Magazin za promociju čitanja - www.bookvar.rs
nije zao čovek iako je oličenje okamenjenog života. To je čovek kojim rukovodi sila koja je iznad njega i izvan svega ljudskog, a to je državni sistem koji je i sastavni deo Karenjinove ličnosti. Jedino tragično što on u čitavoj svojoj situaciji nasamarenog i prevarenog muža vidi, jeste izlaz iz onoga što u takvim situacijama obično biva- što manja sramota i ljaga za njegovo cenjeno ime. Ipak, on se ponaša i kao pravi hrišćanin, Ani pruža ruku i sve joj oprašta, ali joj i ne daje razvod da bi prikrio i svoju i njenu sramotu, a na kraju prihvata da se stara o maloj Ani, kćerki koju je dobila s Vronskim. Kroz čitavu priču Ana ispituje sebe da li greši, osećajući stid i krivicu za ono što radi, a Tolstoj to neverovatno 12
projektuje kroz Anine snove, kao i preko ostalih junaka koji Anu veoma grubo osuđuju za izvršene postupke. Na samom kraju Anine poslednje misli usmerene su na Boga i oprost koji od njega traži za sve postupke, priznajući tako i sama da je kriva. Čak je i nama kao čitaocima ostavio da Anu osuđujemo i krivimo ili opravdavamo stavljajući na sam početak knjige njen moto, koji možemo slobodno tumačiti. Moto je preuzet iz Biblije (Poslanica Rimljanima Apostola Pavla: “ Moja je osveta, ja ću je vratiti”) i nije ga bez razloga Tolstoj iskoristio baš za ovo delo, jer ako ga tumačimo iz ugla glavne junakinje može se odnositi na kažnjavanje svih onih koji nisu uspeli da upotpune njen život- Vronskog kažnjava svojom