Page 1


P O Z I T I V N E

F R E K V E N C I J E

S

A

D

R

@

A

J

“Medici.com”

15 godina sa vama

Riječ urednika Iza visokog zida vremenske kapije zima se već odavno ušunjala u naša životna dvorišta, vodeći nas kroz praznike, proslave, druženja, sumiranja životnih i poslovnih uspjeha i neuspjeha. Prostrta poput čaršafa po krevetu, još pokazuje svoje zube... ponekad oštre i surove, ali sve češće krezave i bez snage u ugrizu. Kraljica Idila nerado otpušta svoj temperaturni ugriz. No, stisak je sve labaviji, jer februar je u svojoj punoj dominaciji. U dugačkom karavanu godišnjih doba, na pragu smo proljeća. Posljednjih dana sunca je sve više, iako je još i visoko i daleko! Tako poetično zakačeno na nebu, razgrće kišne i snježne oblake, boreći se za svoje zasluženo mjesto na nebeskom svodu. Sve češće odzvanjaju koraci ljudi koji, grabeći ka proljeću, ushićeno koračaju po kalendarskom pločniku. I dok ono još drijema, negdje na obroncima naših sjećanja, na daskama planetarnog scenarija, već se uveliko odigrava početak radne godine. Odjekuju ljepeti, šire se misli, rasplamsavaju ideje, dolaze novi izazovi, nove vizije i inovacije. Obilježavaju se jubileji, planiraju se i sklapaju poslovi, postavljaju ciljevi...! Sve upućuje na nove početke i začetke i rađanje novih ideja koje će se utjelotvoriti u novom vremenskom omotaču. Iz svega će se izroditi novi skupovi, simpozijumi, kongresi i konferencije, koje ćemo pratiti i rado podijeliti sa Vama, našim vjernim čitaocima. Koračajući po istom kalendarskom pločniku, dobro uhodana ekipa časopisa „Medici.com“, ponosno je zakoračila u 16-tu godinu svoga bitisanja, udišući život novim idejama, planovima i vizijama, ispunjavajući svoje snove, te tako klešući i bruseći svoj kamen budućnosti. „Uspeh je dobiti ono što želiš, a sreća je želeti ono što imaš“ A mi smo i uspješni i srećni! Uspješni, jer je punih 15 godina iza nas! A dobili smo i ono što smo željeli... pravi MOZAIK MEDICINSKIH KOMUNIKACIJA! Mozaik koji je iznjedrio kvalitetne tekstove, spoznaje, inovacije, poznanstva i tako, na najbolji način, zadobio beskrajno povjerenje naših čitalaca i naših saradnika. To nam predstavlja satisfakciju i daje podsticaj da nastavimo da ispisujemo stranice ove naše medicinske enciklopedije. Srećni smo, jer imamo ono što želimo, imamo Vas, naše vjerne pratioce. Od ideje do realizacije, od broja do broja, ovdje smo zajedno sve ove godine, dijeleći dobro i zlo, radost i tugu, rađanje i umiranje, prolaznost i konstantnost... Slavljeničkim duhom živimo već mnoge dane te smo tako slavljeničkim duhom obojili i početak 2019. godine. Nove stranice „Medici.com“-a, imaju posebnu punoću ukusa, što ovom 91-om broju, kojim ćemo rastrošiti i 16-tu godinu našeg trajanja, daje čudesan buke, koji imaju samo stara, zrela, kvalitetna vina. Zato, zavirite u ovu medicinsku priču i sa srećom dočekajte proljeće. Iskreno, Vaš Medici.com Prim. dr Momir Pušac

8

PRACSIS 2019

12

U Republici Srpskoj

Kardiohirurgija

16

Predstavljamo

Dom zdravlja Bijeljina

32

Teslićki “Zlatibor” na hajdučki način Hajdučke vode

59

Intervju:

Prof. dr Miodrag Jevtić

62

Prof. dr Sanja Radojević Škodrić

RFZO Srbije

66

Banja Koviljača

Zablistao “Kur-salon”

68

Kvalitet života posle transplantacije srca

94

Glavni urednik: prim. dr Momir Pušac Izvršna urednica: Anđa S. Ilić Tehnički urednik: Sretko Bojić; Lektor: Biljana Kuruzović Stručno naučni konzilij redakcije: akademik prof. dr Miodrag Ostojić, akademik prof. dr Drenka Šećerov-Zečević, akademik prof. dr Miodrag Čolić, prof. dr Zoran Popović, prof. dr Miodrag Jevtić, prof. dr Zoran Rakočević, prof. dr Vaso Antunović, prof. dr Danica Grujičić, prof. dr Ljiljana Vujotić, prof. dr Srboljub Golubović, prof. dr Duško Vulić, dopisni član ANURS, prof. dr Duško Vasić, prof. dr Zdenka Krivokuća, prof. dr Senad Mehmedbašić, prof. dr Sandra Lazarević, prof. dr Miroslav Petković, mr. sc. ph. Pero Rokvić, mr. ph. Nataša Grubiša, prof. dr Snežana Pejičić, dr sc. med Slavica Žižić-Borjanović, mr. ph. Zlata Žuvela, akademik prof. dr Enver Zerem i prof. dr Elizabeta Ristanović. Stručni savjet redakcije: prim. dr Lela Popović, prim. dr Slavko Dunjić, prim. dr Mira Popović, mr. ph. Dragana Reljić, dr Rade Dubajić, dr Danica Mihajlović, mr Živana Vuković-Kostić, mr. sci. med. dr Branislav Lolić, prim. dr Boro Gužvić, dr Dušan Bastašić, dr Goran Račetović, dr Slavko Pećanac, mr. ph. Rada Krća, Amra Odobašić, i Nataša Aleksić Redakcija: 78000 Banja Luka, Branka Ćopića 15, Tel: +387 (0)51 318 606, +387 (0) 65 603 346; e-mail: medici.com@blic.net; www.medicicom.com Izdavač: “Udruženje Medici.com” Banja Luka, Branka Ćopića 15 Direktorica: Vera Pušac Prodaja, marketing, promocija u BiH: Jelena i Bojan Broćilović Promocija i marketing u inostranstvu Beoimpex AD Beograd tel. +381 11 38 09 715 Pravni savjetnik: Advokat dr Jovana Pušac, Banja Luka, tel. +387 65 692 377 Foto: Bojan Crnokrak, tel. 066/454-211; Štampa: ”Atlantik bb” Banjaluka Tiraž: 5.000

92. broj izlazi u aprilu 2019. godine

Rješenjem Ministarstva prosvjete i kulture RS broj 6-09-3783/03 od 25.09.2003. upisano u Registar javnih glasila pod r. br. 430. Svako umnožavanje, reprodukovanje i kopiranje dijela ili cijelog materijala iz časopisa i www izdanja dozvoljeno je isključivo uz pismenu saglasnost izdavača.

7


Z D R AV S T V O - d o g a đ a j d a n a

„Medici.com“ 15 godina sa vama

asopisanje je zapravo građevinarenje. To je ona geometrija smisla, kada se želi dosegnuti najudaljenija tačka zemlje i svemira. Časopisi su pečat u vremenu. Snaga i jasnoća njihova počinje od njihovih korica. One su prvi dodir sa njihovom stvarnošću. Časopis nije ogledalo niti prozor u svet. On je izum, prolazak kroz aure, sve dok i sam ne postane aura. Časopisi i knjige su vrlo pouzdani lekovi. Ali pre njih, postojala je duša. I lutala je sama… Njeno mesto boravka nalazi se svugde… Ipak, svoj pravi izraz nalazila je u ljubavnim pismima, pesmama, romanima… A evo, ugnezdila se i uvom slovu – časopisu “Medici. com”. Čini se da joj je tu i pravo mesto! Šta reći o “Medici.com”-u? Ovaj mozaik medicinskih komunikacija je svojevrsna zamisao pretočena u opipljivu i nadasve poželjnu prostirku, čija su osnova i potka čovek i njegova esencijalna vrednost - zdravlje! I pored izanđale fraze da je zdravlje čovekovo najveće bogatstvo, ne možemo a da ne priznamo da se od pamtiveka pa do našega veka, čovekova zdrava misao bori protiv bolesti. Mnogi drevni tekstovi u sebi nose klicu o zdravlju, o produžetku života. Mnogi tekstovi “pelcovani” su mišlju o travki besmrtnosti, o čovečjoj božanskoj dugovečnosti. I kako je sazrevala civilizacijska “jabuka saznanja”, dozrevala je i misao o čovekovoj zdravoj duši i zdravom telu! Upravo ta saznanja “Medici.com” mozaički zida i nadziđuje i filigranskom preciznošću svaku mozaičku spoznaju uobliči u korisnost i nasušnu potrebu. Listajući tako stranice sećanja, kopajući po dubokim i zaboravljenim lavirintima sopstvene svesti, dođosmo do onog bisera što kao Mesec sija, prosut po poljima naših vizija i ciljeva, otelotvorenih u petnaestogodišnjem vremenskom omotaču, do onoga što zovemo uspomene i sećanja. Sve beše tako davno, a tako juče...kao da je danas...pre nekoliko minuta... Sećanja naviru. Decembar, samo godina gde ispred trojke beše nula. Godina stara i umorna. Vukući se sa svojim tovarom ta, već daleka, 2003. delila je i oduzimala i kapom i šakom. I kao dobra vila, pre no što će svoje teške kapije zatvoriti zanavek i ugasiti svoje postojanje, iznedri naš i Vaš „Medici.com“! Časopis prvenac, novorođenče, ugleda svet prvoga decembra 2003. godine. Radovali smo se i bili zbunjeni. Hoće li preživeti, hoće li narasti i dorasti naša maštanja i naša htenja? Hoće li ga nova 2004. podojiti snagom, uspehom i kvalitetom? Pitali smo se, strepeli i vredno radili! A ona, nova i sveža, jedra i bujna,

Lep jubilej i zavidno trajanje

Č

8

Čedo moje, narod koji nema svoje knjige i svoga pisma, svojih knjigopisaca i svojih knjigoljubaca, ne može se nazvati narodom! Izgovori čedo moje, našu najjaču reč, izgovori SRB, pa mi reci koliko ti u ušima traje? Samo tren…! Izgovorena reč traje dok se izgovara, pa nestaje kao dah iz grudi koji ju je proizveo…! Samo napisana reč ostaje! Izgovorene reči odlete kao ptice u jatu, čim ih izgovoriš. A napiši ih na kamenu, na drvetu, na koži jelenjoj ili na trošnome papirusu i uvek ćeš ih naći tu gde si ih ostavio…! Napisana reč traje duže od usta koja su je izgovorila i grla iz kojeg je doviknuta i ušiju koje su je čule! Traje večno! Kad je za hiljadu godina pronađu nemu na papiru ili koži, prozboriće…! (Iz zaveštanja velikog župana srpskog Stefana Nemanje, svom sinu Svetom Savi)

Piše: Vera Pušac, direktor časopisa “Medici.com”

Vera i Momir Pušac

pa kao rasna ždrebica rže i upinje se da pokaže koliko je nepoznata i tajanstvena i da i ona želi da miluje rukom sudbine. I ona i sve nadolazeće godine.

Foto: Studio Lenka Keleman

I tako, skupljajući svoje sudbinske belege, „Medici.com“ se kao stablo obavio svojim petnaestim godom i pružio svoje korenje tamo daleko i tamo duboko u prostranstva bivše nam Jugoslavije. Dani nanizani k´o niska bisera. Neki bleštavi i biserni, no neki i nemadoše tu jasnoću i neodoljivost. Za neke poželesmo da nikada više ne osvanu...! I tako, redom! Život poput mozaika! Istim takvim pločicama popločane su staze našeg i Vašeg „Medici.com“a. I isti takvi biseri nizani su, eto, na već petnaest godina dugu brezetlu njegovu. Svetlelo je i mračilo se, sevalo i grmelo i opet sunce! I sve tako od decembra 2003. godine. Uspeli smo i trajemo! “Kud plovi ovaj brod, kud ljude odnosi i da li iko zna šta more sprema…” Ako je u ovoj igri asocijacije more - čovekov životni vek po kojem on pliva ili pluta i ne zna koja ga bolest može povući na dno, a brod - tako neverovatno brz napredak dijagnostike i terapijskih tehnologija i metoda, koje prosečni ljudski resursi u zdravstvu objektivno ne mogu da prate… I kada na toj relaciji spoznate ulogu medija, kao spone između svih aktera zdravstvenog sistema i ljudskoga bića u centru, čiji nam je život najvažniji, onda je posve jasno zašto je “Medici.com” postao Vaš iskreni saveznik na putu do zdravlja. Komunikacija je okosnica naših odnosa. “Medici.com” od prvoga broja neguje takav pogled na zdravlje, koji kulturom dijaloga stiže do Vas. On je kao tračnica, šina, putanja, linija…kojom cirkulišu informacije između VAS, NAS i opet VAS! Petnaest punih godina... Godina procesa, koračanja i stvaranja. Kilometri puteva između gradova, kongresa, simpozijuma, intervjua, reportaža i druže-


Z D R AV S T V O - d o g a đ a j d a n a

nja, povezujući vreme i prostor u jednu celinu. Ulog je veliki! Nije se sastojao samo u ideji, već i u mnogo rada, discipline i znoja. Uz takvu formulu, pored vere i sreće, uspeh nije mogao da izostane. Ali smelo se možemo i osvrnuti i analizirati, da li je svaki naš korak stao na odgovarajući vremenski pločnik i koliko je visoka piramida koju smo sagradili. Da, kada se osvrnemo iza sebe u vremenski procep koji se zove prošlost, predivno je ugledati monumente koje smo izvajali svojim idejama i radovima, a svojim rukama ih oblikovali u velika dela. Čovek nije vidovnjak i ne može da predvidi budućnost da bi znao kako da živi sadašnjost. A sadašnjost je jedina sigurna zbirka emocija, događaja i različitih stanja te je u tom smislu umeće znati postati Sunce, da sijate i da vas svi vide. Sve što mistično nastane i opstane, svakako je vredno pažnje i poštovanja. Časopisu „Medici.com“ smo, kroz godine znoja i rada, unapređivanja i osmišljavanja, pokušali da udahnemo život dostojan poštovanja. Verujem da smo i uspeli i to zajedno sa Vama koji ga podržavate, koji sarađujete sa nama, koji ga čitate i opravdavate. Zato nastavljamo gde smo stali. Hrabro i čvrsto, sa verom i stilom, nastavljamo sa zidanjem našeg velelepnog medijskog hrama. Poneseni dubokim osećanjima zahvalnosti i zadovoljstva, slavljeničkim ri-

tmom živimo već mnoge dane, te smo tako slavljeničkim duhom obojili i početak 2019. godine. Nove stranice „Medici. com“-a, imaju posebnu punoću ukusa, što ovom 91-om broju, kojim ćemo rastrošiti i 16-tu godinu našeg trajanja, daje čudesan buke, koji imaju samo stara, zrela, kvalitetna vina. Poštovani naši saradnici i naši verni čitaoci, nazdravimo u to ime ovim devedeset prvim brojem „Medici.com“a! Lep jubilej i zavidno trajanje. Mi sa Vama i Vi sa nama! Zahvaljujemo svim našim saradnicima koji nam verovaše i podupiraše svojim tekstovima sve naše jasnoće i naša magnovenja. Našim vernim čitaocima koji u bezbroju šarenila i naslova iz raznih govornih područja, usmeriše pogled i interesovanje baš na „Medici.com“. Naravno, bez Stručnonaučnog konzilijuma i Stručnog saveta redakcije, mozaik bi izgubio svaki smisao. I najzad, veliku zahvalnost dugujemo i stručno-tehničkoj ekipi, dizajnerima, lektorima, pravnim savetnicima, spretnom i nadasve strpljivom i odgovornom osoblju iz pripreme i naravno, štamparskoj kući ˝Atlantik bb˝ Banjaluka, koja je sve ono stilski i grafički sročeno, uredno upakovala u ovih devedeset jedan paket „Medici.com“-a. Čestitam jubilej! Srećno nam i na mnogaja ljeta!

Poštovani gospodine, U nemogućnosti zbog ranije preuzetih obaveza i sa žaljenjem što ne mogu da prisustvujem značajnom jubileju naše medicine – proslavi 15-godišnjice Vašeg časopisa MEDICI.COM, želim da Vam u sledećim rečenicama najsrdačnije čestitam na velikom uspehu uređivanja i izlaženja časopisa i kažem svoje mišljenje o njemu. Vaš časopis je jedinstvena uspešna pojava u srpskoj medicini jer ne postoji ništa slično u Srbiji i Crnoj Gori. U Srbiji imamo novinara Dragutina-Backa Gregorića koji na TV kanalu SOS vodi emisiju „Puls života“, koja se svakog četvrtaka uživo bavi aktuelnim problemima zdravstva i medicinske nauke, ali ne i neki časopis Vašeg formata i značaja. Vaš časopis donosi aktuelne informacije sa srpskih prostora i sveta, značajno doprinosi organizaciji naše zdravstvene službe i medicinske nauke, ima veliku edukativnu vrednost prateći dostignuća medicine u nas i u svetu a i značajne originalne priloge stručno-naučnog karaktera. Časopis se štampa na izvanrednoj hartiji u boji sa odličnim fotografijama i u zaista umetničkom prelomu. Uprkos citiranom, nažalost, ne zna se dovoljno o njemu čak ni u Republici Srpskoj – tako da se nedovoljno čita. Zbog toga treba obezbediti veću stalnu donatorsku pomoć odgovarajućih ministarstava zdravlja, medicinskih fakulteta, farmaceutske industrije i drugih. Urednički kolegijum časopisa, pod Vašim vođstvom, je visoko profesionalan u svom poslu i zaslužuje svaku pohvalu. Kao stalni saradnik Vašeg časopisa, šaljem Vam za Vaš jubilarni broj dva priloga o transplantaciji srca (najboljoj opciji u terapiji terminalne faze srčane slabosti) uz potresnu ličnu ispovest koautora prof. dr Dušana Šćepanovića, koji već 12 godina živi sa novim srcem. Sa najboljim željama za uspehe Vašeg časopisa i u budućnosti, pozdravlja Vas Vaš akademik Vladimir Kanjuh

Od nas će, čedo moje, ostati samo ono što bude zapisano u knjizi! Samo zapisani narodi ulaze u istoriju…! Kažem ti, milo moje, govorenje je razgovor sa trenom, pisanje je razgovor sa vekovima! Slovo je čudno seme. Pismena su najbolje zrnje semeno svakoga naroda. Klija sa papira posle hiljadu godina i rascvetava se u glas i reč, u sliku i priču, u misao i čuvstvo i u davne srca otkucaje. Čedo moje milo, ono što narod ne može mačem ni plugom, može knjigom i pisalom. Pisalo od suve trske ili od lakoga pera, ostavlja dublje brazde od rala i motike! Glagoljati, znači prolaziti, a pisati, znači ostajati!!!

(Iz zaveštanja velikog župana srpskog Stefana Nemanje, svom sinu Svetom Savi.)

Cenjeni kolega Pušac, Povodom petnaestogodišnjeg redovnog izlaženja časopisa Medici.com, upućujem čestitke Vama i vašim saradnicima. U tom periodu časopis je odigrao važnu ulogu u širenju stručnih informacija iz svih oblasti zdravstva na velikom prostoru bivše Jugoslavije i šire, jer pored štampanog izdanja časopis je postavljen na internet i besplatno dostupan mnoštvu zainteresovanih stručnjaka koji su razasuti po svetu, uključujući i mene, koji živim u Čikagu. Kao dugogodišnji saradnik časopisa Medici.com ističem vaš profesionalizam u uređivanju časopisa i izvanrednu sposobnost tehničkog urednikaSretka Bojića - Bojana. Vaša ekipa posvećuje veliku pažnu pripremi članaka za štampu. Često se dešavalo da mi u pripremi rukopisa promaknu tipografske i druge greške. Vi ste mnoge na vreme uočavali i ispravljali, a na kraju ste mi probni otisak svakog članka redovno slali da sve još jednom proverim. Tako ste doprinosili da čitaoce nepotrebno ne opterećujete, a istovremeno ste obezbedili da se reputacija časopisa ne umanji. Na kraju, napominjem da u ovim vremenima dolazi do izolacije i slabe komunikacije među mnogim prezaposlenim stručnjacima u svetu. Zato se ponekad dešava da dva istraživača u svojim laboratorijama na istom spratu ne znaju šta koji radi ili lekari u istoj klinici ne znaju šta koji istražuje. Vaš časopis doprinosi da se svi međusobno informišemo o našim stručnim aktivnostima, dostignućima i stremljenjima. Želim da Medici.com nastavi uspešnu ulogu informatora i edukatora u zdravstvu, ne samo u toku narednih 15 godina, nego i kasnije. Srdačan pozdrav iz grada preko koga se ovih dana nadvila retka nepogoda, osećali smo se kao da smo na Severnom polu, ali za takvu avanturu nismo imali potrebnu opremu. Prof. dr Rajko Igić, Chicago, Illinois


Z D R AV S T V O - d o g a đ a j d a n a

K

linika intenzivne medicine za nehirurške grane UKC RS jedina je organizaciona jedinica na prostoru BiH koja zbrinjava najteže i kritično oboljele nehirurške pacijente te se izdvaja po savremeno opremeljenom prostoru, najmodernijoj opremi i izuzetno stručnom kadru. Zadovoljstvo nam je istaći da ova klinika obilježava desetogodišnjicu rada. Zdravstvene usluge koje se svakodnevno pružaju našim pacijentima su na svjetskom nivou. Klinika intenzivne medicine jedina posjeduje aparat VV ECMO, tzv. vještačka pluća, i izvodi proceduru venovenske ekstrakorporalne membranske oksigenacije. Takođe, Klinika posjeduje prestižni sertifikat ISO 9001:2015 što u praksi znači da su sve medicinske procedure koje se izvode standardizovane i ujednačene sa istim ili sličnim procedurama u drugim razvijenim zemljama i sve su prema međunarodno priznatim normama koje se odnose na opseg liječenja kritično oboljelih pacijenata. U okviru djelovanja ove Klinike uspješno se realizuje projekat telemedicine i teleedukacije svjetski poznate Mayo klinike. Komunikacija sa Mayo klinikom i ljekarima koji učestvuju u video-viziti nastala je na temelju dugogodišnje saradnje koja je počela i prije samog osnivanja Klinike intenzivne medicine za nehirurške grane. Pomenuti ljekari su dali svoj veliki doprinos u proteklih deset godina putem savjeta o samoj organizaciji klinike, preko donacija kao i edukacijom naših ljekara u SAD. Prof. dr Peđa Kovačević, načelnik Klinike intenzivne medicine za nehirurške grane, istakao je da klinika posjeduje prostor i kvalitetnu opremu kao i da ima tijesnu saradnju sa regionalnim centri-

10

Klinika intenzivne medicine za nehirurške grane UKC RS

Decenija zbrinjavanja životno ugroženih pacijenata Prof. dr Peđa Kovačević

ma koji se bave sličnom problematikom. “Imamo gostujuće profesore iz Srbije, Federacije BiH, Slovenije i Hrvatske. Svi ti ljekari kada dođu u naš novoopremljeni prostor ostaju bez riječi, što je potvrda da smo dosegli nivo kakav imaju najsavremenije i najrazvijenije zapadne zemlje”, rekao je načelnik Kovačević. Naglasio je da oprema ne liječi kritične bolesnike, već stručni kadar koji ova klinika posjeduje. “Danas dobijamo petog subspecijalistu intenzivne medicine i to nas čini

veoma prepoznatljivim u regionu. Krovnu subspecijalizaciju iz intenzivne medicine imaju ljekari različitih disciplina. Takođe, na Klinici imamo dva doktora medicinskih nauka i treći nam dolazi za nekoliko mjeseci”, rekao je dr Kovačević. Dodaje da Klinika intenzivne medicine za nehirurške grane UKC RS jedina u BiH raspolaže takozvanim vještačkim plućima. “Ovladali smo većinom procedura za zbrinjavanje i liječenje kritičnih nehirurških pacijenata. Pomoću VV ECMO aparata ili takozvanih vještačkih pluća izvodimo veno-venske ekstrakorporalne membranske oksigenacije. Jedina smo klinika u BiH koja ima ISO 9001:2015 sertifikat”, objasnio je načelnik Kovačević. Vlado Đajić, generalni direktor naše zdravstvene ustanove, kaže da se u deset godina postojanja ove klinike puno uložilo u opremu, kadar i prostorije. “Takođe, mnogo smo uložili u edukaciju kadra i to planiramo i ove godine. Plan je da i sljedeće godine nabavimo najsavremenije aparate, a istovremeno nastavimo raditi na edukaciji”, rekao je profesor Đajić. Saradnici za informisanje UKC Republike Srpske


Z D R AV S T V O - d o g a đ a j d a n a

Krst milosrđa za dr Milanka Maksića

P Nagrada „Kapetan Miša Anastasijević“

redsjednica Republike Srpske gospođa Željka Cvijanović, povodom obilježavanja Dana Republike, 9. januara 2019. godine, odlikovala je određen broj zaslužnih pravnih, fizičkih lica, pojedinaca, koji su se u proteklom periodu istakli svojim dostignućima i požrtvovanim radom. Zadovoljstvo nam je da istaknemo da je ordenom Krst milosrđa za priznat dugogodišnji rad u zdravstvu i veliki doprinos u razvoju zdravstvenih usluga i liječenju pacijenata sa područja Srpske odlikovan načelnik Službe za vaskularnu hirurgiju naše ustanove prim. dr Milanko Maksić.

N

agrada „Kapetan Miša Anastasijević“, koju već 18. godina dodjeljuje „Medija invent“ iz Novog Sada u saradnji sa privrednim komorama Vojvodine i Republike Srpske te novosadskim i banjalučkim univerzitetom, dodijeljena je 18.12.2018. godine u Banjaluci uglednim društvenim, kulturnim i humanitarnim radnicima u Republici Srpskoj. Među dobitnicima ove prestižne nagrade je i generalni direktor UKC RS prof. dr Vlado Đajić. Njemu je dodijeljena plaketa za savremeni koncept zdravstva u RS i doprinosu za razvoj zdravstvenog sektora. Kapetan Miša Anastasijević (1803-1885) bio je srpski trgovac i zadužbinar. Sve svoje bogatstvo ostavio je svom rodu, a od mnogobrojnih zadužbina ističe se zgrada gdje je danas smješten Rektorat Beogradskog univerziteta.

P

redsjednica Republike Srpske Željka Cvijanović zlatnikom i prigodnim poklonima darivala je prvu bebu rođenu u Republici Srpskoj u 2019. godini i još jedno novorođenče kao znak pažnje. “Zadovoljstvo je što imamo dobru uslugu, što imamo osposobljen tim i adekvatnu opremu i što se naš zdravstveni sektor razvija u skladu sa vremenom”, rekla je predsjednica Cvijanović te podsjetila da je tradicija da predsjednik Republike Srpske uručuje zlatnik. Ona je istakla da je u UKC mnogo uloženo i dodala da je zadovoljstvo svaki put kada se dođe dobrim povodom, a ne samo kada se iskaže potreba za liječenjem, zbog čega i postoji ova ustanova. „To su mjesta gdje počinje novi život, gdje su novi građani Republike Srpske. Želim svu sreću svim bebama rođenim u Srpskoj i ovo je divan način za početak nove godine“, naglasila je predsjednica Cvijanović. Dežurni ljekar u Klinici za ginekologiju i akušerstvo UKC RS dr Vladimir Peren-

Prim. dr Milanko Maksić u ovoj godini izveo je složene operativne zahvate koji do sada nisu izvedeni u našoj ustanovi. Prvi put u Univerzitetskom kliničkom centru Republike Srpske urađen je operativni zahvat kod pacijenta sa urođenim obrnutim rasporedom unutrašnjih organa. Ovakav položaj organa koji izgledaju kao da su u ogledalu, statistički, sreće se jednom u 100.000 slučajeva te je ovo prvi put da je uspješno operisan ovakav pacijent. Takođe, ove godine dr Maksić izveo je veoma komplikovan operativni zahvat kod pacijenta koji je bolovao od simptomatske subklavijalne bolesti. Svojim nesebičnim zalaganjem i brigom za pacijente znatno je unaprijedio vaskularnu hirurgiju u Republici Srpskoj.

Darovi za prvorođene bebe u 2019.

dija rekao je da je prva beba u Republici Srpskoj rođena 35 minuta poslije ponoći. On je naveo da je to muška beba teška tri kilograma i duga 50 centimetara, a porodilja je Husema Alimanović. Cvijanovićeva je darivala i bebu majke Milene Popović iz Verića kod Banjaluke.

Gradonačelnik Banjaluke Igor Radojičić darivao je prvorođenu bebu u najvećem gradu Srpske, Banjalučanku. Sa poklonima – zlatnikom i novčanim iznosom, u našu ustanovu, prvog dana nove godine, stigao je i gradonačelnik Banjaluke. On je darovao Emu, prvu Banjalučanku rođenu u ovoj godini. Ema je na svijet došla 50 minuta nakon ponoći, sa 2.950 grama i 50 centimetara. Majci Jeleni je drugo dijete. „Ja se nadam da će ova beba ostati da živi u našem gradu, da će imati srećno djetinjstvo i da će pred sobom imati jednu mirniju i razvijeniju Banjaluku“, naveo je gradonačelnik. Emu je u ime Komercijalne banke dječjom štednjom sa početnim ulogom od 500 maraka darivala i Dragana Grujičić Stefanović. Posljednjeg dana 2018. godine u našoj ustanovi rođeno je 11 beba. Tokom 365 dana prošle godine, u Klinici za ginekologiju i akušerstvo ukupno je rođena 3 281 beba. Saradnici za informisanje UKC Republike Srpske

11


P

Z D R A V S T V O

očetkom 2015. godine osnovan je 34. Ogranak Američkog koledža kardiologa za Srbiju i Republiku Srpsku (ACC Consortium Chapter for Serbia and Republic of Srpska), a promovisan 15. marta 2015. godine u San Dijegu na 64. kongresu Američkog koledža kardiologa. Formiran je na inicijativu predstavnika Udruženja kardiologa Srbije i Udruženja kardiologa Republike Srpske i obuhvata članove oba udruženja. Ovaj ogranak je formiran sa ciljem unapređenja saradnje i povezivanja Američkog koledža kardiologa sa Udruženjem kardiologa Srbije i Udruženjem kardiologa Republike Srpske. Prvi vidovi ove saradnje su bili realizovani kroz organizaciju zajedničkih sesija na XX i XXI kongresu Udruženja kardiologa Srbije, održanim na Zlatiboru 2015. i 2017. i IV kongresu kardiologa Republike Srpske, održanom od 1-3.06.2016 u Tesliću, Republika Srpska, BiH. Organizovane su aktivnosti i na 65. kongresu Američkog koledža kardiologa, održanom u Čikagu u martu 2016. godine, 66. kongresu Američkog koledža kardiologa, održanom u Vašingtonu u martu 2017. godine, i 67. kongresu, održanom u Orlandu u martu 2018. Organizovani su kongresi 34. ogranka Američkog koledža kardiologa sa temom: Praktični aspekti i komparativna analiza ACC/AHA i ESC preporuka (PRACTIS), održani u februaru 2016. i 2017. godine u Beogradu. Treći kongres 34. ogranka Američkog koledža kardiologa za Srbiju i Republiku Srpsku održan je od 23-24. februara 2018. godine, u hotelu M “Best Western” u Beogradu.

