Page 1

ПИРОТСКЕ ИНФОРМАТИВНЕ НОВИНЕ / БРОЈ 152/ ИЗЛАЗE ЈЕДНОМ НЕДЕЉНО

ГОДИНА V / ПЕТАК 1. ЈУН 2012. / ЦЕНА: 40 ДИНАРА

Стране 4-5

ХОТЕЛ СВЕ ВИШЕ ПРОПАДА Нема опасности од поплава Страна 6 ХОРИЗОНТ

Стране 10-11

Десет лекара у одборничким клупама

Страна 9

Тигар касни са доприносима

Фолклором Страна 3 промовишу Страна 7 Седам традицију пиротског самоубистава од почетка године краја ТЕМА

КУД Дукат


С ТАВ

2 ГОРЕ...

ОТВОРЕНО

Ново злато за Уроша

Уништено игралиште на Кеју Др­ве­не ку­ћи­це за де­цу и дру­ги ре­кви­ зи­ти за игру и од­мор на пи­рот­ском ке­ју пот­пу­но су де­мо­ли­ра­ни, и то са­мо 20 да­на на­кон што их је по­ста­вио Спорт­ски цен­тар. Ди­рек­тор Не­над Ђор­ђе­вић ре­као је да су пре два­де­се­так да­на за­вр­ши­ли об­но­ву деч­је трим ста­зе са но­вим клу­па­ма и ку­ћи­ ца­ма, сто­ло­ви­ма за шах и „ан­ти­стрес клу­ па­ма” на оба­ли ре­ке, али да је то по­но­во уни­ште­но. – Не знам ви­ше шта да ра­ди­мо, јер се већ че­твр­ти пут оно што об­но­ви­мо уни­ шта­ва – ка­зао је Ђор­ђе­вић. Он је на­вео да су уве­ли и та­ко­зва­не „зе­ле­не па­тро­ле” ко­је бри­ну о том уре­ђе­ ном де­лу, али да је „јед­но од ре­ше­ња да се ви­кен­дом по­ја­ча при­су­ство по­ли­ци­је”. Ђор­ђе­вић је ре­као да на тој деч­јој трим ста­зи код Ни­ша­ве го­то­во да не­ма ни­јед­ног од де­се­ти­не по­ста­вље­них ре­кви­зи­та ко­ји ни­је уни­штен. – Ки­да­не су љу­ља­шке и ба­ца­не у Ни­ ша­ву, вра­ти­ло код „Мо­ста љу­ба­ви”, иако за­бе­то­ни­ра­но у зе­мљу, на­шли смо иш­чу­ па­но и ба­че­но у ре­ку. Ло­мље­не су и па­ље­ не та­ра­би­це на ку­ћи­ца­ма на­ме­ње­ним нај­ мла­ђи­ма – ре­као је Ђор­ђе­вић. (Бе­та)

Пи­ше: Милош Видановић „Ју­че је го­во­рио јед­но, да­нас дру­ го, а су­тра??? Опа­сно је коц­ка­ти се са европ­ском бу­дућ­но­шћу Ср­би­је”. Си­ гур­но се се­ћа­те ове про­па­ганд­не по­ру­ ке. Њо­ме је пре­ко ма­лих екра­на Де­мо­ крат­ска стран­ка во­ди­ла из­бор­ни рат са Срп­ском на­пред­ном стран­ком по­ка­зу­ ју­ћи са­да­шњег пред­сед­ни­ка Ср­би­је у све­тлу дво­лич­но­сти и не­до­след­но­сти. Ових да­на, ме­ђу­тим, са­да већ бив­ши пред­сед­ник Ср­би­је, Бо­рис Та­дић, ус­ пео је не­ка­ко, у свој својоj по­ли­тич­кој му­дро­сти, да са­мо на при­ме­ру ове ре­ кла­ме сам се­би ско­чи у уста. На­и­ме, у М БЕ ЕН З ТА РА

...ДО­ЛЕ

Јуче једно, данас друго, а сутра?

ком ни­је мо­гу­ћа и то због то­га јер „се ра­ди о стран­ка­ма раз­ли­чи­тих по­ли­ ти­ка и ор­јен­та­ци­ја”. Ако се узме у об­ зир ње­го­ва, до са­да ви­ше пу­та из­ра­ же­на, по­ли­тич­ка „до­след­ност”, у игри је са­свим си­гур­но и ова оп­ци­ја. На кра­ ју кра­је­ва, та­ко је би­ло и пре че­ти­ри го­ди­не ка­да је за ми­ни­стра по­ли­ци­ је иза­бран се­кре­тар Сло­бо­да­на Ми­ло­ ше­ви­ћа. Уме­сто лу­стра­ци­је, по­ли­тич­ки пре­по­род до­жи­ве­ла је стран­ка про­тив ко­је се и Бо­рис Та­дић бо­рио уче­ству­ју­ ћи у срп­ској ок­то­бар­ској ре­во­лу­ци­ји. И ту опет, као у за­ча­ра­ном жу­том кру­гу, до­ла­зи­мо до исте про­па­ганд­не по­ру­ке - „Ју­че је го­во­рио јед­но, да­нас дру­го, а су­тра??? Опа­сно је коц­ка­ти се са европ­ ском бу­дућ­но­шћу Ср­би­је”. На кра­ју, оста­је поп­ту­но не­ја­сно ка­ко је члан­ство не­ка­да нај­ве­ће и нај­ ја­че стран­ке на овим про­сто­ри­ма по­ но­во стало иза ти­ма ко­ји је го­то­во на свим ни­во­и­ма до­жи­вео по­ли­тич­ки де­ бакл. Не­ја­сна је и иде­ја Де­мо­крат­ске стран­ке да се по­што-по­то са­чу­ва­ју фо­ те­ље и функ­ци­о­нер­ска ме­ста. Власт по сва­ку це­ну. Уме­сто да „ста­ну на лоп­ту” и му­дро про­це­не си­ту­а­ци­ју, де­мо­кра­ те, чи­ни се, по­но­во „не­за­др­жи­во ср­ ља­ју“ у про­паст. На­ста­ве ли овим пу­ тем, при­дру­жи­ће се уско­ро срп­ским ра­ди­ка­ли­ма, та­мо не­где иза по­ли­тич­ ке сце­не. У не­ком дру­гом фил­му, ка­ко би то ре­као до­след­ни Бо­рис.

КО

Урош Ми­јал­ко­вић, ка­ра­ти­ста Про­ле­те­ ра и ви­це­шам­пи­он Евро­пе, про­те­клог ви­ кен­да на фи­на­лу Ку­па Ср­би­је ко­је је одр­ жа­ну у Чач­ку, осво­јио је злат­ну ме­да­љу у ка­те­го­ри­ји мла­ ђих се­ни­о­ра и та­ко по­но­вио успех у се­ни­ор­ ској кон­ку­рен­ ци­ји бу­ду­ћи да је сла­вио и пре две не­де­ље на пе­том тра­ди­ци­ о­нал­ном Ку­пу по­ду­нав­ских зе­ ма­ља. Ни­ко­ла Жив­ко­вић је осво­јио брон­за­ ну ме­да­љу у кон­ку­рен­ци­ји ка­де­та, а Ду­шан Ка­ме­но­вић је по­ра­жен у че­тврт­фи­на­лу. Б.Н.

из­бор­ној но­ћи 20. ма­ја ка­да је већ би­ ло пот­пу­но си­гур­но да је овај „рат” за ње­га из­гу­бљен и ка­да је Де­мо­крат­ска стран­ка од свог осни­ва­ња па до да­ нас до­жи­ве­ла, пре­ма оце­на­ма мно­гих ана­ли­та­ча­ра, свој нај­ве­ћи по­ли­тич­ки фи­ја­ско, Бо­рис Та­дић на пи­та­ње но­ ви­на­ра о пре­ми­јер­ској фун­ци­ји ка­те­ го­рич­но је од­био ту мо­гућ­ност. Та­да је за број­не ТВ ста­ни­це све­ча­но из­ја­вио „Не, си­гур­но не­ћу би­ти но­ви пре­ми­ јер”. Ових да­на, ме­ђу­тим, Та­дић је ус­ пео да сам се­бе де­ман­ту­је, па је та­ко, ипак, ре­шио да сед­не у пре­ми­јер­ску фо­те­љу и да по­но­во пре­у­зме од­го­вор­ ност за суд­би­ну овог „ма­лог, али на­па­ ће­ног на­ро­да”. Не­ма шта, пот­пу­на до­ след­ност. По­ста­вља се пи­та­ње да ли и чла­но­ви ње­го­ве пар­ти­је са­да ми­сле о ње­му на исти на­чин по ко­ме су це­ни­ ли и са­да­шњег пред­сед­ни­ка - „Ју­че је го­во­рио јед­но, да­нас дру­го, а су­тра??? Опа­сно је коц­ка­ти се са европ­ском бу­ дућ­но­шћу Ср­би­је”. Ме­ђу­тим, по­ред овог пи­та­ња, са­ свим ја­сно и ле­ги­тим­но по­ста­вља се и још јед­но мно­го ва­жни­је, за нас обич­ не гра­ђа­не пре­суд­но, ре­кло би се пи­ та­ње жи­во­та и смр­ти. То је упра­во пи­та­ње бу­ду­ће ко­ал­ и­ци­је ко­ја би у на­ ред­ним да­ни­ма мо­гла да кро­ји срп­ску пар­ла­мен­тар­ну ка­пу. Да­кле, оно гла­си: Ка­ко ве­ро­ва­ти Та­ди­ћу ка­да ка­же да ко­ а­ли­ци­ја са Срп­ском на­пред­ном стран­

Број 152, 1. јун 2012.

Фото: Владан Ристић

Пиротске новине ТЦ „Гушевица” II спрат, локал бр. 8 Пирот • Оснивач и издавач: ИД „Кућа књиге” д.о.о. Ђерам 32 Пирот • Директор: Димитрије Видановић • Главни и одговорни уредник: Богољуб Најдановић • Редакција: Снежана Манић, Милош Видановић, Надежда Стојановић • Секретар редакције: Слађана Толић • Штампа: ГИД „Пи прес” Ђерам 32 Пирот • Рукописи се не враћају • Излази једном недељно • Телефони 010/312-510, 010/ 312-511 • Регистарски број јавног гласила NV 000110 • ISSN 18207499 • COBISS. SR-ID 147284748 www.pirotskenovine.rs • pirotskenovine@gmail.com


Број 152, 1. јун 2012.

У ЖИЖИ

Пиротској компанији недостају финансијска средства

Тигар касни са уплатом доприноса

Ком­па­ни­ја Ти­гар не­ко­ли­ко ме­се­ци уна­зад не упла­ћу­је до­при­но­се за­по­ сле­ни­ма. Пре­ма ре­чи­ма пред­сед­ни­ ка син­ди­ка­та и ру­ко­вод­с тва, по­с тиг­ нут је до­го­вор и про­на­ђе­но ре­ше­ње да за­по­с ле­ни не тр­пе док се про­блем не ре­ши, од­но­сно да са­ми пла­те здравствену услу­г у, а да им ком­па­ни­ ја у ро­к у од два да­на ре­фун­ди­ра тро­ шко­ве. Сло­бо­дан Пе­тро­вић, пред­сед­ни­к Са­мо­с тал­ног син­ди­ка­та у Ти­гру а.д. ка­ же да је до­био уве­ра­ва­ња да ће у нај­ кра­ћем ро­к у би­ти из­ми­ре­не све оба­ве­ зе на име до­при­но­са за здрав­с тве­но оси­г у­ра­ње. – По­с тиг­нут је до­го­вор да сва­ко од на­ших рад­ни­ка ко­ме књи­жи­ца ни­ је ове­ре­на, а има по­тре­бу за ле­кар­ ским пре­гле­дом, ин­тер­вен­ци­ју пла­ ти из свог џе­па, по­том до­не­се ра­чун у ка­дров­ску слу­жбу, а сред­с тва ће би­ти ре­фун­ди­ра­на у ро­к у од два да­на. На овај на­чин ће­мо пре­мо­с ти­ти ка­шње­ ње у упла­ћи­ва­њу до­при­но­са. Реч је о рад­ни­ци­ма ко­ји су на од­ре­ђе­но вре­ ме, а они ко­ји су у стал­ном рад­ном од­но­с у има­ју ове­ре­не здрав­с тве­не књи­жи­це до 30. ју­на. По­с ти­гли смо до­го­вор и ни­ко не­ће тр­пе­ти да не до­ би­је ле­кар­ску ин­тер­вен­ци­ју због не­ пла­ће­них до­при­но­са. При том тре­ба има­ти на уму да је по­с ло­да­вац ду­жан да од 1. ју­ла ре­дов­но упла­ћу­је до­при­ но­се, јер у про­тив­ном не­ће би­ти мо­г у­ ћа ис­пла­та за­ра­да – ис­ти­че Пе­тро­вић и до­да­је да се чи­не по­себ­ни на­по­ри за обез­бе­ђи­ва­ње фи­нан­сиј­ских сред­ ста­ва ка­ко би се одр­жао кон­ти­ну­и­тет у про­из­вод­њи и ре­дов­ност у обез­бе­ ђи­ва­њу пла­та. С дру­ге стра­не, из­вр­шни ди­рек­тор за ка­дро­ве у Ти­гру а.д. Ми­ли­во­је Ни­ ко­лић у пи­са­ној из­ја­ви за Пи­рот­ске но­ ви­не ре­као је да је основ­ни раз­лог за ка­ шње­ња у упла­ти до­при­но­са не­до­ста­так ли­квид­них сред­ста­ва.

– Би­ли смо при­мо­ра­ни да се из­ме­ђу из­ми­ри­ва­ња де­ла оба­ве­за пре­ма за­по­ сле­ни­ма и на­бав­ке си­ро­ви­на, од­но­сно сер­ви­си­ра­ња оба­ве­за пре­ма куп­ци­ма, опре­де­ли­мо за ово дру­го, али смо већ ус­по­ста­ви­ли кон­так­те са над­ле­жним ин­сти­ту­ци­ја­ма око ре­про­гра­ма ду­го­ ва због ка­шње­ња у ис­пла­ти до­при­но­ са – ка­же Ни­ко­лић и ука­зу­је на то да је ста­тус стал­но за­по­сле­них и оних ко­ји су ан­га­жо­ва­ни на од­ре­ђе­но вре­ме у Ти­гру, иден­ти­чан. – У пот­пу­но истом по­ло­жа­ју су обе ка­те­го­ри­је за­по­сле­них, а пе­ри­од њи­хо­ вог ан­га­жо­ва­ња за­ви­си од по­тре­ба про­ из­вод­ње, при че­му се пра­ва и оба­ве­зе за­по­сле­них на од­ре­ђе­но вре­ме оства­ру­ју сра­змер­но ду­жи­ни њи­хо­вог ан­га­жо­ва­ња – об­ја­шња­ва Ни­ко­лић и до­да­је да Ти­гар обез­бе­ђу­је свим за­по­сле­ни­ма сва пра­ ва из рад­ног од­но­са, ко­ја ни у че­му ни­су ума­ње­на, без об­зи­ра на укуп­ни ам­би­јент и по­твр­ђу­је да се тре­нут­ни про­бле­ми ко­ ји се од­но­се на ко­ри­шће­ње здрав­стве­не за­шти­те пре­ва­зи­ла­зе бр­зим по­вра­ћа­јем сред­ста­ва за­по­сле­ни­ма ко­ји су пла­ти­ли не­ке ви­до­ве за­шти­те.

Почео да ради нови скенер По­сле ин­ста­ли­ра­ња но­вог ске­не­ра у пи­рот­ској Бол­ни­ци, оба­вље­не обу­ке ка­ дро­ва ко­ји ће на ње­му ра­ди­ти и проб­ног ра­да, но­ви ске­нер је по­чео са ра­дом. У про­грам­ском де­лу, још увек тра­је обу­ка не­ких љу­ди, бу­ду­ћи да овај но­ви ске­нер пру­жа ве­ли­ке мо­гућ­но­сти, об­ја­шња­ва др Ра­до­ван Илић, ди­рек­тор бол­ни­це. – Ове го­ди­не нам се вра­ћа пр­ви спе­ ци­ја­ли­зант ко­ји, ина­че у Ни­шу ра­ди са­ мо­стал­но на ова­квом ске­не­ру и ко­ји је

био укљу­чен у проб­ни рад. Сле­де­ће го­ ди­не нам са спе­ци­ја­ли­за­ци­је до­ла­зи још јед­на док­тор­ка та­ко да оче­ку­је­мо да ће се по­бољ­ша­ти ква­ли­тет ди­јаг­но­сти­ке. Та­ко­ђе, у ју­ну ће би­ти одр­жан скуп ко­ јим ће пред­се­да­ва­ти струч­ња­ци са Кли­ ни­ке за ра­ди­о­ло­ги­ју Кли­нич­ког цен­тра у Ни­шу а у чи­јем ра­ду ће уче­ство­ва­ти и на­ши ра­ди­ол­ о­зи. На овом ску­пу ак­це­нат ће би­ти ста­вљен на ин­ди­ка­ци­о­на под­ руч­ја – ка­же др Илић и до­да­је да би све

– Слична ситуација је свуда у Пироту, а најмањи степен заштите имају радници који се повремено ангажују. Они махом нису обухваћени здравственом заштитом, већ се довијају на различите начине. Због тешких услова пословања значајан проценат фирми, од оних мало преосталих које раде, такође нередовно измирује своје обавезе. Чак и закони у овој области дозвољавају различита тумачења, које послодавци умеју да користе – истиче Николић. У Ти­гру оче­ку­ју да се си­ту­а­ ци­ја у вр­ло крат­ком вре­мен­ском пе­ри­ о­ду кон­со­ли­ду­је ре­а­ли­за­ци­јом кре­дит­ ног аран­жма­на у ви­си­ни од 6,7 ми­ли­о­на евра. Део сред­ста­ва у из­но­су од 2,7 ми­ ли­о­на евра би тре­ба­ло да уско­ро бу­ де рас­по­ло­жив, а до кра­ја сеп­тем­бра и пре­о­ста­ла 4 ми­ли­о­на. Пре­ма не­ким по­да­ци­ма, око 750 пред­у­зе­ћа у Ср­би­ји не упла­ћу­је до­при­ но­се. Ме­ђу не­пла­ти­ша­ма је нај­ви­ше при­ват­ни­ка, ма­да има и пред­у­зе­ћа ко­ја су по­сле не­у­спе­лих при­ва­ти­за­ци­ја у др­ жав­ном вла­сни­штву. Б. Нај­да­но­вић ово тре­ба­ло да до­при­не­се по­бољ­ша­њу ква­ли­те­та ра­да у пру­жа­њу здрав­стве­ них услу­га па­ци­јен­ти­ма. Пре­ма ње­го­вим ре­чи­ма, да би се спре­чи­ло да од­јед­ном на пре­глед ске­ не­ром бу­де упу­ћен ве­ли­ки број па­ци­је­ на­та у бол­ни­ци су до­не­ли Пра­вил­ник о то­ме ка­да и под ко­јим усло­ви­ма се па­ ци­јент упу­ћу­је на ова­кав пре­глед. Овај пра­вил­ник, по­ред оста­лог, под­ра­зу­ме­ва да упут за ске­нер иде пре­ко спе­ци­ја­ли­ стич­ких слу­жби Оп­ште бол­ни­це. С.М.

3 Ко­ри­дор 10 Пред­у­зе­ће „Ко­ри­до­ри Ср­би­је”, у че­твр­так 24. ма­ја, ор­га­ни­зо­ва­ло је у згра­ди Вла­де Ср­би­је јав­но отва­ра­ње тех­нич­ког де­ла по­ну­да за из­бор нај­по­ вољ­ни­јег из­во­ђа­ча ра­до­ва за из­град­ њу де­о­ни­це Чи­флик – Пи­рот (Ис­ток), на ауто­пу­ту Е80, из­ме­ђу Ни­ша и бу­гар­ ске гра­ни­це. За из­град­њу по­ме­ну­те де­он­ и­це Ко­ри­до­ра 10 при­сти­гло је 25 по­ну­да, од то­га 15 за ЛОТ 1 и 10 за ЛОТ 2, а по­ ну­ђа­чи су из Тур­ске, Грч­ке, Ки­не, Ита­ ли­је, Че­шке, Хр­ват­ске, Бу­гар­ске и дру­ гих зе­ма­ља. Ти­ме се мо­же на­ја­ви­ти по­че­так из­град­ње и по­след­ње пре­о­ ста­ле де­о­ни­це ис­точ­ног кра­ка Ко­ри­до­ ра 10 на ауто­пу­ту Е80, на ко­јој до са­да ни­су за­по­че­ти ра­до­ви, а ко­ји ће би­ти по­кре­ну­ти то­ком гра­ђе­вин­ске се­зо­не 2012. го­ди­не. Из­град­ња ауто­пу­та Е80, де­о­ни­ца Чи­флик - Пи­рот (Ис­ток), укуп­ не ду­жи­не 28,7 ки­ло­ме­та­ра, са­сто­ји се од два ЛОТ-а. ЛОТ 1 чи­не тра­са и мо­ сто­ви на сек­то­ру Чи­флик - Ста­ни­че­ње, а ЛОТ 2 тра­са, мо­сто­ви и ту­не­ли на сек­ то­ру Ста­ни­че­ње - Пи­рот (ис­ток), пе­тља Пи­рот За­пад, ту­нел Со­пот при­бли­жне ду­жи­не 185 ме­та­ра и ту­нел Сар­лах при­бли­жне ду­жи­не 477 ме­та­ра. Рок за из­во­ђе­ње ра­до­ва је 730 да­на за сва­ки од ЛОТ-ова. Б.Н.

Фе­сти­вал Са­вез глу­вих и на­глу­вих Ср­би­ је у су­бо­ту 2. ју­на, под по­кро­ви­тељ­ ством Ми­ни­стар­ства ра­да и со­ци­јал­ не по­ли­ти­ке, ор­га­ни­зу­је 36. Фе­сти­вал драм­ско-пан­то­мим­ских оства­ре­ња и мо­дер­них ига­ра глу­вих и на­глу­вих Ср­би­је. У окви­ру Фе­сти­ва­ла, чи­ји је до­ма­ћин Ме­ђу­оп­штин­ска ор­га­ни­за­ ци­ја глу­вих и на­глу­вих Пи­рот, у 11 ча­ со­ва на Тр­гу ис­пред До­ма кул­ту­ре, би­ ће ор­га­ни­зо­ва­на про­мо­ци­ја срп­ског зна­ков­ног је­зи­ка, а цен­трал­на ма­ни­ фе­ста­ци­ја ће се одр­жа­ти у сали До­ма кул­ту­ре са по­чет­ком у 13 ча­со­ва, а на њо­ј ће на­сту­пи­ти КУД Глу­вих и на­глу­ вих Ср­би­је. Б.Н.

НА­ЛИЧ­ЈЕ Од 23. до 29. маја на те­ри­то­ри­ји Пи­рот­ ског управ­ног окру­га до­го­ди­ла се: –– једна са­о­бра­ћај­на не­згода са материјалном штетом –– један пожар (По­да­ци По­ли­циј­ске упра­ве Пи­рот)


АКТУЕЛНО

4

Број 152, 1. јун 2012.

