Issuu on Google+

ПИРОТСКЕ ИНФОРМАТИВНЕ НОВИНЕ / БРОЈ 148 / ИЗЛАЗE ЈЕДНОМ НЕДЕЉНО

ПН истражују какав је програм листа за локалне изборе за искорењивање корупције

ГОДИНА V / ЧЕТВРТАК 3. МАЈ 2012. / ЦЕНА: 40 ДИНАРА

Страна 9

Пироћанци у недељу бирају 7

Стране 6-7

на ра Ст

МОНИТОРОМ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ

Педесет донорских картица у Пироту КМФ Пирот се вратио у елиту Страна 15


С ТАВ

2 ГОРЕ...

ОТВОРЕНО

Награде пиротским ученицима

Тех­нич­ке шко­ле Пи­рот. На­гра­ђе­ ни су Ни­ко­ла Па­на­јо­то­вић и Ду­шан Ма­ној­ло­вић за пр­во ме­сто на Ре­ пу­блич­ком так­ми­че­њу уче­ни­ка са­о­ бра­ћај­них шко­ла, Кри­сти­на Ћи­рић за осво­је­но тре­ће ме­сто на Ре­пу­блич­ком так­ми­че­њу уче­ни­ка тек­стил­них шко­ ла и жен­ска ре­пре­зен­та­ци­ја у стре­ља­ штву ко­ју чи­не Ти­ха То­до­ро­вић, Сан­дра Жи­ва­но­вић и Сан­дра Је­ре­мен­ко­вић за пр­во ме­сто у по­је­ди­нач­ној и екип­ ној кон­ку­рен­ци­ји на Ре­пу­блич­ком так­ ми­че­њу у школ­ском спор­ту. На­гра­ду је до­би­ло и че­тво­ро уче­ни­ка Гим­на­зи­ је. Бра­ни­слав Ли­лић за осво­је­но пр­во ме­сто на  Ре­пу­блич­ком так­ми­че­њу из би­о­ло­ги­је, Жељ­ка Алек­сић, за осво­је­ но тре­ће ме­сто на  Ре­пу­блич­ком так­ ми­че­њу у ру­ко­ме­ту, Не­над Пе­тро­вић, био је тре­ћи на  Ре­пу­блич­ком так­ми­ че­њу из би­о­ло­ги­је, као и Јо­ва­на Мар­ ко­вић, на  Ре­пу­блич­ком так­ми­че­њу из ма­те­ма­ти­ке. Б.Н.

А сад адио?! Пи­ше: Богољуб Најдановић У не­де­љу 6. ма­ја гра­ђа­ни Пи­ро­та и Ср­би­је на­кон че­ти­ри го­ди­не по­но­во ће у сво­јим ру­ка­ма на је­дан дан има­ти моћ да на не­ки на­чин од­лу­чу­ју о сво­ јој суд­би­ни. Про­с тим за­о­кру­жи­ва­њем бро­ја на ли­с ти­ћу да­ће сво­је по­ве­ре­ње љу­ди­ма на јед­ној од 10 ло­кал­них ли­ ста у Пи­ро­т у, 18 ли­с та на ре­пу­блич­ком ни­воу, а мо­ћи ће да би­ра­ју и из­ме­ђу 10 по­ну­ђе­них кан­ди­да­та за пред­сед­ни­ ка Ре­пу­бли­ке. Ка­да се, по­што­ва­ни чи­ та­о­ци, про­бу­ди­те у не­де­љу, ево кра­ћег спи­ска ства­ри ко­је бисте тре­ба­ло да има­те на уму ка­да је ло­кал у пи­та­њу. Ево украт­ко оног што не би сме­ло да се за­бо­ра­ви вла­с ти у Пи­ро­т у ка­да бу­ де­те има­ли гла­сач­ки ли­с тић у ру­ка­ма: не­ис­пу­ње­на обе­ћа­ња и ла­жи о убр­за­ ном еко­ном­ском раз­во­ју, и о то­ме да

ски бу­џет за ми­ли­о­не евра, и по­се­че­но др­ве­ће по гра­ду, и што не­ма­мо еко­ло­ шког ин­спек­то­ра, а по за­ко­ну смо ду­ жни да га има­мо, и про­па­лу ин­ве­с ти­ ци­ју од 104.000 евра за ко­тао, и то што ви­ше од три го­ди­не обе­ћа­ва­ју да ће ко­ тао би­ти угра­ђен у не­к у од ко­тлар­ни­ца, и све пла­ће­не ра­чу­не за да­не без гре­ ја­ња, и по­кољ и зло­с та­вља­ње жи­во­ти­ ња у при­хва­ти­ли­шту за псе, и про­ме­ну тра­се Ко­ри­до­ра 10 за­рад ин­те­ре­са ша­ чи­це љу­ди ко­ји упра­вља­ју Пи­ро­том, а на ште­т у гра­ђа­на, и то што су им при­ вре­да и за­по­шља­ва­ње би­ли по­с лед­ња ру­па на сви­ра­ли, и што су се са­да не­ко­ ли­ко да­на пред из­бо­ре на­пра­сно се­ти­ ли при­вре­де и при­ча­ју нам бај­ке о не­ ка­квим суб­вен­ци­ја­ма иако су до са­да го­во­ри­ли да их у то­ме спре­ча­ва За­кон о ло­кал­ној са­мо­у­пра­ви, и што су за­по­ ста­ви­ли и по­љо­при­вре­ду па мно­ге ма­ ње оп­шти­не из­два­ја­ју ве­ћа сред­с тва за њен раз­вој од Пи­ро­та, и што су ви­ ше нов­ца свих ових го­ди­на из­два­ја­ ли за ме­ди­је не­го за по­љо­при­вре­ду, и све љу­де ко­ји су по­бе­гли из свог род­ ног гра­да, и епи­де­ми­ју нар­ко­ма­ни­је, и мла­де ко­ји су без по­с ла и очај­ни, и про­цен­те, и ко­руп­ци­ју, и ши­ка­ни­ра­ње не­ис­то­ми­шље­ни­ка, и уце­не, и прет­ње, и ба­ха­ће­ње... Већ у по­не­де­љак ће­мо зна­ти да ли су Пи­ро­ћан­ци они­ма ко­ји су их во­ди­ли по­след­њих 9 го­ди­на ре­кли: „А сад, адио”.

КО М БЕЗ ЕН ТА РА

Фонд за мла­де та­лен­те  Ре­пу­бли­ ке Ср­би­је и ове    го­ди­не до­де­лио је на­ гра­де уче­ни­ци­ма сред­њих шко­ла за по­стиг­ну­те ре­зул­та­те и успе­хе на так­ ми­че­њи­ма у зе­мљи и ино­стран­ству, одр­жа­ним у 2011.  го­ди­ни. Ме­ђу 1.007 на­гра­ђе­них уче­ни­ка,  ше­сто­ро је из

ће „Ге­окс” отво­ри­ти сво­ју фа­бри­к у и за­по­с ли­ти 1.000 Пи­ро­ћа­на­ца, и да ће­ мо до­би­ти шо­пинг мо­ло­ве на 4 хек­та­ ра, и Даг ба­њи­цу и Ко­ка ко­лу, и да ће „Кар­та­ље­вић“ по­кре­ну­ти про­из­вод­њу, и стра­нач­ка за­по­шља­ва­ња, и род­бин­ ска за­по­шља­ва­ња, и ку­по­ви­ну и зло­ у­по­тре­бу ме­ди­ја, и спре­ча­ва­ње но­ви­ на­ра да ра­де свој по­сао, и то што су кри­ли пла­те, и то што и да­ље кри­ју ко­ ли­ко их пла­ћа­мо, и то што пред­сед­ник на­ше оп­шти­не има јед­ну од нај­ве­ћих јав­них пла­та у зе­мљи, и ку­по­ви­ну ску­ пих ауто­мо­би­ла у вре­ме кри­зе, и зло­ у­по­тре­бу слу­жбе­них во­зи­ла у при­ват­ не свр­хе, и то што су уклонили клу­пе на Ке­ју ис­пред Ва­си­ће­вог ста­на, и што је екс­пре­сно уре­ђен парк по­ред Ва­си­ ће згра­де на­род­ним па­ра­ма, и што ни­ су до­шли ин­ве­с ти­то­ри, и то што не­ма но­вих рад­них ме­с та, и то што је пре­ко 10.000 не­за­по­с ле­них, и што је 850 Пи­ ро­ћа­на­ца на На­род­ној ку­хи­њи, и што је на ли­с ти че­ка­ња у сва­ком тре­нут­ ку још не­ко­ли­ко сто­ти­на њих, и што су сва­ко­днев­но пу­ни ход­ни­ци Цен­тра за со­ци­јал­ни рад, и што вла­с то­др­шци и њи­хо­ви пол­тро­ни за то вре­ме на­род­ ним па­ра­ма је­ду и пи­ју по пи­рот­ским ка­фа­на­ма, и то што кри­ју ко­ли­ко па­ра су по­тро­ши­ли на ре­пре­зен­та­ци­ју, и ре­ кон­с трук­ци­ју Га­зе­ле, и ре­кон­с трук­ци­ ју Ма­лог мо­с та, и не­ис­пу­ње­на обе­ћа­на ме­шта­ни­ма број­них се­ла да ће до­би­ ти ас­фалт, и што су за­ду­жи­ли оп­штин­

Број 148, 3. мај 2012.

...ДО­ЛЕ

Нова најнижа вредност динара Сред­њи курс евра ће да­нас, у че­ твр­так, 3. ма­ја, би­ти 111, 91 што ће би­ти но­ва нај­ни­жа вред­ност ди­на­ра пре­ма евру. Пре­ма зва­нич­ном сред­њем кур­су На­род­не бан­ке Ср­би­је (НБС), евро ће у че­твр­так ко­шта­ти јед­ну па­ру ви­ше не­ го за да­не пр­во­мај­ских пра­зни­ка, ка­ да ва­жи сред­њи курс од 111,8981 ди­ на­ра за је­дан евро. На ме­сеч­ном ни­воу ди­нар ће 3. ма­ја би­ти сла­би­ји пре­ма евру за 0,4 од­сто, а на го­ди­шњем за 11 од­сто. (Бе­та)

Фото: Милан Накић

Пиротске новине ТЦ „Гушевица” II спрат, локал бр. 8 Пирот • Оснивач и издавач: ИД „Кућа књиге” д.о.о. Ђерам 32 Пирот • Директор: Димитрије Видановић • Главни и одговорни уредник: Богољуб Најдановић • Редакција: Снежана Манић, Милош Видановић, Надежда Стојановић • Секретар редакције: Слађана Толић • Штампа: ГИД „Пи прес” Ђерам 32 Пирот • Рукописи се не враћају • Излази једном недељно • Телефони 010/312-510, 010/ 312-511 • Регистарски број јавног гласила NV 000110 • ISSN 18207499 • COBISS. SR-ID 147284748 www.pirotskenovine.rs • pirotskenovine@gmail.com


Број 148, 3. мај 2012.

ПОЛИТИЧКИ МАРКЕТИНГ

3

Без компромиса за искорењивање корупције и запошљавање Пироћанаца

Будућност је у новим људима и новим идејама ИСТИ­НА ЈЕ:

У тре­нут­ку ка­да ак­ту­ел­на оп­штин­ ска власт би­ра про­тив­ни­ке ко­је ла­ко мо­же да по­ко­ри, Пи­рот­ска но­ва сна­ га пре­о­ста­је је­ди­на по­ли­тич­ка оп­ци­ ја на ло­кал­ним из­бо­ри­ма у Пи­ро­ту ко­ју не мо­гу да ку­пе, за­то што отво­ре­но го­ во­ри­мо о про­бле­ми­ма ко­ји су се де­вет го­ди­на гу­ра­ли под те­пих, и за­то што је­ ди­ни ну­ди­мо ре­ше­ња за сма­њи­ва­ње ко­руп­ци­је и за­по­шља­ва­ње Пи­ро­ћа­на­ца.

Ко је ла­гао ју­че, ла­га­ће и су­тра! Да су на­ши пред­ло­зи за ре­ша­ва­ње го­ру­ћих про­бле­ма ите­ка­ко до­бри, по­ ка­зу­је и чи­ње­ни­ца да во­де­ћи љу­ди из дру­гих по­ли­тич­ких гру­па­ци­ја пер­фид­ но сво­ја­та­ју не­ке од на­ших иде­ја. На­ма је то из­у­зет­но дра­го из два раз­ло­га. Пр­ во, по­ка­зу­ју да ми за­и­ста ну­ди­мо бо­ља ре­ше­ња од њих, и дру­го, по­ка­зу­ју Пи­ро­ ћан­ци­ма сво­ја пра­ва ли­ца, по­ка­зу­ју да во­ле да при­сва­ја­ју ту­ђе (да не ка­же­мо кра­дуц­ка­ју), ма­кар то би­ле и иде­је. При­ме­ра ра­ди, ак­ту­ел­на оп­штин­ ска власт је чув­ши да има­мо на­чи­на да из оп­штин­ског бу­џе­та из­дво­ји­мо ми­ли­ он евра за по­љо­при­вре­ду од­мах на сав глас по­чео да при­ча ка­ко ће, ако оста­не на вла­сти, ула­га­ња у по­љо­при­ве­ду би­ ти око ми­ли­он евра. Бра­во! Ми вас са­ мо мо­ли­мо да се за­пи­та­те где су би­ли до са­да ка­да је по­љо­при­вре­да у пи­та­ њу. А чи­ње­ни­це ка­жу да од 2008. го­ди­ не оп­штин­ска власт тро­ши 80 ми­ли­о­ на ди­на­ра на ме­ди­је, мно­го ви­ше не­го што је за то вре­ме уло­жи­ла у пи­рот­ску по­љо­при­вре­ду (сли­ко­ви­ти­је: „по­ма­жу­ ћи” рад ме­ди­ја у по­след­њих 8 го­ди­на ло­кал­на власт по­тро­ши­ла је исто нов­ ца ко­ли­ко и на из­град­њу спорт­ске ха­ле „Кеј”). Као да је ме­шта­ни­ма пи­рот­ских се­ла бит­ни­је да слу­ша­ју и гле­да­ју не­ке ра­дио и ТВ ста­ни­це на ко­ји­ма се чел­ни­ ци оп­шти­не хва­ле ка­ко су на­пра­ви­ли (по ко­ји пут?) но­ви трг, не­го да до­би­ју не­ку па­ру ви­ше из бу­џе­та да би лак­ше мо­гли да про­из­ве­ду хра­ну. Ваљ­да оп­штин­ски чел­ни­ци ми­сле да глад­не сто­ма­ке мо­ гу да на­хра­не ра­дио и ТВ та­ла­си или но­ вин­ска хар­ти­ја. Па не­ка про­ба­ју ма­ло да за­ме­зе од то­га и нек им је при­јат­но! На­ рав­но, ова­кво ба­ха­то тро­ше­ње па­ра на ме­ди­је сми­шље­но је ра­ди „ку­по­ви­не ме­диј­ске исти­не” ко­ја је по ме­ри ло­кал­ не вла­сти, та­ко да се на ло­кал­ним ра­дио

и ТВ ста­ни­ца­ма не мо­же чу­ти ни­шта од оно­га што су ло­ше ура­ди­ли, а спи­сак је по­ду­га­чак...Чи­ње­ни­ца је, та­ко­ђе, дра­ги Пи­ро­ћан­ци, да су из­два­ја­ња за по­љо­ при­вре­ду у су­сед­ној, знат­но ма­њој оп­ шти­ни Ди­ми­тров­град мно­го ве­ћа не­го у оп­шти­ни Пи­рот. То је на сра­мо­ту свих нас ко­ји смо их по­ста­ви­ли да упра­вља­ју на­шим па­ра­ма, јер они за срам не зна­ју.

Раз­вој при­вре­де На­рав­но, нај­ве­ћи про­блем ко­ји по­ сто­ји у Пи­ро­ту је огром­на не­за­по­сле­ ност ко­ја је на­ста­ла у про­те­клих де­се­так го­ди­на. И ту је оп­штин­ска власт по­ка­за­ ла нај­ве­ћу не­спо­соб­ност. Ни­су ус­пе­ли да пре­ду­зму ни­ка­кве ко­ра­ке, осим што се је­дан од са­да­шњих функ­ци­о­не­ра оп­шти­ не, та­да­шњи за­ступ­ник ка­пи­та­ла рад­ни­ ка у јед­ном уми­ру­ћем пред­у­зе­ћу, до­бро „за­ле­био” на­те­рав­ши рад­ни­ке да му за убр­за­ње спро­во­ђе­ња со­ци­јал­ног про­ гра­ма да­ју 5.000 евра (си­ро­тан је нај­пре тра­жио де­сет хи­ља­да, ал’ је те­шка сцра при­стао на пет). Ка­да су оп­штин­ски чел­ ни­ци ви­де­ли да Пи­рот­ска но­ва сна­га има

Тим за економију: М. Ивановић, Б. Ранђеловић и Б. Ристић

иде­ју о осни­ва­њу Оп­штин­ског фон­да за при­вред­ни раз­вој, бр­же бо­ље су се „се­ ти­ли” да тре­ба осно­ва­ти Фонд за суб­ вен­ци­ју при­вре­де. Ма­ло раз­ли­чит на­зив, али иде­ја је не­дво­сми­сле­но на­ша. А ка­ да су не­ки од на­ших чла­но­ва упо­зо­ра­ ва­ли ло­кал­ну власт (још пре фор­ми­ра­ ња Пи­рот­ске но­ве сна­ге) да мо­ра по­мо­ћи при­вре­ду, они су сво­ју не­моћ и не­зна­ње

прав­да­ли ре­чи­ма да то ни­је у оп­штин­ској ин­ге­рен­ци­ји! И са­ми ка­жу у пред­из­бор­ ном спо­ту ко­ји то љу­ди тра­же оправ­да­ње за не­у­спе­хе - НЕ­СПО­СОБ­НИ.

Су­зби­ја­ње ко­руп­ци­је Што се на­ших иде­ја о су­зби­ја­њу ко­ руп­ци­је ти­че, она је је јед­на од рет­ких ко­ју ни­ко ни­је при­сво­јио, ни из вла­сти ни­ти из „опо­зи­ци­је”. Та чи­ње­ни­ца до­ вољ­но го­во­ри о че­сти­то­сти љу­ди ко­ји се бо­ре за власт. Да вас под­се­ти­мо по­ што­ва­ни су­гра­ђа­ни, Пи­рот­ска но­ва сна­ га се за­ла­же да бу­џет Оп­шти­не и јав­них пред­у­зе­ћа чи­ји је оп­шти­на осни­вач бу­ де по прин­ци­пу „ста­кле­не ку­гле”, тј. да се на згра­ди Оп­шти­не или До­ма кул­ту­ ре по­ста­ви ве­ли­ки мо­ни­тор на ко­ме ће гра­ђа­ни у сва­ком тре­нут­ку мо­ћи да пра­ те сва­ку про­ме­ну на те­ку­ћим ра­чу­ни­ма Оп­шти­не и јав­них пред­у­зе­ћа. На тај на­ чин ће сва­ко од нас, обич­них гра­ђа­на, би­ти у при­ли­ци да ви­ди ко­ли­ко и где но­ вац од­ла­зи, као и то ко­ли­ко нов­ца и ода­ кле се на те ра­чу­не сли­ва. Сва­ко ће би­ти у при­ли­ци да ви­ди ко­ли­ка је ко­ме пла­ та – од пред­сед­ни­ка оп­шти­не и ди­рек­ то­ра пред­у­зе­ћа – па до ка­фе-ку­ва­ри­ца и по­моћ­них рад­ни­ка. Зна­ће­мо ко­ли­ке су днев­ни­це, ра­зни до­да­ци, пут­ни тро­ шко­ви и „по­мо­ћи” за­по­сле­ни­ма. Зна­ће­ мо у ко­јој су ка­фа­ни је­ли и пи­ли и ко­ли­ ко је то ко­шта­ло, ко­ли­ко је ко­штао но­ви оп­штин­ски ауто­мо­бил... На ове по­дат­ке сва­ко од нас има АП­СО­ЛУТ­НО ПРА­ВО, јер тај но­вац ко­ји они тро­ше је НАШ НО­ВАЦ, дат њи­ма на упра­вља­ње! Још јед­на од ме­ра ко­је пла­ни­ра­мо да уве­де­мо ра­ди су­зби­ја­ња ко­руп­ци­је је стро­га кон­тро­ла тен­де­ра. Сва­ки тен­ дер мо­ра би­ти ја­ван за све нас, а јав­ност ће­мо по­сти­ћи ди­рект­ним те­ле­ви­зиј­ ским пре­но­си­ма. Та­ко­ђе, мо­ра да бу­ де и стро­го кон­тро­ли­сан и пост­тен­дер­ ски по­сту­пак. Ово је ве­о­ма бит­но јер су

- да у Пи­ро­ту не­ма ни јед­не но­ве ин­ве­сти­ци­је, го­то­во да ни­је отво­ре­но но­во рад­но ме­сто у пи­рот­ској при­вре­ ди по­след­њих го­ди­на, а при­том мно­ги су оста­ли без по­сла, - да у вре­ме ка­да Пи­рот има пре­ ко 10.000 не­за­по­сле­них и 850 ко­ри­сни­ ка на­род­не ку­хи­ње - ло­кал­на власт ни­ је за­ин­те­ре­со­ва­на да нов­цем из бу­џе­та сти­му­ли­ше отва­ра­ње но­вих рад­них ме­ ста, већ се за­ду­жу­је 2 ми­ли­о­на евра за из­град­њу за­тво­ре­ног ба­зе­на, - да је ди­рек­тор „Град­ске то­пла­не”, Ра­до­ван Ни­ко­лић (СПС), по­др­жан од стра­не пред­сед­ни­ка оп­шти­не, ку­пио ко­ тао са го­ри­о­ни­ком од 104.000 евра ко­ји већ три го­ди­не тру­не, јер не мо­же би­ти угра­ђен ни у јед­ну ко­тлар­ни­цу у гра­ду, - да усред еко­ном­ске кри­зе 2009. го­ди­не пред­сед­ник оп­шти­не ба­ха­то тро­ши но­вац свих гра­ђа­на ку­пу­ју­ћи лук­су­зни ауто­мо­бил „Хон­да ле­џенд” од пре­ко 60.000 евра у ко­јем се во­зи, - да се оп­штин­ски функ­ци­о­не­ри и од­ бор­ни­ци во­зи­ка­ју слу­жбе­ним оп­штин­ ским џи­по­ви­ма ко­ји­ма од­ла­зе на утак­ми­ це у Бе­о­град, до цр­кве, сво­јих се­ла... - да је Срп­ска ра­ди­кал­на стран­ ка за­по­сли­ла сво­је ка­дро­ве и чла­но­ве њи­хо­вих по­ро­ди­ца у ЈП „Во­до­вод и ка­ на­ли­за­ци­ја” и Пред­школ­ској уста­но­ви „Чи­ка Јо­ва Змај”, - да су Ко­а­ли­ци­ја за Пи­рот, Г 17 плус, Со­ци­ја­ли­стич­ка пар­ти­ја Ср­би­је и Де­мо­крат­ска стран­ка за­по­сли­ле сво­је ка­дро­ве у ЈП „Пар­кинг сер­вис”, - да је Со­ци­ја­ли­стич­ка пар­ти­ја Ср­би­је за­по­сли­ла сво­је ка­дро­ве у ЈП „Град­ска то­пла­на”, - да су Ко­а­ли­ци­ја за Пи­рот и Г 17 плус за­по­сли­ли сво­је ка­дро­ве у оп­шти­ни... - да је оп­штин­ска власт из­дво­ји­ ла 30 ми­ли­о­на ди­на­ра из оп­штин­ског бу­џе­та за 2012. го­ди­ну за та­ко­зва­на со­ци­јал­на да­ва­ња за­по­сле­ни­ма у оп­ штин­ској упра­ви, а при том сва пи­рот­ ска си­ро­ти­ња из тог истог бу­џе­та до­ би­ја све­га 10,5 ми­ли­он­ а ди­на­ра.