34. ACC ogranak za Srbiju i Republiku Srpsku

PRACSIS 2019

Od 01.01.2019. godine novi predsednik – Guverner 34. Ogranka Američkog koledža kardiologa za Srbiju i Republiku Srpsku je prof. dr Duško Vulić, dopisni član ANURS.

Teme Trećeg kongresa bile su prikaz i analiza četiri nova ESC vodiča (za STEMI, perifernu arterijsku bolest, bolest srčanih zalistaka i dvojnu antitrombocitnu terapiju) i dva nova ACC/AHA vodiča (za sinkopu i arterijsku hipertenziju). Predavači i moderatori bili su najistaknutiji kardiolozi Udruženja kardiologa Srbije i Udruženja kardiologa Republike Srpske.

VULIĆ Duško, internista kardiolog, redovni profesor (21. april 1960, Banjaluka). Srednju školu završio je u rodnom gradu, a Medicinski fakultet u Beogradu (1983). Radio je kao ljekar opšte prakse na VMA, u garnizonoj ambulanti u Ćupriji, i Medicinskoj elektronici, Banjaluka kao kardiolog, od 1999. godine. Specijalizaciju interne medicine završio je 1993. na VMA u Beogradu. Na Medicinskom fakultetu u Banjaluci izabran je za višeg asistenta 2000, docenta 2006, vanrednog profesora 2011. i redovnog 2017. godine. Obavlja dužnost rukovodioca Centra za specijalističke studije i kontinuiranu edukaciju. Od 1999. je nacionalni koordinator za prevenciju kardiovaskularnih bolesti u RS. Član je Evropskog udruženja kardiologa, Evropskog udruženja za aterosklerozu, Radne grupe za epidemiologiju i prevenciju Svjetske federacije za srce, Odbora za kardiovaskularnu patologiju ANURS i SANU. Od 2011. do 2015. predsjednik je Udruženja kardiologa RS. Osnivač je Fondacije „Zdravlje i srce“ u RS, uz čiju podršku je pokrenuo Studiju praćenja koronarnih bolesti (ROSCOPS). Učestvovao je kao istraživač u izradi dviju studija Evropskog udruženja kardiologa. Kao gostujući nastavnik učestvovao je u realizaciji „Twin Centres“ programa Svjetske federacije za srce na Univerzitetu „Kalifornija“. U martu 2013. izabran je za prvog fellowsa American College of Cardiology iz Republike Srpske. Pokrenuo je osnivanje ACC Consortium Chapter Serbia&Republic of Srpska koji je zvanično promovisan u martu 2015. i predstavlja značajnu međunarodnu afirmaciju Srbije i Republike Srpske. U martu 2018. izabran je za prvog fellowsa American Heart Assotiation iz Republike Srpske. Za dopisnog člana Akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske izabran je 4.12.2015. Vlada Republike Srpske imenovala ga je za člana Savjeta za zdravlje u martu 2016. Predstavljen je u edicijama Marquis Who is Who in the World (2004, 2009, 2011, 2013, 2015,2018) i Marquis Who is who in Health Care (2004, 2009 i 2011), u Srpskoj enciklopediji, Tom II, Matice srpske i SANU, 2013. i Enciklopediji Republike Srpske,Tom II, ANURS 2018. Objavio je 86 radova, od toga pet monografija, dva udžbenika, 79 radova u naučnim časopisima. Citiran je u 890 radova međunarodnog značaja.

Prof. dr Milan A. Nedeljković Prvi predsednik - Guverner 34. Ogranka Američkog koledža kardiologa za Srbiju i Republiku Srpsku (u periodu 2015-2018.godine)

Prof. dr Branko Beleslin, prof. dr Duško Vulić i prof. dr Milan A. Nedeljković

12

Na 68. kongresu Američkog koledža kardiologa koji će biti održan od 15-18.3. u New Orleansu, SAD, biće organizovana zajednička sesija sa kardiolozima iz Egipta, kojom će predsjedavati prof. dr Milan Nedeljković, prezentovaće slučaj iz AKS prof. dr Tamara Kovačević Preradović i od diskutanata će biti prof. dr Branko Beleslin i prof. dr Aleksandar Lazarević. IV KONGRES ACC Chaptera za Srbiju i Republiku Srpsku održaće se od 3031.3. 2018. godine, u Hotelu ”Termag” na Jahorini. Na Kongresu će učestvovati eminentni stručnjaci iz Republike Srpske, Srbije i gosti iz inostranstva. Na kongresu se očekuje prisustvo 300 ljekara, uz prezentaciju oko 100 naučnih radova. Teme Kongresa: Nove evropske i američke preporuke 1. Hipertenzija 2. Sinkope 3. Definicija infarkta miokarda 4. Kardiovaskularne bolesti u trudnoći 5. Urođene srčane mane 6. Revaskularizacija miokarda 7. Atrijalna fibrilacija, primjena novih oralnih antikoagulantnih lijekova 8. Holesterol


2019 ČETVRTI KONGRES 34. OGRANKA AMERIČKOG KOLEDŽA KARDIOLOGA ZA SRBIJU I REPUBLIKU SRPSKU FOURTH CONGRESS OF THE 34th AMERICAN COLLEGE OF CARDIOLOGY CONSORTIUM CHAPTER OF SERBIA AND REPUBLIC OF SRPSKA PRaktični aspekti i komparativna analiza ACC/AHA I ESC preporuka u Srbiji i Republici Srpskoj 2019 (PRACSIS 2019) PRactical aspects and comparative analysis of ACC/AHA and ESC guidelines InSerbia and Republic of Srpska 2019 (PRACSIS 2019) 34. Ogranak / 34 Chapter

1955 UKS CSS

AMERICAN COLLEGEof CARDIOLOGY Osnovano 2015 / Founded 2015

UDRUŽENJE KARDIOIOGA REPUBUKE SRPSKE

29-31. mart 2019. godina, Hotel Termag, Jahorina, Bosna i Hercegovina March 29-31, 2019, Hotel Termag, Jahorina, Bosnia and Herzegovina Organizator: Ogranak Američkog koledža kardiologa za Srbiju i Republiku Srpsku u saradnji sa Udruženjem kardiologa Srbije, Udruženjem kardiologa Republike Srpske, Američkim koledžom kardiologa, Odborom za kardiovaskularnu patologiju Srpske akademije nauka i umetnosti, Odborom za kardiovaskularne bolest i Akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske, Medicinskim fakultetom Univerziteta u Beogradu, Medicinskim fakultetom Univerziteta u Banja Luci i Akademijom medicinskih nauka Srpskog lekarskog društva.


Z D R A V S T V O

Potvrda kvaliteta – Velika svetska Best Traditional Spa of the Year – “Merkur” najbolja tradicionalna banja Pripremila: Bojana Beljić PR i referent marketinga SB „Merkur“

P

očetak 2019. godine doneo je „Merkuru“ visoko svetsko priznanje. Travel and Hospitality grupa iz Londona dodelila je „Merkuru“ nagradu za najbolju banju koja uvažava tradicionalni banjski koncept. Best Traditional Spa of the Year, originalan je naziv nagrade koja se dodeljuje kao priznanje za naporan rad i dostignuća u okviru turističke industrije. Ova medijska kuća prepoznaje i nagrađuje uspešne hotele, turističke kompanije, putnike i uticajne ljude na šest kontinenata, tako da ova nagrada predstavlja svojevrsni pečat kvaliteta za dugogodišnje zadovoljstvo Merkurovih gostiju. Nastavak dobre prakse svetskih priznanja Činjenica je da evropsko tržište prepoznaje kvalitet „Merkura“ jer je inter-

14

nacionalna potvrda kvaliteta iz Londona stigla i 2017. godine. Tada je na svečanoj dodeli nagrada “Socrates Comitee”, koja prati najveća svetska dostignuća iz različitih sfera delatnosti, “Merkuru” dodeljeno priznanje za najbolju regionalnu bolnicu, u kategoriji “health care and recreation”, a direktoru “Merkura” dr sc. med. Dejanu Stanojeviću priznanje za najboljeg menadžera.

svoju ponudu za 2019. godinu uveo nov proizvod - Merkurov Banjski paket. Namenjen je svima koji u Vrnjačku Banju dolaze kako bi iskoristili njen prirodni potencijal – mineralne vode – na najbolji mogući način. Ovaj paket nudi mogućnost gostima da osete pravi banjski boravak uz tradicionalne tretmane i terapije mineralnim vodama Vrnjačke Banje. Balneo terapija, u kojoj se koriste mineralne vode sa banjskih izvora “’Merkurov’ Banjski paket” – Topla voda, Snežnik, Slatina i Jezero, pravi banjski užitak povoljno utiče na unapređenje zdravlja, Kao rezultat stalnog istraživanja tr- lečenje, oporavak i rehabilitaciju od ražišta i potreba gostiju „Merkur“ je u zličitih bolesti. Blagotvorni efekti ovih


Z D R A V S T V O

nagrada za “Merkur” iskustvo dugo preko 70 godina kada je u pitanju optimalno dejstvo voda Vrnjačke Banje na organizam. U okviru Banjskog paketa “Merkurovi” lekari propisuju personalizovanu kombinaciju primene ovih tretmana za svakog pacijenta. Smeštaj u centru banje, u prirodnom ambijentu parka i kupanje u bazenima sa mineralnom vodom čine ovu ponudu savršenom za svakog banjskog gosta. Odmor, prevencija, terapije i unapređenje zdravstvenog stanja benefiti su boravka u banji oduvek, a uz moderne turističke sadržaje kreiraju imidž Vrnjačke Banje kao moderne destinacije.

voda dokazani su vekovima unazad, ali se ove vode zbog specifičnog sastava i efekata tretiraju kao lek, pa se moraju konzumirati pod strogim nadzorom lekara. „Merkurov“ medicinski tim ima

Akcijski paketi do kraja marta U cilju da ljude motiviše da se pokrenu i krenu na putovanje, “Merkur” u vansezonskom periodu ima specijalne pakete sa cenama 13% nižim u odnosu na redovan cenovnik, uz 5% popusta za ranu rezervaciju, i brojne druge pogodnosti. Namenjeni su onima koji u “Merkur” dolaze u cilju kontrole i unapređenja zdravlja – medicinski paketi, tako i onima koji u banju dolaze kako bi se odmorili i napunili baterije – nemedicinski paketi. 15


U

Z D R A V S T V O

niverzitetski klinički centar Republike Srpske je najveća zdravstvena ustanova u Srpskoj koja od dolaska novog poslovodstva, na čelu sa prof. dr sc. med. Vladom Đajićem, bilježi značajne iskorake u svom poslovanju. Dugoročni plan je da UKC RS dobije status najsavremenijeg i najmodernijeg kliničkog centra u regionu, na čemu se intenzivno i bez predaha radi. Tome u prilog govori i činjenica o realizaciji projekta kardiohirurgije. Kardiohirurgija predstavlja veliki uspjeh koji će u konačnici doprinijeti poboljšanju i očuvanju zdravlja svakog stanovnika Srpske. Uz podršku Vlade Republike Srpske i Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske, kardiohirurgija koja je trebalo da bude izgrađena po principu javnog – privatnog partnerstva, biće isključivo u vlasništvu Univerzitetskog kliničkog centra i svakog stanovnika naše republike. Kardiohirurgija će biti smještena u objektu Južno krilo UKC RS na prvom spratu, te će se prostirati na površini od oko 1500 m². Izvođač radova je Health Support Services. Odjeljenje će se sastojati od četiri operacione sale (grudna, vaskularna te dvije kardiohirurške sale) te svih potrebnih pratećih ambulanti i prostora za pripremu i oporavak pacijenata i biće izgrađeno prema najsavremenijim standardima. Operacione sale su modularne, izrađene i opremljene prema svjetskim standardima. Svi sistemi su potpuno automatizovani i integrisani u centralni sistem UKC RS, što daje velike mogućnosti samim hirurzima. Touch paneli u salama omogućavaju pristup svim nalazima i potrebnim pretragama koje je pacijent već obavio, a nalaze se u centralnom sistemu. Između ostalih, kuriozitet će biti mogućnost praćenja operacija u realnom vremenu u 4K tehnologiji na udaljenoj lokaciji, što će biti od velike koristi i za studente i specijalizante Medicinskog fakulteta. Takođe, hirurzi će po potrebi, putem video-linka i opreme integrisane u operacione sale, moći u realnom vremenu da se konsultuju sa kolegama iz cijelog svijeta. Enterijerski radovi u ovom prostoru će vizuelno i estetski u potpunosti pratiti postojeću izvedenu vizuelizaciju centralnog dijela UKC RS. Objekat će u cjelini biti maksimalno zaštićen u protivpožarnom smislu. Posjedovaće najnoviji protivpožarni sistem, podijeljen u sektore koji su povezani sa centralnim nadzorom i upravljanjem. S obzirom na činjenicu da je objekat specifičan u funkcionalnom smislu, 16

Vrhunska zdravstvena usluga dostupna stanovnicima Srpske

Kardiohirurgija

biće instalirani sistemi za zaštitu od strujnog udara i sistemi za neprekidno napajanje električnom energijom, tako da je praktično nemoguće da objekat ostane bez struje čime bi se eventualno ugrozili ljudski životi, a istovremeno korišćenje električne energije je maksimalno osigurano od neželjenih posljedica. Objekat će biti izveden u smislu „pametna zgrada“, odnosno svi sistemi koji su ugrađeni moći će da se nadziru, kontrolišu i upravljaju preko centralnog sistema nadzora i upravljanja, smještenog u „data“ sobi. To će omogućiti i racionalno korišćenje energije i maksimalne uštede u pogledu električne energije i grijanja. U toku su pregovori sa eminentnim stručnjacima iz Srbije, Slovenije i Austrije koji će dolaziti u UKC RS kako bi izvodili kardiohirurške procedure. Paralelno, naši ljekari će odlaziti na petogodišnje specijalizacije u inostranstvo kako bi nakon edukacije počeli samostalno da obavljaju najsloženije kardiohirur-

ške zahvate. Nakon izgradnje, opremanja i puštanja u rad kardiohirurgije, naši pacijenti neće morati da odlaze u inostrantvo, gdje su dugačke liste čekanja, kako bi bili podvrgnuti složenim operativnim zahvatima iz ove oblasti, a samim tim smanjiće se troškovi Fonda zdravstvenog osiguranja RS, kao i troškovi porodica pacijenata. U narednom periodu od dvije do tri godine, uz bezuslovnu podršku Vlade Republike Srpske, planirana je rekonstrukcija zgrade u kojoj nam se svaki dan rađaju novi stanovnici Srpske zgrade Ginekologije u kojoj se nalaze i Pedijatrija i Dječja hirurgija, a naravno rekonstruisaće se i zgrada Klinike za infektivne bolesti i izgraditi Klinika za psihijatriju. Sve medicinske ustanove, kao i parking, biće smještene u krugu Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske. Regulacionim planom obuhvaćena je izgradnja objekata Medicinskog fakulteta, Centra za obrazovanje i istraživanje, Fakulteta zdravstvene njege i Medicinske škole. Takođe će biti izgrađene višeetažne garaže, a već je napravljen regulacioni plan - oko 2 200 garažnih mjesta, čime će trajno biti riješen problem parkinga za sve pacijente i zaposlene UKC RS. Plan je da UKC RS dobije status najsavremenijeg i najmodernijeg kliničkog centra u regionu na čemu poslovodstvo Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske na čelu sa prof. dr sc. med. Vladom Đajićem intenzivno i bez predaha radi. Saradnici za informisanje UKC Republike Srpske


M

inistar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Alen Šeranić 18. januara 2019. godine posjetio je Univerzitetski klinički centar Republike Srpske gdje je održan radni sastanak sa rukovodstvom ove zdravstvene ustanove na čelu sa generalnim direktorom Vladom Đajićem. Ministar Šeranić je naglasio potrebu da Univerzitetski klinički centar Republike Srpske, kao najveća zdravstvena ustanova u Republici Srpskoj, u narednom periodu u fokusu svog rada ima razvoj novih procedura dijagnostike i liječenja. Takođe, bilo je riječi i o mogućnostima razvoja transplantacije kao i naučnoistraživačkog rada cijeneći znanja i kompetencije mladih doktora koji rade u ovoj zdravstvenoj ustanovi. Ministar Šeranić je sa rukovodstvom razgovarao i o završetku rekonstrukcije kompleksa Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske, opremanju i budućem razvoju kardiohirurgije, što se očekuje krajem ove godine i predstavlja veliki iskorak u radu. Takođe, u planu je i rekonstrukcija Klinike za ginekologiju i akušerstvo, Klinike za dječje bolesti, Klinike za infektivne bolesti, i Tehničko-ekonomskog bloka kao i Klinike za psihijatriju. Između ostalog, ministar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Alen Šeranić je upoznao sagovornike o najmeri da se u narednom periodu radi na sveobuhvatnoj analizi poslovanja zdravstvenih ustanova, strukture dugovanja, iskoristivosti medicinske opreme itd., a sve sa ciljem da se zdravstveni sistem u što većoj mjeri prilagođava prema potrebama pacijenata. Generalni direktor Đajić je naglasio da Univerzitetski klinički centar Republike Srpske u posljednjem periodu bilježi značajne iskorake u svom poslovanju, a najznačajniji predstavlja uspješno preseljenje svih hirurških klinika sa lokacije iz centra grada na lokaciju Paprikovac što je ujedno i bio najizazovniji zadatak. Proces rada sada se odvija u rekonstruisanim, novoizgrađenim i moderno opremljenim prostorijama, a pacijentima se pruža najkvalitetnija zdravstvena zaštita. Sa preseljenjem otvoren je i pušten u rad najmoderniji Urgentni centar sa prijemnim traktom, dijagnostikom i operacionim salama. Direktor Đajić je naveo da se isplaćuju plate i izmiruju tekuće obaveze za poreze i doprinose, kao i naknada za prevoz radnicima bez obzira na mjesto stanovanja. Postojeća dugovanja prema dobavljačima su reprogramirana, a te-

Z D R A V S T V O

UKC RS Banjaluka

Ministar Šeranić u posjeti kliničkim centrima RS

kuće obaveze izmiruju se redovno u trenutku dospijeća. Poslovodstvo Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske informisalo je ministra Šeranića i o ulaganjima u edukaciju medicinskog osoblja u Beču, Ljubljani, Beogradu i da su u planu edukacije u Rusiji, Njemačkoj i Sjedinjenim Američkim Državama. Takođe, izrađen je novi strateški plan razvoja Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske za period od 2018. godine do 2022. godine. Univerzitetska bolnica i Medinski fakultet u Foči

Mladi stručnjaci ostaju u Srpskoj

već i naučnoistraživačkog usavršavanja, čime mlade ljude motiviše da se zadrže”, rekao je ministar Šeranić. On je naveo da je sa rukovodstvom fočanske bolnice razgovarao o organizaciji bolničkog sektora u Republici Srpskoj, a podsjetio je i na ulaganja Vlade u ovu ustanovu, zahvaljujući čemu su svi paviljoni dobili novu termo-fasadu, spoljnu stolariju i krovni pokrivač. “Vlada Republike Srpske je u proteklih osam godina uložila oko 15 miliona KM, a u narednom periodu u modernizaciju bolnice uložiće još 15 miliona da bi unaprijedila rad ove ustanove i stanovništvu omogućila još kvalitetniju zdravstvenu zaštitu”, istakao je ministar Šeranić.

Ministar zdravlja i socijalne zaštite Alen Šeranić izjavio je nakon posjete Univerzitetskoj bolnici Foča da je ova ustanova, kao baza Medicinskog fakulteta, primjer drugim zdravstvenim ustanovama u Srpskoj kako treba i stručno i naučno usmjeravati i usavršavati mlade ljekare. “Ovdje imamo i Medicinski fakultet i fočanska bolnica radi veoma dobru stvar, a to je da mlade kadrove koji se školuju na fakultetu odmah preuzima i daje im mogućnost ne samo stručnog, 17


Z D R A V S T V O

P Nakon utopljavanja na red je došlo i opremanje i modernizacija, za šta je Vlada odobrila sredstva, a direktor Univerzitetske bolnice Radmil Marić kaže da se time otvaraju nove mogućnosti za dalji razvoj, posebno hirurškog bloka. “Ova modernizacija sa angio-salom i svim ostalim nudi varijante u daljem razvoju vaskularne hirurgije, koja se odnosi na endovaskularnu hirurgiju”, istakao je Marić. On je naveo da će zdravstveni sistem Srpske tražiti promjene kada je riječ o njegovoj stabilizaciji. “Ovakvi razgovori sa ministrom, a kasnije i kroz razgovore ekspertskih timova, pravi su put da se analizira stanje, gdje se nalazimo i šta možemo da očekujemo i da stvorimo funkcionalan sistem u kome će Univerzitetska bolnica Foča sigurno imati značajno mjesto”, rekao je Marić. Profesori Medicinskog fakulteta u Foči informisali su ministra zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Alena Šeranića o namjeri da, u skladu sa Strategijom internacionalizacije Univerziteta, bude pokrenuta nastava na engleskom jeziku. Ministar Šeranić smatra da model saradnje Medicinskog fakulteta Univerziteta u Istočnom Sarajevu i Univerzitetske bolnice u Foči može da bude primjer dobre prakse, jer dobro obrazovanje, nauka i klinička praksa mogu da daju vrhunske stručnjake koji ostaju u Srpskoj. “Ovdje se vidi da, kako je rastao fakultet, rasla je i razvijala se i zdravstvena ustanova, što je dokaz da dobro obrazovanje, nauka i klinička praksa mogu da daju vrhunske stručnjake koji ostaju u Republici Srpskoj”, rekao je minista​r Šeranić u razgovoru sa prodekanom za nastavu Medicinskog fakulteta Univerziteta u Istočnom Sarajevu Nedeljkom Ivković i prodekanom za nauku i istraživanje ovog fakulteta Biljanom Mijović. Na sastanku je istaknuto da se na prvom, drugom i trećem ciklusu stu18

dija trenutno školuje 1.345 studenata što ohrabruje i pokazuje da zdravstveni sistem Republike Srpske u budućnosti može da računa na kvalitetan kadar. Ministar Šeranić je razgovarao i sa studentima u Centru za biomedicinska istraživanja ovog fakulteta. Sastanku je prisustvovao i protektor za međunarodnu saradnju i osiguranje kvaliteta Univerziteta u Istočnom Sarajevu Dejan Bokonjić.

Ministar Šeranić u posjeti Bolnici u Trebinju

Ministar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Alen Šeranić posjetio je Bolnicu u Trebinju, gdje je sa rukovodstvom te ustanove razgovarao o finansijskoj stabilizaciji i rješavanju određenih problema. Pomoćnik direktora Bolnice u Trebinju Ljubica Miljanović istakla je da današnja posjeta resornog ministra odražava želju, spremnost i odlučnost Vlade Republike Srpske da unaprijedi zdravstvenu zaštitu stanovnika. Navodeći da je u Bolinci Trebinje napravljen presjek stanja kako finansijskog, tako i kadrovskog, ona je rekla da problemi postoje, ali da se nadaju da će zajedno sa republičkim institucijama i organima lokalne samouprave uspjeti da ih riješe. Jelena Vujić

roduženu medicinsku rehabilitaciju u ovoj godini će, uz mnogo jednostavniju proceduru, moći da ostvaruju sva djeca do 18 godina, kojima je neophodna rehabilitacija, i to bez komisijskog odlučivanja i ograničavanja trajanja rehabilitacije. Naime, Fond zdravstvenog osiguranja RS maksimalno je pojednostavio proceduru ostvarivanja prava na medicinsku rehabilitaciju za djecu koja imaju dijagnoze predviđene Pravilnikom Fonda, poput cerebralne paralize i drugih, kako bi se olakšalo i roditeljima i djeci da pravovremeno i na što brži i jednostavniji način ostvare ovo pravo. Tako će se djeci do 18 godina od ove godine rehabilitacija odobravati samo na osnovu uputnice porodičnog doktora koja se izdaje na prijedlog specijaliste određene grane medicine. Dakle, neće biti potrebno da ljekarska komisija odobri rehabilitaciju, kao što je to sada slučaj. Takođe, neće se unaprijed ograničavati period trajanja rehabilitacije, zbog čega su često do sada roditelji djece morali da podnose zahtjeve za produženje rehabilitacije, što je iziskivalo ponovno prikupljanje medicinske dokumentacije, dodatno vrijeme i sl. Isto tako, u slučajevima posttraumatskih stanja, odnosno preloma kod djece, omogućeno je da se djeci obezbijedi direktan pristup rehabilitaciji

Komisija određuje ustanovu za rehabilitaciju Izmjene Pravilnika o uslovima i načinu ostvarivanja prava na produženu medicinsku rehabilitaciju predviđaju da ljekarska komisija navodi u kojoj ustanovi treba da se obavi rehabilitacija, a ne specijalisti koji upućuju osiguranike na rehabilitaciju. Komisija, takođe, određuje i dužinu trajanja rehabilitacije. Komisija ne određuje termin prijema na rehabilitaciju, a izmjenama Pravilnika je predviđeno da je osigurano lice dužno da iskoristi produženu medicinsku rehabilitaciju u periodu od šest mjeseci, u skladu sa rješenjem Fonda.


Z D R A V S T V O

Izmjene Pravilnika o medicinskoj rehabilitaciji

Pojednostavljena procedura za djecu do 18 godina i nakon konzervativnog ortopedskog liječenja, odnosno i nakon vanbolničkog zbrinjavanja. Pored navedenog, izmjenama Pravilnika povećan je i broj dana predviđen za medicinsku rehabilitaciju za određene bolesti i stanja. Primjera radi, broj dana za rehabilitaciju neuroloških pacijenata pove-

ćan je sa 21 na 28 dana, kod plućnih pacijenata sa 14 na 21 dan, a kod paraplegije sa 21 na maksimalno 45 dana. Za stanja nakon povreda gornjih i donjih ekstremiteta te stanja nakon operativnih zahvata koljena i ramena, u gotovo svim slučajevima je broj dana povećan za sedam dana, odnosno sa 14 na 21 dan.

Za reumatološke pacijente je uspostavljen stabilniji režim za obnovu rehabilitacije i to jednom u dvije godine. Izmjene i dopune Pravilnika o uslovima i načinu ostvarivanja prava na produženu medicinsku rehabilitaciju, koje je usvojio Upravni odbor Fonda, počeo je da se primjenjuje 1.1.2019. godine.

Unapređenje zdravstvene zaštite

Osiguranicima omogućene 44 nove usluge

U

zdravstveni sistem Republike Srpske u ovoj godini biće uvedene 44 nove usluge čime će se dodatno unaprijediti kvalitet i dostupnost zdravstvene zaštite, budući da su ranije pacijenti iz RS zbog tih usluga uglavnom upućivani na liječenje izvan Srpske. Nove usluge biće uvedene u oblasti nuklearne i intenzivne medicine, urologije, kardiologije, onkologije, a biće uvedeno i više visokodiferenciranih dijagnostičkih usluga iz nekoliko oblasti. Takođe, biće uvedene i nove usluge urgentnog centra, usluge iz oblasti stomatologije i rehabilitacije slušanja i govora. Novouvedene usluge finansiraće Fond zdravstvenog osiguranja RS, dok će pacijenti, koji nisu oslobođeni plaćanja participacije, učestvovati u troškovima u skladu sa Odlukom o participaciji. Primjera radi, sve usluge urgentnog centra koje će pružati UKC RS u potpunosti će finansirati FZO RS, bez učešća osiguranika, jer je riječ o hitnom zbrinjavanju pacijenata. Među novim uslugama iz oblasti urologije je

i laserska resekcija tumora mokraćne bešike, čija je puna cijena 3.000 KM, a osiguranik će plaćati 300 KM participacije, ukoliko nije oslobođen plaćanja ove obaveze. Terapija neuroektodermalnih tumora sa radiojodom, koja će se pružati u okviru nuklearne medicine, Fond će koštati čak 6.200 KM, dok će osiguranici koji plaćaju participaciju u troškovima učestvovati sa 310 KM. Najviše novih usluga uvedeno je upravo iz oblasti nuklearne i intenzivne medicine, po deset novih usluga. Nove usluge Fond zdravstvenog osiguranja RS je uveo u svoj cjenovnik, a na osnovu zahtjeva zdravstvenih ustanova, prvenstveno Univerzitetskog kliničkog centra RS gdje će se ubuduće raditi većina novih usluga. Uvođenjem novih usluga iz godine u godinu se dodatno poboljšava kvalitet i dostupnost zdravstvene zaštite osiguranika jer su im neke od najsavremenijih terapija i metoda liječenja sada dostupne u RS. Uvođenje novih usluga u zdravstveni sistem omogućeno je prvenstveno nabavkom nove

medicinske opreme i edukacijom kadrova. Ovim je nastavljen kontinuitet uvođenja novih usluga u naše bolnice, koji je prisutan već niz godina. Tako je samo u protekle četiri godine u zdravstveni sistem uvedeno oko 200 novih usluga, što je od izuzetnog značaja prvenstveno za pacijente koji su ranije zbog tih usluga morali putovati na liječenje izvan Srpske i izlagati se dodatnim troškovima. Takođe, uvođenjem novih usluga i naše zdravstvene ustanove ostvaruju dodatne prihode, zahvaljujući kojima mogu dalje da unapređuju svoj rad i kvalitet usluga. Podsjećamo, u ovoj godini, između ostalih, uvedeno je devet visokosofisticiranih procedura koje se primjenjuju kod liječenja karcinoma prostate, onkoloških oboljenja sa bolnim koštanim metastazama, karcinoma štitne žlijezde i drugih teških onkoloških oboljenja. Primjera radi, osiguranicima su sada dostupne u RS savremene metode liječenja, poput operacionih metoda uz korišćenje VATS tehnologije, ugradnja karotidnog stenta koju nije radila nijedna naša zdravstvena ustanova itd. Kod uvođenja novih usluga prednost se daje onim uslugama koje se ne rade u našim ustanovama, a ustanove su obavezne obrazložiti efekte, kao i prednosti uvođenja nove usluge, dokazati da je riječ o naučno dokazanoj, provjerenoj i bezbjednoj usluzi za pacijente te navesti procjene troškova, ušteda i drugo.