Репортер Пиротских новина у Хотелу „Пирот”, две и по године након затварања

ХОТЕЛ СВЕ ВИШЕ ПРОПАДА

Унутрашњост објекта који је био централно место за прославе Пироћанаца, данас је руина. Вода капље на све стране, са зидова отпада малтер, мирис мемле пуни ноздрве, а на итисону у Свечаној сали никле су и печурке. Ми­лош Ви­да­но­вић Не­ка­да цен­тар град­ских де­ша­ва­ ња, Хо­тел Пи­рот ко­ји се на­ла­зи у стро­гом цен­тру да­нас по­ла­ко про­па­да на­о­чи­глед др­жа­ве. Иако спољ­на фа­са­да на пр­ви по­ глед не от­кри­ва пра­во ста­ње у ко­ме се на­ла­зи Хо­тел, пот­пу­на сли­ка до­би­ја се ка­да се оби­ђе уну­тра­шњост хо­те­ла. Ре­ пор­тер Пи­рот­ских но­ви­на до­био је до­зво­ лу од Аген­ци­је за при­ва­ти­за­ци­ју да, две го­ди­не на­кон ста­вља­ња ка­тан­ца, поново отво­ри вра­та хо­те­ла.

Ни­кле пе­чур­ке у Све­ча­ној са­ли Већ од са­мог ула­за у све­ча­ну са­лу зна­ци про­па­да­ња ја­сно су ви­дљи­ви. Во­ да је сву­да, а ми­рис ме­мле и уста­ја­лог ва­зду­ха пре­пла­вљу­је но­здр­ве. Обил­не ки­ше по­след­њих да­на сти­ гле су и до Све­ча­не са­ле у ко­јој је ве­ли­ки број Пи­ро­ћа­на­ца про­сла­вља­o вен­ча­ње, од­ла­зак у вој­ску, но­ве го­ди­не. На цр­ве­ ном ити­со­ну ши­ри се буђ, а ра­сту и пе­ чур­ке. Са пла­фо­на ви­се па­нел пло­че, а

Фото: Владан Ристић Репортер ПН у Свечаној сали

не­за­шти­ће­ни сто­ли­це и сто­ло­ви на­та­па­ ју се ки­шни­цом ко­ја се про­би­ја са свих стра­на. Као у аква­ри­ју­му. Је­зи­ву ти­ши­ ну је­ди­но на­ру­ша­ва звук во­де ко­ја ка­ пље и цу­ри на све стра­не. У про­сто­ри­ ји у ко­јој је не­ка­да припре­ма­на хра­на за сто­ти­не го­сти­ју, си­ту­а­ци­ја је још го­ ра. Из фри­те­за цу­ри зеј­тин, а ту су још и бу­ри­ћи пуни тур­ши­је и ки­се­лог ку­пу­са, по­то­пље­ни сла­ни­ци, гај­бе са фла­ша­ма. По­ред та­њи­ра ко­ји су на­сла­га­ни на пра­ шња­вим по­ли­ца­ма, сто­је и ча­ше, фла­ ше и оста­ли ин­вен­тар. Све то осу­ђе­но

на про­паст. И ов­де, на­рав­но, са пла­фо­ на цу­ри во­да, а по­ла­ко па­да и пла­стич­ на лам­пе­ри­ја. У са­мом хо­те­лу нај­бо­ље је про­шла са­ла у ко­јој се на­ла­зи ре­цеп­ци­ја и апе­ри­тив бар. Вла­ге ов­де не­ма, али је и то оста­вље­но да про­па­да. Ком­пју­тер, факс, кљу­че­ви од со­ба, уве­ле биљ­ке, све го­во­ри да ов­де одав­но не­ма ни­ко­га. По­след­њи за­ку­пац оти­шао је де­цем­бра 2009. го­ди­не. Си­ту­а­ци­ја на ме­ђу­спра­ту ни­је ни­шта бо­ља. Због пу­ца­ња це­ви и ов­де има до­ста вла­ге. Грил са­ла и ТВ са­ ла са­да су са­мо ру­и­ни­ра­не про­сто­ри­је.

Ме­ђу­тим, ко­ли­ко је хо­тел про­ пао, нај­бо­ље се ви­ди ка­да се кре­не на спрат – ка со­ба­ма. И ов­де је цр­ве­ни ити­сон по­с тао прак­тич­но бео од кре­ ча и мал­те­ра ко­ји су от­па­ли са зи­до­ ва и пла­фо­на. Зна­ци вла­ге су сву­да, а у по­је­ди­ним со­ба­ма во­да не ка­пље са пла­фо­на, већ цу­ри. На зи­до­ви­ма ход­ни­ка ста­ре фо­то­гра­фи­је Пи­ро­та про­па­да­ју. Има их око 50. Раз­ба­ца­ни кре­ве­ти, ће­бад на све стра­не, бу­ђа­ ва по­с те­љи­на, раз­би­је­ни про­зо­ри, ис­ кри­в ље­на сто­ла­ри­ја. У со­би 417 цу­ри во­да са пла­фо­на, ту, од­мах, на ула­зу у со­бу. Мал­тер је ов­де от­пао до бе­то­на. Ова­ко да­нас из­гле­да ме­с то ко­је је ге­

Из­гра­ђен 1974. го­ди­не

Унутрашњост једног од апартмана

Хо­тел Пи­рот из­гра­ђен је 1974, а по­чео је са ра­дом две го­ди­не ка­сни­је. У по­чет­ку имао је ста­ тус уго­сти­тељ­ског обје­ка­та са три зве­зди­це. Тек не­где кра­јем де­ ве­де­се­тих хо­те­лу је сма­њен број зве­зди­ца. Ина­че, у са­мом хо­те­ лу има 88 со­ба са 175 ле­жа­је­ва. Ту су и два апарт­ма­на, ТВ са­ла, грил са­ла, бан­кет са­ла и ве­ли­ка све­ча­ на са­ла ко­ја је у нај­бо­љим да­ни­ма при­ма­ла чак 500 осо­ба.


Број 152, 1. јун 2012.

не­ра­ци­ја­ма Пи­ро­ћа­на­ца у нај­леп­шој успо­ме­ни.

Аген­ци­ја: По­ве­ри­о­ци ко­че про­да­ју Хо­тел Пи­рот на­ла­зи се у сте­ча­ју од фе­бру­а­ра 2008. го­ди­не и од та­да је би­ ло око 10 по­ку­ша­ја да се про­на­ђе ку­пац. По­ве­ре­ник сте­чај­ног управ­ни­ка Аген­ ци­је за при­ва­ти­за­ци­ју за УТП Ср­би­ја у сте­ча­ју, Ду­шан­ка Ћет­ко­вић, у из­ја­ ви за Пи­рот­ске но­ви­не ка­же да је згра­ да са­мог хо­те­ла би­ла про­це­ње­на на 284.702.470 ди­на­ра. – То је гру­бо ре­че­но око 2,8 ми­ли­ о­на евра. То је ли­кви­да­ци­о­на, од­но­ сно про­це­ње­на вред­ност хо­те­ла. По

Зе­мљи­ште оп­штин­ско Иако се Хо­тел Пи­рот на­ла­зи у са­мом цен­тру гра­да, зе­мљи­ште на ко­ме је из­гра­ђен не при­па­да хо­те­лу већ је то вла­сни­штво оп­ шти­не Пи­рот. – Зе­мљи­ште не при­па­да хо­ те­лу Пи­рот. То је град­ско гра­ђе­ вин­ско зе­мљи­ште и при­па­да оп­ шти­ни Пи­рот. Онај ко ку­пу­је хо­тел Пи­рот ку­пу­је са­мо згра­ду не и зе­ мљи­ште. Ку­пац ће има­ти са­мо упо­треб­ну до­зво­лу за ко­ри­шће­ње зе­мљи­шта, не и са­мо зе­мљи­ште. И то тре­ба да бу­де ја­сно и по­ве­ри­ о­ци­ма – ис­ти­че Ћет­ко­ви­ће­ва.

АКТУЕЛНО За­ко­ну о сте­ча­ју по­чет­на це­на при­ ли­ком пр­ве ли­ци­та­ци­је би­ла је око 50 од­с то од про­це­ње­не вред­но­с ти имо­ ви­не. Ме­ђу­тим, та це­на од 1,4 ми­ли­ о­на евра ни­је па­ла због то­га што је над Хо­те­лом Пи­рот упи­са­на хи­по­те­ ка од стра­не рад­ни­ка ко­ји су та­ко по­ ста­ли по­ве­ри­о­ци. С об­зи­ром на то да се они ни­с у сло­жи­ли да се иде ис­под це­не ко­ја је ис­под 50 од­с то од укуп­ не про­це­ње­не вред­но­с ти и да­нас Хо­ тел Пи­рот ни­је про­дат. Јер по За­ко­ну о сте­ча­ју уко­ли­ко по­с то­ји хи­по­те­ка, хи­ по­те­кар­ни по­ве­ри­лац се из­ја­шња­ва и да­је са­гла­сност на це­ну уко­ли­ко је она ис­под 50 од­с то од про­це­ње­не вред­но­ сти. По­ве­ри­о­ци, од­но­сно рад­ни­ци Хо­ те­ла, ни­с у хте­ли да иду ис­под те це­ не иако је би­ло по­ну­да и озбиљ­них ку­па­ца. Упра­во због то­га овај хо­тел још увек ни­је про­дат. Ина­че, у хо­те­ лу не­ма стру­је, ни во­де, не­ма гре­ја­њ а и ни­ко га не одр­жа­ва, јер не­ма ни за­ по­с ле­них рад­ни­ка. Због то­га је у ја­ко ло­шем ста­њу. Упра­во због то­га се на­ дам да ће по­ве­ри­о­ци, од­но­сно рад­ни­ ци схва­ти­ти ко­ли­ко је нео­п­ход­но да се хо­тел што пре про­да. Хо­тел сва­ког да­ на све ви­ше про­па­да, а са тим му па­да и це­на – на­во­ди Ћет­ко­ви­ће­ва.

У ју­ну још јед­на про­да­ја Пре­ма ње­ним ре­чи­ма до кра­ја ју­на пред­ви­ђен је још је­дан по­ку­шај про­да­је Хо­те­ла Пи­рот. – Ми ће­мо ју­на ићи на још јед­ну про­да­ју и то је став Аген­ци­је за при­ва­ти­ за­ци­ју. Та про­да­ја ће би­ти оба­вље­на ме­ то­дом не­по­сред­не по­год­бе и би­ће јав­ на. За­ин­те­ре­со­ва­ни куп­ци мо­ћи ће да до­ста­ве сво­је по­ну­де по об­ја­вљи­ва­њу огла­са. Уко­ли­ко ви­си­на по­ну­ђе­не це­не по­но­во бу­де ис­под 50 од­сто, мо­ра­ће да се да на са­гла­сност по­ве­ри­о­ци­ма. Ако не­ко по­ну­ди тих 1,4 ми­ли­он­ а евра Хо­тел ће би­ти про­дат. За са­да по­ве­ри­о­ци ко­че све. Ина­че, ка­да би се хо­тел про­дао бу­ ду­ћи вла­сник мо­рао би у адап­та­ци­ју да уло­жи бар 1,5 ми­ли­о­на евра. Са­ма згра­ да је у ја­ко ло­шем ста­њу, уоста­лом као и све со­бе. Ку­пац ће мо­ра­ти да ком­плет­ но ура­ди ин­ста­ла­ци­је, на­ме­штај, зи­до­ ве, пла­фо­не, ку­хи­њу. Та­мо тре­нут­но не­

5

Рецепција

Кухиња

ма ни­чег што има упо­треб­ну вред­ност ко­ју би мо­гао тај но­ви ку­пац да ис­ко­ри­ сти – на­во­ди она.

Од­бор по­ве­ри­ла­ца од­би­јао куп­це С дру­ге стра­не, је­дан од по­ве­ри­ла­ ца, бив­ши рад­ник, Го­ран Ко­стић, ко­ме по осно­ву пла­та али и дру­гих оба­ве­за УТП Ср­би­ја ду­гу­је око 1,9 ми­ли­о­на ди­на­ ра ка­же за Пи­рот­ске но­ви­не да про­да­ју тре­нут­но ко­чи упра­во Аген­ци­ја за при­ ва­ти­за­ци­ју. – Рад­ни­ци су пр­ви по­ве­ри­о­ци и њи­ма се ду­гу­је око 120 ми­ли­о­на ди­на­ ра. По­ред рад­ни­ка ту је и Од­бор по­ве­ ри­ла­ца ко­га чи­не Фонд за гра­ђе­вин­ско зе­мљи­ште, да­нас Ди­рек­ци­ја за из­град­ њу, Ко­му­на­лац, Во­до­вод, елек­тро­ди­ стри­бу­ци­ја, а има и при­ват­ни­ка ко­ји­ма се исто ду­гу­је. По­след­ње по­ну­де до­би­

ли смо пре око го­ди­ну да­на. Шпан­ска фир­ма „Пал­ма де Ма­јор­ка” ну­ди­ла је око 400.000 евра. Та­ко­ђе, и Јо­ца Треф ну­дио је исто то­ли­ко. По­след­њу по­ну­ ду дао је вла­сник пе­ка­ре Бо­нус и она је из­но­си­ла 75 ми­ли­о­на ди­на­ра, од­но­сно око 700. 000 евра. Рад­ни­ци су то хте­ ли да при­хва­те, али се са тим ни­је сло­ жио Од­бор по­ве­ри­ла­ца ко­ји чи­не упра­ во јав­на пред­у­зе­ћа ко­ји­ма се ду­гу­је. То је 700.000 евра и то је за нас би­ло при­ хва­тљи­во. У сва­ком слу­ча­ју ми же­ли­мо да Хо­тел што пре про­да­мо, јер про­па­да, и вред­ност се стал­но сма­њу­је. Ми смо за да се то од­мах про­да, што пре јер се вред­ност стал­но сма­њу­је – ка­же Ко­стић и до­да­је да је по­ред са­ме згра­де хо­те­ ла Пи­рот на про­да­ју и зе­мљи­ште око хо­ те­ла, 16 ари са упо­треб­ном до­зво­лом за град­њу, од­но­сно пар­кинг, али и зе­мљи­ ште на Пла­ни­нар­ском до­му по­вр­ши­не од око 5 хек­та­ра.


6

АКТУЕЛНО

Број 152, 1. јун 2012.

Канали и речна корита спремни да приме велике количине воде

Нема опасности од поплава у Пироту Иако су на те­ри­то­ри­ји пи­рот­ске оп­шти­не у по­след­њих пет­на­е­стак да­ на па­ле обил­не ки­ше, за са­да, пре­ма ре­чи­ма над­ле­жних, не­ма опа­сно­сти од по­пла­ва и ни­су угро­же­ни ни гра­ђа­ ни ни­ти њи­хо­ва имо­ви­на. На­чел­ник оде­ље­ња за ван­ред­не си­ту­а­ци­је, Го­ ран То­шић, ре­као нам је у уто­рак, 29. ма­ја, да је си­ту­а­ци­ја на те­ре­ну ста­бил­ на и да се ве­ћи про­бле­ми не оче­ку­ју. – Ре­дов­но оби­ла­зи­мо сва кри­ тич­на ме­ста ко­ја су се по­след­њих го­ ди­на услед обил­них па­да­ви­на пла­ви­ ла и за са­да не­ма ни­ка­квих про­бле­ма. До ме­ра ре­дов­не од­бра­не од по­пла­ва по­треб­но је да ни­во ре­ке Ни­ша­ве на­ ра­сте за још око 80 сан­ти­ме­та­ра. Да­ кле, реч­но ко­ри­то мо­же да при­ми во­ ду за још ско­ро ме­тар. Чи­ње­ни­ца је да је во­до­стај у по­ра­сту због ки­ша, али то не угро­жа­ва ста­нов­ни­штво. Сви по­ сло­ви и ра­до­ви ко­ји су ура­ђе­ни на во­ до­то­ци­ма дру­гог ре­да, од­но­сно ра­до­ ви на про­чи­шћа­ва­њу ка­на­ла, за­тим

ко­ри­та ре­ке Би­стри­це ко­ја при­ма ве­ ћу ко­ли­чи­ну во­де са тог гра­ви­та­ци­о­ ног под­руч­ја око Пе­тров­ца и Др­жи­не, са­да да­ју ре­зул­та­те. То је све про­чи­ шће­но, спремно да прими велике количине воде и у овом тре­нут­ку не­ ма опа­сно­сти. Је­сте да је ка­нал у на­ се­љу Ро­гоз тре­нут­но на­пу­њен, ме­ђу­ тим ни то не угро­жа­ва ста­нов­ни­штво. Та­ко­ђе, на ру­ку нам иде и то што ни­је би­ло па­да­ви­на сре­ди­ном ове не­де­ље па се ни­во во­де чак и спу­стио за око 30 сан­ти­ме­та­ра – ре­као је То­шић. Пре­ма ње­го­вим ре­чи­ма па­уз­ е ко­је по­сто­је ка­да су па­да­ви­не у пи­та­ њу су до­бро до­шле. – До­бро је то што пад­не ки­ша, па он­да иде па­у­за од дан или два. На тај на­чин има вре­ме­на да се во­да оце­ ди и да сло­је­ви зе­мље при­ме ту ко­ ли­чи­ну во­де. То је до­бра ва­ри­јан­та, јер не би ва­ља­ло ка­да би ки­ша ли­ ла стал­но. С об­зи­ром на то да ме­те­ о­ро­ло­зи на­ја­вљу­ју по­бољ­ша­ње ка­

Нишава се излила из корита у понедељак

да су вре­мен­ске при­ли­ке у пи­та­њу, у на­ред­ном пе­ри­од­ у не оче­ку­јем про­ бле­ме – ис­та­као је То­шић. Ка­ко Пи­рот­ске но­ви­не са­зна­ју, кри­ тич­не тач­ке ка­да су у пи­та­њу по­пла­ве и да­ље по­сто­је на под­руч­ју гра­да. Ра­ни­ јих го­ди­на то је си­гур­но би­ла Мо­ли­је­ро­ ва ули­ца, а про­блем је и да­ље ка­нал у

на­се­љу Ро­гоз. Та­ко­ђе, кри­тич­на тач­ка је и ло­ка­ци­ја око Ба­би­не ба­ре, од­но­сно код над­во­жња­ка и ста­рог пу­та за Стре­ ли­ште. Ри­зич­но је и код мо­ста на Би­ стри­ци где је ма­ли про­ток во­де, као и код ста­ре кла­ни­це где мо­же да до­ђе до из­ли­ва­ња ре­ке Би­стри­це. М.В.

Од почетка јула продужена нега пацијената

Прерасподела одељења у пиротској болници

Да би се у окви­ру по­сто­је­ћих ка­па­ ци­те­та обез­бе­дио про­стор за Оде­ље­ње за про­ду­же­ну не­гу бо­ле­сни­ка а у окви­ ру ње­га за је­ди­ни­цу за па­ли­ја­тив­но збри­ ња­ва­ње па­ци­је­на­та ко­ји бо­лу­ју од не­из­ ле­чи­вих бо­ле­сти, а ко­је би тре­ба­ло да поч­не да функ­ци­о­ни­ше по­чет­ком ју­ла, у Оп­штој бол­ни­ци у Пи­ро­ту у то­ку је пре­се­ ље­ње по­је­ди­них оде­ље­ња. – Ове две но­ве слу­жбе не под­ра­зу­ ме­ва­ју по­ве­ћа­ње бро­ја кре­ве­та у Бол­ни­ ци а са дру­ге стра­не нео­п­ход­но је да се обез­бе­ди по­се­бан ку­так за па­ци­јен­те ко­ ји су спе­ци­фич­ни што се ти­че не­ге и ле­че­ ња, ка­же др Ра­до­ван Илић, ди­рек­тор Оп­ште бол­ни­це. – Ге­не­рал­но гле­да­но, у на­шем ста­ци­ о­на­ру има и ви­ше не­го до­вољ­но по­сте­ља, али су оне, у окви­ру по­сто­је­ћих оде­ље­ ња, ви­ше или ма­ње ра­ци­о­нал­но ко­ри­ шће­не. Из тог раз­ло­ га смо ми, у окви­ру пре­се­ље­ња, ак­це­нат ста­ви­ли на она оде­ ље­ња ко­ја и пре­ма ор­га­ни­за­ци­о­ној ше­ ми мо­ра­ју да до­би­ју не­ки дру­ги про­стор. Тач­ни­је ре­че­но, на­сто­ја­ће­мо да овим пре­ се­ље­њем скло­пи­мо у јед­ну це­ли­ну два на­ша нај­ве­ћа сек­то­ра - ин­тер­ни­стич­ки и хи­ру­шки, на шта смо оба­ве­зни и пре­ма Ста­ту­ту Бол­ни­це – ис­ти­че др Илић.

Одељење за нефрологију и хемодијализу

Он об­ја­шња­ва да су у Бол­ни­ци до са­ да има­ли си­ту­а­ци­ју да су по­је­ди­на оде­ ље­ња би­ла и фи­зич­ки одво­је­на од сек­ то­ра ко­јем при­па­да­ју што је по­вре­ме­но до­во­ди­ло и до про­бле­ма у аде­кват­ном збри­ња­ва­њу па­ци­је­на­та. Ми­ни­стар­ство здра­вља је још про­шле го­ди­не по­кре­ ну­ло про­је­кат па­ли­ја­тив­ног збри­ња­ва­ ња у оп­штим бол­ни­ца­ма ши­ром Ср­би­је и обез­бе­ђе­на су сред­ства за обу­ку и ку­ по­ви­ну опре­ме. Пи­рот­ска бол­ни­ца је до­ би­ла спе­ци­јал­не ле­жа­је­ве за нај­те­же бо­ ле­сни­ке и до­дат­ну ме­ди­цин­ску опре­му и оста­је да се оба­ви дис­ло­ка­ци­ја оде­ље­ња ка­ко би ова но­ва оде­ље­ња за­жи­ве­ла.

