Issuu on Google+

borskiproblem@open.telekom.rs

ISSN 1452-5100

БРОЈ 490 *** 15. 09. 2015. *** ЦЕНА 40 ДИНАРА

САМОУБИСТВО ИЗ ЗАСЕДЕ

Ратко Божовић, социолог:

-У Србији нема критичке рефлексије, нема јавности. Да има јавности, не би било да један дан причам једно, а други дан причам друго. Све је то мало повезано са оним што видимо у онима који представљају власт. Овде је важније не шта ко говори, него ко говори са становишта онога која му је позиција. Ако је важније то што ја јесам, него оно што говорим, то је онда већ проблем. У транзиционом простору, вакууму – где је један систем срушен, а други још није успостављен дешавају се најгоре могуће ствари, јер се не успоставља вредносни систем.

Афоризам недеље: Мото српског политичара: Бити кадар стећи па утећи и у влади вазда постојати. Дејан Димитријевић Мита (Политика)

WW

W.BOR-SVE.NE

ПОД СТАЛНИМ СТРУЧНИМ НАДЗОРОМ

T

www.bor-sve.net Izjava nedeqe

НЕИСПРАВНА ВОДА ЗА ПИЋЕ СА 12 ЈАВНИХ ЧЕСАМА

СТРАНA 3

ПРОНАЂЕНО БЕЖИВОТНО ТЕЛО МУШКАРЦА СТРАНЕ 4 И 5

МАЊЕ РАДНИКА У НЕПРОФИТАБИЛНИМ ОБИЛИ КУЋУ И ОДНЕЛИ РАДИЈАТОРЕ ЈЕДИНИЦАМА СТРАНA 7

СТРАНA 3

СТРАНA 7


2

BROJ 490

BORSKI PROBLEM

Љубиша Маринковић

КО(Л)УМНА 490

Представници Мисије ОЕБС у посети Бору

„Док се истина још обува, лаж већ увелико шета по селу.’’ Некада је израз „ухваћен у лажи’’ имао своју специфичну тежину, држало се до образа и поштења. Данас, за све постоје објашњења и образложења. Увек постоји и истина, која у форми циљ оправдава средство, иако заснована на голој лажи кочоперно и бестидно, у исто време, уноси се у лице обичних људи и руга им се. Што рече један мој пријатељ: „Увреда за мозак.’’ Вазда је тако било. Одувек се љубило и пило, крало, лагало, сплеткарило и подметало. Некада не тако давно нешто је могао да види један пар очију или чује пар ушију и то би било то. На основу тога се накнадно зидала прича. Данас „Велики Брат’’ све види, све чује и све прислушкује. Од виде сам својим очима до видео снимка није био дуг пут а све се драстично променило. Зато трагикомично и бизарно звуче нека објашњења и нека правдања, јер се косе са корпус деликтом и моћи малог електронског ока које никада не трепће. Наравно да постоје фото и видео монтаже и режије снимака, али овде је реч о спонтаним снимцима и свакодневним догађајима којима је забележено време садашње и ми у њему. Примера је безброј, али мени неколико свежих примера раскорака између „теорије и праксе’’ доста парадигмично изгледају. Када сам прочитао изјаву некаквог црногорског паравославног попа или распопа, да је неку жену у маси народа који га је вређао и пљувао само одгурнуо да прође, нисам видео ништа што се данас свакодневно не догађа:свако ко је успео да направи своју државицу наставља да ствара и своје институције које су елементи те државе и њене државности: своју цркву, свој језик, своју историју, своје академије и високе школе...своје тргове и споменике. Али, када сам видео видео снимак само ми је гласно излетело: Ау, попе, ала лажеш. Можда не крвнички, као што неки медији пишу, али то свештено лице је ту старију жену недвосмислено снажно ударило посред лица отвореном шаком, и мирно наставило даље. Знам, знам да постоје и узроци и последице и интереси и средства и циљеви, али постоји и начин а то није овај који је тај црквени великодостојник показао. И сада ни сам не знам како беше уби или љуби ближњега свога? Друга слика дана, по мом избору, је мађарска сниматељка, која бесрамно и саплиће Сиријца-избеглицу, који у наручју носи своје нејако дете, у покушају да оствари свој сан о слободи. Гледајући снимак, најпре сам помислио да та млада жена уживо режира сцене за потребе своје редакције, што није редак случај, како би дочарала сву драматичност и безнађе у коме су се нашли ти људи. Међутим, изјава сниматељке да је то учинила у самоодбрани јер се осећала угроженом ме сморила. И ту сам полугласно завапио: Ау,жено, ала лажеш. Гледајући фотографију оца и сина Сиријце који се озарених лица јављају негде из Аустрије или Немaчке, јер су упркос свему остварили свој циљ, само сам помислио да је пред мађарском сниматељком дуг пут на коме сама треба да одмери меру сопствене беде. И тачка. Али, снимак где три девојчице крвнички туку једну још не могу да избијем из главе. Настрану сам снимак или деликт, како би полиција рекла, не могу да утишам пискави глас младог човека који у трансу све то снима, не могу да избришем слику њихових вршњака који све то мирно посматрају као на пијачном дану пролазнике који пазаре. И не могу да се помирим са бестидним и већ увежбаним прањем руку представника од народа плаћених институција. Сви имају чврст алиби. Народ, пак, у својим коментарима на блоговима веша, трпа у „Сиви дом’’ и изопштује из друштва. А породице те деце? Где су се оне скриле? Зашто мисле да цену њиховог кукавичлука треба да плати друштво? Реците, драги родитељи, на кога сада личи ово ваше дете? На маму или на тату? Кажу да се некада када се путовало ћиром могло да сиђе са воза када се хтело. У пуној брзини од 20 километара на сат. Овај наш воз јури, али нико не зна где. Можда би неко и да сиђе, али на прузи нема станице. Кочнице су отказале, слике нечијих туђих живота пролећу нам пред очима а даљински нам није на дохват руке да променимо програм.

ПОДРШКА ЗА ПРОГРАМЕ У ОБЛАСТИ БЕЗБЕДНОСТИ

Представници Мисије ОЕБС на састанку са челницима локалне власти

Мисија ОЕБС у Србији интензивно ради са локалним самоуправама у циљу формирања општинских савета за безбедност, а подршку у тој области, добиће и општина Бор, речено је протекле недеље, након састанка представника Мисије ОЕБС и челника локалне власти у Бору. - Председник општине Бор Живорад Петровић нам је представио планове за будући развој Бора а ја сам му нагласио да је Мисија ОЕБС у Србији спремна да настави са својом подршком локалним властима у циљу побољшања

- На свим састанцима са другим представницима међународне заједнице, увек истичемо да је ово једно од уникатних постигнућа које је Србија остварила. Знамо да је Србија имала веома тужну историју у вези са односом према националним мањинама али то је додатни мотив за земљу да превазиђе ове проблеме. Морам да напоменем и да Источна Србија и Бор имају великих потенцијала за развој и светлу будућност – додаје Ујехара. Председник општине Бор Живорад Петровић нагласио је да је ова посета представника Мисије

Живорад Петровић и Мајкл Ујехара

њихове администрације и пружи подршку Србији на њеном путу ка Европској унији. У Србији сам свега годину дана, и ово је моја прва псоета Бору, али представници Мисије ОЕБС често обилазе источну Србију и тако ће бити и у даљем периоду – каже Мајкл Ујехара, заменик шефа мисије ОЕБС у Србији. Он је изразио задовољство начином на који се Србија односи према националним мањинама.