Pripremila: Darija Filipović Ostojić, Odjeljenje za odnose s javnošću FZO RS

19


Z D R A V S T V O

Svjetski dan borbe protiv raka, 4. februar 2019.

„Ja sam, ja hoću”

P

očevši od 2000. godine, Svjetska zdravstvena organizacija i Međunarodno udruženje za borbu protiv raka svakog 4. februara obilježavaju Svjetski dan borbe protiv raka. U naredne tri godine, kampanja povodom Svjetskog dana borbe protiv raka će se odvijati pod sloganom „Ja sam, ja hoću” – ovom porukom naglašavaju se mogućnosti djelovanja pojedinaca u ovom važnom polju - svojim sadašnjim aktivnostima, utičemo na buduće ishode, a skup naših akcija, akcije su zajednice kojoj pripadamo. Opterećenje rakom u svijetu U svijetu je, prema procjenama Svjetske zdravstvene organizacije i Međunarodne agencije za istraživanje raka za 2018. godinu, 18,1 milion ljudi oboljelo od malignih bolesti, dok je registrovano 9,6 miliona smrtnih slučajeva od svih lokalizacija malignih tumora. Sa produžetkom očekivanog trajanja života i ukupnim porastom stanovništva, uz prisustvo poznatih faktora rizika, povećalo se i ukupno opterećenje malignim bolestima u svijetu. Rak pluća je najčešće dijagnostikovan rak kod muškaraca i čini 14,5% svih novih slučajeva raka i 22% svih smrtnih slučajeva od raka kod muškaraca. Potom slijede karcinom prostate (13,5%) i kolorektalni karcinom (10,9%). Rak dojke je najčešće dijagnostikovan maligni tumor kod žena (čini 24,2% svih novootkrivenih slučajeva raka ) i vodeći uzrok smrti od raka kod žena (15%), a slijede ga rak pluća (13,8%) i rak debelog crijeva (9,5%). Prema podacima Javne zdravstvene ustanove Institut za javno zdravstvo Republike Srpske, maligne bolesti su među vodećim uzrocima umiranja i obolijevanja među stanovništvom Republike Srpske. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u 2017. godini u Republici Srpskoj 20,6% svih smrtnih slučajeva su uzrokovani malignim bolestima, koje su učestalije među muškarcima (12%) u odnosu na žene (8,6%). Među svim uzrocima bolničkog liječenja u Republici Srpskoj u 2017. godini su maligne bolesti zastupljene sa 18,7% od toga 9,4% kod muškog pola i 9,3% kod žena. Prema podacima registra ma20

Udruženje građana oboljelih od malignih bolesti „Brčansko srce“ organizovalo je debatu na temu „Uspješno liječenje karcinoma“

lignih bolesti Javne zdravstvene ustanove Instituta za javno zdravstvo Republike Srpske godišnje se registruje preko 5000 novih slučajeva malignih bolesti a preko 7000 oboljelih se svake godine liječi od posljedica malignih bolesti. Najučestalije lokalizacije malignih bolesti kod ženskog pola su: karcinom dojke (33,5%), grlića materice (22,9%), debelog crijeva i rektuma (16,7%), dušnika, bronha i pluća (11,8%) i štitne žlijezde (11,4%). Najučestalije lokalizacije malignih bolesti kod muškog pola su: karcinomi dušnika, bronha i pluća (17,9%), kolona i rektuma (12,9%), karcinomi prostate (9,6%), mokraćne bešike (6,5%) i želuca (5,6%). U Srbiji se godišnje u prosjeku dijagnostikuje oko 36.000 novih slučajeva malignih bolesti, dok od raka umre više od 20.000 ljudi. Muškarci najviše su obolijevali od raka pluća, kolona i rektuma i prostate. Kod žena maligni proces je najčešće bio lokalizovan na dojci, kolonu i rektumu, plućima i grliću materice. Srbija, prema procjenama IARC- a, se među 40 zemalja Evrope svrstava u grupu zemalja sa srednjim rizikom obolijevanja (nalazi se na 12. mjestu) i visokim rizikom umiranja od malignih bolesti u Evropi (na drugom mjestu odmah poslije Mađarske). Šta možemo da učinimo? Čak 40% malignih bolesti može biti izbjegnuto jednostavnim mjerama: prestankom pušenja, ograničenim konzumiranjem alkohola, izbjegavanjem suvišnog izlaganja suncu, zadržavanjem prosječne težine konzumiranjem zdrave hrane, vježbanjem, kao i zaštitom od infekcija koje se mogu ra-

zviti u rak. Ukoliko do bolesti, ipak, dođe njen je ishod moguće poboljšati ranim otkrivanjem, adekvatnim liječenjem i rehabilitacijom, uz odgovarajuće palijativno zbrinjavanje. Puno napora ulažu zdravstveni sistem i zdravstveni radnici da se prepoznaju rizici po zdravlje među stanovništvom i da se ti rizici redukuju. Porodična medicina pruža osnovne informacije i uputstva za pacijente o načinima prevencije i kontrole nezaraznih bolesti, među kojima značajno mjesto zauzimaju maligne bolesti. Redovni pregledi, antropometrijska mjerenja, mjerenja šećera i holesterola u krvi, su osnovni parametri za dijagnostiku nezaraznih bolesti. Za najučestalije maligne bolesti timovi porodične medicine preporučuju preglede u svrhu ranog otkrivanja i liječenja preventibilnih malignih bolesti. U svrhu prevencije karcinoma grlića materice se preporučuju redovni ginekološki pregledi za žene od 25 do 60 godina. Za žene od 40 i više godina se preporučuju redovni mamografski pregledi, a za ljude od 50 i više godina života pregledi stolice na okultno krvarenje i digitorektalni pregledi u svrhu ranog otkrivanja karcinoma debelog crijeva i rektuma. Stoga je značajno za odraslo stanovništvo, posebno izloženo najučestalijim rizicima za nastanak malignih bolesti, preporučiti odlazak kod porodičnog doktora koji će pružiti najosnovnije informacije o ponašanju koje čuva zdravlje i pregledima koji otkrivaju rizik za nastaM.C. nak malignih oboljenja.


O

ko 10.000 ljudi godišnje u BiH umre od posljedica pušenja, a zabrinjavajući je i podatak o velikom broju žena pušača te tinejdžera koji već sa 13 godina počinju da puše, upozorila je 31. januara ove godine u Banjaluci koordinator aktivnosti povodom Nacionalnog dana borbe protiv pušenja Tatjana Grabovac, student pete godine Medicinskog fakulteta u Banjaluci Obilježavanje 31. januara - Dana bez cigareta, organizovano je u okviru inicijative “Klima bez dima“, pokrenute u okviru projekta „Smanjenje faktora zdravstvenih rizika u BiH“. „Cilj nam je da građanima skrenemo pažnju na opasnosti od ove bolesti zavisnosti, da ih edukujemo kako bi shvatili da pušenjem narušavaju svoje, ali i tuđe zdravlje“, rekla je novinarima Grabovčeva povodom obilježavanja Dana bez cigareta. Projekat realizuje Svjetska banka u partnerstvu sa resornim ministarstvima, obrazovnim medicinskim ustanovama, sportskim klubovima i lokalnim partnerima.

Tatjana Grabovac

U Americi je, 1964. godine, nesporno dokazano da je pušenje glavni krivac za nastanak karcinoma pluća, mada su njemački ljekari već prije Drugog svjetskog rata tvrdili da postoji veza karcinoma pluća i pušenja cigareta. Zato je u Americi i Engleskoj krajem šezdesetih godina otpočela intenzivna kampanja u borbi protiv pušenja. Ljekari su među prvima ostavljali duvan, a državne službe u SAD su, da bi zaštitile svoje građane, počele primjenjivati sve efikasnije mjere za smanjenje potrošnje cigareta: povećana je taksa za cigarete i zakoni koji regulišu pušenje na javnim mjestima su rigorozno poštovani. Danas u Americi puši nešto manje od 21% stanovnika. Broj mladih koji puše duvan je još veći od ostale populacije. Interesantno je da se procent pušača

Z D R A V S T V O

31. januar 2019. godine

Nacionalni dan borbe protiv pušenja jugoslovenskih useljenika nakon dužeg boravka u Americi naglo smanjuje i da vremenom postaje identičan s procentom Amerikanaca pušača. Najveći porast broja pušača desio se posljednjih dvadesetak godina Duvanski dim sadrži nekoliko hiljada različitih supstanci, a najštetnije među njima su nikotin, katran, iritansi i ugljen-monoksid. Ove supstance izrazito štetno djeluju na ljudski organizam i dovode do brojnih poremećaja, od povećanja nastanka rizika bolesti srca i krvnih sudova, kancera pluća, grkljana, ždrijela, usne šupljine i pankreasa do hronične opstruktivne bolesti pluća i pojave astme. Pušenje takođe znatno utiče na sve veću pojavu steriliteta, naročito kod ženske populacije. Prema procjenama Svjetske zdravstvene organizacije, u razvijenim zemljama svijeta puši 41% muškaraca i 21% žena, dok u zemljama koje su u razvoju puši 48% muškaraca i 8% žena. Svjetska zdravstvena organizacija upozorava da se broj žena pušača u svim zemljama drastično povećava svake godine, kao i da od posljedica pušenja u svijetu godišnje umre oko pet miliona ljudi. U posljednje vrijeme, s pravom, smo svjedoci velike zabrinutosti za aerozagađenje u svijetu i kod nas, a da se pri tome ne zapitamo o uticaju zadimljenog vazduha od cigareta u prostorijama u kojima često boravimo. Da bismo shvatili koliko je duvanski dim opasan po zdravlje uporedimo nivo zagađenog vazduha sa brojem cigareta. Prema skali „cigareta dnevno“ smatra se da su zdravstveni rizici od zagađenog vazduha prosječno u Evropi po 1 metru kubnom identični sa sedam ispušenih cigareta dnevno po jednoj osobi. U veoma zagađenom vazduhu Kine i Indije gdje nivo štetnih polutanata u

u Rusiji, Kini i zemljama u tranziciji. Interesantno je da se proizvodnja cigareta u istom periodu značajno povećala u zemljama u kojima je broj pušača najviše smanjivan (SAD i VeM.C. lika Britanija). 1 kubnom metru vazduha iznosi preko 400 mikrograma je jednak popušenoj jednoj kutiji cigareta dnevno po jednoj osobi. Ovo praktično znači da pušači koji konzumiraju dnevno jednu kutiju cigareta stalno udišu smog koji je opasan po život. Plakat kojim se pušači pozivaju da ne puše izradio je Hasan Fazlić, prema ideji i tekstu prof. dr Rajka Igića

21


Z D R A V S T V O

Dio B Projekta za Republiku Srpsku

Smanjivanje faktora zdravstvenih rizika Pripremile: Svjetlana Banduka, Terenski koordinator za nadzor projektnih aktivnosti za Grad Zvornik, Sanja Blagovčanin, Terenski koordinator za nadzor projektnih aktivnosti za Grad Doboj

P

romjena stavova o rizičnim ponašanjima koja negativno utiču na zdravlje i promocija dobrog zdravlja osnovni su motivi za uključivanje što većeg broja građana u aktivnosti zagovaranja zdravih stilova života u okviru Projekta „Smanjivanje faktora zdravstvenih rizika“. Dio ovog projekta za Republiku Srpsku sprovodi Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske, uz podršku Svjetske banke i Švajcarske agencije za razvoj i saradnju i uz saradnju gradova Doboj i Zvornik. U Republici Srpskoj najveći broj smrtnih slučajeva nastaje usljed kardiovaskularnih oboljenja, karcinoma, dijabetesa i hroničnih bolesti respiratornih sistema. Ovaj Projekat usmjeren je upravo na smanjenje sljedećih faktora rizika koji dovode do ovih bolesti: – Konzumiranje duvana – Konzumiranje alkohola – Nezdrav način ishrane – Nedovoljna fizička aktivnost U Republici Srpskoj projekat se realizuje u Doboju i Zvorniku tokom 2018. i 2019. godine. Projekat realizuju „Sekons grupa za razvojnu inicijativu“ i Institut za javno zdravstvo Republike Srpske. Aktivnosti imaju za cilj da podignu nivo svijesti odraslih o važnosti zdravih stilova života i podstaknu mlade da zdrave navike usvoje još u djetinjstvu. Osim gradskih uprava, u projekat su se uključili domovi zdravlja, javne školske i predškolske ustanove, nevladine organizacije i sportska udruženja u ovim gradovima, mediji, privatna preduzeća, javne ličnosti… U ovim gradovima aktivnosti se sprovode u vrtićima, školama, domovima zdravlja i drugim javnim ustanovama, na mjestima za zabavu, u saradnji sa javnim ličnostima, ulične akcije u saradnji sa sportskim i drugim udruženjima. Prvi dio projekta se sprovodi kroz četiri aktivnosti: • Zagovaranje – davanje javne podrške i promovisanje one vrste pona22

šanja koja je najpotrebnija u lokalnoj zajednici (realizator: “Sekons grupa za razvojnu inicijativu“). Formirane su grupe za zagovaranje za sva četiri spomenuta riziko faktora u oba grada, Doboj i Zvornik, i te grupe su veoma aktivne u sprovođenju svojih ciljeva • Mobilizacija zajednice – formiranje lokalnih grupa koje će se angažovati na unapređenju i primjeni lokalnih politika (realizator: Institut za javno zdravstvo Republike Srpske). Mobilizovane su obje lokalne zajednice (Doboj i Zvornik) kroz formiranje i veoma aktivan

grupa za razvojnu inicijativu“) Kontinuirano praćenje i ocjenjivanje projekta je prisutno tokom realizacije i implementacije cjelokupnog projekta. Kao krovni projektni događaji, pred kraj novembra 2018. godine, u Zvorniku i Doboju su održane manifestacije pod nazivom: „Ja živim zdravo! Možeš i ti!“ na kojima su prikazani svi dosadašnji rezultati i dobre prakse ovog projekta. “Smanjenje faktora zdravstvenih rizika – dio Projekta Republika Srpska” predstavlja sveobuhvatan projekat unapređenja zdravlja stanovništva, čiji je cilj

rad lokalnih akcionih grupa, sastavljenih od predstavnika gradske uprave, zdravstvenih i obrazovnih institucija, kao i nevladinog sektora kako u Zvorniku, tako i u Doboju te su usvojeni akcioni planovi. Do sada je uspješno realizovano 70 odsto od planiranih aktivnosti iz tih usvojenih akcionih planova. • Edukacija – obučavanje svih grupa i pojedinaca koji svojim angažovanjem mogu da doprinesu da se smanje navedeni zdravstveni rizici (realizator: Institut za javno zdravstvo Republike Srpske). Uspješno sprovedena edukacija svih planiranih aktera, a ti edukovani akteri imaju zadatak da dalje rade na diseminaciji ovog projekta kroz edukaciju svojih kolega i širenje projektnih informacija. • Praćenje i ocjenjivanje – monitoring i evaluacija (realizator: „Sekons

promjena stavova o rizičnim ponašanjima i unapređenje znanja i prakse koje promovišu dobro zdravlje, prvenstveno putem obrazovne i zdravstvene ustanove. Tokom Projekta, krajem 2018. godine, raspisan je javni poziv koji je uputilo Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske za dodjelu grant sredstava zajednicama, koje mogu konkurisati sopstvenim projektima koji se bave podrškom zdravih životnih stilova. Uz veliki napor Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske, ovaj projekat je uspio da se produži za dodatnih šest mjeseci, a sve u cilju realizacije grantova u gradovima Zvorniku i Doboju, a dodijeljeni grantovi će poslužiti kao sredstvo za bolji efekat sprovođenja ovog cjelokupnog projekta i postizanja njegovih zacrtanih ciljeva.


Z D R A V S T V O

Zvornik, 26. novembar

Ja živim zdravo. Možeš i ti! U organizaciji Gradske uprave Zvornik održana je manifestacija “Ja živim zdravo. Možeš i ti!” tokom koje su predstavljeni rezultati implementacije Projekta “Smanjivanje faktora zdravstvenih rizika” – Dio B (za Republiku Srpsku) na području grada Zvornika. Zamjenik gradonačelnika Zvornika Bojan Ivanović, obraćajući se prisutnima u velikoj sali Doma omladine, istakao je da je Grad Zvornik prepoznao značaj ovakvog projekta u čiju se realizaciju uključio te da će i dalje podržavati sve projekte koji doprinose zdravlju ljudi. Pomoćnik ministra zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Siniša

Doboj U Doboju je čak 83 odsto učenika starijih razreda osnovnih i srednjih škola probalo alkohol, (od toga 64 odsto povremeno pije, a pet odsto konzumira alkoholna pića svakodnevno), 20 odsto povremeno puši (26 odsto puši više od 11 cigareta dnevno), rezultati su istraživanja koje je “Sekons grupa za razvojnu inicijativu” sprovela u Doboju na uzorku od 971 učenika. Zabrinjavajuće je što čak 42 odsto roditelja odobrava djeci konzumiranje alkohola, koji je dostupan maloljetnicima, i da ga učenici najčešće kupuju u kafićima i klubovima te prodavnicama. Učenici nisu dovoljno informisani o

Janjetović naglasio je da je osnovni cilj projekta promocija zdravlja, zdravih navika i zdravog života uopšte kroz promovisanje kontrole upotrebe duvana i alkohola, unapređenje ishrane i fizičke aktivnosti. „Ovim projektom smo željeli da se unutar vašeg grada identifikuju nosioci aktivnosti, promoteri i aktivisti koji predstavljaju uzore u vašem gradu, a koji bi

štetnosti duvana, pa 46 odsto smatra da pušenje ne škodi njihovom zdravlju, a 55,4 odsto da pušenjem ne škodi drugima u svojoj okolini. Kada je riječ o konzumiranju zdrave hrane, 38 odsto učenika nikad ne jede ribu, dvije trećine slabo ili nikad ne jede kuvano povrće, polovina svakodnevno pije gazirane sokove i jede suvomesnate proizvode, a 60 odsto njih redovno jede slatkiše i bijeli hljeb. Rezultati o pitanju fizičke aktivnosti su mnogo bolji, tako da dvije trećine ispitanika od četiri do sedam puta sedmično primjenjuje fizičku aktivnost bar po 30 minuta u toku dana, a 82 odsto đaka redovno radi fizičko.

se aktivno uključili u promociju zdravlja, kao i organizacije koje su bile spremne da rade na ostvarivanju zajedničkih ciljeva na poboljšanju zdravlja i kvaliteta života. Očekivanja su postignuta jer je Gradska uprava vrlo rano prepoznala ovaj projekat Ministarstva zdravlja, u najkraćem roku su formirani kvalitetni i efikasni timovi za njegovu realizaciju, kompetentne lokalne akcione grupe koje su utvrdile određene akcione planove za realizaciju tokom trajanja projekta, a što će se nastaviti i po završetku“, rekao je Siniša Janjetović.

„Ja sam se neprijatno iznenadila stavovima zdravstvenih radnika u odnosu na pušenje i alkohol, a koji bi trebalo da budu vodeći kada je u pitanju prevencija. Ne mogu reći da su njihovi stavovi najpozitivniji, nažalost nisu, tako da ćemo ovdje imati puno da radimo na prevenciji“, kazala je prim. dr Anđa Sušić iz Doma zdravlja u Doboju. Ona je istakla da dobojska Lokalna akciona grupa već preduzima aktivnosti po tom pitanju u okviru Lokalnog akcionog plana za 2018/2019. godinu, ali da će rezultati istraživanja biti smjernica za promjene prioriteta na prevenciji navedenih faktora rizika. 23


U

Z D R A V S T V O

tekstu ovog broja probaćemo objasniti demografsku situaciju osoba treće životne dobi, kao i svijest o tome kako treba njegovati stilove života da bi nam život bio ugodan, a time i dobra priprema za starenje. Dužina života je sve veća, smrtnost sve manja, a natalitet sve niži u većini zemalja na svijetu. Evropske zemlje prolaze demografsku tranziciju, a cijeli svijet demografsku revoluciju. Sve te promjene u trajanju života izmijenile su demografsku piramidu. Razlika između mlade i stare populacije je sve dramatičnija. U razvijenim zemljama polovinu populacije čine stare osobe. Do 2050. godine će u Japanu preko 40% stanovništva biti starije od 60 godina. Svaka treća osoba u Srbiji će biti do 2030. starija od 60 godina. U Evropi, »najstarijoj regiji na svijetu« gdje sada tzv. starija populacija čini oko 20%, u 2020. godini će njihov udio iznositi 25%. U Republici Srpskoj, npr. 2001. godine udio hronološki starijih ljudi od 65 i više godina u odnosu na ukupno stanovništvo je iznosio 15,6% (12,4% za muškarce i 18,6% za žene). Očekivano trajanje života u Republici Srpskoj do 2050. godine iznosiće 76,6 godina za muškarce i 82,1 godinu za žene. Osobe starije od 65 godina u Bosni i Hercegovini čine 17% stanovništva (istraživanje Caritasa BK BiH). Prema Rašević (2006) broj osoba starijih od 60 godina između 2000. i 2050. godine biće udvostručen i činiće od 11% do 22% ukupne populacije u svijetu. Od evropskih zemalja najviše starih osoba ima Italija (18%), zatim Njemačka, Grčka, Švedska, Belgija i Bugarska sa udjelom starih između 17,0 i 17,5%. Većina starih ljudi se prilagođava promjenama koje im donosi starost. Međutim, ima starih ljudi koji se suočavaju sa dodatnim problemima – zdravstvenim, materijalnim i dr. – sa kojima ne mogu da se sami nose, ili ne mogu da prihvate uobičajene promjene koje donosi starost. Takve osobe moraju da se oslone na pomoć i podršku drugih ljudi iz okoline, bilo da su to članovi porodice, ili drugih ljudi kako bi zadovoljili svoje potrebe. U osnovi čovjekovih problema, posebno u poznim godinama, stoje neostvarene potrebe! O većini svojih potreba i problema stara osoba će biti voljna da razgovara. Nekada će sam razgovor sa starom osobom pomoći da se ona osjeća bolje i da sama dođe do ideje za rješavanje svojih problema. Kroz razgovor i pažljivo slušanje možemo da sakupimo potrebne informacije koji će nam pomoći da 24

Rekreacija osoba treće životne dobi

Prof. dr Radomir Zrnić, Fakultet fizičkog vaspitanja i sporta Banjaluka

razumijemo staru osobu. Nekada stare osobe neće direktno iznositi probleme koji ih muče i sasvim jasno prepoznati (a kamoli reći) koje su to nezadovoljene potrebe koje ih čine nezadovoljnim. Stoga, treba da se naoružamo strpljenjem i razumijevanjem kako bismo mogli da na adekvatan način pružimo podršku starim licima. Kada govorimo o starenju, važno je razlikovati primarno i sekundarno starenje. Primarno starenje ponekad se poistovjećuje s fiziološkim starenjem, a odnosi se na normalne, fiziološke procese koji su posljedica sazrijevanja i protoka vremena (npr. menopauza kod žena). Sekundarno starenje odnosi se na patološke promjene koje su posljedica spoljnih faktora, a uključuju bolest, spoljne uticaje i ponašanja, npr. uticaj buke na slabljenje sluha (Andrijašević, 2000). Ljudi stare fiziološki na jedinstven način ali pod uticajem velikog broja faktora (unutrašnjih i spoljašnjih) koji čine ljude sve manje jednakim kroz godine. Svaki čovjek je jedinstvena i neponovljiva biofizička i psihosocijalna ličnost, ali tokom procesa starenja određenu ulogu ima pol, etničko i kulturno porijeklo, kao i to da li ljudi žive u industrijalizovanim ili zemljama u razvoju, da li u urbanom – gradskom ili seoskom okruženju. Klima, geografski položaj takođe, predstavljaju faktore koji čine ljude sve manje jadnakim kroz godine. Genetsko naslijeđe osobe i lične razlike u biološkim karakteristikama, na primjer u visini krvnog

pritiska ili holesterola u krvi, dovode do stvaranja još većih razlika među starim ljudima. Individualne razlike u starenju se dalje povećavaju i zbog bolesti koje su stečene tokom života i koje ga ubrzavaju. Način života ili faktori životnog stila u adolescenciji i zrelom dobu kao što su: upotreba duvana, zloupotreba alkohola, neodgovarajuća i nepravilna ishrana, neodmjeren režim rada i odmora, neodgovarajuća fizička aktivnost, nedostatak noćnog sna i neumijeće kontrole stresa postaju istovremeno i individualni faktori rizika za nastanak mnogih poremećaja zdravlja i hroničnih bolesti. Nivo obrazovanja, zdravstvena i opšta kultura, veličina porodice i socijalni položaj isto tako povećavaju različitost osoba u starenju i starosti. Siromaštvo i bijeda neminovno donose bolest i znače kraći životni vijek od stvarno mogućeg za određenog čovjeka. Svi navedeni faktori utiču pozitivno ili negativno na zdravlje i zbog toga je nesporno da se bolji kvalitet života za sve starosne i socijalne grupe stanovništva može postići. Međutim, briga o zdravlju čovjeka mora da počne prije rođenja ukoliko želimo da dodamo godine životu i da spriječimo rano obolijevanje i umiranje i ne samo to – danas je cilj dodati život godinama i sačuvati funkcionalni kapacitet osobe u maksimalno mogućoj mjeri, odnosno sačuvati sposobnost da osoba živi samostalno i obavlja određene poslove u svojoj kući. Stečena lična znanja i vještine kao i cje-


Z D R A V S T V O

lovite, povezane zdravstvene i društvenopolitičke mjere mogu umnogome uticati pozitivno na kvalitet i trajanje života ljudi u jednoj zajednici. Kvalitativno nov i otvoreniji pristup zdravstvene službe ali i drugih dijelova društvene zajednice se u tom smislu zapaža. Potrebno je istaći nezamjenjivu ulogu žene u porodici i naglasiti važnost njenog postupanja tokom trudnoće i kao majke. Svojim činjenjem ili nečinjenjem žena utiče na zdravlje bebe koju nosi, a po rođenju svojim učenjem ona utiče, u određenoj mjeri, na oblikovanje načina života i na usvajanje ili neusvajanje određenih navika svoje djece koje će biti za zdravlje korisne ili štetne. “Živjeti znači izložiti se riziku, time i riziku obolijevanja”, ali određeni način (stil) života i navike mogu da značajno smanjuju rizike obolijevanja i povećavaju izglede da se sačuva optimalno moguća psihička i fizička vitalnost tokom procesa starenja. Živeći u uslovima životne i radne sredine, kakva nam je danas, postoji i ono što svaki čovjek može da učini za sebe da bi unaprijedio i čuvao svoje zdravlje za koje mu i pripada dio odgovornosti. Da bismo živjeli na zdrav

način i da bi nas starost ispunila ugodom i samostalnošću, trebalo bi da se pridržavamo sljedećeg: • Duvan ne upotrebljavati i ne živjeti u duvanskom dimu. • Kultura ishrane mora biti njegovana, a to podrazumijeva odgovarajući izbor namirnica i pravilnu pripremu hrane koja će biti nutritivno i energetski izbalansirana za svaku osobu prema dnevnim potrebama i trenutnom zdravstvenom stanju. • Stanovanje treba da bude higijensko. • Alkohol ne treba zloupotrebljavati; narkotike i opojna sredstva ne treba upotrebljavati. • Režim rada, rekreacije, odmora i spavanja mora biti uravnotežen. Za dobru psihofizičku kondiciju važna je svakodnevna i optimalna fizička aktivnost (brz hod, pješačanje, penjanje uz stepenice, vježbanje, vožnja biciklom, plivanje). Za dobro zdravlje i restituciju organizma, posebno mladih ljudi, veoma je važan noćni san, a najblagotvorniji je od 23 časa do 03 časova. Sve ono što za ljudski organizam predstavlja stres moramo naučiti kako da kontrolišemo i

Email: sportzasvebl@blic.net

rješavamo bez odlaganja. Svakodnevno, individualno optimalno dozirana fizička aktivnost povećava fizičku kondiciju, radnu sposobnost i otpornost organizma na stres. Najmanje, ali dovoljno, što bi svaki čovjek mogao da učini za dobro zdravlje, vitalnost i uspješnu borbu protiv mnogih bolesti koje sa godinama života imaju sve veću učestalost upravo je pravilna svakodnevna fizička aktivnost. Za to nam je potrebna svijest i volja da o svom zdravlju brinemo uz određenu vještinu življenja i nisu nam potrebni izgovori ili značajna materijalna sredstva. Fizička neaktivnost, odnosno sedentarni način života, predstavlja jedan od najznačajnijih spoljašnjih (i promjenljivih) faktora rizika (uzroka) koji se povezuje sa nastankom i razvojem mnogih hroničnih nezaraznih bolesti od kojih su najznačajnije: bolesti srca, povišen krvni pritisak, moždani udar, inzulin nezavisna šećerna bolest i osteoporoza. Održavana tokom života, primjerena fizička aktivnost može spriječiti ili odložiti nastanak ovih bolesti, a ukoliko se one, ipak, pojave individualno dozirana fizička aktivnost predstavlja sastavni dio liječenja, jer samo terapija lijekovima nije dovoljno uspješna. Brojna su pozitivna dejstva i korist od fizičke aktivnosti, a najvažnija su sljedeća: • Smanjuje rizik od bolesti srca, arterioskleroze i moždanog udara; • Snižava krvni pritisak (pozitivno djeluje na snižavanje dijastolnog pritiska) i povećava prokrvljenost - perfuziju) srčanog mišića; • Povećava “dobar” HDL a smanjuje “loš” LDL holesterol; • Popravlja odnos između unosa i trošenja energije i doprinosi smanjivanju prekomjerne tjelesne težine (prevencija gojaznosti); • Smanjuje nivo glukoze u serumu i smanjuje rizik od razvoja inzulin nezavisne šećerne bolesti; • Smanjuje rizik od nastanka tromboze; • Pomaže izgradnju kostiju, neophodna je za ugradnju kalcijuma u kosti; • Ublažava psihičku napetost i pozitivno djeluje kod depresije. Veoma je važno ostati aktivan do kraja života. Redovno vježbanje i fizička aktivnost će pomoći da ostanete dovoljno sposobni i da radite stvari u kojima ćete uživati. Bez obzira na vaše godine, uvijek možete pronaći aktivnosti koje možete obavljati i koje su vam potrebne. Starije osobe bi trebalo da provedu 150 minuta nedeljno u aktivnostima izdržljivosti umjerenog intenziteta (npr. brzo hodanje) i aktivnostima jačanja mišića u dva 25


Z D R A V S T V O

ili više dana u sedmici gdje su angažovane velike mišićne grupe (noge, kukovi, leđa, stomak, prsa, ramena, i ruke). Ravnoteža i fleksibilnost se mogu raditi u bilo koje vrijeme. Osobe treće dobi moraju da shvate da nikad nisu “prestare“ za vježbanje, samo, program vježbanja treba prilagoditi trenutnim mogućnostima, a naročito vježbanje treba usmjeriti na aktuelne

zdravstvene probleme. Naime, nisu svi oblici fizičke aktivnosti jednako dobri za sve. Starije osobe treba da budu aktivne najmanje 30 minuta dnevno. Program vježbanja treba biti usmjeren na dijelove koji su najviše podložni degenerativnim promjenama i ozljedama. To su kičma, kukovi, koljena i ramena. Takođe, program vježbanja treba sadržavati vježbe snage, izdržljivosti i fleksibilno-

sti, ali i relaksacije i opuštanja. Naročito treba paziti da intenzitet izabranog programa bude prilagođen trenutnim sposobnostima jer svako preopterećenje može izazvati ozbiljne povrede. Ako osoba trenutno nije u formi, treba početi postepeno, vrijeme produžavati, a vježbanje intenzivirati. Preporučuje se obavezna kontrola i savjet ljekara prije početka aktivnosti.