ин­фра­струк­тур­ни ра­до­ви ве­о­ма ску­пи и пу­тем њих је нај­лак­ше да „ис­па­ре” ве­ ли­ке су­ме нов­ца. Због све­га ово­га, ка­да у не­де­ љу иза­ђе­те на из­бо­ре – прст на че­ло, олов­к у у ру­ке. По­ка­жи­мо им да у на­шем гра­ду још увек има по­ште­них и па­мет­них љу­ди!


4

МАРКЕТИНГ

Број 148, 3. мај 2012.


АКТУЕЛНО

Број 148, 3. мај 2012.

5

Закон од следеће године забрањује да осмаци прославу организују у угоститељским објектима

Прослава мале матуре у кафанама последњи пут

Ученици и њихових родитељи подељени су. Док једни сматрају да су прославе у кафанама, као и облачење ученица, непримерени и прескупи, други пак истичу да би то посебно вече требало да буде гламорузно и ван школе. Сне­жа­на Ма­нић Ма­тур­ско ве­че за уче­ни­ке осмог раз­ ре­да ви­ше не­ће мо­ћи да се сла­ви у ка­ фа­на­ма и ре­сто­ра­ни­ма, већ у шко­ла­ ма, пред­ви­ђе­но је Пред­ло­гом за­ко­на о основ­ном обра­зо­ва­њу и вас­пи­та­њу ко­ји je већ тре­ба­ло да бу­де из­гла­сан у Скуп­ шти­ни Ср­би­је, али се због из­бор­не кам­ па­ње са ње­го­вим усва­ја­њем ка­сни. Та­ко ће уче­ни­ци ко­ји ове го­ди­не за­вр­ша­ва­ју осми раз­ред би­ти по­след­ња ге­не­ра­ци­ја ко­ја ће ма­лу ма­ту­ру про­сла­ви­ти у не­ком од уго­сти­тељ­ских обје­ка­та. На вест о овој но­ви­ни од­мах је ре­а­го­вао Ми­ло­рад Ан­ тић, пред­став­ник Уни­је син­ди­ка­та про­ свет­них рад­ни­ка Ср­би­је ко­ји је у из­ја­ви за ме­ди­је ка­зао да су ма­ле ма­ту­ре до са­да би­ле пред­мет број­них зло­у­по­тре­ба. Пре­ ма ње­го­вим ре­чи­ма, у Бе­о­гра­ду се тач­но зна ко­ји ре­сто­ран ко­ју шко­лу „др­жи” и ко­

ји фо­то­граф сли­ка. У це­ну ре­сто­ра­на ура­ чу­на­те су чак и днев­ни­це на­став­ни­ци­ма и од­ре­ђе­ни про­це­нат ко­ји иде ди­рек­то­ру. То је не­при­хва­тљи­во, каже Ан­тић и сма­ тра да је слич­на си­ту­а­ци­ја и у гра­до­ви­ма у уну­тра­шњо­сти.

Уче­ни­це као на Гранд па­ра­ди Ди­рек­тор шко­ле „Све­ти Са­ва”, Љу­би­ ша Ђо­рић, по­здра­вља ова­кав за­кон и ка­же да њи­хо­ва шко­ла има мо­гућ­ност да са­свим ле­по ор­га­ни­зу­је про­сла­ву ма­ту­ре у про­сто­ри­ја­ма сво­је шко­ле. – Чуо сам за ову но­ви­ну у за­ко­ну и оче­ку­јем да се то при­ме­ни већ за на­ред­ ну ге­не­ра­ци­ју. Иде­ја је од­лич­на, усло­ве за та­кву ор­га­ни­за­ци­ју има­мо и лич­но ми­ слим да у том слу­ча­ју де­ца не­ће ак­це­нат ста­ви­ти на гар­де­ро­бу, већ на до­бро дру­

Бит­но дру­же­ње, а не гар­де­ро­ба Че­тр­на­е­сто­го­ди­шња Ду­ња Не­дељ­ко­вић уче­ни­ца осмог раз­ре­да ОШ „Све­ти Са­ва” ка­же да је због не­до­стат­ка нов­ца мо­жда до­бра иде­ја да се про­сла­ве ма­ле ма­ ту­ре ор­га­ни­зу­ју у шко­ли. – Мо­ж да има дра­жи у то­ме да то ве­че про­ве­де­мо ван шко­ле, али ја ми­слим да је са­свим све­јед­но где смо. Ва­жно је да се ле­по дру­жи­мо. Још увек не раз­ми­шљам о гар­де­ро­би јер за то ве­че не же­лим ни­шта по­себ­но. Ни­сам за не­ку екс­тра­ва­ган­ци­ ју, ма­да мо­рам да при­знам да има дру­га­ри­ца ко­је дру­га­чи­је раз­ми­шља­ју. Де­вој­чи­ це су се за ову при­ли­ку ра­ни­јих го­ди­на обла­чи­ле при­ме­ре­но на­шем уз­ра­сту. Би­ло је оних ко­је су због ви­си­не пот­пе­ти­ца и мо­де­ла ха­љи­не је­два успе­ва­ле да стиг­ну до ре­сто­ра­на – ка­же Ду­ња и до­да­је да би мо­гла ле­по да се ор­га­ни­зу­је про­сла­ва и у школ­ској тр­пе­за­ри­ји. Њен друг, Мар­ко Злат­ко­вић, ма­ло дру­га­чи­је раз­ми­шља. Ка­же да му ипак зна­ чи да се дру­гар­ско ве­че ор­га­ни­зу­је ван про­сто­ри­ја шко­ле. – Ми­слим да ће бу­ду­ће ге­не­ра­ци­је би­ти ус­кра­ће­не за то за­до­вољ­ство да ма­лу ��а­ту­ру про­сла­ве у ле­пом ам­би­јен­ту ко­ји ће би­ти не­што дру­га­чи­ји од оног у ко­ме су про­ве­ли осам го­ди­на. Већ се по­ла­ко при­пре­мам , са дру­га­ри­цом ко­ју ћу да из­ве­дем раз­го­ва­ра­мо о то­ме ка­кву ће­мо гар­де­ро­бу да об­у­че­мо, да се мно­го не раз­ли­ку­је­мо – об­ја­шња­ва Мар­ко, али ипак до­да­је да ни­је бит­на гар­де­ро­ба и из­глед већ до­бра за­ба­ва и дру­же­ње.

Премије за пољопривреду Вла­да Ре­пу­бли­ке Ср­би­је је на пред­ лог Ми­ни­стар­ства по­љо­при­вре­де, тр­го­ ви­не, шу­мар­ства и во­до­при­вре­де, усво­ ји­ла уред­бе за под­сти­ца­ње ра­тар­ске про­из­вод­ње у 2012. го­ди­ни и то уред­бе

о усло­ви­ма и на­чи­ну ко­ри­шће­ња пре­ ми­је за про­из­вод­њу ду­ва­на у ли­сту, о усло­ви­ма и на­чи­ну ко­ри­шће­ња пре­ми­ је за про­из­вод­њу жи­та­ри­ца и кром­пи­ра и уред­бу о усло­ви­ма и на­чи­ну ко­ри­шће­

Мала матура ОШ „Свети Сава, 2010. године

же­ње. Де­ча­ци су не­ка­ко скром­ни­ји и при­ ме­ре­ни­ји док су де­вој­чи­це, бар оне ра­ ни­је ге­не­ра­ци­је, на про­сла­ва­ма ма­ту­ре из­гле­да­ле као да су на Гранд па­ра­ди. Ми­ слим да део кри­ви­це за то сно­се и ро­ди­те­ љи, па у том сми­слу сма­трам да ће но­ви за­кон до­при­не­ти да се ма­ле ма­ту­ре про­ сла­вља­ју она­ко ка­ко до­ли­ку­је – ка­же Ђо­ рић, ма­да ис­ти­че да су де­ца и до са­да би­ ла без­бед­на и да ни­је би­ло ин­ци­де­на­та. Уче­ни­ци осмог раз­ре­да ове шко­ле ма­ту­ру ће про­сла­ви­ти у ре­сто­ра­ну „Га­зе­ла”, пре­ ма већ ра­ни­је пот­пи­са­ном уго­во­ру. Ди­рек­тор шко­ле „8. сеп­тем­бар”, Љу­ би­ша Ћи­рић, ка­же да је за овај за­кон и но­ви­ну око про­сла­ве ма­ле ма­ту­ре чуо пре­ко ме­ди­ја и да ни­ка­кву зва­нич­ну ин­ фор­ма­ци­ју о то­ме још увек не­ма. – Ми ће­мо ма­ту­ру про­сла­вља­ти по ста­ром јер смо по­о­дав­но скло­пи­ли уго­ вор са ре­сто­ра­ном. Ова но­ви­на ва­жи­ће тек од на­ред­не го­ди­не. Ја лич­но не­мам ни­шта про­тив дру­га­чи­је про­сла­ве дру­гар­ске ве­ че­ри, мо­жда ће се и ро­ди­те­љи сло­жи­ти, али сма­трам да ће ова од­лу­ка, уко­ли­ко се усво­ји, на­и­ћи на ве­ли­ки от­пор код де­це. Ве­ћи­на ће ре­ћи „ка­ко то да су до са­да сви сла­ви­ли у ре­сто­ра­ну и ни­је би­ло про­бле­ма а нас те­ра­ју да сла­ви­мо у шко­ли“. Ме­ђу­ тим, ка­ко нам је еко­ном­ска си­ту­а­ци­ја све те­жа и сло­же­ни­ја, ми­слим да ће са до­но­ ше­њем но­вог за­ко­на одах­ну­ти ро­ди­те­љи и про­свет­ни рад­ни­ци а што се де­це ти­че она ће у по­чет­ку не­го­до­ва­ти али ће већ за не­ку

го­ди­ну про­сла­ва ма­ле ма­ту­ре у шко­ли би­ ти не­што са­свим нор­мал­но и при­хва­тљи­во – сма­тра Ћи­рић.

ња пре­ми­је за ин­ду­стриј­ско би­ље. Пра­ во на пре­ми­ју на осно­ву до­не­тих уред­ би сти­чу по­љо­при­вред­ни­ци упи­са­ни у Ре­ги­стар по­љо­при­вред­них га­здин­ста­ ва са ак­тив­ним ста­ту­сом ко­ји на дан 9. апри­ла 2012. го­ди­не има­ју при­ја­вље­не по­вр­ши­не под од­го­ва­ра­ју­ћом гру­пом по­љо­при­вред­них кул­ту­ра. Пре­ми­ја се

оства­ру­је по ис­по­ру­ци про­из­ве­де­них ко­ли­чи­на ра­тар­ских кул­ту­ра, пре­ко прав­ног ли­ца од­но­сно пред­у­зет­ни­ка ко­ји се ба­ви скла­ди­ште­њем, про­из­вод­ њом, от­ку­пом и пре­ра­дом ових кул­ту­ ра као и пре­ко Ре­пу­блич­ке ди­рек­ци­је за роб­не ре­зер­ве. М.В.

Ро­ди­те­љи по­де­ље­ни Ка­да су у пи­та­њу ро­ди­те­љи и ту су по­ де­ље­на ми­шље­ња. Ду­њи­на мај­ка Рад­ми­ла Не­дељ­ко­вић ка­за­ла нам је да је она ипак за све­ча­ни­ју ва­ ри­јан­ту, од­но­сно за про­сла­ву у ре­сто­ра­ну. – Ја не ра­дим, су­пруг је на би­роу, али ипак сам за то да се дру­гар­ско ве­че про­ сла­ви у ре­сто­ра­ну и ма­ло све­ча­ни­је. Ја сам би­ла ге­не­ра­ци­ја ко­ја је пр­ва ма­лу ма­ ту­ру про­сла­ви­ла у та­да­шњој ка­фа­ни „Ка­ ле” и то нам је оста­ло у ле­пој успо­ме­ни. Ви­ше имам при­мед­бе на на­чин обла­че­ ња и утр­ки­ва­ње ко ће ску­пљу ха­љи­ну да обу­че и ка­кве ци­пе­ле да обу­је. Ми­слим да ро­ди­те­љи сно­се кри­ви­цу за то што се њи­ хо­ва де­ца за овај до­га­ђај обла­че не­при­ ме­ре­но свом уз­ра­сту – ка­же ова мај­ка. Ани­та Ми­лић ка­же да ће би­ти до­бро ка­да овај за­кон сту­пи на сна­гу. – Мој син је про­шле го­ди­не про­сла­вио ма­ту­ру и кад смо са­бра­ли све тро­шко­ве, то је ко­шта­ло око 200 евра. Ћер­ка би сле­де­ће го­ди­не тре­ба­ло да сла­ви ма­ту­ру па зна­ју­ћи ка­кве су по­тре­бе де­вој­чи­ца то би ко­шта­ло још ви­ше. На стра­ну то што еко­ном­ска си­ ту­а­ци­ја ни­је та­ква да се раз­ба­цу­је­мо па­ра­ ма и лич­но сма­трам да је бу­ду­ћи за­кон од­ ли­чан – из­ри­чи­та је Ми­ли­ће­ва.


ТЕМА

6

Број 148, 3. мај 2012.

ПН ис­тра­жу­ју какав је програм листа за локалне изборе за борбу против

Преко монитора пратити промене Поред овога, неки од предлога су и формирање канцеларије за брзе одговоре, јачање надзорних одбора у јавним предузећима, телевизијски преноси отварања понуда за јавне набавке, смањење гломазне бирократије и контролне функције опозицији Ми­лош Ви­да­но­вић По­сле не­за­по­сле­но­сти, пре­ма ми­шље­ њу ве­ћи­не гра­ђа­на Ср­би­је, го­ру­ћи про­блем је про­блем ко­руп­ци­је, што по­ка­зу­ју сва ре­ ле­вант­на ис­тра­жи­ва­ња. Гра­ђа­ни се нај­ви­ ше жа­ле на ко­руп­ци­ју у здрав­ству, јав­ној упра­ви, по­ли­ци­ји и суд­ству. Ме­ђу­тим, ка­да је ло­кал­ни ни­во у пи­та­њу нај­ве­ћи про­блем пред­ста­вља­ју јав­не на­бав­ке, ко­је пре­ма оце­на­ма Аген­ци­је за бор­бу про­тив ко­руп­ ци­је, пред­ста­вља­ју је­дан од „ка­ме­на те­ме­ ља­ца” ко­руп­ци­је у ра­ду ло­кал­них са­мо­у­пра­ ва. У вре­ме из­бо­ра го­то­во да не­ма стран­ке ко­ја се ли­стом не за­ла­же за ис­ко­ре­њи­ва­ње или бар сма­ње­ње ко­руп­ци­је. С об­зи­ром на то да је пи­та­ње бор­бе про­тив ко­руп­ци­је јед­ но од ва­жни­јих пи­та­ња од чи­јег ре­ша­ва­ња ди­рект­но за­ви­си ква­ли­тет жи­во­та гра­ђа­на, пи­та­ли смо пред­став­ни­ке свих 10 ли­ста са од­бор­нич­ким кан­ди­да­та за бу­ду­ћи ло­кал­ ни пар­ла­мент ко­је ће би­ти њи­хо­ве кон­крет­ не ме­ре за сма­ње­ње ко­руп­ци­је уко­ли­ко бу­ ду учествовали у вла­сти и да ли ће ста­ти на пут пар­тиј­ском за­по­шља­ва­њу?

ДС ће за­вр­ши­ти бор­бу Пред­сед­ник ОО ДС, Го­ран Ста­ме­но­ вић, ис­ти­че да ће ње­го­ва стран­ка за­вр­ши­ ти бор­бу про­тив ор­га­ни­зо­ва­ног кри­ми­на­ла и спро­ве­сти ефи­ка­сне ме­ре за су­зби­ја­ње ко­ руп­ци­је и у на­ред­ном пе­ри­о­ду. – Ка­да не­ке дру­ге стран­ке го­во­ре о ко­руп­ци­ји, оне се у ства­ри са­мо игра­ју по­ли­ти­ке и по­ку­ша­ ва­ју да за­ва­ра­ва­ју гра­ђа­не, јер Ср­би­ја не би до­би­ла ста­тус кан­ди­да­та да се ни­је укљу­чи­ла у бор­бу про­тив ко­руп­ци­је. У прет­ход­ном пе­ри­од­ у

до­ста смо ура­ди­ли по овом пи­та­њу. Та­ко­ ђе, укљу­чи­ли смо се и у про­цес про­на­ла­ же­ња зло­у­по­тре­ба у про­це­су при­ва­ти­за­ ци­је др­жав­них пред­у­зе­ћа, а у по­след­ње три го­ди­не за­по­че­то је ви­ше од 70 кри­ вич­них по­сту­па­ка про­тив ор­га­ни­зо­ва­ног кри­ми­на­ла у обла­сти здрав­ства. Али по­ ред то­га што се ра­ди на др­жав­ном ни­воу, тре­ба ра­ди­ти на су­зби­ја­њу ко­руп­ци­је и на ло­кал­ном ни­воу. Чи­ње­ни­ца је да се ве­о­ма че­сто не­ке од од­лу­ка СО Пи­рот не при­ме­ њу­ју, а по­сто­је осно­ва­не сум­ње да мо­ж да иза све­га то­га сто­ји не­ки вид ко­руп­ци­је. Што се ти­че пар­тиј­ског за­по­шља­ва­ња, ДС се и до са­да за­ла­га­ла да нај­бо­љи љу­ди без об­зи­ра на пар­тиј­ску при­пад­ност бу­ду на од­го­вор­ним по­ло­жа­ји­ма у дру­штву – ис­та­као је Ста­ме­но­вић.

Над­зор­ни од­бо­ри ре­ше­ње Пред­сед­ник ОО СРС Бо­јан Илић ка­же да се ње­го­ва стран­ка већ го­ди­на­ма за­ла­ же да се ста­не на пут ко­руп­ци­ји. – Ко­руп­ци­ја је сва­ким да­ном све ве­ ћа и ве­ћа и јед­на од ме­ра је­сте да је кроз ло­кал­ну са­мо­у­пра­ву спре­чи­мо и по­ку­ша­ мо да сма­њи­мо. Ко­руп­ци­ја је по­след­њих го­ди­на глав­на гра­на у овој др­жа­ви и ова др­жа­ва и дру­штво не мо­гу да се раз­ви­ја­ ју. Кон­крет­но, ка­да је ло­кал у пи­та­њу тре­ба спре­чи­ти ко­руп­ци­ју у јав­ним пред­у­зе­ћи­ма и ту ло­кал­на власт мо­же пу­но то­га да ура­ди и то пре­ко над­зор­них од­бо­ра. По­сто­је над­ зор­ни од­бо­ри ко­ји, на­жа­лост, по­след­њих го­ди­на по­сто­је са­мо про фор­ме. Ако до­ђе­ мо на власт, ми ће­мо ин­си­сти­ра­ти да над­ зор­ни од­бо­ри бу­ду глав­ни у бор­би про­тив

ко­руп­ци­је у јав­ном сек­то­ру. А кaда је реч о пар­тиј­ском за­по­шља­ва­њу, мо­ра­ју да се по­ ста­ве кри­те­ри­ју­ми, а је­дан од њих је сте­пен обра­зо­ва­ња. Та­ко­ђе, тре­ба при за­по­шља­ва­ њу узе­ти и ви­си­ну за­вр­шне оце­не, као и со­ ци­јал­ни ста­тус кан­ди­да­та – на­вео је Илић.

Кан­це­ла­ри­ја за бр­зе од­го­во­ре Пред­сед­ник ОО СНС, др Алек­сан­дар С. Ћи­рић, ка­же да се „ре­ше­ње” за ко­руп­ ци­ју на­ла­зи у ја­ким над­зор­ним од­бо­ри­ма јав­них пред­у­зе­ћа. – Основ за здра­ву еко­но­ми­ју је бор­ ба про­тив ко­руп­ци­је и гло­ма­зне би­ро­кра­ ти­је. Ми смо спрем­ни за озбиљ­не по­те­зе у ре­ша­ва­њу ових про­ бле­ма. Са­мим тим што ће­мо сма­ње­њем би­ро­крат­ских про­ це­ду­ра и отва­ра­њем кан­це­ла­ри­је за бр­зе од­го­во­ре, не са­мо на ре­пу­��лич­ком већ и на ло­кал­ном ни­воу, ути­ца­ти на сма­ње­ње ко­руп­ци­је. Да­кле, сви ин­ве­сти­то­ри мо­ћи ће до­ку­мен­та за по­кре­та­ње про­из­вод­ње до­би­ја­ти на јед­ном ме­сту. Ако сма­њи­мо би­ро­кра­ти­ју, сма­њи­ће се и ни­во ко­руп­ци­ је. Ка­да је у пи­та­њу де­пар­ти­за­ци­ја, и ми се за то за­ла­же­мо. Без об­зи­ра на то што сви го­во­ре да ће јав­ни кон­кур­си оне­мо­гу­ћи­ти стра­нач­ко за­по­шља­ва­ње, јав­ни кон­кур­ си мо­ра­ју да се кон­тро­ли­шу од над­зор­них од­бо­ра. Да­кле, над­зор­ни од­бо­ри тре­ба да има­ју мно­го ве­ћу уло­гу од управ­них од­ бо­ра па ће се тек та­ко кон­тро­ли­са­ти јав­ни кон­кур­си ко­је спро­во­де управ­ни од­бо­ри – оце­нио је Ћи­рић.