– При­о­ри­тет у пре­се­ље­њу смо да­ли Уро­ло­шком оде­ље­њу ко­је се до са­да на­ ла­зи­ло на че­твр­том спра­ту а са­да је на дру­гом и у скло­пу је хи­рур­шког сек­то­ра где и при­па­да. Та­ко­ђе, на дру­ги спрат, у про­стор где је до са­да би­ло Деч­је оде­ ље­ње, се­ли­мо Ор­то­пе­ди­ју и Оде­ље­ње за ухо, гр­ло и нос, и та­ко ће­мо на овом спра­ту има­ти ком­плет­но хи­ру­шки сек­ тор осим Оф­та­мо­ло­шког оде­ље­ња ко­је ће оста­ти на тре­ћем спра­ту али на не­ што ма­њем про­сто­ру не­го до са­да. На че­твр­ти спра­ту, у про­стор Уро­ло­шког оде­ље­ња, се­ли се Груд­но оде­ље­ње ко­ је ина­че при­па­да ин­тер­ни­стич­ком сек­

то­ру. Деч­је оде­ље­ње ће се пре­се­ли­ти на тре­ћи спрат, у део ко­ји је до са­да за­у­зи­ ма­ло Груд­но оде­ље­ње. На тре­ћем спра­ ту ће би­ти још Пси­хи­ја­три­ја и Не­у­ро­ло­ ги­ја, с тим што ће се ма­ло про­ши­ри­ти у део где је не­ка­да би­ло Ушно. Оч­но ће се по­ву­ћи ка Пси­хи­ја­три­ји а у њи­хо­вом до­са­да­шњем про­сто­ру биће сме­ште­ни Оде­ље­ње за па­ли­ја­тив­ну не­гу и Је­ди­ ни­ца за про­ду­же­ну не­гу бо­ле­сни­ка – об јашњава др Илић ову по ма­ло ком­пли­ ко­ва­ну но­ву ор­га­ни­за­ци­о­ну ше­му, али ис­ти­че да ће се ти­ме до­би­ти функ­ци­о­ нал­не це­ли­не, и у окви­ру оба сек­то­ра, при­па­да­ју­ћа оде­ље­ња ће има­ти аде­ кват­ну ло­ги­сти­ку ка­ко у по­гле­ду ко­ри­ шће­ња про­сто­ра та­ко и опре­ме и ка­дра. Ако све бу­де ишло по пла­ну дис­ло­ ка­ци­ја оде­ље­ња би тре­ба­ло да бу­де за­ вр­ше­на то­ком ју­на и већ по­чет­ком ле­ та би оде­ље­ња за па­ли­ја­тив­ну не­г у и за про­ду­же­но ле­че­ње мо­гла да при­ме но­ве па­ци­јен­те. Ди­рек­тор Илић оче­к у­ је у по­чет­к у ве­ли­ки при­ти­сак па­ци­је­ на­та ко­ји би же­ле­ли да ко­ри­с те ова­кав на­чин не­ге и ле­че­ња у бол­ни­ци, али ће па­ци­јен­ти на овим оде­ље­њи­ма мо­ћи да бо­ра­ве нај­ду­же ме­сец да­на. Про­ стор је огра­ни­чен, за па­ли­ја­тив­ну не­ гу је пла­ни­ра­но 4, а за про­ду­же­ну не­ гу 9 ле­жа­ја. С. Ма­нић


ТЕМА

Број 152, 1. јун 2012.

7

Не смањује се број људи у Округу који дижу руку на себе

Седам самоубистава од почетка године

Као разлоге за покушај суицида наши саговорници наводе душевне поремећаје и психичке трауме, али и неуспешну транзицију и тежак материјални положај Милош Видановић У пр­вих пет ме­се­ци ове го­ди­не на те­ ри­то­ри­ји Пи­рот­ског окру­га за­бе­ле­же­но је чак 7 са­мо­уб­ и­ста­ва, али и че­ти­ри не­у­спе­ ла по­ку­ша­ја. Ско­ро по­ло­ви­на од тог бро­ја до­го­ди­ла се у оп­шти­ни Пи­рот. Пре­ма по­ да­ци­ма ко­је смо до­би­ли од По­ли­циј­ске упра­ве Пи­рот, број са­мо­у­би­ста­ва ко­ја се де­се на те­ри­то­ри­ји Пи­рот­ског окру­га не ра­сте, али се и не сма­њу­је. У 2008. го­ди­ни ре­ги­стро­ва­но је 15 са­мо­уб­ и­ста­ва, али и 6 не­у­спе­лих по­ку­ша­ја. У сле­де­ћој 2009. го­ ди­ни де­си­ло се чак 21 са­мо­у­би­ство, уз че­ ти­ри не­ус­ пе­ла по­ку­ша­ја. У на­ред­ној 2010. го­ди­ни 18 осо­ба је од­у­зе­ло се­би жи­вот, а 2011. го­ди­не до­го­ди­ло се 13 са­мо­у­би­ста­ ва, али и 8 не­ус­ пе­лих по­ку­ша­ја. Пи­рот­ске но­ви­не ис­тра­жи­ва­ле су због че­га се љу­ди од­лу­чу­ју да се­би оду­зму жи­вот и ко­ји су дру­штве­ни узро­ци ко­ји у ве­ћи­ни слу­ча­је­ ва до­во­де до са­мо­у­би­ства.

Раз­ли­чи­ти по­ре­ме­ћа­ји пси­хич­ког ста­ња На­чел­ник пси­хи­ја­триј­ске слу­жбе Оп­ ште бол­ни­це у Пи­ро­ту, др Сла­ђа­на Ште­ тић, ка­же да по­сто­ји ви­ше ни­воа по­ ре­ме­ћа­ја пси­хич­ког ста­ња ко­ји мо­гу да усло­ве по­ку­шај су­и­ци­да. – Као нај­че­шћа ста­ња ко­ја до­во­ де љу­де у си­ту­а­ци­ју да по­ку­ша­ју атак на свој жи­вот су те­шка ду­шев­на обо­ље­ња. Ова обо­ље­ња под­ ра­зу­ме­ва­ју те­шке ду­шев­не по­ре­ме­ћа­ је пси­хо­тич­ног ни­воа и у тим ста­њи­ма по­ гре­шног ра­су­ђи­ва­ња мен­тал­ни бо­ле­сни­ ци ура­де не­што из не­ких сво­јих лич­них раз­ло­га у скло­пу мен­тал­ног обо­ље­ња и то се за­вр­ши са­мо­у­би­ством. По уче­ста­ло­

сти љу­ди се та­ко­ђе че­сто од­лу­чу­ју на са­ мо­у­би­ство и из раз­ло­га би­лан­сног раз­ми­ шља­ња. Та­ко­ђе, пси­хич­ке тра­у­ме има­ју зна­чај у фе­но­ме­ну са­мо­у­би­ства, али тај зна­чај ни­је у ап­со­лут­ним вред­но­сти­ма. Јер на исту вр­сту тра­у­ме мно­ги не ре­а­гу­ ју са­мо­у­би­ством. Њи­хов зна­чај је уко­ли­ко пад­ну на плод­но тле, а то је спрем­ност за су­и­ци­дал­ну ре­ак­ци­ју. Дис­по­зи­ци­ја за су­ и­ци­дал­ну ре­ак­ци­ју има два из­во­ра, ге­ нет­ска спрем­ност за ду­шев­не по­ре­ме­ћа­је и обо­ље­ња ко­ја че­сто пра­те ова­ква по­ на­ша­ња, и дру­го не­по­год­ни уло­ви ко­ји у кри­тич­ном пе­ри­о­ду раз­во­ја ре­ме­те хар­ мо­нич­но ства­ра­ње лич­но­сти. Дис­по­зи­ци­ ја уства­ри зна­чи са­мо ве­ћу ве­ро­ват­но­ћу да се жи­вот за­вр­ши са­мо­у­би­ством – ис­ ти­че Ште­ти­ће­ва. Пре­ма ње­ним ре­чи­ма по­сто­ји и пре­ ла­зна фор­ма ко­ја се у пси­хи­ја­три­ји на­зи­ ва не­у­ро­тич­на де­пре­си­ја. За њу је ка­рак­ те­ри­стич­на не­са­ни­ца, не­рас­по­ло­же­ње, умор. – У осно­ви де­пре­сив­не лич­но­сти је страх и сва­ки дан је про­жет стра­хом и пат­ња­ма ко­је лич­ност не мо­же да са­вла­ да сна­гом сво­је лич­но­сти. Та­ко сва­ки дан до­но­си све те­жу пат­њу. Из­гле­да да је за та­кве лич­но­сти је­ди­ни из­лаз, осло­ба­ђа­ ње од пат­ње, у са­мо­у­би­ству. Та­ко­ђе, ка­да је реч о пси­хо­а­на­ли­зи она је от­кри­ла да су са­мо­у­би­це љу­ди ко­ји су би­ли ли­ше­ни љу­ ба­ви од осо­ба у ко­је су по­ла­га­ли нај­ве­ћу на­ду или су ве­ро­ва­ли да су би­ли ли­ше­ни та­кве љу­ба­ви. То ра­де упра­во адо­ле­сцен­ ти. Па та­ко и овај фак­тор мо­же да ути­че на лич­ност да из­вр­ши атак на се­бе. Оно што је ја­ко бит­но је­сте за­др­жа­ва­ње у тре­ нут­ку емо­ци­о­нал­не кри­зе. Вре­ме ће учи­ ни­ти ка­сни­је сво­је да од­лу­ка ко­ја је па­ла на мах бу­де из­ме­ште­на кроз вре­ме и да се ни­ка­да не ре­а­ли­зу­је. За­то је ва­жно да дру­штво и по­ро­ди­ца и при­ја­те­љи бри­ну јед­ни о дру­ги­ма и да се упра­во кроз раз­ го­вор пре­по­зна су­и­ци­дал­ни ри­зик, па да

Оки­дач и ег­зи­стен­ци­јал­на не­из­ве­сност Оп­ште дру­штве­но ста­ње, ма­те­ри­јал­на и ег­зи­стен­ци­јал­на не­из­ве­сност и те ка­ко усло­вља­ва­ју пси­хич­ке по­ре­ма­ћа­је и де­ста­би­ли­за­ци­ју мен­тал­ног скло­па свих љу­ди, ка­же др Сла­ђа­на Ште­тић. – Сва­ко ко се на­шао у ег­зи­стен­ци­јал­ном ва­ку­му без ма­те­ри­јал­них при­ма­ња, про­ жи­вео је ма­кар ста­ње стра­ха и ду­шев­ног бо­ла, али и епи­зо­ду де­пре­сив­но­сти. Здра­ва лич­ност на­ђе ре­ше­ње у но­во­на­ста­лој си­ту­а­ци­ји из­на­ла­зе­ћи но­ве пу­те­ве ка­ко да спа­си се­бе или сво­ју по­ро­ди­цу. Оно што је си­гур­но је­сте чи­ње­ни­ца да ни­је свој­стве­но здра­вој лич­но­сти да се пре­да и да диг­не ру­ку на се­бе, већ је бор­ба за жи­вот та ко­ја је свој­стве­ на здра­вој осо­би. Раз­го­вор са бли­ском осо­бом, а ко­ја не мо­ра да бу­де пси­хи­ја­тар, јед­но је од пра­вих ре­ше­ња за та­кву тре­нут­ну си­ту­а­ци­ју – ка­же др Ште­тић.

Железнички мост – озлоглашено место

он­да нај­бли­же окру­же­ње кроз за­др­жа­ва­ ње и при­чу по­ку­ша­да спре­чи осо­бу да ре­ а­ли­зу­је су­и­ци­дал­ну на­ме­ру – оце­њу­је на­ ша са­го­вор­ни­ца.

Узрок – не­у­спе­шна тран­зи­ци­ја Со­ци­о­лог Љу­бо­мир Ми­ла­но­вић ка­ же да сви дру­штве­ни про­бле­ми по­чи­њу са пи­та­њем еко­но­ми­је, од­но­сно ма­те­ри­ јал­ног си­ту­а­ци­је. – Ја­ко је бит­на та еко­ном­ска под­ ло­га дру­штва ко­ја се ду­го ства­ра и из ко­је ка­сни­је про­из­и­ла­зи сва­ка дру­га над­град­ ња. Оног тре­нут­ка ка­да има­те уру­ша­ ва­ње еко­но­ми­је та­ да се па­ра­лел­но са тим про­це­сом де­ша­ ва и уру­ша­ва­ње си­сте­ма вред­но­сти ко­ји вла­да­ју у јед­ној за­јед­ни­ци. Код нас је тре­ нут­но та­ква си­ту­а­ци­ја. Ми има­мо не­у­спе­ шну тран­зи­ци­ју ко­ја до­ста ду­го тра­је и ко­ ја је бол­на за ве­ћи­ну гра­ђа­на. Ве­ли­ки број љу­ди и то сред­њих го­ди­на, од 45 па до 60 го­ди­на, има тај про­блем. Они су пре­да­ле­ ко од пен­зи­је, а на не­ки на­чин још да­ље и од за­по­сле­ња, јер по­сло­дав­ци ни­ка­ко да се усме­ре на за­по­шља­ва­ње и ових љу­ди. Упра­во ти љу­ди у том тре­нут­ку на­пра­ве не­ки „ра­чун”, под­ву­ку не­ки жи­вот­ни ба­ ланс. Та­да је све ствар ори­јен­та­ци­је. Има­ ју ли лич­них раз­ло­га да се бо­ре да­ље за не­ке ства­ри у свом жи­во­ту или се сма­тра­ ју до­вољ­но не­у­спе­шним и по­ку­ша­ва­ју да на тај на­чин олак­ша­ју се­би, а у не­ве­ли­ком бро­ју слу­ча­је­ва сма­тра­ју да на тај на­чин мо­гу да олак­ша­ју и око­ли­ни, од­но­сно љу­

ди­ма око се­бе – ка­же Ми­ла­но­вић. Пре­ма ње­го­вим ре­чи­ма дру­штво да­ нас не­ма вре­ме­на да се ба­ви пи­та­њем по­ је­дин­ца. – Тран­зи­ци­ја ина­че све ви­ше убр­за­ ва тем­по жи­во­та ко­ји је све бр­жи па љу­ди јед­но­став­но не мо­гу да се то­ме при­ла­го­ де. Са­мим тим, та­кав „брз” на­чин жи­во­ та во­ди ка оту­ђе­њу по­је­дин­ца од остат­ ка дру­штва. Та­ко се по­је­ди­нац пре­ви­ше усме­ра­ва на сво­је ци­ље­ве, на сво­је же­ље и ин­те­ре­се и он­да не­ма вре­ме­на за не­ког по­ред ко­ји је мо­ж да у не­ком про­бле­му и по­треб­на му је по­моћ на не­ки на­чин. На­ жа­лост, у на­шој зе­мљи, ка­да је у пи­та­њу овај про­блем, не по­сто­ји ја­сна стра­те­ги­ ја за пре­вен­ци­ју. Уз то на пси­ху љу­ди ути­ че и сре­ди­на. До­вољ­но је да се освр­не­ те око се­бе и ви­де­ће­те да су фру­стра­ци­ја и агре­сив­ност сву­да без об­зи­ра на то да ли се то сер­ви­ра кроз ме­диј­ске са­др­жа­ је пу­тем ве­сти, те­ле­ви­зиј­ских про­гра­ма и еми­си­ја ко­је би тре­ба­ло да бу­ду за­бав­ ног ка­рак­те­ра. Кон­флик­ти и су­ко­би ме­ђу љу­ди­ма да­нас пред­ста­вља­ју за­ба­ву. Ме­ ђу­тим, не тре­ба све сва­љи­ва­ти и на ме­ ди­је. Ов­де се ра­ди и о пер­цеп­ци­ји ста­нов­ ни­штва ка­ко при­хва­та­ју све то што им сти­же из ме­ди­ја. Не­ки по­је­дин­ци ре­а­гу­ју на та­кве са­др­жа­је и та­ко што фор­ми­ра­ју не­ку агре­сив­ност и ис­по­ља­ва­ју је око се­ бе. Дру­ги, ме­ђу­тим, то чу­ва­ју у се­би и то ла­ко мо­же да ре­зул­ти­ра у не­ким слу­ча­ је­ви­ма на тај на­чин што по­је­ди­нац не ви­ ди раз­ло­га да на­ста­ви да жи­ви и да се бо­ ри – ис­ти­че наш са­го­вор­ник и до­да­је да је нај­бо­ља пре­вен­ци­ја су­и­ци­да да др­жа­ ва јед­но­став­но упо­сли по­је­дин­ца. Пре­ма зва­нич­ним по­да­ци­ма, Ср­би­ја је про­шле го­ди­не би­ла 13. на све­ту по бро­ју из­вр­ше­ них са­мо­у­би­ста­ва.


ДРУШТВО

8

Број 152, 1. јун 2012.

„Дан отворених врата“ у Високој школи струковних студија за образованје васпитача

Озбиљна научна установа уз раме с факултетима Ми заиста мислимо да су васпитачи јако важни и да предшколски период у великој мери указује на будући развојни кредибилитет једне личности, каже директорка школе, проф. др Данијела Видановић. Ви­со­ка шко­ла стру­ков­них сту­ди­ја за обра­зо­ва­ње вас­пи­та­ча у Пи­ро­ту про­ шле су­бо­те ор­га­ни­зо­ва­ла је ма­ни­фе­ ста­ци­ју „Дан отво­ре­них вра­та” ка­ко би се јав­ност упо­зна­ла са ак­тив­но­сти­ма и про­гра­мом шко­ле, опре­де­лив­ши се та­ ко да се про­мо­ви­ше на са­свим дру­га­чи­ ји на­чин не­го до са­да. Оку­пи­ли су се сту­ ден­ти од пр­ве до тре­ће го­ди­не, бу­ду­ћи сту­ден­ти, као и они ко­ји на­ме­ра­ва­ју да упи­шу спе­ци­ја­ли­стич­ке сту­ди­је а све с ци­љем да се упо­зна­ју са но­вим сту­диј­ ским про­гра­мом. – Оно о че­му тре­ба го­во­ри­ти је­су два „Тем­пус” про­јек­та у ко­ји­ма уче­ству­ је­мо. Оба про­јек­та су ве­за­на за уса­вр­ ша­ва­ње на­ших про­гра­ма кроз уза­јам­ну са­рад­њу са стру­ков­ним шко­ла­ма овог

ти­па у раз­ви­је­ним зе­мља­ма. Пру­жа нам се мо­гућ­ност да на­ши на­став­ни­ци оду у ино­стран­ство и да на ли­цу ме­ста ви­де шта се и ка­ко ра­ди у та­мо­шњим шко­ла­ ма и да њи­хо­ви на­став­ни­ци до­ђу на­ма у уз­врат­ну по­се­ту. Да­кле, ови про­јек­ти нам омо­гу­ћа­ва­ју раз­ме­ну на­став­ни­ка, али и сту­де­на­та. Они под­ра­зу­ме­ва­ју и до­би­ја­ње сред­ста­ва за на­бав­ку учи­ла што ће оса­вре­ме­ни­ти на­став­ни про­цес у шко­ли – об­ја­шња­ва проф. др Да­ни­је­ ла Ви­да­но­вић, ди­рек­тор шко­ле. Ви­да­но­ви­ће­ва да­ље ис­ти­че да шко­ ла има три пре­да­ва­ча ко­ји ће за два ме­се­ца док­то­ри­ра­ти, да пре­ко де­се­так про­фе­со­ра ове шко­ле го­ди­шње уче­ ству­је на ме­ђу­на­род­ним на­уч­ним ску­ по­ви­ма, њи­хо­ви ра­до­ви из­ла­зе у збор­

Отва­ра­ње ве­жба­о­ни­це Пре­ма ре­чи­ма ди­рек­тор­ке проф. др Да­ни­је­ле Ви­да­но­вић у Ви­со­кој шко­ли стру­ков­них сту­ди­ја за обра­зо­ ва­ње вас­пи­та­ча има­ју у пла­ну отва­ра­ ње ве­жба­о­ни­це у окви­ру шко­ле. – То зна­чи да ће на­ши ме­то­ди­ча­ ри би­ти у при­ли­ци да ра­де са сту­ден­ ти­ма у на­шим про­сто­ри­ја­ма. То да­ље зна­чи да ће­мо упо­сли­ти на­ше нај­бо­ ље сту­ден­те и вас­пи­та­че. Ми ће­мо би­ти са­мо од по­мо­ћи ло­кал­ној сре­ди­ ни – ка­же Ви­да­но­ви­ће­ва и об­ја­шња­ ва да ако мо­гу да упо­сле шест вас­пи­ та­ча у три вас­пит­не гру­пе то зна­чи да ова сре­ди­на ви­ше не­ће мо­ћи да има иг­но­рант­ски од­нос пре­ма овој шко­ли.

ни­ци­ма и ви­со­ко су ран­ги­ра­ни. Де­се­так про­фе­со­ра има сво­је мо­но­гра­фи­је - ма­ ги­стар­ске и док­тор­ске ра­до­ве, при­руч­ ни­ке и уџ­бе­ни­ке, што за­пра­во зна­чи да је сту­ден­ти­ма до­ступ­но све што је за њих оба­ве­зна ли­те­ра­ту­ра. – По­се­бан по­мак је то што не­ки на­ ши про­фе­со­ри има­ју акре­ди­то­ван про­ грам за струч­но уса­вр­ша­ва­ње вас­пи­ та­ча. Са­мо ове чи­ње­ни­це су до­вољ­не да се мла­ди љу­ди све ви­ше опре­де­љу­ ју за сту­ди­ра­ње у на­шој шко­ли. Не­дав­ но је ор­га­ни­зо­ван Са­јам про­фе­си­о­нал­не ори­јен­та­ци­је и по­сто­ја­ло је ве­ли­ко ин­ те­ре­со­ва­ње мла­дих љу­ди за оно што се ра­ди у на­шој шко­ли – об­ја­шња­ва Ви­ да­но­вићева. Она да­ље ис­ти­че да је Ви­со­ка шко­ла у Пи­ро­ту озбиљ­на на­уч­на уста­но­ва ко­ ја је, по­ред оста­лог, не­дав­но до­би­ла од Ми­ни­стар­ства про­све­те ре­ше­ње да мо­ же да ор­га­ни­зу­је на­уч­но-ис­тра­жи­вач­ки цен­тар. – То за­пра­во зна­чи да ће­мо мо­ћи ра­ме уз ра­ме са фа­кул­те­ти­ма да се ба­

ви­мо на­уч­но- ис­тра­жи­вач­ким ра­дом јер за то има­мо ка­па­ци­те­те. У на­шој шко­ли го­ди­на­ма же­ли­мо да до­ка­же­мо да се они ко­ји се не ба­ве вас­пи­та­њем не ба­ве ни де­цом. Ми за­и­ста ми­сли­мо да су вас­пи­та­чи ја­ко ва­жни и да пред­ школ­ски пе­ри­од у ве­ли­кој ме­ри ука­зу­ је на бу­ду­ћи раз­вој­ни кре­ди­би­ли­тет јед­ не лич­но­сти. По­сао вас­пи­та­ча је ве­о­ма озби­љан и ми за­и­ста же­ли­мо да опо­ врг­не­мо при­чу да су ма­лој де­ци потре­ бни „ма­ли” про­свет­ни рад­ни­ци. На­про­ тив, ма­лој де­ци су потре­бни „ве­ли­ки” про­свет­ни рад­ни­ци, од­но­сно, вас­пи­та­чи ши­ро­ког обра­зо­ва­ња. По­сто­ји та при­ча о хи­пер­про­дук­ци­ји ка­дро­ва, о ви­шку вас­пи­та­ча. Ја, ипак, ми­слим да је ова др­жа­ва ра­зум­на и да сво­јом обра­зов­ ном по­ли­ти­ком не до­зво­ља­ва да упи­ ше­мо ве­ћи број вас­пи­та­ча од по­треб­ног – ка­те­го­рич­на је на­ша са­го­вор­ни­ца и до­да­је да по­сто­ји дру­ги про­блем а то је ма­њак ка­па­ци­те­та ка­да је пи­та­њу об­у­ хват де­це у пред­школ­ском обра­зо­ва­њу. С. Манић

„Чика Јова Змај“ прославио 92. рођендан Пред­школ­ска уста­но­ва „Чи­ка Јо­ва Змај” про­шлог пет­ка, све­ча­ном ака­де­ ми­јом и при­год­ним кул­тур­но-за­бав­ ним про­гра­мом у Са­ли До­ма кул­ту­ре, обе­ле­жи­ла је 92 го­ди­не по­сто­ја­ња и ра­ да. По­здра­вља­ју­ћи уче­сни­ке про­гра­ма, ма­ли­ша­не из свих обје­ка­та Пред­школ­ ске уста­но­ве, пред­став­ни­ке ло­кал­не са­ мо­у­пра­ве, јав­них пред­у­зе­ћа и уста­но­ва у гра­ду, као и ро­ди­те­ље де­це ко­ја по­ха­ ђа­ју ову уста­но­ву, ди­рек­тор Ми­лош То­ до­си­је­вић је, по­ред оста­лог, ре­као да му је ве­ли­ко за­до­вољ­ство што је на че­ лу јед­не ова­кве уста­но­ве.