Tri decenije SRD „Opstanak“

K

rajem decembra prošle godine (2018) u SD „Borik“ Sportsko-rekreativno društvo „Opstanak“ iz Banjaluke obilježilo je rijedak jubilej, tri decenije uspješnog postojanja i rada. Ovom prilikom je, između ostalog, obavljena i promocija publikacije 30 godina SRD OPSTANAK (1988-2018) čiji je izdavač JU SD „Borik“. U organizaciji ovoga jubileja i angažovanja u prikupljanja podataka za pomenutu publikaciju, uz podršku velikog broja članova ovog društva, veliki doprinos su dali Dane Zdjelar, Manojla Zrnić, direktor dvorane „Borik“, Željko Tica, banjalučki novinar i publicista. Iz priče poznatog banjalučkog ginekologa, zaljublenika u fudbalsku loptu i osnivača Društva „Opstanak“ saznali smo da je ovo rekreativno društvo nastalo prije tri decenije. U početku je to bilo oko dvadesetak ljudi, a poslije se broj povećavao i uglavnom su igrali fudbal. Početak „igranja lopte – fudbala“ današnjeg Sportsko-rekreativnog društva „Opstanak“, začet je na betonskim terenima vojnog poligona, pored nekadašnjeg bazena, u blizini JU SC „Borik“ u Banjaluci. U to vrijeme Aleksandar Čekerevac - Čeki ili Bata Aca, domaćin Doma JNA, bivši fudbaler, a kasnije naj-

bolji pomoćni sudija bivše Jugoslavije, okupio je i formirao društvo rekreativaca, uglavnom iz banjalučke vojne strukture. Aci se u samom početku priključuje i dr Milutin Vučkovac, najpoznatiji banjalučki ginekolog, čija je povremena finansijska pomoć bila značajna, potom Hajrudin Dizdarević - Dizdar i tako redom do današnjih dana, sa preko 200 rekreativaca. Značajan doprinos u formiranju Društva imao je i Sulejman Kasumović - Kasum, referent za sport u vojsci. Njegovim nesebičnim angažovanjem Društvo je imalo prednost na terenima u odnosu na druge korisnike s obzirom na to da su klubovi i građanstvo koristili navedena igrališta (fudbalsko, rukometno, odbojkaško, trim staze). Zahvaljujući sportskom entuzijasti Manojlu Zrniću, direktoru Sportske dvorane „Borik“, dobijeni su termini i rekreativci se sele u dvoranu, u banjalučki „Hram sporta“, gdje i danas, kao jedinstvena rekreativna ekipa, ima svoje mjesto pod svjetlošću reflektora, čime rekreacija dobija puni smisao. Uz dirigentsku palicu Bata Ace koji svaku rekreaciju počinje sa 20 minutnim zagrijavanjem, kako je on to volio reći „na naučnoj osnovi“, a sve to pod budnim okom fudbalskog znalca i medicinskog stručnjaka dr Vučkovca, rekreacija se diže na viši stručni nivo sa as-

pekta očuvanja zdravlja i njegovanja istinskog drugarstva. Svojim prepoznatljivim odnosom prema fudbalu, svojom odgovornošću, sportskom disciplinom, prepoznatljivim Acinim stavom te savjetima dr Vučkovca o opravdanosti i potrebom za bavljenjem sportom sa medicinskog stanovišta, uspostavljanjem drugarskih odnosa, Društvo je postalo sredina u koju u kontinuitetu dolaze novi članovi. Posebno treba istaći da se ljubav prema sportu i rekreaciji prenijela i na članove porodica, sinove, rođake. Na rekreaciju se dolazi iz Banjaluke, Prijedora, Gradiške, Prnjavora, Čelinca, bez obzira na vremenske uslove i dogovoren termin. Dešavalo se da dođu 32 igrača, odnosno četiri ekipe. Proces stalnog obnavljanja odvija se u kontinuitetu. Biraju se dobri ljudi, fudbalsko znanje nije bilo prioritet. Iako skromnog fudbalskog umijeća, ali velikog srca, sa puno ljubavi prema sportu i životu, usađenog optimizma, članovi predstavljaju organizovan i složan kolektiv, koga čine ljudi od uspjeha i ugleda, raznovrsnih zanimanja i stečenih pozicija. „S ponosom mogu istaći da se Društvo održalo 30 godina, na čemu mogu da pozavide i mnogi sportski klubovi i kolektivi, jer je u pitanju društvo jedinstveno u Republici Srpskoj, a vjerujemo i u širem okruženju“, kazao je dr Milutin Vučkovac – Vučko na proslavi jubileja sa porukom: Sigurno će SRD „Opstanak“ još dugo opstajati i njegovati ljubav prema malom fudbalu baveći se njime rekreativno. Medici.com

26


L

Z D R A V S T V O

imfedem je akumulacija intersticijalne tečnosti u koži i potkožnom tkivu koja nastaje zbog insuficijencije limfnog sistema i uzrokuje hroničnu inflamaciju i reaktivnu fibrozu pogođenih tkiva. Manifestuje se bezbolnim oticanjem zahvaćenog dijela tijela, najčešće ekstremiteta. Etiološki se limfedem dijeli na primarni (esencijalni, idiopatski) i sekundarni. Kod pacijenata sa primarnim limfedemom smanjen limfatični transport nastaje zbog intrinzičnog „defekta“ ili malfunkcije komponenti limfnog sistema koji su uzrokovani genetski determinisanom abnormalnošću limfatične anatomije ili funkcije. Sekundarni limfedem je mnogo češći od primarnog, a nastaje kao posljedica oštećenja limfnog sistema. U razvijenim zemljama, skoro svi slučajevi sekundarnog limfedema su uzrokovani malignim tumorima i posljedicama njihovog liječenja, najčešće kao posljedica hirurškog liječenja, radioterapije, infekcije ili traume. Osnova konzervativnog tretmana limfedema je kompleksna dekongestivna fizikalna terapija (KDFT) koja se, prema mnogim autorima, smatra „zlatnim standardom“ u liječenju limfedema. KDFT, poznata i kao dekongestivna limfatična terapija (DLT), podrazumijeva empirijski izvedenu višekomponentnu tehniku koja je dizajnirana da smanji stepen limfedema i održi zdravlje kože i potpornih struktura. Sastoji iz dvofaznog programa liječenja: terapijske (inicijalne) faze i faze održavanja. Terapijska faza podrazumijeva: postupke njege kože, manuelnu limfnu drenažu, krako-elastičnu višeslojnu bandažu i kineziterapiju sa plasiranom bandažom. Manuelna limfna drenaža (MLD) je tehnika limfne dekompresivne masaže koja stimuliše limfne sudove da se kontrahuju, usmjeravajući limfu u susjedne, funkcionalno očuvane limfne bazene. Osim dekongestivnog, ima simpatikolitički, analgetski i imunološki efekat. Tehniku razvili u Francuskoj 1932. godine dr Emil i Estrid Vodder i postala je najpoznatija manuelna tehnika koja pomaže u protoku limfe i drenaži tkiva. Godine 1966. prof. Hildegard i Günther Wittlinger osnivaju „Wittlinger“ terapijski centar za liječenje limfedema sa sjedištem u Walchsee (Tirol, Austrija), a 1972. godine je osnovana „Dr Vodder“ škola, koja će kasnije postati međunarodna „Dr Vodder“ akademija (Dr Vodder Academy International). Nakon toga uslijedilo je pokretanje ove škole u Sjever28

Zavod za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju „Dr Miroslav Zotović“

Limfedem Pripremila: Dr sc. med. Dragana Bojinović Rodić

noj Americi 1980-ih, koja se sada zove Dr. Vodder School International. Mnogi naučnici, doktori i fizioterapeuti pomogli su u širenju ove metode i osigurali joj svjetsko priznanje i upotrebu u medicini i fizioterapiji. Institucionalno organizovan i sveobuhvatan tretman limfedema u Republici Srpskoj i BiH se trenutno provodi samo na Angiološkom odjeljenju Zavoda za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju „Dr Miroslav Zotović“ u Banjaluci, koji okuplja specijalizovan kadar i provodi specijalizovani timski pristup konzervativne terapije i rehabilitacije pacijenata sa limfedemom različite etiologije (primarni i sekundarni limfedem, flebolimfedem, lipolimfedem, limfedem kod pedijatrijske populacije). Ovo odjeljenje jedino u regionu ima tim od dva doktora i sedam fizioterapeuta koji posjeduju međunarodni sertifikat „Dr Vodder“ akademije za provođenje manuelne limfne drenaže i na kojem pacijenti mogu provesti tretman limfedema u stacionarnim uslovima.

Prateći svoju viziju i misiju, timovi Zavoda „Dr Miroslav Zotović“ kontinuirano ulažu napor kako bi pratili i primjenjivali savremena naučna i stručna dostignuća, ali i prezentovali rezultate rada iz različitih oblasti. Dr sc. med. Dragana Bojinović Rodić, specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije u Zavodu “Dr Miroslav Zotović” je 11. i 12. januara 2019. godine u austrijskom gradu Walchsee prisustvovala najznačajnijem stručnom i naučnom skupu koji okuplja medicinske profesionalne koji se bave limfedemom - Dr

Potrebe za ovim vidom terapije iz godine u godinu rastu, tako da je trenutno u terapiju svakodnevno uključeno oko 20 pacijenata. Tokom terapijske faze svaki pacijent provodi 60-90 minuta individualnog fizikalnog tretmana dnevno, a provode se i grupne terapije te terapije za prateća ortopedska i neurološka oboljenja. Tokom terapije pacijenti se edukuju o mjerama samoliječenja i važnim činjenicama o životu s limfedemom i propisuje im se kompresivna odjeća koju će nositi po prestanku terapije. Tokom faze održavanja pacijenti treba da slijede specifična pravila, koja će im omogućiti da kontrolišu simptome, spriječe progresiju i minimalizuju posljedice limfedema.

Vodder Academy International Conference 2019. Na pomenutoj konferenciji dr Bojinović Rodić je osvojila je nagradu za najbolji naučni rad iz ove oblasti pod nazivom “Efikasnost dekongestivne terapije i intermitentne pneumatske kompresije kod pacijenata sa limfedemom ruke nakon liječenja karcinoma dojke”. Međunarodna nagrada, koju su dodijelili eksperti, predstavlja potvrdu kako ličnog, tako i timskog kvalitetnog rada u oblasti tretmana limfedema, ali i podsticaj za dalje napredovanje u ovoj oblasti.


O

Z D R A V S T V O

no što većina ljudi smatra jednim od najljepših prizora jeste pejzaž koji se oslikava na površini jezera. Uzrok toga je simetrija koja privlači ljudsko oko te impresionira ljudski rod od postanka pa do danas. Upravo simetrija, balans i pokret u svakom smislu čine živa bića onim što oni zapravo i jesu. Najmanji dio ljudskog tijela djeluje sinhronizovano sa ostalim strukturama, baš kao mehanizam na satu. Zbog toga je od izuzetnog značaja voditi brigu o svim strukturama podjednako, jer samo jedna čestica može da nanese veliku promjenu u radu cijelog organizma. Pravilan stav počinje od pravilnog oslonca i položaja stopala, prenosa težine, položaja karlice, a potom i položaja trupa, glave, vrata i gornjih ekstremiteta. Jedan od najčešćih zdravstvenih problema današnjice je lumbalni sindrom. Procjenjuje se da čak 80% odraslog stanovništva bar jednom tokom života osjeti bol u predjelu lumbalnog dijela kičmenog stuba. Uz pravilan i blagovremen tretman, simptomi se povlače te se procjenjuje da kod samo 5% pacijenata bol postaje hroničnog karaktera. Ukupna dužina kičmenog stuba iznosi 75 cm, a sačinjavaju ga kičmena moždina i nervi koji prenose informacije iz raznih dijelova tijela ka mozgu, i obratno. Kičmeni stub predstavlja izuzetno snažan nosač ukupne težine ljudskog tijela. Kod odrasle osobe, usljed uspravnog položaja, kičmeni stub ima izgled izduženog slova S i sastoji se od prirodnih krivina (u vratnom i slabinskom dijelu lordoza, a u grudnom i krsnom kifoza). Pokreti kičmenog stuba su pregibanje (anteflexio), opružanje (extenzio, retroflexio), bočno savijanje (lateroflexio) i uvrtanje (torsio). Što je bolja prevencija te informisanost i edukovanost građana, to je manji broj onih koji se javljaju sa dijagnozom lumbosakralnog bolnog sindroma. Pacijent treba da bude svjestan stanja u kome se nalazi, upoznat sa tokom liječenja i svojim mogućnostima, kao i ograničenjima. Neophodno ga je obučiti zaštitnim položajima i dati mu jasne, pravilne i precizne instrukcije, koje će da budu u skladu sa njegovim psihofizičkim mogućnostima razumijevanja i prihvatanja. Bol u leđima je prvi „alarmni sistem“ da nešto ne funkcioniše Bol je prvi pokazatelj da nešto ne funkcioniše onako kako bi trebalo i prvi 30

Lumbalni sindrom Bolovi u leđima, kako laganim i svakodnevnim vježbama otkloniti posljedice lumbalnog sindroma

Pripremila: Aleksandra Vlaški, diplomirani fizioterapeut, ZZFMR „Dr Miroslav Zotović“

je „alarmni sistem“. Prema dužini trajanja dijelimo ga na akutni i hronični. Akutni bol traje kraće od 15 dana, a hronični može da traje duže od šest mjeseci. Bol se može proširiti niz jedan od donjih ekstremiteta, pojačati pri ka-

šljanju, kihanju, naprezanju ili istezanju. Pored bola, javlja se ograničena pokretljivost, povišen tonus paravertebralnih mišića, a kod jako teških slučajeva, dolazi i do slabosti ili potpunog gubitka refleksa u donjem ekstremitetu.


Z D R A V S T V O

Mudre misli

Kao profesor književnosti najčescće sam se sa knjigom družio. Čitao ono što sam morao i ono što mi je duša iskala. Često sam nailazio na rečenice koje su me osvežavale, na misli pri kojima mi je dah zastajao, na slike kojima sam se divio, te ih vremenom zapisivao da mi iz sećanja ne isčeznu i skupljao u mom kovčežiću. Te lepe trenutke želim sa vama da podelim. Svojim skromnim izborom. Ako se i vama svide, onda je u redu, a ako vam se ne sviđa, onda ništa.

Ukoliko se bol javi prije 20-te godine treba uraditi etiološko ispitivanje, poslije 50-te treba isključiti mogućnost postojanja malignih oboljenja, a nakon 70-te isključiti postojanje osteoporoze. Novija istraživanja idu u prilog tezi da je pokret smisao života te se ne savjetuje strogo mirovanje (osim u izuzetno teškim slučajevima, ograničeno na nekoliko dana) već treba započeti sa blagim fizičkim aktivnostima poput šetnje ili plivanja.

Obratite pažnju na pravilno podizanje tereta Zbog toga je najbitnije održavati pokretljivost i imati redovne fizičke aktivnosti. Usljed dugotrajnog i nepravilnog sjedenja, sve češće dolazi do narušavanja pravilnog položaja kičmenog stuba. Uz pravilno dizanje, potrebno je obratiti pažnju i na način na koji sjedimo, kako podižemo teret, kako ustajemo iz kreveta te se uvijek truditi da teret koji nosimo pravilno rasporedimo.

Vježbe na radnom mjestu Ukoliko osoba dugo sjedi na radnom mjestu, potrebno je da na svakih 20 minuta ustane, prohoda, popije čašu vode i tek onda nastavi sa radom. Isto tako je preporučljivo da se rade vježbe shodno uslovima radnog prostora. Dovoljno bi bilo da se uradi nekoliko vježbi, prilagođenih za kancelariju, čime se ne utiče samo na skelet, nego i na cirkulaciju uopšteno. Pauza od samo nekoliko minuta povoljno utiče na mišiće, kosti, cirkulatorni sistem, kao i za oči (kojima je takođe nužno potrebna pauza od konstantnog gledanja u ekran). U savremenim kompanijama sve više se uvodi pojam aktivnog odmora, gdje se za vrijeme pauze rade fizičke aktivnosti (vježbanje ili neki od sportova). Time se dobija više pozitivnih ishoda i za poslodavnca i za zaposlenog. Radi se na poboljšanju zdravlja zaposlenih, što jednako proporcionalno dovodi do smanjenja dana bolovanja. Pravilnim i redovnim vježbanjem čuvamo svoje tijelo, kao i svoje zdravlje u cjelini. Svaki pokret je dragocijen za naše tijelo i imajući u vidu da je tijelo, isto kao i duša, naš hram, njega moramo da održavamo, jer je mnogo jednostavnije spriječiti nego liječiti.

Prof. Tihomir Levajac, književnik

Ako se dogodi nešto loše, pijte da to zaboravite; ako se dogodi nešto dobro, pijte da to proslavite, ako se ništa ne dešava, pije se da se nešto desi. Čarls Bukovski Dete koje putuje na leđima majke ne zna koliko je put dugačak. Činua Ačebe Lepe su žene potrebne samo ljubavnicama i slikarima bez mašte. Pablo Pikaso Ljubi decu žene svoje, možda je neko i tvoje! Narodana Nije srećan onaj ko ima ono što želi, već onaj koji ne želi ono što ima. Latinska poslovica Nije siromah onaj koji ima malo, već onaj ko želi više. Seneka Deco, možete misliti kakav je život kad je od kolevke do groba najlepše đačko doba. Duško Radović Deco, možete misliti kakav je život kad je od kolevke do groba najlepše đačko doba. Duško Radović U Kini, kad bih nestao, ne bih se više prepoznao. Alen Ginzberg Ljubav je stanje u kojem čovek vidi stvari onakvima kakve nisu. Fridrih Niče Eh, gde je ono staro, dobro vreme, kad je seks bio prljav, a vazduh čist! Grafit

?

Imaj poverenja u Boga, ali zaključavaj auto.

Dalaj Lama

31


D

Z D R A V S T V O

om zdravlja Bijeljina je javna zdravstvena ustanova koja obavlja djelatnost primarne zdravstvene zaštite na području Grada Bijeljina i opština Pelagićevo i Donji Žabar. Po svom kapacitetu i po broju korisnika zauzima jednu od liderskih pozicija u pružanju primarne zdravstvene zaštite u Republici Srpskoj. Osnivač Doma zdravlja Bijeljina je Skupština opštine Bijeljina, sada Grad Bijeljina. Skupština opštine Bijeljina svojom Odlukom o osnivanju Doma zdravlja Bijeljina od 24. juna 1994. godine faktički je i formalno-pravno potvrdila pravni subjektivitet Doma zdravlja Bijeljina, kao javne zdravstvene ustanove za primarnu zdravstvenu zaštitu od kada i počinje samostalan razvoj ove zdravstvene ustanove, koja ima nezamjenjivu ulogu u zaštiti zdravlja i liječenja stanovništva. Na svom razvojnom putu Dom zdravlja Bijeljina je prošao nekoliko etapa i svaka od njih je značila novi korak na putu stvaranja moderne zdravstvene ustanove, osposobljene da stanovništvu pruži sveobuhvatnu i svima pod jednakim uslovima dostupnu zdravstvenu zaštitu. Dom zdravlja Bijeljina svoj rad zasniva na sistemu ključnih vrijednosti u zdravstvenom sistemu. Osnovne vrijednosti koje njeguju zaposleni, na čelu sa prim. dr Duškom Milovanovićem, su: stručnost, odgovornost, povjerenje, poštovanje pacijenata i njihovih potreba, timski rad, kvalitet te spremnost za sticanje novih znanja i vještina. Menadžment Doma zdravlja Bijeljina kontinuirano provodi različite aktivnosti koje su usmjerene na obnovu i modernizaciju opreme, kompjuterizaciju, standardizaciju, akreditaciju te unapređenje kvaliteta rada. Vodeći se ovim načelima i po svom kapacitetu kao i po broju korisnika Dom zdravlja Bijeljina danas zauzima značajnu poziciju u pružanju zdravstvene zaštite. Dom zdravlja Bijeljina pruža usluge: • porodične medicine; • laboratorijske dijagnostike; • radiološke i ultrazvučne dijagnostike; • stomatologije (preventivne, dječje, opšte, ortopedije vilica i oralne hirurgije); • hitne medicinske pomoći; • sanitetskog prevoza; • higijensko-epidemiološke zaštite; • imunizacije protiv zaraznih bolesti; • zaštite i unapređenja mentalnog zdravlja; • rehabilitacije u zajednici; • usluge konsultativno-specijalističke 32

Predstavljamo:

Dom zdravlja Bijeljina

Primarijus dr Duško Milovanović, rođen 1957. godine, osnovno obrazovanje je završio u Bijeljini, a gimnaziju u Beogradu. Medicinski fakultet završio je u Novom Sadu, a specijalizaciju iz oblasti opšte medicine na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Poslove načelnika Službe hitne medicinske pomoći obavljao je od 1993. godine pa do decembra 2016. godine, kada je imenovan za direktora Doma zdravlja Bijeljina. Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske početkom 2014. godine dodijelilo mu je titulu primarijusa, a Komora doktora medicine Republike Srpske mu je u novembru 2018. godine dodijelila Povelju za primarnu zdravstvenu zaštitu za dugogodišnji uspješan rad u zbrinjavanju teških i hitnih stanja. zaštite iz ginekologije i pedijatrije; • obezbjeđivanje lijekova i medicinskih sredstava. Rad Doma zdravlja Bijeljina organizovan je kroz 12 službi/centara/ambulanti. Prvi nivo kontakta i ulaska pacijenata u zdravstveni sistem je upravo primarni nivo zdravstvene zaštite i porodična medicina kao njen osnovni oblik

organizovanja. Kada je riječ o porodičnoj medicini, njen rad je organizovan u 42 ambulante porodične medicine na 26 različitih lokacija, što navodi na zaključak da je pokrivenost stanovništva primarnom zdravstvenom zaštitom izuzetno dobra. U decembru 2018. godine počela je sa radom Ambulanta porodične me-


Z D R A V S T V O

dicine u Novom naselju Janja koja je opremljena svom potrebnom opremom po standardima koji se primjenjuju u ovoj oblasti. Danas se s ponosom može reći da Služba porodične medicine i u udaljenim ambulantama porodične medicine posjeduje savremenu opremu za pružanje sveobuhvatne zdravstvene zaštite. Za adekvatnu zdravstvenu zaštitu jedan od osnovnih preduslova, pored prostora i kadra, je i odgovarajuća oprema. Jedan od ciljeva koji je prim. dr Duško Milovanović sa svojim saradnicima postavio jeste opremanje i početak rada Službe radiološke i ultrazvučne dijagnostike u novoizgrađenom objektu u sjedištu Doma zdravlja Bijeljina. Služba radiološke i ultrazučne dijagnsotike je koristila prostor koji je pripadao Opštoj bolnici „Sveti vračevi“. U maju 2018. godine Služba je počela da radi u novom objektu. Pored postojeće dijagnostičke opreme iz starog objekta (ortopan za panoramsko snimanje vilice, denzitometar, zubni rendgen, klasični rendgen za snimanje) izvršena je nabavka najsavremenijeg

digitalnog rendgen aparata i stacionarnog mamografa. Dom zdravlja Bijeljina je opredijeljen da upravlja rizicima od nastanka intrahospitalnih infekcija, kao jednim od ključnih uslova za kontinuirano poboljšanje kvaliteta života korisnika zdravstvenih usluga i zaposlenih. Iako podaci ukazuju da je rizik od nastanka infekcija manji na primarnom nego na sekundarnom i/ili tercijarnom nivou zdravstvene zaštite, proces pružanja zdravstvene zaštite u Domu zdravlja Bijeljina podrazumijeva provođenje različitih dijagnostičkih i terapeutskih procedura, uz kontakt između zaposlenih, pacijenata i drugih posjetilaca, što može dovesti do nastanka i prenošenja infekcija. Zbog izuzetne važnosti dezinfekcije i sterilizacije u sprečavanju intrahospitalnih infekcija, jedan od strateških ciljeva u ustanovi je i opremanje i početak rada centralne sterilizacije i vešeraja u novoizgrađenom objektu u sjedištu Doma zdravlja Bijeljina. Krajem 2018. godine izvršeno je kompletno opremanje centralne sterilizacije na posebnoj, izdvojenoj lokaciji s ciljem podizanja nivoa ka-

valiteta procesa sterilizacije. Opremanje centralne sterilizacije obuhvatilo je nekoliko segmenata: izgrađen je namjenski prostor; nabavljen je namještaj od nerđajućeg čelika; instalirana je mašina za pranje i dezinfekciju instrumenata; nabavljen je prolazni autoklav kapaciteta 250 litara; te je nabavljen i instaliran plazma sterilizator kapaciteta 50 litara. Centralna sterilizacija se nalazi u okviru Higijensko-epidemiološke službe, koja je osposobljena da obavlja poslove iz oblasti epidemiologije, imunizacije, higijene i sanitarnih pregleda. Takođe, u novom objektu funkcioniše i vešeraj u cilju što jednostavnijeg, boljeg i bržeg održavanja higijene rublja na zadovoljavajućem nivou za sve organizacione jedinice Doma zdravlja Bijeljina.