ОЕБС почетак добре сарадње на пољу реализације важних пројеката. - Ово је први састанак, и искрено се надам да ће их у будућности бити још више. Презентовали смо могућности општине Бор, као и развојне пројекте у оквиру безбедности и туризма на којима ћемо радити, и верујем да је ово почетак добре сарадње на том пољу – казао је Петровић. Д.К.

Оснивач и издавач „ММ БОНЕД” Д. О. О Бор, улица 9. Бригаде 6/26, директор и главни и одговорни уредник Љубиша Маринковић, редакција и маркетинг служба ул. Ђ. Ђаковића 1, телефони: 030/458-630 и 064/1638496, техничка припрема и штампа „Графомед-траде” Бор, mail: borski problem@open.telekom.rs; boned@open.telekom.rs


BORSKI PROBLEM

3

BROJ 490

У ЈКП „3. октобар“ ради 211 запослених

МАЊЕ РАДНИКА У НЕПРОФИТАБИЛНИМ ЈЕДИНИЦАМА Према нацрту закона о одређивању максималног броја радника, очекује се смањење запослених у јавном сектору и

„3.октобар“ напомиње да ће у овој фирми мањи број запослених бити у оним радним јединицама које послују непрофитабилно.

ЈКП „3. октобар”

Далибор Орсовановић

Општинској управи, где у Бору - Морамо да број запослених има укупно око 1.200 радника. прилагодимо приходима, јер ако Далибор Орсовановић, дирек- желимо да сачувамо јавни сектор Јавно комуналног предузећа тор и предузећа, мора да постоји

знак једнакости између прихода и трошкова. Када будемо добили коначну анализу и упутство од локалне самоуправе, знаћемо колико радника треба бити мање у нашој фирми и кренућемо од оних радних јединица које послују негативно – рекао је Орсовановић. Он истиче да је циљ и смањење трошкова. У ЈКП „3. октобар“ има 211 радника. -Покушавамо на све начине да остваримо уштеде у пословању. На Новом гробљу, које послује негативно, и робној пијаци где се сваке године запажа да за-

купци отказују око 10-ак тезги годишње, имамо око 30 радника и највероватније ће на тим местима и бити смањење броја запослених. Ми немамо обавезу чувања робне пијаце и гробља, а имамо раднике који обављају тај посао. Уколико буде предвиђено да већи број радника напусти „3. октобар“, то ће се сигурно одразити и на квалитет услуга, јер одржавање хигијене у граду изискује одређен број радника – додао је Орсовановић. Д.К.

Извршена контрола квалитета воде са 30 јавних чесама у општини Бор

НЕИСПРАВНА ВОДА ЗА ПИЋЕ СА 12 ЈАВНИХ ЧЕСАМА

Након последњег обављеног узорковања квалитета воде са 30 јавних чесама у општини Бор, утврђена је неисправност воде за пиће са 12 чесама. По речима Љиљане Лекић Џамић, руководиоца канцеларије за заштиту животне средине при овдашњој Општинској управи, контрола квалитета воде се обавља на основу уговора који је склопио Буџетски фонд за заштиту животне средине Општинске управе Бор са Заводом за јавно здравље „Тимок“ из Зајечара. - Вршена је контрола квалитета воде на јавним чесмама на територији општине Бор и чесми сеоских водовода као и школа које нису под контролом Јавно комуналног предузећа „Водовод“ Бор. Најчешћи узок је микробиолошка неисправност воде која се огледа у присуству колиформних бактерија фекалног порекла и повећаном укупном броју истих, присуству стрептокока фекалног порекла, сулфидоредукујућих клостридија као и повећаном броју псеудомонас аерогиноса, и као такве не могу се користити за пиће и припремање хране – каже Лекићка. Неисправност воде за пиће утврђена је на мерним местима Савача - викендице, СлатинаШћубеј, Хомољска 1 - Месна заједница Север, код вода за бубреге и живце у Брестовачкој

Љиљана Лекић Џамић

бањи, Јавна чесма код окретнице на Борском језеру, чесма у центру села Шарбановац, чесма испред школе у засеоку Крушар села Горњане, код Белих вода у Горњану, Хладне воде у Бучју, Шарбановац бања и на чесми код споменика у Горњану. -С обзиром да је, за време када је рађена контрола воде, био распуст, школе нису радиле и није могла да се узоркује вода. Општински инспектор за заштиту животне средине је проследио

извештај овдашњој Дирекцији за изградњу Бора, и они морају да обележе места и поставе табле са упозорењем како би грађани знали да вода на поменутим местима није исправна. Према правилнику о хигијенској исправности воде за пиће, четири пута годишње се врши узорковање воде – додаје наша саговорница. Дејана Туфегџић, директорка доо „Брестовачка бања – Српска круна“ наглашава да је одмах по добијању резултата узорковања,

обележено место где је откривено да је вода за пиће неисправна. -Чим смо добили обавештење да вода за бубреге и живце није исправна поставили смо обавештење за грађанство како ту воду не би користили. С обзиром да је та анализа рађена јула ове године, очекујемо да ће наредна анализа показати да је вода на свим извориштима у брестовачкој бањи исправна – каже Туфегџићева. У предлогу мера Завода за јавно здравље „Тимок“ наводи се да је на основу добијених резултата у вези микробиолошке неисправности узорака са каптираних извора у Бору и сеоских водовода и извора потребно извршити чишћење сеоских и локалних водовода као и каптажу и дезинфекцију од стране стручне службе ЗЗЈЗ „Тимок“ Зајечар. У предлогу мера се наводи и да је као трајно решење потребно размотрити могућност уградње апарата за систематску дезинфекцију воде за пиће код сеоских и локалних водовода уз редовно праћење резидуалног хлора. Потребно је и праћење хигијенске исправности воде за пиће у овлашћеној и акредитованој лабораторији а број мерних места и фреквенцу узорковања ускладити са правилником о хигијенској исправности воде за пиће.  Д.К.


