Page 1

ПИРОТСКЕ ИНФОРМАТИВНЕ НОВИНЕ / БРОЈ 133 / ИЗЛАЗE ЈЕДНОМ НЕДЕЉНО

ГОДИНА IV / ПЕТАК 20. ЈАНУАР 2012. / ЦЕНА: 40 ДИНАРА

Пиротска

20% popusta za sela

010/321-568

ПИРОТСКИ ПОНОС

УРОШ И ТИХА

пеглана кобасица

Споменик Страна 3 успешним инвестицијама

Стране 10-11

До брже правде споразумом

ТН АН М АР АЛ

Све више младих коцкара у Пироту

О

Страна 5

Страна 7

Коначно стипендије и за најбоље студенте Страна 3 Знакови на мети вандала Страна 8


С ТАВ

2

Хуманитарна акција Председници уједињених Месних заједница Тијабара, Бериловска капија и Ђерам организовали су хуманитарну акцију помоћи породици Митић из насеља Ђерам, која живи у изузетно тешкој материјалној ситуацији. Млади председници уједињених Месних заједница - Марко Унгурјановић, Александар Видановић и Анкица Обрадовић, даривали су овој породици помоћ у виду брашна, зејтина, хлеба, рибе и сокова, у складу са могућностима. – Помоћ јесте мала, али се надамо да ћемо моћи још нечим да помогнемо овој породици, као и другим у сличној ситуацији које се налазе на територији наших месних заједница. Желим да позовем све добронамерне грађане Пиро­ та да у складу са својим могућностима помог­ ну овој нашој акцији – каже Александар Вида­ новић. Б.Н

...ДОЛЕ

Обећања Млађана Динкића На предизборној конвенцији у априлу 2008. године, тадашњи министар економије и регио­ налног развоја, Млађан Динкић, „гарантовао” је Пироћанцима „да ће у наредне четири године би­ ти урађен аутопут од Ниша до Димитровграда”, уколико они свој глас повере одборничкој листи „Коалиција за Пирот – Г17 плус”. Међутим, и поред тога што је његова странка Г17 плус након тих избора дошла на власт и у Пироту и на републич­ ком нивоу, ово Динкићево обећање евидентно неће бити испуњено. То, међутим, није спречило председника Уједињених региона Србије да при­ ликом последње посете Пироту, у уторак 17. јану­ ара, потпуно заборавивши на своје неиспуњено обећање, поново говори о аутопуту од Ниша до Димитровграда казавши да је „добро је што се тај пут коначно гради јачим интензитетом”. Такође, на истој предизборној конвенцији 2008. године, Динкић, је Пироћанцима обећао и да ће уколико добије њихове гласове, у Пирот довести „најма­ ње једног озбиљног инвеститора из света” и ка­ зао да верује „ да ће то бити италијанска фабри­ ка обуће „Геокс” која ће у старту запослити 1.000 радника”. Иако ни ово обећање није испунио, то није спречило амнестираног председника Уједи­ њених региона Србије да протекле недеље пред нове изборе поново у Пироту говори о новим ин­ вестицијама и обећава нова радна места. Б.Н.

ОТВОРЕНО

Изборна година Пише: Снежана Манић Нова година нам је почела упо­ зорењима да нам иду још тежи да­ ни, да ће бити још отпуштања рад­ ника, чланство у ЕУ је под знаком питања, косовски проблем ће и ове године бити приоритет, они ко­ ји имају срећу да примају плату или пензију не могу да очекују повиши­ цу, студенте очекује нови, ригоро­ знији Закон о образовању... У први мах ми се учинила добра вест да је председник Тадић ову годину про­ гласио „Годином беба” и пожелео да нас има више. Помислих да је власт уозбиљио податак са последњег пописа који кажу да смо се за по­ следњих девет година „смањили” за 377.000 или сликовитије речено, са мапе Србије нестала су два гра­ да величине Ниша и Чачка. Како у

републичком тако и у локалним бу­ џетима издвојена су већа средства за социјална давања и за додатна права из области друштвене бриге о деци. Поједини политичари су по­ чели гласно да размишљају како би требало умањити, па чак и укинути порез на промет на дечје потреп­ штине. Најављују се и неке мере за заштиту трудница и будућих мај­ ки од бахатих послодаваца. Е, онда сам се сетила да је ово изборна го­ дина и да је ово само борба за гла­ сове бирача. Не желим да плашим младе људе који су тек оформили породицу нити оне који то намера­ вају, али памћење ми досеже дале­ ко у прошлост па сам се наслуша­ ла оваквих обећања која су била за једнократну употребу. Да није било тако, вероватно би и резултати по­ следњег пописа становништва били другачији. Тако се сећам обећања власти крајем осамдесетих година да би свако дете требало да прима дечји додатак без обзира на мате­ ријално стање породице, уведен је па укинут дечји додатак за свако треће дете у породици, говорило се о томе како би мајке које рађају тре­ ће дете требало да имају повласти­ це приликом остваривања права на пензију, много пута је обећавано да ће бити укинут порез на промет за сву робу намењену деци, прети­ ло се високим новчаним казнама

оним послодавцима који не приме трудницу у радни однос или раски­ ну радни однос када крене на поро­ диљско боловање... Уведени су родитељски додаци у виду једнократних новчаних по­ моћи и као резултат те мере има­ ли смо ситуацију да је до повећања наталитета дошло само у социјал­ но угроженим породицама. Та­ ко смо дошли у ситуацију да соци­ јалци рађају социјалне случајеве, а они други, који су умели да раз­ мисле да деца нису „једнократни“ проблем и да су за бригу о њима потребне коренитије и дугорочне промене у друштву, одустали су од рађања. У најбољем случају, млади брачни парови роде једно дете што није довољно ни за просту репро­ дукцију. Све док права из области друштвене бриге о деци буду соци­ јална, а не подстицајна категорија неће нас бити више. Ипак, требало би поздравити најављене нове ме­ ре за подстицање рађања и добро је што су се политичари, макар и у изборној кампањи, окренули мла­ дима и наталитету. Ваљда им је по­ стало јасно да ако бебе и деца не могу да гласају, то ће у њихово име урадити родитељи или они који то тек намеравају да постану. Упозо­ рила бих ипак младе брачне паро­ ве „у се и у своје кљусе”. Избори ће проћи, а брига о деци остаје.

КО М БЕЗ ЕН ТА РА

ГОРЕ...

Број 133, 20. јануар 2012.

Фото: Милош Видановић

Пиротске новине ТЦ „Гушевица” II спрат, локал бр. 8 Пирот • Оснивач и издавач: ИД „Кућа књиге” д.о.о. Ђерам 32 Пирот • Директор: Димитрије Видановић • Главни и одговорни уредник: Богољуб Најдановић • Редакција: Снежана Манић, Милош Видановић, Надежда Стојановић, Мирослав Лазић • Секретар редакције: Слађана Толић • Штампа: ГИД „Пи прес” Ђерам 32 Пирот • Рукописи се не враћају • Излази једном недељно • Телефони 010/312-510, 010/ 312-511 • Регистарски број јавног гласила NV 000110 • ISSN 1820-7499 • COBISS. SR-ID 147284748 www.pirotskenovine.rs pirotskenovine@gmail.com


Број 133, 20. јануар 2012.

У ЖИЖИ

3

И поред обећања директора Топлане Радована Николића инвестиција од 104.000 евра још не налази своју намену

Зашто котао труне на улици?! Ако никога не интересује што 104.000 евра пропада на улици, онда није скупо да од котла направите споменик предузетништву, каже председник Одбора Агенције за борбу против корупције, Зоран Стоиљковић И поред последњег обећања дирек­ тора ЈП „Градска топлана”, Радована Николића, које је дао у децембру прошле године, да ће фамозни котао са горио­ ником вредан 104.000 евра до краја прошле 2011. године коначно постати део постојећег система грејања уградњом у котларницу „Централа”, то се још увек није десило. Котао са гориоником фабри­ ке „Viessmann” који је у Пирот стигао још 16. септембра 2008. године, а уговор су потписали Република Србија, Министарство финансија, Министарство рударства и енергетике, ЈКП „Градска топлана” и оп­ штина Пирот, и даље пропада на отворе­ ном, поред саме котларнице „Централа”. Котао је 2008. године требало да постане замена дотрајалом котлу у котларници „Чешаљ”. Међутим, планове директора Радована Николића осујетили су станари солитера у чијем се подруму налази котларница бринући се за безбедност и стабилност конструкције зграде у ко­ јој живе. У децембру исте године котао је пресељен из Пазара у Тијабару, у дво­ риште код котларнице „Централа”. У ок­ тобру 2009. године Николић је дао ново обећање, да ће котао следеће, 2010. го­ дине бити уграђен у ову котларницу, али

се то није догодило. Последње, у низу обећања да ће котао бити уграђен у ко­ тларницу „Централа“ до краја прошле године, директор ЈП „Градска топлана” Радован Николић дао је почетком децембра прошле године. Да се епилог ове приче чак ни не назире, говори и податак да су у Министарству за инфраструктуру, енергетику и рударство упознати са овим пробле­ мом, као и са текстовима на ову тему који су објављени у Пиротским новина­ ма, али су нам, у незваничном телефон­ ском разговору рекли да у Министарству не виде проблем и да на ову тему ипак треба да разговарамо са дирек­ тором ЈКП „Градска топлана”. Међутим, од директора Радована Николића ни до закључења овог броја нисмо успели да добијемо коментар, јер је често на „са­ станцима”, а на наше позиве на мобил­ ни телефон се није јављао. Професор на Факултету политичких наука у Београду и председник Одбора Агенције за борбу против корупције, Зо­ ран Стојиљковић, каже за наш лист да би од ове несрећне инвестиције треба­ ло направити споменик успешним ин­ вестицијама.

– Пошто 104.000 евра вредна инвестиција стоји тако на улици и ничему не служи од ње би у том случају боље било да се направи један споменик предузет­ ништву или споменик успешним инве­ стицијама па ће ваљда неко реаговати. Потпуно је фасцинантно то што ниједна одборничка група у Пироту не реагује на овакав проблем и не поставља пита­ ње за разрешење овог проблема. Како је могуће да то никога не дотиче? То је са­ свим невероватно. Разумем да је питање овог котла неугодно партијама које су на власти у Пироту, али је и питање шта ра­ де опозиционе партије и због чега оне не користе овакву прилику? Такође, потпуно је невероватно да је Министарство енергетике упознато са овом проблемом, али да никако не реагује. Ако већ никога не интересује што 104.000 евра пропада

на улици, онда стварно није скупо да од котла направите споменик предузетни­ штву – истиче Стојиљковић. Он додаје да то што се нико не бави овим проблемом очигледно питање неодговорности надлежних у Општини Пирот. – Одговорност значи одговарати некоме на нешто. Ако сте их ви пита­ ли шта се дешава са овим котлом он­ да надлежни треба да дају неки суви­ сли договор. Пирот није мали град. То је пристојан град који има неку интели­ генцију, има неке новине, има неке ме­ дије, неке организације цивилног дру­ штва, има неку опозицију. Неко мора да се запита шта се дешава са овако вели­ ком инвестицијом и због чега она труне на улици – наводи Стојиљковић. М. Видановић

Након критике Пиротских новина Општина Пирот допунила услове конкурса

Коначно стипендије и за најбоље студенте Након готово два месеца надлежни у Општини Пирот дошли су до закључка да „велики број студената оствару­ је право на републичку стипендију” па су допуном Конкурса за стипендирању студената за школску 2011/2012. годину омогућили и њима да конкуришу за средства из општинског буџета. Иначе, Пиротске новине су још почетком де­ цембра прошле године у тексту под на­ словом „Нема новца за најбоље” кри­ тиковале одлуку локалне власти која је тадашњим условима Конкурса сту­ дентима који остварују право на репу­ бличку стипендију, односно најбољим студентима из Пирота, онемогућила да конкуришу за средства из општинског буџета. Тада се редакцији јавило више незадовољних студената, а своје ми­ шљење јавно су изнели Марија Ђорђе-

вић, студент пете године Медицинског факултета у Нишу, која проглашeна за најбољег студента 2, 3. и 4. године студија, са просечном оценом 9,97 и Милан Џунић, такође студент медицине у Нишу, са просечном оценом 9,89, који по тадашњим условима Конкурса нису могли да учествују на конкурсу. Уз на­ помену да су јако разочарани оваквом одлуком општине Пирот будући да ве­ лика већина општина у Србији доде­ љује локалне стипендије и студентима који остварују право на средства из ре­ публичког буџета, ово двоје изврсних студената тада нам је рекло да се због овакве одлуке пиротске локалне власти највероватније неће враћати у свој род­ ни град након завршетка школовања. С друге стране, члан Општинског већа ресорно задужен за ванпривреду, Бобан

Николић, образлажујући ову одлуку казао је у децембру прошле године да локална самоуправа није желела да дуплира сти­ пендије. Ипак, да ли због притиска јавности или због избора који се приближавају оп­ штина Пирот променила је своју одлуку и допуном конкурса омогућила студентима „који остварују право на републичку сти­ пендију, а нису се јавили на расписани Кон­ курс од 10. новембра 2011. да доставе своје пријаве Општинској управи Општине Пирот ради остваривања права на новчану помоћ

из Буџета локалне самоуправе у износу од 70 одсто од износа општинксе стипендије”. Учесници Конкурса су уз пријаву ду­ жни да поднесу уверење о уписаном зимском семестру одговарајуће годи­ не студија, уверење о просечној оце­ ни током студирања , уверење да то­ ком студирања нису обнављали годину, уверење о пребивалишту и фотокопију индекса. Рок за пријављивање на конкурс је 24. јануар 2012. године. Б. Најдановић


4

МАРКЕТИНГ

Број 133, 20. јануар 2012.


Број 133, 20. јануар 2012.