Služba hitne medicinske pomoći Doma zdravlja Bijeljina organizacijom rada obezbjeđuje pružanje hitne medicinske pomoći (primarnog nivoa) u i izvan ustanove na teritoriji koju pokriva Grad Bijeljina kontinuirano u toku 24 sata. Polazeći od normativa u Službi je angažovano10 radnih timova. Jedan tim čine doktor medicine i dvije medicinske sestre-tehničari. Služba hitne medicinske pomoći raspolaže sa svom neophodnom opremom za pružanje usluga hitne medicinske pomoći kako u stanu bolesnika, tako i u ordinaciji. Služba laboratorijske dijagnostike Doma zdravlja Bijeljina obavlja laboratorijske usluge primarnog nivoa zdravstevene zaštite. Pored centralnog objekta, organizuje rad i u ambulantama: Janja, Gornje Crnjelovo i Pelagićevo. Služba raspolaže kako sa savremenim hematološkim i biohemijskim analizatorima, tako i sa drugom opremom koja je neophodna za kvalitetne laboratorijske analize. Opremanje Službe laboratorijske dijagnostike sa sofisticiranom opremom ohrabrilo je zaposlene da implementiraju i rade u skladu sa akredi33


Z D R A V S T V O

tacionim standardima za medicinsku laboratoriju. Tako je Služba laboratorijske dijagnostike akreditovala 15 metoda laboratorijskog ispitivanja kod Instituta za akreditovanje Bosne i Hercegovine (sedam metoda je akreditovano 2014. godine i osam metoda je akreditovano 2016. godine) prema standardu ISO 15189:2012. U 2018. godini izvršena je reakreditacija prema novoj verziji standarda 15189:2018 izdato je Rješenje o produžetku akreditacije za 15 metoda. Služba preventivne, dječje i opšte stomatologije smještena je u centralnom objektu Doma zdravlja Bijeljina i radi u dvije smjene. Dva stomatološka tima rade u objektu Doma zdravlja Bijeljina u Janji. Služba preventivne, dječje i opšte stomatologije upotrebom savremenih materijala, tehnike i opreme pruža vrhunsku stomatološku uslugu. Prednost ove službe je što obuhvata

stomatologiju u cijelosti, počevši od vađenja zuba, plombiranja, do planiranja i izrade protetskih nadoknada po potrebi, koristeći hirurške i ortodontske intervencije. Zubotehnička laboratorija je osposobljena za izradu fiksnih metalokeramičkih nadoknada. U Službi se pored usluga preventivne, dječje i opšte stomatologije pružaju usluge sekundarnog nivoa zdravstvene zaštite iz oblasti oralne hirurgije. Usluge oralne hirurgije, osim za građane Bijeljine, Pelagićeva i Donjeg Žabara, pružaju se i stanovnicima lokalnih zajednica Zvornika, Srebrenice, Bratunca, Milića, Vlasenice, Šekovića, Ugljevika i Lopara. Centar za fizikalnu rehabilitaciju obezbjeđuje promociju zdravlja, prevenciju invalidnosti, kao i fizikalnu rehabilitaciju te brigu i pomoć onesposobljenim. Smješten je u prostoru koji odgovara svim standardima i potrebama za obavljanje fizikalne rehabilitacije i opremljen je svim savremenim aparatima koji su neophodni za funkcionisanje savremene fizikalne medicine. Centar za fizikalnu rehabilitaciju posjeduje visokosofisticiranu opremu (aparati za 34

laseroterapiju, za elektroterapiju, elektroterapiju u kombinaciji sa vakuumom, mehanoterapiju biofidbek koji se koristi za pacijente sa perifernim neurološkim lezijama). Terapije su organizovane u tri odjeljenja: • termoterapija, • elektroterapija, • kineziterapija. Centar je akreditovan prema akreditacionim standardima za centre za fizikalnu rehabilitaciju u zajednici 2012. godine, a reakreditovani 2014. i 2018. godine. Centar za zaštitu mentalnog zdravlja, počeo je sa radom 2008. godine a obezbjeđuje promociju i prevenciju mentalnog zdravlja, kao i rehabilitaciju mentalno oboljelih lica. Centar za zaštitu mentalnog zdravlja je reakreditovan 2017. godine prema Akreditacionim standardima za CMZ centre. Ambulanta za specijalističke konsultacije iz pedijatrije organizovana je kao osnovna organizaciona jedinica za konsultativno-specijalistički rad specijalističkih djelatnosti pedijatrije. Svrha rada ove ambulante je da obezbijedi unapređenje i očuvanje zdravlja djece, sprečavanje i liječenje bolesti i kom-

plikacija koje bolesti mogu da izazovu, sprovođenje obavezne imunizacije, a sve u cilju sprečavanja zaraznih bolesti, praćenje rasta i razvoja, uz rano otkrivanje poremećaja. U Domu zdravlja funkcioniše i ambulanta za specijalističke konsultacije iz ginekologije u okviru koje se obavljaju pregledi pacijentkinja, dijagnostika i liječenje, ultrazvučni pregledi, kolposkopija sa poslovima citologije. Dvije medicinske setre su prošle obuku za psihofizičku pripremu trudnica, koju su pohađale u Centru za obrazovanje „Đuro Salaj“ Beograd – Autorizovana škola „Prenatal“. Obuka trudnica za porođaj u Domu zdravlja Bijeljina počinje sa radom u februaru 2019. godine. Imajući sve navedeno u vidu može se zaključiti da Dom zdravlja Bijeljina u svom radu ide ka ostvarenju svoje vizije: „Da Dom zdravlja Bijeljina postane vodeća zdravstvena ustanova primarnog nivoa zdravstvene zaštite i da bude prepoznatljiva u pogledu pružanja pouzdane, sveobuhvatne i kvalitetne zdravstvene zaštite u cilju ostvarivanja visokog stepena povjerenja korisnika usluga u njen stručni i kompetentni rad’’. „Medici.com“


N

Z D R A V S T V O

ano tehnologija – manipulacija materijom na skoro atomskom nivou radi proizvodnje nove strukture, materijala i uređaja – nudi obećanje o neviđenom naučnom napretku za mnoge sektore kao što su medicina, potrošački proizvodi, energija, materijali i proizvodnja. Globalno ubrzano širenje i sedmično tri do četiri nova proizvoda na tržištu učinili su da se njen uticaj na globalnu ekonomiju procjenjuje na jedan trilion dolara, odnosno zapošljavanje oko dva miliona novih radnika, od kojih polovina živi u Americi. Njihove naizgled neograničene mogućnosti sa sobom donose i nove rizike i potrebu usvajanja novih znanja i razmjene informacija koje bi doprinosile bezbjednosti onog dijela populacije radnika koji rade sa nano materijalima. Kako bezbjedno raditi sa nano materijalima ? Radnici u istraživačkim ili proizvodnim procesima izloženi su nano materijalima putem udisanja, kontakta sa kožom ili gutanjem. Potrebno je dati osnovne informacije radnicima i poslodavcima radi upoznavanja s potencijalnim opasnostima i naglašavati mjere za kontrolu izloženosti nano materijalima na radnim mjestima. Šta su nano tehnologije i nano materijali? Nano tehnologija podrazumijeva kontrolisanu upotrebu nano materija koje su na nano skali u dimenzijama između približno 1 i 100 nanometara (nm). Nanometar, kao milijarditi dio metra, je blizu atomske skale. Inženjeringom proizvedeni nano materijali sastavljeni su od nano skalarne strukture kao što su ugljenične nano tube ili nano cijevi i filamenti ili od nano čestica materijala kao što je titan-dioksid ili kadmijum-selenit. Oni imaju jedinstvena fizička, hemijska i biološka svojstva što određuje njihovu upotrebu i primjenu, kao što je izrada tekstila bez mrlja upotrebom aditiva nano veličina ili površinskim tretmanima, ili selektivna primjena ciljanog lijeka u terapiji kancerogenih ćelija. Dalji agresivniji razvoj jedinstvene nano skalarne strukture ima potencijal da utiče na brojne industrije, uključujući i elektroniku i zdravstvo, građevinske i potrošačke proizvode. Kako se primjenjuju nano tehnološke aplikacije istraživačke laboratorije treba da se upoznaju o posljedicama po zdravlje i bez obzira na to da li su to laboratorije u industrijskom, naučnom ili komerci36

Najznačajnije dostignuće naučnog razvoja ili globalni hazard po javno zdravlje XXI vijeka

Nano tehnologije i nano materijali jalnom okruženju i radnici i poslodavci treba da budu svjesni potencijalnih opasnosti od nano materijala i preduzmu odgovarajuće preventivne i kontrolne mjere za zdravlje dostupne u sadašnjem trenutku u Americi i zemljama EU.

Dr sc. med. Dušanka Danojević, specijalista higijene i zdravstvene ekologije

stu

Nano materijali na radnom mje-

U ovoj grupi su uključene npr. hemijske ili farmaceutske laboratorije ili uređaji, proizvodni objekti, medicinske kancelarije ili bolnice i gradilišta. Utvrđivanje prisustva nekog od nano materijala poslodavac vrši provjerom kod proizvođača hemikalija i potrošnih materijala koji se koriste u radu i potvrđivanjem prisustva. Potencijalna opasnost po zdravlje ili bezbjednost na radnom mjestu je veća ako se nano materijali lako raspršuju (npr. prah, sprej ili kapljice) ili ako nisu izolovani. Za one poslove gdje se potvrdi da će radnici biti izloženi nano materijalima poslodavac je dužan obezbijediti njihovu posebnu obuku i informisanje koje treba da obuhvati najmanje: • Identifikaciju nano materijala i procese u kojima se koriste; • Izvršenu procjenu izloženosti radnika na radnom mjestu; • Registraciju mjesta inženjerske i administrativne kontrole i potrebne lične zaštitne opreme; • Konstataciju upotrebe i ograničenja lične zaštitne opreme; • Definisane hitne mjere koje se preduzimaju u slučaju akcidenata, izlijevanja ili nekontrolisanog oslobađanja nano materijala u radnu sredinu. Dosadašnja saznanja o izlaganju nano materijalima Istraživanja na životinjama ukazuju na potencijalne opasnosti i zdravstvene posljedice, ali kako je nano tehnologija

Primjer nano čestica u vidu loptice

Model ugljenikovih nano tuba (nano cijevi) široko primijenjenih u elektronici i optici

oblast koja se brzo razvija, više informacija ima za one nano materijale koji se najčešće koriste. Potencijalni hazardi po zdravlje i bezbjednost zavise od vrste nano materijala i izloženosti osobe. Mehanizmi djelovanja i putevi unošenja u organizam radnika: • Dio inhaliranih čestica se deponuje u respiratornom traktu gdje može uzrokovati upalu pluća i oštećenja na nivou ćelije i tkiva pluća (nano tube, nano vlakna i nano čestice) i


Z D R A V S T V O

kasne upale i fibroza. • Titan-dioksid (TiO2) ima široku paletu komercijalne upotrebe (npr. boje, kozmetika, papir, hrana), a proizvodi se koriste u različitim veličinama, među kojima su i nano skalarne veličine čestica (<100 nm). U Američkom nacionalnom institutu za bezbjednost i zdravlje na radu (NIOSH) potvrđuju da veću potenciju ove čestice zasnivaju na masi nego na veličini, što je zahtijevalo da se profesionalna izloženost inhalacijom tretira kao izlaganje potencijalnom kancerogenu na radnom mjestu. • Neke od nano čestica prolaze kroz ćelijske membrane i oštećuju strukture i celularne funkcije. • Pojedini dejstvuju kao hemijski katalizatori proizvodeći neočekivane reakcije i opasnosti od eksplozije i požara. • Neke vrste praha nano čestica mogu biti zapaljive i lakše se zapale nego veće čestice prašine stvarajući tako veći rizik od eksplozije i požara.

preći 7,0 μg/m3 kao vremenski ponderisanom 8-časovnom prosjeku i predloženoj preporučenoj granici izloženosti (Recommended Exposure Limit, REL). • Ograničenje za nano čestice titanijum- dioksida (TiO2) ne smiju prelaziti 0,3 mg/m3 REL, što je kontradiktorno sa preporučenim granicama izloženosti od 2,4 mg/m3 za fine čestice TiO2 (>100 nm). Još nema odgovarajuće mjere u redukciji rizika na radnom mjestu. Procjena izloženosti radnika nano materijalima Poslodavci su dužni: • Opisati proces rada i identifikovati rizična izlaganja radnika. • Odrediti fizičko stanje prisutnog nano materijala (prašina, sprej, kapljice). • Registrovati puteve izlaganja (npr. inhalacija, ingestija, dermalno ili kombinacija) česticama, suspenziji ili rastvorima nano materijala. • Odabrati reprezentativnu metodu za uzorkovanje i ispitivanje koncentracija u vazduhu, kao i procijeniti trajanje i učestalost izlaganja radnika. • Odrediti obim dodatnih periodičnih kontrola zdravstvenog stanja na osnovu rezultata o izloženosti i shodno izvedenim zaključcima ograničiti izlaganja.

Trenutne granice profesionalne izloženosti za nano materijale Malo je zakonskih ograničenja kada se radi o profesionalnoj izloženosti za nano materijale, mada saznanja ukazuju da znaju biti mnogo opasnije od većih čestica iste supstance. Navedeno zahtijeva da se za registrovana riMetode koje poslodavci mogu zična zanimanja uvede ograničavanje ekspozicije kao prvi vid zaštite zdrav- koristiti za smanjenje ekspozicije lja. Neke specifične granice izloženosti radnika nano materijalima u Americi koje već postoje sadržane su • Usvajati i širiti informacije o pou preporukama Nacionalnog instituta za tencijalnim zdravstvenim efektima bezbjednost i zdravlje na radu (NIOSH): i ograničenosti izlaganja, kao i koristiti mjere i najbolje prakse za kon• Izlaganje radnika nano česticama i trolu izloženosti. nano vlaknima ugljenika ne smije

• Provoditi svakodnevnu ventilaciju radnog prostora sa ekshaustorima (npr. rad procesnoj komori uz odgovarajuće zaštitne rukavice) sa HEPA filterima za vazduh. • Koristiti lokalnu odvodnu ventilaciju radnih prostora opremljenu HEPA filterima i dizajniranim hvatačima zagađivača na mjestu stvaranja ili oslobađanja. Administrativne kontrole • Obezbijediti sredstva i mjesta za provođenje lične higijene u skladu sa dobrom higijenskom praksom. • Planom čišćenja i održavanja higijene prostora na poslu obezbijediti da nema zadržavanja, izlijevanja i kontaminacije površina. Zabraniti suvo čišćenje! Zbog prašine koristiti vlažne brisače i vakuum sredstva sa HEPA filterima. Oprema za ličnu zaštitu radnika • Pružiti radnicima odgovarajuću zaštitnu opremu kao što su respiratori, veći broj rukavica i zaštitnu odjeću. Medicinski nadzor i skrining • Omogućiti da nadležne ustanove vrše zdravstvene preglede i nadzor nad radnicima. Pregledom medicinskog nadzora provjeravati preporučene standarde zaštite (npr. respiratorna zaštita, provjera unosa kadmijuma... • Državne uprave treba da uzmu u obzir problematiku nano tehnologija i pomognu poslodavcima kroz besplatne konsultacije i dostavu odgovarajućih informacija. • Naučna i stručna javnost istraživanjima i konsultacijama bi trebalo da doprinese uspostavi ne samo usvajanjem dobrih higijenskih principa, nego i bezbjednijem radu sa nano materijalima koji su već u primjeni u zemljama Evropske unije. 37


V

Z D R A V S T V O

itiligo je stečeno oboljenje, najverovatnije autoimune prirode, ponekad sa jasnom naslednom komponentom, koje se karakteriše progresivnim, jasno ograničenim, mlečnobelim mrljama na koži i/ili sluzokožama, koje nastaju usled destrukcije melanocita. Od vitiliga boluje 1-2% svetske populacije. Učestalost javljanja kod oba pola je približno ista. Može da se pojavi u svakom uzrastu, ali se kod polovine bolesnika javlja pre 20. godine života. Etiologija i patogeneza vitiliga nisu u potpunosti objašnjene. Poznato je da genetski faktori imaju izvesnu ulogu u nastanku vitiliga. Kao moguće teorije o nastanku vitiliga navode se: - autoimuna, - teorija oksidativnog stresa (teorija o samouništenju melanocita), - i neurogena teorija. Autoimuna teorija Ona ima najčvršću podlogu u kliničkim i bazičnim istraživanjima. Poznato je da geni na hromozomu 17p13 doprinose nastanku određenih automunih bolesti, koje uključuju generalizovani vitiligo, autoimuni tireoiditis, insulin zavisni (IZ) dijabetes melitus, reumatoidni artritis, psorijazu, pernicioznu anemiju, sistemski lupus (SLE) i Adisson-ovu bolest. Novija istraživanja opisuju NALP1 protein, kao gen koji reguliše intaktnost imunog sistema. Promene u nizu DNA u oblasti NALP1 udružene su sa povećanim rizikom za nastanak generalizovanog vitiliga i/ili drugih združenih autoimunih bolesti. Smatra se da autoimuni mehanizmi imaju ključnu ulogu za nastanak nesegmentnog vitiliga. Teorija oksidativnog stresa U melanocitima aktivnog vitiliga ustanovljeno je povećanje oksidanata kao i deficit antioksidantnih enzimskih sistema sa posledičnim oksidativnim oštećenjem melanocita. Neurogena teorija Nastanak segmentnog vitiliga najbolje se može objasniti neurogenom teorijom, prema kojoj se iz nervnih završetaka oslobađaju neurohemijski medijatori koji inhibišu melanogenezu ili imaju toksično dejstvo na melanocite uništavajući ih. Vitiligo se karakteriše jasno ograničenim, okruglim ili ovalnim, mlečno38

Vitiligo Dr med. Kristina Zrnić, dermatovenerolog

Prof. dr Bogdan Zrnić, spec. dermatovenerolog, šef Katedre za dermatovenerologiju, Medicinski fakultet Banjaluka

belim mrljama na koži i/ili sluzokožama. Broj i veličina makula su veoma varijabilni. Površina kože kod vitiliga je glatka. Hipo- ili depigmentovane makule se mogu pojaviti bilo gde na koži ili sluzokoži. Predilekciona mesta su oko prirodnih otvora - oči, usta, bradavice, pupak i genitalije. Kod većine bolesnika prve lezije vitiliga se javljaju na koži izloženoj suncu. Bolest napreduje naglo (u toku nekoliko meseci) ili postepeno (godinama) povećanjem starih makula ili razvojem novih. Moguća je spontana delimična repigmentacija. U izolovanim makulama vitiliga često se može zapaziti leukotrihija. Međutim, i na normalnoj koži se može videti depigmentovana dlaka, što je znak destrukcije melanocita u bulbusu dlake. Prema rasporedu depigmentovanih makula vitiligo se može

podeliti na nesegmentni i segmentni oblik bolesti. Nesegmentni vitiligo obuhvata fokalni, generalizovani, akrofacijalni i univerzalni tip vitiliga. Kod fokalnog vitiliga na ograničenom području kože, u nedermatomskom rasporedu nalaze se jedna ili nekoliko izolovanih ili slivenih depigmentovanih makula. Generalizovani vitiligo je najčešći tip vitiliga. Promene su obostrane, najčešće simetrične. Posebna predilekcija je prema licu, vratu, gornjem delu trupa, ekstenzornim površinama ekstremiteta, laktovima i kolenima. Kod akrofacijalnog vitiliga područja depigmentacije su na prstima i distalnim delovima ekstremiteta, uz cirkumferentnu depigmentaciju oko očiju, nosa, usta i ušiju. Kod univerzalnog vitiliga postoji gubitak pigmentacije na koži gotovo čitavog tela. Segmentni vitiligo se češće javlja kod dece nego kod odraslih. Depigmentovani plakovi su ograničeni na dermatome (zona kože koja odgovara radikulo-ganglionarnoj inervaciji). Ovaj tip vitiliga, za razliku od nesegmentnog, nije udružen sa endokrinim i/ili autoimunim oboljenjima.


Z D R A V S T V O

Repigmentacija se može očekivati u predelima gde ima folikula, ali je često nekompletna i kozmetski nezadovoljavajuća. Izbor terapijske opcije zavisi, pre svega, od uzrasta bolesnika i tipa vitiliga. Kod svih obolelih neophodna je primena mera zaštite od sunčevog zračenja. Udruženost vitiliga sa drugim endokrinim i/ili autoimunim oboljenjima Odrasli bolesnici sa vitiligom imaju povećan rizik obolevanja od brojnih endokrinih i/ili autoimunih bolesti, uključujući oboljenja štitaste žlezde, IZ dijabetes melitus, pernicioznu anemiju, Adisson-ovu bolest, sindrom autoimune poliglandularne insuficijencije (APS), reumatoidni artritis i alopeciju areatu. Vitiligo se može javiti prije, istovremeno ili poslije nastanka jedne ili više endokrinih i/ili autoimunih bolesti. U obolelih od vitiliga najčešće se javlja autoimuni Hashimoto-v tireoditis (HT). Epidemiološke studije, rađene na velikom broju djece sa vitiligom, nisu pokazale povećan rizik obolijevanja od navedenih bolesti, izuzev HT. S obzirom na to da vitiligo najčešće prethodi Hashimoto-vom tireoiditisu, moguća je rana dijagnoza HT. Stoga se predlaže da se kod obolelih od nesegmentnog vitiliga, bez obzira na uzrast, jednom godišnje uradi skrining na tireoperoksidazna (TPO-At), tireoglobulinska (Tg-At) antitela i tireostimulišući hormon (TSH). Obično se postavlja na osnovu anamneze i karakteristične kliničke slike. Kod osoba svetle puti, kod kojih je teže uočiti hipopigmentaciju ili depigmentaciju, Wood-ova lampa (emituje UV zrake talasne dužine 320-400nm), olakšava postavljanje dijagnoze. Biopsija kože i patohistološka analiza lezija vitiliga najčešće nije potrebna i ne koristi se rutinski za postavljanje dijagnoze. Patohistološkom analizom, može se uočiti nekoliko melanocita u svežim i kompletno odsustvo melanocita u stabilnim lezijama vitiliga. Diferencijalno-dijagnostički treba misliti na oboljenja kao što su, pityriasis alba, pityriasis versicolor varietas alba, postinflamatorne hipopigmentacije, pijebaldizam, tuberozna skleroza, naevus depigmentosus, naevus anemicus, lichen sclerosus et atrophicus, morfea, lepra, hemijske hipopigmentacije. Lečenje vitiliga treba da započne dermatolog u dogovoru sa bolesnikom, nakon što mu se predoče terapijske mogućnosti i njihova efikasnost.

Oralna fotohemoterapija – PUVA (psoralen + UVA zraci) se preporučuje za generalizovani vitiligo kod odraslih i adolescenata. Terapija UVB zracima uskog spektra (311 nm) se koristi za generalizovani vitiligo kod dece i odraslih, a ciljana laserska fototerapija za fokalni vitiligo. Lokalna primena PUVA terapije se savetuje kod dece i odraslih, kod kojih vitiligo zahvata manje od 20% površine tela i kod kojih nije bila uspešna lokalna terapija kortikosteroidima. Na depigmentovana polja se nanosi rastvor ili krem 8-metoksipsoralena i započinje se izlaganje UVA zracima, po posebnim protokolima. Lokalna kortikosteroidna terapija se primenjuje kod ranih, lokalizovanih oblika vitiliga, posebno kod dece. Lečenje traje najmanje tri do četiri meseca, uz česte kontrole, zbog neželjenih dejstava kortikosteroida.

15th Congress of the EADO (European Association of Dermato-Oncology)

Kongres EADO održava se u Parizu od 24-27.04.2019.

Mesto održavanja WCD kongresa: Maison de la Chimie 28 rue Saint-Dominique 75007 Paris EADO kongres nudi jedninstvenu priliku da se lekari upoznaju sa novim otkrićima i razmene iskustva sa vrhunskim stručnjacima iz celog sveta. Agencija Carpe Diem Travel Vam sa zadovoljstvom stoji na usluzi za posredovanje u plaćanju kotizacije i organizaciju putovanja na EADO 2019 kongres. Za sve informacije u vezi kongresa dermatoonkologa EADO pogledajte zvanični sajt https://www.eadoparis2019.com/ Za sve dodatne informacije možete nas kontaktirati na office@carpediem-travel.rs

WCD 2019, Milano 24th World Congress of Dermatology (WCD) Svetski kongres dermatologa održava se u Milanu od 10-15.06.2019.

Drugi vidovi lokalne terapije (melagenin, kalcineurin inhibitori - pimekrolimus, takrolimus, kalcipotriol, pseudokatalaza) imaju ograničeno dejstvo kao monote-

Mesto održavanja WCD kongresa: Mi.Co. – Milano Congressi GATE 2 – Viale Eginardo 20149 Milano (Italy)

rapija, pa se uglavnom koriste u kombinovanoj terapiji. Depigmentacija zdrave kože (monobenzil etar hidrokvinon i 4-metoksi-fenol) se primenjuje kod ekstenzivnog i generalizovanog vitiliga, isključivo kod odraslih i adolescenata. Hirurško lečenje (presađivanje epiderma dobijenog sukcijom, metoda autolognog kožnog grafta, mini-transplantacije) je metod izbora za segmentni vitiligo kod odraslih i adolescenata. Savetuju se i kozmetička kamuflažna sredstva u vidu korektivnih kremova.

WCD kongres nudi jedninstvenu priliku da se lekari upoznaju sa novim otkrićima i razmene iskustva sa vrhunskim stručnjacima iz celog sveta  iz oblasti dermatovenerologije.. Agencija Carpe Diem Travel Vam sa zadovoljstvom stoji na usluzi za posredovanje u plaćanju kotizacije i organizaciju putovanja na WCD 2019 kongres. Za sve informacije u vezi kongresa dermatologa WCD pogledajte zvanični  sajt https://www.wcd2019milan.org/ Za sve dodatne informacije možete nas kontaktirati na office@carpediem-travel.rs

39


Z D R A V S T V O

Infektivni konjunktivitis je najčešće uzrokovan virusima ili bakterijama i zarazan je. Rijetko postoje miješani ili neotkriveni uzročnici. Radi se uobičajenom stanju koje se karakteriše sledećim simptomima i znacima. Crvenilo se javlja zbog iritacije i proširenja krvnih sudova konjunktive usljed upale. Suzenje se takođe javlja zbog povećane aktivnosti suzne žlijezde. Na kapcima je moguće da dođe do krmeljanja tj. pojave ljepljivog ili krustoznog sadržaja koji je najizraženiji nakon buđenja. Pacijenti često imaju bolove u oku, osjećaj stranog tijela i žuljanja koje se obično manifestuje kao prisustvo pijeska u oku. Ovi znakovi i simptomi mogu da se prvo jave na jednom i često se prošire i na drugo oko. Nekada je prisutno i oticanje regionalnih limfnih čvorova koji se mogu opipati kao potkožno dugme. Nekada uz znakove konjunktivitisa pacijent ima simptome i znake infekcije respiratornog trakta uključujući simptome koji nalikuju gripi. Takođe moguće je da dođe do stvaranja membrana ili pseudomembrana. Svakako da je pametno konsultovati ljekara ako je oko jako bolno i crveno, ako dođe do pada vida i ako se javi izražena osjetljivost na svjetlost jer prisustvo ovakvih simptoma može da ukazuje na postojanje mnogo ozbiljnijeg oboljenja oka. Infektivni konjunktivitis najčešće prođe sam i bez tretmana unutar dvije sedmice. Svakako da se uvođenjem terapije mogu smanjiti simptomi i dužina trajanja oboljenja. Ako su uzrok oboljenja bakterije od velike pomoći su antibiotici. Nije uobičajeno raditi bris oka kako bi se potvrdilo o kojoj se vrsti bakterije radi, već se terapija daje empirijski, tj. na osnovu iskustva koji je antibiotik najčešće efikasan. Jedino ako ne bude poboljšanja nakon prepisane terapije radi se bris konjunktive i utvrđuje o kojoj se bakteriji radi i na koji je antibiotik je osjetljiva. Najčešće se prepisuju fluorkinolini, tetraciklini, sulfonamidi i hloramfenikol u obliku kapi za oči, ili rjeđe u obliku masti. 40

Infektivni konjunktivitis

Dr Milan Preradović, spec. oftalmolog

Neposredno nakon ukapavanja kapi ili aplikacije masti može doći do zamaglenja vida što treba imati u vidu ako se vozi ili upravlja nekim drugim mašinama. Adenovirusi su najčešći uzrok virusnog konjunktivitisa. Ako je konjunktivitis uzrokovao Herpes simplex virus tada je neophodno u terapiju uključiti aciklovir ili neki drugi antiherpetički lijek. Vrlo često od pomoći je otklanjane naslaga sa kapaka bilo korišćenjem vode bilo ukapavanjem nekog lokalnog antiseptika kao što je rastvor borne kiseline. Takođe korišćenje tupfera natopljenih toplom vodom može pomoći da se lakše skinu naslage sa kapaka. Kapanje vještačkih suza može pomoći da se smanji osjećaj grebanja i prisu-

stva pijeska u oku. Često se prepisuje i rastvor kortikosteroida ili nekog antihistaminika kako bi se smanjili simptomi, naročito kod konjunktivitisa uzrokovanog virusom. Kontaktna sočiva ne treba stavljati na oči svo vrijeme trajanja konjunktivitisa zbog povećane mogućnosti pojave infekcije rožnjače. Kako se infekcija prenosi dodirom neophodno je redovno prati ruke. Obavezno je korišćenje isključivo vlastitog ručnika. Ako se javi intenzivan bol u oku, fotofobija (osjetljivost na svjetlost), gubitak i smanjenje vida, kao i jako izraženo crvenilo oko neophodno je odmah se javiti ljekaru kako bi se isključilo prisustvo ozbiljnih očnih oboljenja kao što je na primjer prednji uveitis ili keratitis. Kada prođu znakovi konjunktivitisa oko obično više nema opasnosti od prenošenja infekcije.


S

vako godišnje doba ima određene specifičnosti koje su uslovljene određenom vrstom mikronapasnika koji prouzrokuje bolesti kod djece. Zima je godišnje doba kada djeca najviše uživaju u igrama koje im pruža snijeg, ali i zimski virusi tada uživaju napadajući djecu praveći im zdravstvene probleme. U vrtićima, školama, bolesna djeca kijanjem, kašljanjem, ali i neposrednim kontaktom veoma lako prenose virus zdravoj djeci. Inkubacija je veoma kratka, samo nekoliko dana te se bolest brzo širi. Često je dovoljno desetak dana da virusom bude zaražena većina djece u vrtiću ili školi. Nisu samo djeca mogući izvor infekcije. Odrasli takođe obolijevaju a često nisu ni svjesni da su opasni po djecu. Roditelji imaju jači imunološki sistem te često nemaju simptome bolesti, ali mogu da prenesu virus djeci koji im može napraviti velike probleme. Simptomi U početku sve izgleda kao obična prehlada • nosić curi • djeca su blago otečena u licu, • staklastog pogleda • i dalje su živahna i lijepo jedu Poslije nekoliko dana počinje glavobolja manja djeca su kenjkava apetit je sve lošiji neka djeca ponekad i povrate Ono što je upečatljivo je skok temperature koja može da bude veoma visoka (do 40 stepeni) mada se kod većine, ipak, zadržava oko 38-38,5 stepeni. Tada su djeca „ slomljena“, slabo aktivna, uglavnom leže i veoma loše jedu. Zimski virus izaziva i bol u grlu, koji ne treba poistovjećivati sa anginom, s obzirom na to da se ne radi o bakterijskom zapaljenju već o jednoj od manifestacija virusa. Nos je potpuno zapušen, tako da djeca često dišu na usta, pa to pogoršava ionako teško stanje. Djeca često imaju i pravo zapaljenje vežnjače - konjunktivitis. Oči su zakrvavljene, ponekad sa krmeljima. Konjunktivitis nastaje zbog direktnog efekta virusa ali i zbog zapušenog nosa. • • • •

Z D R A V S T V O

Zimski virusi vrebaju djecu Djetetu obarati temperaturu, ako odbija hranu ne treba ga siliti da jede. Važno je da pije dosta tečnosti i da mu se čisti nos. Ovaj virus slabi djetetovu odbrambenu sposobnost te jeono prijemčivo i za druge bolesti. S obzirom na to da postoji veliki broj različitih virusa (sa sličnim manifestacijama bolesti), djeca koja se nisu dobro oporavila mogu ući u „serijsku“ infekciju koja može trajati nedjeljama. Komplikacije Većina djece prođe bez komplikacija ali su one, ipak, moguće. Zapaljenje srednjeg uha Zapaljenje srednjeg uha je jedna od najčešćih komplikacija. Nastaje zbog zapušenog nosa, odnosno zbog zatvaranja izlaza unutrašnjih kanala (Eustahijeva tuba) koji spajaju nos i grlo. Čim se kanali zapuše, nakuplja se sekret u srednjem uhu koji je idealna sredina za razvoj bakterija. Na ovaj način primarni virusni problem postaje bakterijska infekcija. Zato je potrebno spriječiti ovu bakterijsku komplikaciju upornim i efikasnim čišćenjem nosića fiziološkim rastvorom u kombinaciji sa kapima za nos. Fiziološki rastvor je najefikasniji čistač nosa i može se bez straha primjenjivati od tri do pet puta dnevno. Poslije čišćenja nosa potrebno je staviti kapi za nos s obzirom na to da i prošireni krvni sudovi doprinose njegovom zapušenju. Kapi će suziti krvne sudove i omugućiti djetetu bolje disanje, ali i smanjiti rizik od zapaljenja srednjeg uha. Kapi koristiti od tri do pet dana. Ukoliko dijete zaboli uho u toku ove virusne infekcije, treba se odmah obratiti ljekaru. Zapaljenje sinusa Manifestuje se izraženom glavoboljom, posebno u čeonom predjelu i oko očiju.Umjesto bistrog, staklastog sekreta javlja se zamućen, gnojni sekret koji se iz zapaljenih sinusa sliva u grlo. Ova bakterijska komplikacija virusne infekcije liječi se antibioticima po preporuci ljekara.