4

BORSKI PROBLEM

BROJ 490

У току редовна санација

Под сталним

У рибарским чизмама до пазуха и лампама на шлемовима загазили смо у воду, мрак и мемлу колектора са оштрељске стране, где се он завршава да видимо како напредују радови. Уз брзу воду до колена која јури низ ову велику, дугу и клизаву бетонску цев препешачили смо, примењујући све

лиона тона јаловине у слоју од стотинак метара изнад наших глава, од које нас је раздавајао само бетонски зид дебео 45 сантиметара. Кад смо, након 200 метара кретања кроз колектор првобитног пречника од три метра наишли на сужење, Кљајевић нам рече: - Након толико година употребе и таложења толиких количина материјала, логично је да дође до неких деформација. И у свету су колектори врло сложени објекти јер ту постоје кровински, бочни, подински притисци, кретање тих маса, таложење, сабијање итд. Стање колектора се стално проверава и ова санација је једна од неколико изведених од његове изградње до данас. Највећа деоница, дужине 700 метара, санирана је деведесетих година и то у више етапа. На тих 700 метара смањен је пречник колектора на 2,2 м и тај део је до данас стабилан. -Касније, октобра 2010. године, подграђени су још неки делови колектора – додаје Ристић – пошто су уочена нека померања, оштећења и пукотине. Уградњом 500 челичних ремената санирано је 207 метара колектора у неколико деоница за које је процењено да их ваља осигурати. Поштујући оно што је пројектант препоричио ми сада ојачавамо подни део ремената почев од „стационаже” на 1.457. метру, па низводно ка 903. метру одакле почиње помињани, раније санирани део колектора. Стари, подни делови ремената се не ваде, већ се преко њих постављају и шрафе нови. Ако

вештине балансирања, километар и по до радилишта. Најбрже смо ишли кад смо пажљиво пратили где стаје Зарије Ристић, човек који све зна о колекторима и јаловиштима и који је, иако у пензији, привремено ангажован да млађима открије све тајне и ризике оваквих објеката, уведе их у посао, улије им сигурност. Ништа мање поуздано није деловао ни наш други сапутник, Арсо Кљајевић, сада руководилац РББ-овог Сектора безбедности, здравља на раду и противпожарне заштите, човек који је читав радни век провео у дубинама борске јаме. Њима је, дакле, поверено вођење овог деликатног посла испод ми-

нам време дозволи, за две-три недеље завршићемо све што је планирано. Већ добро ознојени обрадовали смо се кад наше лампе у тами колектора осветлише мали трактор са приколицом. Точкови су му упола вирили из воде. Тракторче је било знак да смо близу радилишта јер су њиме дотле довожене ременате, а даље су их радници вукли конопцем. Јер, оно даље не може, пошто се доле у води, између ремената, накупило оштро камење, па су гуме већ неколико пута бушене. Кренусмо даље и убрзо на води заигра одсјај рударских лампи. Како нам рекоше Кљајевић и Ристић, на овом послу ангажовано је 18 радника од којих је већина са кривељског јаловишта,

Што се више “поље 1” кривељског јаловишта ближи максимуму својих капацитета РББ све пажљивије прати, проверава, мери, одржава све што је прописано и од важности за безбедно депоновање јаловине, стабилност брана, а посебно колектора Кривељске реке. - Користећи њен низак водостај, екипа радника РББ-а управо санира корозијом нагризене делове челичних прстенова (ремената) којима су пре пет година ојачани неки делови колектора КРИВЕЉСКО ЈАЛОВИШТЕ. – Не само због законске обавезе, већ и чињенице да је “поље 1” близу максимума својих капацитета, кривељско јаловиште је под будним оком стручњака. Месечно (по потреби и чешће) обилазе га и проверавају, мере све што је прописано и важно за безбедно депоновање јаловине, а првенствено стабилност његових брана и колектора Кривељске реке. Почетак колектора (од 1.500 метара) заправо је тунел (кроз стену), а остатак (од 2.200 метара) прави колектор испод „поља 2“ јаловишта у коме је смештена јаловина од 124,2 милиона тона руде прерађене између 1990. и 2008. године. Ових дана у току је санација (четвороделних) челичних прстенова, тзв. ремената, којима су пре пет година превентивно ојачане деонице колектора, али које због недостатка средстава тада нису забетониране. Због сталне потопљености у проточну воду дошло је до корозије, слабљења доњих делова ремената и попречних спојница којима су повезане.

Неколико ремената је искривљено ударцима дебла које се провукло кроз заштитну решетку на улазу у колектор, а онда и препречило на улазу у сужени, раније санирани део колектора. То је довело до гомилања грања, камења и муља, што би, да није редовних контрола, могло да доведе до загушења колектора у угрожавања његове функције. По налогу директора РББ-а, почетком јуна шесточлана стручна комисија, а крајем јула Арсо Кљајевић и Зарије Ристић, заједно са пројектантом Владаном Ћурчином, прегледали су колектор, уочили ову, а и све друге потенцијалне претње дугорочној стабилности колектора и наложили шта да се предузме. Нагомилани материјал је већ уклоњен, а низак водостај Кривељске реке управо се користи да се санирају ременате. Ваља, међутим, истаћи да од њихове уградње до данас - како стоји и у извештају поменуте тројке - осим оштећења од корозије, нису примећена никаква померања, што потврђују и ознаке фарбом на месту њихових спојева.


BORSKI PROBLEM

5

BROJ 490

колектора кривељског јаловишта

стручним надзором

неколико бивших радника борске Јаме, а неколицина је и под уговором. Прилази нам Зоран Голубовић, искусни оперативац Јаме, однедавно у пензији: - Ојачавамо тзв. жол који је кородирао пошто је стално у води. Надам се да ћемо до краја августа, евентуално до петог септембра, све завршити, мада и време треба да нам иде наруку. Позвали су ме да обучим ове младе људе да сутра могу ово сами да ураде. Вредни су, имају вољу, иако је вода до колена, промаја, помрчина... Али, ми дајемо наш максимум, а пословодство свој тиме што обезбеђује све што је овде потребно и, засад, посао иде по плану. Питамо и једног од тих млађих људи, Ивана Мирчића, запосленог на кривељском јаловишту, како је у колектору: - Овде смо нешто више од месец

дана – каже Иван. - Најпре смо чистили терен, а сад монтирамо ременате. Као што видите, радимо у води, а капље и одозго. Али, не обазиремо се много на то. Мора да се ради. Ево, ту су и моје колеге: Златко Дамјановић, Дејан Балановић, Зоран и Ранко Јакимовски. Добро се слажемо, па тако и напредујемо. Реч-две са њима и момци наставише посао, јер ваља претећи кише. Остадоше да шљапкају по води затежући шраф за шрафом на светлу рударских лампи. Ми кренусмо назад у сунчан августовски дан уверени да они овде доле, под милионима тона јаловине, поштено зарађују сваки свој динар. Редакција “Колектива”