АКТУЕЛНО

За две године Основно тужилаштво у Пироту склопило 217 нагодби

Споразумом до брже правде Правосуђе у пиротском округу уште­ дело је значајан новац и време откада је почетком 2010. године почело да приме­ њује начело опортунитета према коме тужилаштво може да одустане од гоње­ ња, а оптужени мора да испуни одређе­ ну обавезу предвиђену законом. Начело опортунитета примењује се за кривична дела за која је предвиђена новчана ка­ зна и казна затвора до три године, одно­ сно за кривична дела за која је запрећена новчана или казна затвора до пет годи­ на, али само по одобрењу судског већа. Ово начело се може применити уколико осумњичени пристане на споразум, односно, на пример, оно што је најзани­ мљивије ­ уплати новчани износ некој хуманитарној организацији. Поред ове мере до споразума може доћи и уколи­ ко осумњичени пристане да отклони штетну последицу насталу извршењем кривичног дела или накнади причиње­ ну штету, подвргне се о одвикавању од алкохола или опојних дрога, испуни до­ спеле обавезе издржавања и тд. Најпо­ знатији пример примене опортунитета у Србији је у случају познатог музичара Го­ рана Бреговића, оптуженог за бесправ­ ну градњу на Вождовцу јер је уместо да је кривично гоњен, имао обавезу да у ро­ ку од шест месеци од пријема решења, градском Секретаријату за здравство уплати два и по милиона динара. Како нам је речено у Вишем јавном тужилаштву у Пироту они нису били у могућности да примене институт од­ лагања кривичног гоњења због тежине кривичних дела, али је с друге стране пиротско Основно јавно тужилаштво за две године начело опортунитета при­ менило према 271 особи, што је и ло­ гично будући да су у надлежности овог тужилаштва лакша кривична дела. У

току 2010. године ово тужилаштво по­ кушало је да начело опортунитета при­ мени према 314 осумњичених, а у 100 случајева је донето решење о одбача­ ју кривичне пријаве, док је према оста­ лима настављено кривично гоњење. У протеклој години покушано је да се примени опортунитет према 326 особа, а 117 пута тужилац је одустао од даљег гоњења. Према речима Основног јавног тужиоца, Милице Петковић, нај­ чешћа примена начела опортунитета је код крађа, шумских крађа, угрожа­ вања јавног саобраћаја, насиља у поро­ дици и крађе струје. – Разлог што у великом броју предмета није дошло до примене на­ чела опортунитета је тај што осумњи­ чени не признаје извршење кривич­ ног дела, оштећени није сагласан са уплатом износа у корист хуманитарне организације или има нереалне захте­ ве у погледу накнаде причињене ште­ те. А начело опортунитета након опту­ жења, примењено је у 30 кривичних предмета и то због кривичних дела: угрожавање јавног саобраћаја, тешко дело против безбедности јавног сао­ браћаја, уништење и оштећење туђе ствари, неовлашћено коришћење ту­

ђег возила, дела шумске крађе, фал­ сификовање, пореске утаје, преваре, насиље у породици – каже за Пирот­ ске новине, Милица Петковић. Она додаје да је применом начела опортунитета, у току 2011. године у корист хуманитарних организација уплаћен износ од 1.975.000,00 динара и накнада штете оштећенима у износу од 2.573.309,00 динара, односно укупно 4.548.309,00 динара. – У току 2010. и 2011. године закљу­ чени су протоколи о сарадњи са хума­ нитарним организацијама: Црвеним крстом у Пироту, Димитровграду и Ба­ бушници, Друштвом за МНРЛ у Пироту и у Белој Паланци, Удружењем „Хен­ дикеп” у Димитровграду, УГ „Лужничке рукотворине” у селу Горчинци. Протоко­ ли о сарадњи су закључени и са Удруже­ њем „Зелена Земља” у Бабушници, Међуопштнском организацијом глувих и наглувих у Пироту и Међуопштинском организацијом слепих и слабовидих у Пироту, с тим што ове организације средства користе наменски за решава­ ње програмских активности и о томе ре­ довно достављају извештај тужилаштву – каже наша саговорница. Б. Најдановић

Новчана помоћ за треће дете Одборници СО Пирот на последњем заседању крајем прошле годи­ не усвојили су свеобухватну Одлуку о додатним правима у области дру­ штвене бриге о деци. Поред три но­ ва права овом одлуком обухваћена су и права која су раније установље­ на у нешто измењеном облику. Нова права су новчана помоћ за треће де­ те у породици, новчана помоћ само­ храним родитељима и новчана помоћ за лечење деце узраста до 18 година. Помоћ за треће дете се односи на сву децу која су трећерођена старости до

18 година Породице које имају услов за коришћење ове помоћи морају поднети захтев Служби за друштве­ ну бригу о деци. Износ помоћи је 3.000 динара месечно и то по основу захте­ ва поднетих од 1. јануара 2012. године. Новчану помоћ за самохране родите­ ље могу да остваре сви родитељи који самостално врше то право, имају ста­ тус незапослених лица и немају ника­ кве друге приходе. И за ову врсту по­ моћи захтеви се подносе почев од 1. јануара ове године, а износ надокна­ де је 2.500 динара месечно по детету

до навршених 18 година живота. Овде постоји још један услов, да је дете на редовном школовању. Помоћ за лечење деце старости до 18 година и до сада је исплаћивана у виду једнократних помоћи. Сада је са­ мо ово право уобличено у једну одлу­ ку. На ову врсту помоћи имају право родитељи чија деца су на лечењу уко­ лико поднесу захтев најкасније 30 да­ на од издавања одговарајуће меди­ цинске документације на основу које ће се одредити висина надокнаде. С. Манић

5

Пулс Зашто у последње време високи државни и страначки функционери посећују Пирот? Горана Цветанов, незапослена – Не бих знала. Можда због предстојеће предизборне кампање. Мислим да не би дошли другом приликом. Можда на овај начин сматрају да ће остати на власти још један мандат. У ствари, мислим да долазе како би извукли корист из тога. Драгослав Манић, инжењер – Траже да гласамо за њих. Сматрам да је то чиста кампања и ни­ шта више. Верујем да свако од њих има до­ бре намере, али је пи­ тање ко је колико способан да их спроведе у дело. Међутим, сви они припадају једној администрацији која треба да се склони, да дођу неки други људи. Габријела Манчић, ћилимарка – Фото: Вероватно због Владан Ристић неког напретка, који се дешава у граду. Мислим да су примети­ ли да је Пирот средина која се развија, или пак мисле да је толико неразвијена, да су ре­ шили да ураде нешто поводом тога. Зоран Ценић, прецизни механичар – Мислим да долазе у Пирот да би придо­ били гласачко тело, да лажу народ. Мислим да долазе само због пред­ стојеће предизборне кампање, како би грађанима Пирота себе представили у што бољем светлу. Саша Миљковић, студент – Највероватније због предизборне кам­ пање, зато што ДС има јаку базу гласача у Пи­ роту и хоће да је задр­ жи и прошири. Сваки глас им је битан, поготово сада кад нема ко да излази на изборе. Све мање људи жели да гласа. Желе да покажу да брину за народ. Политичари брину само сами о се­ би и то је то.

Текст и фото: М. Лазић


АКТУЕЛНО

6

Број 133, 20. јануар 2012.

Високи функционер Демократске странке Божидар Ђелић посетио Пирот

Тигру кредит од 6,7 милиона евра

Приликом посете Пироту у понеде­ љак 16. јануара, доскорашњи потпред­ седник Владе Републике Србије и високи функционер Демократске странке Божидар Ђелић најавио је да ће корпорација Тигар добити кредит у износу од 6,7 милиона евра од Европске инвести­ ционе банке. – Из прве транше Апекс 4 кредита Европске инвестиционе банке преко Српске банке, до краја овог месеца ће Ти­ гру бити додељено 2,7 милиона евра на осам година са каматом од 5,5 одсто. То ће омогућити да ове године веома ам­ бициозан план у повећању од 80 одсто активност Тигра, пре свега када је у пи­ тању извоз, постане реалност. Такође, Тигар ће добити и додатних 4 милиона евра, најкасније до краја првог кварта­ ла ове године, из истог извора Европске инвестиционе банке из друге транше тог аранжмана Апекс 4 – навео је Ђелић. Ђелић је у Пиротском управном округу одржао састанак са најзначај­ нијим привредним субјектима окру­ га. Светска економска криза и стање у Еврозони, затим, утицај економске кри­ зе на пословање у Србији и пројекција

Стаменовић и Ђелић

економских кретања у 2012. години, као и оснивање развојне банке и могућно­ сти финансирања привреде, биле су са­ мо неке од тема овог састанка. Према његовим речима сада је нај­ битније да Србија очува капацитете и суочи се са новим таласом економске кризе, па је у том смислу казао да др­ жава мора да помогне индустрију меса „Сим­импекс” из Беле Паланке. – У Белој Паланци послује индустри­ ја меса и представља 80 одсто извоза бејби бифа Србије у Европску унију. Ми о томе говоримо стално, али данас једна

оваква фирма нема скоро никакву фор­ му подршке државе. То није у реду и то мора да се мења. Такође, и Првом мају треба да помогнемо у инвестиционом пројекту како би повећали квалитет то­ га што могу да ураде. Велики инострани инвеститор Мишлен размишља о повећању капацитета. Због тога је јако бит­ но да у Пирот доведемо природни гас. Уз довршетак Коридора 10 верујем да у Пироту постоје велике могућности за развој – истакао је Ђелић. Након пријема у Округу и састанка са привредницима, Ђелић је посетио и За-

Без прецизног одговора За само неколико месеци Пирот је, пре Божидара Ђелића, посетило неколико најистакнутијих функционера Де­ мократске странке: Борис Тадић, Драган Ђилас и Оливер Дулић. На питање новинара да ли је на помолу политич­ ка сарадња између ОО ДС и Уједињених региона Србије у Пироту, односно пред­ седника општине Владана Васића, како се може чути по кулоарима, Ђелић је избегао директан одговор. – Они који су у власти мораће грађанима да предоче биланс онога што су урадили. Сигурно је да ће они који су имали бољу реализацију идеја бити убедљивији грађанима. Што се мене тиче, за Пироћанце је одређени напре­ дак реалан. Није место у оваквим окол­ ностима да се бавимо политиканством или таквим празним причама. Треба да видимо ко какве идеје има и на томе треба радити. Треба да подржимо до­ бру енергију и добре пројекте свуда где они постоје – оценио је Ђелић. натску задругу за израду ћилима и суве­ нира „Дамско срце”, а након тога обишао је и „Обућу Павле” у Белој Паланци. М. Видановић

Млађан Динкић и Верица Калановић посетили Пирот У Свечаној сали Општине Пирот, у уторак 17. јануара, потписана су прва три уговора о куповини земљишта у ин­ дустријској зони Пирот, која је напокон након 9 година опремљена. Простор у индустријској зони за изградњу нових погона купили су предузећа „Д Компани” из Бабушнице, СЗУТР „Стојановић” и Слободна зона Пирот. Потписивању уговора присуствовали су потпредседница Владе Верица Калановић и председник Уједи­ њених региона Србије Млађан Динкић. Потпредседница Владе Верица Ка­ лановић истакла је да је одлука за ула­ гање 33 милиона динара из Национал­

О Белом Пољу На питање новинара да ли ће Бе­ ло Поље добити вртић, потпредседни­ ца Владе Верица Калановић одговори­ ла је да се од датог обећања, по коме је предшколска установа у овом селу требало да буде изграђена још про­ шле године, није одустало. – Што се вртића тиче од тога нисмо одустали. Рокови јесу пролонгирани, али у 2012. години Бело Поље ће добити нов вртић – обећала је Ка­ лановићева.

ног инвестиционог плана у развој и инфраструктуру индустријске зоне омо­ гућила компанијама да под повољним условима послују, шире се и производе. – И даље ћемо на том послу радити у Пироту. Само подизањем конкурент­ ности производа, повећањем извоза, запошљавањем људи можемо да пре­ вазиђемо кризу и задржимо људе у ис­ точној Србији и Пироту – оценила је Ка­ лановићева. Председник Уједињених региона Србије Млађан Динкић том приликом истакао је значај развоја Индустријске и Слободне зоне у Пироту. – Нажалост у последњих 10 годи­ на Пирот има чак 6.000 становника ма­ ње. Да би људи остајали у Пироту мора да се створе једнаки услови за живот и рад као што су у развијенијим делови­ ма Србије. То се не може без изграђене инфраструктуре и зато је коначна из­ градња тог аутопута од бугарске грани­ це преко Пирота до Ниша један важан предуслов. Добро је што се тај пут ко­ начно гради јачим интензитетом. Очекујем да врло брзо добијемо позитивну одлуку о проширењу производних ка­ пацитета „Тигар тајерса” и да се запосли више стотина људи у наредном перио­

Потписивање уговора у Свечаној сали

ду. Уз то обновило се и интересовање великих европских компанија за „Први мај” и сасвим је сигурно да та компани­ ја може да упетостручи извоз ако ради са добрим стратешким партнером – на­ гласио је Динкић и оценио да „Пирот са­ свим сигурно очекују бољи дани”. И председник општине Владан Ва­ сић том приликом изјавио је да верује да ће 2012. бити изузетно добра година за Пирот. – Очекујемо да објекти на овом земљишту буду врло брзо изграђени и да ће се почети са производњом. У окви­ ру стратегије развоја нашег града пла­ нирали смо да доста тога урадимо када је у питању локални економски развој и

први резултати се већ виде – истакао је Васић и додао да је општина Пирот у са­ радњи са Слободном зоном Пирот увр­ стила парцеле у индустријском парку у елаборат о проширењу Слободне зоне. Приход који је општина Пирот оствари­ ла износи око 27 милиона динара и овај новац биће утрошен на капиталне инве­ стиције у овој 2012. години Након потписивања уговора о купо­ вини земљишта, гости су са председни­ ком општине обишли радове на рекон­ струкцији трга који је требало да буде завршен још октобра прошле године. Такође, Динкић и Калановићева посети­ ли су и ИО „Први мај”. М.Видановић


ТЕМА

Број 133, 20. јануар 2012.