– Иза нас је 92 го­ди­не тру­да и на­ по­ра да се ство­ре што бо­љи усло­ви за бо­ра­вак де­це у на­шим објек­ти­ма. Же­ лим да са истом енер­ги­јом на­ста­ви­мо и да­ље да ра­ди­мо и да се у истом са­ста­ ву ви­ди­мо да обе­ле­жи­мо сто­го­ди­шњи­ цу ра­да. За­да­так пред­школ­ске уста­но­ве ни­је са­мо чу­ва­ње де­це, већ и вас­пит­нообра­зов­ни рад са ма­ли­ша­ни­ма и мо­ рам да ка­жем да има­мо вас­пи­та­че ши­ ро­ког обра­зо­ва­ња ко­ји да­ју све од се­бе да де­ци учи­не што при­јат­ни­јим бо­ра­ вак у на­шим објек­ти­ма и уз то да на­у­че мно­го то­га – ка­зао је То­до­си­је­вић. Том

при­ли­ком, спе­ци­јал­на за­хвал­ни­ца до­ де­ље­на је оп­шти­ни Пи­рот, ко­ју је при­ мио пред­сед­ник СО Ми­лан По­по­вић, а за­хвал­ни­ца за из­у­зе­тан до­при­нос у ра­ ду са де­цом до­де­ље­на је Сла­ви­ци Ста­ ни­са­вље­вић, до не­дав­но ру­ко­во­ди­о­цу

Оде­ље­ња за бри­гу о де­ци СО Пи­рот. У кул­тур­но-за­бав­ном де­лу про­гра­ма 90 ма­ли­ша­на, углав­ном из ста­ри­јих при­ прем­них гру­па, из­ве­ло је при­ред­бу ко­ја је би­ла сво­је­вр­сни при­каз ста­рог Пи­ро­та кроз вре­ме. С.М.


Број 152, 1. јун 2012.

ПОЛИТИКА

9

Пиротске новине представљају будуће одборнике СО Пирот

Десет лекара у одборничким клупама За разлику од прошлог сазива СО Пирот, у пиротском парламенту од данас седеће више одборника са високом стручном спремом – њих 36. Највише је лекара и инжењера, по 10, потом следе економисти, па правници. Ми­лош Ви­да­но­вић Кон­сти­ту­тив­на сед­ни­ца Скуп­шти­не оп­шти­не Пи­рот одр­жа­ва се да­нас а на днев­ном ре­ду пред но­вим од­бор­ни­ци­ ма на­ћи ће се и сле­де­ће тач­ке: раз­ма­ тра­ње из­ве­шта­ја Из­бор­не ко­ми­си­је оп­ шти­не Пи­рот, из­бор Ве­ри­фи­ка­ци­о­ног од­бо­ра, из­ве­штај Ве­ри­фи­ка­ци­о­ног од­ бо­ра, до­но­ше­ње од­лу­ке о ве­ри­фи­ка­ци­ ји ман­да­та од­бор­ни­ка, до­но­ше­ње По­ слов­ни­ка СО Пи­рот, из­бор пред­сед­ни­ка СО, из­бор за­ме­ни­ка СО, по­ста­вља­ње се­ кре­та­ра СО, из­бор пред­сед­ни­ка оп­шти­ не, за­ме­ни­ка пред­сед­ни­ка оп­шти­не и чла­но­ва Оп­штин­ског ве­ћа, до­но­ше­ње из­ме­не Ста­ту­та оп­шти­не Пи­рот, као и до­но­ше­ње Од­лу­ке о из­ме­ни Од­лу­ке о Оп­штин­ском ве­ћу оп­шти­не Пи­рот. На осно­ву пре­да­тих ли­сти са име­ни­ма од­ бор­ни­ка, ко­је ће би­ти не­знат­но из­ме­ ње­не, бу­ду­ћи да ће из њи­хо­вих ре­до­ва би­ти иза­бра­ни оп­штин­ски функ­ци­о­не­ ри пи­рот­ска скуп­шти­на и у но­вом са­зи­ ву из­гле­да­ће ја­ко ша­ре­но­ли­ко, не са­мо ка­да је у пи­та­њу обра­зов­на струк­ту­ра, већ и ка­да су у пи­та­њу го­ди­не ста­ро­ сти пи­рот­ских од­бор­ни­ка. У скуп­штин­ ским клу­па­ма и овог пу­та нај­ви­ше има ди­пло­ма­ца, од­но­сно оних са ви­со­ком струч­ном спре­мом, укуп­но њих 36, што је 64 од­сто од укуп­ног бро­ја од­бор­ни­ка, док је у про­шлом са­зи­ву СО би­ло 22 од­ бор­ни­ка са ви­со­ком струч­ном спре­мом. Сле­де они са за­вр­ше­ном сред­њом шко­лом, њих пет­на­е­сто­ро или 27 од­сто, и на кра­ју ту је њих че­тво­ро са ви­шом струч­ном спре­мом. За­ни­мљи­во је и то да ће у но­вом са­зи­ву се­де­ти је­дан пен­ зи­о­нер. За раз­ли­ку од про­шлог, у овом но­вом са­зи­ву има ви­ше ле­ка­ра, али и ин­же­ње­ра прав­ни­ка и еко­но­ми­ста. Та­ ко ће у клу­па­ма пи­рот­ског пар­ла­мен­та се­де­ти 10 ле­ка­ра, 10 ин­же­ње­ра, 7 еко­ но­ми­ста и 5 прав­ни­ка. Ин­те­рес гра­ђа­на Пи­ро­та у ло­кал­ном пар­ла­мен­ту за­сту­ па­ће 17 да­ма. Гле­да­но сра­змер­но бро­ју од­бор­ни­ ка у пи­рот­ском пар­ла­мен­т у нај­о­бра­ зо­ва­ни­ји ка­дар овог пу­та има­ће ли­с та По­крет за Пи­рот - Ду­шан Ми­тић чи­ји су свих че­ти­ри од­бор­ни­ка са ви­со­ком струч­ном спре­мом. Сле­де де­мо­кра­те,

за­тим ПНС, па Пи­рот­ски на­пред­ња­ци, СНС, КЗП. На за­че­љу од­бор­нич­ке ко­ ло­не, пре­ма овом па­ра­мер­т у, су овог пу­та, уме­с то срп­ских ра­ди­ка­ла ко­ји су по­с та­ли ван­пар­ла­мен­тар­на стран­ка, оста­ли со­ци­ја­ли­с ти, ма­да и они не за­ о­с та­ју пу­но за дру­гим пред­с тав­ни­ци­ ма. Ка­да је у пи­та­њу ста­ро­сна струк­ ту­ра, про­сек го­ди­на од­бор­ни­ка је тек не­што пре­ко 46. Нај­с та­ри­ји од­бор­ник би­ће пред­с тав­ник ли­с те СПС-ПУПС, Ди­ ми­три­је Ни­ко­лић, ко­ји има 71 го­ди­ну. Са дру­ге стра­не, нај­мла­ђи члан пи­рот­ ске скуп­шти­не је од­бор­ник ДС Да­ни­јал Да­ни­ја­ли са 22 го­ди­не. Вла­дан Ва­сић - Ко­а­ли­ци­ја за Пи­рот - УРС: ви­со­ка СС - 14, ви­ша СС - 2, сред­ња СС - 7 –– Вла­дан Ва­сић (1971) - мр еко­ном­ ских на­у­ка –– Бра­ни­слав Ко­стић (1971) - дипл. ин­же­њер гра­ђе­ви­нар­ства –– Сла­ви­ца Ћи­рић (1960) - про­фе­сор –– Бо­бан То­лић (1964) - дипл. ин­же­ њер тех­но­ло­ги­је –– Ми­лан По­по­вић (1949) - ту­ри­змо­лог –– Бо­ба­на Алек­сов - Влат­ко­вић (1979) - про­фе­сор књи­жев­но­сти –– Ац­ко Стан­чић (1949) - по­љо­при­ вред­ник –– Ра­до­ван Илић (1955) - ле­кар спе­ ци­ја­ли­ста пе­ди­ја­три­је –– Је­ле­на Не­шић (1973) - ме­ди­цин­ска се­стра –– Вла­ди­мир Ми­ли­во­је­вић (1950) ди­пло­ми­ра­ни фи­зи­чар, про­фе­сор –– Зо­ран Ран­чић (1953) - ин­же­њер тех­но­ло­ги­је –– Ја­сми­на Алек­сић (1976) - дипл. еко­но­ми­ста –– Иван Па­нић (1957) - елек­тро­мон­тер –– Алек­сан­дар Злат­ко­вић (1958) док­тор оп­ште ме­ди­ци­не –– Ма­ри­на Сте­ва­но­вић (1961) - ла­бо­ ра­то­риј­ски тех­ни­чар –– Јо­ван Ђор­ђе­вић (1961) - дипл. прав­ник –– Го­ран По­по­вић (1961) - дипл. ин­ же­њер по­љо­при­вре­де –– Ива­на Са­вић - Ге­ор­ги­јев (1983) вас­пи­та­чи­ца

–– Дра­ган Стан­ко­вић (1979) - уго­сти­тељ –– Жар­ко То­до­ро­вић (1980) - док­тор ме­ди­ци­не –– Ми­ли­ца Го­лу­бо­вић (1983) - дипл. прав­ник –– Ми­лош Цо­лић (1981) - дипл. прав­ник –– Зо­ран Ћи­рић (1961) - ма­шин­ски тех­ни­чар По­кре­ни­мо Пи­рот - То­ми­ слав Ни­ко­лић: ви­со­ка СС - 6, сред­ња СС - 4 –– Рад­ми­ло Ко­стић (1971) - дипл. еко­ но­ми­ста –– Дра­ган То­до­ро­вић (1969) - дипл. прав­ник –– Са­ња Гро­зда­но­вић (1963) - дипл. еко­но­ми­ста –– Зо­ран Пе­тро­вић (1956) - дипл. ма­ шин­ски ин­же­њер –– Алек­сан­дар С. Ћи­рић (1970) спец. орал­не хи­рур­ги­је –– Сне­жа­на Јо­ва­но­вић (1976) - сред­ ња струч­на спре­ма –– Алек­сан­дар З. Ћи­рић (1958) сред­ња струч­на спре­ма –– Ми­ли­во­је Ма­те­јић (1951) - дипл. еко­но­ми­ста –– Да­ни­је­ла Са­лић (1985) - сту­дент –– Де­јан Ни­ко­лић (1968) - елек­тро­ тех­ни­чар СПС - ПУПС - Иви­ца Да­чић: ви­со­ка СС - 3, ви­ша СС - 2, сред­ња СС - 1, пен­зи­о­нер - 1 –– Ра­до­ван Ни­ко­лић (1956) - дипл. еко­но­ми­ста –– Ви­дој­ко Па­на­јо­то­вић (1960) - ин­ же­њер по­љо­при­вре­де –– Са­ња Сто­ја­но­вић (1983) - на­став­ник –– Сла­ви­ша Сви­ла­ров (1975) - дипл. еко­но­ми­ста –– Ди­ми­три­је Ни­ко­лић (1941) - пен­ зи­о­нер –– Ана Цо­лић (1984) - дипл. ме­на­џер –– Мла­ден Кри­жан (1961) - ме­на­џер услу­га

Из­бор за бо­љи жи­вот - Бо­ рис Та­дић: ви­со­ка СС - 4, сред­ња СС - 1 –– Ср­ђан Ден­чић (1964) - при­ма­ри­јус док­тор - хи­рург –– Су­за­на Стан­ко­вић (1961) - при­ма­ ри­јус док­тор –– Љу­би­ша Јо­нић (1954) - дипл. ин­ же­њер –– Да­ни­јал Да­ни­ја­ли (1990) - сту­дент –– Ми­ли­ца Игић (1958) - ма­ги­стар ме­ ди­ци­не Пи­рот­ска но­ва сна­га - Ди­ ми­три­је Ви­да­но­вић: ви­со­ка СС - 3, сред­ња СС - 1 –– Ди­ми­три­је Ви­да­но­вић (1975) дипл. ге­о­граф –– Бо­бан Ран­ђе­ло­вић (1966) - еко­но­ ми­ста –– Ко­виљ­ка Ста­ме­но­вић (1958) дипл. пси­хо­лог –– Вла­дан Ри­стић (1970) - елек­тро­ тех­ни­чар По­крет за Пи­рот - Ду­шан Ми­тић: ви­со­ка СС - 4 –– Ду­шан Ми­тић (1955) - дипл. ин­же­ њер елек­тро­тех­ни­ке –– Мом­чи­ло Ан­тић (1949) - дипл. прав­ник –– Ги­зе­ла Ку­риљ (1959) - ле­кар спе­ци­ ја­ли­ста –– Но­ви­ца Зла­та­но­вић (1957) - дипл. ин­же­њер гра­ђе­ви­нар­ства ГГ Пи­рот­ски на­пред­ња­ци др Ми­лан Сто­ја­но­вић: ви­со­ ка СС - 2, сред­ња СС - 1 –– Ми­лан Сто­ја­но­вић (1960) - док­тор спе­ци­ја­ли­ста ор­то­пе­ди­је –– Го­ран Ман­чић (1961) - дипл. ин­же­ њер гра­ђе­ви­нар­ства –– Мир­ја­на Ђор­ђе­вић (1965) - тех­ни­ чар ор­ган­ске хе­ми­је


ХОРИЗОНТ

10

Број 152, 1. јун 2012.

Председник и уметнички руководилац КУД „Дукат” Дејан Лилић

ФОЛКЛОРОМ ПРОМОВИШУ КУЛТУРУ Културно – уметничко друштво „Дукат” за осам година постојања забележило је 184 наступа у земљи и иностранству и освојило бројне награде и признања Сне­жа­на Ма­нић Ка­да је 2004. го­ди­не фор­ми­ра­но Удру­же­ње гра­ђа­на „Ду­кат”, ни­ко од осни­ ва­ча ни­је ни прет­по­ста­вио да ће са­мо не­ ко­ли­ко го­ди­на по осни­ва­њу Кул­тур­но – умет­нич­ко дру­штво „Ду­кат“ би­ти је­дан од нај­зна­чај­ни­јих ре­пре­зе­на­та кул­ту­ре и тра­ди­ци­је пи­рот­ског кра­ја ка­ко у Ср­би­ ји, та­ко и ван гра­ни­ца зе­мље. Ово мла­до кул­тур­но-умет­нич­ко дру­штво за крат­ко вре­ме оку­пи­ло је мла­де, нај­пре из Круп­ ца и Пи­ро­та, а не­што ка­сни­је оформ­ље­на је и сек­ци­ја КУД „Ду­кат” у Гњи­ла­ну.

По­че­ли од ну­ле Да­нас, осим у Пи­ро­ту, има­ју сек­ци­ју и у се­лу Из­вор, ка­же Де­јан Ли­лић, умет­ нич­ки ру­ко­во­ди­лац и ко­ре­о­граф „Ду­ка­ та” од осни­ва­ња, а од пре две го­ди­не и пред­сед­ник дру­штва. – Ми смо Кул­тур­но-умет­нич­ко дру­ штво ко­је иде на но­ге љу­ди­ма. Где год има ме­ста да се ра­ди, где по­сто­ји шко­ла или Дом кул­ту­ре ко­ји не про­ки­шња­ва а по­сто­ји ин­те­ре­со­ва­ње, ми иде­мо та­ мо и оку­пља­мо де­цу. Нор­мал­но је да у Пи­ро­ту има­мо нај­ви­ше чла­но­ва и стал­ но упи­су­је­мо но­ве, док у ма­њим сре­ди­ на­ма оку­пља­мо од 10 до 20 чла­но­ва и из го­ди­не у го­ди­ну опа­да ин­те­ре­со­ва­ ње. Тре­нут­но не­ма­мо сек­ци­ју у Круп­цу и Гњи­ла­ну, та­ко да ра­ди­мо са­мо у Пи­ро­ту и Из­во­ру – ка­же Де­јан Ли­лић. Иде­ја осни­ва­ча Удру­же­ња гра­ђа­ на а ка­сни­је КУД-а „Ду­кат” би­ла је да по­мог­ну раз­вој кул­ту­ре на свим ни­во­

и­ма. У по­чет­ку су има­ли пе­вач­ку сек­ ци­ју, за­бав­ни ор­ке­стар, на­род­ни ор­ке­ стар, драм­ску и фо­то сек­ци­ју. Ли­лић се при­се­ћа да су упри­ли­чи­ли из­ло­жбу фо­ то­гра­фи­ја у Га­ле­ри­ји „Че­до­мир Кр­стић”, на­сту­пе пе­вач­ке и драм­ске сек­ци­је, али при­зна­је да је фол­клор био и остао нај­ ма­сов­ни­ја ак­тив­ност овог дру­штва. – По­че­ли смо бу­квал­но од ну­ле. Вре­ме­ном смо ску­пља­ли ко­сти­ме на те­ре­ну, не­што смо ку­по­ва­ли, раз­ме­ њи­ва­ли са дру­гим дру­штви­ма, а све уз по­моћ спон­зо­ра и ро­ди­те­ља. Тре­нут­но мо­же­мо да ка­же­мо да има­мо до­вољ­ но за ре­пер­то­ар ко­ји са­да не­гу­је­мо. Ма­ да, мо­рам да при­знам да смо стал­но на по­чет­ку, уво­ди­мо но­ве ну­ме­ре, тре­ба­ју нам но­ви ко­сти­ми, му­зич­ки ин­стру­мен­ ти. Сме­на ге­не­ра­ци­ја је не­ми­нов­ност та­ ко да се члан­ство ме­ња – ка­же Ли­лић и об­ја­шња­ва да је за КУД „Ду­кат” сва­ка но­ва се­зо­на но­ви иза­зов. Пр­ви кон­церт КУД „Ду­кат” одр­жао је 21. ма­ја 2004. го­ди­не, нај­пре у Круп­ цу а за­тим и у Пи­ро­ту. Го­сти кру­пач­ких ама­те­ра би­ли су та­да чла­но­ви КУД-а „Бри­ле” из Бе­о­чи­на. По­сле ових кон­це­ра­та, го­то­во да ни је­дан зна­чај­ни­ји до­га­ђај у гра­ду и окол­ ним се­ли­ма ни­је про­те­као без на­сту­па чла­но­ва „Ду­ка­та”. – До­бар глас се бр­зо ши­ри и да­ле­ ко чу­је. Ми смо у по­чет­ку ко­ри­сти­ли не­ ке мо­је при­ват­не ве­зе са дру­штви­ма из Бе­о­чи­на, До­ло­ва и Сме­де­рев­ске Па­лан­ ке, ко­ја ина­че ор­га­ни­зу­ју так­ми­че­ња и фе­сти­ва­ле фол­клор­них дру­штва. Има­ли смо за­па­же­на уче­шћа, осва­ја­ли смо на­ гра­де а он­да су кре­ну­ли по­зи­ви са свих

стра­на – ка­же наш са­го­вор­ник и ис­ти­че ка­ко је по­но­сан на го­сто­ва­ња у Бу­гар­ској, Грч­кој, Укра­ји­ни, али и ши­ром Ср­би­је.

Пр­ва на­гра­да 2005. го­ди­не Пр­во уче­шће КУД-а „Ду­кат” на так­ ми­чар­ском фе­сти­ва­лу би­ло је 2005. го­ ди­не, на Са­бо­ру фол­клор­них ан­сам­ба­ла „Злат­ни опа­нак” у Ва­ље­ву. На овом ме­ ђу­на­род­ном са­бо­ру уче­ство­ва­ло је 90 кул­тур­но-умет­нич­ких дру­шта­ва из Ср­ би­је, Ре­пу­бли­ке Срп­ске, Хр­ват­ске, Цр­не Го­ре, Ко­со­ва, Не­мач­ке и Ру­му­ни­је. – На­сту­па­ли смо са ко­ре­о­гра­фи­јом „Гор­ње По­ни­ша­вље”, игра­ма из на­шег кра­ја, ко­је су са­ме по се­би тем­пе­ра­мент­ не, и код пу­бли­ке су на­и­шле на оду­ше­ вље­ње. Уче­ство­вао је пр­ви ан­самбл у ко­ме игра­ју де­ца ста­ри­ја од 14 го­ди­на и осво­ји­ли су ди­пло­му за из­уз­ ет­но успе­ шан на­ступ и при­ка­зан умет­нич­ки ни­во – са осме­хом го­во­ри Де­јан о пр­вој на­гра­ ди на так­ми­че­њи­ма сво­јих фол­кло­ра­ца. По­сле то­га су се ре­ђа­ли ус­пе­си и оста­лих сек­ци­ја. Исте го­ди­не, на Са­бо­

ру фру­ла­ша „Злат­на фру­ла ју­га Ср­би­је” у Вра­њу, Иван Ман­чић, осво­јио је пр­ во ме­сто. У окви­ру ма­ни­фе­ста­ци­је „Да­ ни евросп­ке ба­шти­не” на кон­кур­су за нај­бо­љу фо­то­гра­фи­ју о те­ми „На­сле­ђе кроз мој објек­тив“, Иван Ман­чић је опет осво­јио на­гра­ду, овог пу­та, за фо­то­гра­ фи­ју „Зво­на”. На ве­ли­ком на­род­ном са­бо­ру „Пре­ла и по­се­ла” у Ба­њи Вруј­ци код Ми­о­ни­це, чла­но­ви КУД-а „Ду­кат” осво­ ји­ли су де­се­так ди­пло­ма у раз­ли­чи­тим ка­те­го­ри­ја­ма. – Од 2004. до да­нас дру­штво је за­ бе­ле­жи­ло 184 на­сту­па ка­ко у зе­мљи та­ко и у ино­стран­ству. У нај­зна­чај­ни­је убра­ја­мо го­сто­ва­ња у Укра­ји­ни, Бу­гар­ ској, за­тим фе­сти­ва­ле у Грч­кој, Ва­ље­ ву, Ба­њи Вруј­ци, са­бо­ре у Вра­њу, При­ сло­ни­ви код Чач­ка, Ру­ском се­лу код Ки­кин­де. Не тре­ба за­бо­ра­ви­ти ни кон­ цер­те при­ја­тељ­ства у Су­се­ку и Бе­оч­ и­ну и њи­хо­ве уз­врат­не по­се­те, као и успе­ шну са­рад­њу са Пле­сним клу­бом „Ба­и­ ла­мос” са ко­ји­ма смо за­јед­нич­ким сна­ га­ма успе­шно пре­зен­то­ва­ли Пи­рот на Но­во­сад­ском сај­му. Ду­кат је 2006. го­ди­

Ве­ли­ки ху­ма­ни­сти

У Ставросу 2011. на Лима фесту

По­ред не­го­ва­ња и про­мо­ви­са­ња кул­ту­ре и тра­ди­ци­је пи­рот­ског кра­ја КУД „Ду­кат” учи сво­је чла­но­ве и ху­ма­но­сти. Ор­га­ни­зо­ва­ње и уче­ство­ва­ње у број­ним ху­ма­ни­тар­ним ак­ци­ја­ма је не­што на шта су по­себ­но по­но­сни. – Свих ових го­ди­на са­ра­ђи­ва­ли смо са Ко­лом срп­ских се­ста­ра, Ро­та­ри клу­ бом и, у по­след­ње вре­ме, са Пи­рот­ским но­ви­на­ма, и за­јед­нич­ким сна­га­ма смо ор­га­ни­зо­ва­ли ху­ма­ни­тар­не ак­ци­је ка­ко бисмо по­мо­гли дру­ги­ма. До са­да је дру­ штво има­ло 11 ху­ма­ни­тар­них ак­ци­ја ко­ји­ма смо по­ма­га­ли да се обез­бе­де сред­ ства за ле­че­ње по­је­ди­на­ца, али смо по­ма­га­ли и из­град­њу цр­кве у Из­во­ру, ме­ шта­ни­ма Бе­о­чи­на и Су­се­ка смо по­мо­гли ка­да се 2007. го­ди­не из­лио Ду­нав и по­пла­вио их, са Ко­лом срп­ских се­ста­ра смо обез­бе­ди­ли сред­ства за по­моћ та­ лен­то­ва­ним уче­ни­ци­ма – ис­ти­че Ли­лић и ка­же да на лич­ном при­ме­ру нај­бо­ље ви­ди ко­ли­ко је те­шко обез­бе­ди­ти сред­ства за ле­че­ње обо­ле­лог де­те­та те му је и то до­да­тан мо­тив да се ода­зо­ве сва­кој ху­ма­ни­тар­ној ак­ци­ји.