6

BROJ 490

BORSKI PROBLEM

Соколи у Румунији

На почетку културно-уметничког програма: дефиле КУД-а Зоран Гајић из Рготине

Случајности су често трасирале важне историјске догађаје. Тако је почела и сарадња борског Друштва Сокол и румунске општине Свиница. Први сусрет будућих пријатеља био је на највишем нивоу, на Миџору (2169 метара), највишем врху Старе планине у Србији, односно, прецизније речено, на граници са Бугарском. Тамо

Оршаве други. У стоном тенису (појединачно так­ мичење) победнички пехар за Србију понео је Милован Кројиторовић, а медаљу и плакету за друго место Милош Репеџић. Турнир у шаху до последњег кола био је резултатски неизвестан. Двојица играча, представник домаћина и Јован

Да нам је стало до ћирилице, лако би се нашло решење. Населимо све азиланте у Србију и Срби ће, по Закону о националним мањинама, стећи право да говоре српским језиком и пишу и ћирилицом.  Кампери су савремени чергари који не умеју да поправљају кишобране.  Србија је постала лидер у регионалном помирењу када је почела да даје и оно што јој се не тражи.  Ако ММФ не дозвољава да се повећају пензије, Вучић би могао да скрати месеце.

Чланови ОО СНС у Бору добровољно дали крв

РЕЗЕРВЕ КРВИ НА МИНИМУМУ

Видно уморан и још уочљивије задовољан: Јован Г. Стојадиновић са пехаром, златном медаљом и плакетом

су се борски соколи, пре више од две године, дружили са природом у истом тренутку када су се на балкански видиковац испели и гости из Румуније. Познанство је брзо прерасло у дружење које је данас традиција. Последњег дана маја ове године делегација борског друштва, предвођена председником, агилним Чедомиром Марковићем, потписала је у Свиници са руководиоцима тамошње општине Протокол о културно-спортској сарадњи. У тако озакоњеном аранжману, група од двадесетак сокола из Бора гостовала је на културно-спортској манифестацији 5. септембра ове године. Поред спортиста у малом фудбалу, стоном тенису и шаху, запажено је учешће на манифестацији чланова КУД-а „Зоран Гајић“ из Рготине. Веома срдачно их је поздравило готово хиљаду посетилаца у месту које има 1200 становника (Срби чине преко 97% житеља). Претходно су се домаћини побринули и да Борани у једночасовној вожњи чамцима по Дунаву обиђу Трајанову таблу и навире у Казан. У малом фудбалу борски соколи су се од пет екипа пласирали у златној средини – на трећем месту, домаћа екипа била је прва, а тим из

Г. Стојадиновић, ушли су у последње коло са стопостотним учинцима. У међусобном сусрету борски играч је у неизвесној завршници ефектном комбинацијом довео риваловог краља у замку без излаза, победу пренео на своју страну и – освојио прво место. На табели под редним бројем 3 уписао се Душан Михајловић, који и поред чињенице да шах не игра редовно важи за једног од најбољих играча Злота и околине. Сада се о његовој шаховској снази зна и преко Дунава. Било би велико огрешење не поменути голем труд који је у организацију путовања уложио Душко Саздановић, технички секретар друштва. Победник Стојадиновић је фоторепортеру сусрета, Ивану Крстићу, дао изјаву коју преносимо нескраћену: „Један од мојих професора са факултета говорио нам је да не обећавамо у одушевљењу, нити да претимо у афекту. Треба увек пустити да преноћи. Тако је и са овом победом на турниру. Неки моји навијачи нису били у прилици да чују ова предавања, па су ме одмах након проглашења победника предложили за националну пензију, коју, чак и да добијем, нећу узети већ ћу је преписати фонду за последњу одбрану ћирилице. Такође, мислим да је последица еуфорије

Чланови Општинског одбора Српске напредне странке у Бору у сарадњи са овдашњом Службом за трансфузију крви Опште болнице, организовали су акцију добровољног давања крви, како би се помогло пацијентима којим је хитно потребна ова драгоцена течност. -ОО СНС се као одговорна странка увек одазива хуманим акцијама. Овог пута наши чланови добровољно дају крв са циљем да се помогне људима који се лече у борској болници. Овакве и сличне акције организоваћемо и у наредном периоду – рекла је Александра Стојановић Чулиновић, технички секретар ОО СНС. Др Снежана Милутиновић, начелница Службе за трансфузију крви Опште болнице Бор, истиче да чланови ове политичке странке дужи низ година организују стављање мојих резултата у раван са нашим водећим тенисером или кошаркашком репрезентацијом Србије. Да би та уравниловка била основана, требало би на шаху да радим свакодневно бар још месец дана. Нисам сигуран да сам спреман на такву посвећеност. Што се тиче иницијативе да будем проглашен за народног хероја, целе седмице био сам одлучан да се суздржим од коментара. Онда сам проценио да би моје неоглашавање могло бити протумачено као сагласност са предлогом, чак и као самокандидатура иако ја нисам бравар да бих могао сам себи да правим и качим ордење док се не савијем до земље. Уз све то, скрећем пажњу да

акцију добровољног давања крви. - Чланови СНС у Бору су организовани и велики број њих су доборовољни даваоци крви. Очекујемо да ће потребе за крвљу у нашој болници бити потпуно задовољене. Резерве крви су на минимуму и потребне су овакве акције. У борску болницу свакодневно долази до промена, јер пристижу нови пацијенти тако да је потребна крв свих крвних група – рекла је др Милутиновић. Током ове акције прикупљено је 20 јединица крви. Д.К. се орден народног хероја не додељује у мирнодопским условима. Или је неко узео себи слободу да пуца а да о томе не обавести шампиона Свинице?! Осим тога, и да предлог буде озваничен, комунисти на власти не би дозволили да орден народног хероја добије неко ко се тако страсно залаже за националну равноправност и очување српске нације.“ * Немам коментар, сем запажања да је из Стојадиновића, уместо шахисте, проговорио афористичар, козер и сатиричар. Др Јово Ћирилица


BORSKI PROBLEM

7

BROJ 490

Фељтон: Исхрана према крвним групама (52)

УЉА И МАСТИ

Особе крвне групе АБ би требало да користе маслиново уље радије него животињске масти, хидрогеноване биљне масти или друга биљна уља. Маслиново уље садржи мононезасићене масне киселине за које се верује да доприносе нижим нивоима холестерола у крви. Ви, такође, можете при справљању јела да користите мале количине полутечног маслаца, добијеног од млека бивола или краве, популарног у Индији (ghee). КОШТУЊАВИ ПЛОДОВИ И СЕМЕНКЕ Коштуњави плодови и семенке представљају сложен случај за особе крвне групе АБ. Једите их у малим количинама и уз опрез. Мада семенке могу да буду добар извор протеина, све оне садрже инсулининхибирајуће лектине, који су проблематични за особе групе В. Са друге стране, ви делите склоност особа крвне групе А ка кикирикију, који је моћна потпора имуном систему. Особе крвне групе АБ, такође, пате од проблема на жучној кесици, тако да је боље преферирати путере у односу на селе плодаве. МАХУНАРКЕ И ЛЕГУМИНОЗЕ Махунарке и легуминозе су још