Мо­ни­тор и те­ле­ви­зиј­ски пре­но­си Кад бу­де­мо учествовали у вла­сти, омо­гу­ћиће­мо гра­ђа­ни­ма Пи­ро­та да се пре­ко мо­ни­то­ра у сва­ком тре­нут­ку ин­ фор­ми­шу о на­чи­ну тро­ше­ња њи­хо­вог нов­ца из оп­штин­ ског бу­џе­та, ка­же но­си­лац ли­сте „Пи­рот­ска но­ва сна­га”, Ди­ ми­три­је Ви­да­но­вић. – Ис­пред згра­де ло­кал­не ад­ми­ни­стра­ ци­је по­ста­ви­ће­мо мо­ни­тор на ко­јем ће у сва­ком тре­нут­ку гра­ђа­ни мо­ћи да ви­де про­ ме­не на свим те­ку­ћим ра­чу­ни­ма оп­шти­ не Пи­рот и јавних предузећа и установа. На овај на­чин нај­бо­ље се по­сти­же јав­ност у ра­ ду ло­кал­не са­мо­у­пра­ве и на­чи­ну тро­ше­ња на­род­них па­ра од стра­не ло­кал­них функ­ ци­о­не­ра и он за циљ има да сма­њи мо­гућ­ ност зло­у­по­тре­бе на­род­ног нов­ца. Ти­ме се

сма­њу­је мо­гућ­ност за ко­руп­ци­ју. Исто та­ко, гра­ђа­ни­ма се на овај на­чин ја­сно ста­вља до зна­ња да је бу­џет­ски но­вац за­пра­во њи­хов но­вац ко­ји су они пре­пу­сти­ли иза­бра­ним пред­став­ни­ци­ма да њиме упра­вља. По­ред то­га, тре­ба уве­сти прак­су да сва­ко отва­ра­ ње по­ну­да за сва­ку јав­ну на­бав­ку ко­ју ор­ га­ни­зу­је ло­кал­на са­мо­у­пра­ва бу­де до­ступ­ но гра­ђа­ни­ма пре­ко ди­рект­них пре­но­са на ло­кал­ним те­ле­ви­зи­ја­ма и ра­дио ста­ни­ца­ма. Што се пар­тиј­ског за­по­шља­ва­ња ти­че, то је упра­во и нај­го­ри вид ко­руп­ци­је и си­гур­но је да тре­ба за­у­ста­ви­ти за­по­шља­ва­ња у оп­ штин­ској упра­ви и јав­ним пред­у­зе­ћи­ма по пар­тиј­ској ли­ни­ји. Све­до­ци смо да ак­ту­ел­ на ло­кал­на власт у прет­ход­ном пе­ри­о­ду ни­ је ма­ри­ла за де­пар­ти­за­ци­ју, за ко­ју се са­да, на­вод­но, за­ла­же. Се­ти­те се са­мо ка­ко су до по­сла до­шли ка­др­о­ви СРС, Ко­а­ли­ци­је за Пи­ рот, Г 17 плус, СПС и ДС у пиротским јавним предузећима и установама. Због то­га је по­ треб­но уве­сти јав­не кри­те­ри­ју­ме при­ли­ком за­по­шља­ва­ња и про­ве­ра­ва­ти струч­ност кан­ди­да­та – на­гла­сио је Ви­да­но­вић.

Да­чић нај­бо­љи до­каз Све оно што је ура­дио наш ми­ни­стар Иви­ца Да­чић глав­ни је до­каз да је СПС про­тив ко­руп­ци­је и да се стал­но бо­ри про­ тив овог дру­штве­ног про­бле­ма, ис­ти­че се­кре­тар ОО СПС, Ви­дој­ко Пан­јо­то­вић. – Наш ми­ни­стар до са­да је по­хап­сио гро кри­ми­на­ла­ца и во­ђа ор­га­ни­зо­ва­ног кри­ми­на­ла. А што се ти­че пар­тиј­ског за­ по­шља­ва­ња, ми у СПС це­ни­мо са­мо рад и труд и спо­соб­ ност по­је­ди­на­ца. То је основ­ни циљ, а ово што не­ки по­ку­ша­ ва­ју на овим из­бо­ри­ма да се бо­ре про­тив пар­тиј­ског за­по­шља­ва­ња то је за­то што су ве­ро­ват­но они за­по­сли­ли већ све сво­је ка­ др­о­ве па са­да не­ма­ју ко­га. И ту ми­слим на све оне пар­ти­је ко­је по­на­вља­ју при­чу о де­ пар­ти­за­ци­ји као па­па­га­ји. Ме­ђу­тим, ја не ви­дим ни­шта ло­ше ако је не­ко спо­со­бан и члан је па и не­ке дру­ге пар­ти­је да бу­де за­ по­слен. Не­ки чак и пре­те: ако не гла­саш за ме­не, не­ма да ра­диш. Ми смо про­тив то­га. Ми по­др­жа­ва­мо сва­ког ко је вре­дан и спо­ со­бан, без об­зи­ра на пар­тиј­ску при­пад­ност – на­гла­сио је Па­на­јо­то­вић.

Сма­њи­ти обим­ну ад­ми­ни­стра­ци­ју Но­си­лац ли­сте „Пре­о­крет” у Пи­ро­ту, др Иван Илић, оце­нио је да је про­блем обим­не ад­ми­ни­стра­ци­је ди­рект­но по­ве­ зан са про­бле­мом ко­руп­ци­је у дру­штву. – По­ка­за­но је да обим ад­ми­ни­стра­ци­


ТЕМА/АК Т УЕЛНО

Број 148, 3. мај 2012.

7

корупције

на општинским рачунима је по­ве­ћа­ва сте­пен ко­руп­ци­је, те нам је по­ треб­на јеф­ти­ни­ја и ефи­ка­сни­ја оп­штин­ска упра­ва. То се по­сти­же сма­ње­њем бро­ја по­ треб­них до­зво­ла и па­ пи­ра и бр­жим до­би­ја­ њем истих. Од­ре­дио бих да мак­си­мал­ни рок за до­би­ја­ње би­ло ког па­пи­ра из над­ ле­жно­сти ло­кал­не са­мо­у­пра­ве, са мо­гућ­ но­шћу стран­ке да при­ја­ви сва­ко ка­шње­ње и санк­ци­јом за нео­д­го­вор­ног слу­жбе­ни­ка. Ка­да је де­пар­ти­за­ци­ја у пи­та­њу, она се мо­ ра спро­ве­сти у де­ло. То је по­ка­за­ла ЛДП на при­ме­ру ње­ног учешћа у вла­сти у Бе­о­гра­ду, где су по­ста­вље­ни струч­ња­ци, а не „вој­ни­ ци пар­ти­је”. Та­ко­ђе, крај­ње не­у­ку­сно из­гле­ да ка­да о де­пар­ти­за­ци­ји го­во­ри онај ко је из­ ми­слио „пар­ти­за­ци­ју” – ре­као је Илић.

Ла­жна де­пар­ти­за­ци­ја УРС За­ступ­ник гру­пе гра­ђа­на „Пи­рот­ски на­пред­ња­ци”, др Ми­лан Сто­ја­но­вић, на­ во­ди да се Ује­ди­ње­ни ре­ги­о­ни за­ла­жу за де­пар­ти­за­ци­ју са­мо про­то­ко­лар­но. – Што се де­пар­ти­за­ци­је ти­че, УРС се за њу за­ла­же без ствар­не же­ље да то спро­ве­ду, јер је чи­ње­ни­ца да ни­је­дан ди­ рек­тор јав­ног пред­у­зе­ћа ни­је ван­пар­тиј­ ска лич­ност. И не ра­ди се са­мо о јав­ним пред­у­зе­ћи­ма на ло­кал­ном ни­воу, већ се ту и јав­на пред­у­зе­ћа на ни­воу др­жа­ве. Та­ мо где је УРС на вла­сти, по ауто­ма­ти­зму су и ди­рек­то­ри јав­них пред­у­зе­ћа из ове пар­ ти­је. Кон­кре­тан та­кав при­мер је Здрав­

стве­ни цен­тар у Пи­ро­ту. И ди­рек­то­ри у До­му здра­вља и у Оп­штој бол­ни­ци су чла­ но­ви УРС. А ка­да је ко­руп­ци­ја у дру­штву у пи­та­њу, ми има­мо пред­лог да се она сма­ њи. С об­зи­ром на то да се ве­ли­ка сред­ства „од­ли­ва­ју” из јав­них пред­у­зе­ћа на про­ви­ зи­је кроз скла­па­ње по­сло­ва, тре­ба у бу­ џе­ту тих пред­у­зе­ћа сма­њи­ти сред­ства за про­це­нат за ко­ји се сма­тра да од­ла­зи на те про­ви­зи­је. Не­ка то за по­че­так бу­де 15 до 20 од­сто. На­рав­но, то не сме да ути­че на по­сло­ва­ње и пла­те за­по­сле­них – на­вео је Сто­ја­но­вић.

Пи­рот у вр­ху по ко­руп­ци­ји И пред­сед­ник ОО СДС, До­бри­во­је Аран­ђе­ло­вић, сма­тра да тре­ба ста­ти на пут пар­тиј­ском за­по­шља­ва­њу. – Дин­кић на јед­ној стра­ни го­во­ри са Ва­ си­ћем о де­пар­ти­за­ци­ји, а на дру­гој стра­ни у За­во­ду за јав­но здра­вље по­ста­вља­ју свог чо­ве­ка за ди­рек­то­ра и поред про­ти­вље­ ња рад­ни­ка и сре­ди­не. То до­вољ­но го­во­ри о то­ме да је у пи­та­њу чо­век ко­ји јед­но го­во­ ри, а дру­го ра­ди. Ка­да ми до­ђе­мо на власт, не­ће ви­ше би­ти пар­ тиј­ског за­по­шља­ва­ ња. Би­ра­ће­мо љу­де по ква­ли­те­ту, а не по пар­тиј­ској при­пад­но­сти. Ка­да је у пи­та­њу ко­руп­ци­ја, Пи­рот је не­где у вр­ху на ни­воу

Ср­би­је. Ко­руп­ци­јом се ба­ве сви они ко­ји су на вла­сти у Пи­ро­ту, а на­чин да се ко­руп­ци­ ји ста­не на пут је­сте да се про­ме­ни на­чин на ко­ји се са­да ра­де јав­не на­бав­ке. Оне су са­мо па­ра­ван за ко­руп­ци­ју и то оби­ла­то ко­ри­сте ју­ри­шни­ци Вла­да­на Ва­си­ћа ко­ји јед­но при­ ча­ју, а дру­го ра­де. Има ту при­ме­ра по­пут на­ ме­ште­них тен­де­ра или по­де­ле ју­ни­ца – ре­ као је Аран­ђе­ло­вић.

Опо­зи­ци­ја да кон­тро­ли­ше власт Де­пар­ти­за­ци­ја је ствар во­ље пар­ти­ ја да то ре­ше, на­во­ди но­си­лац ли­сте „По­ крет за Пи­рот”, Ду­шан Ми­тић. – Ми има­мо ту во­љу и оба­ве­за­ли смо се ме­ђу­соб­но да ће­мо то да ра­ди­мо. Што се ти­че ко­руп­ци­је, по­треб­но је да се ра­ди јав­ но и тран­спа­рент­но. У том сми­слу ми смо спрем­ни, ако до­ђе­мо на власт, да опо­зи­ ци­ји по­ну­ди­мо све кон­трол­не функ­ци­је. Ми­сли­мо да ће та­ко опо­зи­ци­ја има­ти ве­

ћи мо­тив да кон­тро­ли­ше власт. Ми же­ли­ мо да ис­ко­ри­сти­мо ту њи­хо­ву мо­ти­ва­ци­ју и на­да­мо се да ће они то озбиљ­но схва­ти­ти. Да­кле, ако до­ђе­мо на власт и до­би­је­мо по­ др­шку гра­ђа­на, да­ ће­мо све кон­трол­ не функ­ци­је опо­зи­ци­ји. Ко­руп­ци­ја ни­је са­мо зло­у­по­тре­ба на­род­них па­ра, већ се ту убра­ја и до­но­ше­ње од­лу­ка ко­руп­тив­них ко­је су на ште­ту гра­ђа­на. Ми смо има­ли то на при­ме­ру усва­ја­ња про­стор­них пла­но­ва ка­да гра­ђа­ни ни­су зна­ли да су у то­ку јав­ни уви­ди у те до­ку­мен­те и да могу да ис­ка­жу сво­је ми­шље­ње – ре­као је Ми­тић. До за­кљу­че­ња овог бро­ја ни­смо до­ би­ли од­го­вор на пи­та­ња ко­ја смо по­ста­ ви­ли но­си­о­цу ли­сте „Ко­а­ли­ци­ја за Пи­рот –УРС” Вла­да­ну Ва­си­ћу пре­ко ње­го­вог ка­би­не­та.

Заживела акција завештања органа

Педесет донорских картица у Пироту Са­мо јед­но пре­да­ва­ње о до­на­тор­ству ор­га­на би­ло је до­вољ­но да ак­ци­ја пот­пи­си­ ва­ња до­нор­ских кар­ти­ца за­жи­ви у Пи­ро­ту. По­сле го­сто­ва­ња проф. др Ви­дој­ка Ђор­ђе­ви­ ћа, про­фе­со­ра Ме­ди­цин­ског фа­кул­те­та у Ни­ шу, ко­о­р­ди­на­тора за до­на­тор­ство ор­га­на за ју­гоис­точ­ну Ср­би­ју, про­те­клог ме­се­ца у Пи­ ро­ту, 50 на­ших су��гра­ђа­на је пот­пи­са­ло до­ нор­ске кар­ти­це. – Ово је са­мо по­че­так и са ак­ци­ја­ма ове вр­сте ће се на­ста­ви­ти, на­гла­ша­ва др Ми­ли­ ца Игић, на­чел­ник Слу­жбе за тран­сфу­зи­ју кр­ви у Оп­штој бол­ни­ци Пи­рот. – По­сле ове пр­ве ак­ци­је, Слу­жба за тран­сфу­зи­ју кр­ви до­би­ла је овла­шће­ње да при­ку­пља по­дат­ке о за­ин­те­ре­со­ва­ни­ма за

пот­пи­си­ва­ње до­нор­ских кар­ти­ца. Ми смо отво­ри­ли по­себ­ну књи­гу у ко­ју бе­ле­жи­мо име­на свих за­ин­те­ре­со­ва­них и ре­зер­ви­са­ли смо два те­ле­фо­на (305-450 и 305-332) на ко­је мо­гу да нам се ја­ве сви они ко­ји же­ле да уче­ ству­ју у овој ак­ци­ји и то сва­ког рад­ног да­на од 7 до 19 ча­со­ва. Ин­те­ре­со­ва­ње по­сто­ји и ка­да бу­де фор­ми­ра­на ве­ћа гру­па ор­га­ни­ зо­ва­ће­мо по­но­во про­јек­ци­ју фил­ма и пре­ да­ва­ње. Уз сва­ку ак­ци­ју до­бр­о­вољ­ног да­ ва­ња кр­ви ми го­во­ри­мо да­ва­о­ци­ма о овој вр­сти до­на­тор­ства та­ко да сви ко­ји же­ле мо­ гу и том при­ли­ком да се при­ја­ве. Оно што је из­ве­сно, пла­ни­ра­ли смо јед­ну ве­ћу ак­ци­ју у По­ли­циј­ској упра­ви Пи­рот бу­ду­ћи да је то ве­ли­ка ор­га­ни­за­ци­ја и да има до­ста за­ин­

те­ре­со­ва­них за за­ве­шта­ње ор­га­на. У пре­го­ во­ри­ма смо са про­фе­со­ром Ђор­ђе­ви­ћем и ових да­на би тре­ба­ло да ута­на­чи­мо та­чан тер­мин одр­жа­ва­ња ак­ци­је. Пре­ли­ми­нар­но смо се до­го­во­ри­ли да то бу­де по­чет­ком ма­ ја, а о тач­ном да­ту­му ће­мо на вре­ме оба­ве­ сти­ти јав­ност – ка­же др Игић и до­да­је да у ме­ђу­вре­ме­ну ак­тив­но ра­де на про­мо­ви­са­ њу и про­па­ган­ди ове али и слич­них ак­ци­ја у дру­гим ве­ћим ко­лек­ти­ви­ма у гра­ду. Ка­ко су Пи­рот­ске но­ви­не ра­ни­је пи­са­ ле на тран­сплан­та­ци­ју бу­бре­га у оп­шти­ни

Пи­рот че­ка 11 па­ци­је­на­та ко­ји већ го­ди­на­ ма до­ла­зе на хе­мо­ди­ја­ли­зу у Оп­шту бол­ни­ цу. Број оних ко­ји че­ка­ју на тран­сплан­та­ци­ ју је­тре је ма­њи. Три па­ци­јен­та су на ли­сти че­ка­ња али је код њих си­ту­а­ци­ја те­жа јер они че­ка­ју на ка­да­ве­рич­ну тран­сплан­та­ ци­ју, од­но­сно на ор­ган од па­ци­јен­та ко­ји је до­жи­вео мо­жда­ну смрт. Ина­че, на под­руч­ју чи­та­ве Ср­би­је до са­да је пот­пи­са­но око 70.000 до­на­тор­ских кар­ти­ца. С. Ма­нић


ИЗБОРИ 2012

8 ПЗП: Не до­зво­ли­те да вас пре­ва­ре Гру­па гра­ђа­на „По­крет за Пи­рот” (ПЗП) у по­не­де­ љак 30. апри­ла упу­ти­ла је са­оп­ште­ње за јав­ност, ко­је пре­но­си­мо у це­ло­сти. – Бли­жи се дан из­бо­ра. Не до­зво­ли­те да вас пре­ ва­ре и јеф­ти­но ку­пе ва­ше гла­со­ве ва­шим па­ра­ма. Ко год да је на вла­сти ду­жан је да све на­род­не па­ре по­ тро­ши за на­род­но до­бро а на­род њи­ма ни­је ду­жан ни­шта, па ни да за њих гла­са. Онај ко се кан­ди­ду­је за до­ла­зак на власт, има пра­ва да обе­ћа­ва да ће ура­ди­ ти, онај ко је био на вла­сти тре­ба ви­ше да об­ја­шња­ва за­што ни­је ра­дио. Раз­ми­сли­те да ли вам се у 9 го­ди­ на са­да­шње вла­сти у Пи­ро­ту жи­вот по­бољ­шао: ако је­ сте гла­сај­те да оста­ну, ако ни­је гла­сај­те за дру­ге. Са­да­ шњег пред­сед­ни­ка оп­шти­не до­ве­ли су на власт сла­би и си­ро­ма­шни а са­да му по­ма­жу да на њој оста­не ја­ки и бо­га­ти. То нај­бо­ље од­сли­ка­ва у чи­јем ин­те­ре­су је ра­ дио. Би­рај­те љу­де ко­ји вас не­ће за­бо­ра­ви­ти и оста­ви­ ти. Би­рај­те љу­де ко­ји чвр­сто обе­ћа­ва­ју да ће би­ти на­ род­на власт – на­во­ди се у овом са­оп­ште­њу. Б.Н.

ДС о раз­во­ју ту­ри­зма и про­гра­му Чла­но­ви стран­ке као и од­бор­нич­ки кан­ди­да­ти ОО ДС са ли­сте „Из­бор за бо­љи жи­вот - Бо­рис Та­дић” ко­ја се на­ла­зи на ред­ном бро­ју 2, сва­ко­днев­но оби­ла­зе гра­ ђа­не и раз­го­ва­ра­ју са њи­ма о њи­хо­вим про­бле­ми­ма, ре­че­но је на кон­фе­рен­ци­ји за ме­ди­је ко­ја је одр­жа­на у по­не­де­љак 30. апри­ла. Пред­сед­ник клу­ба омла­ди­не ОО ДС Да­ни­јал Да­ни­ја­ли ис­та­као је да чла­но­ви ове стран­ке оби­ла­зе и се­о­ске ме­сне за­јед­ни­це.

Јовановић, Манић и Данијали

– Прет­ход­них да­на об­и­шли смо По­нор, Ни­шор, Ко­ стур, Ве­ли­ки Јо­ва­но­вац, Др­жи­ну, Ста­ни­че­ње и Цр­но­ кли­ште. Ме­шта­ни ових се­ла нај­ви­ше су се ин­те­ре­со­ ва­ли за пи­та­ње по­љо­при­вре­де. Под­се­ти­ли смо их на че­ти­ри тач­ке на­шег про­гра­ма. То су: но­ве ин­ве­сти­ци­је и но­ва рад­на ме­ста, уре­ђе­ње ин­фра­струк­ту­ре, обра­ зо­ва­ње и здрав­ство - но­ве пер­спек­ти­ве, и уна­пре­ђе­ ње по­ло­жа­ја мла­дих, же­на, бри­га о ста­ри­ма и со­ци­ јал­но угро­же­ни­ма – на­вео је Да­ни­ја­ли. По­ред ње­га на кон­фе­рен­ци­ји су се при­сут­ним но­ ви­на­ри­ма обра­ти­ли и пред­сед­ни­ца ИО ОО ДС Ма­ри­ја Ма­нић ко­ја је го­во­ри­ла о по­ве­ћа­њу по­др­шке чла­но­ва и сим­па­ти­зе­ра стран­ке, али и о по­ве­ћа­њу по­пу­лар­но­сти код гра­ђа­на. Та­ко­ђе, том при­ли­ком кан­ди­дат за од­бор­ ни­ка за­ду­жен за ре­сор ту­ри­зма, Дра­ган Јо­ва­но­вић, ис­та­као је иде­је за ко­је се за­ла­же ОО ДС на ло­ка­лу. – За жи­вот у овом гра­ду би­тан је и ту­ри­зам. ДС има зна­ње, сна­гу и ре­ше­ња ка­ко би сам град мо­гао да по­ста­ не ту­ри­стич­ка де­сти­на­ци­ја. Ме­ђу основ­ним про­грам­ским ци­ље­ви­ма је­сте ства­ра­ње де­сти­на­циј­ског ме­наџ­ме­та. Пре­ко ове иде­је до­ћи ће до по­ве­зи­ва­ња при­ват­ног и јав­ ног сек­то­ра кроз за­јед­нич­ке ин­те­ре­се. Ту је Ко­ри­дор 10, ту је Ста­ра пла­ни­на и то мо­же да при­ву­че по­тен­ци­јал­не ин­ ве­сти­то­ре – ре­као је Јо­ва­но­вић. М.В.

Број 148, 3. мај 2012.

Пред­из­бор­на кон­вен­ци­ја СРС Про­шле су­бо­те у са­ли До­ма кул­ту­ре одр­жана je пред­из­бор­на кон­венц­и­ја ли­сте „Срп­ска ра­ди­ка­ ла стран­ка - др Алек­сан­дар Мар­ ти­но­вић”. По­че­так ску­па ко­ме је при­су­ство­ва­ло око 500 Пи­ро­ћа­на­ ца озна­чи­ла је пе­сма „Спрем­те се спрем­те, чет­ни­ци”, а за­тим су сви при­сут­ни по­слу­ша­ли за­вр­шну реч пред­сед­ни­ка СРС Во­ји­сла­ва Ше­ше­ ља на су­ђе­њу у Ха­шком три­бу­на­лу. Пот­пред­сед­ник СРС, Зо­ран Кра­сић, ис­та­као је да на­род на пред­сто­је­ћим из­бо­ри­ма би­ра Ср­ би­ју или Европ­ску уни­ју. – Ово је 133 оп­шти­на ко­ју смо по­се­ти­ли и сву­да на­род исто ми­сли. Да бу­де­мо на­чи­сто, 80 по­сто гра­ђа­ на Ср­би­је не же­ли да чу­је за ЕУ за­то што нам узи­ма­ју Ко­со­во и Ме­то­хи­ју, за­то што су нас бом­бар­до­ва­ли, за­то што су на­пра­ви­ли да 12 го­ди­на ову зе­мљу во­ди пе­та ко­ло­на ко­ја је до­ве­

ла Ср­би­ју на руб про­па­сти. Ми има­мо да­нас 18 ли­пи­ца­не­ра ко­ји се у то­ку из­бор­не кам­па­ње ше­пу­ре и по­ку­ша­ ва­ју да из­бег­ну да упо­тре­бе реч ЕУ и за­то се ба­ца­ју бла­том ме­ђу со­бом да би по­ка­за­ли га­зда­ма у Бри­се­лу и Ва­ шинг­то­ну ко је бо­љи и ко ће бо­ље да

Пра­вил­ни­ци у стам­бе­ним згра­да­ма На кон­фе­рен­ци­ји за но­ви­на­ре ко­ја је одр­жа­на у по­не­де­љак 30. апри­ла кан­ди­дат за од­бор­ни­ка ОО СРС, Ми­о­драг Јо­цић, из­нео је не­ ко­ли­ко иде­ја у окви­ру про­гра­ма на ло­ка­лу. – По­ред ини­ци­ја­ти­ва за про­ши­ре­ње ра­да се­о­ских ам­бу­лан­ти, по­ мо­ћи ли­ци­ма пре­ко 65 го­ди­на, као и нај­у­гро­же­ни­јем ста­нов­ни­штву, има­мо још не­ко­ли­ко до­брих иде­ја у ци­љу рав­но­мер­ног раз­во­ја свих ме­сних за­јед­ни­ца. Ми се за­ла­же­мо за ор­га­ни­зо­ва­ње Асо­ци­ја­ци­је чи­ја би уло­га би­ла за­сту­па­ње ин­те­ре­са ме­сних за­јед­ни­ца и ши­ре­ње парт­ нер­ства са ин­сти­ту­ци­ја­ма ло­кал­не са­мо­у­пра­ве. Уз то по­кре­ну­ће­мо и ини­ци­ја­ти­ву ве­за­ну за пра­вил­ни­ке у стам­бе­ним згра­да­ма, јер зна­мо да по­сто­ји све ве­ћи број пре­кр­ша­ја ка­да је овај пра­вил­ник у пи­та­њу – на­вео је, по­ред оста­лог, Јо­цић.

