је При­штев­ка. У Бе­о­гра­ ду је пр­ви пут би­ла не­дав­но, као уче­сни­ ца ве­ли­ке ме­диј­ске кон­фе­рен­ци­је. Она да­нас го­во­ри о ко­сов­ској ствар­но­сти из угла јед­ног од уред­ни­ка РТК. – На се­вер Ко­со­ва иде­мо у прат­њи КФОР-а, јер ни­смо си­гур­ни за опре­му. Оту­ да нам нај­че­шће не­до­ста­је сли­ка, а ин­фор­ ма­ци­је до­би­ја­мо те­ле­фо­ном, ја­вља нам се јед­на но­ви­нар­ка – ка­же Ра­би­ша Му­ха­џи­ ри до­да­ју­ћи да ко­сов­ка по­ли­ци­ја има сво­ је пунк­то­ве на се­ве­ру, али ни­је узе­ла од­го­ вор­ност да шти­ти те­ле­ви­зиј­ску еки­пу ка­ко не би „иза­зи­ва­ли си­ту­а­ци­ју”. У то­ку пр­вог да­на крат­ко бо­ра­ви­мо и у „Ко­ха­вижн” те­ле­ви­зи­ји где смо раз­ го­ва­ра­ли са ди­рек­то­ром ве­сти Адри­а­ти­ ком Кељ­мен­ди­јем. У ре­дак­ци­ји ма­га­зи­ на и пор­та­ла „Ко­со­во 2.0” раз­го­ва­ра­мо са глав­ном уред­ни­цом Бе­сом Љу­ци. Но­ви­ на­ри се ме­ђу­соб­но раз­у­ме­ју. Ре­дак­циј­ска ат­мос­фе­ра је го­то­во сву­да слич­на.

Град са ко­му­налним и еко­ном­ским пробле­ми­ма Вре­ме иза 17 са­ти је на рас­по­ла­га­њу за раз­гле­да­ње и упо­зна­ва­ње При­шти­не. При­шти­на на пр­ви по­глед је град у екс­пан­ зи­ји са број­ним ко­му­нал­ним и еко­ном­ ским про­бле­ми­ма. Ко­му­нал­ни си­стем не мо­же до­бро да пра­ти на­гли раз­вој гра­да и при­лив ста­нов­ни­штва. Не­за­по­сле­ност је око 40 до­сто. Упр­кос то­ме, на ули­ца­ма се мо­гу ви­де­ти мо­дер­но оде­ве­не При­ штев­ке за ко­ји­ма би се на ули­ци окре­ну­ ли мно­ги Бе­о­гра­ђа­ни. При­шти­на има око 40.000 сту­де­на­та. Још је­дан од про­бле­ма При­шти­не су ре­стрик­ци­је стру­је. И во­да је про­блем у ви­шим де­ло­ви­ма гра­да ко­ји се снаб­де­ва са је­зе­ра Ба­до­вин­ца. Гра­ди се и но­ва црп­на ста­ни­ца на рас­кр­шћу При­шти­ на - Оби­лић, ко­ја ће омо­гу­ћи­ти да При­ штев­ци има­ју во­ду у на­ред­них три­де­се­так го­ди­на. У цен­тру При­шти­не ре­а­ли­зу­ју се два ве­ли­ка про­јек­та уре­ђе­ња тр­го­ва. Све је рас­ко­па­но и пра­шња­во. Због уре­ђе­ња је са свог уоби­ча­је­ног ме­ста био по­ме­рен и Скен­дер бег. Ис­пред згра­де Вла­де укло­ ње­не су фо­то­гра­фи­је не­ста­лих то­ком кон­ флик­та од 1998. до 1999.го­ди­не. Од 1892. не­ста­лих 500 је Ср­ба. Они ће се, ка­ко не­ зва­нич­но са­зна­је­мо, на­ћи у Му­зе­ју не­ста­ лих. Ше­та­ју­ћи сти­же­мо до тр­га Мај­ке Те­ ре­зе, не­ка­да­шњег тр­га Јо­си­па Бро­за Ти­та. Ста­ри­ји При­штев­ци се­ћа­ју се ста­рог на­зи­ ва тр­га. Раз­го­ва­ра­мо са јед­ним го­спо­ди­

ном ко­ји ка­же да ви­ше не жи­ви у При­шти­ ни. Он уз сме­шак ка­же: „Трг Јо­си­па Бро­за”. Не­ка­да­шњи спо­ме­ник Брат­ства и је­дин­ ства у При­шти­ни да­нас из­ла­зи на ули­цу УЋК, бив­шу Ули­цу ЈНА. Сло­бод­но ше­там ули­ца­ма При­шти­не са још две ко­ле­ги­ни­ це. Гла­сно, без стра­ха, го­во­ри­мо срп­ски. Иду­ћи ка хо­те­лу на­глас про­ве­ра­ва­мо ру­ту. Обра­ћа нам се је­дан го­спо­дин ко­ји теч­но го­во­ри срп­ски пи­та­њем: „Да ли мо­гу не­ што да по­мог­нем?” Не­што да­ље, на срп­ ски је­зик ре­а­гу­је је­дан так­си­ста ко­ји, та­ко­ ђе, пи­та: „Да ли мо­гу не­што да по­мог­нем”, ну­де­ћи ви­зит кар­ту из ко­је са­зна­је­мо да је Ал­ба­нац. Пред јед­ном тр­го­ви­ном, же­ле­ ћи не­што да се ин­фор­ми­ше, ко­ле­ги­ни­ца се обра­ћа мла­дој осо­би пи­та­њем: „Го­во­ри­те ли срп­ски?”. Су­сре­ће­мо се за за­пре­па­шће­ ним из­ра­зом ли­ца.У про­дав­ни­ца­ма, са­мо­ по­слу­га­ма и мар­ке­ти­ма мно­го пре­храм­ бе­не ро­бе из Ср­би­је. Чак и зеј­ти­на. Це­не се не раз­ли­ку­ју, сем што су изр­же­не у еври­ ма. Уве­че, по­но­во хо­тел. Раз­ме­њу­је­мо ин­ фор­ма­ци­је и ути­ске. Јед­на од ко­ле­ги­ни­ца ра­ди­ла је ин­тер­вју са Азе­мом Вла­си­јем. Он је у из­ја­ви ре­а­ко да у При­шти­ни жи­ви око 20.000 Ср­ба. Ра­чу­нао је Ср­бе из Гра­ча­ни­ це, оп­шти­не ко­ја је од При­шти­не уда­ље­на око 5 до 6 ки­ло­ме­та­ра. До Гра­ча­ни­це, ме­ ђу­тим, не­ма ре­дов­ног град­ског пре­во­за. Ср­би ко­ји ра­де у ко­сов­ској ад­ми­ни­стра­ци­ ји пу­ту­ју до по­сла и на­зад ор­га­ни­за­о­ва­ним пре­во­зом. Ал­бан­ци, ка­ко са­зна­је­мо, од­ла­ зе у Гра­ча­ни­цу да та­мо ку­пу­ју не­ке на­мир­ ни­це. Тра­же­ни­ја је до­ма­ћа ра­ки­ја. А у Гра­ ча­ни­ци по­сто­је па­ра­лел­но две оп­шти­не: јед­на ко­ју је фор­ми­ра­ла Вла­да Ре­пу­бли­ке Ср­би­је и дру­га по Ах­ти­са­ри­је­вом пла­ну.

Ме­диј­ски мрак Дру­гог да­на по­се­те Ко­со­ву, у окви­ру про­јек­та „Но­ви­на­ри то мо­гу” кон­фе­рен­ ци­ја на ко­јој се раз­ме­њу­ју но­ви­нар­ска

ис­ку­ства о из­ве­шта­ва­њу о пре­го­во­ри­ ма При­шти­на - Бе­о­град. Но­ви­на­ри су се сло­жи­ли и да не­ки ме­ди­ји и да­ље по­се­ жу за сте­ре­о­ти­пи­ма, ства­ра­ју­ћи ат­мос­ фе­ру су­ко­ба, уме­сто ат­мос­фе­ре ди­ја­ло­ га, као и да се ма­ло зна о сва­ко­днев­ном жи­во­ту и им­пли­ка­ци­ја­ма пре­го­во­ра Ко­ со­ва и Ср­би­је на „обич­не љу­де”. Из­ве­ шта­ва­ње о ди­ја­ло­гу у ко­сов­ским ме­ди­ ји­ма би­ло је без ду­бље ана­ли­зе. То­ком пре­го­во­ра ни­је би­ло отво­ре­но­сти, две стра­не ни­су са­оп­шта­ва­ле све де­та­ље, већ су ну­ди­ли ин­фор­ма­ци­је ко­је њи­ма иду у при­лог. Ме­ди­ји на Ко­со­ву за­ви­ си­ли су од два до три до­пи­сни­ка и са­ оп­ште­ња Бор­ка Сте­фа­но­ви­ша и Еди­те Та­хи­ри на­гла­сио је Му­ха­мет Хај­ру­ла­ху но­ви­нар БИРН-а на Ко­со­ву. У ко­сов­ским ме­ди­ји­ма по­сто­ја­ла је од­ре­ђе­на до­за са­мо­цен­зу­ре, ни­је се ула­зи­ло ду­бље у ана­ли­зу, ни­је ну­ђен кон­текст. Не­ма­ња Стје­па­но­вић, до­пи­сник аген­ци­је „Сен­ се” из Ср­би­је ка­зао је да се ни ме­ди­ји у Ср­би­ји не по­ме­ра­ју од „ко­ло­се­ка” ко­ ји је др­жа­ва за­цр­та­ла: Ду­шан Ло­пу­ши­на из Ини­ци­ја­ти­ве ре­као је да су се и ме­ ди­ји у Ср­би­ји при из­ве­ста­ва­њу о ди­ја­ло­ гу осла­ња­ли на ма­ло до­пи­сни­ка, аген­ циј­ске ве­сти и са­оп­ште­ња ЕУ. Јав­ност у Ср­би­ји че­сто уоп­ште не раз­у­ме шта је до­го­во­ре­но због је­зи­ка ко­ји се ко­ри­сти при из­ве­шта­ва­њу о пре­го­во­ри­ма, ка­же Ја­сми­на Ла­зо­вић из Ини­ци­ја­ти­ве. – Ка­да је реч о из­ве­шта­ва­њу са ба­ ри­ка­да, оно је у Ср­би­ји увек има­ло па­ три­от­ски при­звук, о ба­ри­ка­да­ма се из­ ве­шта­ва­ло као о са­мо­ор­га­ни­зо­ва­ном из­ли­ву па­три­о­ти­зма го­ло­ру­ког на­ро­ да, као не­ка­да у Кни­ну, та­ко и сад, а он­да до­ђе­те и ви­ди­те да љу­ди ни­су ни са­мо­ор­га­ни­зо­ва­ни ни го­ло­ру­ки, и да за де­жур­ство на ба­ри­ка­да­ма при­ма­ју днев­ни­це – ка­же Не­ма­ња Стје­па­но­вић, до­пи­сник аген­ци­је „Сен­се”.


Х ОР И ЗОН Т

10

Број 166, 5. октобар 2012.