један сложен случај за особе крвне групе АБ. Тако је, на пример, сочиво важна намирница у борби са раком за особе групе АБ, мада се оно не саветује особама групе Б. Сочиво је у дијети крвне груре АБ пожељно, јер садржи антиоксидансе. Са друге стране, пасуљ и лима пасуљ, који снижавају продукцију инсулина код особа групе А, имају исти ефекат на особе групе АБ.. ЦЕРЕАЛИЈЕ Упутства за особе крвне групе АБ наликују на препоруке како за особе групе А, тако и за особе групе В. Генерално, вама одговара зрневље, чак и пшеница, али је потребно да ограничите конзумирање пшенице, јер језгро пшеничног зрна изразито ствара киселину код особа групе АБ. Пшеница се, такође, не саветује уколико намеравате да ослабите. С обзиром да пшеница проузрокује продукцију мукуса, особе групе АБ са повишеним мукусом, изазваним астмом или честим инфекцијама, треба, такође, да ограниче конзумирање пшенице. Мораћете да експериментишете да бисте одредили колико пшенице можете да поједете. Ми овде не говоримо о желудачној киселини, него о кисело-базној равнотежи у

Невероватна пљачка у борској улици „Коста Абрашевић“

ОБИЛИ КУЋУ И ОДНЕЛИ РАДИЈАТОРЕ

вашим мишићним ткивима. Особе крвне групе АБ најбоље функционишу када су им ткива слабо алкална. Језгро пшеничног зрна је за припаднике група О и Б алкално, док је за особе крвних група А и АБ кисело. Ограничите унос пшеничних

клица и мекиња на једном недељно. Овсено брашно, сојине љуспице, просо, кромпиров скроб, млевени пиринач и сојини комадићи су погодне цереалије Наставак у наредном броју Аутор:Др Питер Џ. Д’Адамо

Пронађено беживотно тело мушкарца

Миодраг Стојановић поред места одакле су лопови украли радијаторе

Непознати починиоци обили су дом Миодрага Стојановића (67), аутомеханичара из Бора, у улици „Коста Абрашевић“, одакле су однели 10 алуминијумских радијатора тешких око 700 килограма. Стојановића, који је био на викендици на Борском језеру код Бора, је позвао комшија, коме је било сумњиво што су спуштене ролетне у кући. -Чим ме је позвао комшија одмах сам дошао кући. Шокирао сам се када сам видео да су ми све радијаторе однели. Највероватније су лопови ушли кроз прозор у подруму –прича Стојановић. Он наглашава да је поред радијатора остао и без вредног алата за поправљање аутомобила. - Уопште не знам сада шта да ра-

дим, јер немам пара да купим нове радијаторе а грејна сезона само што није почела. Нестао ми је и аутомеханичарски алат, гарнитура од ножева, шерпе од росваја, кристалне чаше. И пре две године су ноћу покушали да ме опљачкају. Тада сам чуо неку буку и сишао у подрум где сам затекао лопова како претура по мојим стварима. Када сам уперио батеријску лампу у њега, сакрио је лице рукама и побегао, тако да ми тада ништа из куће није било украдено – додаје наш саговорник. Лопови су највероватније и овај пут под окриљем ноћи однели ствари из куће Стојановића, будући да нико од комшија ништа није чуо. Борска полиција трага за починиоцима.  Д.К.

Полиција на месту несреће

Беживотно тело П.М. (51) у фази распадања пронађено је, протекле суботе, у подножју моста код борског села Брестовац. Тело су пронашли радници који изводе радове на мосту. -Случајно сам погледао преко моста и тада угледао човека како непомично лежи на земљи. Одмах сам позвао полицију каже један од радника. Полиција је брзо стигла на лице места и обавила увиђај. Д.К.

Безжвотно тело М.П.


8

BROJ 490

BORSKI PROBLEM

У Народној библиотеци отворена пета самостална изложба слика Браниславе Стојановић

БАКАРНА ЖЕНА

У борској Народној блиблиотеци, отворена је, протекле недеље, изложба слика „Бакарна жена“ ауторке Браниславе Стојановић. Посетиоци ће 37 радова, рађених техникама уља на платну и акварел, у библиотеци моћи да погледају до 24. септембра. -Ово је моја пета самостална изложба слика. Инспирацију проналазим у свим догађајима, мојој породици, деци, у свему што нас окружује. Бакарна жена симболизује мој посао, с обзиром да сам радила у РТБ, као и град у коме живим. Бакарна жена је она која треба да буде снажна, храбра и да има своје место које заслужује у друштву. Велику подршку имам од свог супруга Милоша Стојановића, који је сликар и деце, а у раду ми доста

значе и сугестије Душана Кабића, историчара уметности – рекла је Стојановићева. Душан Кабић, историчар уметности истиче да Браниславу од осталих уметника издваја апсолутна посвећеност сликарством стваралаштву и ликовном делу. -Она је успела да продре у средиште ликовне проблематике и са лакоћом решава визуелно доживљене мотиве и осмишљено задате теме, код којих демонстрира сигурност ликовног израза, нарочито код ликовног третмана акварела. Бранислава у континуитету стално ликовно истражује нове форме, хроматски склад, ритам композиције. Њеном ликовном стваралаштву приличи мисао великог француског сликара Пола она настаје у тајанственој основи Гогена „слика је производ маште, душе“. Тежиште није у ономе што се види већ у ономе што се осећа и мисли – почетни импулси не поУ борској Народној библиотеци одиграна књижевна представа тичу од природе, већ од сликара и пројектују се на природу“ – тврди Кабић. Бранислава Стојановић, добитница је Grand prix награде на међународној изложби „Жене сликари“ у Мајданпеку 2014. го-

Драги Тасић на осуђеничкој клупи

Са отварања изложбе у библиотеци

дине, за слику „Мој град 2“, рађену техником уља на платну. Бранислава се сликарством бави од 1975. године, а у јавности је од 2009. са изложбама у Бору, Брестовачкој бањи, Зајечару, учешћима на овдашњим Мајским и Октобарским салонима, и међународној изложби „Жене сликари“ у Мајданпеку од 2011 до 2014. године. Д.К.