ХОРИЗОНТ

Број 152, 1. јун 2012.

11

за Пиротске новине говори о историјату друштва

И ТРАДИЦИЈУ ПИРОТСКОГ КРАЈА не го­сто­вао на на­ци­о­нал­ној те­ле­ви­зи­ји у ТВ еми­си­ји „Жи­ки­на ша­ре­ни­ца” и ве­о­ ма ква­ли­тет­но се пред­ста­вио ши­ро­ком ауди­то­ри­ју­му бу­ду­ћи да овај про­грам пре­ко са­те­ли­та пра­те и у ино­стран­ству. Ор­га­ни­зо­ва­ли смо и це­ло­ве­чер­ње кон­ цер­те, две из­ло­жбе фо­то­гра­фи­ја и уче­ ство­ва­ли у обе­ле­жа­ва­њу број­них ма­ни­ фе­ста­ци­ја – го­во­ри Ли­лић и са по­но­сом ис­ти­че да су сву­да оправ­да­ли ука­за­но по­ве­ре­ње и на нај­бо­љи мо­гу­ћи на­чин пред­ста­вља­ли свој град и сво­ју зе­мљу.

Успе­шне све сек­ци­је Умет­нич­ки ру­ко­во­ди­лац и ко­ре­о­граф КУД-а „Ду­кат” од осни­ва­ња до да­нас, Де­ јан Ли­лић, не мо­же ни да се се­ти свих на­ гра­да и при­зна­ња ко­је су на број­ним так­ ми­че­њи­ма осва­ја­ле све сек­ци­је дру­штва. У му­зич­кој сек­ци­ји, по­себ­но се ис­та­као Иван Ман­чић, фру­лаш ко­ји је три го­ди­ не за­ре­дом осва­јао пр­ва ме­ста у Вра­њу, у ду­е­ту са Стој­ко­ви­ћем осво­јио је та­ко­ђе пр­во ме­сто у Сме­де­рев­ској Па­лан­ци. Што се пе­вач­ке гру­пе ти­че, ни ту ни­су из­о­ста­ ја­ли ре­зул­та­ти. Со­ли­сти Ма­ја Мин­ко­вић, Та­ма­ра Ма­дић и Ана Пе­тро­вић, као и пе­ вач­ка гру­па, по­сти­гли су зна­чај­не успе­хе на так­ми­че­њи­ма у Ба­њи Вруј­ци, Ла­за­ рев­цу и Сме­де­рев­ској Па­лан­ци. Фол­клор­ни ан­самбл је осва­јао дру­га и тре­ћа ме­ста за ко­ре­о­гра­фи­је „Гор­ње По­ни­ша­вље”, „Пла­ни­на” „Ко­рит­ни­ца”, „Ко­би­шни­ца” и „Ле­ско­вац” на са­бо­ру „Пре­ла и по­се­ла” и на фе­сти­ва­лу „Ја­се­ нич­ко пре­ло”. На ме­ђу­на­род­ном фе­сти­ ва­лу у Ха­ско­ву у Бу­гар­ској, 2006. го­ди­не, осво­ји­ли су Пр­ву спе­ци­јал­ну на­гра­ду за ко­ре­о­гра­фи­ју „Пла­ни­на” ко­ју су из­ве­ли за­јед­но са Пле­сним клу­бом „Ба­и­ла­мос”. Фо­то сек­ци­ја бе­ле­жи, та­ко­ђе, ве­ли­ ке успе­хе. Ре­пу­блич­ку на­гра­ду за умет­ нич­ку фо­то­гра­фи­ју „Зво­на”, спе­ци­јал­ну

на­гра­ду мла­дом ауто­ру „Де­јан Ман­чић” на ме­ђу­на­род­ној из­ло­жби у Ни­шу, пр­ва на­гра­да за нај­бо­ље осли­ка­но ус­кр­шње ја­је, пр­ва на­гра­да Уро­шу Јо­ни­ћу за фо­ то­гра­фи­ју „Чвор”...

Но­си­оц ­ и при­зна­ња „28. де­цем­бар” Оно на че­му КУД „Ду­кат“ свих ових го­ди­на ис­тра­ја­ва је­сте очу­ва­ње на­род­ не тра­ди­ци­је и оку­пља­ње што ве­ћег бро­ја де­це и мла­дих да бу­ду део јед­ног ства­ра­лач­ког ти­ма. Фол­клор као јед­на од основ­них гра­на умет­но­сти је кул­тур­ на ба­шти­на јед­не сре­ди­не те из тог раз­ ло­га на­сто­је да Пи­ро­ту и око­ли­ни очу­ва­ ју тра­ди­ци­ју и не до­зво­ле да ко­ре­ни ове умет­но­сти оду у за­бо­рав под ути­ца­јем за­пад­не кул­ту­ре. – Од осни­ва­ња до да­нас КУД „Ду­кат“ је у свој ре­пер­то­ар увр­стио ве­ли­ки број ко­ре­о­гра­фи­ја ко­је успе­шно из­во­ди пред пи­рот­ском, али и пу­бли­ком из зе­мље и ино­стран­ства. Не­гу­је­мо ре­пер­то­ар из свих кра­је­ва на­ше зе­мље али су нам увек удар­не тач­ке из на­шег кра­ја. У ре­пер­то­а­ ру су за­сту­пље­не игре из Ле­сков­ца, Пчи­ ња, Ба­на­та, Бу­ње­вач­ке игре, али сам ура­ дио нај­ви­ше ко­ре­о­гра­фи­ја са игра­ма из на­шег кра­ја – об­ја­шња­ва Ли­лић. КУД „Ду­кат” је по­во­дом обе­ле­жа­ ва­ња Да­на гра­да, 2007. го­ди­не, до­би­ло при­зна­ње „28. де­цем­бар” са пла­ке­том, за из­у­зе­тан до­при­нос из обла­сти кул­ту­ ре. Тре­нут­но оку­пља око 130 чла­но­ва и на­да­ље ће, као и до са­да, све ак­тив­но­ сти усме­ра­ва­ти ка очу­ва­њу из­вор­но­сти из до­ме­на игре, јед­не ши­ро­ке умет­но­ сти и љу­ба­ви пре­ма ет­но мо­ти­ви­ма и вред­но­сти­ма на­шег кра­ја и ши­ре, као и от­кри­ва­њу мла­дих му­зич­ких та­ле­на­та у ци­љу пре­но­ше­ња тра­ди­ци­је и очу­ва­ња кул­тур­не ба­шти­не.

Са Концерта пријатељства у Дому културе

Гостовање на фестивалу у Украјини 2007. године

Ли­лић ка­же да им је од из­у­зет­не ва­ жно­сти са­рад­ња са кул­тур­но-умет­нич­ ким дру­штви­ма из Ср­би­је а по­но­сан је на бли­ску са­рад­њу са Пле­сним клу­бом „Ба­и­ла­мос”, Пред­школ­ском уста­но­вом „Чи­ка Јо­ва Змај”, шко­ла­ма „Све­ти Са­ва” и „Мла­дост”, Му­зе­јом По­ни­ша­вља, На­ род­ним по­зо­ри­штем, Ро­та­ри клу­бом, Ко­лом срп­ских се­ста­ра... На­ста­ви­ће да не­гу­ју већ до­бру са­рад­њу са парт­не­ри­ ма из ино­стран­ства, ан­сам­блом „Па­ стри­на” и „Дра­го­ман­че” из Бу­гар­ске, „Ве­сел­ка” из Укра­ји­не, КУД „Ко­ло” из Бре­ген­ца у Аустри­ји, Но­во ме­сто из Сло­ ве­ни­је, као и до­бру са­рад­њу са гра­до­ви­ ма Па­ра­ли­ја и Ста­врос у Грч­кој. Мо­гло би још мно­го то­га да се на­ пи­ше о ак­тив­но­сти­ма и ус­пе­си­ма овог дру­штва, пла­но­ви­ма и ци­ље­ви­ма, али за то је по­треб­но мно­го ви­ше про­сто­ ра. Де­јан Ли­лић, пр­ви чо­век „Ду­ка­та”, дав­но, у ру­бри­ци „Са­свим лич­но” у Пи­ рот­ским но­ви­на­ма, по­ред оста­лог је на­ пи­сао да су му ам­би­ци­је да сви игра­чи бу­ду бо­љи љу­ди од ње­га. Због то­га и на­сто­ји да чла­но­ве дру­штва учи да бу­

Би­о­гра­фи­ја пред­сед­ни­ка Де­јан Ли­лић, умет­нич­ки ру­ко­во­ ди­лац, ко­ре­ог­ раф и пред­сед­ник КУД-а „Ду­кат“ већ 30 го­ди­на се ба­ви фол­ кло­ром. По­чео је да игра 1982. го­ди­ не у РКУД „Пр­ви мај” да би од 1989. го­ ди­не на­ста­вио ан­га­жман у КУД „Со­ња Ма­рин­ко­вић“ и ка­сни­је „Же­ле­зни­чар” из Но­вог Са­да. По по­врат­ку у Пи­рот, 1995. го­ди­не био је аси­стент Бор­ку Сто­ја­но­ви­ћу у фол­клор­ном ан­сам­блу „Би­сер­ни­ца” све до 2003. го­ди­не. Ка­ да је 2004. го­ди­не осно­ва­но КУД „Ду­ кат” по­чео је да ра­ди нај­пре као умет­ нич­ки ру­ко­во­ди­лац и ко­ре­о­граф, а од 2010. го­ди­не је и пред­сед­ник Дру­ штва, и до да­нас тај по­сао ра­ди, су­де­ ћи пре­ма на­гра­да­ма и при­зна­њи­ма, ве­о­ма успе­шно. ду до­бри дру­го­ви и ху­ма­ни љу­ди. Су­де­ ћи по оно­ме што смо ви­де­ли на ху­ма­ни­ тар­ном кон­цер­ту за по­моћ ма­лој Ла­ни, чи­ни се да ите­ка­ко има успе­ха у то­ме.


ДИМИТРОВГРАД

12 Ма­тур­ске про­сла­ве Уче­ни­ци осмог раз­ре­да Основ­не шко­ле „Хри­сто Бо­тев” и ове го­ди­не су при­пре­ми­ли и тра­ди­ци­о­нал­ну за­вр­шну при­ред­бу, ко­ју су у сре­ду из­ве­ли три пу­та на сце­ни Цен­тра за кул­ту­ру. Це­на ула­зни­ца би­ла је сим­бо­лич­на, а сав но­вац од про­да­је ула­зни­ца на­ме­њен је ор­га­ни­зо­ва­њу „дру­гар­ске ве­че­ри”, ко­ја ће по­сле свих пе­ри­пе­ти­ја и за­се­да­ња Школ­ског од­бо­ра и Са­ве­та ро­ди­те­ља, ипак би­ти одр­ жа­на у школ­ској ку­хи­њи. Про­сла­ва је за­ка­ за­на за не­де­љу, 3. јун. А ве­че­рас ће свој „ма­тур­ски бал” има­ ти ве­ли­ки ма­ту­ран­ти, укуп­но 76 де­во­ја­ка и мо­ма­ка из гим­на­зиј­ског и ту­ри­стич­ког оде­ ље­ња Гим­на­зи­је „Све­ти Ки­ри­ло и Ме­то­ди­је”.

Мле­ка­ра „Ста­ра пла­ни­на” До­де­лом сер­ти­фи­ка­та о без­бед­ној про­ из­вод­њи хра­не мле­ка­ра­ма из 4 окру­га за­вр­ шен је дво­го­ди­шњи про­је­кат под на­зи­вом „Кла­стер си­ре­ва Југ”. Ме­ђу 12 про­из­во­ђа­ча из пи­рот­ског, ни­шав­ског, ја­бла­нич­ког и то­ плич­ког окру­га је и ди­ми­тров­град­ска мле­ ка­ра „Ста­ра пла­ни­на”. До­би­ја­ње зва­нич­ног сер­ти­фи­ка­та омо­гу­ћа­ва бо­љи пла­сман про­ из­во­да и кон­ку­рент­ност на тр­жи­шту, као и бр­жи раз­вој ру­рал­них под­руч­ја у сва 4 окру­ га. Сер­ти­фи­ка­те је до­де­ли­ла овла­шће­на европ­ска ин­сти­ту­ци­ја „Qu­al­ ity Austria”.

Бал­кан­ски У 28. ко­лу Срп­ске ли­ге ис­ток фуд­ба­ле­ри Бал­кан­ског по­ра­же­ни су про­шле не­де­ље у За­је­ча­ру, ре­зул­та­том 2:0 од до­ма­ћег Ти­мо­ ка, ко­ји је обез­бе­дио пла­сман у Пр­ву ли­гу Ср­би­је. До кра­ја пр­вен­ства оста­ло је још са­ мо два ко­ла. Бал­кан­ски је и да­ље 14. на та­ бе­ли са 31 бо­дом, јед­ним ма­ње од кру­ше­ вач­ког Бор­ца, а су­тра у Спорт­ском цен­тру Парк до­че­ку­је еки­пу ни­шког Цар Кон­стан­ти­ на, ко­ја је пре овог ко­ла тре­ћа, са 48 бо­до­ва. Иако у зо­ни ис­па­да­ња, ди­ми­тров­град­ски клуб и да­ље има шан­се за оп­ста­нак у Срп­ ској ли­ги.

Но­ви зе­мљо­трес Се­дам да­на на­кон зе­мљо­тре­са ја­чи­не 5,8 сте­пе­ни, ко­ји је по­го­дио За­пад­ну Бу­гар­ ску, од­но­сно око­ли­ну Пер­ни­ка, тло се по­но­ во сна­жно за­тре­сло. У уто­рак, 29. ма­ја, у 9 са­ти и 23 ми­ну­та за­бе­ле­жен је но­ви зе­мљо­ трес, ко­ји је пре­ма по­да­ци­ма Ин­сти­ту­та за ге­о­фи­зи­ку Бу­гар­ске ака­де­ми­је на­у­ка био ја­ чи­не 3,8 сте­пе­ни по Рих­те­ру, док је на сај­ту Ре­пу­блич­ког се­и­змо­ло­шког за­во­да Ср­би­је ре­ги­стро­ван са маг­ни­ту­дом од 4,3 сте­пе­на по Рих­те­ру. Епи­цен­тар је по­но­во био у бли­ зи­ни Пер­ни­ка, 20 ки­ло­ме­та­ра ју­го­за­пад­но од Со­фи­је. Жр­та­ва и ве­ће ма­те­ри­јал­не ште­ те ни­је би­ло, али су љу­ди ма­сов­но иза­шли на ули­це. По­трес се осе­тио и у Со­фи­ји и окол­ ним ме­сти­ма, а сла­бо по­дрх­та­ва­ње тла осе­ ти­ло се и у Ди­ми­тров­гра­ду.

Број 152, 1. јун 2012.

Кон­сти­ту­тив­на сед­ни­ца СО Ди­ми­тров­град 15. ју­на

По­стиг­нут на­чел­ни до­го­вор о скуп­штин­ској ве­ћи­ни Де­мо­крат­ска стран­ка у Ди­ми­тров­ гра­ду по­сти­гла је на­чел­ни до­го­вор са пред­став­ни­ци­ма ко­а­ли­ци­ја СПС-СДПС и „Пре­о­крет”, као и са пред­став­ни­ци­ ма гру­пе гра­ђа­на „Прав­да и со­ли­дар­ ност“ о фор­ми­ра­њу скуп­штин­ске ве­ ћи­не у Ди­ми­тров­гра­ду. То је про­шлог пет­ка из­ја­вио пред­сед­ник оп­штин­ског од­бо­ра ДС, Зо­ран Пе­тров. Основ­ни ци­ље­ви бу­ду­ће ло­кал­не вла­сти би­ће еко­ном­ски раз­вој, до­во­ђе­ње ин­ве­сти­ то­ра и отва­ра­ње но­вих рад­них ме­ста, ре­као је Пе­тров. – О кон­крет­ним пер­со­нал­ним ре­ ше­њи­ма још ни­смо раз­го­ва­ра­ли, али је нај­ва­жни­је да је оквир­но до­го­во­ре­ на стра­те­ги­ја бу­ду­ће ло­кал­не вла­сти. На­ред­ни пе­ри­од, до одр­жа­ва­ња кон­ сти­ту­тив­не сед­ни­це, ис­ко­ри­сти­ће­мо да утвр­ди­мо тач­не при­о­ри­те­те, ка­ко би­смо по фор­ми­ра­њу ве­ћи­не, што пре кре­ну­ли да ра­ди­мо – ре­као је Пе­тров. На ло­кал­ним из­бо­ри­ма, ДС је осво­ји­ла нај­ви­ше ман­да­та - 13, док

ко­ал­ и­ци­је и гру­па гра­ђа­на са ко­ји­ ма су по­сти­гли до­го­вор, има­ју по два од­бор­нич­ка ман­да­та, та­ко да ће од­ бор­нич­ка ве­ћи­на рас­по­ла­га­ти са 19 ман­да­та. Кон­сти­ту­тив­на сед­ни­ца скуп­шти­не оп­шти­не Ди­ми­тров­град за­ка­за­на је за 15. јун. Кон­фе­рен­ци­јом за ме­ди­је огла­ сио се и но­си­лац ли­сте гру­пе гра­ђа­на „Прав­да и со­ли­дар­ност”, ко­ја има два ман­да­та у бу­ду­ћем са­зи­ву СО, Зо­ран Ђу­ров, ко­ји је по­твр­дио да су раз­го­ во­ри во­ђе­ни и да је по­стиг­нут на­чел­ни до­го­вор, упо­зо­рив­ши да њи­хо­ви од­ бор­ни­ци не­ће слу­жи­ти за пот­ку­су­ри­ ва­ње и као гла­сач­ка ма­ши­на, већ ће зах­те­ва­ти ис­пу­ње­ње основ­них прин­ ци­па из њи­хо­вог про­гра­ма. – Што се ти­че пер­со­нал­них ре­ше­ ња, тре­ба­ло би да на во­де­ћим ме­сти­ ма – пред­сед­ни­ка оп­шти­не и пред­ сед­ни­ка скуп­шти­не, бу­ду љу­ди са пу­ним ле­ги­ти­ми­те­том, до­би­је­ним од гра­ђа­на – ре­као је Ђу­ров.

Зоран Петров

Иако су то­ком про­те­кле не­де­ље ДСС и Де­мо­крат­ска пар­ти­ја Бу­га­ра на­ ја­ви­ле да во­де ин­тен­зив­не раз­го­во­ре о фор­ми­ра­њу ло­кал­не ве­ћи­не, али без Де­мо­крат­ске стран­ке, по све­му су­де­ ћи, то се не­ће до­го­ди­ти. Н. Сто­ја­но­вић

Обил­не ки­ше узро­ко­ва­ле по­пла­ве у По­ни­ша­вљу По­че­так ове не­де­ље обе­ле­жи­ле су по­пла­ве у По­ни­ша­вљу. Та­ко су у по­не­ де­љак, због обил­них па­да­ви­на и из­ ли­ва­ња ре­ке Ни­ша­ве из ко­ри­та под во­дом би­ле број­не ора­ни­це у По­ни­ ша­вљу, од Гра­ди­ња све до Го­јин До­ла. Под во­дом се на­шло и под­руч­је из­во­ ри­шта „Ив­ко­ве во­де­ни­це”, ко­је је због то­га ис­кљу­че­но из си­сте­ма за во­до­ снаб­де­ва­ње. Пре­ма ре­чи­ма ди­рек­то­ра ЈП „Ко­ му­на­лац”, Сло­бо­да­на Ан­то­ва, ре­ка се из­ли­ла у де­лу у ко­ме ни­је из­вр­ше­на ре­гу­ла­ци­ја ко­ри­та, али то не пред­ста­ вља про­блем за во­до­снаб­де­ва­ње, јер

Мост у Белешу под водом

по­тро­шња ни­је ве­ли­ка, а град се снаб­ де­ва са из­во­ри­шта Пр­то­по­пин­ци. – На­кон по­вла­че­ња во­де би­ће ура­ђе­на стан­дард­на про­це­ду­ра ис­

пи­ра­ња и хло­ри­са­ња, на­кон че­га ће ово из­во­ри­ште по­но­во би­ти вра­ће­но у функ­ци­ју – ре­као је Ан­тов. До­с та про­бле­ма на­до­шла ре­ка про­у­зро­ко­ва­ла је и на гра­ди­ли­шти­ма оби­ла­зни­це око Ди­ми­тров­гра­да, по­ што је ве­ћи­на мо­с то­ва пре­пла­вље­на, па се не мо­г у ко­ри­с ти­ти за са­о­бра­ћај. Ина­че, пре­ма по­да­ци­ма Ме­те­о­ро­ло­ шке ста­ни­це у Же­љу­ши, чак 168 ли­ та­ра во­де­ног та­ло­га по ква­дра­т у је па­ло то­ком ма­ја, што је ду­пло ви­ше у од­но­с у на ви­ше­го­ди­шњи про­сек за ме­сец мај. Н.С.