7

Све више младих зависника од коцке у Пироту

Узалуд траже срећу на тикету Безнадежност младих људи и немогућност да се искажу у другим активностима, најчешћи је мотив да се крене са овим пороком, каже др Слађана Штетић Снежана Манић Према истраживањима у Србији чак три и по милиона грађана игра неку врсту игара на срећу. Статистика каже да сва­ ка пета особа која покаже интересовање за неку од игара временом постане пато­ лошки коцкар. То значи да у нашој земљи живи око 700.000 грађана под ризиком патолошког коцкања, каже Дејан Станко­ вић, оснивач фонда „Херц” који се бави превенцијом и лечењем зависности од коцке, а у оквиру кога функционише и СОС центар за помоћ патолошким коцкарима. Према речима стручњака, свака игра у ко­ јој се улаже новац да би се зарадио мно­ го већи новац заправо је коцка. Тако, све врсте наградних игара у које спадају гре­ балице, лото, бинго, попуњавање тике­ та у кладионицама, учествовања у елек­ тронским квизовима слањем СМС порука, просто представљају коцкање.

Потреба за узбуђењем У Пироту нажалост, све више мла­ дих људи своју „срећу” тражи управо у кладионицама, којих има на готово сваком ћошку у граду, а није мали број оних који су постали зависници и на те­ рапији су, истиче др Слађана Штетић, психијатар у пиротској Болници. – Мотиви да крену у коцкање су различити. Најчешће је то безнаде­

жност младих људи и немогућност да се искажу у неким другим активности­ ма. Затим, ту је и потреба за узбуђењи­ ма, дизањем адреналина, недостатак другог начина да се дође до прихода и коначно, ово је вид окупљања и друже­ ња групе људи који имају исти мотив, да без муке дођу до великих пара.У на­ шем граду је много кладионица,оне су тако уређене споља да привлаче пажњу и просто маме човека да уђе и „окуша срећу”. Временом ова навика прелази у зависност и човек дође у ту фазу да не може да прође а да не уђе у кладио­ ницу. Ствара се навика да се свакоднев­ но у исто време попуњава тикет, просто као неки ритуал. То иде дотле да млади људи почињу да износе ствари из ку­ ће и продају их како би дошли до пара за коцку. На терапију за одвикавање од ове болести зависности, нажалост, до­ лази све више младих људи – истиче др Штетић. Она каже да велики новчани добитак није увек мотив ових младих људи да се окрећу коцкању. Код многих је пресудно узбуђење, ишчекивање.

Најчешће се коцкају млади Посетили смо и једну кладионицу у Пироту и запослени у њој, који тамо ради годину и по дана, каже да број оних ко­ ји се кладе на резултат спортских мечева стално расте и да само кроз ту кладиони­

„Греб греб” унуку за пакетић Према подацима Државне лутрије Србије, само у игри на срећу лото из кола у коло учествује између 300.000 и 500.000 грађана. Међутим, када „седмица” достигне износ од око 100 милиона динара, односно милион евра, у игру се укључују и они који не играју редовно, тако да тикете уплаћује око милион грађана. То значи да готово сваки седми становник Србије вече проводи зурећи у ТВ екран, очекују­ ћи да се срећа баш њему осмехне и погоди га „седмица”. Сума коју би евентуално добио била би и више него довољна да реши све егзистенцијалне проблеме и да му још претекне. На крају, улог за једну комбинацију је занемарљив у односу на могући добитак На овај и сличан начин, кажу психолози, размишљају сви они који би без имало муке и рада желели да дођу до каквог­таквог добитка. – Већ дуго немамо седмицу и велике су паре у игри па последњих недеља ло­ то уплаћују и они који то до сада нису чинили. Седмицу нисам никада исплатила, али је у новембру била једна шестица и младићу смо исплатили 1,3 милиона ди­ нара. Било је то велико узбуђење за њега, али и за нас. Код мене најчешће упла­ ћују лото јер је у питању велики новчани добитак. „Греб греб“ лутрију купују кон­ стантно, у пролазу. Дођу људи, купе лутрију,огребу, замене и то је свакодневна појава. Нарочито око празника се куповала ова лутрија. Баке и деке су куповале унуцима за пакетиће, неко је куповао за дочек Нове године да поклони пријате­ љима. Углавном, најчешћи и највернији играчи су пензионери – објашњава Рад­ мила Алексић, радница у филијали Државне лутрије Србије у Пироту.

цу, која није међу прометнијима у граду, дневно прође око стотинак људи. Он истиче да су то најчешће млади Пироћан­ ци, они који јуре срећу и лаку зараду. – Има и оних који су већ постали за­ висни и то су углавном млади људи. У почетку долазе ради забаве, да утраће време и то им буде занимљиво. У том стадијуму то није озбиљно, али дан по дан и они се „навуку“. Неки долазе и по више пута у току дана. Најчешће испла­ ћујем мале добитке а највећи новчани добитак који сам исплатио је износио 80.000 динара – каже радник кладио­ нице који је желео да остане анониман. Интересантно је да што је економска криза дубља и беспарица већа, број кла­ дионица и игара на срећу расте. У Србији је 2001. године било свега 600 регистро­ ваних кладионица док је данас њихов број неупоредиво већи и износи више од 2000. Забрињавајући је и податак да је Србија друга земља у Европи по броју кладионица, а испред нас је само Босна и Херцеговина. Како ничу нове кладионице то се повећава и број кладионичара.

Почео сам кад сам остао без посла... Шездесетогодишњи Пироћанац Зо­ ран Марковић, кога смо затекли у кладионици каже да је клађење за њега у почетку био начин да прекрати досаду док му је данас то постала навика. – Почео сам интензивно да се кла­ дим пре неколико година, када сам остао без посла. У почетку сам се кладио са­ мо викендом, када се игра највећи број утакмица, међутим, у протеклих неколи­ ко месеци почео сам да се кладим свако­ дневно. Најчешће се кладим на фудбал, који највише пратим, али и на кошарку, хокеј, и понекад на тенис, мада ретко, јер су квоте обично мале. Водим евиденцију о томе колико улажем и колико добијам, и ту сам, негде, на нули. Пукнем неколи­

ко тикета, онда добијем нешто ситно, та­ ман да покрије то што сам изгубио, и та­ ко у круг. Највећи мој добитак је од пре неколико година, узео сам 50.000 динара, у то време је то било око 600 евра. Од тада нисам имао неки значајни добитак, неколико пута 10­ак хиљада. Не кла­ дим се да бих се обогатио, на кладионици пролазе добро само они који могу себи да допусте да се кладе на сингл утакми­ це и да улажу велике количине новца. Ја улажем 200­300 динара, и увек сам на нули или у минусу као и већина кладио­ ничара. Више убијам време кладећи се, онда пратим тикете, па ако не прође­ ни­ ком ништа, ако прође частим децу – ка­ же Марковић. Нешто мање говорљив је његов „ко­ лега” Иван Потић. Он је дугогодишњи кладионичар, до сада није имао значај­ нији добитак, али од клађења не одустаје. – Често долазим у кладионицу, не­ када и два до три пута дневно.Улози су ми мали, али се накупи. Нисам разми­ шљао о томе колико сам уложио а шта сам добио али могу да кажем да сва­ ко ко долази у кладионицу је у минусу. Кладим се само на фудбал и осим тога не играм ни једну другу игру на срећу – објашњава Потић. Овом пороку подложни су и мушкарци и жене, деца и старији, сиромашни и богати. Коцкање је одувек био мушки вид забаве, a у последње време овом пороку одају се и жене, мада се мотиви за коцку разликују код мушкараца и жена. Док мушкарци траже углавном узбуђе­ ње и забаву, жене се коцкају већим де­ лом због депресије, усамљености или породичних проблема. Мушкарци с коцком обично почињу у периоду адоле­ сценције, жене нешто касније, али се по­ следице код жена у смислу психолошких проблема јављају раније.На крају, када све саберемо и одузмемо, на добитку су само власници кладионица и казина и Државна лутрија Србије.


8

ДРУШТВО

Несавесни грађани Пирота угрожавају све учеснике у саобраћају

Саобраћајни знакови на мети вандала

Иако је уништавање или оштећивање сао­ браћајних знакова кривично дело за шта је пред­ виђена казна затвором до 3 године, вертикал­ на саобраћајна сигнализација у Пироту и даље је на мети вандала, што је лако уочљиво приликом шетње градом или вожње аутомобила. Несаве­ сни грађани ломе, уништавају и оштећују знако­ ве, исписују графите по њима, и таквим својим понашањем угрожавају све учеснике у саобраћа­ ју, што као крајњу последицу може имати губитак људског живота. Иако у народу влада уврежено мишљење да је за постављање и одржавање саобраћајне сиг­ нализације задужена саобраћајна полиција, на­ челник одељења Саобраћајне полиције Полициј­ ске управе Пирот, Драган Стојановић, каже да је то у ингеренцији локалне самоуправе. – У надлежности са­ обраћајне полиције је да надгледа саобраћајну сиг­ нализацију, да надгле­ да исправност у складу са одређеним режимом сао­ браћаја, а ако се саобраћај­ ни знаци оштете или укло­ не, онда је то у надлежности одељења Полицијске управе у Пироту, или у надлежности Одељења криминалистичке полиције, у зависности од укупне висине штете. Назвао бих починиоце ових дела, са тенденцијом да не звучим грубо, хулиганима ко­ ји не размишљају ни о себи ни о другима. Знакови су постављени у сврху регулисања нормалног про­ тока људи и возила, како би се избегле незгоде и несреће, ради побољшања безбедности свих уче­ сника у саобраћају. Свако ко то ради, не само да на­ рушава безбедност других, већ и своју личну без­ бедност – наглашава Стојановић. Дакле, за постављање хоризонталне и верти­ калне сигнализације у општини Пирот задужена је локална самоуправа, која је те послове почет­ ком прошле године поверила ЈП „Паркинг сер­ вис”. Након преузимања надлежности у овом предузећу је снимљена ситуација на терену по питању стања саобраћајне сигнализације и на­ прављен план како да се ситуација побољша, ка­ же директор Томица Алексић. – Пре преузимања одржавања вертикалне и хоризонталне сигнали­ зације Паркинг сервис је извршио снимање свих знакова, при чему смо на­ правили један катастар саобраћајних знакова и вертикалне сигнализације, са подацима колико их је било потребно заменити. Дошли смо до по­ датака да имамо 182 знака која морамо замени­ ти по основу оштећености или дотрајалости и 62 знака која је потребно заменити због новог Зако­ на о безбедности у саобраћају. Од ове бројке ми

смо успели да променимо приближно 200 сао­ браћајних знакова – каже Алексић. Постављање новог саобраћајног знака, у за­ висности од оштећења, кошта приближно од 4.000 до 10.000 динара. И директор Паркинг сервиса Томица Алексић апелује на грађане да се престане са уништавањем саобраћајних знако­ ва јер се таквим понашањем директно угрожава безбедност свих учесника у саобраћају, и посебно истиче важност саобраћајне сигнализације у бли­ зини школа и вртића. Колико је овај проблем узео маха најбоље говори следећи пример који је на­ вео наш саговорник. – Пре два месеца Паркинг сервис је послао екипу која је у улици Николе Пашића, од Инду­ стријске зоне па све до хотела Пирот средила све искривљене знакове, исправила оне који су били спуштени са стуба и скинула налепнице са њих. Након што је сигнализација доведена у ред, није прошло ни недељу дана, а од педесетак знакова, половина опет била нарушена. Ми немамо у сваком тренутку информацију колико је знакова по­ ломљено, јер би онда сваког дана требало да то контролишемо – истиче Алексић. Оно што веома узнемирава поред чињенице да је уништавање саобраћајних знакова учестала појава јесте пода­ так да у Основном и Вишем суду у Пироту, протекле године није вођен ни један кривични по­ ступак за ово кривично дело. Ради се о томе да је веома тешко затећи починиоца на лицу места, с обзиром на то да се ломљење знакова најчешће дешава у глуво доба ноћи. М. Лазић

НАЛИЧЈЕ Од 11. до 17. јануара на територији Пиротског управног округа догодиле су се: – две саобраћајне незгоде у којима су две особе задобиле лаке телесне повреде – три саобраћајне незгоде са материјалном штетом – један пожар (Подаци Полицијске управе Пирот)

Број 133, 20. јануар 2012.

ПОЛИТИК А ОО СНС тражи оставку Владе На редовној конференцији за новинаре, која је одржана у понедељак 16. јануара председник ОО СНС Горан Манчић коментарисао је посете бившег потпредседника Владе Божида­ ра Ђелића и председника Уједињених региона Србије Млађана Динкића. Он је том приликом истакао да је добро што је Ђелић испунио своје обећање и дао оставку због пораза у европским интеграцијама, али је напоменуо да је то требало да учини и чи­ тава Влада. – Сви у Влади Републике Србије су обећавали статус кандидата за чланство у Европској унији, али обећавати народу нешто што је у овом тренутку потпуно нереално јесте лицемерје које свакако не треба заборавити. Такође, он је посетио и „Тигар” који ће ових дана добити неке кредите. „Тигар” је добра фирма која треба да живи од својих производа и од својих пара. Ови кредити показују да се у овом времену економске кризе и „Тигар” налази у не­ ком свом проблему и да се задужује. Надамо се да ће та средства бити утрошена на проширење производње и упошљавање нове радне снаге – истакао је Манчић. Он се такође осврнуо и на посету председника Уједињених региона Млађана Динкића и потпредседнице у Влади Верице Калановић. – Динкић је познат грађанима по својим пројектима. При­ мер у окружењу је нови хотел на Старој планини који је у првим данима рада остао и без струје и без воде, а гости су остали раз­ очарани. Гондола која је направљена од хотела до скијалишта не ради када дува ветар. Са толиким новцем који је потрошен на овакву инвестицију могло је да се отвори пуно нових радних места или да се покрене нека производња – навео је Манчић. М.В.