Обележен Светски дан прве помоћи

Одржан јавни час пружања прве помоћи

Суђење Драгом Тасићу

Суђење песнику и писцу Драгом Тасићу, за књижевно кривично дело полиграфије учињено писањем 12 књига прозе и поезије, наслов је представе коју је борски књижевни театар одиграо у Народној библиотеци у Бору протекле недеље. Многобројна борска публика имала је прилике да ужива у несвакидашњој књижевној вечери коју су извели борски књижевници. - Идеја за оваквом врстом форме настала је још пре неколико година када је писац Милен Миливојевић објавио своју збирку сонета “Позор иште позориште” и пошто је та збирка за свој интегрални мотив имала позориште као метафору свакодневног живота, онда се тада зачела и идеја да би књига са таквим садржајем могла бити представљена инстенацијом. Међу публиком на тадашњем Миленовом суђењу био је и Драги Тасић коме се све то јако допало и он је инсистирао да та форма књижевног театра заживи, међутим није било интересовања међу писцима-каже Весна Тешовић, директор Народне библиотеке Бор.

Она додаје да је Тасић одлучио да књиге које је досад објавио, а за које није било прилике да буду представљене појединачно у борској Народној библиотеци, буду презентоване у овој форми књижевног театра, тако да су једни критиковали а други бранили његов стил писања. Публика је овај комад дочекала са великим симпатијама, јер се осуђени Драги Тасић својствено ликовима из наше стварности и свакодневног живота бранио од тужиоца и многобројних сведока. - Борска библиотека је ранијих година у виду драме извела једну овакву форму књижевног театра песника Миливојевића. Била ми је то забавна а уједно и озбиљна расправа о књижевности, па сам желео и сам да се опробам у улози осуђеника. Морам рећи да сумњам у рад овог суда јер ми помало личи на Хашки трибунал. А с обзиром на то да сам оптужен, не бих смео да дајем изјаве, али шта ћу, када су ме принудно довели овде- у шали прича Драги Тасић. М.М.

Волонтери борског Црвеног крста пружају прву помоћ

Активисти борског Повереништва Црвеног крста, на платоу код Максија у центру града, приказали су протекле недеље, посетиоцима технику и вештину пружања прве помоћи, поводом обележавања Светског дана прве помоћи. -Годишње око 14 милиона људи у оквиру Црвеног крста научи да пружа прву помоћ. Циљ ове акције је подизање друштвене свести о томе да пружање прве помоћи може спасити живот. Познавање пружања ове помоћи чини друштвену заједницу јачом и способнијом да одговори на сваки вид непогоде изазване природним или људским фактором. Грађанима смо показали најосновније вештине као што је превијање, бочни кома положај, и друго – рекао је Дејан Стојчић, повереник овдашњег Црвеног крста. Екипа волонтера која је изводила технику пружања прве помоћи учествовала је про-

шле године и на републичком такмичењу из ове области у Београду. -Овај сјајни тим младих је заузео прво место на међурегионалном такмичењу из пружања прве помоћи. У оквиру даљих активности, 17. септембра, у сарадњи са запосленима у Дому здравља, организујемо мерење притиска и шећера у крви за Боране у просторијама овдашњег Црвеног крста, од 7 и 30 до 8 и 30 сати. Потрудићемо се да за 03. октобар, организујемо и трку за срећније детинство, а спровешћемо и акцију безбедности у саобраћају за ученике првих разреда основних школа. Предстоји и подела породичних пакета који садрже основне животне намирнице и средства за хигијену у сеоским месним заједницама. Током трајања дечије недеље, деци из социјално угрожених породица поделићемо ранчеве и школски прибор – додао је Стојчић. Д.К.


BORSKI PROBLEM

BROJ 490

9

ФЕЉТОН: Психологија комуникације (6)

Како усвојити вештину комуницирања

У текстовима до сада гово­ ри­ ли смо о асертивној комуни­ кацији, њеном значају и нужно­ сти познавања овог начина комуникације. Асертивност је један од најефикаснијих начина остваривања својих циљева, оства­ ривања себе и својих потенцијала, изражавања себе на прави начин – све то уз, као што смо више пута напоменули, поштовање циљева и личног изражавања других. Исто тако, помињали смо и неке конкретне технике и начине излажења на крај са специфичним ситуацијама приликом комуникације. Све то лепо (и лако) звучи на папиру, али како све то постићи у пракси? У овом тексту ћемо дати неке од смерница, указати на одређене моменте који су битни приликом усвајања асертивног начина комуницирања и пружити неки закључни оквир када је реч о формирању вештине асертивне комуникације. Прва и најважнија ствар када је реч о усвајању и учењу вештине асертивне комуникације је, као и код свега осталог – константна вежба. Можемо ми овде писати и писати, а ви можете оседети читајући, све ће то бити узалуд уколико сами не примењујете то што прочитате у пракси. Ово се поготово односи на нешто што је функција и одраз спољнег понашања и на нешто што укључује друге људе, као што је комуникација. Не можете седети сами са собом, читати књигу и одједном постати експерт за комуникацију. Комуникација као феномен је искључиво видљива у спољашњем понашању и у приликом интеракције: кључна компонента су дакле вербална и невербална димензија. Такође, да бисте знали да ли нешто радите како треба, потребна вам је повратна информација од других. Не можете знати да ли је техника успешна или не уколико се испостави да је тако у реалној ситуацији. Дакле, нужно је све о��о што овде пише проверити у пракси, тј. не веровати на реч већ самоме себи и сопственом искуству. Такође, још једна кључна ствар коју треба имати у виду је податак да је велики део комуникације невербални део, тј. да се комуникација великим делом одвија и изван изговорених речи. Познато је да је говор тела веома моћан „алат“ и понекад кључан део комуникације. Једноставно је немогуће адекватно комуницирати не користећи говор тела – изразе лица, гестикулацију, покрете, итд. Замислите ситуацију да вам неко исприча виц, или направи неку шалу са вама а притом остане „мртав“ озбиљан у лицу – или, још горе, ви испричате виц у друштву, а сви остану укопани у месту и неизмењеног израза лица. Без обзира шта вам они у том тренутку рекли овакав призор (хладних лица) ће вам говорити много више и имати већи утицај на вас него пуке речи. Исто тако, знамо да се кроз говор тела шаљу „искреније“ поруке него језиком. Телом је много теже слагати него устима, много је теже исфолирати емоције. Лаж се најчешће отркива опажањем поклапања или непоклапања вербалне и невербалне комуникације