слу­ша ЕУ. Ка­ко спре­чи­ти пре­ва­ру? На свим ли­ста­ма сви су за ЕУ са­мо је СРС за Ср­би­ју – ис­та­као је Кра­сић. Пред­сед­ник ОО СРС, Бо­јан Илић, ис­та­као је том при­ли­ком да пу­на са­ла нај­бо­ље по­ка­зу­је сна­гу ове стран­ке у Пи­ро­ту. – Ово је стран­ка ко­ја вас ни­кад ни­је ла­га­ла и ко­јој су Ср­би­ја и Пи­рот увек би­ли на пр­вом ме­сту. Кан­ди­да­ ти за од­бор­ни­ке СРС су обич­ни, по­ ште­ни до­ма­ћи­ни, пра­ви пред­став­ни­ ци гра­ђа­на ко­ји не обе­ћа­ва­ју мно­го, али ура­де све што обе­ћа­ју. Ми смо је­ ди­на стран­ка у Пи­ро­ту ко­ја се мо­же по­хва­ли­ти да је ура­ди­ла све што је обе­ћа­ла на про­шлим из­бо­ри­ма. Пр­ во као опо­зи­ци­ја пред­ста­вља­ли смо ми­шље­ње гра­ђа­на, а ка­сни­је као део вла­сти ис­пу­ња­ва­ли смо оно што смо обе­ћа­ли – ка­зао је Илић. М.В.

СПС: Про­јек­ти за­хва­љу­ју­ћи на­ма На кон­фе­рен­ци­ји за но­ви­на­ ре Оп­штин­ског од­бо­ра Со­ци­ја­ли­ стич­ке пар­ти­је Ср­би­је (ОО СПС), ко­ја је одр­жа­на у по­не­де­љак, 30. апри­ла, го­во­ри­ли су се­кре­тар ОО СПС, Ви­дој­ко Па­на­јо­то­вић, и пот­пред­сед­ник ОО СПС, Сла­ви­ша Сви­ла­ров. – Ми смо је­ди­на ле­ва оп­ци­ ја не са­мо у Пи­ро­ту, не­го и у Ср­би­ ји, и за­ла­же­мо се да сва­ки рад­ник жи­ви од сво­га ра­да, да сва­ки чо­век мо­же да се ле­чи, мо­же да се шко­ лу­је и да сва­ки пен­зи­о­нер има си­ гур­ну пен­зи­ју. Раз­лог због че­га смо вас да­нас зва­ли је ин­фор­ма­ци­ја да ће пред­сед­ник на­ше оп­штин­ске ор­га­ни­за­ци­је, Ра­до­ван Ни­ко­лић, пот­пи­са­ти са ми­ни­стром за енер­ ге­ти­ку и гра­ђе­ви­ну, дру­гом Ми­лу­ ти­ном Мр­ко­њи­ћем и ди­рек­то­ром

не­мач­ке раз­вој­не бан­ке уго­вор на 1.650.000 евра за на­ста­вак ра­до­ва на­ше Енер­га­не – ка­зао је Па­на­јо­ то­вић. Ми, 2008. го­ди­не, ни­смо ни­ шта обе­ћа­ва­ли гра­ђа­ни­ма, а ура­ ди­ли смо мно­го то­га, ка­зао је Сла­ ви­ша Сви­ла­ров. – Из­бор­на кам­па­ња ула­зи у за­вр­шну фа­зу и ви­де­ли смо све и сва­шта, сва­ка­ква обе­ћа­ња. СПС ни­је имао та­кве ак­тив­но­сти. Сви зна­мо ко­ја су ми­ни­стар­ства би­ла нај­у­спе­шни­ја у Вла­ди у прет­ход­ ном пе­ри­о­ду. Зна­мо ко­ли­ко је па­ ра и ко­ји су про­јек­ти сти­гли у Пи­ рот, ис­кљу­чи­во за­хва­љу­ју­ћи СПС и ње­ним ми­ни­стри­ма. На­ма ни­је био циљ да ну­ди­мо обе­ћа­ња и бу­де­мо у спо­то­ви­ма и ну­ди­мо пла­ка­те, већ да уђе­мо у на­род. Да до­ђе­мо до

Свиларов, Панајотовић и Цолић

сва­ког гра­ђа­ни­на ове оп­шти­не и да са њи­ма по­раз­го­ва­ра­мо и из­ ло­жи­мо про­грам­ска на­че­ла на­ше пар­ти­је, и ми­слим да смо у пот­пу­ но­сти у то­ме ус­пе­ли. Не­ве­ро­ват­но је на ка­кав смо од­зив на­и­шли и то нас др­жи у уве­ре­њу да је СПС за­и­ ста на пра­вом пу­ту на­прет­ка и ра­ ста ко­ји не мо­же да се за­у­ста­ви – ка­зао је Сви­ла­ров. Б.Н.


Број 148, 3. мај 2012.

ИЗБОРИ 2012

9

Стоиљковић: Можемо да доведемо стране компаније У тре­нут­ку ка­да ак­ту­ел­на оп­штин­ ска власт у Пи­ро­ту би­ра сво­је про­тив­ни­ ке ко­је мо­же ла­ко да ку­пи Гру­па гра­ђа­на Пи­рот­ска но­ва сна­га (ПНС) пре­о­ста­је је­ ди­на по­ли­тич­ка оп­ци­ја на ло­кал­ним из­ бо­ри­ма ко­ју ни­ко не мо­же да ку­пи, ре­ као је на кон­фе­рен­ци­ји за ме­ди­је ко­ја је одр­жа­на у по­не­де­љак, 30. апри­ла, Ди­ ми­три­је Ви­да­но­вић, но­си­лац ли­сте ПНС ко­ја на ло­кал­ним из­бо­ри­ма уче­ ству­је под ред­ним бро­јем 6, – Ми отво­ре­но го­во­ри­мо о свим про­бле­ми­ма ко­ји су 9 го­ди­на уна­зад гу­ ра­ни под те­пих. Ми је­ди­ни го­во­ри­мо о ре­ше­њи­ма од­ре­ђе­них про­бле­ма по­пут то­га ка­ко ис­ко­ре­ни­ти ко­руп­ци­ју и ка­ко за­по­сли­ти Пи­ро­ћан­це – на­вео је Ви­да­ но­вић. Са­вет­ник за стра­на ула­га­ња ПНС, др хе­миј­ских на­у­ка, Алек­сан­дар Сто­ иљ­ко­вић, Пи­ро­ћа­нац ко­ји жи­ви и ра­ ди у Швај­цар­ској, ис­та­као је да се за ПНС

као по­ли­тич­ку оп­ци­ју од­лу­чио јер не во­ ли да сто­ји по стра­ни, иако тре­нут­но не жи­ви у Ср­би­ји. – ПНС чи­не но­ви љу­ди са но­вим иде­ја­ма, љу­ди ко­ји ни­су ко­рум­пи­ра­ни и ком­про­ми­то­ва­ни. Ми­слим да мо­гу да по­мог­нем Пи­ро­ту и то кроз стра­на ула­ га­ња и ин­ве­сти­ци­је. По­сао ко­ји тре­нут­ но ра­дим је­сте та­кав да са­ра­ђу­јем са пу­но ве­ли­ких ком­па­ни­ја у Евро­пи и ши­ ре и ве­ру­јем да ако успе­мо да ура­ди­мо ов­де до­ма­ћи за­да­так ка­ко тре­ба, ве­ру­ јем да ПНС то мо­же оног тре­нут­ка кад бу­де­мо до­шли на власт, мо­же­мо да до­ ве­де­мо не­ке но­ве ино­стра­не ком­па­ни­је, а то у ства­ри зна­чи ви­ше рад­них ме­ста и про­спе­ри­тет за наш град – оце­нио је Сто­иљ­ко­вић. А на кон­фе­рен­ци­ји за ме­ди­је, ко­ ја је одр­жа­на у пе­так, 27. апри­ла, ПНС је пред­ста­ви­ла свој Отво­ре­ни ак­ци­о­ни план. Том при­ли­ком но­си­лац ли­сте, Ди­

Видановић и Стоиљковић

ми­три­је Ви­да­но­вић, ка­зао је да ни­јед­на по­ли­тич­ка гру­па­ци­ја на ло­кал­ном ни­ воу не ну­ди ова­ко кон­крет­на ре­ше­ња као што то чи­ни ПНС. – Ми ну­ди­мо 4,5 ми­ли­о­на евра ула­ га­ња у при­вре­ду и за­по­шља­ва­ње Пи­ро­ ћа­на­ца. Је­дан ми­ли­он евра уло­жи­ће­мо у по­љо­при­вре­ду за по­ве­ћа­ње суб­вен­ ци­ја за мле­ко и ре­ша­ва­ње ин­фра­струк­

ЛДП: Потенцијали Старе планине неискоришћени Пи­рот­ска оп­шти­на има ве­ли­ке раз­ вој­не по­тен­ци­ја­ле ко­ји ни­су аде­кват­но ис­ко­ри­шће­ни. Пи­рот се на­ла­зи из­ме­ ђу Ни­ша и Со­фи­је где у ра­ди­ју­су од 150 ки­ло­ме­та­ра жи­ви око два ми­ли­о­на ста­ нов­ни­ка. То је ве­ли­ки по­тен­ци­јал, ре­ као је на кон­фе­рен­ци­ји за ме­ди­је ко­ја је одр­жа­на у по­не­де­љак, 30. апри­ла, ме­ на­џер ОО ЛДП, Бо­јан Ран­ђе­ло­вић. – Ко­ри­дор 10 још увек ни­је за­вр­ шен, а ка­ко ства­ри сто­је то се не­ће де­ си­ти ни уско­ро и по­ред на­ја­ва ми­ни­ стра Мр­ко­њи­ћа. Та­ко­ђе, у аран­жма­ну са про­да­јом Нафт­не ин­ду­стри­је Ср­би­ је до­го­во­ре­но је да ће бу­ду­ћа тра­са га­ со­во­да про­ћи кроз За­је­чар, ваљ­да због то­га што је пред­сед­ник Вла­де из За­је­ча­ ра. По­ред то­га, по­тен­ци­ја­ли Ста­ре пла­

ни­не ни­су ис­ко­ри­шће­ни, а све што се гра­ди, гра­ди се на кња­же­вач­кој стра­ ни, док су са на­ше стра­не са­мо ста­зе, а Пи­рот од то­га не­ма ни­шта. Кру­жни пут око је­зе­ра ни­је на­пра­вљен ни по­сле 20 го­ди­на. То су све сла­бо­сти ко­је је оп­шти­ на Пи­рот по­ка­за­ла у прет­ход­ном пе­ри­о­ ду и то је не­до­ста­так оп­штин­ске вла­сти и не­до­ста­так ло­би­ра­ња на ре­пу­блич­ком

Пироћанци у недељу бирају Оп­штин­ској из­бор­ној ко­ми­си­ји до 20. апри­ла у по­ноћ, ка­да је и ис­те­као рок за при­ја­вљи­ва­ње ли­ста кан­ди­да­та за од­бор­нич­ка ме­ста у СО Пи­рот, уче­ шће на ло­кал­ним из­бо­ри­ма 2012. го­ди­ не при­ја­ви­ло је укуп­но 10 ли­ста. Пре­ма ко­нач­ној ра­чу­ни­ци, за 56 ме­ста у пи­рот­ ском пар­ла­мен­ту на ло­кал­ним из­бо­ри­ ма бо­ри­ће се чак 456 кан­ди­да­та. Сво­је ли­сте са име­ни­ма кан­ди­да­ та пре­да­ли су ре­дом: 1. Вла­дан Ва­сић Ко­а­ли­ци­ја за Пи­рот - УРС (56 од­бор­нич­ ких кан­ди­да­та), 2. Из­бор за бо­љи жи­вот - Бо­рис Та­дић (56 од­бор­нич­ких кан­ди­ да­та), 3. Срп­ска ра­ди­кал­на стран­ка - др Алек­сан­дар Мар­ти­но­вић (52 од­бор­нич­

ка кан­ди­да­та), 4. Гру­па гра­ђа­на Пи­рот­ ски на­пред­ња­ци - Вре­ме је за про­ме­не - др Ми­лан Сто­ја­но­вић (43 од­бор­нич­ка кан­ди­да­та), 5. По­кре­ни­мо Пи­рот - То­ ми­слав Ни­ко­лић (50 од­бор­нич­ких кан­ ди­да­та), 6. Гру­па гра­ђа­на Пи­рот­ска но­ва сна­га - Ди­ми­три­је Ви­да­но­вић (39 од­ бор­нич­ких кан­ди­да­та), 7. Иви­ца Да­чић - Со­ци­ја­ли­стич­ка пар­ти­ја Ср­би­је - Пар­ ти­ја ује­ди­ње­них пен­зи­о­не­ра Ср­би­је (56 од­бор­нич­ких кан­ди­да­та), 8. Со­ци­јал­де­ мо­крат­ска са­вез - До­бри­во­је Аран­ђе­ло­ вић (19 од­бор­нич­ких кан­ди­да­та), 9. Че­ до­мир Јо­ва­но­вић - Пре­о­крет - др Иван Илић (45 од­бор­нич­ких кан­ди­да­та), 10. Гру­па Гра­ђа­на По­крет за Пи­рот - Ду­шан

ни­воу. Ми ће­мо на­сто­ја­ти да узме­мо ак­ тив­но уче­шће у ре­ша­ва­њу ових про­бле­ ма, јер је то су­шти­на де­цен­тра­ли­за­ци­је – ис­та­као је Ран­ђе­ло­вић. Он је го­во­рио и о при­ступ­ним фон­до­ви­ма ЕУ. – До са­да су нам би­ла отво­ре­на два фон­да, и то фонд за ја­ча­ње ин­сти­ту­ци­ја си­сте­ма, а дру­ги је ве­зан за ме­ђу­гра­нич­ну са­рад­њу. Са­да нам се са ста­ту­сом кан­ди­ да­та отва­ра­ју још три предпри­ступ­на фон­ да: за ру­рал­ни раз­вој, ре­ги­о­нал­ни раз­вој, и за ја­ча­ње људ­ских ре­сур­са. Ту мо­ра­мо да бу­де­мо спрем­ни да са аде­кват­ним и одр­ жи­вим про­јек­ти­ма кон­ку­ри­ше­мо за ова сред­ства ка­ко би их оп­шти­на Пи­рот ис­ко­ ри­сти­ла за раз­вој сво­јих по­тен­ци­ја­ла – ре­ као је Ран­ђе­ло­вић. М.В. Ми­тић (40 од­бор­нич­ких кан­ди­да­та). На ло­кал­ним из­бо­ри­ма у Пи­ро­ту пра­ во гла­са има 50.436 Пи­ро­ћа­на­ца, ко­ји ће мо­ћи да гла­са­ју на 86 из­бор­них ме­ста у оп­ шти­ни Пи­рот. Ка­да су у пи­та­њу ре­пу­блич­ ки из­бо­ри и бор­ба за 250 ме­ста у Скуп­шти­ ни Ре­пу­бли­ке Ср­би­је, гра­ђа­ни ће мо­ћи да свој глас да­ју јед­ној од 18 при­ја­вље­них ли­ сти на ко­ји­ма кон­ку­ри­ше чак 3.065 по­сла­ нич­ких кан­ди­да­та и да гла­са­ју за јед­ног од 10 кан­ди­да­та за пред­сед­ни­ка Ре­пу­бли­ке Ср­би­је. Пре­ма по­да­ци­ма Ре­пу­блич­ке из­ бор­не ко­ми­си­је пра­во гла­са на пред­сто­ је­ћим из­бо­ри­ма има 7. 026. 579 гра­ђа­на Ср­би­је. Они ће 6. ма­ја мо­ћи да гла­са­ју на укуп­но 8.585 би­рач­ких ме­ста, од ко­јих се 37 на­ла­зе у ино­стран­ству, а 29 у за­во­ди­ма за из­вр­ше­ње кри­вич­них санк­ци­ја. М.В.

тур­них про­бле­ма. Уво­ђе­ње му­ни­ци­пал­ них об­ве­зни­ца ка­да је у пи­та­њу ула­га­ње у ин­фра­струк­ту­ру у гра­ду и око­ли­ни. Уво­ђе­ње сер­ви­са „48 са­ти”, ку­по­ви­на ни­ско­под­ног во­зи­ла за осо­бе са ин­ва­ли­ ди­те­том, и про­фе­си­он­ а­ли­за­ци­ја ло­кал­ них ме­ди­ја. Све су то тач­ке ко­је се на­ ла­зе у Отво­ре­ном ак­ци­он­ ом пла­ну ПНС. Због то­га су ва­жне про­ме­не – ре­као је Ви­да­но­вић. За­ступ­ник ГГ ПНС, Бо­бан Ран­ђе­ло­ вић, том при­ли­ком је про­ко­мен­та­ри­сао то што се Вла­дан Ва­сић ни­је ода­звао на по­зив на ТВ ду­ел ко­ју су му упу­ти­ли. – Зна­ли смо да „не­ће има­ти вре­ ме­на” за ду­ел. А за­што би и имао вре­ ме­на за то ка­да би то ли­чи­ло на си­т у­а­ ци­ју ка­да ро­ди­те­љи ухва­те де­те у ту­ђој тре­шњи и кре­ну да га гр­де, а оно са­мо сле­же ра­ме­ни­ма – об­ја­снио је Ран­ђе­ ло­вић. М.В.

ПН: Власт узрок про­бле­ма у Пи­ро­ту Гру­па гра­ђа­на „Пи­рот­ски на­пред­ ња­ци” прет­ход­них да­на оби­ла­зи­ла је град­ска, при­град­ска и се­о­ска на­се­ља са те­жи­штем на се­ли­ма Кру­пац, Из­ вор, Ве­ли­ки Јо­ва­но­вац, По­нор, Ве­ли­ ки Су­во­дол и Ста­ни­че­ње, на­во­ди се у са­оп­ште­њу за јав­ност ко­је је у на­шу ре­дак­ци­ју сти­гло у по­не­де­љак, 30. апри­ла, а ко­је пре­но­си­мо у це­ли­ни. – У кон­так­ту са ме­шта­ни­ма, ру­ ко­вод­ство и чла­но­ви струч­них ти­мо­ ва „Пи­рот­ских на­пред­ња­ка” су са­слу­ ша­ли про­бле­ме са ко­ји­ма се ме­шта­ни су­сре­ћу и ко­ји их оп­те­ре­ћу­ју. Ре­ше­ња за ве­ћи­ну из­ло­же­них про­бле­ма, Гру­ па гра­ђа­на „Пи­рот­ски на­пред­ња­ци” већ има у сво­јим про­гра­ми­ма пре­ма кон­крет­ним обла­сти­ма. Да би се сви ти про­бле­ми ре­ши­ли мо­ра се на из­бо­ ри­ма про­ме­ни­ти ло­кал­на власт ко­ја је и би­ла по­при­ли­чан ге­не­ра­тор про­ бле­ма. Та­ко ће се ство­ри­ти про­стор да вр­ше­ње вла­сти у оп­шти­ни пре­у­зму по­ште­ни и струч­ни љу­ди ко­ји се на­ла­ зе у струч­ним ти­мо­ви­ма Гру­пе гра­ђа­ на „Пи­рот­ски на­пред­ња­ци” – ка­же се у са­оп­ште­њу за јав­ност. Б.Н.

Овај број ПН због изборне тишине завршен је у уторак у 12 сати.


ХОРИЗОНТ

10

Број 148, 3. мај 2012.

Промоција едиције „Класици шпанског реализма“ пиротског

„ПИ-ПРЕС“ ПРИБЛИЖИО Субвенција шпанског Министарства културе додељује се искључиво престижним и значајним издавачима у једној земљи чији каталози и издавачке пројекције задовољавају строге европске критеријуме, нагласио је на промоцији уредник едиције, Владимир Карановић Сне­жа­на Ма­нић У Све­ча­ној са­ли пи­рот­ске Гим­на­зи­ је у пе­так, 27. апри­ла, љу­би­те­љи пи­са­не ре­чи би­ли су у при­ли­ци да при­су­ству­ју про­мо­ци­ји еди­ци­је „Кла­си­ци шпан­ског ре­а­ли­зма” у из­да­њу пи­рот­ског Гра­фич­ ко-из­да­вач­ког дру­штва Пи-прес, ко­ја са­др­жи пет књи­га – 4 ро­ма­на и јед­ну збир­ку но­ве­ла. На про­мо­ци­ји су го­во­ри­ли: Дра­га­ на Пе­јић – Ран­ђе­ло­вић, ди­рек­тор „Пи пре­са”, Со­ња Жи­кић, уред­ни­ца у овом пред­у­зе­ћу, уред­ник еди­ци­је, Вла­ди­мир Ка­ра­но­вић, аси­стент на Ка­те­дри за ибе­ риј­ске сту­ди­је Фи­ло­ло­шког фа­кул­те­та у Бе­о­гра­ду и на Фи­ло­ло­шко-умет­нич­ ком фа­кул­те­ту у Кра­гу­јев­цу, Ка­та­ри­на Кр­стић, про­фе­сор­ка шпан­ског је­зи­ка и док­то­ранд на Фи­ло­ло­шком фа­кул­те­ту у Бе­ог­ ра­ду, Иза­бе­ла Бе­љић, се­кре­тар­ка Ка­те­дре за ибе­риј­ске сту­ди­је и са­рад­ни­ ца у на­ста­ви на Фи­ло­ло­шком фа­кул­те­ту у Бе­о­гра­ду, и Жељ­ко До­нић, би­бли­о­те­ кар Ка­те­дре за ибе­риј­ске сту­ди­је Фи­ло­ ло­шког фа­кул­те­та у Бе­о­гра­ду.