Kako liječiti dijete Gnojno zapaljenje grla Kao i većina virusa i ovaj je otpoGnojno zapaljenje grla može se deran na lijekove te se ne liječi virus nego siti u sklopu virusne infekcije, ali ne simptomi bolesti. pretjerano često. Ova komplikacija se

može spriječiti ispiranjem grla posebno pripremljenim rastvorima za grlo ili blagim čajem od žalfije. Ako se desi bakterijsko zapaljenje ili ako postoji sumnja, treba se javiti ljekaru kako bi se uradio bris grla i ako je potrebno, započeti antibiotsku terapiju po preporuci ljekara. Primarijus mr farm. Anđelka Damjanović, spec. farmakoinformatike

Komplikacije koje se javljaju na plućima Na plućima su moguće dvije vrste komplikacija 1. Bronchoopstrukcija (suženje disajnih puteva) Virusi mogu, osim sklonosti ka alergijskim reakcijama, započeti bronhospazam. Svaki duži i uporniji kašalj kod djece zahtijeva obavezno javljanje ljekaru kako bi uspostavio dijagnozu i odredio terapiju. Bronhospazam se liječi bronhodilatatorima. Antibiotici nisu efikasni u terapiji bronhoopstrukcije. 2. Zapaljenje pluća Na sreću, ova komplikacija se javlja rijetko, ali kada se desi treba što hitnije započeti s terapijom. Kada počne zapaljenje pluća, pored kašlja koji dobija na intenzitetu, dijete dodatno klone. Ipak, jedino ljekar može postaviti dijagnozu. Iako se radi o primarnoj virusnoj komplikaciji, antibiotska terapija je neophodna s obzirom na to da virus otvara vrata bakterijama koje mogu da napadnu već oštećeno plućno tkivo. Koliko bolest traje Trajanje bolesti uglavnom zavisi od uzrasta (starosti) djeteta i jačine imunološke reakcije na virus. Što je dijete mlađe bolest duže traje. Dužina bolesti zavisi od sposobnosti djeteta da savlada virus. Djeca sa dobrim imunološkim sistemom već za nekoliko dana (oko sedam dana) živnu i vrate se normalnim aktivnostima dok oni sa slabijim imunološkim sistemom čekaju na ozdravljenje i do deset dana. Kada dijete ozdravi, nekoliko dana ima slabiji apetit pa ne treba institirati na “jačim“ i obilnijim obrocima. Dijete ne treba tjerati da jede na silu, ali mora da pije tečnost. Treba izbjegavati kisele napitke koji mogu da oštete već načet želudac. 41


U

druženje građana za podršku osobama u duševnoj nevolji „Most“ iz Viteza je kraj prošle godine obilježilo izlaganjem svojih radova na Božićnom sajmu, koji se održao 14. i 15. decembra na glavnom trgu u Vitezu. Unatoč izrazito lošim vremenskim prilikama, vrijedni MOST-ovci su se i na ovaj način promovirali i uključili u aktivnosti lokalne zajednice prezentiraju-

ći radove nastale na kreativnim radionicama uz pomoć korisnika udruženja, skupa sa dvije učenice iz dvije srednje viteške škole (iz kojih nekoliko učenica i učenika aktivno volontira u udruženju već gotovo dvije godine), te je izlaganje bilo veoma uspješno. Uz pomoć novčane donacije Kantonalnog Ministarstva zdravlja i socijalne politike SBK/KSB i Općine Vitez udruženje je nabavilo po-

42

Korisničke inicijative

Aktivnosti u zajednici Pripremila: Sanja Vidović, dopredsjednica UG “Most” Vitez

trebne repromaterijale za održavanje ovih kreativnih radionica i obezbijedilo toplu obuću i odjeću za svoja dva ekonomski najugroženija člana. Također, udruženje se pridružilo hvale vrijednoj akciji Srednje mješovite škole Vitez u prikupljanju slatkiša za novogodišnje paketiće za najpotrebniju djecu, u zajedništvu sa našim volonterkama, kada je skupljeno i podijeljeno oko 50 novogodišnjih paketića. Ostale značajne aktivnosti koje su se desile krajem prošle godine za UG „Most“ Vitez bile su pristupanje Koaliciji za borbu protiv mržnje i predrasuda „Razumijevanje“ u Općini Vitez, učestvovanje na završnoj Konferenciji o deinstitucionalizaciji osoba sa invali-

ditetom u Sarajevu, čije je održavanje financirala Češka Razvojna Agencija, a implementirala organizacija „People in need“ iz Sarajeva, a predstavnici Udruženja učestvovali su i na drugom sastanku članova koalicija za borbu protiv mržnje i predrasuda koji se održao u Mostaru uz podršku Misije OSCE u Bosni i Hercegovini. Kako su sve navedene aktivnosti od izrazitog značaja za osobe sa mentalnim poteškoćama, ali i kompletno društvo u kojem živimo, Udruženje „Most“ se trudi biti njihov aktivni učesnik i dati svoj doprinos. Napomena: Sve osobe na slikama dale su pristanak za njihovu objavu.


Z D R A V S T V O

T

radicionalno, poput ranijih godina, i ove godine redovna aktivnost Centra za mentalno zdravlje Travnik bila je organiziranje podjele novogodišnjih paketića za djecu korisnike usluga Centra koja imaju defektološkologopedski i psihološki tretman, kao i iz marginaliziranih grupa. Ove godine je navedena aktivnost organizirana u saradnji sa Mješovitom srednjom školom Travnik te Osnovnom muzičkom školom Travnik u čijoj koncertnoj sali se održala manifestacija, uz prigodan muzičko zabavni program koji su obezbijedili nastavnici i učenici ove škole u vidu malog instrumentalnog i horskog koncerta. Novogodišnji paketići su na-

Aktivnosti u zajednici

Prednovogodišnje radosti u Travniku Pripremio: Mr sc. Nedim Muftić, dipl. defektolog, surdoaudiolog-logoped, Dom zdravlja - CMZ Travnik

bavljeni zahvaljujući donaciji višegodišnjih partnera u ovim aktivnostima, Udruženja “St. Bosniche Toekomst” iz Holandije, koje zadnjih godina redovno podržavaju naše aktivnosti u radu s djecom, te preduzeća RMA d.o.o. Donji Vakuf. Bitno je istaći i veliki angažman naših vrijednih volontera, učenika Srednje mješovite škole Travnik, koji su učestvovali u kupovini i pakovanju te kao „vilenjaci – pomoćnici Djeda Mraza“, animatori djece u zabavnom dijelu manifestacije. Bilo je prelijepo gledati dječije osmijehe, dječije spontane reakcije u iščekivanju Djeda Mraza koji je uz dječiju pjesmu i glasne pozive svih učesnika došao u salu, pozdravljen velikim aplauzom. Teško je riječima opisati emocije djece koja su plesala oko njega, vukući za rukave, zapitkujući šta im je donio ove godine, možda autić, lutku ili koliko slatkiša. Uslijedila je podjela paketića uz obavezno fotografisanje sa Djedom Mrazom. Interesantno je da malo pažnje, angažmana, koordinacije između raznih

segmentata zajednice (zdravstvenih i obrazovnih ustanova, nevladinih organizacija i privrednika) može izazvati toliko dječije sreće, radosti, osmijeha, zabave, kao i zadovoljstva njihovih roditelja. Centar za mentalno zdravlje Travnik preferira upravo taj modus rada u zajednici, modus multidisciplinarnosti, transdisciplinarnosti, interdisciplinarnosti i multifokalnosti, jer promocija mentalnog zdravlja kao jedna od osnovnih zadaća i obaveza centra trebala bi ići zajedno s promocijom tolerancije i prihvatanja različitosti među ljudima, a kroz ovakav oblik aktivnosti se upravo to i ostvaruje. Velika pažnja je usmje-

rena na razvoj mreže volontera, koji se aktivno uključuju u sve promotivno-preventivne aktivnosti koje su usmjerene prema cjelokupnoj, a posebno mladoj populaciji. Od volontera se očekuje da u budućnosti budu promotori propagiranja poboljšanja mentalnog zdravlja u lokalnoj i široj zajednici. Sama svrha promocije mentalnog zdravlja mora omogućiti različite vrste intervencija koje koegzistiraju u sveobuhvatnom, koordinirajućem i kolaborativnom programu. Napomena: CMZ Travnik posjeduje pismene saglasnosti roditelja djece za javno objavljivanje fotografija.

43


K

Z D R A V S T V O

raj 2018. godine u Centru za mentalno zdravlje (CMZ) Doma zdravlja Odžak obilježilo je sumiranje rezultata rada CMZ, ali i korisničkog udruženja „Neuron“ iz Odžaka, koje djeluje pri CMZ. Tokom prošle godine u svakodnevnu praksu uvedene su su usluge vođenja sestrinske dokumentacije (intervju i anamneza) te nastavljeni u kontinuitetu koordinirana briga, kao redovitost i proširenje djelatnosti u okvirima grupne okupacione terapije. Zamijećeni su znatni rezultati u ostvarivanju prava osoba sa mentalno-zdravstvenom problematikom, bolja inkluzija u zajednici, održivi oporavci korisnika, kao i pozitivni odgovor i veća svijest zajednice za poteškoće i potrebe osoba sa mentalnim poremećajima. U 2018. godini, povećan je i broj promotivno-preventivnih aktivnosti aktivnim sudjelovanjem i javnim djelovanjem kroz obilježavanja važnih dana za zdravlje iz kalendara Svjetske zdravstvene organizacije. Tako se CMZ uključio u internacionalnu kampanju “16 dana aktivizma u borbi protiv nasilja“, uz medijski nastup, a upriličena je i ulična manifestacija zajedno sa aktivistkinjama iz UG „Vive žene“ iz Tuzle. U sklopu ove kampanje, u CMZ Odžak održan je sastanak radne grupe koja je učestvovala u izradi Protokola prijave nasilja za općinu Odžak. Ovom sastanku su prisustvovali predstavnici Osnovne škole „Vladimir Nazor“, Srednje škole „Pere Zečević“, policije, Centra za socijalni rad i Doma zdravlja, a glavna tematika bio je problem nasilja u obitelji i zajednici sa posebnim naglaskom na zanemarivanje djece od strane obitelji, ali nerijetko i institucija. Dogovorene su aktivnosti zajedničkog zagovaranja kod nadležnih institucija, praćenje i evaluacija aktivnosti u čemu bi pravnu podršku pružao Zavod za besplatnu pravnu pomoć Županije posavske. U prošloj godini aktivnosti preko Projekta mentalnog zdravlja u Bosni i Hercegovini kroz stručne supervizije za uposlene u CMZ, edukacije iz koordinirane brige za novozaposlene članove tima CMZ (medicinske sestre, diplomirane socijalne radnice i specijaliste psihijatrije) značajno su pomogle održanju kontinuiteta skrbi o korisnicima u CMZ. Edukaciju za primjenu odgojne preporuke za liječenje u odgovarajućoj zdravstvenoj ustanovi, koju su započeli okupacioni terapeuti našeg centra, započeo je Ured za ljudska prava iz Tuzle „Pravda za svako dijete“. Tim CMZ sudjelovao je na edukacijama koje su se bazirale na približavanju principa 44

Poseban napredak u ovoj godini ostvaren je u radu sa korisnicima primjenom dostupnih tehnika i terapija, dobrom suradnjom, zalaganjem i odgovornošću. Prihvaćen je izazov za Trening govorništva, organiziran podrškom Projekta mentalnog zdravlja u Bosni i Hercegovini. Tako su tri korisnika CMZ, koji su i članovi korisničkog udruženja „Neuron“, nakon što su iz „iskustva bolesti“ o simptomima i oporavku od bolesti, osnaženi za javno predstavljanje, svoju vještinu kroz praktični dio edukacije nazvan “Moja priča“ podijelili publici na

Zajedničke aktivnosti

Kraj godine u Odžaku Pripremila: Ana Majić, diplomirana medicinska sestra, glavna sestra Doma zdravlja Odžak

uvođenju kvalitete i sigurnosti za CMZ, koje je organizirala Agencija za kvalitetu i sigurnost u zdravstvu (AKAZ), kao i na VI Danima kvalitete u zdravstvu, održanim u Sarajevu.

završetku treninga, a u svojoj zajednici po prvi puta prikazali svoja nova znanja i ispričali ih u CMZ Odžak pred članovima korisničkog Udruženja „Neuron“ i zdravstvenim profesionalcima. Nakon Božićnog sajma na kojem su CMZ i Udruga „Neuron“ u javnosti predstavljali oporavak okupacijom, organiziran je Novogodišnji domjenak. U ovoj godini težiće se da članovi korisničke udruge „Neuron“ dobiju vlastite prostorije, za koje su dobijena obećanja od načelnika Općine Odžak. S druge strane, jedan od važnih ciljeva koji je tim CMZ Odžak planirao u tekućoj godini je zaokruživanje svih procesa koji bi rezultirali statusom akreditiranog CMZ preko AKAZ-a. Napomena: Sve osobe na slikama dale su pristanak za njihovu objavu.

Novosti iz CMZ Čelinac

Prevencija depresivnih poremećaja Dom zdravlja “Sveti vračevi“ Čelinac, u saradnji sa Institutom za javno zdravstvo Republike Srpske, sprovodi Projekat “Rano otkrivanje i liječenje depresije kod odraslog stanovništva”. U ovaj preventivni projekat uključeni su Centar za mentalno zdravlje (CMZ) i odabrani timovi porodične medicine. Dom zdravlja u Čelincu je jedan od deset domova zdravlja u Republici Srpskoj koji učestvuju u ovom projektu, što ukazuje na visok nivo svijesti rukovodstva i želju za unapređenjem zdravlja naših sugrađana. Od avgusta 2018. godine u CMZ-u svakog radnog dana sa korisnicima radi specijalista psihijatrije, a uz ostale aktivnosti ovog centra kontinuirano se obavlja grupna okupaciona terapija, jednom sedmično. Pripremila: dr Sanja Greb-Radmanović, spec. psihijatrije, Dom zdravlja - CMZ Čelinac


Z D R A V S T V O

Pojam govora? Govor je sredstvo pomoću koga djeca uspostavljaju socijalne kontakte. Pored toga, on je i značajno sredstvo mišljenja. U njemu i putem njega koriste se artikulisani glasovi i pisani simboli sa značenjem, kojima se prenosi značenje drugima. Novorođenče nezna da govori niti je u stanju da razumije govor. U razvoju govora, koji teče uporedo sa razvojem motornih i intelektualnih sposobnosti, mogu se razlikovati dvije faze: prelingvistička i lingvistička. Jezik je sposobnost opštenja sa drugima. On obuhvata svako sredstvo za komunikaciju pri čemu se misli i osjećanja simbolizuju tako da se na taj način prenosi određeno značenje. U tome su obuhvaćene različite forme komunikacije kao što je pisani, govorni, znakovni, facijalni, gestovni, pantomimski i umjetnički način komuniciranja. On predstavlja jednu od glavnih pojava u kojima se čovjek razlikuje od nižih formi života. Govor je samo jedna od formi jezika, gdje se koriste artikulisani glasovi ili riječi za prenošenje određenih značenja. Razvoj govora je razvoj oblikovanja glasova, proces rašćenja koji polazi od nejasnih, neodređenih i slučajno formiranih glasova do jasnih, razgovjetnih i kontrolisanih glasova. Govor je sredstvo prenošenja misli i osjećanja. U njemu i putem njega koriste se artikulisani glasovi i pisani simboli sa značenjem, kojima se prenosi značenje drugima. Govor je istovremeno i oblik i regulator ponašanja. On učestvuje u regulisanju sopstvenog ponašanja, a usmjerava i ponašanje drugih osoba. Pomoću govora se olakšava decentracija predškolskog djeteta, tj. prevazilaženje njegovog egocentrizma. Primjer za to je kada odrasla osoba traži od djeteta potpunija obavještenja (ili obrazloženja) o situaciji koja je samo djetetu bila dostupna. Govorom dijete upoznaje konvencije i to putem informacija o tome šta jeste, a šta nije dozvoljeno, šta jeste, a šta nije poželjno itd. Govor djeteta utiče i na njegovo prilagođavanje, što povratno pozitivno utiče na cjelokupan razvoj. Rizična ponašanja djece u razvojnom periodu U svom razvojnom periodu neka djeca manifestiraju različite oblike rizičnog ponašanja. Za djecu predškolskog uzrasta karakteristična je pojava agresivnosti, povučenosti, prkosa, laganja, govornih poteškoća, hiperaktivnosti, plašljivosti. Budući da se ova odstupanja javljaju u ranoj fazi dječjeg razvoja na veliku ve46

Rizični faktori govorno-jezičkog, socijalnog i emocionalnog razvoja kod djece predškolskog i školskog uzrasta

Dr. sc. Nermin Toromanović, defektolog-logoped, afaziolog /klinički neurofeedback terapeut/

ćinu njih se može preventivno djelovati. Kako bi se smanjila pojava rizičnih oblika ponašanja kod djece i mladih nužno je poticati i razvijati njihove socijalne i komunikacijske vještine, samopouzdanje i samopoštovanje te im osigurati toplo i poticajno okruženje za rast i razvoj. Za zdrav razvoj djeteta ključni su porodica, vrtić te zajednica kojoj dijete pripada. Porodica je zajednica u kojoj dijete najviše boravi tokom ranog djetinjstva, stoga ona postavlja temelje za razvoj svih vještina potrebnih djetetu kako bi se razvilo. Pruža mu ljubav, toplinu, poticajno okružje, ali mu postavlja granice i uči ga strpljenju. Vrtić je zajednica u kojoj djeca danas borave sve više vremena pa samim time i ona utječe na djetetov razvoj. Kreativnim i poticajnim aktivnostima dijete istražuje, uči, komunicira s vršnjacima i odgajateljima. Zajednica koja omogućava pozitivno okruženje može pridonijeti pozitivnom razvoju djeteta. Kroz zaposlenost, informiranje roditelja o roditeljstvu ili ulaganjem u kvalitetu odgojno-obrazovnih ustanova zajednica može utjecati na obitelj, a na kraju i na dijete koje pripada toj obitelji. Faktori rizika kao posljedica negativnog utjecaja na razvoj djece predškolske dobi “Jurnjava i nadmetanje u obrazovanju ruši utočište koje je nekoć spadalo u dragocjenu domenu ranog djetinjstva. To utočište su karakterizirale igre koje današnji roditelji smatraju čistim gubljenjem vremena: gacanje po lokvama, šetanje po parku i 10 traženje djeteline s četiri lista, igranje skrivača iza grmlja i crtanje kredom po pločnicima”. (Shaw i Wood, 2009, str. 178, prema Đuranović i Opić, 2013, str. 102). Ubrzan način života, želja za materijalnim osiguravanjem obitelji, za stjecanjem bogatstva ostavili su traga na svima nama. Neke vrijednosti kojima su ljudi nekada pridavali pozornost danas su u drugom planu. Danas djeca puno vremena borave u odgojnoobrazovnim ustanovama, a sve manje na svježem zraku i u društvu obitelji. Djeca su suočena s brojnim stresnim događa-

jima koji remete njihov zdrav razvoj. Ti stresni događaji mogu uzrokovati pojavu rizičnih ponašanja koja utječu na djetetov daljnji razvoj. Rizična ponašanja mogu se pojaviti već u predškolsko doba, ali se mogu prevenirati i spriječiti njihovo daljnje napredovanje do ozbiljnijih poremećaja. Je li neko ponašanje odstupajuće od onog što se očekuje, određuju faktori koji na to utječu, a to su sredina i dijete, zrelost i dob djeteta, trajanje ponašanja koje zabrinjava roditelje, prethodni razvoj i osobitosti djeteta (Ćuturić, 1995). “Razumijevanje normalnih razvojnih promjena omogućava nam prepoznavanje onih oblika ponašanja koji se smatraju primjerenim za određeno razvojno razdoblje, ali i znakom poremećaja u nekoj drugoj životnoj dobi.“ (Lebedina Manzoni, 2007, str. 30). To znači da mi, kao budući odgajatelji, trebamo poznavati normalan razvoj djeteta kako bismo mogli jednoga dana prepoznati odstupajuće ponašanje djeteta. Naravno, svako dijete je individua za sebe te određene razvojne faze ne nastupaju kod svakog djeteta u isto vrijeme. Ipak, određena ponašanja nam mogu pokazati da nešto nije u redu kod djeteta. Prema Lebedina Manzoni (2007) dijete može nekim ponašanjem odstupati od normalnog u određenom trenutku, ali tu odrasli mogu reagirati na dva načina: prvo da to ponašanje označe kao poremećaj, a ono bi vjerojatno s vremenom nestalo, a drugi način jest ignoriranje djetetova problematičnog ponašanja kao nešto što će nestati, a dijete zapravo treba intervenciju odrasle osobe. Ekranitis - Negativni utjecaji izloženosti djece ekranima predškolskog uzrasta i njihove posljedice na govorno-jezični i psihomotorni razvoj Živimo u tehnološkom svijetu i nemoguće ih je izbjeći u potpunosti. Prisutni su svuda oko nas. Često viđamo malu djecu ili čak bebe kako se zabavljaju smartfonima, tabletima i sličnim uređajima s ekranima. Fascinirani smo kako brzo uče, kad vidimo kako „odmah znaju gdje treba upaliti“, kako „odmah listaju virtualne stranice“… i sl. Divimo se i njihovom poznavanju engleskog jezika u


Z D R A V S T V O

tako ranoj dobi, no koliko je to smisleno, preporučljivo i korisno za dijete ako uz to nije u stanju komunicirati na maternjem, koliko je korisno ako ono taj jezik ne upotrebljava u komunikacijske svrhe nego samo mehanički, kao eholalija, ponavlja riječi i pjesmice bez razumijevanja. Malim bebama i djeci do tri godine najpotrebnije za razvoj je upoznavanje svijeta oko sebe kroz senzomotoriku. Dakle, za razvoj mozga potrebno mu je istraživanje svega onoga što ga okružuje podraživanjem svih osjetilnih organa kako bi se stvorile veze u mozgu koje će omogućiti djetetu da uči i živi na adekvatan način. Naime, bez tih iskustava, dijete se neće moći i znati nositi sa svakodnevnim izazovima i događajima onako kako bi trebalo; ne razvija adekvatnu komunikaciju s okolinom i ljudima oko sebe, ne zna se služiti sa stvarima koje ga okružuju te nema funkcionalna znanja i vještine koje bi mu omogućile zdrav razvoj. Prve tri godine života ključne su za razvoj mozga koji raste brže od bilo kojeg drugog dijela tijela. Tokom ovog perioda, dječji mozak je osjetljiviji na pozitivne utjecaje, ali i ranjiviji na negativne utjecaje nego što će biti ikada više u životu!. TV i drugi elektronički medijski uređaji mogu stati na put i usporiti razvoj jer ne uključuju istraživanje, igranje i vrijednu interakciju s roditeljima i drugim ljudima što zapravo potiče učenje i zdrav fizički te psihosocijalni razvoj. Prema novim istraživanjima, pretjerano gledanje ekrana, bilo koje vrste, mijenja strukture dječjeg mozga na negativan način. Rezultati istraživanja pokazuju da što duže dijete gleda televiziju ili video sadržaje na ekranima to su promjene u mozgu dublje. Snimke MRI (magnetne rezonance) pokazuju da djeca koja mnogo vremena provode pred ekranima imaju manje bijele tvari u prednjem dijelu mozga što je povezano (između ostalog) s nižom verbalnom inteligencijom. Naime, bijela tvar je ono o čemu govorimo kada kažemo da mozak funkcionira brzo i učinkovito, da ima dobre veze u mozgu. Suprotno učenju sviranja instrumenta, bavljenje sportom, čitanja djetetu – gledanje ekrana ne dovodi do razvijanja viših razina u mozgu. Konkretnije, izloženost malih beba i djece do tri godine ekranima povezano je sa: usporenim razvojem govora (općenito i funkcionalnog govora); spremnosti djece za vrtić; spavanjem, nesanica, socijalizacija, mišićni umor, bolovi u zglobovima, promjene u ponašanju, nerazvijenost fine motorike, gubljenje oštrine vida, ovisnost. Ona djeca koja više

gledaju ekrane imaju veću vjerojatnost razvijanja problema s pažnjom do dobi od sedam godina. Boravak i izloženost djeteta jedan sat ispred ekrana zahtijeva dva sata motoričkih aktivnosti. Vrste govorno-jezičnih poremećaja: Kao posljedica negativnog utjecaja ekranizacije mogu se javiti sljedeći govorno-jezični poremećaji: Nepravilan izgovor glasova, mucanje, brzoplet govor, jezički problemi (agramatizam i drugi), poremećaji čitanja i pisanja, poremećaj glasa, aphazia /disphasia – gubitak ili oštećenje već razvijenog govora i jezika uzrokovano moždanim povredama ili tumorom u lobanji, BILINGVIZAM. Pored navedenih govorno-jezičnih poremećaja mogu se javiti i u praksi su zabilježeni i narušeni kognitivni i motorički modaliteti, prisutnost ADHD-a sa ADD, izrazita agresivnost, smanjen tonacitet i vigalitet pažnje, nesanica. Činjenica je da se je i klinička slika pomenute etiologije promijenila gdje postoje značajne razlike u dominantnosti pomenute etiologije u vremenskom periodu 2001-2018. godine.Takođe je evidentna velika prisutnost narušenosti receptivne strukture govornog iskaza, to jest razumijevanja govora pored narušenosti ekspresivne strukture govora koja je popraćena dislaličnim smetnjama ili čistom alalijom. Izloženost djece ekranizaciji i učenju stranih jezika u predškolskom uzrastu doveo je do povećanja bilingvizma - dvojezičnosti. Klinička slika zastupljenosti govorno-jezičkih poremećaja, 2002. godina

Na osnovu evaluacije i analize dijagnostičkih izvještaja iz ZU Doma zdravlja Cazin u 2002. godini iz prezentiranog grafikona 1 može se vidjeti da je najzastupljeniji govorno-jezični poremećaj bio dyslalia (tepanje) sa 42% zastupljenosti, zatim balbuites (mucanje) sa 36%. Kognitivni segmenti (pažnja, inteligencija, misaone funkcije...) sa 4% zastupljenosti i forma nerazvijenog govora sa 18%.

Klinička slika zastupljenosti govorno-jezičkih poremećaja, 2018. godina

Prateće dijagnoze u 2002. godini Prateće dijagnoze u 2018. godini Dyslalia (tepanje) Nerazvijen govor F.80 Balbuties (mucanje) Autistični pervazivni poremećaj Usporen razvoj govora ADHD /ADD Nerazvijen govor F.80 Bilingvizam ADHD/ADD Razvojni govorno jezični poremećaj Autistični pervazivni poremećaj Dyslalia (tepanje) Bilingvizam Balbuties (mucanje)

Na osnovu evaluacije i analize dijagnostičkih izvještaja iz ZU Doma zdravlja Cazin u 2018. godini iz prezentiranog grafikona 2 može se vidjeti da je došlo do pogoršanja kliničke slike kod djece predškolskog uzrasta i gdje je najzastupljeniji govorno-jezični poremećaj nerazvijen govor F.80 sa 40% zastupljenosti, zatim su narušeni kognitivni segmenti sa 42%. Dyslalia zauzima 13% i mucanje 5%. Kao još popratne pojave i dodatne poteškoće koje se javljaju kod djece predškolskog uzrasta u 2018. godini su ADHD sa ADD i elementi autističnog pervazivnog poremećaja. Dakle, javljaju se višestruke poteškoće. Prevencija Prevencija je postupak čiji je cilj da se spriječi pojavnost nečega negativnog, u ovom slučaju negativnih ponašanja. Ona se definira kao čin, postupak, ukupnost radnji koje se poduzimaju da se što spriječi ili radnja koja će zaštititi od čega (Anić i sur., 2004, prema Bašić, 2009).To podrazumijeva različite aktivnosti usmjerene prema djeci, mladima, obiteljima, prije nego se pojavi bilo kakav poremećaj, a cilj je podizanje kvalitete življenja i osnaživanje djece, mladih obitelji i zajednice da se nose sa specifičnim problemima i izazovima današnjice“ (Žižak i KollerTrbović, 1999, prema Bašić, 2009, str. 97). Najbliže i najprirodnije okruženje za dijete je njegova porodica te ona ima najznačajniju ulogu u procesu razvoja dječjega govora. Komunikacija s 47


Z D R A V S T V O

djecom se odvija u svakom trenutku koji s njima provodimo, a djeca prate i pamte svaku našu riječ. Polaskom djeteta u vrtić govor dobiva na važnosti, ne samo kao sredstvo kojim dijete izražava svoje potrebe i osjećaje, već i kao sredstvo koje je ključno za socijalizaciju s vršnjacima. Poticati govor kod djeteta znači razumjeti zakonitosti njegova razvoja, ali i individualnost svakog djeteta. Zaostajanje u govornom razvoju može biti posljedica mnogih uzroka, a pravodobno traženje pomoći može pomoći otklanjanju uzroka ili ublažavanju poremećaja. Multidisciplinarni pristup svih relevantnih stručnjaka neophodan je u rehabilitacijskom postupku, ovisno od dijagnosticiranog stanja. Najvažnija karika u tom lancu i mutidisciplinarmom pristupu predstavlja roditelj, gdje je prijeko potrebno izvršiti savjetovanje roditelja. Roditelj u rehabilitaciji Kada je u pitanju ekranizacija, možemo postaviti pitanje što može učiniti roditelj? Paljenje ekrana se može činiti kao lako rješenje, no činjenica je da postoje i drugi načini zabave za djecu čak i u najzaposlenijoj obitelji… - Pričajte svojoj djeci; recite im o svom danu kakav je bio, pričajte o vremenu, imaginarnom svijetu, bilo čemu.. - Pjevajte svom djetetu; tonovi i melodije su novi i uzbudljivi… - Pokazujte i brojite nove objekte, sudjelujte u njegovom doživljavanju svijeta… - Iskoristite svoje vrijeme u igri sa djecom (imaginarne i dr. vrste igara); - Provodite vrijeme sa svojim djetetom u prirodi; - Pustite dijete da skače, igra lopte, hoda boso... Može se zaključiti da je gledanje u ekrane i direktno i indirektno povezano s neurokognitivnim razvojem djece; - Roditelji svakako bi ove informacije trebali uzeti u obzir kada posegnu za ekranima kako bi „na trenutak“ zabavili svoju djecu i „imali malo mira“; Javite se na vrijeme stručnjacima (defektolozima-logopedima, psiholozima, pedijatrima, i dr. stručnjacima ukoliko primijetite neka odstupanja u razvoju kod vaše djece u odnosu na njegove vršnjake; - U borbi protiv računara, rijetko koji roditelj će dobiti tešku bitku. Ali kompromis je čudo. Dva sata igrica, pa dva sata nekoga sporta, odlična kombinacija. 48

Multidisciplinarni tim - Multidisciplinarni tim u radu sa djecom sa pomenutim poteškoćama sastoji se od: - pedijatra; neuropedijatra; orl spec. defektologa logopeda; psihologa; roditelja i dr. stručnjaka.