Нај­по­зна­ти­ји пи­рот­ски тру­бач Не­ма­ња Јо­ва­но­вић за ПН го­во­ри о сво­јој

Тру­бом представља Пи­рот

Не­ма­ња, ко­ји жи­ви и ра­ду у Мин­хе­ну, са­ра­ђи­вао je са нај­по­зна­ти­јим свет­ским ор­ке­стри­ма и бен­до­ви­ма, као и му­зи­ча­ри­ма, ме­ђу ко­ји­ма су Реј Чарлс, Џо Ко­кер, Јован Ма­љо­ко­вић, Кор­не­ли­је Ко­вач и мно­ги дру­ги Сне­жа­на Ма­нић Они ко­ји су упо­зна­ти са де­ша­ва­њи­ ма на му­зич­кој сце­ни у зе­мљи и ино­ стран­ству сма­тра­ју га јед­ним од нај­у­спе­ шни­јих му­зи­ча­ра не са­мо из Пи­ро­та, већ и са про­сто­ра чи­та­ве Ср­би­је. Тру­бу је, ка­ ко ка­же, по­чео да сви­ра нај­пре због то­ га што мо­же да се ста­ви под ру­ку а он­ да је за­во­лео овај ин­стру­мент, да­ље се уса­вр­ша­вао и да­нас, као сло­бод­ни умет­ ник, сви­ра у пре­сти­жним ор­ке­стри­ма у Не­мач­кој, Аустри­ји и Швај­цар­ској. Са­ра­ ђи­вао је и са­ра­ђу­је са нај­чу­ве­ни­јим име­ ни­ма до­ма­ће и свет­ске џез сце­не и ма­ло ко­ји му­зи­чар са ових про­сто­ра би мо­ гао ти­ме да се по­хва­ли. Тру­бач Не­ма­ња Јо­ва­но­вић за се­бе ка­же да је оства­рио циљ, ра­ди по­сао ко­ји во­ли и не сме­та му то што му је рад­но ме­сто у Бер­ли­ну, Бе­чу, Мо­скви, Њу­јор­ку, Па­ри­зу, Пе­кин­гу, Пра­гу, Ци­ри­ху, То­ри­ну…

За­љу­био се у тру­бу Не­ма­њи­ни ро­ди­те­љи, отац Бо­жи­ дар и мај­ка Рад­ми­ла су ро­дом Пи­ро­ ћан­ци, али слу­чај је хтео да си­на пр­вен­ ца до­би­ју 1973. го­ди­не у Бе­о­гра­ду. Две го­ди­не ка­сни­је по­ро­ди­ца се до­се­ли­ла у

Пи­рот и Не­ма­ња је ту за­вр­шио основ­ ну и сред­њу шко­лу, као и ни­жу Му­зич­ку шко­лу, од­сек за тру­бу. – Био сам мир­но и мо­гло би се ре­ћи и сти­дљи­во де­те. Ишао сам у основ­ну шко­ лу „Вук Ка­ра­џић”, у сло­бод­но вре­ме сам во­лео да гле­дам фил­мо­ве а пе­ца­ње ми је би­ло оми­ље­на ре­кре­а­ци­ја. Се­ћам се да ми се до­га­ђа­ло да по­бег­нем са ча­со­ва ка­ ко бих оти­шао на ре­ку. Мо­ја мај­ка је би­ла му­зич­ки на­да­ре­на, па смо се­стра Ка­та­ри­ на и ја, пре­ма ње­ној пре­по­ру­ци, чим је у Пи­ро­ту отво­ре­на Му­зич­ка шко­ла, по­че­ли да сви­ра­мо ви­о­ли­ну, од­но­сно тру­бу. А по­ че­ло је све та­ко што је јед­ног да­на до­шла ма­ма ку­ћи и ре­кла да се отва­ра му­зич­ка шко­ла и пи­та­ла ме да ли би же­лео не­што да сви­рам?! Ре­к’о сам: „У ре­ду, кла­вир”. На то ми је она од­го­во­ри­ла: „Ма где кла­вир, узми не­што ма­ње да мо­жеш да ста­виш под ру­ку!”. Ма­ло сам раз­ми­слио, у гла­ви су ми се вр­зма­ле сли­ке ин­стру­ме­на­та, ре­као сам се­би: „Аха, тру­ба, си­ја се, злат­не бо­је, то ћу да сви­рам. Про­фе­сор тру­бе ми је био Јо­сиф Ефре­мов. И да­нас се се­ћам пр­вог ча­ са. До­био сам не­ку ста­ру тру­бу ко­ју смо ка­ сни­је ле­пи­ли тра­ка­ма да се не би рас­па­ла. Би­ло ми је од­мах за­ни­мљи­во, ре­као бих де­си­ла се „љу­бав на пр­ви по­глед” – са за­ до­вољ­ством го­во­ри Не­ма­ња о сво­јим пр­

Са мајком Радмилом и сестром Катарином

По­ро­ди­ца му­зи­ча­ра Не­ма­ња је у Пи­ро­ту по­след­њи пут на­сту­пао са ор­ке­стром „Бал­кан сал­са бенд” Јо­ва­на Ма­љо­ко­ви­ћа, по­во­дом обе­ле­жа­ва­ња сто­го­ди­шњи­це КУД-а „Пре­драг Бо­ шко­вић Па­вле”. Пре то­га је у окви­ру Пи­рот­ског кул­тур­ног ле­та 1998. године са мај­ ком Рад­ми­лом и се­стром Ка­та­ри­ном одр­жао из­у­зе­тан по­ро­дич­ни кон­церт у До­му кул­ту­ре. Рад­ми­ла је за­вр­ши­ла ни­жу му­зич­ку шко­лу у Бе­о­гра­ду на од­се­ку за ви­о­ли­ ну а у Пи­ро­ту је 20 го­ди­на пе­ва­ла у гру­пи „Пи­ро­ћан­ке и Пи­ро­ћан­ци” и би­ла члан КУД „Пре­драг Бо­шко­вић Па­вле”. Се­стра Ка­та­ри­на је ишла ма­ми­ним сто­па­ма, за­вр­ши­ла је ни­жу му­зич­ку шко­лу у Пи­ро­ту, од­сек за ви­о­ли­ну, а у Бе­о­град­ским му­зич­ким кру­ го­ви­ма је по­зна­та као из­у­зе­тан из­во­ђач ла­ти­но му­зи­ке.

вим ко­ра­ци­ма у му­зич­ким во­да­ма и ка­же да је то пе­ри­од жи­во­та из ко­јег но­си мно­го ле­пих успо­ме­на. Упо­ре­до са му­зич­ком шко­лом по­ чео је да игра у КУД-у „Пр­ви мај” а убр­зо је по­стао и члан ор­ке­стра До­ма кул­ту­ре „Пре­драг Бо­шко­вић Па­вле” и та­да кре­ ћу пу­то­ва­ња ка­ко у зе­мљи та­ко и ино­ стран­ству и дру­же­ња са ста­ри­ји­ма од ње­га што га, ка­ко сам ка­же, пра­ти до дан-да­нас. Не мо­же а да не спо­ме­не Зо­ра­на Ко­ сти­ћа, са ко­јим је че­сто са­ти­ма сви­рао и од ко­га је учио но­ве пе­сме. Све је ишло на­па­мет, без но­та. За­во­лео је тру­бу и пла­ни­рао је да се на том по­љу уса­вр­ша­ ва. По­што је пред крај основ­не шко­ле по­чео озбиљ­ни­је да сви­ра тру­бу у ни­жој му­зич­кој шко­ли, го­ди­не шко­ло­ва­ња се ни­су по­кла­па­ле са сред­њом му­зич­ком шко­лом у Бе­о­гра­ду и био је при­мо­ран да упи­ше не­ку сред­њу шко­лу у Пи­ро­ ту. Та­ко се, не­ра­до, упи­сао у Пе­да­го­шку шко­лу, али, у ша­ли ка­же, да му се ра­по­ сло­же­ње по­пра­ви­ло ка­да је схва­тио да у шко­ли има мно­го ви­ше де­во­ја­ка не­ го мла­ди­ћа. На­рав­но да су сва ње­го­ва усме­ре­ња би­ла у прав­цу да­љег шко­ло­ ва­ња на му­зич­кој ака­де­ми­ји. – Као сред­њо­шко­лац, на свир­ци

у ба­шти ста­рог ЈНА упо­знао сам бра­ћу Рај­ко­вић из Бе­о­гра­да ко­ји су сви­ра­ли тру­бу и кла­ри­нет.. По­ста­ли смо при­сни дру­го­ви а пар ме­се­ци ка­сни­је пред­ло­ жи­ли су ми да се пре­се­лим у Бе­о­град и на­ста­вим озбиљ­ни­је да се ба­вим тру­ бом. То ми је у ства­ри свих го­ди­на би­ ла по­тај­на же­ља. Та­ко по за­вр­шет­ку Пе­ да­го­шке шко­ле, уз ве­ли­ко не­го­до­ва­ње мог оца, али по­др­шку мај­ке од­ла­зим у Бе­о­град. По­што упис на Му­зич­ку ака­ де­ми­ју под­ра­зу­ме­ва за­вр­ше­ну сред­њу му­зич­ку шко­лу, ето ме­не опет у сред­ њој шко­ли. Упи­сао сам сред­њу му­зич­ ку шко­лу „Кор­не­ли­је Стан­ко­вић” у кла­си про­фе­со­ра Из­у­ди­на Ча­вр­ко­ви­ћа. Три го­ ди­не ка­сни­је, по­ред по­ло­же­не ауди­ци­ је у Но­вом Са­ду и Бе­о­гра­ду, упи­сао сам Ака­де­ми­ју му­зич­ких умет­но­сти у Бе­о­ гра­ду у кла­си про­фе­со­ра Мла­де­на Ђор­ ђе­ви­ћа – за­до­вољ­но го­во­ри наш са­го­ вор­ник о сво­јој му­зич­кој ка­ри­је­ри ко­ја је ишла бр­же не­го што је ико оче­ки­вао.

По­че­так бли­ста­ве кари­је­ре Ис­ти­че да сам по­че­так у Бе­о­гра­ду ни­је био лак. Би­ло је то вре­ме санк­ци­ ја, не­ста­ши­ца, си­ро­ма­штва. Имао је у


Х ОР И ЗОН Т

Број 166, 5. октобар 2012.

11

бли­ста­вој ка­ри­је­ри

од Њу­јор­к а до Пе­кин­га пре­сто­ни­ци уја­ка и пар дру­го­ва ко­ји су му по­ма­га­ли и на­рав­но нов­ча­ну и сва­ку дру­гу по­моћ ро­ди­те­ља. Ни­је увек би­ло ла­ко, али је ње­му пред очи­ма био са­мо је­дан циљ, да иде на­пред. – Са­мо го­ди­ну да­на по до­ла­ску у Бе­ о­град, по­чео сам да ула­зим у му­зич­ке кру­го­ве, а кру­на све­га је био, нај­пре хо­ но­рар­ни а он­да и стал­ни по­сао у Биг Бен­ ду РТС-а у ко­јем сам 1997. го­ди­не по­стао пр­ви тру­бач. Би­ло је ма­ло ком­пли­ко­ва­ но - по­сао и сту­ди­је исто­вре­ме­но, пу­то­ ва­ња, ноћ­не свир­ке, али ужи­вао сам. У том пе­ри­о­ду са­ра­ђи­вао сам са мно­гим му­зи­ча­рим до­ма­ће џез сце­не као што су Ду­шан Гој­ко­вић, Стјеп­ко Гут, Бо­ра Ро­ко­ вић, Бу­би­ша Си­мић, Ла­зар То­сић, Јо­ван Ма­љо­ко­вић, Вла­ди­мир Фур­да... Имао сам из­ван­ред­ну са­рад­њу и са му­зи­ча­ри­ ма са поп и рок сце­не, Кор­не­ли­јем Ко­ва­ чом, се­стра­ма Ко­вач, Оли­ве­ром Ман­ди­ ћем, Кне­зом, Ба­ја­гом и дру­ги­ма. Мо­рам да се по­хва­лим да сам у то вре­ме сви­ рао и са по­зна­тим ино­стра­ним му­зи­ча­ ри­ма од ко­јих из­два­јам Реј Чар­лса, Рој Хар­гру­ва, Кларк Те­ри­ја, Ал­вин Кви­на, Ак ван Ро­је­на, Ед Тик­бе­на. Сви­рао сам у Му­ зич­ком по­зо­ри­шту на Те­ра­зи­ја­ма, са­ра­ ђи­вао са Бе­о­град­ском фил­хар­мо­ни­јом и на мо­је ве­ли­ко за­до­вољ­ство, до­ста пу­то­ вао. Ки­на, Мал­та, Изра­ел, Фран­цу­ска, Не­ мач­ка, Ита­ли­ја, са­мо су не­ке до де­сти­на­ ци­ја. У то­ку слу­же­ња вој­ног ро­ка јед­но вре­ме сви­рао сам у Сим­фо­ниј­ском ор­ ке­стру Вој­ске Ср­би­је у Бе­о­гра­ду. Ме­ни је тај пе­ри­од зна­ча­јан не са­мо у про­фе­си­о­ нал­ном, већ и у при­ват­ном жи­во­ту. На­и­ ме, ту сам упо­знао мо­ју са­да­шњу су­пру­гу Ива­ну За­рић, са­да Јо­ва­но­вић. Она је фла­ у­ти­ста и у то вре­ме је ра­ди­ла у ор­ке­стру. Слу­чај­ност је а мо­жда и суд­би­на да је и она по­ре­клом Пи­ро­ћан­ка и то пра­у­ну­ка чу­ве­ног Ми­те Га­ге – го­во­ри нај­по­зна­ти­ји пи­рот­ски тру­бач. По од­слу­же­њу вој­ног ро­ка Не­ма­ ња се вра­тио у Биг Бенд РТС-а и од­сви­ рао не­ко­ли­ко про­дук­ци­ја са џез кла­ви­

ри­стом Бо­ром Ро­ко­ви­ћем ко­ји је, ина­че жи­вео у Кел­ну и ра­дио у ВДР Биг Бен­ду. Ис­по­ста­ви­ло се ка­сни­је да ће ово би­ти јед­на од пре­крет­ни­ца у ње­го­вој ка­ри­је­ ри и жи­во­ту уоп­ште. Ро­ко­вић му је пред­ло­жио да оде у Келн и по­ку­ша да на­ђе по­сао што је за Не­ма­њу, ка­ко сам ка­же, био ве­ли­ки ком­пли­мент. У пр­ви мах му је не­до­ста­ ја­ло хра­бро­сти, али уз по­др­шку су­пру­ге Ива­не ипак од­ла­зи у Келн да из­ви­ди си­ ту­а­ци­ју. И ка­ко то мо­же са­мо суд­би­на да уре­ди, та­мо га је при­мио пр­ви тру­бач на при­ва­тан час и раз­го­вор.