(човек може да вам прича лажи и буде одличан у томе, али ако не зна да исконтролише своје тело, то га може довести у опасност да буде „проваљен“.) Нужно је да се говор тела и вербална комуникација поклапају, да би порука деловала искрено и конзистентно. Дакле, ако смо асертивни и храбро ступамо у комуникацију, са циљем да изразимо своја осећања искрено, у то морамо бити потпуно сигурни. Ако желимо да делујемо самоуверено, морамо то стварно и бити – или бити експерт у томе да се представимо другима као такви. У супротном, порука коју преносимо, иако је можда близу савршенства по свим стандардима асертивне комуникације (пратили смо до танчина све познате технике), неће бити адекватно прихваћена. Следећа ствар, без које ћемо врло тешко бити асертивни, је знати шта се жели и знати бити јасан у преношењу онога што се жели рећи. Уколико неко не зна тачно шта му је циљ у комуникацији, или не зна шта тачно осећа, те не зна ни која осећања да испољи, или не зна шта му тачно смета, тај неће успети адекватно да искомуницира било шта са другима. Такви људи ће деловати конфузно, збуњиваће саговорника, а уколико то дуже потраје, комуникација ће отићи у неком потпуно „десетом“ смеру, који је највероватније нежељен. Како знати шта желимо, ко смо и шта осећамо је тема за посебан фељтон (или књигу), и проблем је на коме човек треба радити читавог живота. Упознати друге није лак задатак, а упознати себе је често чак и тежи задатак. Али онај који познаје себе, лако ће упознати друге, а такође ће и њега други лакше упознати, што је сигуран пут ка отворенијој комуникацији. Такође је важно и изабрати и адекватно време и место за асертивну комуникацију. Наиме, од контекста у коме се особе налазе много штошта зависи. Само време дана, или време које имамо на располагању за преношење поруке приликом разговора, често може одредити читав ток и исход комуникације. На пример, ако смо у журби, или је друга особа у журби, те је времена за комуникацију мало, може се десити да се тензије подигне чак и пре него што се почне са комуницирањем. Када су овакве ситуације у питању, треба се потрудити што је више могуће да се прво ублажи тензија, или се можда треба избећи комуницирање и заказати разговор за неко друго време. Место такође може одредити правац и исход комуникације. На пример, није исто ако са неким причате у возу, на аутобуској станици, на сред улице, у гужви у продавници, у гласном друштву или у празној соби или канцеларији. Исто тако, од тога како се тренутно осећате (и ви и друга особа) ће доста тога зависити. Ако улазите бесни или сувише напети у комуникацију, ако је стресна околина или период, ако друга особа има личне проблеме или јој се нешто десило, ово ће све имати великог утицаја на целокупан начин и боју разговора. На велику већину ових ствари ви не мо-

жете утицати, нити се требате исувише трудити да их промените – једноставно требате бити свесни свега тога и са тим ставом улазити у комуникацију. Наравно, и друга особа треба бити свесна тога како би комуникација била на оптималном нивоу. Уколико није, мудро је покушати указати јој на право стање ствари. Веома важна ствар је такође, бити спреман на „пораз“ у комуникацији, делимични или потпуни. Колико год да сте добти у комуникацији, увек ће се десити да вам не успе да се адекватно изразите или да не успете да смирите ситуацију, да не успете да убедите особу и адекватно пренесете поруку, да будете погрешно схваћени. Овакве ситуације су саставни део живота и на њих морамо бити увек спремни. Понекад исход и не зависи од нас и шта год да урадимо и кажемо, десиће се нешто што нам се неће свидети. Може се десити да друга особа унапред одлучи како ће да реагује шта год ми да кажемо, те нам то што смо асертивни неће много помоћи. Често ће се десити да ће особа одреаговати потпуно супротно ономе што очекујемо, или ономе како је написано у литератури. Међутим, стање ума у којем ми унапред прихватамо све могуће исходе и спремни смо на свакаву могућу реакцију, ће нас ослободити од страха, спречиће контра-реаговање и разбуктавање ситуације и пружиће нам простора да ипак покушамо да усмеримо ситуацију у правом смеру. Слушати друге приликом комуницирање је нешто што се не може довољно нагласити. Слушање и опажање реакција других на оно што причамо је веома битно и такође може одредити читав ток комуникације. Добро је имати неки план шта и како ћемо рећи, тј. познавати технике комуникације, али ако само наклапамо оно што имамо без обраћања пажње на реакцију другога, или на оно што он жели да каже, можемо себе довести у незгодну ситуацију. Као што

смо већ помињали, код асертивног комуницирања кључна ствар је то да сви имају право да искажу своје мишљење, јер је то једини начин да сви буду задовољни. Комуникација у којој ви остварите то што желите и кажете то што мислите а да при том повређујете права друге особе не може се назвати асертивна комуникација. На крају, имајте на уму да постоје људи који, исто као и ви, знају различите технике комуникације, или су чак експерти у убеђивању и манипулисању речима, тако да ће можда злоупотребити те технике да и вас изманипулишу. Постоје особе које знају правила асертивне комуникације али се не обазиру на аспект који говори о (не)угрожавању права других, те ће покушати искористити исте те технике како би се дочепали неког свог циља или вас повредили. Извртаће ваше речи, правиће се да вас разумеју а није их у ствари брига шта желите рећи, правиће се да вас слушају а не слушају вас већ само чекају моменат да кажу оно што имају, филозофски ће искоришћавати ваше речи против вас, деловаће искрено док су у исто време цинични, итд. Не дозволите бити изманипулисани и збуњени тако што ћете бити сигурни у оно што желите рећи и тако што ћете се држати тога докле год је потребно. Не потпадајте лако под туђ утицај и не дозволите другој особи да вас стави у дефанзивну зону, јер ће то довести до искривљавања комуникациије и неадекватног исхода. Увек тражите повратну инфор­ мацију у смислу да ли је другој особи јасно шта желите рећи и да ли вас разуме, као и њен поглед на ситуацију. Све то има за циљ да отвори комуникацију и подстакне искреност и међусобно поштовање, што су две најважније ствари у комуникацији. (наставак у следећем броју) Аутор: Владимир Станковић, дипл.психолог-мастер


10

BROJ 490

BORSKI PROBLEM Приредио: Дејан В. Стојановић

КО ЈЕ РАСТУРИО РФК БОР?

Писали смо у сведочењима забележеним од пре више од једне деценије, која говоре о фудбалеру Предрагу Бубањи, некадашњем фудбалеру Бора, као играчу који је био прави „мераклија“ у срцу, веселог жара, али и веома умешног у исказивању свих својих фудбалских потенцијала. Када је дошао из Црвене звезде у Бор на позајмицу, успео је да управо свом бившем клубу постигне три гола у Београду. У његовој игри видео се велики потенцијал, али он није константно играо у тој форми. Касније ће бити јасно да је

Бубања био велики “весељак” и да је често волео алкохол и ноћни провод. Међутим, у годинама када је Фудбалски клуб Бор био стабилан прволигаш, остала је забележена још једна занимљива препирка између колега из тог доба Предрага Бубање и Сергија Крешића, касније и успешног хрватског тренера бројних шпанских клубова. Спортски лист “Темпо”, неприкосновен спортски часопис у том периоду, 1971. године објавио је занимљиву изјаву Предрага Бубање, тог тренутка фудбалера крушевачког Напретка,