ОО ДС: Имамо подршку врха странке Божидар Ђелић, високи функционер Демократске странке приликом посете Пироту разговарао је са члановима Општинске организације ове странке, саопштавају из Општинског одбора Демократске странке. – Као и недавно председник Борис Тадић, и Ђелић је пружио пуну подршку новоизабраном Општинском одбору у настојањима да Демократска странка у пиротској општини повра­ ти позиције које је раније имала. Изразио је очекивања да ће већ на наредним изборима пиротске демократе поново постати значајан и незаобилазан чинилац локалне власти у Пироту – Б.Н. каже се у саопштењу.

Комунисти излазе на изборе Општински комитет Комунистичке партије (ОККП) у Пироту у четвртак 12. јануара одржао је своју прву конференцију за новинаре. – Дошло је време да радничка класа са Комунистичком партијом на челу и Јосипом Јошком Брозом као њеним во­ ђом поново преузме судбину Србије из руку ненародне власти и партијских аристрократа који су за само 10 година успели да нас од средње развијене земље, коју ни ратови нису успели да униште, свуку на само дно европских земаља и уваљају у глиб беде и сиромаштва – казао је, поред осталог, председник ОККП у Пироту, Иван Јовановић, и најавио да ће ова странка имати своју листу на наредним локалним изборима. Б.Н.


Број 133, 20. јануар 2012.

ДРУШТВО

9

Ректор Универзитета „Едуконс” проф. др. Александар Андрејевић боравио у Пироту

Пи прес има основа за даљи развој Професор Андрејевић посетио „Пи прес”, а за Пиротске новине говори о високошколском образовању и привреди у Србији

У четвртак 12. јануара у Пироту је боравио проф. др Александар Ан­ дрејевић, ректор и оснивач Универ­ зитета „Едуконс” из Сремске Каменице и бивши директор Новосадског сајма. Андрејевић је посетио Графичко изда­ вачко друштво „Пи прес” и том прили­ ком разговарао са менаџментом ове најуспешније графичко издавачке ком­ паније у Србији јужно од Београда. „Пи прес” је неколико година уназад међу 10 најбољих издавача и земљи. Посе­ ту професора Андрејевића искористили смо за краћи разговор у вези са високо­ школским образовањем и привредом у Србији. У каквом су односу привреда и образовање данас у Србији и како би данас тај однос требало да изгледа? – Упозоравајући податак је да све­ га 6,5 посто становништва у Србији има високо образовање. Србија као земља која жели да буде део Европске уније мора да ради пуно како би ишколовала своје стручњаке до вишег нивоа. То је процес који је повезан са привредом и политичким животом. Он је незаобилазан и треба га посматрати као целовит систем. Доношење политичких одлука и интеграција у одређеном политичком простору није довољно без разумевања околности и окружења у којем се нала­ зи Србија. Ми не можемо бити отргнути из економског и политичког контекста ЕУ у којој Србија види свој циљ. Нормал­ но да ту не можемо да будемо равно­ правни партнери уколико немамо до­ вољан ниво образовања. Зато сматрам

Потребна иницијатива Шта би Пироћанци требало да ураде да обезбеде економски и сваки други развој у будућности? – Потребна је иницијатива. Пове­ зивање људи и остваривање конта­ ката међу људима јесте суштина. Не можете заувек остати само на одређе­ ним знањима и само у једној средини и да напредујете. Сваки нови контакт значи нове видике и шансе. Позивам средње школе у Пироту и локалну са­ моуправу да се повежу са Универзи­ тетом „Едуконс” и да им она знања и могућности која ми имамо ставимо им на располагање. Хајде да укрстимо знања, везе и амбиције и онда ћемо доћи до нечег много бољег.

да је почетна основа свега систем обра­ зовања, на којем мора пуно да се ради. Шта Ваш Универзитет чини у правцу обједињавања образова­ ња, економије и политике? – Универзитет „Едуконс” постоји већ три године и прошао је врло строге критеријуме процеса акредитације. Ми данас у свом оквиру имамо веома за­ пажене факултете који одражавају кон­ цепт одрживог развоја, а то су економи­ ја, заштита животне средине и органска пољопривреда. Потпуно је очекива­ но питање да ли ми треба да се окрене­ мо привреди или она нама? С обзиром на то да долазим из привреде и да сам познавао процесе у привреди и потре­ бе компанија, приликом оснивања Уни­ верзитета „Едуконс” наш циљ је био да се приближимо привреди и поносимо се тиме што имамо потписане уговоре са преко 100 предузећа и 15 локалних са-

моуправа. Ми смо им понудили да им постанемо партнер на кога могу да се ослоне и код нас они могу да пронађу или регрутују свој ресурс кадрова. У то­ ме смо и успели, нарочито кроз фонд за стипендирање младих стручњака и сту­ дената који чине донације фирми. На та­ кав начин и ми кристалишемо квалитет наших услуга, пружања знања, јер ком­ панијама дајемо избор високо образова­ них и изузетно квалитетних људи. С дру­ ге стране, понудили смо и пројекте, пре свега локалним самоуправама који се тичу прекограничне сарадње, па и Бугар­ ске када је реч о региону Пирота. Развили смо добар систем праксе у компанија­ ма и локалним самоуправама. Ми дакле, на неки начин провоцирамо привреду и локалну самоуправу да размишљају о повезивању са образовним институција­ ма и трудимо се да им дамо мотив како да се и они приближе нама, осим што се ми приближавамо њима. Једино у ова­ квој интеракцији можемо очекивати ре­

Проф. др Андрејевић и извршни директор „Пи преса” Бобан Ранђеловић

зултате, који се неће видети одмах сутра. То је један дуг у сложен процес. Али ва­ жно је да једном кренемо у том правцу. Имам утисак да нисмо до сада кренули са јасним системским принципом разво­ ја друштва, а у томе полазна основа мора бити образовање која је основ и за еко­ номију и за политику. „Едуконс” је члан Алијансе Уни­ верзитета централне и источне Европе. Шта то значи за студенте? – Алијанса Универзитета централ­ не и источне Европе има 11 универзите­ та, преко 100 факултета и броји 450.000 студената из земаља бивше СФРЈ и оних земаља које су је некад окруживале. Последња земља из које треба да уђе универзитет је Бугарска. У Софији смо у фази преговора и тражења партнера. Разговарали смо у четвртак 12. јануара са ректором државног универзитета у Софији и пренели смо им досадашње резултате Алијансе који се огледају у за­ једничким програмима. Реч је о размени студената, мобилности професора тј. свега онога што је циљ и Болоњске кон­ венције. Формирали смо програм који се односи на тзв. зелену економију. Јер економија, заштита животне средине и пољопривреда не познају границе. Ти програми подразумевају образовање стручњака који ће једног дана бити при­ јатељи, а свако од њих ће сносити дру­ штвену одговорност, па ће зато та нека будућа сарадња наших студента имати итекаквог смисла. Амбиција наше Али­ јансе је да се промовише као једна од снага у стандардизацији високог обра­ зовања у региону и омогућавања мла­ дим људима да стичу образовање кроз међусобно дружење. Шта бисте поручили будућим студентима из овог дела Србије ко­

ји треба да се определе да ли ће студирати на приватним или др­ жавним факултетима? – И државни и приватни факултети су у истој равни. Незахвално је рећи који су бољи. Али оно што представља пред­ ност приватних факултета је то што су мањи и прилагодљивији, а због тога што постоје предрасуде ми морамо да се бо­ римо на тржишту својим квалитетом. Зато је код нас увек присутна селекци­ ја професора, а механизам одлучивања и прилагођавања наших програма зах­ тевима тржишта је далеко ефектнији у смислу брзине. Јер, кад препознамо шта је тренд у друштву у стању смо да од­ мах прилагодимо и наше програме, па сами тим постајемо атрактивнији у по­ нуди. Дакле, не постоји разлика између државних и приватних факултета, и то је моја порука студентима. Какве утиске носите након посете „Пи пресу”, фирми са 60 запослених? – Веома сам импресиониран оним што сам видео у „Пи пресу”. Наравно да сам већ имао сазнања о раду и делатно­ сти „Пи преса”, али оно што сам видео говори да је пред „Пи пресом” перспек­ тивна будућност. Компанија је стратешки добро опредељена захваљујући власни­ цима и менаџменту. „Пи прес” је добро пројектован и оријентисан и одлично је да се доста улаже у квалитет производа. У наредне 2­3 године верујем да ће овде бити изграђен један модеран и нови ка­ пацитет који ће омогућити даље ширење ове компаније. „Пи прес” је стао на сваку степеницу у свом развоју, што је веома добро и из тога се види да овде постоји стратегија која обећава даљи напредак. У „Пи пресу“ су створене врло снажне основе за његов даљи развој. Д. Видановић


ХОРИЗОНТ

10

Број 133, 20. јануар 2012.

ПИРОТСКЕ НОВИНЕ ПРЕДСТАВЉАЈУ НАЈБОЉЕ

Тиха Тодоровић олимпијска нада Србије Тиха Тодоровић чланица Стрељач­ ке дружине „Милорад Манчић Лукањац”,олимпијска је нада Србије, али и највећа нада Пирота када је у питању женски спорт. Само име Тиха и осмех на лицу довољно говоре о њеној смирено­ сти, а то је за успех у стрељаштву преко потребно. Рођена је 20. јула 1994. године у Пироту.

Има подршку породице Родитељи Бобан и Јасна као и старији брат Арсеније, који је такође познат пиротској спортској јавности су њена најужа породица и, како каже, средина у којој се најбоље осећа. – Завршила сам основну школу „Вук Караџић”, као вуковац, а сада сам у тре­ ћем разреду Техничке школе и одличан сам ученик. Имала сам од самог почетка фантастичну срећу да наилазим на љу­ де огромног разумевања без чије подр­ шке свакако не бих постизала беспрекор­ не резултате – истиче Тиха и додаје да је ту у првом реду и породица без чије по­ дршке би резултати изостали. Другове и другарице је стицала бавећи се, како би се то рекло, ваншколским активностима. Од најранијег детињства се бавила балетом и то ради и дан­данас и оно што је интересантно и у тој области је била пр­ ва у земљи. На државном првенству у Обреновцу 2005. године је постала државни првак у тој области.Стрељаштвом је почела да се бави касније мада је, ка­ ко сама каже, од раног детињства имала контакт са оружјем.

– Када је за представљање школе, на школском такмичењу у стрељаштву, недостајао један члан за попуњавање екипе, моја тадашња наставница физич­ ке културе – Оливера Мадић, уочивши моје способности, одлучила је да у школ­ ском тиму будем ја. Те 2006. године све је почело да се захуктава. Са првим контак­ том са пушком осетила сам невероватан набој. Изгледа се потврдило правило: Ко једном ухвати оружје – тешко се одвика­ ва. Тек, први тренинзи у мени су покре­ тали огромну жељу за нечим другачијим од уобичајеног. Убрзо, после неколико тренинга окушала сам се на првом так­ мичењу и тако једно за другим у разли­ читим ранговима, различите тежине и значаја. Већ са освојеном првом меда­ љом, добила сам позив да учествујем на Кампу перспективних стрелаца Срби­ је где сам одмах, била уврштена у групу најбољих стрелаца државе. Мој тренер ми је пренео импресије савезних струч­ њака, који су мој рад оценили висококва­ литетним – говори Тиха. Тако је, с временом, њено бављење спортом постало све озбиљније, све ди­ намичније али и све захтевније. – Када сам на турниру Олимпијских нада, у Словачкој, освојила 2. место, са фантастичних 396 кругова, од 400, добила сам звање стрелца међународног раз­ реда. То је значило озбиљнију опрему, али и још много сати проведених пред метама у тренинзима различитих типова, са раз­ личитим тренерима из других клубова и градова Србије, много контаката са струч­ ним људима, јер је стрељаштво спорт префињених нијанси које одлучују – гово­

Први сусрет с пушком

ри Тиха о почецима бављења овим спор­ том али и успешној каријери. Каже да бити успешан у било ком спорту па и у стрељаштву захтева мно­ го рада и одрицања. С друге стране, она је успешна и у школи а и за то је потре­ бан рад.

Путује на Европско првенство Можда се са стране њеним друговима чини како је све то лако и како је срећна што је бавећи се спортом оби­ шла многе земље и упознала много љу­ ди, међутим, Тиха каже да све то није нимало лако, али она је задовољна. – Мој смер у школи коју похађам (електротехничар рачунара) је један од најтежих и захтева много рада, мно­ го концентрације. Верујте да није ни­ мало лако бити одличан ученик на том смеру. Ето, ја и у томе успевам. Немали број пута писмене вежбе припремам у комбију, аутобусу, хотелима па чак и на стрелишту, чекајући проглашење по­ бедника или меч мојих другова из клу­ ба или репрезентације. То све радим под јаким емоцијама, јер некада побе­ ђујем, а некада губим. То је веома те­ шко. Док моји другови викенде прово­ де слободно, ја викендима градим своју стрељачку каријеру. Кад боље разми­ слим ја и немам слободне дане – каже

Тиха Тодоровић најбољи спортиста оп­ штине Пирот у прошлој години. Мало је простора да се поброје сви резултати које је Тиха освојила такми­ чећи се како у земљи тако и у иностран­ ству. Због тога издвајамо оне у прошлој години који су били пресудни да добије ово значајно признање. – У мају месецу 2011. селектор репре­ зентације Србије је између осталих чла­ нова екипе уврстио и мене у Лигу младих која је предуслов за улазак у јуниорску репрезентацију државе, али која је исто­ времено одлучивала о томе. По постиг­ нутим резултатима ја сам тада била нај­ боља млађа јуниорка из нашег тима и тако је започела та репрезентативна трка. Такмичење за такмичењем, наравно ме­ ђународног карактера, Будва, Словачка, Хрватска, Словенија. Ове недеље сам добила допис од селектора да сам уврштена у јуниорску репрезентацију Србије и да 25. јануара путујем у Минхен где се одржава светски турнир на коме се обезбеђују кво­ те за Олимпијаду, а 14. фебруара у Финску на Европско првенство – не крије Тиха за­ довољство, али помало и страх од толиких обавеза. Бављење спортом захтевало ње од је много одрицања, али јој је пуно тога и донело, каже наша саговорница и додаје да ће се стрељаштвом бавити још дуго без обзира на то шта ће студирати и чиме ће се још бавити у животу. С. Манић


Број 133, 20. јануар 2012.