Део му­зич­ке ели­те По по­врат­ку у Бе­о­град ра­ди са са Де­ја­ном Тер­зи­ћем, на­шим буб­ња­ром из Не­мач­ке и са­да­шњим про­фе­со­ром

Концерт Нирнбершке опере пред 50 хиљада људи

на ауди­ци­ја за тру­бу на Кон­зер­ва­то­ри­ ју­му. Ја сам по­ло­жио ауди­ци­ју и при­ мљен сам на др­жав­ни Кон­зер­ва­то­ри­јум „Ри­хард Штра­ус” и на је­сен 2003. го­ди­ не пре­се­ли­ли смо се у Мин­хен. По за­вр­ шет­ку пост­ди­плом­ских сту­ди­ја Ива­на и ја оста­ли смо да жи­ви­мо и ра­ди­мо у Мин­хе­ну – ка­же Не­ма­ња не кри­ју­ћи за­ до­вољ­ство због та­кве од­лу­ке. Пре­ма ње­го­вим ре­чи­ма наш нај­по­

ta Gam­ba­ri­ni, Paul Ke­rek, Roy Har­gro­ve, Bob Mint­zer, Da­vid Ga­ret, Jo Coc­ker i dru­gi. Као гост сви­рам про­дук­ци­је и фе­сти­ва­ле са WDR, HR, SWR i Дре­зден­ском фил­хар­мо­ ни­јом, То­ри­но џез окре­стром, Нирн­бер­ шким сим­фо­ни­ча­ри­ма... Сви­рам мју­зи­кле у Нирн­бер­гу са Град­ском опе­ром, у Ре­ген­ сбур­гу са опер­ским са­ста­вом а стал­ни сам члан ор­ке­стра Герт­нер Пла­ца у Мин­хе­ну за по­тре­бе Мју­зи­кла – об­ја­шња­ва нам Не­ ма­ња ка­ко у прак­си из­гле­да по­сао сло­бод­ ног умет­ни­ка и то пр­вог тру­ба­ча ко­ме не не­до­ста­ју ан­га­жма­ни већ сло­бод­но вре­ме ко­је би про­во­дио са по­ро­ди­цом.

Оства­ре­ње сна

на Џез ака­де­ми­ји у Бер­ну. Он му пред­ ла­же да оде у Њу­јорк. – И та­ко по­чи­њу мо­ји, још од ра­ни­је пла­ни­ра­ни сно­ви, да се бли­же оства­ре­ њу. У то вре­ме је Ива­на хте­ла да се вра­ ти у Мин­хен а ја сам же­лео да идем на по­сле­ди­плом­ске сту­ди­је у Хо­лан­ди­ју или Њу­јорк. По­сле јед­не тур­не­је са Јо­ва­ ном Ма­љо­ко­ви­ћем , вра­ћа­ју­ћи се из Па­ ри­за, на­сту­пи­ли смо у Мин­хе­ну. Игром слу­ча­ја је сле­де­ћег ју­тра би­ла за­ка­за­

Чест сарадник познатог бенда Темптејшн

зна­ти­ји џез тру­бач Ду­шко Гој­ко­вић та­ ко­ђе жи­ви и ра­ди у Мин­хе­ну та­ко да му је у по­чет­ку био од ве­ли­ке ко­ри­сти и до дан-да­нас са­ра­ђу­ју, ка­ко на би­ни, та­ко и у при­ват­ном жи­во­ту. Наш са­го­вор­ник ис­ти­че да од са­мог по­чет­ка ра­ди као сло­бод­ни умет­ник и са­ра­ђу­је са мно­го ор­ке­ста­ра и бен­до­ва из Не­мач­ке, Швај­ цар­ске, Аустри­је и Ита­ли­је. – Ра­дим од са­мог по­чет­ка као сло­ бод­ни умет­ник и са­ра­ђу­јем са ве­ли­ким бро­јем ор­ке­ста­ра и бен­до­ва из Не­мач­ке, Швај­цар­ске, Аустри­је, Ита­ли­је… У пе­ри­ о­ду од 2003. го­ди­не до да­нас ра­дио сам и са­ра­ђи­вао као пр­ви тру­бач са ор­ке­стри­ма „Al Por­ci­no”, „Bobby Bur­ges”, „Thi­lo Wolf”, „Da­ni Fel­ber”, Ду­шко Гој­ко­вић, „Co­ne­xi­ on La­ti­na”, „SWR Bg Band”, „Swiss Army Or­ che­stra”, „Joe He­i­der”, „Da­vid Re­gan”, „Up Town Or­che­stra”, „Pe­pe Li­en­hard,Fink&Ste­in­ bach”... Два пута сам био на турнеји са гру­ пама „Temp­ta­ti­ons” i „Fo­ur Tops”. Свирам и са солистима као што су Cla­u­dio Ro­di­ti, Don Men­za, Pa­qu­i­to d` Ri­ve­ra, Lou Be­ga, Ro­ber­

Са фла­у­тист­ки­њом Ива­ном За­рић вен­ча­о се 2005. го­ди­не и има­ју два си­на, Да­ви­да и Мар­ка. Су­пру­га пре­да­је фла­у­ту у јед­ној шко­ли у Мин­хе­ну и бу­ду­ћи да је он стал­но на пу­ту бри­не о си­но­ви­ма. Ка­ да има­ју сло­бод­ног вре­ме­на дру­же се и пу­ту­ју. Дру­штво им је, ис­ти­че Не­ма­ња, мул­ти­на­ци­о­нал­но, има пу­но успе­шних Ср­ба у Мин­хе­ну са ко­ји­ма се дру­же, али ко­ле­га и при­ја­те­ља из мно­гих зе­ма­ља са ко­ји­ма се при­ват­но ви­ђа­ју. За са­да не­ка­ ко успе­ва­ју да ко­ор­ди­ни­ра­ју из­ме­ђу по­ сла, пу­то­ва­ња, и оба­ве­за око де­це. Не­ма­ ња ка­же да му се оства­рио сан. – Ја­ко смо срећ­ни што смо ов­де, мно­го су нам ве­ће мо­гућ­но­сти и има­ мо пер­спек­ти­ву у сва­ком по­гле­ду. Му­ зи­ча­ри­ма се по­го­то­во пру­жа­ју ве­ли­ке шан­се и мо­гућ­но­сти да сви­ра­ју са мно­ гим ве­ли­ким име­ни­ма, ра­зно­вр­сне му­ зич­ке жан­ро­ве и оно што ме­ни за са­да при­ја је­су пу­то­ва­ња. Мо­гу да ка­жем да сам оства­рио свој циљ, ма­да увек до­ла­ зе не­ка но­ва ис­ку­ше­ња и мо­гућ­но­сти. То је пред­ност по­сла ко­јим се ба­вим. Не­ма пу­но про­фе­си­ја где вам је рад­но ме­сто у Бер­ли­ну, сле­де­ћи пут је то Беч, па Ал­ жир, Мо­сква, Пе­кинг, Па­риз, Њу­јорк, Сент Мо­рис, То­ри­но, Праг, Ци­рих – ка­же Пи­ро­ ћа­нац Не­ма­ња Јо­ва­но­вић, пр­ви тру­бач у број­ним ор­ке­стри­ма и бен­до­ви­ма ши­ ром све­та за ко­га би се сло­бод­но мо­гла ис­ко­ри­сти­ти фра­за „свет­ско а на­ше“.


12

Д И М И Т РО В Г Р А Д

Број 166, 5. октобар 2012.

Уче­ни­ци Основ­не шко­ла „Хри­сто Бо­тев” ху­ма­ни­ за Деч­ју не­де­љу

Ак­ци­ја за по­моћ тринаестогодишњој Ан­дри­ја­ни Пр­ва сед­ми­ца ок­то­бра по­све­ће­на је нај­мла­ђи­ма, а Деч­ја не­де­ља се ове го­ ди­не обе­ле­жа­ва под сло­га­ном „Ра­сте­ мо као јед­но – бо­љи смо за­јед­но”. Као и ра­ни­јих го­ди­на у са­ли СО Ди­ми­тров­град одр­жа­на је све­ча­на сед­ни­ца Уче­нич­ког пар­ла­мен­та и Вр­шњач­ког ти­ма у при­су­ ству пред­став­ни­ка ло­кал­не са­мо­у­пра­ве. Ор­га­ни­зо­ва­не су и „Игре без гра­ни­ца”, тур­ни­ри у од­бој­ци, ко­шар­ци и фуд­ба­лу, крос за све основ­це, по­се­та пред­шко­ла­ ца основ­ној шко­ли, као и при­ред­ба до­ бро­до­шли­це за ђа­ке пр­ва­ке. Ипак, до­га­ ђај са нај­ве­ћим бро­јем уче­сни­ка, али и по­се­ти­ла­ца и по­сма­тра­ча, тра­ди­ци­о­нал­ но је ма­скен­бал за пред­школ­ске и уче­ни­ ке од пр­вог до че­твр­тог раз­ре­да основ­не шко­ле. Прин­це­зе, ве­шти­це и ви­ле, гу­са­ ри, ви­кин­зи, ју­на­ци из де­чи­јих и цр­та­них фил­мо­ва, про­де­фи­ло­ва­ли су у уто­рак по­ под­не глав­ном ули­цом Ди­ми­тров­гра­да,

пра­ће­ни ра­до­зна­лим по­гле­ди­ма и осме­ си­ма ро­ди­те­ља, ро­ђа­ка и при­ја­те­ља. На­ кон то­га су у дво­ри­шту основ­не шко­ле иза­бра­не и по три нај­ма­што­ви­ти­је и нај­ бо­ље ура­ђе­не ма­ске за сва­ки раз­ред, а и по­ред те­шке фи­нан­сиј­ске си­ту­а­ци­је, де­ца и ро­ди­те­љи су још јед­ном по­ка­за­ли да нам ма­ште не не­до­ста­је. У скла­ду са сло­га­ном Деч­је не­де­ ље, „Ра­сте­мо као јед­но – бо­љи смо за­ јед­но”, Основ­на шко­ла „Хри­сто Бо­тев” по­све­ти­ла је ово­го­ди­шњу де­чи­ју не­де­ љу ин­клу­зив­ном обра­зо­ва­њу, па су та­ко пред­став­ни­ци шко­ле 1. ок­то­бра по­се­ти­ ли Ан­дри­ја­ну Тон­чев из се­ла Же­љу­ша. Ан­дри­ја­на има 13 го­ди­на, иде у сед­ ми раз­ред и јед­на је од дво­је уче­ни­ка ди­ми­тров­град­ске шко­ле ко­ји има­ју па­ тро­на­жног на­став­ни­ка. С об­зи­ром на то да бо­лу­је од це­ре­брал­не па­ра­ли­зе то је би­ло нај­бо­ље ре­ше­ње да јој се шко­ла и

Директорка Катарина Симеонов поклања торбу Андријани

на­ста­ва учи­не до­ступ­ним. Пре до­ла­ска у Же­љу­шу, где жи­ви са оцем Сло­бо­да­ ном, Ан­дри­ја­на је жи­ве­ла у Бе­о­гра­ду. Ка­же да се та­мо од­лич­но сла­га­ла са на­ став­ни­ци­ма и има­ла до­бре дру­га­ре. – Во­лим да се дру­жим и сад ће ми би­ти дра­го да упо­знам но­ве дру­га­ре и но­ве на­став­ни­ке. До са­да сам по­ха­ђа­ ла ре­дов­ну шко­лу у Бе­о­гра­ду „Др Дра­ ган Хер­цог”. Оми­ље­ни пред­ме­ти су ми му­зич­ко и ли­ков­но, јер мно­го во­лим да цр­там и да пе­вам. Та­ко­ђе мно­го во­лим да чи­там и пи­шем. Во­ле­ла бих да имам ком­пју­тер, јер би ми би­ло лак­ше и што се ти­че шко­ле, а мо­гла бих да ко­му­ни­ци­рам са дру­га­ри­ца­ма из Бе­о­гра­да, са ко­ји­ма се са­да чу­јем те­ле­фо­ном – ка­же Ан­дри­ја­на. Ан­дри­ја­на са оцем жи­ви у ве­о­ма те­ шким усло­ви­ма. Отац, због оба­ве­за око