Ме­ђу­на­род­ни фол­клор­ни фе­сти­вал Ди­ми­тров­град­ска пу­бли­ка има­ла је при­ли­ку да про­те­клог ви­кен­да ужи­ва у пред­ста­вља­њу 10 фол­клор­них ан­сам­ба­ ла, уче­сни­ка 12. ме­ђу­на­род­ног фе­сти­ва­ ла фол­кло­ра „Ни­шав­ски хо­ро­вод”. Под по­кро­ви­тељ­ством Оп­шти­не Ди­ми­тров­град и На­ци­о­нал­ног са­ве­та Бу­га­ра у Ср­би­ји, Цен­тар за кул­ту­ру ор­ га­ни­зо­вао је дру­ги део ово­го­ди­шњег фе­сти­ва­ла, а на две фе­сти­вал­ске ве­че­ ри су се, по­ред до­ма­ћи­на, пред­ста­ви­ ла и кул­тур­но-умет­нич­ка дру­штва из Ива­но­ва, Бо­си­ле­гра­да, Пи­ро­та, Со­фи­је,

Но­вог ме­ста из Ре­пу­бли­ке Сло­ве­ни­је, за­тим из Бе­о­гра­да, Ни­ша и Дра­го­ма­на, парт­не­ра у ор­га­ни­за­ци­ји фе­сти­ва­ла. Пре по­чет­ка оба кон­цер­та уче­сни­ци су тра­ди­ци­о­нал­но про­де­фи­ло­ва­ли глав­ ном ули­цом. „Ни­шав­ски хо­ро­вод” је ове го­ди­не био спо­јен са још јед­ном ма­ни­фе­ста­ци­јом – „Бу­га­ри­ја­дом”. Већ не­ко­ли­ко го­ди­на ова ма­ни­фе­ста­ци­ја се ор­га­ни­зу­је по­во­дом обе­ле­жа­ва­ња пра­зни­ка Ки­ри­ла и Ме­то­ди­ја, ко­ји је и зва­нич­ни пра­зник бу­гар­ске на­ци­о­нал­ не за­јед­ни­це у Ср­би­ји.

Упр­кос те­шкој еко­ном­ској си­ту­а­ ци­ји, а пре све­га за­хва­љу­ју­ћи ен­ту­зи­ ја­зму ор­га­ни­за­то­ра, фе­сти­вал је и ове го­ди­не ис­пу­нио оче­ки­ва­ња. Н.С.


Број 152, 1. јун 2012.

К УЛТ УРА

У организацији пиротског Народног позоришта и Удружења „Тантијема”

„Тренуци сећања” на преминуле драмске уметнике У ор­га­ни­за­ци­ји пи­рот­ског На­род­ног по­зо­ри­шта и Удру­же­ња драм­ских умет­ ни­ка „Тан­ти­је­ма”, у уто­рак, 29. ма­ја, у хо­ лу По­зо­ри­шта одр­жа­но је ве­че по­све­ће­но пре­ми­ну­лим драм­ским умет­ни­ци­ма под на­зи­вом „Тре­ну­ци се­ћа­ња”. Глу­мац Зо­ран Жив­ко­вић - Жу­ћа је нај­пре под­се­тио на за­чет­ке по­зо­ри­шног жи­во­та у Пи­ро­ту. – Пре­ма по­да­ци­ма до ко­јих сам до­ шао, за по­че­так по­зо­ри­шног жи­во­та у Пи­ро­ту ра­чу­на се 24. мај 1889. го­ди­не ка­ да је у на­шем гра­ду осно­ва­но По­зо­ри­шно дру­штво. У не­ким за­пи­си­ма сто­ји да су у то вре­ме по­зо­ри­шне пред­ста­ве одр­жа­ ва­не у ка­фа­ни у ко­јој ат­мос­фе­ра и ни­је би­ла баш по­зо­ри­шна. Гле­да­о­ци су би­ли го­сти ко­ји би се­де­ћи за ка­фан­ским сто­ лом до­ба­ци­ва­ли глум­ци­ма, ко­мен­та­ри­ са­ли пред­ста­ву. Ме­ђу­тим, ин­те­ре­со­ва­ње за по­зо­ри­ште је би­ло ве­ли­ко та­ко да су их по­се­ћи­ва­ли љу­би­те­љи ове умет­но­сти из та­да­шње Кне­же­ви­не Бу­гар­ске, али и из дру­гих кра­је­ва – ка­зао је Жив­ко­вић. По­сле овог крат­ког под­се­ћа­ња, Жив­ко­вић је по­звао при­сут­не да се при­ се­те Ми­о­дра­га Си­мо­но­ви­ћа, Жи­во­ра­да Ми­тро­ви­ћа, Ра­до­ва­на Жив­ко­ви­ћа, Бо­ сиљ­ке Ми­ље­вић, То­ми­сла­ва Ман­ди­ћа, Је­вре­ма Уро­ше­ви­ћа, Алек­сан­дра Зла­та­ но­ва и дру­гих ко­ји су да­ли до­при­нос по­ зо­ри­шном жи­во­ту Пи­ро­та . О Ми­од­ ра­гу Си­мо­но­ви­ћу ко­ји је осам го­ди­на био управ­ник по­зо­ри­шта и аутор је чу­ве­не три­ло­ги­је „Пи­рот бе­ше ва­рош”, „А Ни­ша­ва те­че ли те­че“ и „Ши­ рок жи­вот” по ко­јој су ура­ђе­не пред­ ста­ве у ре­жи­ји Бо­ри­сла­ва Гли­го­ро­ви­ћа го­во­рио је про­фе­сор Јо­ван Јо­ва­но­вић,

Про­мо­ци­ја књиге У Би­бли­о­те­ци гра­да Бе­о­гра­да, у Рим­ској дво­ра­ни, у пе­так 25. ма­ ја пред­ста­вље­на је књи­га пе­са­ма „Збир­ка не­ре­ши­вих за­го­нет­ки” Пи­ ро­ћан­ца Иго­ра Ђор­ђе­ви­ћа, ко­ју је об­ја­ви­ли Из­да­вач­ко дру­штво „Ку­ћа књи­ге” из Пи­ро­та. На књи­жев­ној ве­ че­ри, по­ред ауто­ра, го­во­ри­ли су про­ фе­сор књи­жев­но­сти Мом­чи­ло Ан­тић и мо­де­ра­тор Мар­јан Ма­рин­ко­вић. Б.Н.

Чи­та­лач­ка знач­ка

не­ка­да­шњи ди­рек­тор пи­рот­ске гим­на­ зи­је. Он је са Си­мо­но­ви­ћем дру­го­вао ду­ же од ше­зде­сет го­ди­на и ка­же да су се још у де­тињ­ству ба­ви­ли глу­мом и при­ пре­ма­ли пред­ста­ве у дво­ри­шту ње­го­ве ку­ће а ула­зни­це су, уме­сто нов­цем, пла­ ћа­не ора­си­ма. Ре­ди­тељ Жи­во­рад Ми­тро­вић је до­ шао у Пи­рот 1973. го­ди­не и био је пр­ви про­фе­си­о­нал­ни ре­ди­тељ ко­ји је у По­зо­ ри­шту за­сно­вао стал­ни рад­ни од­нос. У пи­рот­ском по­зо­ри­шту је остао два­де­сет го­ди­на и ре­жи­рао је пре­ко 60 пред­ста­ ва. Пре­ма ка­зи­ва­њу глу­ма­ца ко­ји су са њим ра­ди­ли, био је ре­ди­тељ, глу­мац и пе­да­гог, вр­ло скро­ман и без пре­те­ра­них ам­би­ци­ја, али је ура­дио мно­го за ово по­зо­ри­ште. Сма­тра­ли су га Пи­ро­ћан­цем иако је ро­ђен у Тр­сте­ни­ку јер је Пи­ро­ту дао нај­плод­ни­је го­ди­не сво­га жи­во­та. Чо­век ко­ји је без сум­ње во­лео по­зо­ ри­ште и оста­вио ду­бог траг у по­зо­ри­шном жи­во­ту Пи­ро­та био је про­фе­сор Ра­до­ван

Жив­ко­вић. Он је био управ­ник у два ман­ да­та а пи­рот­ској по­зо­ри­шној пу­бли­ци је по­зна­ти­ји као по­зо­ри­шни кри­ти­чар. Глу­ми­ца Бо­сиљ­ка Ми­ље­вић, ина­че су­пру­га ре­ди­те­ља Ми­тро­ви­ћа, је од­и­ гра­ла ви­ше де­се­ти­на уло­га, си­гур­но и су­ге­стив­но, бар та­ко су го­во­ри­ли кри­ти­ ча­ри. Она и њен су­пруг су би­ли пре­да­ни по­слу, жи­ве­ли су за по­зо­ри­ште а не за се­бе али то овај град ни­је пре­по­знао-ре­ кли су глум­ци ко­ји су их до­бро по­зна­ва­ ли и са њи­ма ра­ди­ли. Те ве­че­ри у хо­лу По­зо­ри­шта са­ мо ре­чи хва­ле чу­ле су се и за То­ми­сла­ ва Ман­ди­ћа, Је­вре­ма Уро­ше­ви­ћа ко­ји је био ком­плет­на умет­нич­ка лич­ност (глу­ мац, пе­вач и играч), Алек­сан­дра Зла­та­ но­ва ко­ји је, ка­ко су ре­кле ње­го­ве ко­ ле­ге, пле­нио гла­сом и по­кре­том али и мно­ги­ма дру­ги­ма ко­ји су про­шли кроз пи­рот­ско по­зо­ри­ште и оста­ви­ли за со­ бом ду­бок траг. С. Ма­нић

Изложба слика Момчила Моше Гогића у Галерији „Чедомир Крстић”

Романтичан и поетичан доживљај стварности У Га­ле­ри­ји „Че­до­мир Кр­стић”, у уто­ рак, 29. ма­ја отво­ре­на је из­ло­жба сли­ка Мом­чи­ла Мо­ше Го­ги­ћа, умет­ни­ка из Пи­ ро­та, ко­ји је већ тре­ћа ге­не­ра­ци­ја сли­ка­ ра у умет­нич­кој фа­ми­ли­ји. Го­гић је ро­ ђен 1945. го­ди­не, а сли­кар­ством се ба­ви од сво­је 28. го­ди­не. Не­ко вре­ме је жи­вео и сли­као у Па­ри­зу а ње­го­ве сли­ке су мо­ гли да ви­де љу­би­те­љи умет­но­сти ка­ко у зе­мљи та­ко и у ино­стран­ству. Из­ла­гао је ши­ром Ср­би­је а ње­го­ве сли­ке се на­ла­зе и у Па­ри­зу, Лон­до­ну, Ам­стер­да­му, Бри­ збе­ну и Њу­јор­ку. Отва­ра­ју­ћи из­ло­жбу, ди­рек­тор Га­ ле­ри­је, Ан­то­ни­је Ми­ло­ше­вић, ка­ зао је да је за овог умет­ни­ка ка­рак­те­

13

ри­стич­но да се не вра­ћа у про­шлост и да са­др­жа­је за сво­је сли­ке не узи­ма из исто­ри­је и ли­те­ра­ту­ре. – Ње­го­ва ин­спи­ра­ци­ја су ствар­ност и свет ко­ји га окру­жу­је. Го­гић са­мо улеп­ ша­ва, свет око се­бе сли­ка она­ко ка­ко га до­жи­вља­ва, она­кав ка­кав би же­лео да бу­де. То чи­ни да је ње­го­ва сли­ка да­ле­ ко од то­га да пред­ста­вља од­раз ви­ђен у огле­да­лу. То је за­пра­во оно што да­је при­звук ро­ман­тич­ног и осо­би­ту по­е­тич­ ност ње­го­вом сли­кар­ству. Го­гић увек сли­ка се­бе и сто­га ни јед­на ње­го­ва сли­ ка не мо­же да се по­ме­ша са сли­ком не­ ког дру­гог ауто­ра – ка­зао је Ми­ло­ше­ вић и ис­та­као да Го­ги­ће­во сли­кар­ство

но­си ду­бок пе­чат пре­по­зна­тљи­во­сти и ори­ги­нал­но­сти. У Га­ле­ри­ји „Че­до­мир Кр­ стић“ из­ло­же­но је 40 пеј­за­жа и уља на плат­ну, под за­јед­нич­ким име­ном „Игра све­тло­сти”. Б.Н.

У На­род­ној би­бли­о­те­ци Пи­рот у по­не­де­љак је по­че­ла Чи­та­лач­ка знач­ка, так­ми­че­ње ко­је је Би­бли­о­ те­ка по­но­во по­кре­ну­ла 2010. го­ди­ не, на­кон ви­ше од 20 го­ди­на па­у­зе. Кон­цепт так­ми­че­ња за­сно­ван је на до­бро­вољ­ном уче­шћу де­це, а ове го­ди­не је од­зив уче­ни­ка пи­рот­ских основ­них шко­ла нај­ве­ћи – при­ја­ вље­но је бли­зу 500 де­це. Чи­та­лач­ка знач­ка се за­вр­ша­ва у пе­так, 8. ју­на. Би­бли­от­ е­ка ће, као и ра­ни­јих го­ди­на, за све уче­сни­ке ма­ни­фе­ста­ци­је по окон­ча­њу так­ми­че­ња ор­га­ни­зо­ва­ти дру­же­ње са по­зна­тим деч­јим ства­ ра­оц­ и­ма. Б.Н.

Три кон­цер­та У су­бо­ту, 26. ма­ја, ор­га­ни­зо­ван је кон­церт де­чи­јих фол­кор­них ан­сам­ ба­ла. На­сту­пи­ли су ан­сам­бал КУД-а „Елек­тро­пор­це­лан” из Аран­ђе­лов­ца и сек­ци­ја фол­клор­ног ан­сам­бла До­ ма кул­ту­ре. У окви­ру кон­церт­не се­зо­не 20122013. Дом кул­ту­ре у по­не­де­љак, 28. ма­ја, 2012. го­ди­не, ор­га­ни­зо­ван је кон­церт „Му­зи­ка за ви­ол­ у и ви­ол­ и­ ну”. На­сту­пи­ли су Ла­зар Ми­ле­тић на ви­о­ли и Са­ра Ву­ја­ди­но­вић на кла­ви­ ру. На ре­пер­то­ар­ у су би­ла де­ла Брам­ са, Ба­ха, Шу­ма­на и дру­гих ком­по­зи­ то­ра. А у сре­ду, 28. ма­ја, у са­ли До­ма кул­ту­ре на­сту­пио је на­ци­он­ ал­ни ан­ самбл „Ко­ло”. Б.Н.


14

МАРКЕТИНГ

Број 152, 1. јун 2012.


СПОРТ

Број 152, 1. јун 2012.

15

Рукометашице без пораза ове сезоне

ЖРК Пирот поново прволигаш

ЖРК Пи­рот – ЖОРК Кња­же­вац 32:30 (17:14), Дру­га ли­га – гру­па Југ, 22. ко­ло, су­бо­та 26. мај, Спо­рт­ска дво­ра­на Кеј, су­ди­је: Дра­ган Ми­ло­ше­вић ( Ле­ско­ вац) и Урош Ко­пир­ви­ца (Ниш), гле­да­ла­ ца: 200. ЖРК Пи­рот: А. Пе­шић 7, С. Цвет­ко­ вић 6, К. Трич­ко­вић 4, Се­ле­на Тан­чић 3, Си­мо­на Тан­чић 3, С. Со­ко­лов 3, А. Јо­ва­ но­вић 3, Н. То­шић 2, И. Ћи­рић 1, К. Дин­ чић, А. То­лић, А. Ран­чић, И. Ма­нић, Ј. Ко­ стић. ЖОРК Кња­же­вац: Ј. Је­ре­мић 10, М. Ми­ло­јић 7, К. Ђор­ђе­вић 6, М. Ста­но­је­вић 3, М. Сто­ја­но­вић 2, Ј. Ри­стић 1, М. Па­нић 1, Т. Абра­мо­вић, М. Кри­во­ши­ја, Ј. Ми­ла­но­ вић, М. Све­то­за­ре­вић. Пи­рот­ске ру­ко­ме­та­ши­це ус­пе­ле су да ову се­зо­ну успе­шно при­ве­ду кра­ју и да пр­вен­ство за­вр­ше као је­ди­на не­по­ 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12

Пирот Књажевац Топличанин Наиса 2 РТБ Бор Рашка Ђердап Врање Зајечар 2 Ртањ Дубочица Копаоник

22 22 22 22 22 22 22 22 22 22 22 22

21 18 14 14 11 10 10 8 7 6 5 0

ра­же­на еки­па. Оне ће, за­хва­љу­ју­ћи од­ лич­ним пар­ти­ја­ма то­ком чи­та­вог пр­вен­ ства, од сле­де­ће се­зо­не за­и­гра­ти у Пр­вој ли­ги Ср­би­је. По­сле 22 утак­ми­це ЖРК Пи­ рот укуп­но је осво­јио 43 бо­да са ско­ром од 21 по­бе­де и јед­ним не­ре­ше­ним ре­ зул­та­том. Та­ко­ђе, Пи­ро­ћан­ке су се на та­ бе­ли Дру­ге ли­ге – гру­па Југ из­дво­ји­ле и по од­лич­ној гол-ра­зли­ци (686:443 – 243). На дру­гом ме­сту на­шла се упра­во еки­па Кња­жев­ца ко­ју су Пи­ро­ћан­ке са­вла­да­ле про­шле су­бо­те на до­ма­ћем те­ре­ну ре­ зул­та­том 32:30. Што се ти­че са­ме утак­ми­ це она ни­је има­ла так­ми­чар­ски зна­чај, јер су пи­рот­ске ру­ко­ме­та­ши­це пла­сман у ви­ши сте­пен так­ми­че­ња „за­ра­ди­ле” у прет­ход­ном, 21. ко­лу, по­бе­дом про­тив ни­шке На­и­се. Та­ко су у утак­ми­ци про­тив Кња­жев­чан­ки пра­ви­ле и до­ста гре­ша­ка, али им пу­бли­ка то овог пу­та ни­је узе­ла за 1 2 2 1 1 2 1 2 2 2 0 0

0 2 6 7 10 10 11 12 13 14 17 22

686:443 628:454 614:566 624:556 556:591 512:482 589:569 587:571 502:590 515:598 513:622 512:796

43 38 30 29 23 22 21 18 16 14 10 0

Пиротске рукометашице са пехаром

зло. Тек у 18. ми­ну­ту су­сре­та Пи­ро­ћан­ке су ус­пе­ле да до­ђу до пр­вог вођ­ства. Мла­ де ру­ко­ме­та­ши­це и овог пу­та су има­ле нај­ве­ћу ми­ну­та­жу, а у те­шким тре­ну­ци­ ма на те­рен су ула­зи­ле и ис­ку­сни­је, Ни­на То­шић и ка­пи­тен Ива­на Ћи­рић. У сва­ком слу­ча­ју, до кра­ја, Пи­ро­ћан­ке су и овог пу­ та сте­гле зу­бе и сти­гле до но­ве по­бе­де. На кра­ју су­сре­та, као пр­во­пла­си­ра­ној еки­пи ово­го­ди­шњег пр­вен­ства уру­чен им је пе­ хар, као и злат­не ме­да­ље. Уз по­бед­нич­ки плес око пе­ха­ра Пи­ро­ћан­ке су се, до по­ чет­ка сле­де­ће се­зо­не, опро­сти­ле и од пу­ бли­ке ко­ја их је на­гра­ди­ла апла­у­зом. Тре­нер Са­ша Пан­чић ни­је крио за­до­ вољ­ство због но­ве по­бе­де, али и због пла­ сма­на у ви­ши ранг так­ми­че­ња. – Се­зо­на је би­ла за нас фе­но­ме­нал­ на јер смо 22 утак­ми­це игра­ли без по­ра­ за. Де­вој­ке на овој утак­ми­ци ни­су игра­ле сјај­но, ваљ­да су по­че­ле да сла­ве. Ме­ђу­

тим, ова мла­да по­ста­ва је то­ком це­лог пр­ вен­ства по­ка­за­ла да има ква­ли­тет, игра­ле су сјај­но и за­слу­жи­ле да бу­ду пр­ве. Хва­ла сви­ма ко­ји су нам по­мо­гли да оства­ри­мо ова­ко до­бар ре­зул­тат. Пр­ва ли­га за нас је иза­зов али да­ће­мо све од се­бе да од­ра­ди­ мо по­сао ко­ји је пред на­ма – ре­као је Пан­ чић. Ове го­ди­не пре­сти­жна ти­ту­ла нај­бо­ ље ру­ко­ме­та­ши­це Дру­ге ли­ге, гру­пе Југ, оти­шла је у ру­ке Алек­сан­дре Пе­шић. – На­рав­но да ми ла­ска ова­ква ти­ту­ ла. По­че­ла сам да сту­ди­рам и упо­ре­до сам игра­ла и за наш тим. Чак сам и раз­ ми­шља­ла да због оба­ве­за на фа­кул­те­ту од­у­ста­нем од ру­ко­ме­та. Ипак, на сре­ћу, то ни­сам ура­ди­ла. На сва­кој утак­ми­ци увек да­јем свој мак­си­мум и ре­зул­тат је до­шао сам по се­би. Што се Пр­ве ли­ге ти­ че оче­ку­јем да ће­мо би­ти у сре­ди­ни та­ бе­ле – оце­ни­ла је Пе­ши­ће­ва. М. Ви­да­но­вић

ОРК Пирот ремизирао у последњем колу

И рукометаши у вишем рангу ОРК Пи­рот – РК Хај­дук Вељ­ко – Не­го­тин 31:31 (18:16), Пр­ва срп­ска ру­ ко­мет­на ли­га – гру­па Мо­ра­ва, 26. ко­ло, су­бо­та 26. мај, Спо­рт­ска дво­ра­на Кеј, су­ ди­је: Да­мир Ђор­ђе­вић (Ниш) и Де­јан Па­ вло­вић (Алек­си­нац), гле­да­ла­ца: 100. ОРК Пи­рот: М. Си­мо­но­вић 9, В. Дан­ков 7, М. Го­гов 6, М. Гли­го­ри­је­вић 5, Д. Жив­ко­вић 3, У. Јо­цић 1, С. Пеј­чић, А. Јор­да­нов, Р. Бе­ши­ ре­вић, Н. Стан­ко­вић, М. Илић, А. Жив­ко­вић, Д. То­дић, М. Стан­ко­вић, Д. То­шић. РК Хај­дук Вељ­ко: М. Ла­па­да­то­вић 8, М. Сто­ја­но­вић 4, Н. Ран­ђе­ло­вић 3, И. Ко­ стић 3, С. Ра­до­ва­но­вић 3, Д. Ма­шић 2, В. Сте­ва­но­вић 6, И. Сто­ја­но­вић 1, Д. Илић 1, Л. Ле­чић, М. Ра­јић, И. Ђор­ђе­вић, Н. Ву­чак. Пи­рот­ски ру­ко­ме­та­ши ус­пе­ли су да се пла­си­ра­ју у ви­ши ранг так­ми­че­ња и од сле­де­ће се­зо­не игра­ће у ре­о­р­га­ни­зо­ ва­ној Дру­гој ли­ги - гру­па Ис­ток. Они су про­шле су­бо­те на до­ма­ћем те­ре­ну у нај­ у­збу­дљи­ви­јој утак­ми­ци пр­вен­ства од­и­

гра­ли не­ре­ше­но про­тив го­сти­ју из Не­го­ ти­на 31:31. На та­бе­ли Пр­ве срп­ске ли­ге - гру­па Мо­ра­ва, Пи­ро­ћан­ци су ко­нач­но за­у­зе­ли че­твр­то ме­сто са ско­ром од 16 по­бе­да, три не­ре­ше­на су­сре­та и 7 по­ра­ за са укуп­но 34 осво­је­на бо­да. Иза њих са истим бро­јем бо­до­ва оста­ла је еки­ па Ра­дан, док је по­бед­ник ово­го­ди­шњег пр­вен­ства еки­па Рад­нич­ки 1951 из Ни­ ша. Ина­че, ка­да је у пи­та­њу утак­ми­ца при­тив еки­пе Хај­дук Вељ­ка, нај­бо­ље је опи­су­је ста­ра на­род­на из­ре­ка: „Од го­то­ вог ис­па­де ве­ре­си­ја”. Од са­мо ста­р­та го­ сти су пре­у­зе­ли ини­ци­ја­ти­ву па је до­ма­ ћи тим тек у 13. ми­ну­ту ус­пео да до­ђе до из­јед­на­че­ња. Не­ко­ли­ко ми­ну­та ка­сни­је до­ла­зи до пре­ки­да, па су на те­ре­ну би­ ли сви игра­чи оба ти­ма. Ле­те­ле су увре­ де, а би­ло је ту и гу­ра­ња. На сву сре­ћу то се за­вр­ши­ло без по­сле­ди­ца по обе клу­ пе. Ме­ђу­тим, по­сле овог пре­ки­да, го­сти су до­би­ли кри­ла па су за крат­ко вре­ме

по­сти­гли чак че­ти­ри го­ла за­ре­дом. Без об­зи­ра на то, пр­ви део утак­ми­це Пи­ро­ ћан­ци су ре­ши­ли у сво­ју ко­рист. Пред крај пр­вог де­ла игре по­вре­дио се нај­и­ ску­сни­ји у ти­му, Ду­шан Жив­ко­вић, па је пи­рот­ска клу­па оста­ла кра­ћа за на­ред­ ни пе­ри­од игре. У дру­гом де­лу утак­ми­це би­ло је пу­но гре­ша­ка на обе стра­не, ма­ да су пи­рот­ски ру­ко­ме­та­ши има­ли ини­ ци­ја­ти­ву у сво­јим ру­ка­ма уз кон­стант­ но вођ­ство. Ме­ђу­тим, и по­ред то­га што су го­сти због цр­ве­ног кар­то­на оста­ли са игра­чем ма­ње, у по­след­њим ми­ну­ти­ма утак­ми­це Пи­ро­ћан­ци гу­бе пред­ност, па је та­ко еки­па Хај­дук Вељ­ка до из­јед­на­ че­ња до­шла са­мо 15 се­кун­ди пре кра­ја ка­да је су­ди­ја „сви­рао” сед­ме­рац за го­ сте. Тре­нер пи­рот­ских ру­ко­ме­та­ша, Ни­ ко­ла Ко­стић, из­ја­вио је по­сле утак­ми­ це да ће без об­зи­ра на ова­кав ре­зул­тат утак­ми­це ње­го­ва еки­па од сле­де­ће се­ зо­не игра­ти у ви­шем ран­гу так­ми­че­ња.