ВРТОГЛАВИ УСПОН НИКОЛЕ ТРУЈИЋА

који је до те сезоне био у Бору, о бившем клупском другу. Бубања је био директан и оштро напао у штампи Сергија Крешића. „Тај момак је растурио Бор! До његовог доласка живели смо као браћа, као једна породица, а чим се он појавио почеле су свађе, неслога, сумње... Цинкарио је све код тренера, правио сплетке, измишљао интриге...’’ Овако оштар вербални напад, захтевао је хитан одговор. Крешић није чекао пуно и већ у у једном од следећих бројева, даје своју изјаву листу “Темпо”. Сергије Крешић се јавио редакцији листа, а потом им је упутио и писмо на њихову адресу. Његове утиске забележене “пером”, потписали су и бројни ��стали првотимци Бора: Радовић, Голијанин, Ваха, Брашанац, Манић, Ранковић, Добановић, Шорбан, Петковић, Рајзнер, Боначић и разме се, сам Сергије Крешић. „Поштовани уредниче, Прочитавши изјаву Предрага Бубање, фудбалера Напретка из Крушевца у Вашем листу од 6. октобра ове године, осетио сам се прилично погођеним. Истина је да особа која почиње губити тло под ногама настоји наћи разна оправдања и свако је више крив него он сам. Тако и Бубања покушава лажима да оправда своје неуспехе. Да бих приказао каква је Бубања личност пружићу само неке чињенице. У току прошле године је кажњен од стране тренера са 1,500.000 старих динара због неспортског живота односно непрестаног пијанчења, да би на крају био

још био кажњен и последњом опоменом пред искључење из клуба. Међутим ни то му није било довољно већ је опет направио изгред и тек на интервенцију нас фудбалера, одлучено је да му се поново пружи шанса, односно није искључен из РФК Бор-а. Ипак њему је много дражи био алкохол (шприцер од ружице) и седење у кафани него фудбал, односно наша борба за опстанак. Због тога је средином другог дела првенства испао из тима и престао бити стандардни првотимац. Поред свега од нас, својих другова, позајмљивао је новац и остао нам дужан преко пола милиона старих динара (мени, Томићу, Петковићу, Радовићу, Голијанину и др.). У хотелу где је становао није платио дугове као и у ресторану где се хранио. У ствари, читам неспоразум између мене и њега (било их је још осим њега) састојао се у томе што сам желео тражити (провео сам две године играјући фудбал у Белгији и САД-у, те упознао прави професионализам) да се сви ми фудбалери према нашем послу односимо у правом смислу професионално и нисам прихватао његове позиве на пијанке. Да ли о Предрагу Бубањи још нешто треба додати? Све ово што сам написао за спортску јавност Бора није ништа ново али је упозорење за Крушевљане међу којима Бубања сада живи. Нама је отишао један фудбалер и колико смо њиме изгубили показују наши резултати односно игре које пружамо у овом првенству.’’

ЗВЕЗДА У БОРУ ВЕЋ 10. ОКТОБРА! Пре само шест месеци, за њега су знали највише његови суграђани из Бора и грађани Крушевца, за које је бранио боје Фудбалског клуба Напредак, као и изразити љубитељи домаћег фудбала. Нажалост, многима којима је данас домаћи фудбал спао на два „слова“, односно два клуба било је потребно време да открију потенцијал младог нападача из града бакра. Никола Трујић је за њих био непознаница, а неки су га користили за упирање прстом на управу првака Србије, коју су оптуживали да је лоше радила посао у прелазном року. Истина, много играча је дошло и у Звезду и Партизан у протеклом периоду, да се бавимо сваким појединачно морали би да издвојимо много времена и труда. Али, то и није циљ овог чланка. Данас се осврћемо на младог Боранина и то не само зато што је овај сајт намењен углавном тој популацији. Више од тога, Никола заслужује простор због своје посвећености коју је показао у новом тиму, али и због понашања којим се битно разликује од многих данашњих играча, пре свега из нових генерација. Иако су бројни „познаваоци“ фудбала овог момка у старту сврстали у други план,

бројке и дешавања у актуелној сезони њега сврставају у битне карике тима Партизана. Улазећи са клупе, брзо се налазио у шансама, а већ у августу и утакмице са Новим Пазаром кренуо је и са головима. Наставио је и у Европи, а да би „запечатио“ судбину славне Стеауе, било му је потребно 60. секунди. Уписао се и на утакмици у Чачку, а својом формом свакако послао поруку да заслужује много више минута у игри, макар у националном шампионату. Међутим, то није све од онога што га у овом тренутку одваја од осталих. Наиме, овог момка, краси и понашање ван терена. Није умишљен, сваком излази у сусрет за фотографисање, аутограм, разговор.. Нашао је у паузи и времена да посети свој Бор и пружи му подршку са трибина у утакмици са Озреном из Сокобање. Том приликом сликао се са младим Боранима, већ познатим навијачем Жеље, Столетом и многим другима.. Следи „вечити дерби“, а ми му желимо да га он одигра у најбољем издању. Он је већ победник, јер га поштују свуда, а нарочито у његовом Бору и нећете чути лошу реч и од ватрених Звездаша. Никола већ води на једној утакмици и то оној најважнијој…

Протеклог петка у Београду је одржан састанак клубова Прве женске лиге Србије на коме су усвојене пропозиције такмичења, календар такмичења и обављено жребање такмичарских бројева екипа које ће у сезони 2015/2016 играти у најачем рангу такмичења у землљи европских шампиона. Након извлачења такмичарских бројева, познат је комплетан распоред лиге, коју у наредној сезони чине дванаест најбољих тимова у Србији. За публику у граду бакра, прво коло доноси одмах и праву “посластицу”, пошто ће 10. октобра у Бору гостовати београдска Црвена звезда. Иако још увек није потврђено, из борског клуба нам саопштавају да би меч највероватније требао бити заказан за 19 часова. Прошле сезоне борски клуб је управо на дуелу са црвено-белима из главног града, остварио своју рекордну посету, на утакмици која је има-

ла скоро 3000 гледалаца. Поред Бора и Црвене звезде, најјачи ранг такмичења у држави чине још екипе Радивоја Кораћа из Београда, Краљево, Врбас Медела, суботички Спартак, Вршац, нишки Студент, новосадски тимови ЖКА и Војводина и крагујевачке екипе Раднички и Шумадија. Према плану такмичења, до краја године биће одиграно укупно тринаест кола, док ће за 2016. годину преостати још девет кола, као и плеј-оф за првака, у који ће се пласирати најбоља четири тима. Борски тим у актуелном прелазном року остаје без једне од најбољих играчица из прошле сезоне Јелене Јозић, која ће своју каријеру наставити у екипи Краљева. Клуб је такође остао и без другог плеја Данијеле Вучковић, која ће у наредној сезони бранити боје екипе Шапца у Другој лиги, док је млада Катарина Гаврић нови члан нишког Студента.


490