ХОРИЗОНТ

11

СПОРТИСТЕ ПИРОТА У ПРОШЛОЈ ГОДИНИ

Урош Мијалковић бисер пиротског каратеа Када се пре десетак година појавио један малишан за кога су говорили да је велика нада пиротског каратеа први ути­ сак је био да се ради о живахном, плаво­ оком дечаку чији осмех плени. Сада, де­ сетак година касније у свим локалним медијима објављене су слике најбољих спортиста Пирота у протеклој години и сада имамо насмејаног младића иза ко­ јег су велики резултати. Најбољи пирот­ ски каратиста и репрезентативац Србије Урош Мијалковић проглашен је за најбољег спортисту Пирота у 2011. години у сениорској конкуренцији. Приликом до­ деле признања није крио задовољство и рекао је да ће му ово признање бити подстрек за даљи рад. Двоструки је пр­ вак Србије, донео је медаље са Балкан­ ског првенства а учествовао је и на Свет­ ском првенству у каратеу. Урош је рођен 22. јуна 1994. године у Пироту. Родитељи Душица и Зоран Мијалковић су увек били уз њега и, како сам Урош каже, имају велике заслуге за његов успех.

са такмичењима сам кренуо врло рано још у седмој години и убрзо затим сам освојио своју прву медаљу – поносно ис­ тиче Урош. Његова каријера је ишла уз­ лазном линијом, такмичење за такмиче­ њем и са сваког се враћао са заслуженом медаљом или неким признањем. Уче­ ствовао је на свим такмичењима у зе­ мљи, али и у земљама региона. Медаље није бројио. Каже има их стотинак. Свака му је драга. Једини пад у каријери десио се због болести. У јануару прошле године је оболео од мононуклеозе и тада је пау­ зирао шест месеци. Каже дам у је и ова пауза пуно значила јер је схватио да је здравље најбитније сваком човеку а по­ готову спортисти.

Карате животно опредељење

Успешан и у школи Такође, подршка му је и рођена се­ стра Ивана, студент Економског факул­ тета у Београду. Урош је ученик трећег разреда пиротске Гимназије природно­ -математичког смера. Одличан је ђак и сматра да успеси у школи и спорту иду упоредо што је и нормално. – Иако имам тек 17 година нешто се и не сећам свог најранијег детињ­ ства. Једино што памтим јесте да сам био живахно дете, да сам се интензив­ но дружио са вршњацима из зграде и да сам волео диносаурусе и још у најра­ нијем детињству сам читао доста о њи­ ма – каже Урош. Све што има да каже о свом детињ­ ству и најранијој младости некако је ве­ зано за бављење спортом. Стиче се ути­ сак да је од како зна за себе тренирао карате и да не постоји ни једна друга те­ ма о којој бих радије говорио. – Баш због тога што сам имао вишак енергије, родитељи су ме са непуних 6 година усмерили ка каратеу, зато што је то спорт који правилно развија личност. Наравно, после пар тешких, првих тре­ нинга, јавила се и та љубав према овом спорту а највеће заслуге за то има тренер Ненад Ђорђевић. Вредно сам тренирао,

ниорској конкуренцији сам био поново вицешампион Балкана у Ларнаки, Кипар. Тим успехом сам обезбедио уче­ шће на светском шампионату у Малезији, Мелаки – стрпљиво набраја Урош све успехе у прошлој години који су га квалификовали да понесе титулу најбо­ љег спортисте године у Пироту.

На Светском првенству у Куала Лумпуру

Троструки првак државе О каријери и успесима говори као да је то нешто што је сасвим нормално за једног седамнаестогодишњака . – Први наступ за репрезентацију је био у Крагујевцу, на Балканском првен­ ству 2008, када сам освојио сребро. Уче­ ствовао сам и на Медитеранском шампионату у Подгорици наредне године. Такмичио сам се и на регионалним пр­ венствима Европе (борбе екипно) у Вар­ шави 2010. и Анкари, 2011. године ка­ да сам био капитен репрезентације уже Србије. Првак државе сам био 3 пута, у пионирској, кадетској и сада у јуни­ орској конкуренцији. Посебно желим да издвојим успехе из прошле године, када сам био у јуниорској конкуренци­ ји првак Србије у борбама екипно (КК Пролетер), као и појединачно. Година за нама ми је била најуспешнија. У ју­

Велики успеси су резултат напор­ ног рада. Урош вредно тренира, ту су и припреме ван Пирота. Када је у родном граду чекају га школске обавезе и опет напоран рад како би оправдао повере­ ње професора и одличан успех којим се такође поноси. Стиче се утисак да не­ ма слободног времена и да је ускраћен за проводе и нека друга интересовања његових вршњака. Наравно да нема много слободног времена, али кад га има, користи га максимално. – Иако доста времена проводим на тренинзима и у школи имам слободног времена. Није много, али га користим максимално да се дружим са другари­ ма, играмо баскет, свирам гитару. Радо

излазим увече са другарима, али то са­ мо када нисам у такмичарском перио­ ду. Озбиљно бављење спортом захтева дисциплину и здрав живот и ја се тога држим – каже млади спортиста Урош Мијалковић. Пред њим је живот, матура у Гим­ назији, упис факултета, вероватно од­ лазак из овог града макар привремено и ако Бог да и здравље послужи, успе­ шна спортска каријера. Питамо Уроша шта планира, чиме жели да се бави у животу осим спортом, шта ће и где да студира и како ће ускладити обавезе на факултету и бављење спортом. – На то питање немам одговор, али га упорно тражим. Једно је сигурно, да ћу и даље да тренирам карате, истим интензитетом, било који факултет да упишем и у који год град да одем – од­ лучан је Урош. Ако је Урош сигуран у то нема раз­ лога да сумњамо да ће остати врхунски спортиста и исто толико добар струч­ њак у области коју одабере. Остаје нам да му пожелимо успех и да му осмех не силази са лица. С. Манић


12

ДИМИТРОВГРАД

Инвестирано 300.000 евра за побољшање сточног фонда

Сточарима подељене јунице

У Димитровград су протеклог ви­ кенда стигле јунице, набављене у окви­ ру програма за развој сточарства оп­ штине Димитровград и Министарства пољопривреде. Вредност инвестиције је око 300 хиљада евра, а 130 квалитетних приплодних јуница сименталске расе ку­ пљено је у Аустрији. Ово је једна од најважнијих и сигурно највећа инвестиција општине Димитровград реализована у циљу унапређења сточарства. По једно грло добило је, на основу конкурса, рас­ писаног септембра прошле године, 130 димитровградских сточара. Једина оба­ веза сточара, према уговору потписаном са општином, је да у наредних 5 година не продају грла. Све купљене јунице су стеоне и високомлечне, купљене по цени од 2.400 евра по грлу, а ефекти су вишеструки, каже доктор ветеринарске меди­ цине Ђорђе Димов, који је учествовао у њиховом одабиру. – Први ефекат је што су сва грла уматичена, други, што су то све грла са капацитетом од 5.500 хиљада литара млека и периодом од 305 дана лактације на годишњем нивоу. Још један ефекат је што се уноси свежа крв. За нас је вео­ ма битно то што ће се куповином ових грла повећати сточни фонд и побољша­ ти његов генетски састав – каже Димов. Александар Игов, општински већник за пољопривреду и рурални развој та­ кође истиче важност ове инвестиције за повећање сточног фонда.

– Наш сточни фонд је 1.300 крава на територији општине, а 130 јуница је 10 посто сточног фонда. Десет процена­ та висококвалитетних грла, са педигре­ ом и високом млечношћу је нешто што никако не треба потценити. Поред тога што побољшавамо генетски састав, то доприноси и сваком домаћинству по­ јединачно – истиче Игов. Мало је општина у Србији, које су имале прилику да добију оволики број квалитетних гр­ ла. То је резултат заједничког програма развоја сточарства општине Димитров­ град и Министарства пољопривреде Републике Србије, истакао је народни по­ сланик Зоран Петров. – Ово је од огромног значаја за нашу општину и ја морам да кажем да смо ову инвестицију успели да обезбедимо

захваљујући доброј сарадњи са Министарством пољопривреде. Наша жеља, и ми ћемо се трудити да то и оствари­ мо, је да и убудуће свакоме ко жели да се бави сточарством помогнемо како би изградио своје смештајне капаците­ те, набавио опрему и створио услове за професионално бављење сточарством. Наш циљ је да у будућности на терито­ рији општине имамо бар двадесетак професионалних мини­фарми, које ће добро пословати, а њихови власници од тога пристојно живети – каже Петров. Вредност инвестиције је око 300 хиља­ да евра од чега је 20 одсто учешће оп­ штине, а значајна средства за развој аграра предвиђена су и у општинском буџету за 2012. годину. Н. Стојановић

Завршни радови на спортској хали После вишегодишњег тапкања у ме­ сту, ове недеље коначно су кренули за­ вршни радови у хали у Спортском центру Парк. Према речима председника општи­ не Димитровград Владице Димитрова, комплетна тендерска процедура заврше­ на је последњих дана прошле године. – На поновљеном тендеру једина група понудача биле су фирме „Ком­ пакт” из Ниша, „Метал” из Димитровграда и „Тикурила” Шабац, фирма која је купила фирму „Зорка” из Шапца, тако да ће они бити извођачи радова, одно­ сно они ће радити бојење конструкци­ је противпожарном бојом. Рок за извођење ових радова је око два месеца, па очекујемо да то буде завршено среди­ ном или крајем марта, након чега следи добијање употребне дозволе и коначно – почетак коришћења овог велелепног објекта – истиче Димитров. Вредност инвестиције износи

8.000.000 динара, а пројекат се суфинан­ сира из Програма помоћи грађевинар­ ству у условима светске економске кризе Министарства животне средине, рударства и просторног планирања Републике Србије и буџета општине Димитров­ град. Заменик председника општине Димитровград Васил Велчев изразио је захвалност свима, који су учествовали у реализацији процеса завршетка овог капиталног објекта истакавши да је оп­ штинско руководство, заједно са посла­ ником Зораном Петровим, поставило себи циљ да у овом мандату пусти халу у употребу. Велчев је такође напоменуо да не треба заборавити утицај председ­ ника Бориса Тадића и министра Оливера Дулића, уз чију помоћ је затворена ком­ плетна финансијска конструкција. – Важност завршетка овог објекта је не само у области спорта, већ и због економске користи, коју хала може до­

нети. Сваки човек који воли спорт мо­ же да претпостави шта ће једна оваква хала значити за спортисте Димитров­ града. Мислим да је то за град један објекат, који уз остале туристичке капа­ цитете, може да допринесе бољитку у сваком погледу – каже Велчев. Завршетак фарбања кровне кон­ струкције, према његовим речима биће довољан за добијање употребне дозво­ ле, а самим тим и отварање хале, док ће остали ситни недостаци, примећени од стране комисије, бити решавани у ходу. Н. Стојановић

Број 133, 20. јануар 2012.

Видео надзор у основној школи На почетку другог полугоди­ шта ученике, али и све запослене у Основној школи „Христо Ботев” у Димитровграду дочекала је новина. На иницијативу Савета родитеља, ко­ ја је покренута још током прошле школске године, у школи се поста­ вља опрема за видео надзор. – Само присуство видео надзо­ ра врло значајно утиче на понаша­ ње свих у школи тако да се надамо да ће резултати у другом полугоди­ шту бити још бољи и што се тиче по­ нашања и свега осталог. Успели смо да део трошкова за постављање ви­ део надзора покријемо захваљујући доброј вољи и разумевању једног од наших добављача књига, а камере ће бити постављене у све пролазне просторије, ходнике и холове. Каме­ рама ће бити покривени и сви улази у школу и сматрамо да је то добро како за ученике, тако и за запослене – каже директорка школе Катари­ на Симеонов. Школу такође очекује израда пројекта у оквиру прекогра­ ничне сарадње са Бугарском, којим ће, уколико буде прихваћен, бити остварена стара идеја ­ да додатним уређењем, школа у селу Трнски Одоровци постане инклузивна школа за рад са децом у природи. Н.С.

Нови тренер Балканског Досадашњи тренер „Балкан­ ског” Синиша Јелић, у пролећном делу сезоне неће предводити дими­ тровградски клуб. Јелићу је уговор истекао на крају 2011. године, а до његовог продужења неће доћи, од­ лучено је у клубу. На 9 утакмица под вођством Јелића екипа „Балканског” остварила је 2 победе, 3 ремија и 4 пораза, а као основни разлог преки­ да сарадње наводи се чињеница да црногорски стручњак у последњих 6 кола није успео да забележи нијед­ ну победу. А најозбиљнији кандидат за новог тренера димитровградског српсколигаша је Војислав Алексић, УЕФА тренер са А лиценцом из Бора. Рођени Пироћанац, који је играчку каријеру градио у „Радничком”, „Челику” из Зенице и Бору, у претходне две сезоне као тренер је предводио Раднички из Пирота, а јесенас је смењен управо после ремија са „Бал­ канским” у Димитровграду у једа­ насетом колу првенства Српске лиге. Н.С.


Број 133, 20. јануар 2012.