– Нас од сле­де­ће се­зо­не че­ка Дру­га ли­га, гру­па Ис­ток, и по­ред нас ће се ту на­ ћи и Хи­сар, Ни­шка Ба­ња, Ра­дан, Ле­ба­не. Има­мо мла­ду еки­пу и то се по­ка­за­ло на овој утак­ми­ци. Би­ло је ту до­ста про­ма­ше­ них зи­це­ра, али то је то. Да се наш нај­бо­љи играч Жив­ко­вић ни­је по­вре­дио, си­гур­но би за­бе­ле­жи­ли још је­ду по­бе­ду. Ме­ђу­тим, по­ка­за­ло се да и без ње­га мо­же­мо да пру­ жи­мо од­лич­ну пар­ти­ју. У сва­ком слу­ча­ ју са­да сле­ди од­мор и са при­пре­ма­ма ће се кре­ну­ти кра­јем ав­гу­ста. На­ма је циљ да сле­де­ћу се­зо­ну игра­мо у Дру­гој ли­ги, а да се ону та­мо се­зо­ну из­бо­ри­мо за ви­ши сте­ пен так­ми­че­ња – на­гла­сио је Ко­стић. М. Ви­да­но­вић


СПОРТ

16 КК Пи­рот За ви­кенд, у ор­га­ни­за­ци­ји КК „Пи­рот”, на­ста­вља се „Ми­ни­ба­скет школ­ска ли­га” за де­ча­ке од 1. до 4. раз­ре­да пи­рот­ских основ­них шко­ла, по­де­ље­них у 8 еки­па, од­но­сно две гру­пе. Утак­ми­це 2. ко­ла се игра­ју у не­ де­љу, 3. ју­на, од 11 до 15 ча­со­ва у са­ли Пе­да­го­шке. Уче­ству­је 154 де­ча­ка. А про­те­клог ви­кен­да КК „Пи­рот” уго­стио је ју­ни­о­ре и ка­де­те скоп­ског Вар­да­ра, клу­ба са ко­јим је ус­по­ставље­ на ду­го­роч­на са­рад­ња. Два клу­ба већ две го­ди­не игра­ју при­ја­тељ­ске утак­ ми­це у Ско­пљу и Пи­ро­ту. Уско­ро ће го­ сто­ва­ти и пр­ви тим Вар­да­ра у Пи­ро­ту. Дру­гог да­на, еки­пе су игра­ле у ком­би­ но­ва­ном са­ста­ву, а не­ре­шен ре­зул­тат по­сле ре­гу­лар­ног де­ла утак­ми­це оста­ вљен је као ко­на­чан, у ду­ху при­ја­тељ­ ског од­но­са два клу­ба. Б.Н.

Сто­ни те­нис На тур­ни­ру ТОП-12 ре­ги­о­на за мла­ђе ка­де­те ко­ји је одр­жан у не­ де­љу, 27. ма­ја, у Алек­син­цу, Сто­но­ те­ни­ски клуб Пи­рот је имао свог пред­став­ни­ка, Алек­су Га­цева, ко­ји је ујед­но био и пр­ви фа­во­рит. Га­цев је сла­вио у свих 11 од­и­гра­них ме­че­ва, пре­пу­стив­ши про­тив­ни­ку све­га два се­та, и на тај на­чин по­твр­дио да је тре­нут­но нај­бо­љи мла­ди играч ре­ги­ о­на цен­трал­не Ср­би­је.  Б.Н.

Цр­на ко­бра Кјо­ку­шин­каи клуб „Цр­на ко­бра” про­шлог ви­кен­да на­сту­пио је на се­ ми­на­ру у кјо­ко­у­шин­каи спор­ту ко­ ји су во­ди­ли мај­стор но­си­лац цр­ног по­ја­са 5. дан, Ро­ман Ку­чир из Ве­ли­ке Бри­та­ни­је и пред­сед­ник Са­ве­за Вој­ кан Би­жић, но­си­о­ц цр­ног по­ја­са 2. дан. На се­ми­на­ру су уче­ство­ва­ли Ни­ ко­ла Ми­тов, Ми­лош Ки­та­нов, и Пре­ драг Ран­ђе­ло­вић. Ми­тов је том при­ ли­ком по­ло­жио за пла­ви по­јас. Овај се­ми­нар је ујед­но био и при­пре­ма за пред­сто­је­ће Свет­ско пр­вен­ство у кјо­ ку­шин­каи фул кон­такт спор­ту, ко­је ће се одр­жа­ти кра­јем ок­то­бра у Бе­ о­гра­ду. Б.Н.

Па­стрм­ка Удру­же­ње ре­кре­а­тив­них ри­бо­ ло­ва­ца „Па­стрм­ка”, у су­бо­ту, 2. ју­на, на За­вој­ском је­зе­ру ор­га­ни­зу­је так­ ми­че­ње уди­цом на пло­вак за по­ла­ зни­ке Шко­ле ри­бо­ло­ва, као и за се­ ни­ор­ е – чла­но­ве удру­же­ња. Пре­воз је обез­бе­ђен. По­ла­зак је ис­пред про­ сто­ри­ја Удру­же­ња у 8.30 ују­тру. У слу­ча­ју ло­шег вре­ме­на так­ми­че­ње се од­ла­же за 9. јун. Б.Н.

Број 152, 1. јун 2012.

Након освајања три бода против Јагодинаца

Раднички надомак опстанка у лиги Рад­нич­ки Пи­рот – Тр­го­вач­ки 2:0 (1:0), Срп­ска ли­га, гру­па Ис­ток, 28. ко­ло, не­де­ља, 27. мај, град­ски ста­ди­он, гле­да­ ла­ца: 450, су­ди­ја: Ма­ри­јан Са­вић (Алек­си­ нац). Стрел­ци: Сто­ја­нов у 23. 1:0, Ни­ко­лић у 57. ми­ну­ту 2:0. Жу­ти кар­то­ни: По­тић, Ни­ко­ лић, То­лић (Рад­нич­ки), Ва­сић (Тр­го­вач­ки). Рад­нич­ки П: Мла­де­но­вић, Ста­но­ је­вић, По­тић, Ћи­рић, Ко­стић, Ни­ко­лић, Илић (То­до­ро­вић), То­лић, Ми­тић, Ме­ дић, Сто­ја­нов (Џу­нић). 1 Тимок 28 18 2 Раднички (С) 28 15 3 Цар Константин 28 14 4 Радник 28 13 5 Хајдук Вељко 28 12 6 Житорађа 28 12 7 Слога 28 13 8 Трстеник ППТ 28 12 9 Динамо 28 11 10 Копаоник 28 11 11 Раднички (П) 28 9 12 Трговачки (Ј) 28 10 13 Борац (Б) 28 9 14 Балкански 28 8 15 Власина 28 8 16 Сврљиг 28 8

Тр­го­вач­ки: Јо­кић, Стој­ко­вић, Мак­ си­мо­вић, Пе­ро­вић (Ми­ло­је­вић), Ива­но­ вић, Сте­ва­но­вић, Ла­ло­вић (Ва­сић), Ри­ стић, Ивић, Об­ра­до­вић, До­бро­са­вље­вић. Фуд­ба­ле­ри Рад­нич­ког су по­бе­дом над Ја­го­дин­ци­ма нај­ве­ро­ват­ни­је из­бо­ ри­ли оста­нак у ли­ги, бу­ду­ћи да им је у на­ ред­на два су­сре­та до­во­љан бод па да и ма­те­ма­тич­ки оси­гу­ра­ју игра­ње у Срп­ској ли­ги и на­ред­не се­зо­не. Пи­ро­ћан­ци су за­ слу­же­но до­шли до сва три бо­да за­хва­ 6 4 42:17 60 5 8 42:19 50 5 9 53:44 47 6 9 51:45 45 7 9 37:34 43 5 11 35:36 41 1 14 38:36 40 3 13 37:34 39 5 12 34:36 38 4 13 28:31 37 9 10 30:27 36 4 14 32:38 34 5 14 25:37 32 7 13 25:36 31 5 15 28:46 29 5 15 21:42 29

љу­ју­ћи офан­зив­ној и до­па­дљи­вој игри у ко­јој су има­ли ини­ци­ја­ти­ву на те­ре­ну, ство­ри­ли број­не шан­се, и две ре­ал­ и­зо­ва­ ли. Тре­нер Ми­лан Сто­ја­но­ски ка­же да је пр­ви пут од ка­да је сео на клу­пу „бе­лих” у пот­пу­но­сти за­до­во­љан игром. – По­ка­за­ли смо и ка­рак­тер и до­бру игру. Мом­ци су ис­пу­ни­ли оно што сам од њих тра­жио од пр­вог да­на ка­да сам до­ шао – да што ду­же др­жи­мо лоп­ту у но­ га­ма, да стр­пљи­во гра­ди­мо игру и да кон­тро­ли­ше­мо утак­ми­цу. Иако нам је те­о­ рет­ски у на­ред­на два су­сре­та по­тре­бан бод за оп­ста­нак, ми ће­мо ићи на по­бе­ду. До­ ду­ше, има­мо не­ко­ли­ко игра­ча са пар­ним кар­то­ни­ма, по­себ­но у од­бра­ни, па ће­мо у Де­спо­то­вац от­пу­то­ва­ти осла­бље­ни, али се не­ће­мо бра­ни­ти. Пру­жи­ће­мо шан­су мла­ дим игра­чи­ма и од њих оче­ку­јем да оправ­ да­ју по­ве­ре­ње. Же­ља нам је да се у по­след­ њем ко­лу на до­ма­ћем те­ре­ну од пу­бли­ке опро­сти­мо по­бе­дом – ка­же Сто­ја­но­ски. Рад­нич­ки у су­бо­ту го­сту­је еки­пи Сло­ге ко­ја је оси­гу­ра­ла оп­ста­нак, а у по­ след­њем ко­лу, у сре­ду, 6. ју­на, до­че­ку­је бу­ду­ћег зо­на­ша, еки­пу Вла­си­не. Б.Н

У јуну обука за рониоце Ро­ни­лач­ки клуб Пи­рот ове го­ди­не по­кре­нуо је про­је­кат под на­зи­вом „Ро­ ње­њем до здра­вља”. Овај про­је­кат ре­ а­ли­зу­је ак­тив­но­сти у окви­ру обла­сти про­гра­ма за омла­ди­ну кроз про­мо­ви­ са­ње здра­вих сти­ло­ва жи­во­та код мла­ дих и то на те­ри­то­ри­ји Пи­рот­ског окру­ га. Основ­ни циљ про­јек­та је про­мо­ци­ја здра­вих сти­ло­ва жи­во­та и пре­вен­ци­ја ри­зич­ног по­на­ша­ња мла­дих кроз по­пу­ ла­ри­за­ци­ју ро­ни­лач­ког спор­та и еду­ка­ тив­не ак­тив­но­сти о пра­вил­ном пси­хо­ фи­зич­ком раз­во­ју мла­дих. Та­ко­ђе, овај про­је­кат има за циљ и укљу­че­ње мла­ дих из ру­рал­них сре­ди­на. Ин­струк­тор ро­ње­ња, Ра­ди­во­је Ста­ме­но­вић, ко­ји ће во­ди­ти ро­ни­лач­ ки курс ка­же за Пи­рот­ске но­ви­не да ће

сви уче­сни­ци про­јек­та про­ћи не са­мо те­о­риј­ски, већ и прак­тич­ни део спорт­ ске обу­ке ро­ње­ња. – Кроз ову обу­ку они ће по­ве­ћа­ти сво­ја зна­ња о мо­гућ­но­сти­ма ба­вље­ња овим ин­те­ре­сант­ним спор­том. Уз то са ро­ње­њем упо­зна­ће и ча­ри при­род­них ле­по­та око­ли­не Пи­ро­та и то кроз за­ јед­нич­ко ан­га­жо­ва­ње са спор­ти­сти­ма и сво­јим вр­шња­ци­ма. Те­о­риј­ски део кур­са би­ће одр­жан у про­сто­ри­ја­ма ро­ ни­лач­ког клу­ба на За­вој­ском је­зе­ру, као и у про­сто­ри­ја­ма Ве­слач­ког клу­ба Пи­ рот на ком­пен­за­ци­о­ном је­зе­ру у Пи­ро­ ту. Што се ти­че прак­тич­ног де­ла, по­ла­ зни­ци ће ро­ни­лач­ке ве­шти­не учи­ти на град­ском ба­зе­ну као и на За­вој­ском је­ зе­ру – ре­као је Ста­ме­но­вић.

Курс за „П1” ро­ни­лач­ку ка­те­го­ри­ју кроз те­о­риј­ски и прак­тич­ни део по­че­ће 16. ју­на и тра­ја­ће до 31. ју­на. По­ред овог про­ јек­та Ро­ни­лач­ки клуб Пи­рот у дру­гој по­ло­ ви­ни ју­ла ор­га­ни­зу­је и лет­њу ро­ни­лач­ку ак­ци­ју на грч­ком остр­ву Аму­ли­ја­ни – Хал­ ки­ди­ки. Из клу­ба по­зи­ва­ју све за­ин­те­ре­ со­ва­не Пи­ро­ћан­це да са пи­рот­ским ро­ни­ о­ци­ма упо­зна­ју ле­по­те под­вод­ног све­та. М.В.

„Витезови“ без пласмана на финални турнир У су­бо­ту, 26. ма­ја, у окви­ру Флег ли­ге Ср­би­је, од­и­гран је тре­ћи ли­га­шки тур­нир на Бор­ском је­зе­ру. Мла­ди Ви­те­зо­ви су на овом тур­ни­ру за­бе­ле­жи­ли две по­бе­де и три по­ра­за. По­бе­де су оства­ре­не про­тив еки­па из Ја­го­ди­не и Чач­ка, а по­ра­зи су усле­ди­ли од Кра­гу­јев­ца, Кра­ље­ва и Бо­ра. – Овај ре­зул­тат, с об­зи­ром на окол­ но­сти, је­сте до­бар, али ни­је био до­во­љан за пла­сман на фи­нал­ни тур­нир и бор­бу за шам­пи­о­на Ср­би­је у флег фуд­ба­лу као

2009. и 2010. го­ди­не ка­да су Ви­те­зо­ви би­ ли 3. у др­жа­ви. Флег тим на­ста­вља са ра­ дом и при­пре­ма­ма за но­ве иза­зо­ве, а је­ дан од њих је и тур­нир Тро­феј Бе­о­гра­да ко­ји је по сна­зи сли­чан фи­нал­ном тур­ни­ ру Флег ли­ге Ср­би­је. Ујед­но, по­зи­ва­мо и све де­ча­ке го­ди­шта 1997. и мла­ђе да нам се при­кљу­че и опро­ба­ју се у овом но­вом за­ни­мљи­вом спор­ту – ка­же пред­сед­ник клу­ба Бо­јан Ма­ној­ло­вић. Б.Н.


Број 152, 1. јун 2012.

МАРКЕТИНГ

Ваша породична телевизија

17


ОГЛАСИ / ЧИТУЉЕ

18

НАЈЈЕФТИНИЈА Погребна опрема УЗ КОМПЛЕТНУ ОПРЕМУ:

Николе Пашића 46

–– –– –– ––

бесплатан превоз бесплатне плакате до годину дана 20% попуст за израду споменика бесплатна читуља у Пиротским новинама

КЛАЦКАЛИЦЕ

Тел. 010/327-186 i 724-117 Моб. 061/61-222-16 –– Тро­ва­ли су нас обе­ћа­њи­ма, сад нас ле­че ла­жи­ма.

–– Гра­ђа­ни мо­ра­ју да се по­шту­ју, па ма­кар и са­мо на па­пи­ру.

–– Ли­де­ри су са­мо за бу­да­ле. Па­ ме­тан свет има па­мет­ни­ја по­сла.

–– Има­мо их до­вољ­но ко­ји ни­су ни за у но­ви­не, а ка­мо ли за по­ли­тич­ ку сце­ну.

–– Јед­ни пред дру­ги­ма кле­че, а ми као дре­си­ра­но псе­тан­це, љу­ би­мо им па­пу­чу и ма­ше­мо ре­ пом. –– Мно­ги не­ма­ју по­др­шку, али за­то има­ју др­шку.

ЦРТИЦА

–– Њи­хо­ва (не)де­ла го­во­ре, а ми их са­мо сла­ви­мо са по­но­сом.

–– Ни­кад не ре­ци­те ко­ли­ко сте те­шки по­ми­сли­ће то­ли­ко сте и лу­ди. –– Срео сам их на ули­ци. Џу­ке­ла пот­ пу­но ли­чи на га­зду. –– Тр­жи­ште је до­бро снаб­де­ве­но, са­мо да још ма­ло сма­њи­мо по­тро­шњу.

При­пре­мио: Но­ви­ца Љ. Ан­тић

Домаћин Ло­пе де Ве­га још дав­но ре­че: „За по­зо­ри­ште су нео­п­ход­не три да­ске, два глум­ца и јед­на страст!” При­знај­те да је то ја­ко упро­шће­но. Јед­на по­зо­ри­шна пред­ ста­ва зах­те­ва огро­ман труд, не са­мо глу­ма­ца и ре­ди­те­ља већ свих оних ко­ји уче­ству­ју у ства­ра­њу тог чи­на: ку­ли­се, ко­сти­ми, све­тло, му­ зи­ка, по­крет, гест... До­ве­сти пу­бли­ку да апла­у­зом на­гра­ди из­во­ђа­че или да за­си­ја по не­ка су­за у не­ком оку - зах­те­ва мно­го, мно­го тру­да. Наш град је имао част да бу­де до­ма­ћин и то до­бар још јед­ном „Јо­а­ки­му” где су сво­ја нај­бо­ља оства­ре­ња пред­ста­ви­ла по­зо­ри­шта Ср­би­је, ван Бе­о­гра­да. Ле­по је има­ти по­зо­ри­ште у гра­ду а ка­ко има­мо и ре­ку са пре­ле­ пим ке­јом - си­гур­но ће­мо до­би­ти ста­тус гра­да! С.А. СЕЋАЊЕ

Број 152, 1. јун 2012. ЕЛЕК­ТРО­ДИ­СТРИ­БУ­ЦИ­ЈА ПИ­РОТ

ОБА­В Е­Ш ТЕ­Њ А Елек­тро­ди­стри­бу­ци­ја Пи­рот за­хва­љу­је се на ре­дов­ном из­ми­ри­ва­њу уго­вор­них оба­ ве­за. Мо­ли­мо куп­це са ду­гом да из­ми­ре сво­ју оба­ве­зу по ОПО­МЕ­НИ ко­ју су при­ми­ли. Куп­ ци­ма са ве­ћим из­но­сом ду­га ЕПС јед­ном го­ди­шње ну­ди мо­гућ­ност из­ми­ре­ња ду­га пу­тем ван­суд­ског по­рав­на­ња чак и до 9 ме­сеч­них ра­та. Та­ко­ђе, ЕД Пи­рот по­зи­ва куп­це вла­сни­ке ви­кен­ди­ца да ће вр­ши­ти об­у­ста­ву ис­по­ру­ке елек­трич­не енер­ги­је куп­ци­ма ко­ји до да­ту­ма до­спе­ћа не­ма­ју ДО­СТА­ВЉЕ­НА СТА­ЊА као и ду­го­ва­ње у ви­кенд на­се­љи­ма. ЕД Пи­рот не­ће сно­си­ти ште­ту због об­у­ста­ве. А у пе­ри­о­ду од 01-12. у ме­се­цу ЕД Пи­рот вр­ши­ће ОЧИ­ТА­ВА­ЊЕ за утро­ше­ну елек­трич­ ну енер­ги­ју у свим ка­те­го­ри­ја­ма по­тро­шње у гра­ду и се­ли­ма. Мо­ли­мо куп­це да омо­гу­ће до­ступ­ност до бро­ји­ла на­шим чи­та­чи­ма ка­ко би сма­њи­ли мо­гу­ће при­мед­бе или У ЗА­ КОН­СКОМ РО­КУ са­ми до­ста­ве ста­ња. Отво­рен је по­се­бан те­ле­фон­ски број 010-313-816 за при­јем ста­ња и при­мед­би ко­је се од­но­се на све по­дат­ке у об­ра­чу­ну.

РЕГИСТРОВАЊЕ КОРИСНИКА ИНТЕРНЕТ ПРЕЗЕНТАЦИЈЕ ПД ЈУГОИСТОК oд 28.3.2012 год. активирана НОВА ИНТЕРНЕТ ПРЕЗЕНТАЦИЈА ПД Југоисток на веб адреси: www.jugoistok.com i www.jugoistok.rs I УСЛОВИ ЗА РЕГИСТРОВАЊЕ КОРИСНИКА 1. ПОДНЕТИ ЗАХТЕВ за регистрацију 2. Подносилац је РЕГИСТРОВАН КАО КУПАЦ ел.енергије, 3. Подносилац је закључио УГОВОР О ПРОДАЈИ ел.енергије. Корисник се не може регистровати за мерна места заједничке потрошње. Обрасци су доступни на шалтеру електродистрибуције и на интернет презентацији ПД Југоисток. Ваша Електродистрибуција

МАЛИ ОГЛАСИ Из­да­јем јед­но­со­бан не­на­ме­штен стан пре­ко пу­та Су­п-а. Тел. 064 4639706.