14 го­ди­на из­да­ва­штва Ка­ко је том при­ли­ком ис­та­кла Дра­ га­на Пе­јић – Ран­ђе­ло­вић, „Пи прес” се пу­них 14 го­ди­на ба­ви из­да­ва­штвом и до са­да су по­ста­ли пре­по­зна­тљи­ви по ква­ли­тет­ним ен­ци­ кло­пе­диј­ским из­ да­њи­ма, струч­ним књи­га­ма из ра­зних обла­сти, као и ком­пле­ти­ма и еди­ци­ја­ма кла­си­ка свет­ске и до­ма­ће књи­жев­но­сти за де­цу и од­ра­сле. – Бри­ну­ћи пре све­га о по­тре­ба­ма и раз­ли­чи­тим ин­те­ре­со­ва­њи­ма чи­та­ла­ ца, за­ко­ра­чи­ли смо на још јед­но по­ље из­да­ва­штва, те се у на­ред­ном пе­ри­о­ ду, осим кла­си­ка, мо­же оче­ки­ва­ти све ви­ше ра­зно­вр­сних из­да­ња са­вре­ме­не свет­ске и до­ма­ће књи­жев­но­с ти и из дру­гих обла­с ти пи­са­ног ства­ра­ла­штва. На­с то­ји­мо да на­шим чи­та­о­ци­ма при­

бли­жи­мо не­за­о­би­ла­зну ли­те­ра­т у­ру не­про­ла­зне књи­жев­не вред­но­с ти као што су кла­си­ци ру­ске књжев­но­с ти: До­ сто­јев­ски, Тол­с тој и Го­гољ или ве­ли­ка­ ни срп­ске књи­жев­но­с ти, по­чев од Ву­

по­ну­де је­дан дру­га­чи­ји угао по­сма­тра­ ња та­да­шњег шпан­ског дру­штва, јед­ну пер­спек­ти­ву мар­ ги­не и за­јед­ни­це за­па­ле у ду­хов­ну, по­ли­тич­ку и исто­ риј­ску кри­зу. Об­ја­ вљи­ва­њем еди­ци­је „Кла­си­ци шпан­ског ре­а­ли­зма” на срп­ ском је­зи­ку чи­та­о­ци­ма су до­ступ­на нај­ зна­чај­ни­ја де­ла ода­бра­них ауто­ра ко­ји се ста­ту­сом шпан­ских кла­си­ка свр­ста­ ва­ју у ред пи­са­ца свет­ске књи­жев­но­сти – об­ја­снио је Ка­ра­но­вић ка­ко је на­ста­ла

– Ова еди­ци­ја је је­дан од рет­ких до­ка­за да још увек ме­ђу на­шим из­да­ ва­чи­ма по­сто­ји ен­ту­зи­ја­зам за об­ја­ вљи­ва­њем кла­си­ка ко­ји, без об­зи­ра на трен­до­ве, успо­не и па­до­ве из­да­вач­ких ку­ћа у чи­та­вом све­ту, ипак успе­ва­ју да про­на­ђу свој пут до чи­та­ла­ца. Зна­чај ова­квог про­јек­та пре­по­зна­ло је Ми­ни­ стар­ство кул­ту­ре Шпа­ни­је ко­је је до­де­ ли­ло сред­ства за пре­вод ро­ма­на „Има­ ње Уљо­и­них”, као и за три дела из ове еди­ци­је ко­ја ће би­ти об­ја­вље­на до кра­ ја го­ди­не. Суб­вен­ци­ја шпан­ског Ми­ни­ стар­ства кул­ту­ре има за циљ да под­ стак­не пре­во­ђе­ње шпан­ских де­ла на дру­ге стра­не је­зи­ке и до­де­љу­је се ис­ кљу­чи­во пре­сти­жним и зна­чај­ним из­ да­ва­чи­ма у јед­ној зе­мљи чи­ји ка­та­ло­ зи из­да­вач­ке про­јек­ци­је за­до­во­ља­ва­ју стро­ге европ­ске кри­те­ри­ју­ме – на­гла­ сио је уред­ник еди­ци­је.

Ро­ман „Раз­ба­шти­ње­на”

ка и До­си­те­ја до Ан­дри­ћа, Цр­њан­ског, Се­ли­мо­ви­ћа... Пле­ја­ду свет­ских ве­ли­ ка­на до­пу­ни­ли смо шпан­ским ре­а­ли­ сти­ма и на­т у­ра­ли­с ти­ма ко­ји су до са­да би­ли го­то­во не­по­зна­ти ши­рој чи­та­лач­ кој пу­бли­ци као што су: Еми­ли­ја Пар­до Ба­сан, Ху­ан Ва­ле­ра, Хо­се Ма­ри­је де Пе­ ре­де, Бе­ни­то Пе­рес Гал­до­са и Ле­о­полд Алас Кла­ри­на, чи­ја ће­мо де­ла ве­че­рас пред­с та­ви­ти – ис­та­к ла је Пе­јић – Ран­ ђе­ло­вић.

У ода­бра­ном дру­штву „Пи-прес” још од 2008. го­ди­не са­ ра­ђу­је са из­да­вач­ком ку­ћом „Oceano” из Бар­се­ло­не и об­ја­вљу­је ли­цен­ци­ра­ на ен­ци­кло­пе­диј­ска из­да­ња пре­ве­де­ на на срп­ски је­зик, под­се­тио је уред­ник еди­ци­је Вла­ди­мир Ка­ра­но­вић и до­ дао да се, бу­ду­ћи да су до са­да об­ја­вље­ ни кла­си­ци срп­ске и ру­ске ре­а­ли­стич­ке књи­жев­но­сти, ја­ви­ла по­тре­ба да се де­ лат­ност „Пи-пре­са” про­ши­ри на де­ла шпан­ске бе­ле­три­сти­ке. – Иако је фран­цу­ски, ру­ски или ен­ гле­ски ре­а­ли­зам да­ле­ко по­зна­ти­ји срп­ ској сре­ди­ни, ин­си­сти­ра­њем на шпан­ ском ре­а­ли­зму ибе­ри­сти на­сто­је да

иде­ја да се об­ја­ви ова еди­ци­ја, да би у на­став­ку го­во­рио о ро­ма­ну „Зов пла­ни­ на“ Хо­се Ма­ри­је де Пе­ре­де. Пре­ма ње­го­вим ре­чи­ма, пи­сац овог ро­ма­на, не са­мо да се усред­сре­ђу­ је на ло­кал­ну бо­ју оби­ча­ја ста­нов­ни­ка јед­не ма­ле за­јед­ни­це већ ово де­ло по­ ста­је осно­ва од­ре­ђе­не иде­о­ло­шке по­ зи­ци­је ко­ја је ве­о­ма кон­зер­ва­тив­на и про­ти­ви се на­прет­к у због но­с тал­ги­је за аутен­тич­ном про­шло­шћу ко­ју Шпан­ци има­ју. Ка­ра­но­вић је ре­као и не­ко­ли­ко ре­чи о но­ве­ли „Пи­па” ко­ја је об­ја­вље­на у збирци но­ве­ла ауто­ра Ле­о­пол­да Алас Кла­ри­на а по­том се, још јед­ном, освр­ нуо на еди­ци­ју „Кла­си­ци шпан­ског ре­ а­ли­зма”.

О ро­ма­ну „Раз­ба­шти­ње­на“ Бе­ни­ та Пе­рес Гал­до­са го­во­рио је Жељ­ко До­нић, би­бли­о­те­кар Ка­те­дре за ибе­ риј­ске сту­ди­је Фи­ло­ло­шког фа­кул­те­та у Бе­о­гра­ду. Он је ка­зао да је Гал­дос је­ дан од нај­и­стак­ну­ ти­јих ауто­ра шпан­ ске књи­жев­но­сти, и уоп­ште шпан­ског ре­а­ли­зма. Без об­ зи­ра на кон­тра­вер­ зе ко­је пра­те ње­гов жи­вот и лич­ност, у шпан­ској књи­жев­но­сти 19. ве­ка оста­вио је нај­ве­ћи траг. – Ро­ман „Раз­ба­шти­ње­на” по­ја­ вио се 1881. го­ди­не, пр­ви део у ја­ну­а­ру а дру­ги у ма­ју. Овај ро­ман пред­ста­вља зна­чај­ну об­но­ву шпан­ске про­зе. Гал­дос је у овом ро­ма­ну у од­но­су на дру­ге пи­ сце тог до­ба пи­сао на дру­га­чи­ји на­чин. Не­срећ­на суд­би­на Иси­до­ре, глав­не ју­на­ ки­ње ро­ма­на, је не­из­бе­жна. Због нео­

Шпан­ски ре­а­ли­зам – спој но­вог и кла­сич­ног Уред­ни­ца у Пи-пре­су, Со­ња Жи­кић, об­ја­сни­ла је да ова из­да­вач­ка ку­ћа во­ ди ра­чу­на да оно што по­ну­ди чи­та­о­ци­ма бу­де за­и­ста вред­но и ква­ли­тет­но. – За­то се че­сто вра­ћа­мо књи­жев­ним кла­си­ци­ма у сми­ слу узор­них и ре­пре­зен­та­тив­них де­ла, јер је њи­хо­ву вред­ ност по­твр­ди­ло вре­ме у ко­ме оп­ста­ју. Та­ко смо за­јед­но са уред­ни­ком еди­ци­је, Вла­ди­ми­ром Ка­ра­но­ви­ћем, до­шли до шпан­ског ре­а­ли­зма ко­ји за нас чи­ни спој но­вог и кла­сич­ног. Реч је о де­ли­ма ко­ја пред­ста­вља­ју но­ви­ну за срп­ску чи­та­ лач­ку пу­бли­ку бу­ду­ћи да до са­да ни­су пре­во­ђе­на на наш је­зик. Епи­тет кла­си­ка обез­бе­ди­ли су сво­јом књи­жев­ном вред­но­шћу и ис­так­ну­тим ме­стом у исто­ри­ји свет­ске књи­жев­но­сти – ка­за­ла је Жи­ки­ће­ва.


Број 148, 3. мај 2012.

ХОРИЗОНТ

11

графичко-издавачког друштва

ПИРОТ ЕВРОПИ ства­ре­ног сна о пле­мић­ком по­ре­клу, бо­гат­ству и рас­ко­ши она за­вр­ша­ва про­ сти­ту­и­шу­ћи се јер не ра­ди и не­ма обра­ зо­ва­ње – ис­та­као је До­нић и до­дао да јед­на од нај­ве­ћих вред­но­сти ове про­зе про­ис­ти­че из уме­ћа ауто­ра да уне­се ко­ ло­кви­јал­ни го­вор у ро­ман и та­ко ство­ри јед­ну ин­тим­ну ат­мос­фе­ру.

„Ху­а­ни­та” Ка­та­ри­на Кр­стић, про­фе­сор­ка шпан­ског је­зи­ка и док­то­ранд на Фи­ло­ ло­шком фа­кул­те­ту го­во­ри­ла је о ро­ма­ ну „Ху­а­ни­та”, ауто­ра Ху­а­на Ва­ле­ре, за чи­ ји је пре­вод на наш је­зик упра­во она би­ ла за­ду­же­на. Пре­ма ње­ним ре­чи­ма, овај ро­ман је нај­пре об­ја­вљен у на­став­ци­ма у јед­ном ма­дрид­ском ча­со­пи­су то­ком 1895. го­ди­не да би већ сле­де­ће го­ди­не био об­ја­вљен као ин­те­грал­на књи­га. – Те­ма об­ра­ђе­на у овом ро­ма­ну је љу­бав ко­ју ста­ри­ји го­спо­дин осе­ћа пре­ ма три­де­сет го­ди­на мла­ђој де­вој­ци и за­ сно­ва­на је на лич­ним ис­ку­стви­ма са­мог

пи­сца. Ово ни­је је­ди­ни ро­ман у ко­ме се Ва­ле­ра опре­де­љу­је за ову те­му. Ју­на­ки­ ња ро­ма­на - де­вој­ка Ху­а­ни­та је пред­ ста­вље­на крај­ње иде­а­ли­зо­ва­но. Не­ве­ ро­ват­но ле­па, лич­ност са­чи­ње­на из ни­за не­спо­ји­вих ка­рак­те­ри­сти­ка, она је у исто вре­ме по­ни­зна и скром­на, ди­вља и нео­б­ у­зда­на, на­ив­на и оба­зри­ва, про­ра­чу­на­та и ча­сна – го­во­ри­ла је Ка­та­ри­на о Ху­а­ни­ти, ју­на­ки­њи из исто­и­ме­ног ро­ма­на и на­гла­ си­ла да, иако иде­а­ли­зо­ва­на, ова де­вој­ка је пред­ста­вље­на и ре­а­ли­стич­но. – То се огле­да кроз ње­но ван­брач­но ро­ђе­ње, со­ци­јал­ни ста­тус и по­ло­жај же­ не ко­ја сво­јим му­ко­трп­ним ра­дом је­два успе­ва да се из­ву­че из нај­го­ре бе­де. По­ што­ва­ње и ува­жа­ва­ње сре­ди­не мо­же да

по­стиг­не је­ди­но пре­тва­ра­њем и скри­ва­ њем сво­јих пра­вих на­ме­ра. Ху­а­ни­та успе­ ва да се из­бо­ри са сре­ди­ном у ко­јој жи­ви и за­хва­љу­ју­ћи ин­те­ли­ген­ци­ји, хра­бро­сти и ис­трај­но­сти она ме­ња по­ло­жај у дру­ штву и по­ста­је ап­со­лут­ни го­спо­дар сво­је суд­би­не – ка­за­ла је Кр­сти­ће­ва.

„Има­ње Уљо­и­них” О ро­ма­ну „Има­ње Уљо­и­них“, аутор­ ке Еми­ли­је Пар­до Ба­сан, го­во­ри­ла је Иза­бе­ла Бе­љић, се­кре­тар­ка Ка­те­дре

за ибе­риј­ске сту­ди­је и са­рад­ни­ца у на­ ста­ви на Фи­ло­ло­шком фа­кул­те­ту у Бе­о­ гра­ду. Уред­ник еди­ци­је, Вла­ди­мир Ка­ ра­но­вић, пред­ста­вио је Бе­љи­ће­ву као ми­ље­ни­цу шпан­ског Ми­ни­стар­ства кул­ту­ре јер је она, ка­ко је ис­та­као, дво­ стру­ка до­бит­ни­ца суб­вен­ци­ја за пре­во­ де овог ми­ни­стар­ства. За пи­сца Еми­ли­ју Пар­до Ба­сан, Бе­ љи­ће­ва је ка­за­ла да пред­ста­вља јед­ну од нај­ве­ћих, мо­жда и нај­ве­ћу, шпан­ску књи­жев­ни­цу 19. ве­ка. – Књи­жев­ни­ца Еми­ли­ја Пар­до Ба­сан је зна­чај­на по мно­го че­му. Она је да­ла ве­ли­ки до­при­нос књи­жев­ној, те­о­риј­ској и кри­тич­ кој ми­сли у Шпа­ни­ји. Свом сна­гом се бо­ри­ ла за рав­но­прав­ност же­на и оста­ви­ла за со­

бом књи­жев­но де­ло ве­ли­ко и по оби­му и по зна­ча­ју. Опро­ба­ла се у свим жан­ро­вим. По­ка­за­ла је да се упор­ним ра­дом и огром­ ном хра­бро­шћу мо­гу за­вре­ди­ти углед и при­зна­ње у дру­штву ка­кво је Шпа­ни­ја би­ ла, у тре­нут­ку пре­ви­ ра­ња, свр­га­ва­ња мо­ нар­ха и ре­во­лу­ци­ја. Ро­ман „Има­ње Уљо­ и­них” об­ја­вљи­ван је та­ко­ђе у на­став­ци­ма у јед­ном ча­со­пи­су а ка­да се по­ја­вио као ин­ те­грал­на књи­га иза­звао је ве­ли­ки скан­дал у Шпа­ни­ји. Чак је и су­пруг аутор­ке ро­ма­на тра­жио да се он не об­ја­вљу­је и то је са­мо је­дан од раз­ло­га, што се тај брак рас­пао. Ро­ман оби­лу­је број­ним при­ме­ри­ма на­ту­ ра­ли­зма, ту су и не­ки еле­мен­ти стра­ве и ужа­са, што све за­јед­но мо­же да иза­зо­ве страх, га­ђе­ње и осе­ћај не­при­јат­но­сти код чи­та­ла­ца – об­ја­сни­ла је Бе­љи­ће­ва, а за­ тим ре­кла још не­ко­ли­ко ре­чи о књи­жев­ни­ ци ко­ја пре­ма ње­ној оце­ни спа­да у ред нај­ бо­љих књи­жев­ни­ца у Шпа­ни­ји у то вре­ме. Ис­та­кла је да је Еми­ли­ја Пар­до Ба­ сан би­ла вр­ло обра­зо­ва­на, да је го­во­ри­ ла не­ко­ли­ко је­зи­ка, мно­го пу­то­ва­ла и има­ла гро­фов­ско по­ре­кло ко­је, до­ду­ше, ни­је мно­го ко­ри­сти­ла и би­ла пр­ва же­на

про­фе­сор на Уни­вер­зи­те­ту у Шпа­ни­ји. – Иако ни­је на­и­ла­зи­ла на раз­у­ме­ва­ ње сре­ди­не, она је би­ла ве­о­ма упор­на и ве­ли­ки бо­рац за људ­ска пра­ва. Умно­го­ ме је до­при­не­ла по­бољ­ша­њу по­ло­жа­ ја же­на у Шпа­ни­ји – ис­та­кла је Иза­бе­ ла Бе­љић и ти­ме за­вр­ши­ла про­мо­ци­ју еди­ци­је „Кла­си­ци шпан­ског ре­а­ли­зма“. Сви го­вор­ни­ци на про­мо­ци­ји сло­ жи­ли су се да је ве­ли­ки до­при­нос ква­ли­ те­ту ове еди­ци­је дао Ан­дреј Јо­ва­но­вић, ди­пло­ми­ра­ни гра­фич­ки ди­зај­нер ко­ји је ура­дио из­ван­ред­но идеј­но и гра­фич­ ко ре­ше­ње свих ко­ри­ца. Та­ко­ђе, тре­ба ис­та­ћи и до­при­нос лек­то­ра, про­фе­со­ра срп­ског је­зи­ка и књи­жев­но­сти, Ива­не Ко­ста­ди­но­вић, Ва­лен­ти­не Алек­сић, Ма­ ри­је Бран­ко­вић и Или­је Алек­со­ва. По­хва­ле су до­би­ли и уред­ни­ца Со­ ња Жи­кић и тех­нич­ки уред­ни­ци Ми­ лан Бран­ко­вић и Го­ран Жи­кић. Уско­ро ће еди­ци­ја „Кла­си­ци шпан­ског ре­а­ли­ зма” би­ти до­пу­ње­на са још три књи­ге, а су­де­ћи пре­ма ин­те­ре­со­ва­њу јав­но­сти за че­ти­ри ро­ма­на и јед­ну збир­ку но­ве­ ла ко­ји су про­мо­ви­са­ни про­шлог пет­ка Пи-прес ће још јед­ном оправ­да­ти епи­ тет пре­сти­жног и зна­чај­ног из­да­ва­ча на про­сто­ри­ма Ср­би­је.


ДИМИТРОВГРАД

12 Из­бо­ри 2012.

На гла­сач­ком ли­сти­ћу за ло­кал­не из­бо­ ре у Ди­ми­тров­гра­ду на­ћи ће се на­зи­ви ли­ста 8 стра­на­ка и ко­а­ли­ци­ја, ко­је су пред­ло­жи­ле сво­је кан­ди­да­те за од­бор­ни­ке у ло­кал­ној скуп­шти­ни. Број би­ра­ча са пра­вом гла­са у Ди­ми­тров­гра­ду је 9.088, што је за 370 ма­ње не­го на прет­ход­ним из­бо­ри­ма, одр­жа­ним 2008. го­ди­не, са­зна­је­мо у Оп­штин­ској из­бор­ној ко­ми­си­ји. На из­бо­ри­ма 6. ма­ја, у ди­ми­тров­град­ској оп­шти­ни би­ра­чи ће гла­са­ти на 23 би­рач­ка ме­ста, од че­га је 9 у гра­ду, а 14 у се­о­ским ме­сним за­јед­ни­ца­ма.

Јав­ни ра­до­ви „Укљу­чи­ва­ње ли­ца са по­себ­ним по­тре­ба­ ма у рад На­род­не би­бли­о­те­ке Дет­ко Пе­тров” на­зив је про­јек­та ове уста­но­ве ко­ји ће би­ти ре­ а­ли­зо­ван у Ди­ми­тров­гра­ду, у окви­ру јав­них ра­до­ва. На про­јек­ту ће у тра­ја­њу од 6 ме­се­ци би­ти ан­га­жо­ва­на 4 не­за­по­сле­на ли­ца са еви­ ден­ци­је На­ци­о­нал­не слу­жбе за за­по­шља­ва­ ње (НСЗ), ко­ја има­ју ста­тус осо­ба са ин­ва­ли­ди­ те­том. Ме­сеч­не за­ра­де кре­та­ће се од 20 до 24 хи­ља­де ди­на­ра у за­ви­сно­сти од струч­не спре­ ме. Вред­ност ових јав­них ра­до­ва је 900 хи­ља­ да ди­на­ра, а за­кљу­чи­ва­ње уго­во­ра и по­че­так ре­а­ли­за­ци­је про­јек­та оче­ку­је се за 10-ак да­на, са­зна­је­мо у пи­рот­ској фи­ли­ја­ли НСЗ. По­ред овог, на под­руч­ју Пи­рот­ског окру­га би­ће ре­а­ли­зо­ва­но још 7 про­је­ка­та јав­них ра­до­ ва, и то у Пи­ро­ту и Ба­бу­шни­ци. Из Бе­ле Па­лан­ ке овог пу­та ни­је би­ло под­не­тих зах­те­ва. Н.С.

По­бе­да Бал­кан­ског У су­сре­ту 23. ко­ла Срп­ске ли­ге ис­ток, фуд­ ба­ле­ри Бал­кан­ског, са­вла­да­ли су у су­бо­ту на до­ма­ћем те­ре­ну еки­пу Вла­си­не из Вла­со­тин­ца, ми­ни­мал­ним ре­зул­та­том 1:0. По­го­дак за до­ ма­ће по­сти­гао је ка­пи­тен Алек­сан­дар Нац­ков, из је­да­на­е­стер­ца. Се­дам ко­ла пре кра­ја пр­вен­ ства ди­ми­тров­град­ски фуд­ба­ле­ри и да­ље за­у­ зи­ма­ју 12. ме­сто на та­бе­ли са 27 бо­до­ва. У сле­ де­ћем ко­лу Бал­кан­ски на Ђур­ђев­дан го­сту­је у Не­го­ти­ну осмо­пла­си­ра­ном Хај­дук Вељ­ку, ко­ји има 6 бо­до­ва ви­ше од Ди­ми­тров­гра­ђа­на. Н.С.

Јав­ни час У Основ­ној шко­ли, у по­не­де­љак, 30. апри­ ла, одр­жан је јав­ни час за уче­ни­ке осмог раз­ре­да и њи­хо­ве ро­ди­те­ље. Ди­рек­тор­ ка гим­на­зи­је, Сне­жа­на Си­ме­о­нов и не­ко­ли­ко пред­мет­них на­став­ни­ка, упо­зна­ли су бу­ду­ће сред­њо­школ­це са про­фи­ли­ма ко­је ну­ди гим­ на­зи­ја, као и са мо­гућ­но­сти­ма ко­је ови про­фи­ ли пру­жа­ју за да­ље шко­ло­ва­ње. Уче­ни­ци­ма и ро­ди­те­љи­ма обра­ти­ли су се и за­ме­ник пред­ сед­ни­ка оп­шти­не, Ва­сил Вел­чев, и пред­сед­ник На­ци­о­нал­ног са­ве­та Бу­га­ра, Зо­ран Пе­тров, ко­ји су ис­та­кли пред­но­сти гим­на­зи­је у сми­слу дво­ је­зич­ног обра­зо­ва­ња - на срп­ском и бу­гар­ском је­зи­ку. На ску­пу у основ­ној шко­ли на­ја­вље­но је да ће то­ком ма­ја ме­се­ца би­ти ор­га­ни­зо­ван „Дан отво­ре­них вра­та”, ка­да ће би­ти упри­ли­ че­на по­се­та осма­ка гим­на­зи­ји. Н.С.