ПИСМА ЧИТА ЛАЦ А

13

Пиротска цепленка из Аустралију Само насловат мож’ да ви поткара на смеј. Све остало је за викање. И мене ми дојде да викам ка отидем у нашто браниште у Шиљав Камик и видим да су ме лоповјети претекли само за д’н­два. Исечене буће, згазене и расвр­ љане гранће, откаране дебелтинете, а остали само трагови оди џипове. А на бу­ ку требу преко двајес године да порасте. Чували смо ђи, прореџували и чекали, и деда, и татко, и ја, колко памтим. А сигу­ ран сам да је тека остало од памтивек. Ка отидо у Шумско да се пожалим и пријавим, да нешто предузну онија чија работа је да варде и шуму и нас, доче­ ка ме једно говедо, смишка се у (полу) брк и, као да је знал да че дојдем, ре­ че: „Иди ако очеш у милицију и пријави да ти је крадена шума. Неси само ти. Ја с това немам ништа’’. Ништа више нес’м ни рек’л. Само излезо. Видим да ни ње­ му неје први пут, али после се сети: што да се не смишка, ка су и њему нап’лнили дворат с (нашта) дрва. Милиција ти је иста прича. Кажњавају само нас, сељаци, у Ђерам, куде на кривинуту мора да пројдемо ка се врча­ мо из дрва, да несмо случајно одсекли некоје дрво немаркирано! А не виде ко­ лоне с немаркирани џипове, п’лни с укра­

дена дрва, и маркирана и немаркирана. Па ми дојде да узнем митраљез! Али ка разбра да ни с митраљез чо­ век не мож’ више да излезне на крај с толћи лоповје, савијем пасош па на крај свет, правац Аустралија, да не утепам некога, да ме откарају у затвор и тамо пак да ми се смеју. А не би ме било жал. Жал ме само за дрвјата. Њи не могу ни да понесем, ни да ђи спасим. У Аустралију нес’м више сељак. Овамо је сељак газда, као што је било при нас преди партизанштинуту, сељак који има фарму к’о пола Србија, чува и овце, и говеда, и кенгури, и крокодили ­ и неје га срамота од работу. Ја сам са­ мо професор на факултет. Доктор фи­ зике. Цепленка. Препирили смо по цел свет да работимо за друђи, а запушти­ ли смо наш рај. Предавам на чужда де­ ца ­ а има п’лно и наша ­ како да кори­ сте с’лнчеву енергију и ветар, да чувају природу, воду, земљу и ваздух, да са­ де траву, цвеће и дрва. А све ми Стара планина у главу, све се будим у Извор, у Чујпет’л, који по цел д’н гледа право на југ, у с’лнцето, и све ми гори у под груди. Опусте мој Чујпет’л. Однел га ветар. Е, али ни у Аустралију нема куде да побегнеш. Буката стигла и овамо, пред мене. Без ладовину. Познавам ђу. Знам ја кво је букова цепленка. На њу сам од­

расал, на њу сам се грејал, и на њу су ме мајћа и башта ишколовали. Али, таја пиротска цепленка дошла у Аустралију ­ с талијанску марку! И филмат ми се одмота. Са видим и ја то­ ва што види цел Пирот: п’лни камиони с букови трупци сваћи д’н слазе низ Ста­ ру планину, прооде кроз Ђерам, прооде поред милицајцити, али не иду више у Полет, него право у Београд, па у Итали­ ју. А из Италију у Аустралију. Отуд-одовуд, па при мен. Са си мож’ купим, сто­ лице, клупе, креденци и шифоњери оди дрва из нашто браниште. И да си на­ прајм цепленће колко очу. Што да отедзам по Шиљав Камик? Нема више ни „Полет”, предузе­ ће које је имало све за прераду дрва: од трупци, до д’сће, намештај и извоз. Стара Планина сас буку и Полет с рабо­ ту издржавали су пола Пирот. Само ма­ лоуман народ може да дозволи да му златна дрвја прооде кроз уши. (И да је само Полет нестал). Еј, букове главе! А газдовање сас Стару планину ни одузе Србија Шуме из Београд, па се са београдсћи мафијаши греју, а ми клоцкамо сас зуби. Из Београд се ваљда боље ви­ ди кво је бука. Па са размисли куде су најголеме цепленће: у Пирот, у Београд – или у Аустралију. Цепленка до цеплен­ ку. У Италију несу.

Синиша Ђорђевић је рођен у селу Извор код Пирота, 12. марта 1952. године. Завршио је основну школу у Из­ вору, гимназију у Пироту, физику на Природно­математичком факултету у Нишу, науку о материјалима маги­ стрирао у Центру за мултидисципли­ нарне студије у Београду и докторат из музичке акустике на Монаш универзитету у Мелбурну, Аустралија. Писањем се бави без журбе, у тре­ нуцима научне, хумористичке и умет­ ничке инспирације, и патриотског на­ дахнућа. Пише кратко и сажето, о различитим темама, у разним књи­ жевним формамам и на разним је­ зицима: српском, руском, енглеском, француском и наравно – пиротском. Тренутно ради на Универзитету „Murdoch“ у Перту, Аустралија, и др­ жи предавања из области енергетике укључујући обновљиве изворе енер­ гије, посебно соларну енергију. И тека, додрвили смо га с букуту, сас Стару планину, и с „Полет” и с Пирот ­ и сас целу Србију. Са че се смејемо јед’н на другoга. Само, това смејање че ни буде малко дрезгаво – на меку мешинку! Др Синиша Ђорђевић 27. новембар, 2011. Перт, Аустралија

Нелојална конкуренција У петак, 2. децембра идући у купо­ вину у Макси, приметио гужву испред бившег „Техномаркета”, окачене бало­ не изнад улаза, па сам након заврше­ ног „посла” у маркету „Макси” отишао да видим шта се тамо отворило. И ни­ шта ново, неочекивано, него само јед­ на велика кинеска продавница. Али нећу о томе шта тамо има, то сви зна­ ју. Шта ме натерало да ово напишем, оно што је главни и једини поражава­ јући утисак, да и у овако великој про­ давници власници радње – Кинези, од муштерија приликом наплате узи­ мају кеш, без издавања рачуна, зна­ чи без плаћања пореза. Не пада им на памет да укључе фискалну касу. И тако наш новац намењен можда болницама, школама, уређењу града, оде у Кину. И нормално је да након овога следи много питања: Да ли Кинези имају неписану дозволу од наше државе да ра­ де без каса и плаћања пореза, где су инспекције, шта раде, осим што већ го­ динама очигледно жмуре пред овом појавом, докле ћемо овако да понижа­

вамо сами себе... Пре пар година је на­ прављена и уређена бувља пијаца, и један сегмент тог сивог тржишта ста­ вљен у неки простор и можда контролу. А ево, поред ових поменутих Кинеза, у последњим месецима улице према бу­ вљаку и око Тијабарске пијаце, препу­ не Бугара, старе коришћене, ко зна ка­ кве робе. Као у ружним деведесетим. Уз ђубре које остаје када оду. Да ли се и то уклапа у правац Европе и бољег стан­ дарда које нам постојећа власт обећа­ ва? Нових, савремених маркета и про­ давница, осим, очигледно, залуталог „Њу Јоркера”, нажалост нема. И само видим да нас овако радећи, власт и ин­ спекцијски органи враћају деценије уназад. А по граду, много празних ло­ кала, затворених радњи, које приват­

ници, предузетници не могу да издр­ жавају, покушавајући да раде поштено и „борећи” се са нелојалном, кинеско­ бугарско­уличном конкуренцијом, са инспекцијама које су у њиховом случа­ ју ревносне и „по закону”. Па и „Њу Јор­ кер”, ће у оваквом окружењу радити

још мало и отићи. И невероватно, свако из својих разлога ћути: предузетници, грађани, инспекције, медији…. До када ћемо овако да тонемо, има ли помоћи?

Ваш суграђанин, Драгиша Јовановић.


К УЛТ УРА

14

Број 133, 20. јануар 2012.

Музичкаш колап ривременор ешилап роблемп росторија

Таленти остају ун енаменском простору Иако је професорима и ђацима Музичке школе, претило избацивање на улицу, ових дана обновљен је уговор о закупу просторија са „ОТП банком” из Новог Сада, тако да ће пиротска Музичка школа наставити да користи ове про­ сторије наредних годину дана. Сред­ ства за закуп просторија обезбедила је општина Пирот, док је за финансирање стручног кадра и осталог особља заду­ жено Министарство културе. Директор школе, Јосиф Ефре­ мов, иако задово­ љан што је спорно питање око закупа коначно решено, подсећа за Пиротске новине да услови који владају у школи нисуо дговарајући. – Просторије у школи су ненамен­ ске. Преграђене су како би задовољи­ ле тренутне капацитете, али то није ура­

ђено на тај начин да се постигне звучна изолација, тако да приликом свирања ученици из једне ометају ученике у дру­ гој учионици. Ради се са инструментима чији се звук чује и у другим простори­ јама, које по својој величини не задо­ вољавају стандард. Тренутно имамо просторије за све наставнике, али не и просторију за слободне активности, та­ ко да смо за јавне часове принуђени да користимо Клуб Дома културе – напо­ мињеЕ фремов. Музичку школу „Др Драгутин Гостушки”похађа 132 ученика, од тога око 100 у Пироту, док остатак иде у истурено одеље­ ње у Димитровграду. Школа има три одсека: за клавир, који је најмногобројнији, виолину и хармонику. Постоји интересовање деце и за неке друге инструменте, међу­ тим ни просторне ни кадровске могућно­ сти то не дозвољавају. – Једно од могућих решења било је

адаптација старе зграде Основне школе „Вук Караџић”, за шта је урађен про­ јекат, али нема довољно новца да се он спроведе у дело. Као друга опција остаје

да се приликом преузимања Дома Вој­ ске обезбеде просторије и за музичку школу – каже Ефремов. М.Лазић

ИзложбаА лександра Ћирића у Београду Изложба фотографија „Осуђени на самоћу”, пиротског аутора Александра Ћирића, 17. јануара биће одржана у Ет­ нографском музеју у Београду. Организатори изложбе су Удружење жена „Лужничке рукотворине” из Бабушнице и пиротски Фото клуб „Фокус”. Фотографи­ је осликавају живот горштака који у за­ битним местима општине Бабушница, попут Великог и Малог Боњинца, Завидинца, Пресеке, Студене и других места, живе у веома тешким условима, недо­ стојним човека, често без иког свог. – Иако сви они живе у крајњој нема­ штини, највише им недостаје топла људ­ ска реч. Неко коме би могли да се изја­ дају, испричају своју судбину, присете се

дана када су им куће биле пуне деце и најмилијих. Многи од јунака фотографија, због болести су буквално приковани за кревет или једну просторију у којој жи­ ве, молећи Бога да их „прибере” – каже фоторепортер и председник клуба „Фо­ кус”, Александар Ћирић. Изложба има хуманитарни карактер. На њој ће сви присутни моћи да купе про­ изводе домаће радиности, а сав приход од продаје намењен је управо најсирома­ шнијим и болесним становницима бабу­ шничких села. Након Београда, изложба ће бити представљена и у другим градо­ вима, а планирано је да током године бу­ де организована и у Бабушници и Пироту. М.Л.

Твоје слике

Бестселер Њујоркта јмса

КеролајнЛ евит Издавач„ PI-PRESS”

Две жене, које беже из својих бра­ кова, доживљавају судар на маглови­ том аутопуту при чему једна умире. Оној која преживи, Изабел, остаје да сакупља сломљене парчиће не само свог живота, већ и живота ожалошћеног мужа и крх­ ког сина које несрећно настрадала же­ на, Ејприл, оставља за собом. Они заједно покушавају да реше мистерију: куда је Ејприл бежала и зашто? Док се ова три

живота укрштају, у роману се постављају питања : Колико добро познајемо оне које волимо? И како опростити неопростиво? Вештина приповедања Керолајн Левит састоји се у способности да без патетике и предвидивости открије и прикаже ду­ бок, скривени емотивни живот комплек­ сних и контрадикторних јунака. Пратећи приче главних ликова који се боре са тра­ гедијом и њеним последицама, читалац има привилегију да буде сведок њихових унутрашњих ломова, мисли, тајни и сно­ ва, које они сами једни другима ускраћују.

„Твоје слике” је породична и психолошка драма, која на суптилан начин говори о жалости, кајању и праштању. Прониц­ љиво, сложено и напето дело јаког емо­ тивног одјека. Роман о љубави – изгубљеној, жељеној и погрешно схваћеној. О надама, исцељењу и новом почетку. „Болно мудра прича о томе како свако од нас покушава да обликује своју најдубљу свест о себи пркосећи не само другим душама у сличном подухвату, већ и самим животним силама, па би­ ле оне случајност или судбина. У „Твојим сликама”, Керолајн Левит је сјајна списатељица на врху своје каријере.” Роберт Ол ен Бутлер, добитник Пулицеровена граде


СПОРТ

Број 133, 20. јануар 2012.