де­вој­чи­це не мо­же да ра­ди, та­ко да не­ ма­ју при­хо­де. Ди­рек­тор­ка шко­ле Ка­та­ри­ на Си­ме­о­нов и школ­ски пси­хо­лог Ани­та Мар­ков да­ро­ва­ле су но­вој уче­ни­ци опре­ му за шко­лу и скром­не по­кло­не са же­ љом да ње­но шко­ло­ва­ње бу­де успе­шно. У шко­ли је по­кре­ну­та ак­ци­ја за при­ку­ пља­ње сред­ста­ва за ку­по­ви­ну лап-то­па Ан­дри­ја­ни, ка­ко би јој уче­ње и жи­вот, а и ко­му­ни­ка­ци­ја са при­ја­те­љи­ма би­ли лак­ ши. Та­ко су за вре­ме ма­скен­ба­ла, ко­ји је у уто­рак ор­га­ни­зо­ван за уче­ни­ке од пр­ вог до че­твр­тог раз­ре­да, де­ца про­да­ва­ла бе­џе­ве, ко­је су са­ма из­ра­ди­ла, а при­ло­зи при­ку­пље­ни том при­ли­ком би­ће ис­ко­ри­ шће­ни за по­моћ Ан­дри­ја­ни. У ста­ри­јим раз­ре­ди­ма уче­ни­ци та­ко­ђе при­ку­пља­ју при­ло­ге за по­моћ ма­лој Ан­дри­ја­ни. Н. Сто­ја­но­вић

На­кон обу­ке иза­бра­но 16 по­пи­си­ва­ча

По­чео по­пис по­љо­при­вред­них га­здин­ста­ва По­сле ви­ше од по­ла ве­ка, од 1. ок­ то­бра до 15. де­цем­бра ове го­ди­не, у Ср­ би­ји се спро­во­ди по­пис по­љо­при­вре­де, чи­ме ће би­ти об­у­хва­ће­на сва по­љо­при­ вред­на га­здин­ства у зе­мљи. То­ком про­ шле не­де­ље у про­сто­ри­ја­ма еду­ка­тив­ но-обра­зов­ног цен­тра у спорт­ској ха­ли у Ди­ми­тров­гра­ду, за­вр­ше­на је пе­то­днев­ на обу­ка по­пи­си­ва­ча, ко­ју је во­ди­ла ре­ пу­блич­ки ин­струк­тор Сла­ви­ца Пав­ков. Пре­ма ње­ним ре­чи­ма, овај по­пис је ја­ко зна­ча­јан јер ће би­ти осно­ва за бу­ ду­ћи рад. – При­ку­пља­ју се ста­ти­стич­ки по­да­ ци, а ови по­да­ци ће се, по­ред оста­лог, ко­ри­сти­ти и за бу­ду­ће суб­вен­ци­је. Ка­ да за­вр­ши­мо по­пи­си­ва­ње и об­ра­ду по­ да­та­ка, ви­де­ће­мо чи­ме рас­по­ла­же­мо и шта је то што се код нас об­ра­ђу­је. Што се ти­че оп­шти­не Ди­ми­тров­град, пре­ма не­ким про­це­на­ма она има око 2.000 по­

љо­при­вед­них га­здин­ста­ва. За обу­ку по­ пи­си­ва­ча би­ла су ан­га­жо­ва­на 2 оп­штин­ ска ин­струк­то­ра и обу­ка је успе­шно за­вр­ше­на – ка­же Пав­ков. Од 17 при­ја­вље­них кан­ди­да­та за по­пи­си­ва­че, по­сле те­сти­ра­ња ода­бра­но је њих 16 ко­ји су ан­га­жо­ва­ни на по­пи­су. – Ак­ци­ја тра­је два и по ме­се­ца и на­ ши по­пи­си­ва­чи ће ићи на за­да­те адре­ се, јер смо из по­пи­са ста­нов­ни­штва из­ ву­кли на­ша по­тен­ци­јал­на га­здин­ства – ка­же Пав­ков. По­пис по­љо­при­вре­де ко­шта­ ће укуп­но 15 ми­ли­о­на евра. По­ло­ви­на сред­ста­ва обез­бе­ђе­на је из ЕУ, а оста­ло из др­жав­ног бу­џе­та – са­оп­ште­но је из Ре­пу­блич­ког за­во­да за ста­ти­сти­ку. У по­пи­су у Ср­би­ји ће уче­ство­ва­ ти 290 ре­пу­блич­ких и 1.200 оп­штин­ских ин­струк­то­ра и 7.300 по­пи­си­ва­ча. Ово је први де­таљ­ни по­пис по­љо­при­вред­них

га­здин­ста­ва по­сле 1960. го­ди­не. Њи­ме ће би­ти об­у­хва­ће­на сва по­љо­при­вред­на га­здин­ства ко­ја жи­ве у се­лу као и прав­на

ли­ца и пред­у­зет­ни­ци чи­ја је основ­на де­ лат­ност ба­вље­ње по­љо­при­вре­дом. Н. С.


Број 166, 5. октобар 2012.

К УЛТ УРА

13

Ис­пра­вља­ње исто­риј­ске не­прав­де пре­ма ве­чи­том ди­си­ден­ту из Пирота

Из­ло­жба о Дра­го­љу­бу Јо­ва­но­ви­ћу на Прав­ном фа­кул­те­ту Из­ло­жба по­све­ће­на Пи­ро­ћан­цу Дра­го­љу­бу Јо­ва­но­ви­ћу (1895-1977) по­ ли­ти­ча­ру, про­фе­со­ру и опо­зи­ци­о­на­ру, отво­ре­на је у по­не­де­љак 1. ок­то­бра на Прав­ном фа­кул­те­ту у Бе­о­гра­ду. По­став­ ку чи­не 42 пла­ка­та на ко­ји­ма се мо­гу ви­

де­ти спи­си и фо­то­гра­фи­је ко­је све­до­че о жи­во­ту и ра­ду Јо­ва­но­ви­ћа, про­фе­со­ра бе­о­град­ског Прав­ног фа­кул­те­та и но­ си­о­ца две док­тор­ске ти­ту­ле са Сор­бо­не. Пре­ма ре­чи­ма проф. др Јо­ви­це Тр­ку­ље по­ред из­ло­жбе, као део ши­рег про­јек­та,

ура­ђен је је­дан им­пре­си­ван ка­та­лог ко­ ји са­др­жи хро­но­ло­ги­ју жи­во­та и ства­ра­ ла­штва Дра­го­љу­ба Јо­ва­но­ви­ћа, а са­же­ так ка­та­ло­га је пре­ве­ден на ен­гле­ски и фран­цу­ски је­зик. – Део тог про­јек­та је и до­ку­мен­тар­на еми­си­ја РТС-а о Јо­ва­но­ви­ћу под на­зи­вом „Сло­бо­да од стра­ха”. Нај­зад, ка­та­лог са­ др­жи ДВД са аудио за­пи­сом тек­сто­ва ко­ји су об­ја­вље­ни у ка­та­ло­гу, као и све пла­ка­ те. Ка­та­лог, из­ло­жба и еми­си­ја об­у­хва­та­ју глав­не пе­ри­о­де у Дра­го­љу­бо­вом жи­во­ту, а по пр­ви пут су при­ка­за­не не­ке фо­то­гра­ фи­је из ње­го­вог жи­во­та – ка­же проф. др Тр­ку­ља и до­да­је да с об­зи­ром на то да је Јо­ва­но­вић 1946. го­ди­не због по­ли­тич­ких раз­ло­га ис­те­ран са Прав­ног фа­кул­те­та, ова из­ло­жба пред­ста­вља ис­пра­вља­ње исто­риј­ске не­прав­де. До­жи­вот­ни ди­си­дент Дра­го­љуб Јо­ ва­но­вић ро­ђен је 1895. го­ди­не у се­ лу Гњи­лан у си­ро­ма­шној по­ро­ди­ци као тре­ће од ше­сто­ро де­це. У Пи­ро­ту је за­ вр­шио основ­ну шко­лу и Гим­на­зи­ју и до кра­ја жи­во­та остао ве­зан за свој род­ни град, чак и ка­да Пи­ро­ћан­ци ни­су би­ли го­сто­љу­би­ви пре­ма ње­му. Због сво­јих по­ли­тич­ких уве­ре­ња и су­прот­ста­вља­ ња вла­сти­ма у за­тво­ру је про­вео 13 го­ ди­на у два ре­жи­ма и про­га­њан је из по­ ли­тич­ког и дру­штве­ног жи­во­та Ср­би­је.

По из­ла­ску на сло­бо­ду на­пу­сти­ли су га сви осим по­ро­ди­це и не­ко­ли­ко при­ја­те­ ља. На отва­ра­њу из­ло­жбе на Прав­ном фа­кул­те­ту у Бе­о­гра­ду ни­је би­ло пред­ став­ни­ка Оп­шти­не Пи­рот, а Пи­ро­ћан­це је пред­ста­вљао пу­бли­ци­ста То­ми­слав Г. Па­на­јо­то­вић, ко­ји је о Дра­го­љу­бу Јо­ва­ но­ви­ћу об­ја­вио се­ри­јал тек­сто­ва у ли­сту Сло­бо­да. Пре­ма ре­чи­ма проф. др Јо­ви­ це Тр­ку­ље по­сто­ји ини­ци­ја­ти­ва да по­ чет­ком но­вем­бра у Пи­ро­ту у при­су­ству уну­ка Ср­ђа­на Јо­ва­но­ви­ћа, бу­де отво­ре­ на из­ло­жба као и све­ча­ност по­све­ће­на Дра­го­љу­бу Јо­ва­но­ви­ћу. Б.Н.

Успех пи­рот­ских фо­то­гра­фа на на­ци­о­нал­ном так­ми­че­њу

Јо­ва­но­ви­ће­ва „Де­ца на тр­гу” осво­ји­ла пр­во ме­сто

Пи­рот­ски фо­то­гра­фи, чла­но­ви Фо­то клу­ба „Фо­к ус” из Пи­ро­та, на на­ци­о­нал­ ном так­ми­че­њу у ор­га­ни­за­ци­ји еми­ нент­ног ма­га­зи­на „PCPRESS” оства­ри­ ли су за­па­же­не ре­зул­та­те. Пр­во ме­с то на овом так­ми­че­њу за­у­зео је Ан­дреј Јо­ва­но­вић, док је ме­ђу де­сет нај­бо­љих ауто­ра још је­дан „фо­к у­со­вац” Иван Ћи­ рић. Ан­дреј је по­бед­нич­к у фо­то­гра­фи­ју под на­зи­вом „Де­ца на тр­г у” на­пра­вио на цен­трал­ном град­ском тр­г у у Пи­ро­ ту фо­то­гра­фи­шу­ћи ма­ли­ша­не ка­ко се игра­ју са мла­зо­ви­ма во­де на фон­та­ни. Струч­ни жи­ри је у обра­зло­же­њу сво­ је од­лу­ке из­ме­ђу оста­лог ре­као: – Жи­ вот, игра, по­крет, осмех и нео­до­љи­ви ше­шир чи­не тре­ну­так ко­ји је фо­то­граф ус­пео да ухва­ти спек­та­к у­лар­ним. Рад то­ли­ко оди­ше ра­до­шћу, али не оном на­ме­ште­ном за фо­то­гра­фи­са­ње, већ искре­ном жи­вот­ном ра­до­шћу. То је фо­то­гра­фи­ја ко­ју мо­же да на­пра­ви сва­ки фо­то-апа­рат, али не и сва­ки фо­ то­граф – на­во­ди се, из­ме­ђу оста­лог, у обра­зло­же­њу на­гра­де. 