Вр­шим услу­ге чу­ва­ња и не­ге ста­рих осо­ба. Тел. 065 586 92 63.

Про­да­јем ја­ја од ја­пан­ске пре­пе­ли­це. Тел. 062 283684, 061 6990185.

Продајем кућу 100 м од аутобуске станице у Пироту, новоградња 250м2 и плац 3 ара, вода и струја и камион 640Д-4 тоне исправан. Тел.347 691.

Про­да­јем ше­та­ли­цу ро­зе бо­је, по­лов­на, ма­ло ко­ри­шће­на. Тел. 062/80 26 368. Про­да­јем ауто се­ди­ште за бе­бу по­лов­но. Тел. 062/80 26 368. Про­да­јем ро­зе деч­ја ко­ли­ца, по­вољ­но, три по­ло­жа­ја. Тел.062/80 26 368. Дана 4. јуна, на гробљу у селу Копривштица одржаћемо четрдесетодневни парастос нашем драгом и вољеном супругу и оцу

Продајем приземну кућу са помоћном зградом у ул. С. владара бр.223. Површина зграда 100 м2 и плац 120м2. Тел. 069 19 44 606. Про­да­јем њи­ву у бли­зи­ни При­сјан­ског на­се­ља, по­вр­ши­не 20 ари. Тел.064 40 30 555. Тра­жим стан у за­куп за две осо­бе. Тел. 063 82 65 796. Хит­но по­тре­бан по­лу­на­ме­штен стан, мо­же и ку­ћа. Тел. 061 60 74 209.

Милованкa Јовановић

Владимир Јовановић

26.5.2008-26.5.2012.

25.05.1997-25.05.2012.

Много нам недостајете. Често се присетимо лепих тренутака које смо провели са вама. Срећни смо и поносни што смо вас имали, а тужни што смо вас изгубили. Заувек ћете бити у нашим мислима и срцима. Ваши најмилији

Предрагу Симићу БУМБИ Ожалошћени: супруга Мимица, син Душан, ћерка Драгана, брат Горан и остала родбина.

Про­да­јем при­ко­ли­цу од 500 кг, уни­вер­ зал­на, по по­вољ­ној це­ни. Тел. 064 2839204. На про­да­ју њи­ва по­вр­ши­не 21 ар, по­ ред ас­фалт­ног пу­та Пи­рот - Кру­пац ко­ја је уда­ље­на 2 км од Пи­ро­та. Тел. 327 297 и 063 765 4403.


ФЕ ЉТО Н

Број 152, 1. јун 2012.

19

ФЕЉТОН Ака­дем­ски уметници из Пи­ро­та (10)

Андреја Миленковић – дизајнер поштанских маркица Ро­ђен је у Ле­сков­цу 1922. го­ди­не. Де­тињ­ство је про­вео у Пи­ро­ту, где је за­ вр­шио Гим­на­зи­ју, а Ака­де­ми­ју при­ме­ ње­них умет­но­сти у Бе­о­гра­ду у кла­си про­фе­со­ра Ми­хај­ла Пе­тро­ва. Ба­вио се пе­ да­го­шким ра­дом и но­ви­нар­ством. Био је члан УЛУ­ПУДС-а и јед­но вре­ме пред­сед­ ник. Од 1958. го­ди­не ра­дио је у Би­роу за из­ра­ду по­штан­ских ма­ра­ка. Из­ла­гао је на са­мо­стал­ним и ко­лек­тив­ним из­ло­жба­ма у зе­мљи и ино­стран­ству. Умро је у Бе­о­ гра­ду 2005. го­ди­не. Пи­рот је био и остао град ко­ме се ра­до вра­ћао, би­ло по по­ зи­ву на ко­лек­тив­ним Мај­ским из­ло­жба­ ма умет­ни­ка Пи­ро­ћа­на­ца, на ви­ше са­мо­ стал­них из­ло­жби, као са­рад­ник ИО „Пр­ви мај”, са­рад­ник Му­зе­ја и као љу­би­тељ Ста­ ре пла­ни­не и Вре­ла. До­бит­ник је број­них при­зна­ња: Сед­ мо­јул­ске на­гра­де 1959, Злат­не пла­ке­те 1964, Спо­мен-пла­ке­те гра­да Бе­о­гра­да 1974, две го­ди­шње и јед­не ју­би­лар­не на­ гра­де УЛУ­ПУДС-а, ви­ше на­гра­да на Ме­ђу­ на­род­ном са­ло­ну „Pa­ris/CEPT 69”... Био је по­ли­тич­ки ак­ти­ван, је­дан је од осни­ва­ча Де­мо­крат­ске стран­ке у Пи­ро­ту. Ан­дре­ја Ми­лен­ко­вић је аутор мно­гих

де­ла из свих обла­сти при­ме­ње­них и ли­ ков­них умет­но­сти. У ства­ра­лач­ком опу­ су за­па­жен је ње­гов пе­ри­од у кре­и­ра­њу по­штан­ских ма­ра­ка. Аутор је пре­ко пет сто­ти­на ли­ков­них ре­ше­ња за по­штан­ске мар­ке ко­је су ре­про­ду­ко­ва­не у пре­ко сто ми­ли­о­на при­ме­ра­ка. Ме­ђу зна­чај­ни­јим гра­фич­ким ре­ше­њи­ма из­два­ја се мар­ка Три­глав ви­ђен са Бо­хи­ња из тра­ди­ци­о­нал­ не се­ри­је „Умет­ност у Ју­го­сла­ви­ји кроз ве­ ко­ве-Ју­го­сло­вен­ско сли­кар­ство 19. ве­ка” а ко­ја је и на­гра­ђе­на 1968. го­ди­не. Мар­ка је штам­па­на у Бе­чу. Кре­а­тор је свих на­ших из­да­ња на те­му Евро­па-CEPT у пе­ри­о­ду од 1969. до 1984. го­ди­не. По­чет­ком се­дам­де­ се­тих го­ди­на по­стао је во­де­ћи ди­зај­нер ју­ го­сло­вен­ских ма­ра­ка у ско­ро свим фи­ла­

ЗАВИЧАЈНА ЗРНЦА (134)

По ћи­ло ши­ћер за ба­бу Та­ну Ву­кли смо ча­мо­ви труп­ци из је­ља­ кат, де­се­ти­на ор­та­ка, а ја и Ча­ла Мар­ко смо ишли за­јед­но и по­ма­га­ли смо се. Ка пој­до­мо од се­ло, Ча­лу ува­ти по­сир­ка, па на сва­ћи сто-две­ста ме­тра чу­чи, па из­ гу­би но­ђе, не мо­же ни да чуч­не, исрп­ це­ло га. И ка­да да чу­чи, гле­да­ше да се упре на ка­мик са стра­не, да мо­же по­сле да се диг­не, пре­тр­не­ле му но­ђе. Сти­го­мо у Пи­скул­ку, го­ве­да ста­ну­ше, а Ча­ла не­ма вре­ме не­го чуч­ну на­сред пут. Ви­де га Јо­ са Та­нин и на­псу­ва га, и ска­ра се сас ње­га. Ре­че му: - Мо­ра ли бьш ту­ва да се ис­при­ што­шеш?! Ча­ла му се из­ви­ни и ре­че ка­ ква је ра­бо­та, и да је бо­ље на пу­тат не­го у пан­та­ло­не­те. Јо­са се тр­же и ре­че: - Па што не ка­зу­јеш кво те му­чи? Мо­ја мај­ћа, ба­ба-Та­на, зна­је лек. Са че ти сва­ри тра­ву и че те оле­чи, и че се спа­сиш од ту­ја бол­ ку! Из­ок­ а ба­бу - Та­ну и она од­ма на­бра ди­вљу на­ну, жа­бљак га ока­мо, ра­сте по­ кре до­лат. Она ва­ре­ше на гув­но­то ти­кве за сви­ње. При­ту­ри у бар­де уз огьњат во­ ду и тра­ву­ту, те ћип­ну. Ка се ча­јат ола­ди, Ча­ла га све ис­пи. И отомо си. И Ча­ла ма­ну да се му­чи, пре­ста­де му по­сир­ка. И по­сле

те­ли­стич­ким те­ма­ма. По­след­ња мар­ка за ко­ју је ура­дио ли­ков­но ре­ше­ње по­све­ће­на је 50-го­ди­шњи­ци Ин­тер­на­ци­о­нал­них бри­ га­да, 1986. го­ди­не. У ра­ду на из­ра­ди ли­ков­них ре­ше­ња за по­штан­ске мар­ке, Ми­лен­ко­вић је по­ ка­зао из­у­зет­ну пре­ци­зност, ра­ци­о­нал­ ност, стро­гост и тач­ност у ко­ри­шће­њу ли­ков­них еле­ме­на­та. Раз­вио је ши­ро­ке ства­ра­лач­ке мо­гућ­но­сти умет­ни­ка ко­ји је до­ра­стао сва­ком мо­ти­ву, сва­кој за­ми­ сли од нај­јед­но­став­ни­јих до нај­сло­же­ни­ јих, и та­ко обез­бе­дио се­би ис­так­ну­то ме­ сто у овој гра­ни при­ме­ње­них умет­но­сти. Ура­дио је и ве­ли­ки број гра­фич­ких ре­ ше­ња на­зи­ва и ло­го­ти­па при­вред­них рад­ них ор­га­ни­за­ци­ја и пред­у­зе­ћа, аутор је гра­фич­ког ре­ше­ња ор­де­на „Све­тог Са­ве” а остао је упам­ћен и по идеј­ном ре­ше­њу за нов­ча­ни­цу На­род­не бан­ке Ју­го­сла­ви­је. Умет­нич­ка и ли­ков­на ак­тив­ност Ми­ лен­ко­ви­ћа би­ла је усме­ре­на и на из­ра­ ду пеј­за­жа и мр­тве при­ро­де. Ве­ли­ко ис­ ку­ство у са­вла­да­ва­њу ма­лог фор­ма­та сте­че­но у ра­ду са мар­ка­ма као и зр­на­ ста струк­ту­ра плат­на, си­гур­но су во­ди­ли умет­ни­ка у ства­ра­њу пеј­за­жа са­вр­ше­не

При­пре­ми­ла: Рад­ми­ла Влат­ко­вић, исто­ри­чар умет­но­сти

про­стор­не хар­мо­ни­је. Ле­по­та пи­то­мих бр­да, ста­рих де­ло­ва на­се­ља, где се не­ бо и зе­мља дра­ма­тич­но пре­пли­ћу, за­по­ чи­ње истин­ски да жи­ви у тре­нут­ку ка­да пре­ста­не­мо да при­ме­ћу­је­мо њи­хо­ву ли­ ков­ну пер­фек­ци­ју. Она је не­кад ме­лан­ хо­лич­на или по­лет­на, али увек оба­ви­је­ на но­стал­ги­јом и осе­ћа­њем про­ла­зно­сти. Бо­је на ње­го­вим плат­ни­ма су ве­дре, све­же, пре­ци­зне и ја­сне, што до­при­но­ си оп­штем ути­ску и ква­ли­те­ту. Ис­ку­ство у са­вла­да­ва­њу ма­њих фор­ма­та, Ми­лен­ ко­вић је при­ме­њи­вао и у из­ра­ди мр­твих при­ро­да. Грн­чар­ски пред­ме­ти из пи­рот­ ског кра­ја, рас­ко­шни пред­ме­ти из око­ ли­не, пред­ста­вље­ни су у ре­ал­ и­стич­ком и кла­сич­ном ма­ни­ру са функ­ци­о­нал­ном ло­ги­ком и по дик­та­ту уну­тра­шње сли­ка­ ре­ве по­тре­бе. Иако, на­из­глед, јед­но­став­ но, ово сли­кар­ство оби­лу­је ин­вен­тив­но­ шћу и пра­вим ли­ков­ним ре­ше­њи­ма. Део ли­ков­не про­дук­ци­је Ан­дре­је Ми­ лен­ко­ви­ћа на­ла­зи се у умет­нич­кој збир­ци ИО „Пр­ви мај” и при­ват­ним ко­лек­ци­ја­ма. У на­ред­ном бро­ју: Ака­дем­ски сли­кар Че­до­мир Кр­стић

У ОКУ СВЕ­ТА

Ча­ла, ка­да год та­мо ми­њу­је­мо, до­но­се­ ше по ћи­ло ши­ћер на ба­ба-Та­ну на по­ја­ ту. А ши­ће­рат бе­ше и скуп, и не­ма­ше га да се ку­пи. Он ча­сте­вља а она не­че, сра­ мо­та у да узне.

Старц и ре­ћи­ја Чул сам овуј при­чу у Пи­рот. Раз­бо­ ли се старц и оти­де код док­ту­ра. Док­тур га пре­гле­да и ре­че му да не­је опа­сно, и пре­пи­ше му ле­ко­ве, осло­бо­ди га. И он си пој­де до­ма, и пи­та док­ту­ра: - Сме­јем ли по ча­шку ре­ћи­ју да ис­пи­јем? Док­ту­ рат му ре­че: - Мо­же, али по јед­ну са­ мо! Старц си оти­де до­ма и ре­че на ба­ бу кво је би­ло. И на крај му ре­че да му си­пе јед­ну ре­ћи­ју! Док­ту­рат ми одо­бри по јед­ну ча­шку да мо­гу да ис­пи­јем! Ба­ ба­та му си­пе и остај фла­шу­ту на астал. А он си си­пе јед­ну, по­сле још јед­ну, па још јед­ну. А ба­ба­та га опо­ме­не ка­кво му је док­ту­рат рекьл. А он ре­че: - Ба­бо, ја сам бил при три док­ту­ра и сва­ћи ми је одо­ брил по јед­ну ча­шку! (Ис­при­чао Бо­жи­дар Стан­ко­вић, 1939, То­пли До). За­пи­сао и при­ре­дио: Дра­го­љуб Злат­ко­вић

ПРИЈАТЕЉ При­ја­тељ је нај­бо­ља имо­ви­на у жи­во­ту (срп­ска) Ко има вер­ног при­ја­те­ља има још јед­ну гла­ву (бу­гар­ска) При­ја­тељ­ство, као и љу­бав, са му­ком се сти­че (ру­ска) Ни­кад не тра­жи од при­ја­те­ља ви­ше не­го што он тра­жи од те­бе (пор­ту­гал­ска) Сре­ћа да­је при­ја­те­ље, а не­сре­ћа их про­ве­ра­ва (фран­цу­ска) Ко тра­жи при­ја­те­ља без ма­не, оста­је без при­ја­те­ља (азер­беј­џан­ска) Ако се при­ја­тељ раз­у­ме са­мо у ти­кве, не тре­ба му го­во­ ри­ти о ди­ња­ма (ита­ли­јан­ска) За при­ја­тељ­ство су по­треб­на бар дво­ји­ца (не­мач­ка) Ни­је при­ја­тељ­ска са­мо она ру­ка ко­ја гла­ди већ и она ко­ ја за ко­су ву­че (ру­ска) Чо­век тре­бе да је спро­ти чо­ве­ка (пи­рот­ска) При­пре­мио: Д. Злат­ко­вић


РАДОСНИЦА Сјајне игре пиротског фудбалера запазио и нови селектор

Никола Ђурђић у бележници Синише Михајловића Бив­ши фуд­ба­лер пи­рот­ског Рад­нич­ког и Во­ ждов­ца, Пи­ро­ћа­нац Ни­ко­ла Ђур­ђић, про­шле не­де­ље на­шао се на ши­рем спи­ску но­вог се­лек­то­ра ре­пре­ зен­та­ци­је Ср­би­је, Си­ни­ше Ми­хај­ло­ви­ћа. Сјај­не игре ко­је Ђур­ђић пру­жа у дре­су нор­ве­шког Ха­ус­ге­на ни­ су оста­ле не­за­па­же­не и у Ср­би­ји па је пр­ви по­моћ­ник Ми­хај­ло­ви­ћа, Не­над Са­кић, овог ме­се­ца бо­ра­вио у Нор­ве­шкој ка­ко би се лич­но уве­рио у ква­ли­те­те овог гол­ге­те­ра. Ина­че, Ђур­ђић је про­те­кле го­ди­не про­ гла­шен за нај­бо­љег на­па­да­ча Нор­ве­шке, а кла­су је

ПИРОЋАНКА

МИЛИЦА МИТИЋ

по­твр­дио и сре­ди­ном ма­ја ка­да је у су­сре­ту про­тив Але­сун­да за са­мо 17 ми­ну­та по­сти­гао хет трик. Иако је срп­ска спорт­ска штам­па про­те­клих не­де­ља на­ја­ вљи­ва­ла пре­ла­зак овог та­лен­то­ва­ног Пи­ро­ћан­ца у ре­до­ве Пар­ти­за­на, ка­ко Пи­рот­ске но­ви­не са­зна­ју, озбиљ­них пре­го­во­ра ни­је би­ло, па је све оста­ло у до­ ме­ну гла­си­на. Ни­ко­ла Ђур­ђић је у сре­ду 30. ма­ја до­ пу­то­вао у Бе­о­град где ће се за­др­жа­ти из­ве­сно вре­ме и раз­мо­три­ти број­не по­ну­де ко­је сти­жу са свих стра­ на, за на­ста­вак ка­ри­је­ре. Б.Н.

ЦВЕТНИ КУТАК

Камп „Ста­ра пла­ни­на”

Удру­же­ње гра­ђа­на Тем­ска и ове го­ди­не, пе­ти пут по ре­ду ор­га­ни­зу­је лет­њи камп под на­зи­вом „Ста­ ра пла­ни­на 2012”. До­ла­зак во­лон­те­ра пла­ни­ран је за 1. јул, а камп ће тра­ја­ти 20 да­на. Циљ овог кам­па је осми­шља­ва­ње ко­ри­сних про­је­ка­та за се­ло, еду­ка­ ци­ја сту­де­на­та о пер­ма­кул­ту­ри и еко­ту­ри­зму, као и еду­ка­ци­ја сту­де­на­та о се­ос­ ким тра­ди­ци­ја­ма, рад на осми­шља­ва­њу ко­ри­сних про­је­ка­та за се­ло ба­зи­ра­ них на зна­њу љу­ди из се­ла и иде­ја­ма сту­де­на­та. Та­ ко­ђе, сту­ден­ти ко­ји бу­ду до­шли ис­тра­жи­ва­ће би­о­ ло­шке ра­зно­ли­ко­сти, а упо­зна­ће се и са при­род­ним осо­бе­но­сти­ма под­руч­ја Ста­ре пла­ни­не. Као ре­зул­тат кам­па до­би­ће се до­дат­не про­це­не о по­тен­ци­ја­ли­ ма за раз­вој одр­жи­вих ви­до­ва ту­ри­зма у том под­ руч­ју. Очекује се око 200 посетилаца из Србије и из иностранства. Учесници кампа ће бити смештени у школи, али и у шаторима у дворишту школе. М.В.

мејл за пи­та­ња и су­ге­сти­је: cvetnikutak010@gmail.com

Каланхоја

Ка­лан­хо­ја је су­ку­лент (за­др­жа­ва во­ду у ли­сто­ви­ ма) ко­ји зах­те­ва ма­ло па­жње, до­ста све­тло­сти, али не и ди­рект­но сун­це. Има ја­ко дуг пе­ри­од цве­та­ња (чак и не­ко­ли­ко ме­се­ци), јер сви пу­пољ­ци не цве­та­ју у исто вре­ме. Цве­то­ви су сит­ни јед­но­стру­ки или гу­сти и мо­гу би­ти: бе­ле, жу­те, на­ран­џа­сте, цр­ве­не и ро­зе бо­је. Ка­ да цве­то­ви уве­ну цвет­не др­шке се укло­не ка­ко би се омо­гу­ћи­ло фор­ми­ра­ње но­ве цвет­не др­шке и по­нов­но цве­та­ње. Оре­же се и пре­са­ди у ве­ћу сак­си­ју у рас­тре­ си­ту ху­му­сну зе­мљу ко­јој ма­ло мо­же да се до­да пе­сак, а ре­зни­це се ис­ко­ри­сте за раз­мно­ жа­ва­ње. Та­ко се сва­ке го­ди­не до­би­ја пре­ле­па жбу­на­ста биљ­ка ко­ја ће си­ гур­но цве­та­ти. Уко­ли­ко се не оре­же и пре­са­ди, гра­не по­ста­ју ја­ко ду­гач­ке и из­гу­би се онај гр­мо­лик об­лик, по­ста­је ја­ко не­у­па­дљи­ва и ру­жна биљ­ка и не­ ће цве­та­ти. У то­ку ра­ста за­ки­да­њем вр­хо­ва до­би­ја се жбу­на­сти­ји об­лик. Ли­сто­ви су зе­ле­ни, ме­сна­ти, ја­ко кр­ти и соч­ни, по­вре­ме­но их тре­ба обри­са­ ти вла­жном кр­пом да би се укло­ни­ла пра­ши­на. Ле­ти се за­ли­ва на 5-6 да­на, док је зи­ми ре­ђе на 10-14 да­на, а при­ хра­њу­је се у то­ку цве­та­ња јед­ном ме­

При­пре­ми­ла: Ива­на Ко­стић сеч­но (то је пе­ри­од од апри­ ла до ок­то­бра). Не пр­ска­ти је во­дом, јер јој ви­ше од­го­ва­ра сув ва­здух од пре­те­ра­не вла­ ге и не ко­ри­сти­ти сред­ство за сјај ли­сто­ва. По­го­ду­ју јој ни­же тем­пе­ра­ту­ре у ста­ну, зи­ми се чу­ва на 10-15 сте­ пе­ни и што да­ље од ра­ди­ја­то­ра, а ле­ти на 15-18 сте­пе­ ни. Уко­ли­ко су ли­сто­ви кло­ну­ли зна­чи да је пре­ви­ше за­ли­ве­на, пу­сти­ти да се зе­мља про­су­ши и сма­њи­ти за­ли­ва­ње. Уко­ли­ко по­сле цве­та­ња ра­сту сит­ни ли­ сто­ви то је знак да је тре­ба пре­са­ди­ти. Ако поч­не тру­ље­ње биљ­ке зна­чи да је пре­ви­ше за­ли­ва­на и не­ма јој по­мо­ћи. Под­ло­жна је на­па­ду зе­ле­них ва­ши, та­ да се ис­пр­ска не­ким пре­па­ра­том, а до­ ла­зи и до по­ја­ве си­вог пра­ха на ста­блу (пе­пел­ни­ца) или по­ја­ве гљи­ви­ца (цр­не мр­ље) услед пре­ве­ли­ке вла­ге и ако се по­ква­се до­њи ли­сто­ви и ста­бло при­ли­ ком за­ли­ва­ња. Ако то на вре­ме при­ме­ ти­те од­мах од­се­ци­те те ли­сто­ве и из­ дан­ке ка­ко се не би про­ши­ри­ло на це­лу биљ­ку. У сле­де­ћем бро­ју: Хи­би­скус


Pirotske novine 152  

Pirotske novine 152

Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you