15

У току припреме ЖРК Пирот за наставак сезоне

Циљ повратак у Прву лигу Након освајања првог места у јесењем делу сезо­ не Друге лиге – група Југ, ЖРК Пирот 10. јануара почео је са припремама за наставак такмичења. Након при­ према у Хали Кеј, пиротске рукометашице од 14. јануара бораве на Планинарском дому где ће 7 дана посебан акценат бити стављен на физичке припреме. Пут Плани­ нарског дома отишло је 19 играчица које конкуришу за први тим, као и млађе рукометашице које ће, по речима тренера Саше Панчића, видети први пут како изгле­ да другарски однос у оквиру екипе, који се гради у ру­ комету. – Тренинзима ће бити стављен акценат на стица­ ње физичке кондиције. Можда ће се радити и на специфичној врсти кондиције, ако нам снег допусти да одрадимо тренинге. Углавном, желимо да се руко­

меташице припреме веома добро за тренинге који ће се радити у хали, да их што лакше савладају и бу­ ду спремне за предстојеће првенство – казао је тре­ нер Панчић. А десно крило екипе, Сашка Соколов, каже за Пи­ ротске новине да у екипи влада добра атмосфера. – Припреме за сада нису напорне, мада мислим да ће сваки наредни тренинг бити све тежи и тежи. Спремна сам на све напоре које тренер постави пред нас, јер функционишемо као тим, слажемо се и задо­ вољне смо као екипа – изјавила је Сашка. Рукометашице ће по повратку у град, већ 24. јануара, наставити са даљим припремама у Спортској хали Кеј. У оквиру припрема планирано је да се одиграју мечеви са клубовима из места која су ближа Пироту. А у пред­

стојећем делу сезоне, која почиње 3. марта екипи ће се прикључити Анита Дринић и Андреа Вељев. Прве две утакмице играће се у гостима у Бору и Лесковцу. Према речима Саше Панчића Пироћанци могу да очекују осва­ јање првог места на крају сезоне и повратак у виши ранг такмичења ­ Прву лигу. М. Лазић

КМФ Пирот убедљив у Нишу

Први на крају полусезоне

Последњу утакмицу јесењег дела сезоне Друге футсал лиге­ група Исток, пиротски Клуб малог фуд­ бала обележио је победом у Нишу, против екипе Ака­ демца, резултатом 2:7. Овај меч Пироћанци су, према речима тренера Милана Тошића, започели врло добро, рано дошли у вођство, али је екипа Академца убр­ зо изједначила, након чега се затворила и ретко пре­ лазила центар, чекајући грешке гостију и прилику из контре. Десетак прилика на обе стране, прошле су без адекватне завршнице. На полувреме се отишло егал резултатом 1:1. Друго полувреме екипа Пирота започела је концентрисаније, што је резултирало низањем голова, до коначног резултата у корист Пироћанаца. Тренер Тошић још једном је напоменуо да се нијед­

на утакмица не може добити, ако се још пре утакми­ це мисли да је добијена. Поред свега, тренер пиротске екипе задовољан је приказаном игром својих играча. КМФ Пирот завршио је први део сезоне као првопласирани на табели, са 28 бодова, без пораза и само једним нерешеним резултатом, и бољом гол разли­ ком од другопласираног Винтерспорта из Ниша, ко­ ји има исти скор. На други део сезоне заљубљеници у ову игру неће чекати, с обзиром на то да је почетак заказан за следећи викенд. Прву утакмицу другог де­ ла првенства отвориће дерби меч, који ће Пироћанци играти у гостима у Нишу против трећепласиране екипе Калча, а тренер Тошић уверен је у победу његових пу­ лена на том сусрету.

Победа кошаркаша у пријатељском мечу КК Пирот ­ КК Константин 76:73 (20:15, 20:14, 17:22, 19:22), субота 14. јануар, Спортска хала Кеј, гледалаца: 100, судије: Стаменовић (Пирот) и Ћиров (Димитровград) КК Пирот: Н. Филиповић 9, Томић 9, Дујковић 15, Д. Филиповић 10, Живковић, Тодоровић 15, Чолић, Радовановић 11, Крстић 4, Младеновић, Стојановић 3. КК Константин: Беличковић 7, Ђорђевић 23, Станковић 6, Гаћиновић 1, Витковић 6, Виријевић 2, М. Јањушевић 10, Цветковић 4, Гуџић 5, Траиловић 8. Пиротски кошаркаши су недељу дана пре по­ четка другог дела првенства одиграли пријатељску утакмицу против Нишког Б­лигаша „Константина”, у којој су тријумфовали резултатом 76:73. Гостујућа екипа дошла је у најјачем саставу, како би се припре­ мила за одигравање заостале утакмице против еки­ пе Младости у Чачку, са којом дели прво место. И поред тога што су Пироћанци играли ослабљени, без болесног Станисављевића, повређеног Младеновића и одсутних Андоновића и Радуловића, извојевали су победу. Пиротску публику посебно је радовао повра­ так на терен до скоро повређеног Стевана Крстића.

Други део првенства почиње ове суботе, 21. јануара, када ће КК Пирот у 18 часова дочекати екипу Здра­ вља из Лесковца у Спортској хали Кеј. Иначе, прошлог викенда почела је квалитетна лига КСИС, а јуниори КК Пирот су у првом колу савладали КК „Ниш” у гостима резултатом 77:76. М.Л..

– Мислим да смо квалитетна екипа и да ћемо и ову утакмицу да добијемо, без обзира на то што се ра­ ди о квалитетном противнику. Сигуран сам да ћемо са гостовања донети 3 бода – истакао је тренер Тошић. М. Лазић

КК Пирот Четири најстарије селекције КК Пирот боравиле су претходног викенда у Скопљу као гости „Вардара” и том приликом одиграле 8 утакмица са вршњацима из скопских клубова. Одлична сарадња са Вардаром се тиме наставља, а из Скопља, поред одличних ути­ сака, пиротски млади кошаркаши су донели плаке­ ту од пријатељског клуба из Македоније. А селекција школе кошарке је учествовала на дванаестом „Међународном минибаскет фестивалу „Рајко Жижић” у Београду, највећој смотри те врсте у региону, која је одржана у Хали 3 Београдског сајма. Под вођством тренера Милоша Живковића и Момчила Сандића, 18 најмлаађих кошаркаша клуба, рођених 2002. и 2003. године , су у два дана, 13. и 14. јануара одиграли 6 утакмица. На фестивалу је одржана и тренерска кли­ ника „Од минибаскета до кошарке” на којој је један од предавача био и Светислав Пешић. Иначе, на фе­ стивалу је одиграно 224 утакмица на 4 терена, а учествовало је 143 екипа са преко 2.500 кошаркаша. Сви најмлађи кошаркаши КК Пирот су се окитили меда­ љама, а за клуб донели пехар. М.Л.


ОМЛАДИНСКЕ

16

Први Закон о младима ступио на снагу У понедељак, 16. јануара ове године, ступио је на снагу први Закон о младима који обухвата око 1,5 милиона младих у Србији. Како су пренели национални медији доношење овог закона је истовремено и ко­ рак даље у стварању одрживог институционог оквира за спровођење омладин­ ске политике. Створени су сви законски услови за по­ дршку институција о мла­ дима, како је предвиђено Националном стратегијом за младе. То значи да се држава обавезала да си­ стематски и континуирано ствара услове и даје подр­ шку младима у организо­ вању, друштвеном делова­ њу, развоју и остваривању потенцијала, рекла је ми­ нистарка омладине и спор­ та Снежана Самарџић Марковић. Закон о младима, први пут у историји Србије, дефинисао је шта је то јавни интерес у областима омла­ динског сектора, који ће држава финансирати. – Награђивање и стипендирање младих талената први пут се сматра јавним интересом – казалa је министарка Самарџић Марковић. Према њеним речима, Министарство је спремно да учини све да подржи ре-

ЋОШАК ЗА ЋОШКАСТЕ

Ствар је у глави Пише: Лазар Алексић IV-1 Економска школа Пирот Са смешком на лицу сурфујем ин­ тернетом уживајући у разноразним чарима које Београд пружа. Концерти, манифестације, биоскопи са специјал­ ним ефектима. Просто не знам шта бих пре посетио! Мислим да сам баш био у дилеми око куповине одговарајуће ула­ знице за спектакл „Блек сабата” када су ме два дуга откуцаја сата (која су, чи­ ни се, ноћу тако проклето гласнија него иначе!) тргла из „слатких мука”. Од једном схватих да су жеље једна, а могућ­ ности друга ствар. Главу су ми препла­

ализовање интереса и иницијатива младих, а доно­ шење овог акта представља наставак позитивне јав­ не политике која се односи на младе. Србија ће, први пут, имати Савет за младе. Представници младих чине, најмање, трећину чланства овог савета. Канцеларија за младе добиће своје утеме­ љење у закону, што ће по­ зитивно утицати на њихов будући рад. Закон предви­ ђа да локалне самоуправе и аутономне покрајине, на захтев Министарства, достављају извештаје о спро­ вођењу акционог плана за спровођење Стратегије на својој територији.  У циљу примене закона, на сна­ гу је ступио и Правилник о садржају и начину вође­ ња јединствене евиденције удружења младих. На осно­ ву Правилника пратиће се стање у омладинском сек­ тору и  предузимати мере за његово унапређивање. Средства из државног буџета, моћи ће да се дају само евидентираним удружењима на основу конкурса. Овај Закон обезбеђује да се глас младих чује. Катарина Видојковић II-4 Гимназија Пирот

вила бројна питања а знао сам да би ме мама бомбардовала са још толико. Смештај, превоз, сатница, сопствена безбедност и, коначно, новац. Опростих се са „металцима” и утонух у сан. Прошло је пар дана пре него што сам чуо да је у Пироту отворено клизалиште. За то време, доста сам размишљао, и, да вам право кажем, та вест ме је прилично орасположила. Заправо, након отписане авантуре, нисам желео да се помирим са чињеницом да ћу живот провести огра­ ничен тренутним околностима. Нисам хтео да будем ускраћен за многе прили­ ке које пропуштам јер живим у мањем граду. Нећу више да завидим пријатељи­ ма из престонице на сликама са „Сајма науке”. Одбијам да се задовољим малим стварима које се овде нуде! Зашто нико ништа не предузима? Где вам је ентузи­ јазам? Дух? Добра воља? Зар не желимо сви промене набоље?

Број 133, 20. јануар 2012.

Деци приближили фотографију

Пиротски Фото клуб „Фокус” из Пирота у оквиру Божићне школе спорта приредио је први пут у Пироту школу фотографије намењену основцима коју је поха­ ђало двадесетак основаца. Малишанима су за време трајања школе у тајне фотографије увели проф. Дра­ гана Бранковић, дипломирани фотограф и професор ликовне културе и председник, новинар и фоторепор­ тер Александар Ћирић. За време трајања школе, мла­ ди фотографи имали су прилике да се у теорији, али и у пракси упознају са основама фотографије. – Интересовање деце је било заиста велико и они би волели да школа фотографије траје током це­ ле године, али и да им то буде предмет у школи. Ми ћемо се потрудити да им изађемо у сусрет колико је то у нашој могућности. Похвално је што се деца у том узрасту интересују за фотографију, а за свега не­ колико дана видео се велики напредак код њих. Нај­ бољи радови младих фотографа презентовани су на интернету – каже Драгана Бранковић. Р.П.

Дискриминисан у многим пољима, као што су образовање (похађање „бес­ платних” школа, тренинга и семинара је најчешће неприуштиво, јер и сама карта до Београда није јефтина), култура (сај­ мови, позоришни комади, опере...), за­ бава (концерти, куглање, мини­голф...) и остало, без много наде да ће се ства­ ри поправити и изричито против опције да не предузмем ништа, одлучујем да се борим за себе. Добрим оценама, на­ порним радом и изузетним интересо­ вањем за одређене ствари, раскрчићу себи пут ка, по мом мишљењу, бољем свету. Не желим само да чекам, као што већина и ради, већ да делујем, помог­ нем и будем активан. Тако ћу имати још срећнији наставак живота и много више шанси да се испуним и докажем. А онда и прочитах да су Пироћанци богатији за једну интересантну забаву на леду. Ма дај. Код нас? Стварно? Сјајно!

Савршено! Међутим, у том клизалишту сам видео много више од леда и разних вратоломија које чекају да буду изве­ дене. Видео сам шансу и вољу људи да побољшају свачије животе. Одлучност неповерљивих да пробају нешто ново, нешто што није из њихове монотоне сва­ кодневнице. Храброст старијих да се усу­ де и „живе живот до максимума” без об­ зира на предрасуде. Одмах се присетих и затвореног базена, још једног „сна” који је све ближи остварењу. Па и нема претеране потребе за не­ гативношћу, кад мало боље размислим. Можда на моменте ситуација и делује безнадежно, али мислим да људи мо­ гу проширити своје видике, а постепено и заједнички урадити много тога, само тре­ ба бити упоран. А што се мог личног циља тиче – не одустајем! Свако може достићи сопствене идеале, једино је потребно ма­ ло размишљања и много труда.


МАРКЕТИНГ

Број 133, 20. јануар 2012.

17

И у 2012. ПИ Канал ће остати веран слогану „ВАША ПОРОДИЧНА ТЕЛЕВИЗИЈА“ Гледаћете:

­ БОЈЕ ГРАДА ­ ДАН ­ ЗРНО ­ ТИГРОВ ЕКРАН ­ КОНЦЕРТЕ ­ СЕРИЈЕ

И У НОВОЈ ГОДИНИ БУДИТЕ УЗ ПРОГРАМ ПИ КАНАЛА! У НОВУ ГОДИНУ СА „ВАШОМ ПОРОДИЧНОМ ТЕЛЕВИЗИЈОМ“!

Народни универзитет

Божидар Аџија

ТЕК У ЋИ РАЧУН:255­56 8 4 ­89 ПИБ: 10028 86 85 МАТИЧНИ БРОЈ: 07010036 ШИФРА ДЕЛАТНОСТИ: 80420

НАРОДНИ УНИВЕРЗИТЕТ БОЖИДАР АЏИЈА БЕОГРАД РЕГИОНАЛНИ ЦЕНТАР ПИРОТ

ОБЈАВЉУЈЕ уписни рок до 31. јануара ШКОЛА СТРАНИХ ЈЕЗИКА (почетни ниво и средњи 1), енглески, немачки, шпански, италијански, француски и руски језик. Одрасли и средњошколци имају предност код уписа ПРОГРАМ ОБУКА НЕГА ЛЕПОТЕ – у понуди занимања: женско мушки фризер, само мушки или само женски, козметичар, маникир са надоградњом ноктију, депилација, шминкер, комбиновани течај за масере. ПРОВЕРА ЗНАЊА ЗА СВА ЗАНАТСКА ЗАНИМАЊА – из грађевинске, машинске, ауто, електро, угоститељске, прехрамбене и осталих струка. Дипломе су међународно признате и подједнако су важне како за рад у иностранству тако и за рад код тренутних послодаваца или отварања сопствене радње. ЕКОНОМСКО И ФИНАНСИЈСКО ОСПОСОБЉАВАЊЕ – обука за књиговође или самосталне књиговође контисте, као и провера знања за иста занимања

ИСКОРИСТИТЕ ПОПУСТ ОД 10% И ПРИЈАВИТЕ СЕ ДО 31. ЈАНУАРА 2012. ГОДИНЕ Српских владара 90/4 зграда ПИО фонда 4. спрат Пријава и упис кандидата радним данима и суботом од 9-15 сати 010/312-861 , 063/87-57-543


Клацкалице – Код нас су једино камионџије осталео дт ешкеи ндустрије. – Не зна се шта је највише пропа­ ло, али је сигурно да су то најбољи рад­ ници. – Графити нам казују све, а најви­ шек оликос уг лупиа утори. – Најзад је он добио бесплатан стан, али и чуваре гратис. – Видео сам много рода, али ни једнан ено сиб ебу. – Све реке знају куда теку, али не знајуз аштои хљ удит оликоз агађују.