Пре­ма ре­чи­ма ауто­ра, Ан­дре­ја Јо­ ва­но­ви­ћа, по­бед­нич­ка фо­то­гра­фи­ја је, као и ве­ћи­на ње­го­вих, на­ста­ла са­свим спон­та­но. – Тру­дим се да не сме­там и да не ста­јем на пут си­т у­а­ци­ја­ма ко­је ће се од­и­гра­ти, већ да бу­дем по­с ма­ трач. На­рав­но, мој су­бјек­тив­ни став је увек при­с у­тан, али „ре­жи­рам” сни­ мак од да­тих еле­ме­на­та, ва­ри­ра­ју­ћи свој угао по­с ма­тра­њ а, објек­тив, ка­ дар, тех­нич­ке аспек­те фо­то­гра­фи­је. Са­мим тим фо­то­гра­фи­ја из­гле­да ве­о ­ ма при­род­но, не­на­ме­ште­но и спон­та­ но. Ова­кви сним­ци оди­шу жи­во­том и то је оно че­му те­жим. Из­бе­га­вам би­ ло ка­кву об­ра­ду фо­то­гра­фи­је. Сма­ трам да је об­ра­да у „фо­то­шо­пу”, по­го­ то­во ако се при­ме­ћу­је, од­ли­чан на­чин да се по­ква­ри фо­то­гра­фи­ја. Ако се са овим пре­те­ру­је, што је да­нас чест слу­ чај ме­ђу но­вај­ли­ја­ма, то пред­с тва­ља крај­њи од­раз не­до­с тат­ка ме­ре и по­ ку­ша­ја да се од фо­то­гра­фи­је учи­ни не­ што са­свим дру­го, не­што што ви­ђа­мо

на те­ле­ви­зи­ји или у ча­со­пи­си­ма. По­ гре­шан узор - по­гре­шно про­т у­ма­чен. Фо­то­гра­фи­ја ко­ју сам сни­мио на тр­г у, у цен­тру Пи­ро­та, тре­ну­так је ко­ји се де­сио код нас, ко­ји не тре­ба да ли­чи на не­што дру­го, стра­но и „за­пад­но”,

већ да бу­де то што је­с те - ове­ко­ве­чен се­к унд из де­тињ­с тва град­ских ма­ли­ ша­на. То је оно због че­га сам ве­о­ма по­но­сан на ову фо­то­гра­фи­ју – искре­ ност – на­во­ди Јо­ва­но­вић. Б.Н.


К УЛТ УРА

14

Број 166, 5. октобар 2012.

Про­мо­ви­са­на збир­ка пе­са­ма де­се­то­го­ди­шњег Мом­чи­ла То­ши­ћа

Из ср­ца де­те­та до це­лог све­та Сне­жа­на Ма­нић „Му­дрост је вред­на, али не вре­ ди ако се не ко­ри­с ти” на­пи­сао је Мом­ чи­ло То­шић, уче­ник че­твр­тог раз­ре­да Основ­не шко­ле „8.сеп­тем­бар” и об­ја­ вио у сво­јој пр­вој збир­ци пе­са­ма „Из ср­ца де­те­та до це­лог све­та” у окви­ру сед­мог ци­к лу­са под на­зи­вом „Мо­мин тре­зор му­дро­с ти”. Мом­чи­ло је умео да ис­ко­ри­с ти сво­ју му­дрост и као ре­зул­ тат је до­шла ова пр­ва, али не и по­с лед­ ња збир­ка пе­са­ма ко­ја је про­мо­ви­са­на у уто­рак уве­че у окви­ру Деч­је не­де­ље у пре­пу­ном ре­с то­ра­ну Га­зе­ла. Збир­ка је ових да­на иза­шла из штам­пе у из­ да­њу Гра­фич­ко-из­да­вач­ког дру­штва „Пи-прес” и ако је су­ди­ти пре­ма ин­те­ ре­со­ва­њу пу­бли­ке ко­ја је при­с у­с тво­ва­ ла овој про­мо­ци­ји, на­ћи ће пут до мно­ го­број­них љу­би­те­ља по­е­зи­је. На књи­жев­ној ве­че­ри су, по­ред ауто­ра, го­во­ри­ли Дра­га­на Пе­јић Ран­ђе­ ло­вић ди­рек­тор ГИД „Пи-прес”, Мом­ чи­ло­ва учи­те­љи­ца Да­ни­је­ла Жив­ко­вић, про­фе­сор ен­гле­ског је­зи­ка Је­ле­на Ћи­ рић и Ива­на Ко­ста­ди­но­вић, уред­ник и лек­тор овог из­да­ња.

Пе­сме ис­кре­не као деч­ја ду­ша Пре­ма ре­чи­ма уред­ни­ка, збир­ка пе­ са­ма са сим­бо­лич­ним на­зи­вом „Из ср­ца

де­те­та до це­лог све­та” до­ла­зи из Мом­ чи­ло­вог ср­ца до свих нас. – Пе­сме су ла­га­не, ла­ке, чи­сте, ис­кре­ не и то­пле као што је деч­ја ду­ша, као што су ми­сли де­те­та. Пе­сме су угле­да­ле све­ тлост да­на, збир­ка је иза­шла из штам­пе а да књи­га ова­ко из­гле­да по­тру­ди­ли су се из­да­вач­ка ку­ћа „Пи-прес”, Је­ле­на Ћи­рић, лек­тор пе­са­ма на ен­гле­ском је­зи­ку, Дра­ ган Јо­цић и Вла­ди­мир Ман­чић, илу­стра­ то­ри, Го­ран Жи­кић тех­нич­ки уред­ник и ја као уред­ник и лек­тор овог из­да­ња – ка­ за­ла је Ива­на Ко­ста­ди­но­вић и об­ја­сни­ла да се збир­ка са­сто­ји из шест ци­клу­са пе­ са­ма а у сед­мом де­лу су об­ја­вље­не Мом­ чи­ло­ве му­дро­сти. О мо­ти­ви­ма да об­ја­ви збир­ку пе­са­ ма овог де­се­то­го­ди­шња­ка го­во­ри­ла је Дра­га­на Пе­јић Ран­ђе­ло­вић, ди­рек­ тор „Пи-пре­са” и том при­ли­ком ре­кла да је за ову из­да­вач­ку ку­ћу ве­ли­ка част и за­до­вољ­ство што су баш они об­ја­ви­ли Мом­чи­лов пр­ве­нац. – За­до­вољ­ство је на­ше а на­дам се и Мом­чи­ло­во што се ње­го­во ства­ра­ла­ штво на­шло ме­ђу ве­ли­ка­ни­ма по­пут Чи­ка Јо­ве Зма­ја, Ла­зе Ко­сти­ћа и Ми­ла­на Ра­ки­ћа чи­је смо збир­ке пе­са­ма об­ја­ви­ ли у то­ку ове го­ди­не. Ми смо на по­чет­ ку ба­вље­ња из­да­ва­штвом об­ја­вљи­ва­ ли пре­те­жно де­ла за­ви­чај­них ауто­ра, али ова­ко мла­дог ауто­ра до са­да ни­ смо има­ли. Пре­по­зна­ли смо вред­ност Мом­чи­ло­вих пе­са­ма а на­да­мо се и да

Фото: Горан Жикић

Препуна сала „Газела“

Пи­ше и на ен­гле­ском

У збир­ци пе­са­ма „Из ср­ца де­те­та до це­лог све­та” об­ја­вље­не су и че­ти­ри пе­сме ко­је је Мом­чи­ло на­пи­сао на ен­гле­ском је­зи­ку. Ње­го­ва про­фе­сор­ка ен­гле­ског је­зи­ ка, Је­ле­на Ћи­рић, ис­та­кла је да ни­је ла­ко пи­са­ти пе­сме на стра­ном је­зи­ку, али да је Мом­чи­ло то ви­ше не­го до­бро ура­дио. – Ње­го­ву пр­ву пе­сму сам про­чи­та­ла про­шле го­ди­не. Пра­ви­ли смо не­ке играч­ ке од ре­ци­кли­ра­ног ма­те­ри­ја­ла и он је на­пра­вио „Сун­ђер Бо­ба” и уз то је на­пи­сао пе­сму на ен­гле­ском је­зи­ку. Про­чи­тао је пред раз­ре­дом, на­ма се то до­па­ло и под­ ста­кли смо га да пи­ше да­ље. Ни­су ов­де са­мо на­ба­ца­не ре­чи ка­ко би би­ло ри­ме већ сва­ка ње­го­ва пе­сма има по­ру­ку – об­ја­сни­ла је Ћи­ри­ће­ва и ис­та­кла да је ове пе­сме Мом­чи­ло пи­сао ди­рект­но на ен­гле­ском је­зи­ку, од­но­сно, он је у гла­ви сми­ слио стих на ен­гле­ском је­зи­ку и сва­ки стих је јед­на це­ло­ви­та ми­сао.

И. Костадиновић, М. Тошић, Д. Живковић, Ј. Ћирић и Д. Пејић Ранђеловић

ће чи­та­о­ци ужи­ва­ти у њи­ма и да ће ова књи­га до­жи­ве­ти дру­го и тре­ће из­да­ње – ка­за­ла је Пе­јић Ран­ђе­ло­вић и из­ра­зи­ ла на­ду да ово не­ће би­ти је­ди­на Мом­ чи­ло­ва књи­га.

Захвал­ност родитељи­ма Мла­ди аутор по го­ди­на­ма, али ве­ ли­ки по ми­сли­ма и иде­ја­ма ко­је је пре­ то­чио у пе­сме, Мом­чи­ло То­шић, ни­је крио за­до­вољ­ство што је ње­го­во ства­ ра­ла­штво оку­пи­ло мно­го љу­ди, по­чев од ње­го­вих школ­ских дру­го­ва, пре­ко де­це из оста­лих шко­ла, ро­ђа­ка, при­ја­те­ ља и број­них љу­би­те­ља ле­пе ре­чи. – Ја се осе­ћам срећ­но, див­но, пре­ див­но... Ово је ис­пу­ње­ње мог сна а о че­му све са­њам на­пи­сао сам у пе­сми „Са­њам о...“ и то је мо­ја нај­о­ми­ље­ни­ја пе­сма. Мо­рам да ка­жем да ја пе­сме пи­ шем ла­ко. Ме­ни до­ла­зи ри­ма и ин­спи­ра­ ци­ја од­јед­ном, он­да по­ве­жем не­ко­ли­ко ри­ма у ми­са­о­ну це­ли­ну и то пре­то­чим у пе­сму. По­не­кад не­ко­ли­ко ми­ну­та раз­ ми­шљам, па сед­нем да за­пи­шем, не­ ка­да од­мах пи­шем. При­ме­ћу­јем ства­ ри око се­бе, љу­де, при­ро­ду... Они су ми ин­спи­ра­ци­ја и за­то имам шест раз­ли­чи­ тих ци­клу­са пе­са­ма – са по­себ­ним за­ до­вољ­ством је го­во­рио овај по мно­го че­му да­ро­ви­ти де­чак о свом ства­ра­ла­ штву, а ра­до се под­се­тио да се пр­ва ње­ го­ва пе­сма зо­ве „Пли­ша­ни Ми­ша” и да је ша­љи­вог ка­рак­те­ра. По­себ­ну за­хвал­ност што је ова збир­ ка пе­са­ма об­ја­вље­на, Мом­чи­ло ду­гу­је сво­јим ро­ди­те­љи­ма. То је, уоста­лом, на­ пи­сао у по­све­ти на по­чет­ку књи­ге. Мај­ ка Ни­на ка­же да Мом­чи­ло са ла­ко­ћом и јед­но­став­но пи­ше пе­сме и да је срећ­на што је оства­рен ње­гов сан а они као ро­ ди­те­љи су ту да му и на­да­ље пру­жа­ју по­др­шку.

Љу­би­мац оде­ље­ња Учи­те­љи­ца Да­ни­је­ла Жив­ко­вић пра­ти Мом­чи­лов рад од пр­вог раз­ре­да и о ње­му има са­мо ре­чи хва­ле. – Он је од­го­вор­но, ра­до­зна­ло, искре­ но де­те. Увек је по­ка­зи­вао ин­те­ре­со­ва­ње за све што ви­ди и чу­је и ни­ка­да се ни­је сти­део да пи­та све што га ин­те­ре­су­је. За шко­лу је био из­у­зет­но спре­ман а у дру­ га­ри­ма у оде­ље­њу је имао здра­ву и ја­ ку кон­ку­рен­ци­ју што је до­при­не­ло да се раз­ви­је ње­гов та­ле­нат оном бр­зи­ном ко­ ја му је при­ме­ре­на. Сви ми из IV-4 оде­ље­ ња сто­ји­мо иза Мо­ме, гу­ра­мо га на­пред и под­сти­че­мо да на­ста­ви са пи­са­њем јер то ра­ди из ср­ца – ис­та­кла је Мом­чи­ло­ва учи­те­љи­ца и до­да­ла да су сви у оде­ље­њу по­но­сни на ње­га, али да би и он тре­ба­ло да бу­де сре­ћан што има њих за дру­га­ре.