Број 148, 3. мај 2012.

Директор Поште, Горан Ћирић, на свечаности у Димитровграду

Отворена реновирана пошта

У при­су­ству гра­ђа­на, пред­став­ни­ ка ло­кал­не са­мо­у­пра­ве и ин­сти­ту­ци­ ја, про­шлог пет­ка, 27. апри­ла, отво­ре­ не су ре­но­ви­ра­не про­сто­ри­је по­ште у Ди­ми­тров­гра­ду. Све­ча­ном отва­ра­њу прет­хо­дио је кра­ћи кул­тур­но-умет­ нич­ки про­грам, ко­ји су из­ве­ли уче­ни­ ци Основ­не шко­ле „Хри­сто Бо­тев”, а све­ча­но­сти је при­су­ство­вао и ге­не­рал­ ни ди­рек­тор „По­шта Ср­би­је” Го­ран Ћи­ рић, као и на­чел­ник Пи­рот­ског окру­га,

Го­ран Ста­ме­но­вић. На­род­ни по­сла­ник, Зо­ран Пе­тров, је у свом обра­ћа­њу при­сут­ни­ма ис­та­као је до­бру са­рад­њу ло­кал­них вла­сти и ру­ко­вод­ства По­ште Ср­би­је, а све у ин­те­ре­су гра­ђа­на Ди­ ми­тров­гра­да. – Дра­го ми је што је ди­рек­тор Ћи­рић ис­по­што­вао део до­го­во­ра о ре­но­ви­ра­њу на­ше по­ште, ко­ји смо по­сти­гли про­шле го­ди­не. Са­да оче­ ку­је­мо да и дру­ги део до­го­во­ра бу­де

ре­а­ли­зо­ван, а то је да на гра­нич­ном пре­ла­зу по­но­во бу­де отво­ре­на екс­по­ зи­ту­ра по­ште, као и да по­шта у Же­ љу­ши ра­ди у две сме­не, а не са­мо пре под­не – ре­као је Пе­��ров. Ка­ко се мо­дер­ни­зу­је др­жа­ва, та­ ко се и „По­ште Ср­би­је” раз­ви­ја­ју и хва­та­ју ко­рак са вре­ме­ном, на­гла­сио је ге­не­рал­ни ди­рек­тор, Го­ран Ћи­ рић, до­да­ју­ћи да гра­ђа­ни Ди­ми­тров­ гра­да за­слу­жу­ју јед­ну та­кву мо­дер­ ну, бр­зу и ефи­ка­сну ин­сти­ту­ци­ју. – Ми смо на отва­ра­њу ре­но­ви­ ра­не по­ште у Пи­ро­ту про­шле го­ди­ не раз­го­ва­ра­ли о ово­ме, до­го­во­ри­ли смо се, обе­ћа­ли и ево ре­а­ли­зо­ва­ли смо то што је до­го­во­ре­но. Ми­слим да овај ам­би­јент тре­ба да по­ша­ље по­ру­ ку и јед­ни­ма и дру­ги­ма, и рад­ни­ци­ ма по­ште и гра­ђа­ни­ма да све тре­ба да функ­ци­о­ни­ше парт­нер­ски и да са­ мо на тај на­чин мо­же­мо да ра­ди­мо – ре­као је Ћи­рић, ис­ти­чу­ћи да ће се и у на­ред­ном пе­ри­о­ду лич­но ан­га­жо­ва­ ти на по­бољ­ша­њу ква­ли­те­та по­штан­ ских услу­га у Ди­ми­тров­гра­ду. Н. Сто­ја­но­вић

Два конкурса за субвенције у пољопривреди Пред­сед­ник оп­шти­не Ди­ми­тров­ град рас­пи­сао је два кон­кур­са у обла­ сти по­љо­при­вред­не про­из­вод­ње - Кон­курс о суб­вен­ци­ја­ма у пче­лар­ ству за 2012. и Кон­курс о суб­вен­ци­о­ ни­са­њу ра­да основ­них се­лек­циј­ских слу­жби у сто­чар­ству на те­ри­то­ри­ји оп­шти­не Ди­ми­тров­град. Ре­ги­стро­ ва­ни пче­ла­ри до­би­ја­ју јед­но­крат­но суб­вен­ци­ју у ви­си­ни од 300 ди­на­ра по ко­шни­ци на го­ди­шњем ни­воу, а кон­курс ва­жи до 16. ма­ја. Оп­штин­ске

суб­вен­ци­је за пче­лар­ство пр­ви пут су до­де­ље­не про­шле го­ди­не, ка­да је за сред­ства кон­ку­ри­са­ло два­де­се­так пче­ла­ра. За суб­вен­ци­о­ни­са­ње ра­да основ­ них се­лек­циј­ских слу­жби у сто­чар­ ству у оп­штин­ском бу­џе­ту за ову го­ди­ну пла­ни­ра­но је 300 хи­ља­да ди­ на­ра. Пра­во на њи­хо­во ко­ри­шће­ње има­ју уста­но­ве и пред­у­зет­ни­ци ко­ји су ре­ги­стро­ва­ни за во­ђе­ње се­лек­ци­је и ма­тич­не еви­ден­ци­је. Суб­вен­ци­је на

го­ди­шњем ни­воу из­но­се 800 ди­на­ра у го­ве­дар­ству и 200 ди­на­ра у ов­чар­ ству за сва­ко гр­ло уве­де­но у про­из­ вод­ни за­пат из 2011. го­ди­не. Кон­курс ва­жи до 9. ма­ја. Кон­курс­на до­ку­мен­та­ци­ја пре­да­ је се на пи­сар­ни­ци оп­шти­не лич­но или по­штом, на адре­су Оп­шти­на Ди­ми­ тров­град, ули­ца „Бал­кан­ска” број 2. Де­ таљ­ни­је ин­фор­ма­ци­је мо­гу се до­би­ти у оп­штин­ској по­љо­при­вред­ној слу­жби. Н.С.

Нова амбуланта у Жељуши Ме­шта­ни се­ла Же­љу­ша од 7. ма­ ја мо­ћи ће да ко­ри­сте услу­ге но­ве здрав­стве­не ам­бу­лан­те ко­ја ће ра­ ди­ти као део оде­ље­ња оп­ште прак­ се ди­ми­тров­град­ског До­ма здра­вља, са јед­ним ле­ка­ром и две ме­ди­цин­ске се­стре. Све­ча­но отва­ра­ње упри­ли­че­ но је у по­не­де­љак, 30. апри­ла, а но­во­ о­тво­ре­на ам­бу­лан­та би­ће на рас­по­ ла­га­њу ка­ко ста­нов­ни­ци­ма Же­љу­ше, та­ко и свих окол­них се­ла. Они ко­ји се из­ја­сне да се њи­хо­ва здрав­стве­на за­ шти­та убу­ду­ће спро­во­ди у Же­љу­ши мо­ра­ће да оста­ве свој кар­тон у кар­ то­те­ци но­ве ам­бу­лан­те. У ам­бу­лан­ ти у Же­љу­ши ра­ди­ће је­дан ле­кар у

днев­ној сме­ни, ре­као је на отва­ра­њу ам­бу­лан­те Ни­ко­ла Јор­да­нов, оп­ штин­ски већ­ник за здрав­ство. – Ме­шта­ни Же­љу­ше, као нај­мно­ го­људ­ни­јег при­град­ског на­се­ља су уна­зад го­ди­на­ма има­ли по­тре­бу за отва­ра­њем ам­бу­лан­те, а до­бра вест је што ће њу мо­ћи да ко­ри­сте и ста­ нов­ни­ци окол­них на­се­ља. Ова ам­бу­ лан­та је од огром­ног зна­ча­ја, јер се ле­кар при­бли­жа­ва па­ци­јен­ту, сма­ њу­је се по­тре­ба да се због нај­о­снов­ ни­је здрав­стве­не за­шти­те пу­ту­је до гра­да, због че­га је и здрав­стве­на за­ шти­та ефи­ка­сни­ја и по­ди­же се на ви­ ши ни­во – ре­као је Јор­да­нов.

За из­град­њу и опре­ма­ње ам­бу­ лан­те у Же­љу­ши из бу­џе­та је из­дво­ је­но око 6 ми­ли­о­на ди­на­ра, ис­та­као је на отва­ра­њу пред­сед­ник оп­шти­не Вла­ди­ца Ди­ми­тров, и по­ру­чио ста­ нов­ни­ци­ма Же­љу­ше, да ће убу­ду­ће од њих за­ви­си­ти, ка­ко ће ова ам­бу­ лан­та ра­ди­ти. Н.С.


Број 148, 3. мај 2012.

К УЛТ УРА / ОМЛАДИНСКЕ

13

Четрдесетосми фестивал професионалних позоришта Србије од 12. до 19. маја

Седам представа у трци за Јоакима Пи­рот ће од 12. до 19. ма­ја би­ти до­ ма­ћин 48. Фе­сти­ва­ла про­фе­си­о­нал­них по­зо­ри­шта „Јо­а­ким Ву­јић”.Се­лек­тор фе­ сти­ва­ла, Бо­жи­дар Ђу­ро­вић, је по­гле­дао пре­ко 20 пред­ста­ва по­зо­ри­шта ван Бе­ о­гра­да и до­нео од­лу­ку о зва­нич­ној се­ лек­ци­ји. Та­ко ће пи­рот­ска пу­бли­ка у так­ми­чар­ском де­лу про­гра­ма мо­ћи да по­гле­да се­дам пред­ста­ва. – Фе­сти­вал ће отво­ри­ти на­ше по­ зо­ри­ште, пред­ста­вом „Зла же­на”, у ре­ жи­ји Са­ше Ла­ти­но­ви­ћа. По­ред Пи­ро­та у так­ми­чар­ском де­лу ће се по­ја­ви­ти по­ зо­ри­шта из Шап­ца, Кру­шев­ца, Ужи­ца, Кру­шев­ца, Кра­гу­јев­ца, Ни­ша и За­је­ча­ ра. Ов­да­шњој пу­бли­ци ће се пред­ста­ви­

ти нај­бо­љим ко­ма­ди­ма та­ко да ми­слим да ће ово би­ти је­дан од бо­љих фе­сти­ва­ ла што се ква­ли­те­та ти­че – ка­же Гра­ди­ мир Фи­ли­по­вић, ди­рек­тор На­род­ног по­зо­ри­шта у Пи­ро­ту. Кру­ше­вач­ко по­зо­ри­ште ће се пред­ ста­ви­ти ко­ма­дом „Иза ре­ше­та­ка”, ан­ самбл из Ужи­ца од­и­гра­ће „Бу­ђе­ње про­ ле­ћа” ,На­род­но по­зо­ри­ште из Ни­ша је при­пре­ми­ло пред­ста­ву „Ниш екс­прес”, „Ноћ у ка­фа­ни Ти­та­ник” је пред­ста­ва те­а­тра из Кра­гу­јев­ца, по­зо­ри­ште „Зо­ ран Рад­ми­ло­вић” из За­је­ча­ра из­ве­шће пред­ста­ву „Тран­сил­ва­ни­ја” а ша­бач­ко по­зо­ри­ште је за овај фе­сти­вал при­пре­ ми­ло „Ђа­во­ли­ја­ду”.

Из представе „Зла Жена“

По­след­њег да­на фе­сти­ва­ла, у част на­гра­ђе­них, врањ­ско по­зо­ри­ште „Бо­ра Стан­ко­вић” из­ве­шће пред­ста­ву „По­ли­

цај­ци” по тек­сту Сла­во­ми­ра Мро­же­ка, а у ре­жи­ји Не­бој­ше Ду­га­ли­ћа.  С. Ма­нић

Техничка школа најбоља у Србији У ор­га­ни­за­ци­ји Ми­ни­стар­ства про­ све­те и на­у­ке и За­јед­ни­це са­о­бра­ћај­них шко­ла Ср­би­је, од 26. до 28. апри­ла 2012. го­ди­не, у Кра­ље­ву, одр­жа­но је 19. Ре­пу­ блич­ко так­ми­че­ње са­о­бра­ћај­них шко­ла. И ове, као и прет­ход­них го­ди­на, Тех­нич­ка шко­ла из Пи­ро­та про­гла­ше­на је за нај­бо­ љу шко­лу у Ср­би­ји за обра­зов­ни про­фил Тех­ни­чар друм­ског са­о­бра­ћа­ја, а за то су се по­бри­ну­ли уче­ни­ци Ми­лан По­по­вић и Мар­ко Ни­ко­лић осво­јив­ши пр­во ме­сто. Њи­хо­ви мен­то­ри су Зо­ран То­до­ро­вић, Дра­га­на Ма­рин­ко­вић и Ми­лу­тин Са­вић. А у пе­так, 27. апри­ла, у Бу­ја­нов­цу, одр­жа­но је Об­ла­сно так­ми­че­ње ма­ту­ра­

ЋОШАК ЗА ЋОШКАСТЕ

Она и он Пи­ше: Ка­та­ри­на Ви­дој­ко­вић II-4, Гим­на­зи­ја Пи­рот И це­ле не­де­ље па­да ки­ша. И да­нас па­да. Још увек по­спа­на, Она сте­же по­јас у ауто­мо­би­лу ко­ји ула­зи у кри­ви­ну. Овог да­на но­си све­тле фар­мер­ке, бе­лу блу­зу и стру­ки­ра­ну ко­жну јак­ну. Пре­ко ра­ме­ на ду­гач­ку, ско­ро до ко­ле­на, тор­бу. У њој не­ко­ли­ко све­за­ка и две књи­ге. Зна да има пи­сме­ну ве­жбу и мр­зо­вољ­но из­ла­ зи из ауто­мо­би­ла. Ка­пи ки­ше и да­ље па­ да­ју на зе­мљу и ства­ра­ју му­зи­ку. Жу­ри ка ула­зним вра­ти­ма, ка­ко би из­бе­гла хлад­ но­ћу. Уну­тра је дру­га­чи­је. То­пло је. Сви не­ што при­ча­ју, гр­ле се, лу­па­ју. Ре­ме­те ње­ну ти­ши­ну. Иде ка вра­ти­ма учи­о­ни­це. И за­ си­гур­но је зна­ла да је тог ју­тра би­ла дру­ га­чи­ја. А он­да је по­че­ла да пи­ше. По­же­

на­та ма­шин­ских шко­ла, а нај­у­спе­шни­ји су по­но­во би­ли уче­ни­ци пи­рот­ске Тех­ нич­ке шко­ле. Ми­лан То­до­ров је осво­јио пр­во, а Ми­лан Ка­ме­но­вић тре­ће ме­сто. Оба уче­ни­ка су ма­ту­ран­ти пр­ве ге­не­ ра­ци­је обра­зов­ног про­фи­ла Тех­ни­чар за ком­пју­тер­ско упра­вља­ње, а њи­хо­ви мен­ то­ри су Са­ша Ка­ла­џи­ски и Стан­ка Ман­чић. Уче­ни­ци ове шко­ле би­ли су успе­шни и у пе­так 27. апри­ла на Ре­ги­о­нал­ном сај­ му уче­нич­ких пред­у­зе­ћа чи­ји је до­ма­ћин би­ла Ви­со­ка по­слов­на шко­ла у Ле­сков­цу. На сај­му је уче­ство­ва­ло 47 уче­нич­ких пред­у­зе­ћа из сред­њих шко­ла од Па­ра­ћи­ на до Вра­ња као и пред­у­зе­ћа сту­де­на­та

Ви­со­ке по­слов­не шко­ле у Ле­сков­цу. Уче­ни­ци Тех­нич­ке шко­ле су уче­ство­ ва­ли са два сво­ја пред­у­зе­ћа и оба ти­ма су осво­ји­ла на­гра­де. Уче­ни­ци че­твр­тог раз­ре­да обра­зов­ног про­фи­ла Тех­ни­чар ме­ха­тро­ни­ке, По­тић Алек­сан­дар, Си­мо­ но­вић Сте­фан, Ча­бри­ло Ни­ко­ла, Ко­стић Сте­фан, Ма­рин­ко­вић Сте­фан и Ма­нић Ми­ лан, пред­ста­ви­ли су сво­је пред­у­зе­ће „Пар­ кинг обез­бе­ђе­ње” чи­ји је глав­ни про­из­вод пот­пу­но ауто­ма­ти­зо­ва­ни и без­бед­ни пар­ кинг и осво­ји­ли су пр­ву ме­сто у ка­те­го­ри­ји за нај­бо­љи штанд и мар­ке­тинг. Та­ко­ђе, и уче­ни­це че­твр­тог раз­ре­да обра­зов­ног про­фи­ла Кон­фек­ци­о­нар тек­

ле­ла је да бу­де лич­ност из ро­ма­на. За­то што би хе­ро­и­на не­ког ро­ма­на би­ла ма­ње не­спрет­на об­ја­шња­ва­ју­ћи ње­му да јој се за­и­ста до­па­да, да во­ли раз­го­во­ре с њим, да осе­ћа не­што по­себ­но док га гле­да. Не­ ку збу­њу­ју­ћу ме­ша­ви­ну не­жно­сти и бо­ла. Не­што рет­ко. Не­што чи­је по­сто­ја­ње ни­је ни слу­ти­ла. Њен сан био је да пи­ше при­ че. При­че ко­је би дир­ну­ле љу­де. При��че о обич­ним љу­ди­ма, ко­ји­ма се до­га­ђа­ју нео­ бич­не ства­ри. Мо­жда јој ре­ал­ност, не­ка­ да, ни­је би­ла до­вољ­на. Уто­ну­ла би у сан, окре­ћу­ћи ли­сто­ве па­пи­ра. А он­да је зво­ но трг­ну­ло. Чу­ла је шкри­пу вра­та. И ста­ ви­ла је тач­ку. Узе­ла тор­бу и не­чуј­но иза­ шла. На­пи­са­ла је до­бар са­став. Зна­ла је то. И зна­ла је да је од­го­во­ри­ла на те­му. Али исто та­ко зна­ла је да осе­ћа не­ку уса­мље­ ност. Нео­бја­шњи­ву. Она уса­мље­ност ко­ја нас по­не­кад сла­ма. „То је ту­га пр­вог да­на шко­ле. То је ка­да он по­љу­би леп­шу де­вој­ ку у дво­ри­шту гим­на­зи­је.” Зна­ла је да не­ ма раз­ло­га за то. Али се та­ко осе­ћа­ла. Би­ ла је то по­ма­ло Она. И по­ма­ло Он. Не­ка­да је био до­во­љан са­мо је­дан су­срет и да ње­

не зе­ле­не очи за­све­тлу­ца­ју. По­след­њи час се за­вр­шио. За­коп­ча­ва­ла је јак­ну, ка­да се Он ство­рио. Као и обич­но, из ве­дра не­ба. „Хеј, успе­шан дан?” Ис­кри­ви­ла је усне у не­ка­кав осмех. „Хм, био је до­бар, ваљ­да.” Не­за­ин­те­ре­со­ва­но је од­го­во­ри­ла. Схва­ тио је да не­што ни­је у ре­ду. Не­ка­ко за­бри­ ну­тим и искре­ним то­ном упи­тао је: „Ка­ко си?” Би­ло јој је сме­шно. Не­ка­да те љу­ди пи­та­ју ка­ко си, са­мо ка­ко би чу­ли да ћеш би­ти до­бро. Она­ко нор­мал­но. Не обра­ћа­ ју­ћи па­жњу на то шта пи­та­ју и у ком тре­ нут­ку. А он је знао за то. Разу­мео је њен по­глед. „Да ли то ствар­но и ми­слиш?” Искре­но му је од­го­во­ри­ла. „Пи­тај ме су­ тра.” У том тре­нут­ку и у на­ред­ном има­ла је же­љу да му ка­же све што је му­чи. Мо­ жда ни­је зна­ла ни са­ма тач­но шта. Али же­ле­ла је да при­ча, при­ча и при­ча. Све док се не умо­ри и не по­ста­не ко­нач­но сло­ бод­на. А Он ни­је же­лео да бу­де тип „као и сви оста­ли”. Ки­ша је и да­ље па­да­ла. Би­ ло је хлад­но. И дрх­та­ла је по­ма­ло. Је­дан по­љу­бац пра­вио је ма­ње бу­ке не­го је­дан топ, али ње­гов од­јек тра­је ду­же.

сти­ла, Ми­ле­ни­ца Неј­ко­вић, Ива Ни­ко­ лић, Ма­ја Чо­ло­ка, Те­о­до­ра Ко­мље­но­вић, Мир­ја­на Ђор­ђе­вић и Ма­ја Ди­ми­три­је­вић, пред­ста­ви­ле су сво­је пред­у­зе­ће„Ро­ко­ ко” ко­је се ба­ви мод­ном кон­фек­ци­јом за мла­де и осво­ји­ле су дру­го ме­сто у ка­те­ го­ри­ји за нај­бо­љи би­знис план. Мен­то­ри уче­ни­ка у Про­јек­ту пред­у­зет­ни­штва су Ива­на Ми­ли­во­је­вић и Ми­лан Бо­жић. Р.П.

Јав­ни по­зив за „Пи­рот­ско ле­то” „Пи­рот­ско ле­то” ће и ове го­ди­ не би­ти одр­жа­но под по­кро­ви­тељ­ ством Скуп­шти­не оп­шти­не Пи­рот у ор­га­ни­за­ци­ји До­ма кул­ту­ре, то­ком ју­ла и ав­гу­ста. Ор­га­ни­за­ци­о­ни од­бор ове ма­ни­фе­ста­ци­је упу­тио је јав­ни по­зив свим за­ин­те­ре­со­ва­ним ор­га­ ни­за­ци­ја­ма и по­је­дин­ци­ма за уче­ шће да се ја­ве са сво­јим про­гра­ми­ ма. Кон­курс је отво­рен до 3. ју­на, а сви за­ин­те­ре­со­ва­ни сво­је пред­ло­ге мо­гу да до­ста­ве До­му кул­ту­ре. Фор­ му­ла­ри кон­кур­са мо­гу се пре­у­зе­ти на сај­ту или „Феј­сбук” стра­ни До­ма кул­ту­ре. Ми­ни­стар­ство кул­ту­ре је одо­бри­ло два про­јек­та ко­ја ће се ре­ а­ли­зо­ва­ти у окви­ру „Пи­рот­ског ле­та” - Ми­ни са­јам књи­га и Ме­ђу­на­род­ни фол­клор­ни фе­сти­вал. C.M


14

МАРКЕТИНГ

Број 148, 3. мај 2012.


Број 148, 3. мај 2012.