– Сви идемо у историју, само за­ служни у мајчину. – Ако се ради све другачије него што треба, онда је ситуација стварно ненормална. – Хоће радно место, будала, а су­ трак адг а отпусте откинуће себи прст. – Један те доктор лечи акутно, други хронично, а ти умиреш клинич­ ки,п олако. – Да би био подобан треба бацити и част и поштење пред ноге. Припремио: Новица Љ. Антић

ЦРТИЦА

MOЗАИК

18

Број 133, 20. јануар 2012.

Средина Неписмени – високописмени: средњеобразовни; Сиромашни – пребогати: средњестојећи; Мршави – дебели: средње грађени; Мали – велики: средњенормални; Неуспешно – успешно: пролази; Споро – брзо: креће се;

Младо – старо: средње доба; Прљаво – чисто: може да прође; Хладно – вруће: топло; Тама – светлост: види се; Ружно – лепо: подношљиво; Вода – вино: шприцер... Народ је у праву кад каже: – Златна средина!

С.А.

ОГЛАСИ/ЧИТУЉЕ

Лични оглас Фак ултетски образован, озбиљан, ситуиран, 43, жели да упозна атрактивну даму за трајну везу. Тел: 065/ 54-99-731

Продајем њиву у атару села Извор поред пута површине 29 ари. Тел: 061/22-07-245

На продају мотоцикл „јамаха”, 600 кубика, 1994. годиште, у добром стању. Тел. 069/34-911-35.

Продајем камп приколицу АДРИЈА 410, регистрована, повољно. Тел: 062/449 238.

Продајем повољно нове двокрилне и трокрилне прозоре и врата. 377-259, 064/555-78-30.

Купујем стан до 45 квадрата са грејањем у Пироту. 312-511.

Продајем њиву у близини Присјанског насеља, површине 20 ари. Тел. 064 40 30 555.

Издајем гарсоњеру у Славонској улици од 1.2.2012. Тел. 064/17 48 166. Продајем плац у близини зелене пијаце, површине 9 ари. Тел. 069 14 51 587

На продају нове мото чизме марке „Bullson” број 44, одличне. Тел. 069/34-911-35.

СЕЋАЊЕ

Зорица Митић - Зока 18. 1. 2002 ­ 18. 1. 2012. Десет година те нема, а сваког дана си са нама. Твоји најмилији: син Душан и мајка Душанка

Дана, 27.01.2012. године навр­ шава се 40 дана од када ниси са нама наш најдражи

Последњи поздрав драгом стрицу и деки

СлавољубуЈ овановићу

Славољуб Јовановић

Јовану Јовановићу

Од тебе смо учили и кад боли да смејемо се... Кад падамо да устајемо и идемо даље. Да волимо и кад је све изгубљено... Да се надамо и кад све лађе потону... Научио си нас да живот чине ситни­ це. Научио си нас свему, али не и томе да без тебе то није живот, није садашњост и није будућност.

Сва љубав коју си створио остаје овде. Све успомене су још ту. И настављаш да живиш – у срцима оних које си додирнуо и неговао док си још био ту. Ожалошћени: сестра Зорица, зет Саша и сестрићи Милица и Ђорђе

Уп етак,2 7.01.2012.г одине у 11 сати на Новом пазарском гробљу даваћемо четрдесетодневнипо мен нашем

Твоји најмилији: супруга Марија, ћерке Катарина и Нина, отац Душан, мајка Дука, тета Натка, сестра Сузана, нана и таст Раша

из Београда који нас је напустио 6. јануара 2012. године у 85. години. С љубављу и тугом његови најмилији


ФЕ ЉТО Н

Број 133, 20. јануар 2012.

19

ФЕЉТОН Парламентарни избори у Пиротском округу од 1878. до 2008. године (7)

Избори од 1888. до 1894. године Пише: Миљан Манић, историчар Уставом од 1888. године уведен је нови изборни систем у Србији. Он је детаљније разрађен изборним законом од 25. марта 1890. године. Најзначајније новине овог изборног система биле су: ­ претварање округа у јединствено изборно тело ­ непосредно и тајно гласање ­ увођење јединствених кандидат­ ских листа и ­ обавеза истицања двојице квали­ фикованих кандидата на свакој канди­ датској листи. Законом о административној поде­ ли Краљевине Србије од 15. марта 1890. године, Пиротском округу је придодат и Власотиначки срез, из састава дота­ дашњег нишког округа. Први и то ван­ редни избори после доношења новог устава одржани су 14. септембра 1889. године. Избори су у округу протекли у реду и без икаквих притисака, јер су ра­ дикали у својим рукама имали владу, а у округу и срезовима – окружну и сре­ ску власт. Радикална листа кандидата у округу добила је тако убедљиву већину гласова да либералима није преостао ниједан посланички мандат. Исти је случај био и у Пироту. Радикали су тако освојили свих шест посланичких манда­ та колико их је округ са Пиротом имао у Народној скупштини. Нови посланици

пиротског округа, изабрани 14. септембра 1889. године, били су: ­ за Пирот, Војин Ћирковић, трговац из Пирота - за округ: а) са општима условима: ­ Јован Николић, земљорадник из Беле Паланке, - Стеван Миљковић, трговац из Власотинаца и ­ Станча Виденовић, земљорадник из Чиниглаваца б) са посебним условима: - Васа Манојловић, адвокат из Ниша и ­ др Коста Динић, лекар из Пирота. Треба напоменути да су ово били први избори који су одржани после аб­ дикације краља Милана и да су спроведени по закону о привременом избор­ ном реду за изборе народних посланика на дан 14. септембра 1889. године. На првим изборима за редовну На­ родну скупштину од 14. септембра 1890. године своје кандидатске листе и у окру­ гу и у Пироту као и на претходним ис­ такле су само Радикална и Либерална странка. Основна карактеристика ових избора на којима напредњаци опет нису учествовали била је апстиненција вели­ ког броја бирача у Пиротском округу. Од 21.236 уписаних бирача у округу, сходно тадашњој бирачкој процедури, бирачке карте је узело 10.091, дакле мање од половине. Од тог броја на изборима је гла-

сало само 6.788 или мање од једне тре­ ћине уписаних. Разлози слабог одзива бирача на овим изборима су вишестру­ ки: посланички избори су им већ досадили, јер их је било шест за свега пет го­ дина; добар део бирача схватио је да се у друштву ништа не мења било ко да им је посланик или која странка да је на вла­ сти; избори су одржани у време прику­ пљања летине и припреме зимске хране; напредњаци на изборима нису учество­ вали, а њихове присталице су били скон­ центрисане у самом Пироту. Али и поред свега за посланике су изабрани: ­ за Пирот, Војин Ћирковић, трговац из Пирота - за округ: а) са општим условима: ­ Јован Николић, земљорадник из Беле Паланке ­ Станча Виденовић, земљорадник из Чиниглаваца - Стеван Миљковић, трговац из Власотинца б) са посебним условима: - Васа П. Манојловић, адвокат из Ниша и ­ др Коста Динић, лекар из Пирота. Избори од 25. фебруара 1893. године. Учешће свих политичких страна­ ка на овим изборима у оба изборна те­ ла Пиротског округа наговештавало је и веће учешће бирача и оштрију изборну борбу. Било је јасно да ће се главна по­

Занимљивости и записи из завичаја (116)

Катарица Отидомо рано у Добродол да ковемо говеда на Новчу, на улаз у село, сас мојега брата Станка. Новча одма напраји по каве и згреја по шољу рећију, али не беше расположан као друг пут. И ја га пита: - Што си се нешта замислел; нешта си забринут! Он позаврте с главу и рече: - Имам си проблем. На таван имајо два џака ореси, са нема да зберем ни у једни џепове. Поклопацат изи собу је за таваньт, не мож однигде да се улезне, једино крз црепат. Ама горе високо, не мож се укачи човек без слбу. А и нема никакав траг! Тека се ожали какво га мучи. После дојдоше муштерије, почемо да ковемо, и случајно ја погледам у дуд, који беше узи самуту стреју. И кво че видим: једна катарица узи дудат улезе на таваньт. Одма ми дојде на памет да је оресити катерицата пренела. И поче повремено да гледам там док работим. И малко после излезе катарицата и носи ореј. И стаде на једну расову и поче да крцка. Новак беше тува и ја му одма реко:

­ Ене кој ти је украл оресити! А он, ловџија, улезе у кућуту, узе ловачку пушку и одма ју утепа. И тека решимо проблем. После ми је причал да је доста од оресити нашьл у сеното у плевњуту; там и је преносила и сабирала. (Божидар Станковић, 1939, Топли До, Пирот).

Стига, Бај – Јоване, стига Имали смо пешестина музиканти у село, свирили су по свадбе. Јован Ћијовсћи је свирил у бас, Урош у клане, Јордан Босћин у трубу, Велко у бас, Чеда Јованћин у тупан. И када беше у ратат, па бугарсћи кмет тражи да му свире и поју. И почеше да му свире, али он тражи од Јована и да му поје. А Јован запоја: - Срби, Грци, Англичани / Бију се с јероплани...! А кметат само рече: ­ Стига, бај – Јоване, стига! И Јован се оћута, виде да нече да може да поје без замерку. (Богомир А. Пејчић, 1919, Војнеговац). Записао и приредио Драгољуб Златковић

литичка борба водити између радика­ ла и либерала а да напредњаци немају никакве озбиљније шансе за било какав успех. Гласало је дупло више бирача не­ го на претходним изборима 13.334 од 21.107 уписаних. Резултати су били следећи: радикална кандидатска листа добила је 8.745 гласова, либерална листа кандидата добила је 4.242 гласова, напредњачка листа кандидата добила је 447 гласова. На основу изборног количника ра­ дикали су добили три а либерали два посланичка мандата и то: а) са општим условима: ­ Јован Николић, земљорадник из Беле Паланке - Стеван Миљковић, трговац из Власотинца - Коста Младеновић – Гага, трговац из Топлог Дола б) са посебним условима: - Раша Милошевић, члан пореске управе из Београда и ­ Панта Срећковић, проф. Велике школе из Београда Али након неколико месеци и ова скупштина је распуштена, а нови из­ бори су били заказани за 18. мај 1893. године. На овим изборима сва посла­ ничка места у скупштини из Пиротског округа освојили су радикали. У следећем броју: Избори од 1894. до 1901. године

У ОКУ СВЕТА МЛАДОСТ Млади живе од наде, стари од успомена (француска) У младости се морамо побринути за штап о који ћемо се ослонити у старости (немачка) Када бејах млад, буљук девојака за мном; када остарих – рој мува на мени (бугарска) Када седиш поред младих и ти се подмладиш (руска) Младо срце је увек ближе истини (руска) Млад је леп сам по себи, а стар по одећи (бирјутска) Млад узима штап да би скакао, а стар да би се на њега ослонио (финска) Пијанство од младости је јаче од пијанства од вина (персијска) Док смо млади као цвет, наше небо, наш је свет (српска) Млад, куде да иде, суде му згодно (пиротска) Приредио:Д. Златковић


РАДОСНИЦА

Светско првенство у прављењу пеглане кобасице Друго Светско првенство произвођача пиротске пе­ глане кобасице одржаће се у суботу 21. јануара од 13 до 18 часова у ресторану Газела. Своје умеће представиће четрдесетак произвођача овог деликатесног произво­ да. Програм ће отворити Саша Мишић, аутор популарне емисије ,,Паклена кухиња”, а у забавном делу наступиће џез бенд Јована Маљоковића, каже аутор и менаџер ове манифестације, Момчило Ђурђић. – По ценама и десет пута нижим у односу на цене новогодишњег дочека посетиоци ће моћи да окусе спе­ цијалитете на четрдесетак „пиротских столова”, на сво­ јеврсном сајму традиционалне хране и пића пиротског краја, где ће пиротској пегланој кобасици припадати по­ часно место. Уживаће се у музици најпопуларнијег џез

ПИРОЋАНКА

САНДРА СТАНКОВИЋ

бенда у Србији који предводи чувени Јован Маљоковић, имати прилика да се провери да ли је бивши српски пре­ мијер Зоран Живковић и добар винар, као и да се чује шта о пиротској пегланој кобасици мисли човек из „Па­ клене кухиње” Саша Мишић, који ће и отворити Друго светско првенство произвођача пиротске пеглане коба­ сице и уручити апсолутном победнику Мајсторско писмо које додељује Удружење произвођача пиротске пе­ глане кобасице – каже Ђурђић. Улазнице за овај догађај могу се купити у Туристичкој организацији Пирота, Ка­ феу ресторана Газела и у просторијама Удружења про­ извођача пиротске пеглане кобасице на другом спрату Тржног центра „Гушевица”. Б.Н. Даница Манојловић, Бела Паланка, друго дете (син), 15.1.2012.

Марија Пејчић, Пирот, друго дете (син), 16.1.2012.

Александра Мијалковић, Пирот, друго дете (син), 16.1.2012.

Драгана Ђорђевић, Пирот, прво дете (син), 10.1.2012.

Марија Младеновић, Пирот, друго дете (син), 11.1.2012.

Маја Ђoрђевић Панајотовић, Ниш, прво дете (син), 15.1.2012.

Pirotske novine 133  

Pirotske novine 133

Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you