Школски другови читали песме

Пе­сме и му­дро­сти из пр­ве збир­ке пе­са­ма Мом­чи­ла То­ши­ћа „Из ср­ца де­ те­та до це­лог све­та” чи­та­ли су ње­го­ви дру­го­ви и дру­га­ри­це из IV-4 оде­ље­ња ОШ „8. сеп­тем­бар”. На кра­ју про­мо­ци­је су му уру­чи­ли при­год­не по­кло­не, књи­ гу „Лек­ци­је из по­е­зи­је” , у же­љи да му сва­ка на­ред­на књи­га бу­де још бо­ља, и ма­ке­те ауто­мо­би­ла јер су оне Мом­чи­ ло­ва ве­ли­ка страст. Ина­че, Мом­чи­ло, осим што пи­ше пе­сме, не раз­ли­ку­је се од сво­јих вр­шња­ка. Као и сва де­ца нај­ ви­ше во­ли да се игра а ка­да не пи­ше пе­ сме чи­та ро­ма­не, три­ло­ги­је, при­че, ба­ сне, бај­ке, и ту про­на­ла­зи ин­спи­ра­ци­ју за сво­је стваралaшт­во.


Број 166, 5. октобар 2012.

С П ОР Т

15

ОРК Пи­рот испод свог нивоа на првом гостовању у сезони

Сраман пораз рукометаша у Врању

У дру­гом ко­лу Дру­ге ли­ге, гру­па Мо­ра­ва, ко­је је од­и­гра­но про­те­к лог ви­кен­да, пи­рот­ски ру­ко­ме­та­ши по­ ра­же­ни су на го­с то­ва­њу у Вра­њу ре­ зул­та­том 34:23 (16:9). Ве­ли­к у раз­ли­к у ус­пе­ла је да на­пра­ви мла­да еки­па РК „Вра­ње 1957”, јер су на ову утак­ми­цу Пи­ро­ћан­ци от­пу­то­ва­ли са „скра­ће­ном клу­пом”. За ОРК Пи­рот ни­с у игра­ли по­ја­ча­ње Алек­сан­дар Па­в ло­вић, ис­ ку­сни Ду­шан Жив­ко­вић и по­вре­ђе­ни Ми­шел Го­гов, као и гол­ман Аца Јор­да­ нов. По­с ле овог по­ра­за Пи­ро­ћан­ци се тре­нут­но на­ла­зе на 5. ме­с ту на та­бе­ ли са 2 бо­да. Тре­нер Ни­ко­ла Ко­с тић у из­ја­ви за Пи­рот­ске но­ви­не ре­као је да ма­њ ак игра­ча ни­ка­ко не мо­же да бу­де оправ­да­ње за по­раз од 11 го­ло­ ва раз­ли­ке. – Ни­во од­го­вор­но­с ти игра­ча ко­ ји су на­с ту­пи­ли у овој утак­ми­ци ни­је био од­го­ва­ра­ју­ћи. Мла­да еки­па Вра­

ња је ус­пе­ла да нас по­бе­ди са 11 го­ ло­ва раз­ли­ке што је за нас бру­ка и сра­мо­та, без об­зи­ра на то што смо

игра­ли осла­бље­ни. Би­ло је тре­ну­та­ка ка­да смо успе­ва­ли и да се при­бли­жи­ мо на че­ти­ри раз­ли­ке, али он­да по­но­

ОРК Пирот

во по­чен­мо да пра­ви­мо по­чет­нич­ке гре­шке. У ти­му ни­је играо Аца Па­в ло­ вић јер он игра на двој­ну ре­ги­с тра­ци­ ју па је ове су­бо­те играо за Же­ле­зни­ чар ко­ји на­с ту­па у Су­пер ли­ги. Та­ко­ђе, ни­с у игра­ли ни Ду­шан Жив­ко­вић, Ми­ шел Го­гов, Мер­џа­нов, као ни Аца Јор­ да­нов. На овој утак­ми­ци ис­та­као се је­ди­но Ни­ко­ла Стан­ко­вић на по­зи­ци­ ји ле­вог кри­ла са 6 го­ло­ва. Оста­ли су игра­ли ис­пог свог ни­воа зна­њ а и спо­ соб­но­с ти. То што смо на та­бе­ли пе­ти не зна­чи мно­го, ло­ше је то што смо из­г у­би­ли са ве­ли­ком раз­ли­ком и што ће­мо мо­ра­ти да у су­сре­т у ка­да ми бу­ де­мо до­ма­ћи­ни, по­бе­ди­мо са 12 го­ло­ ва раз­ли­ке што ће би­ти до­с та те­шко – оце­нио је Ко­с тић. У сле­де­ћем ко­лу ко­је се игра овог ви­кен­да Пи­ро­ћан­ци до­че­к у­ју еки­пу „Мо­ра­ве” из Вла­ди­чи­ног Ха­на. М.В.

Ру­ко­ме­та­ши­це до­че­ку­ју кру­ше­вач­ки На­пре­дак У дру­гом ко­лу Пр­ве ли­ге, гру­па Ис­ ток, ко­је је на про­гра­му овог ви­кен­да, пи­рот­ске ру­ко­ме­та­ши­це са­ста­ју се са еки­пом „То­пли­ча­ни­на” из Про­ку­пља. Ова утак­ми­ца игра се на го­сту­ју­ћем те­ ре­ну, а у клу­бу ка­жу да су спрем­ни за по­бе­ду. Тре­нер Са­ша Пан­чић ис­ти­че да је ње­го­ва еки­па спрем­на за по­че­так так­ми­че­ња. – Ово је сам по­че­так пр­вен­ства и још пу­но то­га је за нас не­по­зна­ни­ца по­ го­то­во ка­да се ра­ди о са­ста­ви­ма еки­па ко­је уче­ству­ју у овом ран­гу так­ми­че­ња.

Углав­ном су се но­вим игра­чи­ца­ма по­ ја­ча­ле еки­пе ко­је су са­да упа­ле у Пр­ву ли­гу, јер гра­до­ви из ко­ји до­ла­зе има­ју ве­ли­ке ам­би­ци­је. Што се еки­пе „То­пли­ ча­нин” ти­че ми ће­мо игра­ти да по­бе­ди­ мо и са­мо је то за нас ва­жно – ре­као је Пан­чић. У пр­вом ко­лу Пи­ро­ћан­ке су би­ ле сло­бод­не јер је утак­ми­ца са еки­пом „На­прет­ка” из Кру­шев­ца ко­ја је тре­ба­ло да се игра у Спо­ртској дво­ра­ни Кеј про­ те­клог ви­кен­да от­ка­за­на. М.В.

Рукометашице Пирота спремне за почетак сезоне

КК Пи­рот у прат­њи по­ли­ци­је на­пу­стио Кња­же­вац

При­ја­тељ­ски су­срет пре­ки­нут због оп­ште ту­че Про­шлог пет­ка, 28. сеп­тем­бра КК Пи­ рот је у окви­ру при­пре­ма за пред­сто­је­ће пр­вен­ство го­сто­вао у Кња­жев­цу где је са исто­и­ме­ним клу­бом од­и­грао још јед­ну при­ја­тељ­ску и кон­трол­ну утак­ми­цу. Ме­ ђу­тим, су­срет је пре­ки­нут у тре­ћој че­твр­ ти­ни због оп­ште ту­че, а пи­рот­ски ко­шар­ ка­ши су у прат­њи по­ли­ци­је на­пу­сти­ли ха­лу и град. Пред­сед­ник КК Пи­рот, Бра­ ни­слав Ко­стић, обра­тио се до­пи­сом ко­ ме­са­ру так­ми­че­ња са на­ме­ром да се ста­ не на пут на­сил­нич­ком по­на­ша­њу игра­ча Кња­жев­ца, а за­тра­жио је и за­шти­ту ка­да КК Пи­рот го­сту­је у Кња­жев­цу. У са­оп­ште­њу КК Пи­рот пи­ше, из­ ме­ђу оста­лог и то да је као у утак­ми­

ци из ок­то­бра 2009. го­ди­не, ко­шар­каш Мла­ден Здрав­ко­вић, ина­че ре­кор­дер по бро­ју из­ре­че­них ка­зни у ли­ги, по­но­ во био глав­ни ви­нов­ник ин­ци­ден­та. Све се до­го­ди­ло у тре­ћој че­вр­ти­ни, при ми­ ни­мал­ном вођ­ству Пи­ро­ћа­на­ца. Та­да је Здрав­ко­вић нај­пре лак­том „за­ка­чио” пи­рот­ског пле­ја Вла­ди­сла­ва Ста­ни­са­ вље­ви­ћа, а за­тим, опет лак­том, уда­рио цен­тра Мла­де­на Гам­би­ро­жу, да би га убр­зо по­том уда­рио и у ли­це. Ка­да је кре­нуо да га уда­ри и гла­вом, Гам­би­ро­жа је ре­а­го­вао, та­ко­ђе, удар­цем, на­кон че­ га је на­ста­ла оп­шта гу­жва и ту­ча, у ко­јој је, пре­ма са­оп­ште­њу КК Пи­рот, ви­нов­ ник ту­че из­ву­као нај­де­бљи крај. Ме­ђу­

тим, не­спорт­ском по­на­ша­њу ни ту ни­је био крај. Ка­да су се пи­рот­ски ко­шар­ка­ ши по­ву­кли у свла­чи­о­ни­цу, Здрав­ко­вић је, овог пу­та са бра­том, до­шао на вра­ та свла­чи­о­ни­це и пре­тио Пи­ро­ћан­ци­ма. На кра­ју „при­ја­тељ­ског су­сре­та” ко­шар­ ка­ши Пи­ро­та су под по­ли­циј­ском прат­ њом ис­пра­ће­ни из Кња­жев­ца. Ина­че, се­зо­на 2012/2013. у Пр­вој му­шкој ре­ги­о­ нал­ној ли­ги, гру­па – Ис­ток, по­чи­ње овог ви­кен­да. У пр­вом ко­лу Пи­ро­ћан­ци ће на до­ма­ћем те­ре­ну до­че­ка­ти еки­пу „Мла­ дост” из За­је­ча­ра. Ова утак­ми­ца игра се у су­бо­ту у Спорт­ској дво­ра­ни Кеј са по­ чет­ком у 18 ча­со­ва. М.В.

По­ло­ви­чан успех Гим­на­зи­јал­ца у Маке­до­ни­ји Се­ни­ор­ке ЖКК „Гим­на­зи­ја­лац” су про­те­к лог ви­кен­да го­с то­ва­ ле ма­ке­дон­ском пр­во­ли­га­шу, еки­ пи „Клуб­ски” из Дел­че­ва са ко­јом су од­и­гра­ле два при­ја­тељ­ска ме­ ча. У су­бо­т у су до­ма­ће ко­шар­ка­ши­ це би­ле бо­ље и сла­ви­ле ре­зул­та­том 89:62, док су се Гим­на­зи­јал­ке ре­ ван­ши­ра­ле у не­де­љу са­в ла­дав­ши их ре­зул­та­том 83:68. У клу­бу ка­ж у да је у пла­ну и да се до по­чет­ка пр­ вен­с тва од­и­гра­ју кон­трол­не утак­ ми­це са еки­па­ма „Лев­ски” и „Сла­ ви­ја” из Со­фи­је. М.В.


С П ОР Т / ОМЛ А Д И Н С КЕ

16

Број 166, 5. октобар 2012.

Пироћанци поражени у Мрштанима минималним резултатом

Раднички поново без бодова у гостима Фудбалери Радничког нису успели да забележе победу ни на трећем гос­ товању ове сезоне. Они су прошлог ви­ кенда у Мрштанима поражени од екипе Моравца минималним резултатом и по­ ново су остали без бодова на страни који су неопходни уколико се жели у виши ранг такмичења. Гол који је одлучио по­ бедника постигао је Ђокић у 58. минуту. Бели су на овом сусрету наступили без

Николе Николића, Стефана Манојловића, Саше Митића и Милана Ставрића, а то­ ком меча повредили су се голман Ђурић и Спасић. Председник Радничког, Драган Ди­ митријевић, каже да је сусрет одлучио један потез. – Добро смо деловали на терену, пру­ жили смо солидну партију против домаће екипе која је скуп квалитетних индивиду­

алаца и не би било незаслужено да смо се у Пирот вратили са бодом. Као што се и очекивало одлучио је један потез. Систем који је добро функционисао пукао је након повреде Спасића у 50. ми­ нуту, њихов најбољи играч Трајковић се тада ослободио притиска и убрзо смо примили погодак. Ми смо, нажалост, пропустили не­ колико повољних прилика, а недовољ­

но концентрисани у завршници су били Ћирић, Манчић и при крају сусрета Ра­ досављевић. Велике заслуге за победу иду и њиховом голману који је блистао – каже Димитријевић. Раднички у недељу од 15.30 у дер­ бију кола дочекује водећи нишки Синђе­ лић. У пиротском српсколигашу очекују победу. Б.Н.