Kada se javiti kod defektologalogopeda?

počnu vrlo rano primjećivati govorne sposobnosti svog djeteta, što se često pripisuje tvrdoglavosti, lijenosti ili genetskom naslijeđu. Kada dijete napuni tri godine i krene u vrtić, a roditelji dobiju priliku usporediti govor svog djeteta s govorom vršnjaka, postaju svjesni da im dijete ima pravi problem. Tada je najbolje zatražiti savjet logopeda. Važno je što prije krenuti sa savjetovanjem ili čak direktnom terapijom, jer je dijete često već u toj dobi dovoljno svjesno da se razlikuje od vršnjaka. Sluša, ali ne razumije ili želi odgovoriti, ali mu je izgovor iskrivljen i nerazumljiv, pa se često događa da ga okolina ne razumije. A roditelji se toliko priviknu da odgovarajući na upite počnu nesvjesno podržavati iskrivljen način govora. Upravo zato vaše dijete može se osjećati nesretno, ljuto, frustrirano, rjeđe priča, a u komunikaciji se počinje sve više oslanjati na geste.Već od prvih mjeseci treba pažljivo slušati svoje dijete jer nam je već u toj dobi u stanju priopćiti mnogo o sebi. U glasovnoj igri dijete vrlo često dolazi i do naprednijih riječi

U svojoj višegodišnjoj praksi često se susrećem s pitanjima: “Kada je najbolje javiti se logopedu?” ili “ Da li je prerano/prekasno da se javimo tada?”. Mnogi roditelji često su u nedoumici kada prvi put posjetiti logopeda. Bilo da je riječ o nedovoljno razvijenom govoru, mucanju, teškoćama čitanja i pisanja, teškoćama u izgovoru, roditelji i osobe s kojima je dijete u svakodnevnom kontaktu (učitelji, odgojitelji) često ne znaju kada potražiti pomoć. Prema ljestvici razvoja govora, prva teškoća nastupa u obliku nedovoljno razvijenoga govora. Roditelji se često pitaju i traže odgovore na pitanje: “Zašto moje dijete ne govori?” Kada primijete da se dijete, inače uredna razvoja, premalo, pogrešno ili teže verbalno izražava u odnosu na vršnjake, roditelji se nerijetko uspaničare. Roditelji djece kod koje je dijagnosticiran nedovoljno razvijen govor

kombinacijom slogova “mamama” ili “tatata”, što roditelji često protumače kao “gle, rekao/la je mama/tata!”. Ta je prva riječ važna jer se često naziva i prva progovorena riječ, ali samo ako je sa značenjem. Do osmog mjeseca dijete treba reagirati na glasovni poticaj, izgovarati nekoliko slogova, glasati se kada mu se govori, treba proći fazu vokalizacije i gukanja. U dobi od 21 mjesec treba govoriti barem osam riječi sa značenjem, oponašati zvuk koji čuje, imenovati i pokazivati jednu ili dvije slike te riječima tražiti jesti i piti. Kad dijete postane sposobno izgovarati veći broj riječi s određenim značenjem, počinje shvaćati da se dvije riječi u govoru mogu povezivati tako da označavaju određeni smisao (“mama, daj!”, “mama, vode!”...). Tako se dijete počinje služiti jednostavnom rečenicom koja u početku nije potpuna, ali je dovoljno jasna i za okolinu razumljiva.

Faktori koji dovode do pogoršanja kliničke slike kod djece predškolskog uzrasta Loš govorni uzor; oskudnost komunikacije između roditelja i djeteta u prve tri godine života, izloženost negativnom utjecaju ekranizacije, forsiranje djece u ranom periodu razvoja na učenje engleskog jezika, slab intenzitet provođenja vremena u prirodi, smanjena motorička aktivnost, smanjen intenzitet igre, pogotovo sa akcentom na igre koje podstiču radne aktivnosti, pseudoretardacija - pedagoška zapuštenost djece. Sve su to prediktivni faktori koji utječu na psihomotorni razvoj djece i očuvanje njihovog mentalnog zdravlja.


S T O M A T O L O G I J A

Centar za estetsku stomatologiju Simić Dent

Humanitarni Simić Dent Smile Makeover

P

osljednjih 10 godina sve popularniji u svijetu, ali i kod nas, smile makeover ili potpuna transformacija osmijeha počela je u filmskoj industriji i bila dostupna samo slavnim ličnostima. Godinama kasnije, taj estetski zahvat u stomatologiji postao je dostupan svima. Baveći se estetskom stomatologijom „Simić Dent“, na čelu sa specijalistom stomatološke protetike Gordanom Simić, od samog svog osnivanja, prije 10 godina, pa do sada uradio je transformacije osmijeha koji su ljudima mijenjali ne samo fizički izgled, već živote i njihovo funkcionisanje uopšte. Dr Gordana Simić, poznata kao humana žena, u svakodnevnim susretima sa ljudima koji nisu sebi mogli da priušte blistav osmijeh i koji su se javljali za pomoć, došla je do ideje da organizuje projekte humanitarne prirode. • Sve je počelo tako što su mi se ljudi, skoro pa svaki dan, javljali da im pomognem oko njihovih problema sa oralnim zdravljem. I tako se rodila ideja da prije devet godina, zajedno sa svojim kolegama i prijateljima, počnemo sa Projektom HUMANITARNI SMILE MAKEOVER ili kompletna restauracija osmijeha. Bili smo prvi u zemlji koji su takvu vrstu humani-

- poručuje „Sim ” te m a P u h e ij sm O eka Vas po

ić Dent“ tim

“N

tarnog projekta radili i jako sam ponosna na to. Interdisciplinarnim pristupom, odnosno spajanjem svih usluga koje nudimo, od kompozitnih ispuna, ortodoncije, parodontologije, stomatološke protetike, antiage tretmana, implantologije pa sve do zahtjevnih hirurških zahvata stvaramo osmije-

he o kojima su naši pacijenti godinama sanjali. Vraćati ljudima osmijeh na lice, pružati im nadu za bolji život, podizati samopouzdanje i kvalitet života je nešto što me svaki dan motiviše da budem bolja i podsjeća zbog čega se bavim ovim poslom. Činiti ljude srećnim je velika privilegija u životu i zahvalna sam što imam tu priliku - izjavila je dr Simić, najavljujući novi projekat u 2019. godini. Konkurs za novi „Humanitarni ‘Simić Dent’ Smile Makeover 2019“ biće objavljen u aprilu 2019. godine. Ukoliko ste kandidat ili biste željeli svog prijatelja, partnera, kolegu da vidite srećnog, sa blistavim osmijehom, pratite „Simić Dent“ na društvenim mrežama i bićete na vrijeme obaviješteni kada se možete prijaviti ili prijaviti nekoga do koga vam je stalo. 49


PRI R O D A I

U

Z D R AV L J E

sled savremenih uslova života u populaciji je znatno porastao broj pacijenata sa poremećenim metabolizmom lipida, tako da su lekovi i fitopreparati za tretman ovih oboljenja sve zastupljeniji. Posle otkrića negativnih uticaja statina kod njihove duže primene, istraživanja se fokusiraju i na prirodne supstance koje mogu imati isti ili sličan uticaj na regulaciju nivoa lipida u krvi. Noviji preparati sadrže octacosanol, alifatični alkohol velike molekulske mase C28H58O, koji je zastupljen u voštanim prevlakama na plodovima, listovima kao i u semenkama pojedinih biljnih vrsta. Ishranom se unosi u malim količinama tako da se za tretman hiperlipidemije preporučuje unos u vidu dijetetskih suplemenata. Većina istraživanja je izvršena na octacosanolu (policosanol) izolovanom iz ulja pšeničnih klica i voska šećerne trske (Saccharum officinarum L.) u cilju dokazivanja efekta na snižavanje povišenog nivoa holesterola u krvi kao i antiagregacijskog i citoprotektivnog dejstva.

Fitoterapija hiperlipidemije

Mr ph. Anica Crkvenčić

Saccharum officinarum L

Prva istraživanja su rađena na životinjama koje su bile 20 dana na režimu ishrane bogate masnoćama. Jednoj grupi životinja je aplikovan octacosanol u dozi od 10g/kg telesne mase. Utvrđeno je da je kod tretirane grupe životinja došlo do smanjenja perirenalnog masnog tkiva bez smanjenja broja adipocita i bez akumulacije lipida u tkivu jetre. Takođe je došlo do sniženja nivoa triacilglicerola u serumu. U istraživanjima publikovanim 1992. godine zdravim volonterima su per os aplikovane doze policosanola od 10mg, 20mg te placebo u toku četiri sedmice. Posle tog perioda osobe koje su uzimale policosanol su imale niže vrednosti holesterola pri čemu su osobe sa primenjenom većom dozom (20mg) postigle sniženje konc. LDL a povećanje konc. HDL. Idealno bi bilo kada bi se nivo holesterola mogao sniziti adekvatnom ishra50

nom sa niskim sadržajem zasićenih masnoća i prostih ugljenih hidrata, međutim, to često nije dovoljno pa se pacijentima prepisuju lekovi, najčešće statini. Statini deluju kompetitivnom inhibicijom 3-hidroksi-3-metilglutarilcoenzima reduktaze u procesu sinteze holesterola. Dugotrajnom primenom statini ispoljavaju neželjene efekte u funkciji gastrointestinalnog trakta, jetre,mišića, a ne preporučuje se njihova upotreba i kod pacijenata sa oštećenjima renalne funkcije. Policosanol može biti alternativa kod ovih pacijenata jer inhibira biosintezu holesterola u ranijim stadijumima. Duplo slepa randomizirana studija je rađena 1999. godine na osobama oba pola starosti od 60 do 80 godina, koje su imale dijagnostifikovanu hiperholesterolemiju. Pacijentima su apliko-

vani policosanol i pravastatin u dozi od 10mg u trajanju osam sedmica. Studija je pokazala da je policosanol imao isti efekat na snižavanje nivoa LDL kao i na odnos LDL i HDL, ali nije doveo do povišenja nivoa transaminaza i kreatinfosfokinaze za razliku od pravastatina.

U sprečavanju oštećenja krvnih sudova i nastanka ateroskleroze bitan je i antiagregacijski efekat policosanola. Policosanol inhibira sintezu tromboxana A2 i to u primenjenoj dozi od 20mg dnevno. Zbog ovog efekta se ne preporučuje primena kod pacijenata na antikoagulantnoj terapiji. Utvrđeno je i citoprotektivno dejstvo na ćelije želudačne sluznice što omogućuje primenu policosanola kod osoba sa oboljenjima gastrointestinalnog trakta gde je primena acetilsalicilne kiseline kontraindikovana. Ispitivanje je rađeno primenom smese alifatičnih alkohola iz voska (triacontanol, octacosanol, tetracosanol, hexacosanol i dr.) gde je octacosanol bio zastupljen sa 17,5%. Trenutno se na tržištu nalaze preparati koji sadrže kombinacije octacosanola i vitamina K2, kao i kombinacije sa uljanim ekstraktima račića Antarktika i koenzimom Q10 u cilju poboljšanja i antioksidativnog efekta. Preporuka za primenu octacosanola je hiperholesterolemija pogotovo kod pacijenata sa hipertenzijom, gde je izuzetno bitan i antiagregacijski efekat uz izbegavanje iritacije želudačne sluznice i oštećenja jetre i mišićnog tkiva. Primena preparata sa octacosanolom se ne preporučuje pacijentima na antikoagulantnoj terapiji, trudnicama i dojiljama te obolelim od Parkinsonove bolesti ako su na terapiji kombinacijom lekova levodopa/karbidopa jer može doći do značajnog pogoršanja simptoma.


PRI R O D A I

A

Z D R AV L J E

loe vera je korištena kao lijek u drevnom Egiptu još prije 6.000 godina, gdje je bila poznata kao “biljka besmrtnosti.” Danas možete pronaći ekstrakte Aloe vere u mnoštvu proizvoda – od deterdženta za pranje suđa pa sve do jogurta. Iako se u naučnim krugovima i dalje vodi rasprava o mnogim zdravstvenim prednostima koje se pripisuju Aloe veri, u njezin komercijalni uspjeh se ne može sumnjati. Procijenjena godišnja svjetska tržišna vrijednost za proizvode koji sadrže Aloe veru iznosi oko 13 milijardi dolara. No, korištenje Aloe vere se nije desilo preko noći. Korištena je i prije 5.000 godina u Indiji, a istorijski izvori ukazuju na to da se koristila i u drevnoj Kini za liječenje opekotina, rana i za smanjenje temperature. Legende kažu da je Aleksandar Veliki, na savjet Aristotela, osvojio Sokotru (arhipelag u Indijskom okeanu) kako bi obezbijedio snabdjevenost Aloe verom za tretiranje ranjenih vojnika. Kleopatra je ovu biljku svakodnevno koristila za tretmane kože. Aloe vera sadrži više od 240 prehrambenih i ljekovitih sastojaka! Među njima su vitamini (C, B1, B2, B3, B6, B9, B12, C, E i folna kiselina), minerali (magnezijum, mangan, cink, bakar, hrom, kalcijum, kalijum i željezo), antioksidansi, aminokiseline, enzimi, antrakinine, lignine, saponine, sterole… Ali, kao što smo već rekli, u naučnim krugovima se i dalje vode debate oko toga da li je ova biljka lijek za sve bolesti za koje se tvrdi. Aloe vera ima snažna antibakterijska i antifungalna svojstva. Gel Aloe vere sadrži moćne antioksidanse koji spadaju u veliku porodicu materija poznatu kao polifenoli. Ovi polifenoli, zajedno s nekoliko drugih spojeva u Aloe veri, mogu pomoći pri sprečavanju rasta nekih štetnih bakterija koje mogu izazvati infekcije kod ljudi. U naučnim eksperimentima je utvrđeno da Aloe vera zaustavlja rast nekoliko vrsta štetnih bakterija i da se gel može primijeniti direktno na zaraženu kožu i na posthirurške rane kako bi se ubrzalo vrijeme oporavka. Takođe je djelotvorna protiv herpesa, konjunktivitisa i vaginalnih infekcija. Ekstrakti Aloe vere takođe ometaju rast gljivica koje uzrokuju gljivične kožne infekcije (tinea), perut i druge kožne infekcije uzrokovane gljivicama. Antifungalna svojstva djeluju i kada se Aloe vera doda u akvarijum kako bi ubila gljivice od kojih obolijevaju ribe. 52

Ljekovita svojstva Aloe vere Kako zdravo smršati uz Aloe veru? O čarobnom i ljekovitom djelovanju Aloe vere na kompletan organizam su znali još i stari Egipćani pa su ovu biljku neobičnog izgleda prozvali “biljkom besmrtnosti”, a Indijanci “rajskim štapićem”.

Imati zgodno i zdravo tijelo nije nemoguće uz ovu fenomenalnu biljku – Aloev veru. Kako ova ljekovita biljka omogućava brzo i zdravo mršavljenje i zašto se biljka Aloe vera često spominje kao odlična i ljekovita u procesu detoksikacije cjelokupnog organizma, a samim tim i u procesu mršavljenja saznajte u ovom tekstu. Vrhunska detoksikacija uz Aloe veru Kao sredstvo za detoksifikaciju Aloe vera djelotvorno čisti digestivni trakt i vrši oslobađanje organizma od raznih vrsta toksina. S obzirom na to da biljka Aloe vera sadrži veliki izvor polisaharida i moćnih antioksidansa što čini naš imuni sistem jačim, samim tim to

sprečava razvoj slobodnih radikala unutar našeg tijela. Na taj način se čuva naš unutrašnji sistem koji samostalno oslobađa tijelo od toksina. Samo tijelo očišćeno od toksina može dovesti do zdravog mršavljenja. Ubrzava metabolizam Redovno uzimanje soka od Aloe vere pomaže ubrzavanju našeg metabolizma na način da normalizuje pH vrijednost želuca, pomaže održavanju zdrave crijevne flore, otklanjanju gorušice, te čisti i reguliše funkciju tankog i debelog crijeva. Aloe vera obiluje vitaminima iz grupe B koji obezbjeđuju zdrav metabolizam. Vitamini B omogućavaju zdravo procesiranje masti, proteina i ugljenih hidrata na način da tijelo koristi ove materije za energiju, a ne da ih pohranjuje kao masnoću. Dakle, uz Aloe veru i sve njene hranljive i ljekovite sastojke, obezbjeđujemo svom tijelu ubrzavanje metabolizma. Aloe vera djeluje kao prirodni laksativ Aloe vera sadrži saponine koji bukvalno djeluju kao “detrdžent” uklanjajući sve nečistoće iz organizma i topeći masti i masne naslage. Saponini su vrsta složenih glikozida i imaju najrazličitija farmakološka svojstva na način da potpomažu resorpciju masti, ugljenih hidrata i drugih materija u organizmu. Dnevna doza Aloe vera soka dovodi do bolje probave, a što dovodi do pravilnog rada crijeva, čišćenja debelog crijeva i zdravog želuca. Sprečava prejedanje Aloa vera je biljka koja omogućava snižavanje nivoa glukoze u krvi te samim tim nakupljanje masnoća jer je


PRIRODA I

apsorpcija šećera u tijelu sporija. Čisti sok iz Aloe Vere utiče na sitost jer imate dugo osjećaj da niste gladni te na taj način ne dolazi do prejedanja. Ova izuzetno ljekovita biljka jača otpornost organizma, povećava imunitet, sprečava infekcije, otklanja zamor i iscrpljenost, reguliše san i povećava nivo energije i uz takvo obilje hranljivih sastojaka, nemate nikakvog straha da ćete prilikom mršavljenja dovesti tijelo u deficit nekih od vitamina i minerala.

cijalnoj ambalaži u svim proizvodima Forever Living kompanije. Šta možete očekivati od programa C9- CLEAN FOREVER: 1. Zdravu regulaciju probavnog sistema 2. Ljekovito čišćenje organizma - deoksikacija 3. Smanjenje tjelesne težine od 3-7kg 4. Smanjenje obima struka od 3-7cm 5. Ubrzavanje metabolizma

C9 - CLEAN FOREVER - Paket za zdravo mršavljenje Baš zbog svih navedenih razloga najjača kompanija u proizvodnji čistog gela Aloe vera Forever Living, je osmislila program za zdravu detoksikaciju i mršavljenje C9 CLEAN FOREVER.

C9 - CLEAN FOREVER u sebi sadrži niz fenomenalnih proizvoda koji djeluju u organizmu u simbiozi kako bi svaki od tih proizvoda na najefikasniji način doprinio mršavljenju. Zašto je ovaj program bolji od mnogih drugih programa mršavljenja?

Forever Living kompanija proizvodi najkvalitetniji Aloe vera gel koji se može naći na tržištu u svijetu i kod nas jer je najbliži prirodnom soku iz Aloe. Kompanija Forever Living je osmislila i patentirala najefikasniji tehnološki postupak proizvodnje čistog soka Aloe vere i prva je koja je dobila sertifikat Međunarodnog naučnog savjeta za Aloe veru (International Aloe Science Council) Njihov Aloe vera gel je najbliži prirodnom, čistom gelu dobijenom iz biljke Aloe vera jer sadrži 96,9% čiste Aloe koja se nalazi u listu prilikom branja. Zamislite da zarežete list Aloe i istog trenutka pijete čisti gel neposredno iz biljke. Upravo takav gel se nalazi u spe-

C9 - CLEAN FOREVER je specifičan baš iz razloga što je napravljen od prirodnih i ljekovitih sirovina te je na taj način vaše tijelo prilikom sprovođenja ovog programa snabdjeveno svim potrebnim hranljivim sastojcima i nema brige za nedostatak nekih od vitamina. Uz ove proizvode omogućićete svom organizmu da uđe u potpuno zdrav proces mršavljenja.

Z D R AV L J E

no varenje, apsorpciju i asimilaciju hranljivih materija. Prva dva dana traje čišćenje, a od trećeg do devetog dana obavlja se proces detoksikacije tijela. • Druga faza traje 21 dan i podrazumijeva pravi proces mršavljenja. U ovoj fazi počinje oslobađanje od viška kilograma, a ujedno se mijenjaju i navike u vezi sa ishranom te se samim tim uspostavlja ravnoteža i balans u svakodnevnom životu. Ukoliko želite samo omogućiti svom tijelu zdravu detoksikaciju ovom ljekovitom biljkom, sprovodite samo prvu fazu čišćenja i detoksikacije organizma uz C9- CLEAN FOREVER i na taj način obezbjeđujete ljekovitu regeneraciju crijevne flore i zdravo izbacivanje svih štetnih materija iz svog organizma. A ako spadate u grupu ljudi koji na zdrav način žele smršati i riješiti se većeg viška kilograma, neophodno je da prođete i drugu fazu – fazu zdravog mršavljenja.

C9 - CLEAN FOREVER nije dijeta, već postepeno prihvatanje zdravih navika koje, uz pomoć ljekovitih dodataka ishrani, organizmu olakšavaju put ka zdravom i vitalnom izgledu kakav ste oduvijek sanjali. O detaljnom saržaju paketa C9CLEAN FOREVER i njegovom uticaju na mršavljenje možete pročitati na sajtu www.klubzdravlja-aloevera.com ili na broj telefona +387 66 352 307. Narudžbu proizvoda možete izvršiti online na sajtu www.klubzdravljaaloevera.com ili pozivom na broj +387 66 352 307 , plaćanje po preuzimanju proizvoda na kućnoj adresi.

Proces čišćenja, detoksikacije i mršavljenja se sprovodi u dvije faze: • Prva faza traje devet dana i omogućava čišćenje i detoksikaciju cjelokupnog organizma na način da se tijelo osposobljava za normala53


PRI R O D A I

I

Z D R AV L J E

za nas su dva najduža mjeseca u godini kada se najviše odmara, slavi i uživa u hrani i piću i, naravno, ne razmišlja o posljedicama, a onda se okrenemo iza sebe i vrlo brzo shvatimo da više ne možemo ući u pantalone koje smo sa lakoćom oblačili u septembru, oktobru... Naravno, zima je na sve nas ostavila slatke tragove po imenu, višak kilograma koji i nije možda prevelik, ali svakako zabrinjava... Iz tog razloga vam u ovom broju časopisa donosimo recepte „Brze zdrave hrane“ koji vam zaista mogu biti inspiracija kako da na jednostavan način unesete zdrave kalorije i pri tome podstaknete svoj metabolizam na mršavljenje. Svi ovi recepti se spremaju brzo što je izuzetno važno jer u današnjem brzom tempu života je zaista teško naći vrijeme za pripremu zdravog obroka i baš iz tog razloga sa vama dijelimo ovakve recepte koje možete pročitati i na našem portalu www.mozaikmedici.com Pripremu ovih, kao i mnogih drugih recepata „Brze, zdrave hrane“ – „Healthy Fast Food“ možete pogledati i na našem Medici.com YouTube kanalu, a na isti se možete i besplatno prijaviti kako biste u svakom trenutku dobili obavještenje o novom zdravom receptu koji pripremamo za vas,...

Dijetalni hljeb Volite li hljeb? Vjerujemo da je odgovor potvrdan, ali isto tako znamo da se trudite da ga izbacite iz ishrane zbog zdravlja, ali i dobre linije. I sigurni smo da nije na vašoj trpezi onoliko često koliko biste to želeli… No, dobra vijest je da postoji hljeb bez brašna, koji nimalo ne goji, upravo suprotno – prepun je blagodati za vaš organizam i nije zabranjen čak ni u večernjim časovima. Sastojci: • 200 g ovsenih pahuljica • 2 male kašike soli • 1 jaje • 1 mala kašika praška za pecivo • 150 ml vode 54

Recepti brze zdrave hrane

Healthy Fast Food

Priprema: Jelena Pušac-Broćilović

Glavni sastojak ovog hljeba su ovasene pahuljice Kada govorimo o njihovoj kalorijskoj i nutritivnoj vrednosti, one su poprilično izbalansirane. Primjera radi, 100 g kuvanih ovsenih pahuljica broji 70 kalorija, a sadrži 2, 4 g proteina, 11 g ugljenih hidrata, 0,2g šećera - što je posebno važno, 1,8 g vlakana i 1,5 g masti. • B1, odnosno tiamin (66%); • B5 (27%); • B9, odnosno folat (14%); • Mangan (233%), • Fosfor (75%); • Magnezijum (50%); • Cink (42%). Pored navedenih važnih vitamina i minerala, ovas sadrži i selenijum, gvožđe, bakar i fosfor. Ovsene pahuljice imaju nizak glikemijski indeks Nizak glikemijski indeks je bitan za proces mršavljenja. Šta to znači? Naučna istraživanja su jasno pokazala da što je niži glikemijski indeks namirnica koje unosite kada želite da smršate - lakše ćete uspeti u toj svojoj namjeri jer se tada lakše sagorijevaju masti. Ovas je odličan za skidanje holesterola Beta – glukan su rastvorljiva vlakna i jedan od najvažnijih sastojaka kada se koristi ovas za skidanje holesterola. Naučne studije su potvrdile da unošenje makar 3 grama beta – glukana dnevno mogu smanjiti rizik od pojave srčanih problema. U tu svrhu rade i omega 6 masne kiseline. Ovas sadrži skrob koji se sporo vari i apsorbuje, tako da je vrlo pogodno koristiti ovsene pahuljice za dijabetičare – ali bez slatkih dodataka! Ovsene pahuljice su odlične i za čišćenje crijeva i želuca Beta – glukan stvara sluz, koja ovas čini dobro svarljivom namirnicom za ljude sa osjetljivim želucem. S druge strane, nerastvorljivi dio skroba i vla-

kna doprinose boljem varenju i redovnijem pražnjenju crijeva, a takođe su prijateljsko okruženje za dobre crijevne bakterije.

“Metla salata” za detoks organizma Salata „Metla“ (ili kako ja još nazivaju „Četka“) uživa veliku popularnost već nekoliko godina zaredom. Možda ne izgleda lijepo i egzotično, ali ona je dragocjenost za one koji žele očistiti svoj organizam i smršati. U čemu je njena tajna? Osnovne komponente salate (povrće i zelen) koje obogaćuju organizam vitaminima i mineralima, ispunjene su vlaknima i pektinom. Zahvaljujući tome, ovo zdravo jelo doprinosi efikasnom čišćenju crijeva. Samim time, zbog izbacivanja fekalnih naslaga umanjuje se i tjelesna težina. Ali, to još nije sve: kako su neki sastojci ove salate niskokalorični, zamijenivši ovom salatom jedan obrok (recimo večeru), možemo se osloboditi masnih naslaga. Na taj način, rezultat konzumiranja ukusne i korisne salate, jeste očišćen organizam i korigovana tjelesna težina. Postoji nekoliko recepata pripreme ove salate, a mi ćemo vas upoznati sa klasičnim receptom. Recept: Za pripremu potrebno: • kupus • cvekla • mrkva • celer • zelen (rukola i peršun) • limunov sok • ulje Narendajte kupus, cveklu i mrkvu u odnosu: 3:1:1.


PRIRODA I

Dodajte začinsko bilje po svom ukusu (mirođija, peršun, celer). Izgnječite povrće da pusti sok. Dodajte malo limunovog soka ili domaćeg jabukovog sirćeta. Po želji, za postizanje pikantnosti, salati možete dodati izgnječen režanj i bijelog luka. Začinite manjom količinom biljnog ulja (posebno se preporučuje laneno ili maslinovo).