СПОРТ

Пироћанци ће наредне сезоне поново гледати прволигашки футсал

КМФ Пирот се вратио у елиту КМФ Пи­рот – КМФ Но­ви Па­зар 4:3 (3:2), ба­раж за по­пу­ну Пр­ве фут­сал ли­ге, Спорт­ска дво­ра­на Кеј, не­де­ља, 29. април, гле­да­ла­ца: 400, су­ди­је: Алек­сан­ дар Ко­ма­ди­нић и Сре­тен Ва­сић (Ниш). Стрел­ци: 0:1 Са­до­вић у 7, 1:1 Сто­јиљ­ко­ вић у 8, 2:1 Д. Стан­ко­вић у 12, 3:1 Д. Стан­ ко­вић у 15, 3:2 Са­до­вић у 19, 3:3 Са­до­вић у 35, 4:3 Пен­чић у 35. КМФ Пи­рот: Јо­ва­но­вић, Јон­чић, Н. Стан­ко­вић, По­тић, Кр­стић, Д. Стан­ко­вић, Ма­нић, Сто­јиљ­ко­вић, Пеј­чић, Пен­чић, Сто­јић, Ри­стић. КМФ Но­ви Па­зар: Хот, Ђор­ђе­вић, Ре­џо­вић, Са­до­вић, Е. Би­о­рац, Де­лић, М. Би­о­рац, До­ло­вац. Фуд­ба­ле­ри КМФ Пи­рот, по­бе­дом над еки­пом Но­вог Па­за­ра, у не­де­љу, из­бо­ри­ ли су ула­зак у Пр­ву фут­сал ли­гу на­кон са­ мо јед­не го­ди­ну од­су­ство­ва­ња. Го­сти су се од са­мог по­чет­ка по­ка­за­ли као ква­ли­те­тан и не­у­го­дан про­тив­ник, у чи­јим се ре­до­ви­ма по­себ­но ис­та­као тро­стру­ку стре­лац ка­пи­тен Ел­ве­дин Са­до­вић ко­ји их је и до­вео у вођ­ ство у 7. ми­ну­ту из кон­тре. Ипак, Пи­ро­ћан­ ци су уз­вра­ти­ли већ у сле­де­ћем ми­ну­ту по­ гот­ком Сто­јиљ­ко­ви­ћа из сло­бод­ног удар­ца, да би до кра­ја по­лу­вре­ме­на ка­пи­тен Стан­ ко­вић по­но­во по­ка­зао мај­стор­ство и кла­су и у ро­ку од три ми­ну­та по­сти­гао два по­гот­ ка. Ми­нут пре од­ла­ска на од­мор, Са­до­вић је

Стојиљковић постиже први погодак

сма­њио пред­ност на 3:2. И у дру­гом по­лу­ вре­ме­ну ви­ђен је ква­ли­те­тан фуд­бал, до­ ма­ћи су има­ли ини­ци­ја­ти­ву, али су го­сти озбиљ­но пре­ти­ли из кон­три. Пет ми­ну­та пре кра­ја ме­ча пу­бли­ка је за­не­ме­ла ка­да је нај­бо­љи играч го­сти­ју, Са­до­вић, сво­јим тре­ћим по­гот­ком до­нео по­рав­ња­ње, али је мла­ди Пен­чић већ у на­ред­ном на­па­ду по­ ста­вио ко­нач­них 4:3. Ка­пи­тен и нај­бо­љи играч Пи­ро­ћа­на­ ца, Дра­ган Стан­ко­вић, ис­та­као је да су игра­ма ове се­зо­не по­ка­за­ли да су еки­па за Пр­ву ли­гу. – Но­ви Па­зар се по­ка­зао као вр­ло не­у­год­на еки­па, ко­ја зна да се бра­ни, да игра под пре­син­гом и да на­кон то­га бу­ де вр­ло не­у­год­на из кон­трана­па­да. Ипак, за­слу­же­но смо по­бе­ди­ли и пла­си­ра­ли се у ели­ту. Овог пу­та ће нам би­ти лак­ше и да та­мо оста­не­мо јер пре две го­ди­не ис­па­

да­ле 4 еки­пе, а на­ред­не го­ди­не са­мо две, и ми­слим да ће­мо оста­ти у Пр­вој ли­ги – ка­же Стан­ко­вић. Пред­сед­ник КМФ Пи­рот, Са­ша Јо­ва­ но­вић, на­гла­ша­ва да ни­је слу­чај­но што су се на­кон са­мо го­ди­ну да­на вра­ти­ли у ели­ту. – По­ка­за­ли смо да се у Пи­ро­ту за­и­ста игра пр­во­ли­га­шки фут­сал. Ка­да смо ис­па­ ли из Пр­ве ли­ге, ма­ло љу­ди је ве­ро­ва­ло да мо­же­мо већ по­сле пр­ве го­ди­не да се вра­ ти­мо у ели­ту, али ми смо у то­ме ус­пе­ли. Сре­ћан сам што ће опет нај­бо­љи фут­сал би­ти у Пи­ро­ту, што ће опет би­ти пу­на ха­ла, што ће пи­рот­ска пу­бли­ка има­ти при­ли­ке да гле­да нај­бо­ље еки­пе у Ср­би­ји и ре­пре­ зен­та­тив­це у њи­хо­вим ре­до­ви­ма. За пре­ ко го­ди­ну да­на на до­ма­ћем те­ре­ну смо по­ ра­же­ни са­мо јед­ном и то по­ка­зу­је ко­ли­ко смо ја­ки не са­мо у но­га­ма већ и у гла­ви – ка­же Јо­ва­но­вић. Б. Нај­да­но­вић

Рутинска победа ЖРК Пирот против Зајечара

Заблистале и младе рукометашице

ЖРК Пи­рот - РК За­је­чар 2 40:15 (18:6), Дру­га ли­га - гру­па Југ, 18. ко­ ло, су­бо­та 28. април, Спорт­ска дво­ра­на Кеј Пи­рот, гле­да­ла­ца 100, су­ди­је Мар­ко Цвет­ко­вић и Де­јан Спа­сић (Ниш). ЖРК Пи­рот: А. Пе­шић 9, А. Ран­чић 6, С. Цвет­ко­вић 6, Сел. Тан­чић 5, Сим. Тан­чић 5, И. Ма­нић 4, С. Со­ко­лов 3, А. Јо­ ва­но­вић 1, К. Трич­ко­вић 1, А. То­лић, И. Ћи­рић, Н. То­шић, К. Дин­чић, А. Дри­нић. РК За­је­чар 2: Ј. Ни­ко­лић 7, М. Сте­ фа­но­вић 3, С. Си­мо­но­вић 2, М. Ми­ла­ди­ но­вић 2, Б. Си­мо­но­вић 1, Ј. Ста­но­је­вић,

Т. Си­мо­но­вић, А. Жи­кић, М. Ив­ко­вић, М. Ја­но­ше­вић, Е. Вељ­ко­вић. Пи­рот­ске ру­ко­ме­та­ши­це за­бе­ле­жи­ле су још је­ду убе­дљи­ву по­бе­ду пред до­ма­ ћом пу­бли­ком. Оне су у су­бо­ту у ха­ли Кеј ру­тин­ски са­вла­да­ле еки­пу РК За­је­чар 2, ре­зул­та­том 40:15. Са овом по­бе­дом Пи­ро­ ћан­ке су се учвр­сти­ле на пр­вом ме­сту на та­бе­ли Дру­ге ли­ге са 35 бо­до­ва. Не­ја­ка го­ сту­ју­ћа еки­па ни­је има­ла ни­ка­кве шан­се про­тив мла­дих ру­ко­ме­та­ши­ца ЖРК Пи­рот. Овог пу­та, у ти­му Са­ше Пан­чи­ћа ис­та­кла се Алек­сан­дра Пе­шић са 9 по­го­да­ка, а у дру­

Медаље за такмичаре Црне кобре На пр­вен­ству Ср­би­је у Кик бок­су у „А” кла­си ко­је је одр­жа­но у не­де­љу, 29. апри­ ла, у ха­ли Ча­ир так­ми­чар КБК „Цр­на Ко­бра”, Мар­јан Ан­тић, у ка­те­го­ри­ји до 75 ки­ло­гра­ма осво­јио је брон­за­ну ме­да­љу. А на пр­вен­ству Ср­би­је у Кик бок­су у „Б” кла­си ко­је је одр­жа­ но за ви­кенд, у ка­те­го­ри­ји до 57 ки­ло­гра­ма, Пре­драг Ран­ђе­ло­вић, по­сле по­бе­де у по­лу­ фи­на­лу и по­ра­зом у фи­нал­ној бор­би, осво­ јио је сре­бр­ну ме­да­љу. Тре­нер Го­ран Кр­стић

за­до­во­љан је учин­ком сво­јих так­ми­ча­ра и кон­ста­ту­је да је ово так­ми­че­ње би­ло јед­ но од нај­ма­сов­ни­јих и нај­ја­чих у про­те­клој се­зо­ни. Так­ми­ча­ре КБК „Цр­на ко­бра” у ју­ну оче­ку­је уче­шће на Пр­вен­ству Ср­би­је у лоу ки­ку. Из клу­ба на­ја­вљу­ју и до­ла­зак гранд­ ма­сте­ра Љу­бо­ми­ра Вра­ча­ре­ви­ћа у че­твр­ так, 3. ма­ја, на по­ла­га­ње за уче­нич­ке по­ја­ се­ве у ре­ал­ном аики­доу, ко­је ће се одр­жа­ти у ха­ли Кеј са по­чет­ком у 11 са­ти. Б.Н.

гом по­лу­вре­ме­ну бри­љи­ра­ла је и мла­да Ка­та­ри­на Дин­чић на го­лу са 11 од­бра­на. Тре­нер пи­рот­ских ру­ко­ме­та­ши­ца ис­та­као је да мла­да по­ста­ва ње­го­вог ти­ма има ква­ли­тет. – Овог пу­та игра­ле су мла­де игра­ чи­це, док су оне ис­ку­сни­је се­де­ле на клу­пи. Ово је јед­на утак­ми­ца ко­ја је по­ ка­за­ла да оне мо­гу још ви­ше – оце­нио је Са­ша Пан­чић. Он је на кра­ју и до­дао да ће и у на­ред­ном ко­лу, ка­да се ње­го­ ве ру­ко­ме­та­ши­ц�� са­ста­ју са еки­пом Рт­ ња из Бо­љев­ца, ићи на по­бе­ду. М.В.

15 По­бе­да ру­ко­ме­та­ша ОРК Пи­рот - РК Хи­сар 33:25 (17:7), Пр­ва Срп­ска ли­га - гру­па Мо­ ра­ва, 22. ко­ло, су­бо­та 28. aприл, Спорт­ска дво­ра­на Кеј Пи­рот, гле­да­ ла­ца: 50, су­ди­је: Лу­ка Пе­тро­вић и Јо­ ван Цвет­ко­вић (Ниш). ОРК Пи­рот: М. Си­мо­но­вић 14, Д. Жив­ко­вић 8, М. Го­гов 4, М. Гли­го­ри­ је­вић 3, У. Јо­цић 2, Р. Бе­ши­ре­вић 2, А. Јор­да­нов, С. Пеј­чић, В. Ко­стић, Д. То­ шић, С. Го­лу­бо­вић, М. Ан­ђел­ко­вић, Д. То­дић, М. Стан­ко­вић. РК Хи­сар: Н. Ђор­ђе­вић 7, С. Стој­ ко­вић 5, А. То­шић 3, М. Чи­чић 2, В. Ста­но­је­вић 2, Д. Вељ­ко­вић 2, Н. Ђу­ ро­вић 2, Н. Фи­ли­по­вић 2, Д. Га­ври­ло­ вић, П. Дра­шко­вић, Д. Га­лев. У 22. ко­лу Пр­ве срп­ске ли­ге гру­па Мо­ра­ва, ОРК Пи­рот упи­сао је но­ве бо­до­ве. Они су пред до­ма­ћом пу­бли­ком, про­шле су­бо­те са­вла­да­ ли еки­пу РК Хи­сар из Ле­сков­ца убе­ дљи­вим ре­зул­та­том 33:25. Ова по­ бе­да са­мо је још је­дан сте­пе­ник ка ула­ску у Дру­г у ли­г у, а Пи­ро­ћан­ ци тре­нут­но има­ју 27 бо­до­ва на та­ бе­ли. У сле­де­ћем ко­лу пи­рот­ски ру­ ко­ме­та­ши пу­т у­ју на мег­дан еки­пи Ртањ из Бо­љев­ца. М.В.

Рад­нич­ки по­ра­жен у Вра­њу Фуд­ба­ле­ри Рад­нич­ког по­ра­же­ни су у Вра­њу од еки­пе Ди­на­ма у утак­ ми­ци 23. ко­ла Срп­ске ли­ге, гру­па Ис­ ток са 2:0 (0:0). Тре­нер Пи­ро­ћа­на­ца, Ми­лан Сто­ја­но­ски, ка­же да је за­ до­во­љан игром, али не и ре­а­ли­за­ци­ јом при­ли­ка за гол. – Игром за­и­ста мо­гу да бу­дем за­до­во­љан, мом­ци су спро­ве­ли све што смо се до­го­во­ри­ли. Ме­ђу­тим, по­но­во се вра­ћа­ју ста­ре бољ­ке, про­ ма­ши­ли смо три зи­це­ра, и то та­кве при­ли­ке ко­је је те­же про­ма­ши­ти не­ го ре­а­ли­зо­ва­ти. А ка­да се та­кве при­ ли­ке про­пу­сте по­раз је не­ми­но­ван. Да би оста­ли у ли­ги би­ће нам по­ треб­не све по­бе­де на до­ма­ћем те­ ре­ну до кра­ја пр­вен­ства, као и да осво­ји­мо не­ко­ли­ко бо­до­ва на стра­ ни – ка­же Сто­ја­но­ски. На­кон овог по­ ра­за „бе­ли” се на­ла­зе на 14. ме­сту на та­бе­ли са 23 осво­је­на бо­да, а у не­де­ љу, са по­чет­ком у 16.30, на ста­ди­о­ну крај Ни­ша­ве, до­че­ка­ће еки­пу Тр­сте­ ник ППТ. Б. Н.


ФЕ ЉТО Н

16 ФЕЉТОН

Број 148, 3. мај 2012.

Ака­дем­ски уметници из Пи­ро­та (6)

Бранко Манојловић сликар геометријске апстракције Ро­ђен је у Пи­ро­ту 1934. го­ди­не. Ди­ пло­ми­рао је на Ака­де­ми­ји за ли­ков­не умет­но­сти у Бе­о­гра­ду 1958. го­ди­не. Пост­ ди­плом­ске сту­ди­је на од­се­ку за фре­ску и мо­за­ик, код про­фе­со­ра Ми­ла Ми­лу­но­ви­ ћа, за­вр­шио је 1961. го­ди­не. Исте го­ди­ не из­ла­же на Пр­вом три­је­на­лу ју­го­сло­ вен­ске умет­но­сти одр­жа­ном у Бе­о­гра­ду и осли­ка­ва ве­ли­ку зид­ну ком­по­зи­ци­ју „Се­о­ски пра­зник” у згра­ди оп­шти­не Зве­ зда­ра. У на­ред­ним де­це­ни­ја­ма из­ла­же на ко­лек­тив­ним из­ло­жба­ма: Ок­то­бар­ ски са­лон, УЛУС-ове из­ло­жбе, „Бе­о­град ин­спи­ра­ци­ја умет­ни­ка”, из­ло­жбе „Ате­ље Ми­ло”, Мај­ске из­ло­жбе умет­ни­ка Пи­ро­ћа­ на­ца, а груп­но и са­мо­стал­но из­ла­же у Не­ мач­кој и Фран­цу­ској. За­па­же­не из­ло­жбе би­ле су му у Фран­цу­ској у гра­ду Man­tes la Jo­lie (1990. го­ди­не до­би­ја пр­ву на­гра­ду за сли­кар­ство), у „Cham­pe sur Mar­ne” у Па­ри­ зу и „Ga­le­rie des Che­va­ux Le­gers” у Вер­са­ју, укуп­но ви­ше од че­тр­де­сет са­мо­стал­них из­ла­га­ња. У Пи­ро­ту ре­тро­спек­тив­ну из­ ло­жбу сво­јих сли­ка имао је 1991. го­ди­не а у Бе­о­гра­ду 2005. За­па­жен је ње­гов рад на кон­зер­ва­ци­ји фре­сака у сред­њове­ков­ ним ма­на­сти­ри­ма Ср­би­је а ба­вио се пе­да­ го­шким и му­зеј­ским ра­дом

Бе­о­град­ска кри­ти­ка, свр­ста­ва га у сли­ка­ре ге­о­ме­триј­ске ап­страк­ци­је-због чвр­сте и ло­гич­не кон­струк­ци­је сли­ке. Су­ ви­шно је, ме­ђу­тим, де­ло Бран­ка Ма­ној­ ло­ви­ћа свр­ста­ва­ти у од­ре­ђе­не сли­кар­ске прав­це; ње­гов ли­ков­ни из­раз на­дах­нут је не­пре­су­шним ин­ди­ви­ду­ал­ним сен­зи­би­ ли­те­том ко­ји већ ви­ше од че­ти­ри де­це­ ни­је успе­ва да оста­не бит­но свој, аутен­ ти­чан и ори­ги­на­лан. У свом умет­нич­ком про­гра­му по­ве­зао је тра­ди­ци­ју бе­о­град­ ске ко­ло­ри­стич­ке шко­ле са ака­дем­ским то­ко­ви­ма бес­пред­мет­ног ап­стракт­ног сли­кар­ства. При том, пор­трет и фи­гу­ра ски­ну­ти су са ње­го­вог те­мат­ског ре­пер­ то­а­ра што је и би­ла суд­бин­ска од­лу­ка. У ње­го­вим сли­ка­ма све се сво­ди на ис­пи­ ти­ва­ње срећ­ног про­сто­ра, у сфе­ри та­ кве су­бли­ма­ци­је ху­ма­них вред­но­сти, где про­стор по­ста­је „ин­стру­мент ана­ли­зе за људ­ску ду­шу”. То ни­је пу­ко сла­га­ње и раз­ ла­га­ње ли­ни­ја и обо­је­них пла­но­ва, ка­ко би се не­у­пу­ће­ном оку мо­гло при­чи­ни­ти, већ ви­ше­знач­на рас­пра­ва о би­ћу про­сто­ ра ко­ји је у на­ма оно­ли­ко ко­ли­ко смо ми у ње­му. Про­стор сли­ке је ме­та­фо­ра све­та сли­ке, он је ње­на ви­тал­на енер­ги­ја, и ви­ ше од то­га, бит­ни план на ко­ме до­ла­зи до

је­дин­ства чо­ве­ка са жи­во­том. Јед­но­став­ност, спо­кој­ност, при­та­је­на енер­ги­ја и ис­тра­жи­вач­ки дух основ­не су ка­рак­те­ри­сти­ке овог вр­ло за­ма­шног де­ла. Три су пе­ри­о­да ње­го­вог раз­во­ја. У пр­ вом, ин­спи­ри­сан мо­ти­вом про­шло­сти, до­ но­си сво­ја ви­ђе­ња ми­сте­ри­је про­ла­зно­сти, пре­ко пра­шња­вих зи­до­ва, ста­рих на­пу­ ште­них згра­да и фо­сил­них оста­та­ка у ка­ ме­ну. Плат­на су де­ма­те­ри­ја­ли­зо­ва­на са там­ним, сме­ђим и окер бо­ја­ма, у ла­га­ним на­но­си­ма. У ком­по­зи­ци­ја­ма је из­ра­же­ на мак­си­мал­на сло­бо­да из­ра­за и кре­а­ци­ је-нај­бли­жа ап­стракт­ном сли­кар­ству (На­ пу­ште­ни град, На­го­ре­ле сен­ке, Ка­те­дра­ла, Фо­си­ли, Оти­сци у ка­ме­ну...). Кра­јем се­дам­ де­се­тих го­ди­на, оства­ру­је сли­ке са те­мом „Про­зо­ра“, као ме­та­фо­ри­чан од­раз уну­тра­ шњег и спољ­њег све­та (Про­зор, Сто и про­ зор, Сто и про­зор са шкољ­ка­ма...). Сли­кар раз­ла­же фор­му и аде­кват­ним рас­по­ре­ дом еле­ме­на­та на сли­ци уно­си спе­ци­фи­ чан мир и спо­кој­ство кон­тра­стом ску­че­ног уну­тра­шњег ам­би­јен­та и ја­сним про­до­ром у спољ­ни свет. Оно по­треб­но и нео­п­ход­но је ту и не­ма ни­чег су­ви­шног. У тре­ћем, по­след­њем, пе­ри­о­ду, сли­ кар ак­ту­е­ли­зу­је те­му пеј­за­жа и мр­тве при­

ЗАПИСИ ИЗ ЗАВИЧАЈА (130)

Са че ти причам за прасето, за новинете и још понешто Би­ло је ше­је­се и пр­ву го­ди­ну, Ву­ка Ле­ћин на су­бо­ту у Пи­рот на пи­јац ку­пил пра­се и ту­рил га у џак, и по­нел га пра­во за Го­сту­шу. И ка­да сти­ гал до Гу­го­во, до Ни­шор­ску­ту че­шму, пу­штил пра­се­то из џа­кат да пи­је во­ду, а он се­дал да се од­мо­ри и да про­чи­та но­ви­ну­ту што у ку­пил. А би­ло сун­чан дан, ме­сец април, ми­ли­на. На­род ми­њу­ва­ло мло­го, про­ла­зни­ци, па га пи­ту­ва­ли што је пу­штил пра­се­то. И он по пра­се­то да га ва­ не. Оно бе­га, а он по ње­га, те ов­де да га ва­не, те он­де да га ва­не, па га ва­не чьк у Пи­рот до пру­гу. И те­ка му ти­ја од­мор на нос из­ле­зал. Мо­ја ба­ба Љу­би­ца не­је мло­го во­ле­ла де­ ду То­шу, ако су де­вет де­ца изр­о­ди­ли. И ка­да је пра­ча­ла у рат де­ду То­шу и њо­но­га бра­та, о два­ на­је­сте до осам­на­је­сте го­ди­не, она ре­кла: – Ај­ де у здра­вље, па бра­та дом да се вр­не, а ти То­ ше на­там да оти­деш, на­вам да се не вр­чаш! А оно се де­да То­ша, вр­нул, а бра­тат њу по­ги­нул. А на јед­ну Бьдњу ве­чер, ка­ко де­да То­ша да пре­ ка­ди по­кре ог­њи­ште­то, за­ка­чи јед­ну глав­њу, а она уда­ри у јед­но гр­не и стр­о­ши га. А ба­ба Љу­ би­ца поч­не да ле­ле­че и да га клне. Те­ка су ми при­ча­ли. На Вьр је би­ла слпча­та бан­де­ра, др­ве­на, сла­ма у њу да се па­ли ако поч­не рат, па уз­бу­на

се диг­не. И једьн наш, бу­да­ла, ука­чи се да се­ре у бан­де­ру­ту и поч­не да сту­ра пан­та­ло­не. А Бо­р­ ко узне се­ћи­ру и поч­не да се­че бан­деру­ту, да га упла­ши да се не бру­ка пред на­род. И ови­ја по­ сле сле­зне. За Бо­ру Ни­ни­ћа или Бо­р­ка Гр­љу, још че ти ка­зу­јем. Он је бил мо­жда је­ди­ни пи­сме­ни чо­век у Го­сту­шу, а во­лел је да на­пра­ви под­ва­ лу у дру­штво и да на­пра­ви смеј. Бо­р­ко је имал пла­но­ве за ва­де­ње па­ре и до­го­во­ре се чиду с Ду­шка Скан­ца на Лучьц. Оти­ду там и пре­спе у плев­њу на Иг­на­то­ви. Ду­шко бил у но­ве пан­та­ ло­не, па му се у пан­та­ло­не­те све на­би­је јеч­ме­на пле­ва. По­сле оти­ду у то­пло­дол­ско, у Гру­ји вьр и там оста­ли два дьна, али не­су на­шли па­ре. Не­ ста­не им хлеб, а они глад­ни, па Бо­р­ко за­ма­је то­пло­дол­ско­га ко­за­ра с Ду­шка да ме­ре ку­де да нај­ду па­ре­те, а он му узне из то­р­бу­ту ле­бат и у њу ту­ри пло­чу. И пој­ду си до­ма пре­ко ле­ћи­ју. И ска­ра­ју се кој да но­си пи­ју­кат, па се на крај до­го­ во­ри­ли једьн да но­си др­жа­ље­то, а дру­ђи онов од пи­ју­кат, одво­је др­жа­ље­то, и те­ка се, ко дво­ ји­ца ша­ша­ви, вр­ну у се­ло. (Ис­при­чао Сло­бо­дан Сто­ја­но­вић, 1939, Го­ сту­ша). За­пи­сао и при­ре­дио: Дра­го­љуб Злат­ко­вић

При­пре­ми­ла: Рад­ми­ла Влат­ко­вић, исто­ри­чар умет­но­сти ро­де, сти­ли­за­ци­ја прет­ход­ног пе­ри­о­да је на­ста­вље­на. „Сто и про­зор” су и да­ље че­ сти мо­ти­ви али уз при­ме­ну са­свим но­вог ко­ло­ри­та-чи­је по­ре­кло, сва­ка­ко, тре­ба тра­жи­ти у ке­ра­ми­ци и ћи­ли­му под­не­бља из ко­га ��е по­те­као (ум­бра, окер, там­но цр­ ве­на). Од са­мог по­чет­ка бо­ја је код умет­ни­ ка онај емо­тив­ни еле­ме­нт ко­ји ху­ма­ни­зу­ је ра­ци­о­нал­не кон­струк­ци­је, еле­мент ко­ји их му­зи­кал­но­шћу свог зву­ка тран­спо­ну­је у по­себ­не по­ет­ске до­жи­вља­је. Бо­је, зна­ко­ве и об­ли­ке, сли­кар из­вла­чи из се­ћа­ња. Ожи­ вље­ни су у ње­му не­ки ар­хе­тип­ски об­ли­ ци, ка­рак­те­ри­стич­ни за по­че­так ра­да. Кроз ове сли­ке је пре­по­зна­тљив го­вор основ­них об­ли­ка: тро­у­гла, кру­га, ква­дра­та, ли­ни­ је, ко­ји у ком­би­на­ци­ји ства­ра­ју ат­мос­фе­ру ње­го­вог под­не­бља. Сли­кар­ски је­зик ко­јим је Бран­ко Ма­ ној­ло­вић из­гра­дио сво­ју ва­ри­јан­ту ге­о­ ме­триј­ске ап­страк­ци­је има сва обе­леж­ја нео­п­ход­на за пре­по­зна­ва­ње аутен­тич­ног умет­ни­ка: и она ко­ја су за­јед­нич­ка за епо­ ху и она ко­ја пред­ста­вља­ју лич­ни „знак”. Де­сет вред­них де­ла из свог опу­са сли­ кар је у ви­ду ле­га­та за­ве­штао Му­зе­ју По­ ни­ша­вља Пи­рот.