И Пи­рот део ак­ци­је „Сто хи­ља­да пе­сни­ка за про­ме­не”

По­е­зи­јом про­тив нар­ко­ма­ни­је

У ор­га­ни­за­ци­ји удру­же­ња „Пи­рот Е пу­бли­ка”, и по­др­шку Омла­дин­ског кул­ тур­ног цен­тра Пи­рот и До­ма кул­ту­ре из Ба­бу­шни­це у су­бо­ту 29. сеп­тем­бра одр­ жан је до­га­ђај под на­зи­вом „Сто хи­ља­да пе­сни­ка за про­ме­не”, чи­ја је те­ма би­ла бор­ба про­тив нар­ко­ма­ни­је. На­и­ме, „Пи­рот Е пу­бли­ка” је дру­ги пут заре­дом део ак­ци­је „Сто хи­ља­да пе­сни­ка за про­ме­не”, ко­ју је по­кре­нуо аме­рич­ки пе­ сник Мајкл Ро­тен­берг, са на­ме­ром да што ви­ше по­ет­ских ства­ра­ла­ца оку­пи око иде­је да се по­е­зи­јом мо­же ути­ца­ти на мно­ге не­ га­тив­не по­ја­ве и трен­до­ве у све­ту. У окви­ру пр­вог де­ла про­гра­ма, при­ сут­ни у про­сто­ри­ја­ма Омла­дин­ског кул­ тур­ног цен­тра у ха­ли Кеј има­ли су при­ ли­ке да чу­ју пе­сме пи­рот­ске омла­ди­не, као и сим­па­тич­не ста­ри­је да­ме ко­ја је сво­јим мла­да­лач­ким ду­хом до­при­не­ла све­оп­штем до­жи­вља­ју ве­че­ри. Нај­ве­ћи ути­сак оста­ви­ла је јед­на од аутор­ки, Ан­ дри­ја­на Спа­сов, ко­ја је сво­јом по­е­зи­јом ус­пе­ла да пре­не­се ту­гу ко­ју осе­ћа пре­ма осо­ба­ма ко­је су па­ле под ути­цај дро­ге. – Про­во­ди­ла сам вре­ме са љу­ди­ма

ЋОШАК ЗА ЋОШКАСТЕ Ње­га не­ће­мо ви­ше спо­ми­ња­ти

Пи­ше: Ка­та­ри­на Ви­дој­ко­вић III-4, Гим­на­зи­ја Пи­рот

И не знам шта бих вам ре­к ла. Шта же­ли­те зна­ти, или шта же­ли­те чу­ ти. Про­шло је не­ка­ко мно­го вре­ме­на. Она, про­ме­ни­ла се. Увек ка­да јој не­ до­с та­је – она ћу­ти. Не спо­ми­ње га ви­ ше. Не же­ли. И не­ће.  А срет­ну се че­с то. Као слу­чај­но, не­кад и на­мер­но. И мах­ не му у про­ла­зу. Али ње­не очи су ту­жне

ко­ји су ко­ри­сти­ли раз­не вр­сте дро­га и дру­ же­ње са њи­ма је ути­ца­ло на ме­не. Пе­сме ко­је сам про­чи­та­ла би­ле су ин­спи­ри­са­не тим љу­ди­ма, по­ку­ша­ла сам да „уђем”у њи­хо­ву ду­шу, да ви­дим ка­ко они по­сма­ тра­ју свет, и то је јед­но­став­но пре­шло из ме­не на па­пир – ка­за­ла је Алек­сан­дра. У дру­гом де­лу про­гра­ма, Со­ња Илић уз аси­стен­ци­ју Ма­је Мла­де­но­вић, обе чла­ни­це Драм­ске гру­пе До­ма кул­ту­ ре из Ба­бу­шни­це, из­ве­ла је мо­но­дра­ му „С ве­тром уз ли­це” ко­јом се освр­ну­ ла на му­зич­ку гру­пу „ЕКВ”, обо­га­ћу­ју­ћи је адап­та­ци­јом об­ја­вље­них ин­тер­вјуа и из­ја­ва у ме­ди­ји­ма, као и би­о­гра­фи­

ја­ма чла­но­ва бен­да. Те­ма­ти­ка је би­ла уско по­ве­за­на са бор­бом про­тив дро­ге и штет­но­сти овог об­ли­ка за­ви­сно­сти. Пред­сед­ник удру­же­ња „Пи­рот Е пу­ бли­ка”, Не­ма­ња Жив­ко­вић, ка­зао је за Пи­рот­ске но­ви­не да је за­до­во­љан ка­ко бро­јем пе­са­ма при­сти­глих на кон­курс, та­ко и за­ин­те­ре­со­ва­но­шћу гра­ђа­на за овај до­га­ђај, пр­вен­стве­но мла­дих. – Укуп­на ор­га­ни­за­ци­ја је бо­ља не­ го про­шле го­ди­не, а ово ве­че по­све­ти­ли смо кон­крет­но бор­би про­тив нар­ко­ма­ ни­је. Ина­че, на­ше удру­же­ње је не­дав­но про­сла­ви­ло пр­ви ро­ђен­дан и за­до­во­ љан сам по­стиг­ну­тим, с об­зи­ром на то

да нам је тек пр­ва го­ди­на и да нас је све­ га тро­је осно­ва­ло удру­же­ње. У ме­ђу­вре­ме­ну смо ус­пе­ли да укљу­чи­ мо ве­ли­ки број мла­дих у на­ше ак­тив­но­сти, са­да нас је три­де­се­так, од че­ка је по­ло­ви­на ак­тив­на на ско­ро сва­ком де­ша­ва­њу. Ове го­ди­не ре­а­ли­зо­ва­ли смо пет­на­е­стак про­ јеката, а ми­слим да то ни­је ура­ди­ло ни­јед­но дру­го удру­же­ње у Пи­ро­ту. Од­лу­чи­ли смо да се ба­ви­мо мла­ди­ма и еко­ло­ги­јом, ра­ди­мо на раз­во­ју и по­бољ­ша­њу жи­во­та у Пи­ро­ту, ка­ко би му се мла­ди вра­ћа­ли, а не бе­жа­ли из ње­га – ка­же Жив­ко­вић. С об­зи­ром на то да је Пи­рот про­гла­ шен „гра­дом по ме­ри де­це”, бор­ба про­ тив нар­ко­ма­ни­је, рад на пре­вен­ци­ји и спре­ча­ва­њу по­губ­них де­ло­ва­ња дро­га на ду­хов­ни и ин­те­лек­ту­ал­ни раз­вој мла­дих тре­ба­ло би да бу­де је­дан од при­о­ри­те­та по­је­ди­на­ца и омла­дин­ских ор­га­ни­за­ци­ја. На­жа­лост, овај до­га­ђај на­и­шао је на нешто сла­би­ји од­зив мла­дих не­го што би се ина­ че оче­ки­ва­ло, што ни­је по­раз, не­го је сво­ је­вр­сни под­стрек за на­ста­вак бор­бе. Ма­ша Игић IV-2 и Урош Ра­кић IV-1 Гим­на­зи­ја Пи­рот

и он­да ка­да се сме­је. У њој се пре­пли­ ћу ре­чи, ту­га, нео­с тва­ре­не же­ље. Тра­ жи пра­ве ре­чи ду­бо­ко у се­би, али не­ке ства­ри се јед­но­с тав­но пре­ћу­те. Јак ве­ тар ду­ва. Она сто­ји по­ред про­зо­ра, гр­ че­ћи пр­с те. И по­чи­ње ла­га­на ки­ша. Ка­ жу: „Спре­ма се олу­ја”. Не, она ни­ка­да ни­је во­ле­ла ки­шу. То там­но не­бо под­ се­ћа­ло би је на су­мо­ран дан и су­зе ко­ је је скри­ва­ла. Од­ма­к ла се од про­зо­ра. „Бр­зо се вра­ћам”. Тру­ди­ла се да одр­жи ми­ран тон гла­са док је у њој све ври­ шта­ло од бе­са. Ти­хо је отво­ри­ла вра­та со­бе, по­ла­ко узе­ла јак­ну и мир­но иза­ шла. Спу­с ти­ла се ла­га­но низ сте­пе­ни­це, а на ули­цу ис­тр­ча­ла у тр­к у. Скре­ну­ла у су­сед­ну ули­чи­цу, про­шла рас­кр­сни­цу и на­с та­ви­ла да­ље. Као да је је­два до­че­

ка­ла. Од ­јед­ном, осе­ти­ла се сло­бод­ном. За­пљу­снуо је та­лас хлад­ног ве­тра.  Ту­ гу или тај бес ко­ји се ства­рао по­к у­ша­ла је са­мо да иг­но­ри­ше. Да из­ба­ци, не­ка­ ко. Али уза­луд. Мо­ра­ла је да про­на­ђе на­чин. Од­ве­за­ла је ко­с у и пу­с ти­ла је да па­да низ ле­ђа. Тр­ча­ла је све бр­же и бр­же. Као да је не­ко ју­ри. Тр­ча­ла је у су­срет ве­тру. Свет око се­бе ни­је при­ ме­ћи­ва­ла. Др­ве­ће, љу­ди, трав­на­те по­ вр­ши­не, ули­це... све се сме­њи­ва­ло, а она је са­мо тр­ча­ла, на­пред. Же­ле­ла је да по­бег­не. Но­ге су је бо­ле­ле, али ни­је ма­ри­ла. Као да је ре­ше­ње про­бле­ма у тр­ча­њу. Још ма­ло,...го­во­ри­ла би се­би. Ни­је обра­ћа­ла па­жњу ни на гр­мља­ви­ ну. А ни­ка­да је ни­је во­ле­ла.  По­ла­ко је успо­ра­ва­ла, без ика­квог по­себ­ног раз­

ло­га. И он­да, ста­ла је. Но­ге су је и да­ ље бо­ле­ле, ми­ши­ћи све ја­че пул­си­ра­ ли, а бес не­при­мет­но не­ста­јао. И тек та­да, јед­на кап ки­ше па­да јој на усне. Сва­ка на­ред­на би­ла јој је све ве­ћа. Кап по кап и ви­ше се ни­је зна­ло где се пр­ва кап одва­ја­ла од на­ред­не. Хлад­не ка­пи ки­ше чи­ни­ле су оно што су­зе ни­с у мо­ гле. Па­да­ле су све ја­че и ја­че. Ква­си­ле ње­но ли­це, ко­с у и оде­ћу. Ки­ша је учи­ ни­ла сво­је, од­но­си­ла је бес, и ма­ло по ма­ло све се сми­ри­ло. Ко зна, мо­ж да би је по­звао под ки­шо­бран у да­не кад ки­ ша не пре­с та­је. Али она то ни­је же­ле­ла. Уста­ла је, пот­пу­но мо­кра, скло­ни­ла те­ шку ко­с у с ли­ца и кре­ну­ла на­зад. Олу­ ја је про­шла. А он? Ње­га не­ће­мо ви­ше спо­ми­ња­ти.


Број 166, 5. октобар 2012.

М А РКЕ Т И Н Г

17


ЧИТУље / оГлАСИ

18

нАЈЈеФТИнИЈА Погребна опрема Уз комПлеТнУ оПремУ:

николе Пашића 46

– – – –

бесплатан превоз бесплатне плакате до годину дана 20% попуст за израду споменика бесплатна читуља у Пиротским новинама

Тел. 010/327-186 i 724-117 моб. 061/61-222-16 Ваше читуље и мале огласе можете предати до среде у 12 часова у редакцији Пиротских новина у ТЦ „Гушевица“ на првом спрату, локал број 8.

мАлИ оГлАСИ Издајем једнособан ненамештен стан преко пута СУП­а. Тел. 064 4639706.

Продајем њиву површине 20 ари у бли­ зини Присјанског пута. Тел: 063/7757266

Продајем шеталицу розе боје, половна, мало коришћена. Тел. 062/80 26 368.

Продајем кућу у центру села Извор са економским зградама и плацем 16 ари Тел: 063/17 25 162

Продајем ауто седиште за бебу, полов­ но. Тел. 062/80 26 368. Продајем розе дечја колица, повољно, три положаја. Тел.062/80 26 368. Вршим услуге чувања и неге старих особа. Тел. 065 586 92 63. Продајем кућу 100 м од аутобуске ста­ нице у Пироту, новоградња 250м2 и плац 3 ара, вода и струја и камион 640Д-4 тоне исправан. Тел.347 691. Продајем приземну кућу са помоћном зградом у ул. С. владара бр.223. Површина зграда 100 м2 и плац 120м2. Тел. 069 19 44 606. Грчка – врло повољно продајем кућу на мору! Новоградња, потпуно оп­ ремљена, кључ у руке. Куповином постајете власник. Могућ договор око плаћања Тел. 064/­1694211 Повољно продајем јаја јапанске пре­ пелице. Тел. 062/28­36­84 Издајем намештен, једнособан стан у Нишу, поред Правног факултета Тел. 010 322 473

Продајем једнособан стан 38 метара квадратних у Пироту у улици Драгољуба Миленковића 11, пети спрат, без лифта и централног грејања. Цена повољна, по дого­ вору. Тел: 010/345101, 063/8348562 Продајем моторну тестеру „Долмар 111”. Тел: 063/8265796 Продајем стан 42 метра квадратна у згради иза Електродистрибуције. Тел: 064/55­76­757

Број 166, 5. октобар 2012.