У на­ред­ном бро­ју: Ака­дем­ски сли­кар Вла­сти­мир Ма­дић

У ОКУ СВЕ­ТА

ИЗБОР Лак је из­бор ка­да тре­ба од­лу­чи­ти из­ме­ђу кра­ став­ца и ди­ње (ру­ска) Не гле­да се ко­ли­ка је ко­кош, не­го ко­ли­ко ја­је но­си (срп­ска) Од два зла не би­рај ни јед­но (ен­гле­ска) И из­ме­ђу за­ла по­сто­ји из­бор (арап­ска) Ко мо­ра, не­ма из­бо­ра (срп­ска) При из­бо­ру је бо­ље не зна­ти ни­шта не­го зна­ти све (ки­не­ска) Пти­це гра­бљи­ви­це увек би­ра­ју нај­бо­ље (пор­т у­ гал­ска) Те­жак је из­бор ме­ђу тру­лим ја­бу­ка­ма (ен­гле­ска) Ко че­сто би­ра, на­ле­ти на нај­го­ре (фран­цу­ска) Из­бра­ла бир­ка ћо­ра­во­га Мир­ка (пи­рот­ска)

При­пре­мио: Д. Злат­ко­вић


Број 148, 3. мај 2012.

МАРКЕТИНГ

17

www.tehnikom.info

tehnikom

PRODAJA I SERVIS RAČUNARA

Reciklurani toneri za HP HP 1010, 1018,1020

1.800 din.

Reciklaža (punjenje) 1.200 din. 1.300 din. Samsung ML serija

HP 1010/1000w/1200w/5L/6L...

2.400din. Color laser serije 1600/2600 1515n/2015n

1.700 din. HP 1005/1006

Servis računara TEHNIKOM, Kozaračka 149 Pirot Tel. 010/347-641, 063/82-78-578, e-mail: office@tehnikom.info

ТВ Пи Ка­нал

Вам от­кри­ва но­во вре­ме за ужи­ва­ње и са­зна­ва­ње уз ода­бра­не еми­си­је Пра­во вре­ме: 23:10 Еми­си­је: По­не­де­љак: „Ноге на путу“ Уто­рак: „Чувени атентати“ Среда: „Стари занати“ Петак: „Слике у оку“ Не­де­ља: „Под сја­јем зве­зда“ До­бар дан вам же­ли­мо уз „ДАН“ До­бро ју­тро уз „Бо­је гра­да“


ОГЛАСИ / ЧИТУЉЕ

18

НАЈЈЕФТИНИЈА Погребна опрема УЗ КОМПЛЕТНУ ОПРЕМУ: •  бесплатан превоз •  бесплатне плакате до годину дана •  20% попуст за израду споменика

Николе Пашића 46 •  бесплатна читуља у Пиротским новинама

КЛАЦКАЛИЦЕ

ЦРТИЦА

Тел. 010/327-186 i 724-117 Моб. 061/61-222-16

Замерка

Пред­из­бор­на кам­па­ња је до­сти­гла вр­ху­нац. Тре­ште ТВ про­гра­ми, гр­ме ра­ дио-ста­ни­це, пу­на штам­па: хва­ле за се­бе и кле­ве­та за дру­ге. И, гле из­не­на­ђе­ња: Го­спо­дин Ча­нак (не онај син­ди­ка­лац) већ ли­дер Вој­во­ ди­не - ста­сит, сам са там­бу­ри­цом у ру­ка­ма - сви­ра. По­зна­та ме­ло­ди­ја, али не мо­же у пр­ви мах да се пре­по­зна. Да­нас, су­тра и... све до­ла­зи из за­пре­та­ не про­шло­сти са сре­ди­не про­шлог ве­ка: „Мла­да пар­ти­зан­ка (а ри­му­је се и са Вој­во­ђан­ка или Ср­би­јан­ка, све­јед­но) - пу­шку но­си­ла! Хеј нек се чу­је, хеј нек се зна Да је мла­да пар­ти­зан­ка пу­шку но­си­ла...” И, за­ме­ри­ли му на свир­ци! А он, раз­у­ме од­лич­но од­но­се ме­ђу љу­ди­ма... тек, сле­де­ћа по­ја­ва: Го­спо­ дин Ча­нак као и пре са там­бу­ри­цом, али, са­да - сви­ра са­свим по­зна­ту ме­ ло­ди­ју: „Чам­цем пло­вим сам по Ти­си, по­ред ме­не ви­ше ни­си...” Да ли му се и сад за­ме­ра?! Чо­век зна и да сви­ра, па - сви­ра. Не тра­жи да му дру­ги сви­ра­ју! С.А. •  Не­ке гре­шке мо­же­мо и да ис­ пра­ви­мо, али ка­ко да ис­пра­ви­мо на­мер­не про­пу­сте?

•  Чу­до не­ви­ђе­но: Ср­би­ја се по­ро­ди­ла, а при­но­ва је му­шко-жен­ског ро­да, али има ка­пи­цу!

•  Опе­ри­са­ли га на вре­ме, али на по­гре­шном ме­сту, и са­да је по­ гре­шна лич­ност.

•  Ми се де­ли­мо на па­зар­це и ти­ја­бар­ це, а по­ли­ти­ча­ри нас де­ле на про­сте чи­ни­оц­ е.

•  Ни­је знао ка­ко да се по­ста­ви, па су га на­са­ди­ли ка­ко њи­ма од­ го­ва­ра.

•  Ими­ти­ра­мо све и сва­ко­га, али са­ми се­бе не раз­у­ме­мо и не схва­та­мо.

•  Зна­ли смо да се сме­је­мо и би­ ли здра­ви, са­да не уме­мо ни да се сме­шка­мо. •  Кад вам бу­де бо­ље, ја­ви­те ми да ча­стим, за­слу­жи­ли сте.

•  Знам ка­кав укус има мо­ја ту­га. Ва­ шу још ни­сам про­бао. •  Ма­ти­чар осу­ђу­је на до­жи­вот­ну увек дво­ји­цу, ако при­зна­ју и ка­жу да.

При­пре­мио: Но­ви­ца Љ. Ан­тић

Број 148, 3. мај 2012. ЕЛЕК­ТРО­ДИ­СТРИ­БУ­ЦИ­ЈА ПИ­РОТ

ОБА­В Е­Ш ТЕ­Њ А Елек­тро­ди­стри­бу­ци­ја Пи­рот за­хва­љу­је се на ре­дов­ном из­ми­ри­ва­њу уго­вор­них оба­ве­за. Мо­ли­мо куп­це са ду­гом да из­ми­ре сво­ју оба­ве­зу по ОПО­МЕ­НИ ко­ју су при­ми­ ли. Куп­ци­ма са ве­ћим из­но­сом ду­га ЕПС јед­ном го­ди­шње ну­ди мо­гућ­ност из­ми­ре­ња ду­га пу­тем ван­суд­ског по­рав­на­ња чак и до 9 ме­сеч­них ра­та. Та­ко­ђе, ЕД Пи­рот по­зи­ва куп­це вла­сни­ке ви­кен­ди­ца да ће вр­ши­ти об­у­ста­ву ис­по­ ру­ке елек­трич­не енер­ги­је куп­ци­ма ко­ји до да­ту­ма до­спе­ћа не­ма­ју ДО­СТА­ВЉЕ­НА СТА­ ЊА као и ду­го­ва­ње у ви­кенд на­се­љи­ма. ЕД Пи­рот не­ће сно­си­ти ште­ту због об­у­ста­ве. А у пе­ри­о­ду од 01-12. у ме­се­цу ЕД Пи­рот вр­ши­ће ОЧИ­ТА­ВА­ЊЕ за утро­ше­ну елек­ трич­ну енер­ги­ју у свим ка­те­го­ри­ја­ма по­тро­шње у гра­ду и се­ли­ма. Мо­ли­мо куп­це да омо­гу­ће до­ступ­ност до бро­ји­ла на­шим чи­та­чи­ма ка­ко би сма­њи­ли мо­гу­ће при­мед­бе или У ЗА­КОН­СКОМ РО­КУ са­ми до­ста­ве ста­ња. Отво­рен је по­се­бан те­ле­фон­ски број 010313-816 за при­јем ста­ња и при­мед­би ко­је се од­но­се на све по­дат­ке у об­ра­чу­ну.

РЕГИСТРОВАЊЕ КОРИСНИКА ИНТЕРНЕТ ПРЕЗЕНТАЦИЈЕ ПД ЈУГОИСТОК oд 28.3.2012 год. активирана НОВА ИНТЕРНЕТ ПРЕЗЕНТАЦИЈА ПД Југоисток на веб адреси: www.jugoistok.com i www.jugoistok.rs I УСЛОВИ ЗА РЕГИСТРОВАЊЕ КОРИСНИКА 1. ПОДНЕТИ ЗАХТЕВ за регистрацију 2. Подносилац је РЕГИСТРОВАН КАО КУПАЦ ел.енергије, 3. Подносилац је закључио УГОВОР О ПРОДАЈИ ел.енергије. Корисник се не може регистровати за мерна места заједничке потрошње. Обрасци су доступни на шалтеру електродистрибуције и на интернет презентацији ПД Југоисток. Ваша Електродистрибуција

МАЛИ ОГЛАСИ Про­да­јем камп при­ко­ли­цу ADRI­JA 410, ре­ги­стро­вана, по­вољ­но. Тел: 062/449 238. На про­да­ју њи­ва по­вр­ши­не 21 ар, по­ред ас­фалт­ног пу­та Пи­рот - Кру­пац, уда­ље­ на 2 км од Пи­ро­та. Тел. 327 297 и 063 765 4403. Про­да­јем раз­ра­ђен ТЕ­ПИХ СЕ­Р­ВИС, ма­ши­не, вра­ти­ла, ком­би во­зи­ло и оста­лу опре­му. До­бра при­ли­ка за оне ко­ји­ма је по­тре­бан си­гу­ран по­сао. Тел. 322 442 и 063 328 468. Про­да­јем ку­ћу у Бе­ог­ ра­ду, Срем­чи­ца, 240 м2, 3 стам­бе­не је­ди­ни­це, опре­ мље­на, одр­жа­ва­на, ета­жно гре­ја­ње, гас, га­ра­жа, укњи­же­на, це­на 100.000 евра. Тел: 061-27 29260

Про­да­јем при­ко­ли­цу од 500 кг, уни­вер­зал­ на, по по­вољ­ној це­ни. Тел. 064 2839204.

Вр­шим услу­ге чу­ва­ње и не­ге ста­рих осо­ба. Тел. 065 586 92 63. Продајем приземну кућу са помоћном зградом у ул. С.Владара бр.223. Површина зграда 100 м2 и плац 120м2. Тел. 069 19 44 606. Про­да­јем ше­та­ли­цу ро­зе бо­је, по­лов­на, ма­ло ко­ри­шће­на. Тел. 062/80 26 368. Про­да­јем ауто се­ди­ште за бе­бу по­лов­но. Тел. 062/80 26 368. Про­да­јем ро­зе деч­ја ко­ли­ца, по­вољ­но, три по­ло­жа­ја. Тел.062/80 26 368. Из­да­јем јед­но­со­бан не­на­ме­штен стан пре­ко пу­та СУП-а. Тел. 064 4639706.


ЧИТУЉЕ

Број 148, 3. мај 2012.

19

У пе­так, 04.05.2012, у 11 са­ти, на Но­вом па­зар­ском гро­бљу да­ва­ће­мо че­тр­ де­се­то­днев­ни по­мен на­шем дра­гом

Дра­ги си­не, бра­те, стри­че

Ми­ро­славу Ва­сићу - Ми­кију

Ми­ро­слав Ва­сић - Ми­ки

По­зи­вам ро­ђа­ке и при­ја­те­ље да то­га да­на ње­гов гроб оки­ти­мо цве­ћем и се­ти­мо се ње­го­ве до­бро­те, љу­ба­ви и па­жње ко­ји­ма нас је не­се­бич­но да­ ри­вао. Тво­ја Сне­жа­на

С љу­ба­вљу те чу­ва­мо, са по­но­сом по­ми­ње­мо а са ту­гом жи­ви­мо без те­бе.

Драги тата

Ожа­ло­шће­ни: Мај­ка За­гор­ка, брат Бо­ро, Ве­ра, Бо­јан и Бо­ја­на

Драги наш

Ми­кице Ми­ки

У мом ср­цу је са­мо бол, ту­га и не­ве­ри­ца... Твој Да­до

Ми­ки

Пе­сми­ца за мог Ми­ки­цу

Оти­шао си у тре­ну, без по­здра­ва и ре­чи. Пра­ зни­на је ве­ли­ка, суд­би­на су­ро­ва, ствар­ност ту­ жна и бол­на. У на­шим ср­ци­ма оста­ћеш веч­но са­чу­ван од за­ бо­ра­ва. Дра­го­слав, Ни­на, Ђор­ђе, Вла­ди­мир, Јор­дан­ка , Ђо­ра и тво­ји при­ја­те­љи из Ба­бу­шни­це

Мој ма­ли Ми­ки­це Сјај­на зве­зда је љу­та Не вра­ћа те с да­ле­ког пу­та А кад ви­дим ави­он, ба­ка ка­же то је он... Твој пи­лот Ву­ки, Ми­лош и Ца­ка


РАДОСНИЦА Тражила се карта више за концерт пиротског плесног клуба

Спектакл „Бајламоса“ у Дому културе Са­ла До­ма кул­ту­ре би­ла је пре­те­сна да у су­бо­ту, 28. апри­ла, при­ми све ко­ји су же­ле­ли да ужи­ва­ју у кон­цер­ту Пле­сног клу­ба „Бај­ла­мос”. Kарте за кон­церт су рас­про­да­те за са­мо два са­та и мно­ги су, на­жа­лост, оста­ли ис­пред вра­та. Пре­ма ре­чи­ма пред­сед­ни­ка клу­ба, Пе­ри­це Це­ни­ћа, ре­ал­но по­сто­ји по­тре­ба да се ор­га­ни­зу­је још је­дан ова­кав кон­церт, али због ра­ ни­је пла­ни­ра­них оба­ве­за то у клу­бу ни­су у ста­њу да из­ве­ду. – Кон­церт смо ор­га­ни­зо­ва­ли у част на­ших ��ла­ но­ва, ко­ји су ту од осни­ва­ња клу­ба, а због да­љег шко­ло­ва­ња нас на­пу­шта­ју. Би­ло је ве­ли­ко за­до­вољ­ ство ви­де­ти да су у пу­бли­ци по­ред ро­ди­те­ља, чла­ но­ва клу­ба и при­ја­те­ља ово­га пу­та би­ли и број­ни су­ гра­ђа­ни ко­ји су до­шли, јер јед­но­с тав­но во­ле и це­не

ПИРОЋАНКА

АНА ТОДОРОВИЋ ЦВЕТНИ КУТАК

оно што ра­ди­мо. Са­да мо­г у да ка­жем да и зва­нич­но има­мо пу­бли­к у и обо­жа­ва­о­це, а за то смо се из­бо­ ри­ли ква­ли­те­том ко­ји смо го­ди­на­ма гра­ди­ли. Пле­ сни клуб „Бај­ла­мос” осно­ван је 2.000. го­ди­не и ових осам чла­но­ва ко­ји нас на­пу­шта­ју су ту са на­ма од са­ мог по­чет­ка. Из­у­зи­ма­ју­ћи де­цу пред­школ­ског уз­ра­ ста, клуб у овом тре­нут­к у бро­ји пре­ко 120 чла­но­ва раз­ли­чи­тог уз­ра­с та и раз­ли­чи­тих ка­те­го­ри­ја. За­јед­ нич­ко за све је да се ба­ве пле­сом и то на нај­ква­ли­ тет­ни­ји мо­г у­ћи на­чин – са по­но­сом ис­ти­че Це­нић и об­ја­шња­ва да у клу­бу не­г у­ју све вр­с те пле­со­ва - од ла­ти­но-аме­рич­ког, шоу ден­са, брејк ден­са, стрит ден­са, до кла­сич­них пле­со­ва. Це­нић се за­хва­љу­је пу­бли­ци ко­ја им је ово­га пу­ та по­ка­за­ла да у гра­ду по­с то­ји ве­ли­ко ин­те­ре­со­ва­ ње за оно што ра­де. Ква­ли­те­т у кон­цер­та до­при­не­ли су и го­с ти – Кул­т ур­но-умет­нич­ко дру­штво „Ду­кат”,

пле­сни клуб „Фор­т у­на”, пле­сни клуб „Степ” из Ни­ша, уче­ни­ци Му­зич­ке шко­ле „Дра­г у­тин Го­с ту­шки”, као и де­ца из објек­та „Ла­не” Пред­школ­ске уста­но­ве „Чи­ ка Јо­ва Змај”. С. Ма­нић

При­пре­ми­ла: Ива­на Ко­стић

Глоксинија – цвет дивљења Уко­ли­ко же­ли­те не­ко­ме да по­кло­ни­те не­ку биљ­ ку, глок­си­ни­ја је иде­ал­на за то, сим­бо­ли­зу­је ди­вље­ње пре­ма тој осо­би. Ви­ше­го­ди­шња је зе­ља­ста биљ­ка ко­ја има око сто­ти­не хи­бри­да са круп­ним цве­то­ви­ма бе­ле, ро­зе, пла­ве, ви­о­лет бо­је или је то ком­би­на­ци­ја ових бо­ја. Ви­си­на ове биљ­ке је до 30 цен­ти­ме­та­ра. Ли­сто­ви су ве­ли­ки, соч­ни, ла­ко се ло­ме и не сме­ју да се ква­се, ни­ти пр­ска­ју јер до­ла­зи до по­ја­ве там­них мр­ља. Цве­ то­ви под­се­ћа­ју на звон­чи­ће и на јед­ној биљ­ци се мо­гу по­ја­ви­ти од јед­ног до че­ти­ри цве­та. Цве­та­ју од апри­ла до ав­гу­ста, та­да се за­ли­ва­ју на сва­ка три да­на и нај­бо­ ље је по­то­пи­ти сак­си­ју у не­ку по­су­ду са во­дом (нај­бо­ ље је да то бу­де од­сто­ја­ла во­да соб­не тем­пе­ра­ту­ре), а од сеп­тем­бра треба сма­њи­ти за­ли­ва­ње док се ли­сто­ви не осу­ше. Ка­да по­чи­ње пе­ри­од ми­ро­ва­ња и биљ­ка се не за­ли­ва. Ни­је по­треб­но ва­ди­ти је та­да из зе­мље, али

је треба у то­ку зи­ме чу­ва­ти у про­хлад­ној и там­ној про­ сто­ри­ји, на температури од 6 до 15 сте­пе­ни. На сва­ ке две не­де­ље по­жељ­на је теч­на при­хра­на за цве­та­ју­ ће биљ­ке или за ге­ра­ни­ју­ме. Ни­је пре­те­ра­но зах­тев­на соб­на биљ­ка за га­је­ње, по­треб­на је соб­на тем­пе­ра­ту­ ра од 15 до 22 сте­пе­на, зах­те­ва пу­но све­тло­сти, али не под­но­си сун­це (до­ла­зи до по­ја­ве жу­тих ли­сто­ва, за­ о­ста­је у ра­сту и по­ста­је по­год­на за на­па­да­ње ли­сних ва­ши), про­ма­ју и пре­те­ра­ну вла­жност. Раз­мно­жа­ва се го­мо­љи­ма, се­ме­ном или ли­сном ре­зни­цом (као и код африч­ке љу­би­чи­це). Биљ­ка из го­мо­ља цве­та на­кон 4 ме­се­ца од сад­ње, а из се­ме­на на­кон 6 ме­се­ци, али та­ ко до­би­је­не биљ­ке (из се­ме­на) из­гле­да­ју ком­пакт­ни­ је и жбу­на­сти­је. Го­мољ се са­ди та­ко да са­мо до­ди­ру­је по­вр­ши­ну зе­мље и та­ко се спре­ча­ва тру­ље­ње мла­дих из­да­на­ка. Сва­ког апри­ла по­жељ­но је пре­са­ђи­ва­ње у

но­ву ху­му­сну зе­мљу, ка­да до­ла­зи до под­сти­ца­ња по­ чет­ка ве­ге­та­ци­је, и та­да по­чи­ње и за­ли­ва­ње во­дом. Биљ­ка по­сле три го­ди­не по­чи­ње ма­ње да цве­та и сит­ ни­ји су ли­сто­ви, за­то је тре­ба под­мла­ди­ти. Нај­че­шћи про­блем код ове биљ­ке је то пре­те­ра­но за­ли­ва­ње и по­ја­ва тру­ле­жи ка­да до­ла­зи до пот­пу­ног уги­ну­ћа. У сле­де­ћем бро­ју: Ло­квањ


Pirotske novine 148