Сећање 8.10.1995 – 8.10.2012.

Душанка Џунић Време пролази, а туга и бол за тобом су вечни Твоји најмилији супруг, ћерке, зетови, унуци и праунуци

ЕЛЕКТРОДИСТРИБУЦИЈА ПИРОТ

оБА Ве ШТе ЊА Електродистрибуција Пирот захваљује се на редовном измиривању уговор­ них обавеза. Молимо купце са дугом да измире своју обавезу по ОПОМЕНИ коју су примили. Купцима са већим износом дуга ЕПС једном годишње нуди могућност измирења дуга путем вансудског поравнања чак и до 9 месечних рата. Такође, ЕД Пирот позива купце власнике викендица да ће вршити обуставу испоруке електричне енергије купцима који до датума доспећа немају ДОСТА­ ВЉЕНА СТАЊА као и дуговање у викенд насељима. ЕД Пирот неће сносити штету због обуставе. А у периоду од 01-12. у месецу ЕД Пирот вршиће ОЧИТАВАЊЕ за утрошену електричну енергију у свим категоријама потрошње у граду и селима. Молимо купце да омогуће доступност до бројила нашим читачима како би смањили мо­ гуће примедбе или У ЗАКОНСКОМ РОКУ сами доставе стања. Отворен је посебан телефонски број 010-313-816 за пријем стања и примедби које се односе на све податке у обрачуну.

реГИСТроВАЊе корИСнИкА ИнТернеТ ПрезенТАЦИЈе ПД ЈУГоИСТок oд 28.3.2012 год. активирана НОВА ИНТЕРНЕТ ПРЕЗЕНТАЦИЈА ПД Југоисток на веб адреси: www.jugoistok.com i www.jugoistok.rs

Продајем воћњак, виноград и темељ викендице са подрумом у атару села Куманово. Тел: 064/3­199­144

I УСЛОВИ ЗА РЕГИСТРОВАЊЕ КОРИСНИКА

Продаје термо пећи, мало коришћене од 3,5 и 5 kW Тел: 069/14 51 587

2. Подносилац је РЕГИСТРОВАН КАО КУПАЦ ел.енергије,

Продајем ТА пећ Магнохром 6 КW. Тел: 061/1491111 Купујем кућу до 7.000 евра у ужем центру града. Тел. 064/537 53 42 На продају Лада – Нива 4X4 -1,7, бензин, плин, кука, 98. год. Тел:063/302­822

1. ПОДНЕТИ ЗАХТЕВ за регистрацију

3. Подносилац је закључио УГОВОР О ПРОДАЈИ ел.енергије. Корисник се не може регистровати за мерна места заједничке потрошње. Обрасци су доступни на шалтеру електродистрибуције и на интернет презентацији ПД Југоисток. Ваша Електродистрибуција


Фе љТо н

Број 166, 5. октобар 2012. зАВИЧАЈнА зрнЦА (147)

19

У ОКУ СВЕТА

Било село Средорек Барје Чифлик је настал после. Прво је село било у Средорек и зва­ ло се Средорек. А еве зашто се те­ ка звало. Расничка река је ишла до новомалско, а друга половина је­ дьн крак, је ишла према Костин мос, према новомалско, а друга полови­ на је ишла поред Бездьн за чивлич­ ку Меру, и Средорек је бил у среди­ ну као острво, и оба крака се спајали код Костин Мос. Леви крак је ишьл од Шевуљине њиве све до Заћину појату, има црвеница, и бил је јачи од десни крак. Никој не знаје колко је селото било големо и колко је на­ род имало. А са да ти причам како је това село уништено. Турски поре­ зници из Србију с коњи носили паре и теј паре су биле у злато. А у Ани­ ште је била турска кафана звана Ан. Из село Средорек била нека банда која је била повезана с кафеџију од Ан, кафеџија обавести одма бан­

ду. А тува поред кафану ту су биле и штале, там се крили. И убивали по­ резници и њини коњи; све закопу и губи се сваћи траг. И тека било мно­ го пу ти. И Турци почну да испитују куде нестањују порезници и паре. И једног дана дојду до закључак да нестањују у тија Ан, у туја кафану. И поставе заседу и увате банду. И они признају све што су радели. И питају ђи из које су село, куде се крију, кој њим помага. Они речу да су из Сре­ дорек и да ђи је село помагало и по­ бију – и мужје, и жене, и старци, и деца. Само су избегли смрт тија који се несу затекло у село. И тија што су остали, населе се куде је са Мацкова млекара , испод село и од њи поста­ не Барје Чивлик. Турци га крсте по барско место и направе чивлик.

Записао и приредио: Драгољуб Златковић

Ваша породична телевизија

СлУГА Млад слуга, стар просјак (српска) Чистећи друге, слуга се троши као сапун (малгашка) Ко жели да буде лоше послужен, нек држи много слугу (италијанска) Колико слугу, толико непријатеља (латинска) Поштене слуге су увек сиромашне (немачка) Нема вернијих слугу од адвоката: они нас свлаче до голе коже (немачка) Нема веће господе од господских слугу (руска) Ко ласка служавци, тражи нешто више од јела (руска) Слуга краља је краљ (јеврејска) Слугу ако поштујеш, боље слуша (пиротска)

Припремио: Д. Златковић


РАДОСНИЦА Пи­рот­ска из­да­вач­ка ку­ћа ме­ђу свет­ском ели­том

Пи-прес на сај­му књи­га у Франк­фур­ту

Гра­фич­ко из­да­вач­ко дру­штво „Пи прес” из Пи­ро­та уче­ство­ва­ће и ове го­ди­не на нај­ве­ћем европ­ском сај­му књи­га ко­ји се одр­жа­ва у Франк­фур­ту, у Не­мач­кој, од 10. до 14. ок­то­бра. На овом сај­му по­ред пи­рот­ске из­да­вач­ке ку­ће уче­ство­ва­ ће и број­ни нај­е­ми­нен­тни­ји из­да­ва­чи из Ср­би­је и це­лог све­та, па се пред­став­ни­ ци „Пи-пре­са” на­да­ју да ће ус­пе­ти да оства­ре са­рад­њу са по­зна­тим из­да­вач­ким ку­ћа­ма у Евро­пи. Ди­рек­тор­ка ГИД „Пи-прес” Дра­га­на Пе­јић Ран­ђе­ло­вић ка­же за Пи­рот­ске но­ви­не да је ово тре­ћи пут да ово из­да­вач­ко дру­штво уче­ству­је на овом пре­сти­жном сај­му књи­га. – Ово је нај­ве­ћи европ­ски са­јам књи­га на ко­ме уче­ству­ју нај­по­зна­ти­ји европ­ ске, али и свет­ске из­да­вач­ке ку­ће. Ово је тре­ћи пут ка­ко уче­ству­је­мо на овој ма­ ни­фе­ста­ци­ји и пу­но оче­ку­је­мо од овог сај­ма. Пре све­га, на­дам се да ће­мо ус­пе­ти да скло­пи­мо зна­чај­ни­је уго­во­ре са парт­не­ри­ма из Евро­пе. Та­ко­ђе, ми ће­мо по­се­ ти­о­ци­ма сај­ма по­ну­ди­ти и на­шу ле­пе­зу про­из­во­да. Ту пре све­га ми­слим на де­ чи­ји про­грам, од­но­сно на бу­квар, ба­сне, бај­ке, сли­ков­ни­це. Све су то про­из­во­ди ко­је ми са­ми пра­ви­мо „од по­чет­ка па до кра­ја” и оче­ку­јем да ће­мо за­хва­љу­ју­ћи овим про­из­во­ди­ма, кроз по­вољ­не уго­во­ре, ус­пе­ти да још ви­ше упо­сли­мо на­шу про­из­вод­њу – ис­ти­че Пе­јић Ран­ђе­ло­вић. М.В.

ПИРОЋАНКА

Цветни кутак

мејл за пи­та­ња и су­ге­сти­је: cvetnikutak010@gmail.com

Ди­фен­ба­хи­ја – соб­на ле­по­ти­ца Ви­ше­го­ди­шња ли­сно де­ко­ра­тив­на биљ­ка ко­ја је не­за­о­би­ла­зни украс ско­ро сва­ког до­ма. Име је до­би­ла по вр­тла­ру Ди­фен­ба­ху ко­ји је ра­дио у бо­та­нич­кој ба­шти у Бе­чу, а ка­сни­је и у цар­ској па­ла­ти. По­ти­че из Бра­зи­ла па јој за­то при­ја то­пли­ји ва­здух, та­ко да је иде­ал­на соб­ на тем­пе­ра­ту­ра од 20 до 24 сте­пе­на, а ни­жа од 15 сте­пе­ ни не при­ја биљ­ци. Ни­је пре­те­ра­но зах­тев­на за уз­га­ја­ ње и ја­ко ла­ко се адап­ти­ра на по­сто­је­ће усло­ве. Бит­но је да се не на­ла­зи у бли­зи­ни про­ма­је а ни ра­ди­ја­то­ра, да ни­је пре­те­ра­но за­ли­ве­на и да ни­је из­ло­же­на ди­рект­ ном сун­цу, али да има до­вољ­но све­тло­сти, та­ко да су по­год­не ис­точ­на или се­вер­на стра­на. Ли­сто­ви су ши­ро­

Сања Цветковић

ки, про­ша­ра­ни жу­тим ша­ра­ ма, бе­лом цр­том по сре­ди­ни ли­ста или жу­то-бе­лом бо­јом као на мер­ме­ру, па се раз­ли­ ку­је око 30 вр­ста. По­вре­ме­но вла­жним сун­ђе­ром бри­са­ти ли­сто­ве јер се са­ку­пља пра­ При­пре­ми­ла: ши­на, во­ли и вла­жан ва­здух, Ива­ на Ко­стић па јој при­ја и по­вре­ме­но оро­ ша­ва­ње. На про­ле­ће и ле­то се за­ли­ва во­дом 2 до 3 пу­ та не­дељ­но, зи­ми на 7 до 8 да­на, а при­хра­њу­је се на 3 до 4 не­де­ље. Ја­ко бр­зо ра­сте па је нео­п­ход­но пре­са­ђи­ ва­ње сва­ког про­ле­ћа у ве­ћу сак­си­ју. До­сти­же ви­си­ну од 40 до 120 цен­ти­ме­та­ра. Раз­мно­жа­ва се из­дан­ци­ма ко­ји се одва­ја­ју од ма­тич­не биљ­ке или ре­зни­ца­ма ду­жи­не 7 до 10 цен­ти­ме­та­ра ко­је се од­мах за­са­де у зе­мљу, за­ ли­ју и по­кри­ју нај­ло­ном ко­ји слу­жи за одр­жа­ва­ње по­ треб­не вла­ге. Гор­њи део ста­бла ко­ји има ли­сто­ве мо­же да се га­ји у во­ди као хи­дро-кул­ту­ра, мо­гу да се до­да­ ју и пер­ле и ка­мен­чи­ћи за де­ко­ра­ци­ју, је­ди­но је бит­но да се во­да че­шће ме­ња, јер не на­пре­ду­је у уста­ја­лој во­ ди. Углав­ном се га­ји због пре­ле­пих ли­сто­ва, али ста­ри­ ји при­мер­ци мо­гу и да цве­та­ју, ма­да је то ја­ко рет­ко у кућ­ним усло­ви­ма, али ни­је и не­мо­гу­ће, цвет је зе­лен са жу­тим туч­ком и под­се­ћа на цвет спа­ти­фи­лу­ма и ка­ ле. Вре­ме­ном од­ба­цу­је до­ње ли­сто­ве па ста­бло по­сле 3 до 5 го­ди­на из­гле­да из­ду­же­но са ја­ко ма­ло ли­сто­ва, па их тре­ба оре­за­ти и под­мла­ди­ти. Али опре­зно са овом биљ­ком, со­ко­ви са­др­же пу­но кал­ци­јум ок­са­ла­та, па у кон­так­ту са је­зи­ком и усти­ма до­ла­зи до ото­ка и смет­ њи у го­во­ру. За­то увек но­си­те ру­ка­ви­це ка­да оре­зу­је­ те биљ­ку. У сле­де­ћем бро­ју: Feng shui биљ­ке

Pirotske novine 166  

Pirotske novine broj 166 5. oktobar 2012.

Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you