Puding za mršavljenje Sastojci: • 2 dl Grčkog jogurta (ili običnog manje masnog jogurta) • 5 suvih šljiva • 2 kašike chia sjemnki • 1 kašika mljevenog lana • 1 mala kašika cimeta Priprema: Suve šljive koje ste preko noći ostavili u vodi oprati i staviti u blender sa jednom šoljom jogurta. Dodati ostale sastojke i sve izblendati. Ostaviti da odstoji pola sata kako bi chia sjemenke nabubrile i ukrasite sa malo sezonskog voća. Jedite ovaj puding svako jutro i ne samo da ćete ubrzati metabolizam, već ćete za mjesec dana skinuti salo sa stomaka i suvišni kg će se fenomenalnom brzinom topiti. Ovo je jedan od najzdravijih i najukusnijih obroka, jer u sebi sadrži vitamine i minerale koji poboljšavaju izgled kože, kose, normalizuju metabolizam i osnažuju organizam. Ovaj svakodnevni doručak pomoći će vam da eliminišete nečistoće iz organizma i da očistite crijeva. Njime ćete riješiti problem lijenih crijeva i opstipacije, a takođe i ubrzati sagorijevanje masnih naslaga i normalizovanje težine. Suve šljive Suve šljive su tajno oružje mršavljenja. Stručnjaci tvrde kako one smanjuju apetit i na taj način olakšavaju gubitak suvišnih kilograma. Unatoč tome što su poznate protiv probavnih smetnji koje za sobom ostavljaju (zatvor), one se izvrsno pokazuju kod smanjenja apetita koji u mnogočemu doprinosi zdravom mršavljenju. Jogurt S druge strane, jogurt je vrlo hran-

Z D R AV L J E

knima. Sadrže i izuzetno veliki broj vitamina (posebno A i C), minerala i antioksidansa. Kao takve, chia sjemenke izvrstan su izbor ako želite regenerisati kožu, lakše sagorijevati masnoće te ojačati organizam i poboljšati probavu. Chia sjemenke sadrže 37% prehrambenih vlakana koja potiču rad crijeva. Imaju izrazito nizak glikemijski indeks, te se njihov unos povezuje s gubitkom tjelesne težine. U kombinaciji sa suvim šljivama, jogurtom i lanom, učinićete zaista čudo za prirodno ubrzanje metabolizma koje će doprinijeti bržem smanjenju masnih naslaga. Ovo može biti doručak ili fenomenalna užina koji ćete uvijek moći ponijeti na posao.

ljiva namirnica i odličan je izvor proteina, kalcijuma i kalijuma i ima relativno malo kalorija. Namirnice bogate proteinima pomažu u mršavljenju jer smanjuju apetit i pojačavaju metabolizam. Jogurt nastaje prirodnim procesom fermentacije mlijeka uz pomoć bakterija. Probiotici su žive bakterije koje imaju korisne efekte po zdravlje kada se redovno konzumiraju. Ove prijateljske bakterije se nalaze u fermentiranim mliječnim proizvodima koji stimulišu rast zdrave crijevne flore, a koja kao posljedicu ima brže probavljanje hrane, eliminaciju toksina pa tako i mršavljenje. Chia sjemenke Bogate su omega-3 i omega-6 masnim kiselinama, proteinima i vla-

Profesionalni OmniBlender V modeli TM-800A

ži jbr a n

Noževi sa šest izuzetno oštrih sječiva izrađenih od nerđajućeg čelika Snažan, brz ali ekonomičan motor od 3 konjske snage - 3HP , potrošnje do 950W - najtiši u klasi. OmniBlender V, za desetak sekundi, sa lakoćom seče, melje, drobi led, pravi ukusne napitke od voća i povrća, tople supe, soseve, sladolede od smrznutog voća, piree, melje žitarice i semenke i pravi brašno, koktele, sprema najzdraviju bebi hranu, čorbe i dr. Efikasno kida čak i ćelijsku stukturu voća, povrća i zeleniša i tako u potunosti oslobađa sve hranljive sastojke - vitamine, minerale, enzime, amino kiseline itd. OmniBlender V je po mnogo čemu superioran u odnosu na mnogo skuplje blendere i sigurno je daleko najbolja kupovina na tržištu visoko profesionalnih blendera.

u

si kla

brzinom blendiranja do

38.000

450,00 KM sa PDV-om

obrtaja u minuti

sa posudama

1.5l

Hurom sokovnik HE-DBE04 (HU-500)

542,00 KM sa PDV-om

HUROM je zasigurno svjetski broj 1 u izradi sokovnika za hladno cijeđenje što su potvrdili milioni zadovoljnih korisnika širom svijeta.

Sve informacije na broj : +387 65 591 337; E-mail: jelena.brocilovic@yahoo.com

55


PRI R O D A I

Z D R AV L J E

ZTC “Banja Vrućica”, Hotel „Kardial“**** u Tesliću

Novi tretmani i wellness rituali Medical&Wellness centar „Stara Banja“

Pripremila: Jelena Popović

M

edical&Wellness centar „Stara Banja“ Hotela „Kardial“ najveći je wellness centar u Bosni i Hercegovini i prostire se na 1500m². Riječ je o najmodernije uređenom prostoru ovoga tipa koji pruža niz usluga podijeljenih u četiri cjeline: svijet voda, svijet masaža, svijet sauna i spa beauty. Ponuda Medical&Wellness centra „Stara Banja“ od polovine sedmog mjeseca prošle godine obogaćena je novim tretmanima i wellness ritualima koji obuhvataju kombinaciju masažnih tehnika limfne drenaže, aromaterapije, fitoterapije, refleksoterapijske i akupresurne masaže lica i indijske masaže skalpa te šiatcu i yoga thai elemenata opuštanja svih zglobova tijela. Marija Ćurković, menadžer Medi– cal&Well­ness centra „Stara Banja“, pojašnjava da se radi o nesvakidašnjim wellness opuštajućim ritualima, usmjerenim ka stimulaciji nesmetanog protoka limfe, detoksikaciji organizma, poboljšanju opšteg stanja organizma, jačanju prirodnog imuniteta te ljepšoj i kvalitetnijoj koži, relaksaciji mišića i harmonizaciji kretanja vitalne energije u organizmu. U ponudi i na raspolaganju svim gostima su tri nova rituala sa potpisom ambasadora wellnessa za Srbiju i Crnu Goru gospodina Peđe Filipovića: Pantha rei, limfna drenaža tijela, Ayurveda herbal, spa masaža s biljnim pindama, i Magic face maderotherapy wellness ritual - putovanje do središta sebe. Pantha rei, limfna drenaža, je preventivna metoda koja pomaže detoksikaciji organizma i izbacivanju viška vode u međućelijskom prostoru. Pantha rei je wellness putovanje obogaćeno prirodnim uljima i usmjereno ka stimulaciji nesmetanog protoka limfe ka venskoj cirkuaciji, čime se detoksifikuje organizam, a otečeni ekstremiteti vraćaju u normalno stanje. Pantha rei, limfna drenaža, parcijalni je wellness opuštajući ritual usmjeren na ublažavanje i prevenciju simptoma 56

Marija Ćurković

natečenog tkiva, boli te osjećaja tjeskobe. Poboljšava cirkulaciju, limfotok, a samim tim djeluje pozitivno na opšte stanje organizma i jača prirodni imunitet. Pantha rei, limfna drenaža lica, ima anti-age efekat, usmjeren ka ljepšoj i kvalitetnijoj koži. Nakon nekoliko tretmana, bez nanošenja ulja ili krema, koža lica postaje gipka, meka i zategnutija, a efekti

Pantha rei limfna drenaža

Ayurveda herbal spa masaža s biljnim pindama

Magic face maderotherapy wellness ritual

Ayurveda herbal spa masaža s biljnim pindama

su ublažavanje bora na licu, smanjenje podbratka i vrećica oko očiju. Ayurveda herbal spa masaža s biljnim pindama je nezaboravno wellness iskustvo, obogaćeno aromaterapijskim i fitoterapijskim efektima mljevenog svježeg bilja (lavanda, ruzmarin, kim, đumbir, morska so) i toplih prirodnih ulja koja se koriste u kombinaciji s raznovrsnim masažnim tehnikama, usmjerenim ka harmonizaciji kretanja vitalne energije, opuštanju i detoksikaciji organizma te poboljšanju jedrine kože i relaksaciji mišića. Prepustite se čarobnom doživljaju ovog vrhunskog wellness rituala koji na luksuzan i sofisticiran način njeguje kožu i snaži Vaš organizam počevši od glave, vrata i vlasišta, prednje i zadnje strane tijela, pa sve do stopala. Pantha rei, limfna drenaža, i ayurveda herbal spa masaža s biljnim pindama pružaju nezaboravno wellness iskustvo, koje u toku 90 minuta, kombinacijom raznovrsnih masažnih tehnika regenerišu i detoksifikuju kompletno tijelo i kožu, uključujući i lice klijenta. Kako je Ćurkovićeva kazala, posebna blagodat tretmana je što se izvode čistim prirodnim uljima ili prirodnim ljekovitim činiocima (med, narandža) te posebnom kombinacijom svježih biljaka od kojih se sastoje pinde (biljni jastučići), kao što su lavanda, ruzmarin, kim, morska so, sušeni đumbir. Magic face maderotherapy wellness ritual (putovanje do središta sebe) je holistički wellness ritual koji sadrži elemente anti-age masaže lica, refleksoterapijske i akupresurne masaže lica i indijske masaže skalpa, kao i limfne drenaže. Posebna priprema kreće sa elementima disanja i shiatcu i yoga thai elementima opuštanja svih zglobova tijela, posebno glave, vrata i ramena, nakon čega se nastavlja bogat i sadržajan tretman posebno kreiranom paletom preparata visokog kvaliteta na bazi biljnog hijalurona i Colomung ulja (protein iz ljuske južnoameričkog pasulja sa snažnim anti-age efektom) - izuzetan tretman za osvježenje kože, poboljšanje jedrine i podizanje tonusa mišića lica i vrata te prevenciju znakova starosti kože lica i vrata. Uz pomoć maderoterapijskog seta (valjčići, oklagijice i drugo) ovo putovanje do središta sebe postaje čarobno. „Posebno naglašavamo da posljednji autorizovan ritual nudimo prvi u Bosni i Hercegovini. Medical&Wellness centar „Stara Banja“ ima specijalnu privilegiju da gostima ponudi nešto sasvim novo što gosti trenutno ne mogu dobiti ni u jednom drugom Wellness centru.“, pojasnila je Ćurkovićeva.


Teslićki “Zlatibor” na hajdučki način

PRIRODA I

Z D R AV L J E

Treba li nam zvaničan status vazdušne banje da je počnemo medicinski propisivati i terapijski primjenjivati?

Mirela Gavranović, fizioterapeut, domaćin Wellnes&Spa centra „Hajdučke vode“

S

usretanje različitih klima, nedostatak aerozagađivača kao i velika godišnja insolacija učinile su Borja izvorom zdravlja i pozitivne energije. Kombinacija nadmorske visine od 810m, debelog borovog hlada i stručnog medicinskog savjeta mogu učiniti da za jedan vikend prepolovite ili u potpunosti otklonite tegobe nekih od vodećih bolesti današnjice. U prvom planu boravak u ovakvom okruženju, uz program aktivnosti pod stručnim nadzorom, saniraće tegobe

plućnih oboljenja, neuroloških oboljenja, alergija kao i malokrvnosti. Priroda koja liječi bolesti današnjice Astma kao vodeće autoimuno oboljenje današnjice podrazumijeva „život po njenim pravilima“. Kada se radi o djetetu, astma će uzrokovati svakodnevne simptome koji će ograničiti i omesti igru, sport, školske aktivnosti, a na kraju i sam san. Takav način života uticaće na samopouzdanje, sazrijevanje i kvalitet odrastanja tog djeteta.

Umjesto pribjegavanja standardnim medicinskim procedurama u prvom planu fokusiranim na farmakoterapiji, sve što treba da uradimo jeste da pružimo priliku prirodi. Šetnja borovom šumom u jutarnjim časovima, istraživanje prirode, vježbe disanja i specijalni strukurirani programi disanja kao što su metoda Papworth i yoga disanja, uz asistenciju fizioterapeuta omogućiće brzu regeneraciju i olakšanje tegoba. Praktikovanje ovih procedura u intervalima dovešće do trajnog poboljšanja i jačanja otpornosti organizma na duge staze. S druge strane, istraživanja su pokazala da se u uslovima klimatskog lječilišta eritrociti uvećavaju i povećava se njihov broj. U kombinaciji sa organskom hranom i vodom sa Hajdučkog izvora bilo da ste malokrvni ili ne, vaš imunitet će dobiti obnovu. Ova opcija svakako zvuči bolje od transfuzije, zar ne? Kako se riješiti stresa? Kada je riječ o rekreativcima, svaka promjena sredine donijeće osvježenje, naročito bijeg iz gradske zone i svakodnevnih obaveza. Antistres terapija nije nužno ni masaža, ni đakuzi ni šetnja. Antistres terapija počinje odlukom da odvojite dan za sebe i svoju porodicu, a učinak njenog dejstva jača ako birate neki od navedenih agenasa pri njenom sprovođenju. Godinama naše zdravstvo ulaže u savremene tehnologije koje nam donose napredak i bolje rezultate u liječenju. Težimo ka boljem, bržem, efikasnijem, ali isto tako zaboravljamo iskoristiti elementarne darove prirode koji su oko nas. Ukoliko bi se napravila spona između tradicionalne i alternativne medicine, učinak i jednog i drugog bi se udvostručio. Nijedna aktivnost niti 59


PRI R O D A I

Z D R AV L J E

ing i sprovođenje testova fleksibilnosti i izdržljivosti u zatvorenom. Sve aktivnosti odvijaju se pod budnim okom fizioterapeuta koji je tu za potrebe sportskog savjetovanja, saniranja i prevencije povreda, ali i za okrjepu od pojačanog tempa treninga kroz sportsku masažu koja ciljano djeluje na otklanjanje mliječne kiseline, povećanje elasticiteta i viskoznosti mišića. Pretreniranost je stanje organizma do kojeg dolazi usljed nemogućnosti oporavka od svakodnevnih neprestanih fizičkih aktivnosti koje se najčešće javljaju u toku pripreme za velika i važna takmičenja. To je stanje koje se žestoko odražava na funkcije organizma, ali duboko utiče na samu psihu sportista. Zbog toga je izuzetno važno prepoznati znakove pretreniranosti pa na vrijeme smanjiti tempo i ubaciti nekoliko dana terapijskog odmora. Karate klub “Sinđelić”

terapija nisu maksimalno efektne ako nisu pravilno dozirane i kombinovane sa drugim agensima koji će pospješiti njihovo dejstvo. Propišite sami sebi boravak u prirodi i uradite nalaze prije i poslije, rezultat će, sigurna sam, jako iznenaditi. Visinske pripreme - restart za sportiste Unazad nekoliko godina brojni sportski kolektivi kako iz okoline, tako i iz regiona prepoznali su pozitivne učinke boravka na našoj planini i postali redovni gosti kako za zimske, tako i za ljetne pripreme. Boravak na planini dovešće do trajnih promjena u krvi (aklimatizacija), odnosno povećanja koncentracije hemoglobina u krvi, povećane kapilarizacije, povećane hormonske regulacije što će sveukupno da se odrazi na opštu fizičku spremnost i takmičarski rezultat sportiste. 60

Sportisti i njihovi treneri koriste različite vrste visinskih kondicionih treninga a naš kompleks obezbjeđuje im bazen, stadion, vanjski teniski i fudbalski teren, teretanu kao i salu za tren-

Dugogodišnji gosti FK “Bolesnjikov” iz Novog Sada

Brz oporavak 1 na 1 sa sportistom Kada je riječ o individualnim sportovima, brz oporavak za kratko vrijeme fizioterapeut može napraviti tzv. pristupom “1 na 1 sa sportistom” što podrazumijeva ciljani program za rješavanje ciljanog problema. Za sportiste koji su na sportskim pripremama je potrebna i veoma bitna adekvatna ishrana za koju se brine kuhinja naše etno-konobe “Hajdučka vatra” poznata po spravljanju hrane od domaćih namirnica koje se nabavljaju u okolnim selima u kojima se na taj način podstiče intenzivan razvoj seoskih domaćinstava. Svaka promjena je pozitivna, a neke Vam uveliko mogu poboljšati i olakšati život. Ne čekajte sutra da počnete sa njima!


ZDRAVSTVO - SRBIJA

V

rata Vojnomedicinske akademije, Povodom Jubileja “Medici.com - 15 godina sa vama” hrama zdravlja i ljepote kako je uvijek govorio general Jevtić, za “Medici.com” bila su otvorena od prvog trenutka kada je ovaj izuzetni čovjek sa svojim menadžerskim timom došao na čelo ustanove koja predstavlja ponos srpskog vojnog zdravstva i baštini tradiciju dugu 175 godina. Mostovi saradnje i prijateljstva, uspostavljeni tada, odolijevaju vremenu i svim izazovima. Sposobnost, elokvenci- General, prof. dr Miodrag Jevtić, nekadašnji načelnik VMA i prvi rektor Univerziteta odbrane, sada ja, timski duh i danonoćni samopregoran zamjenik rektora Univerziteta “Megatrend”, istinski prijatelj časopisa “Medici.com” rad, kao i postignuti rezultati u revitalizaciji ustanove, otvaranju njenih vrata za civilne osiguranike, ali i za građane Crne Gore i Republike Srpske, čiji je melem i luka spasa VMA bila tokom ratnih 90-tih, ustanovljenje Medicinskog fakulteta VMA i kasnije Univerziteta odbrane koji je pod svojom kapom objedinio akademski potencijal Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, izgradnja paraklisa Svetog Luke Simferopoljskog i Krimskog i mostovi saradnje sa najprestižnijim nacionalnim ustanovama, kao i akademskim i najprestižnijim zdravstvenim ustanovama u regionu i svetu, trajni su pečat kreativnog tima čiji je kormilar i putovođa bio general Jevtić. Uspostavljeno partnerstvo sa medijima i nas je nerijetko stavljalo na teška iskušenja da popratimo sve događaje i rezultate postignute u ovoj prestižnoj ustanovi. Ali, uspijevali smo jer smo uvijek nailazili na topao prijem, lijepu riječ generala Jevtića i njegovih najbližih saradnika, ali i na dragocjenu pomoć kada je to bilo potrebno nama, našim najbližima, prijateljima i saborcima. Vremena donose nove izazove, posebno na našim balkanskim prostorima, ali trajne vrijednosti i prijateljstva opstaju i postaju snažnija u svim izazovima koje život nosi. Zato smo bili posebno srećni kada nam je profesor doktor Miodrag Jevtić, sada u svojstvu zaMC: Gospodine generale, u punoj kođe je prvorazredni stvaralački zadatak mjenika rektora Univerziteta “Megatrend”, ste kreativnoj snazi, a radni entuzi- koji sam prihvatio i spreman sam da svoj najstarije privatne visokoškolske ustanove jazam Vas ne napušta. Kako se sna- radni elan i stvaralačku snagu, kao i drau regionu, čestitao jubilej, 15 godina “Melazite u novoj ulozi, novom sistemu, goceno iskustvo koje sam stekao u vojdici.com”-a i pozvao nas na novogodišnje s obzirom na to da znamo da ste Vi ničkoj, medicinskoj, ali i akademskoj kadruženje. Poziv smo prihvatili sa radošću i u svojoj suštini i po svom biću voj- rijeri, kao prvi rektor Univerziteta odbrakao pozitivan signal intenziviranja saradnje nik, čovjek koji nesebično voli svoju ne, nesebično darujem mladim ljudima. koja nikada nije ni prestala, a general Jevzemlju, svoju vojsku, ljekar - hirurg Zahvalan sam na poverenju prof. dr Mići tić odazvao se pozivu redakcije časopisa koji je to dokazao i primjerom i dje- Jovanoviću, rektoru i osnivaču najveće lom, spasavajući živote ljudi na ratnim privatne akademske obrazovne ustanove “Medici.com” da nam približi posao koji poprištima širom bivše Jugoslavije. na ovim prostorima, koja je u prethodsada radi i kakve je ambiciozne planove MJ: Rad na istinskom obrazovanju nom periodu i sama prošla kroz razna i zadatke postavio sebi i svojim najbližim mladih ljudi u današnje vreme kada su iskušenja. Izvukli smo pouke, odbolovasaradnicima. mnoge vrednosti obrnuto postavljene ta- li i izvidali rane stvorene đuladima srp62

15 godina uspješne saradnje i prijateljstva


Z D R AV S T V O - S R B I J A

ske sujete koja ne prašta uspeh, uvideli sopstvene greške, revitalizovali snage i spremni smo da krenemo u nove pohode na Olimpe struke i nauke, u ravnopravnu akademsku utakmicu, postavivši jasne ciljeve pred sobom. Želimo da budemo najbolji, da mladima ponudimo najviše, da nauku sagledavamo multidisciplinarno i da akademcima iz Srbije, Republike Srpske, regiona i inostranstva ponudimo nove atraktivne nastavne sadržaje, ali i najbolje profesore, da čuju reč nacionalnih pregalaca, istaknutih javnih i kulturnih delatnika, da sa njima razgovaraju, da uče od najboljih u zemlji, ali i u svetu. Planiramo da pozovemo i velika svetska imena, ali i da naše studente i profesore pošaljemo u akademsku razmenu na razne svetske univerzitete. MC: Univerzitet “Megatrend” ove godine obeležava 30 godina od osnivanja. Važno je da to naša javnost ima u vidu, kao i činjenicu da je to, kako ste rekli, najveći privatni univerzitet u Srbiji i šire na Balkanu, to je obrazovna ustanova u koju su implementirana iskustva mnogih civilnih univerziteta širom sveta. Koji fakulteti postoje na “Megatrendu”? MJ: Mi trenutno imamo 12 akreditovanih fakulteta u četiri naučnoobrazovna polja, to su prirodno-matematičko, društveno-humanističko, tehničko-tehnološko polje i umetnost. Zdravstvo, nažalost, još nemamo, ali obećavam da ćemo i na tome intenzivno poraditi u narednom periodu i da ćemo vas o tome redovno obaveštavati. Pored osnovih studija, tu su i master ali i doktorske studije i brojne

akademske specijalizacije. Dakle, u tim studijskim programima, u tim naučnim poljima, mi nastojimo da studentima, mladim ljudima pružimo sve ono što im može biti potrebno sutra, imajući u vidu demografiju naše zemlje, populacionu politiku, dualno obrazovanje, ali i nove pravce u informacionim tehnologijama, bezbednosti, geostrategiji i geoekonomici, međunarodnim odnosima i pravu, diplomatiji, civilnom vazduhoplovstvu i mnogim drugim oblastima, uključujući i one koje krepe snage duha, umetnostima. Dakle, sve ono što će pomoći da mladi ljudi, naši studenti, sutra ostanu u svojoj zemlji, ali i da budu prominentni akteri vremena, da učestvuju u oblikovanju društvene stvarnosti i stvaranju bolje budućnosti za sve one koji će doći posle nas. MC: Ono što smo prvo čuli kada smo došli u veleljepno zdanje univerziteta na Novom Beogradu, bilo je da će profesor Jevtić da zavede red, da ćete podići standarde, zahteve, disciplinu, ali i da rezultat sigurno neće izostati. Naime, mnogi eminentni profesori sa Univerziteta “Megatrend” vas poznaju odavno, uspešno ste godinama sarađivali, tu su sjajna imena vrhunskih stručnjaka, akademika, nekadašnjih ministara, kulturnih i javnih poslenika koji su puni lepih reči i zadovoljstva što ste sada jedan od predvodnika u njihovom timu. Ipak, koja je razlika u odnosu na državni univerzitet, vojsku, sistem koji vas je oblikovao, stvarao, kome, čini mi se, srcem trajno pripadate?

Prof. dr Miodrag Jevtić i ministar prosvete Republike Srbije Mladen Šarčević

MJ: Vi to, Momo, kao nekadašnji oficir, najbolje znate i prepoznajete. Vojni sistem i vojna organizacija u kojoj sam decenijama radio podrazumeva red, odgovornost, disciplinu, rezultate. Imajući to u vidu, prihvatio sam poziv da dođem na Univerzitet “Megatrend” o kome sam dosta znao, koji mi je bio poznat, sa kojim sam sarađivao više od 10-15 godina i da neka svoja iskustva, neka svoja saznanja, aktivnosti i vizije transformišem u jednu drugu sredinu, znači civilnu sredinu, civilni akademski sistem i da u tom smislu prenesem to što sam radio ranije, ali i da uvažim sve one razlike i specifičnosti koje postoje u civilnom obrazovanju. Mislim da za sada uspevam u tome i da smo u tom kontekstu počeli neke segmente da bolje organizujemo, da bolje motivišemo ljude i da napravimo zamajac jednog procesa koji će revitalizovati civilni visoki obrazovni sistem u našoj zemlji, naravno, na bazi utakmice ideja, kvaliteta, rezultata, naučnih istraživanja i projekata, uključujući i najbolje svetske ideje i trendove, sa Istoka i Zapada koje nastojimo da implementiramo u studijske programe naših akreditovanih fakulteta koji rade u Beogradu, ali i u drugima krajevima zemlje u Vršcu, Valjevu, Zaječaru, Bačkoj Palanci, danas-sutra možda i van granica Republike Srbije, jer znanje i obrazovanje su nedeljiva kategorija koja pripada svima. MC: Šta su glavne prednosti studija kod vas? MJ: Nezavisna evropska agencija je “Megatrend” proglasila, to kod nas nije mnogo poznata činjenica, za najbolji evropski privatni univerzitet, što potvrđuje da je njegov osnivač prof. Jovanović imao jasnu viziju. I sami ste već pomenuli da je zgrada Univerziteta “Megatrend” najlepša i najpogodnija za univerzitetske studije u zemlji Srbiji, a kada to govorim mislim na, pre svega, privatne univerzitete, a poneke i državne univerzitete i kao takva je veoma cenjena i veoma prepoznatljiva u regionu i šire i predstavlja jedan od simbola moderne arhitekture Beograda. Imajući u vidu da želimo da obezbedimo studije za najbolje domaće i inostrane studente, nastojimo da naš nastavni kadar bude reprezentativan i trenutno je kod nas angažovano preko 200 docenata, vanrednih profesora, profesora i akademika. Recimo, našim studentima predavanja drže čuveni ekonomista Kovač, čuveni svetski slikar Miloš Šobajić, pa književnik Milivoje Pavlović i veliki broj drugih stručnjaka, prepoznatljivih, poznatih na svim fakultetima i van 63


Z D R AV S T V O - S R B I J A

granica naše zemlje. Dakle, nudimo jedan kvalitet, nudimo jednu mogućnost da naši studenti, da naši master kandidati, naši doktoranti dobiju najveći kvantum znanja koje mi nastojimo da obogatimo uključujući u programske studije i vežbe u eminentnim privrednim subjektima, društvenim organizacijama, ustanovama kulture, televizijama sa kojim sarađujemo. Najveći broj naših studenata dobije posao već za vreme treće i četvrte godine studija što je veoma, veoma važno i zato je Univerzitet “Megatrend” i prihvatljiv, primamljiv i atraktivan i zato za njega postoji tako veliki interes studenata iz cele Srbije i šire. Mi brinemo o svojim studentima, nastojimo da im obezbedimo sigurnu budućnost u našoj Srbiji. Moje reči potvrđuje uvid u alumni klub svršenih studenata, vrlo uspešnih ljudi koji su, zahvaljujući znanjima i iskustvima stečenim tokom studiranja na “Megatrendu”, sebe potvrdili karijerno u mnogim oblastima, u društvenim delatnostima, politici, privredi, javnim službama, sportu i kulturi, novinarstvu, i tako dalje. Pogledajte sajt i videćete o kojim veličinama govorim. Dakle, to je nešto što nama daje podstrek, potvrdu da smo na pravom putu, da nastojimo da prevaziđemo one teške dane i da stečena iskustva pretvorimo u jednu viziju, u bolje sutra, u nešto što će biti reprezentativno i biti ponovo brend i naše zemlje i naroda i našeg balkanskog prostora. MC: Fleksibilnost i prilagođavanje studentima i njihovim potrebama je komparativna prednost privatnih univerziteta. Počinje da se zahuktava upisna kampanja za 12 fakulteta. Koja je osnovna poruka? MJ: Naravno, nastojimo da budemo fleksibilni da predavanja, vežbe, litera-

znanja iz onoga što ih uči naš najmlađi fakultet, gde želimo da stvorimo kadrove koji trebaju ovoj zemlji i koji će biti najbolji. Slogan predstojeće upisne kampanje još nismo precizno definisali, ali onaj moj lični je da najbolji ne odlaze, već ostaju ovde da uče od najboljih, da se zajedno borimo da sačuvamo našu Srbiju. MC: Da li će u Vašoj agendi i dalje biti mjesta za “Medici.com”? MJ: Ja svoje drage prijatelje i pouzdane saradnike ne zaboravljam i ne ostavljam. Posebno kada je ta saradnja tako duga i plodotvorna. Počela je davno kao saradnja, nastavljena kao partnerstvo, a pretvorena je u trajno prijateljstvo. Još jednom iskrene čestitke za prvih 15 godina trajanja, očekujem da ćete biti uz nas, pratiti naš rad i realizaciju aktivnosti i zajednički učestvovati u promociji i afirmaciji najboljih vrednosti ljudskog duha, znanja i obrazovanja, jer sve to doprinosi ljudskom zdravlju koje je kompleksna kategorija, a naš “Medici.com” je pravi mozaik, satkan od komunikacija, dostignuća, struke, nauke, iskustva. Razgovor sa profesorom dr Miodragom Jevtićem, generalom, hirurgom, humanistom, sada zamjenikom rektora Univerziteta “Megatrend”, njegov entuzijazam i stvaralačka snaga i nama su podsticaj da nastavimo putem stalnog rasta i uzdizanja, kako general voli da kaže, u službi zdravlja Medici.com i otadžbine.

turu, ispitne rokove prilagodimo mogućnostima studenata i njihovim potrebama, s obzirom na to da je među njima veliki broj zaposlenih, posebno na poslediplomskim studijama, ali i da se pridržavamo slova zakona i propisa. Od studenata očekujemo da savesno i odgovorno izvršavaju svoje obaveze, a naša obaveza je da im kao univerzitet obezbedimo veći kvantum znanja, mogućnost da napreduju, da im obezbedimo najeminentnije ustanove u kojima će obaviti svoju praksu. Primera radi, nekih desetak studenata Fakulteta za civilno vazduhoplovstvo ovih dana na našem aerodromu „Nikola Tesla“ se obučava i usvaja praktična General Jevtić i dr Momir Pušac, glavni urednik, časopisa “Medici.com”, 2008.

Medici.com je časopis koji čitam od prvog broja i imam izuzetnu čast što sam od početka član stručnog saveta redakcije časopisa koji premošćava i vreme i prostor i podele, tako sovjstvene našem etnopsihološkom prostoru, služeći najvećoj vrednosti, ljudskom zdravlju. Prvih petnaest godina prošlo je nestvarno brzo i pokazalo da zaista najdalje stignu oni koji znaju kuda idu. Jer redakcija Medici. coma na čelu sa jedinstvenim dr Momirom Pušcem imala je jasnu viziju i znala je svoj put od samog početka. I stigla je do zacrtanog cilja, povezujući medicinsku misao, struku, znanje i rezultate iz Republike Srpske, Bosne i Hercegovine, Srbije, Crne Gore. Poznajući njihov entuzijazam i snagu, koja potiče iz snažnog motiva i ideje koja ih vodi, znam da se ovaj tim odabranih tu neće zaustaviti. U to ime, upućujem srdačne čestitke Medici.comu za ovaj vredan jubilej, uz iskrenu želju za trajanjem i osvajanjem novih prostora i nove čitalačke publike. Prof. dr Miodrag Jevtić

64


Z D R AV S T V O - S R B I J A

Beograd 26. decembar 2018. godine

Posao i specijalizacije za 60 najboljih diplomaca medicine

Š

ezdeset najboljih diplomaca medicinskih fakulteta u Srbiji dobilo je ugovore o radu, a već sledeće nedelje počeli su da rade u kliničkim centrima i bolnicama. Uručujući ugovore, na svečanosti u Palati „Srbija“, predsednik Aleksandar Vučić poručio je da bez mladih, obrazovanih i dobrih lekara, nema budućnosti zemlje. Zapošljavanje 60 najboljih studenata medicine je deo nastojanja države da omogući mladim obrazovanim ljudima

da imaju uslove za rad i napredovanje u zemlji. U tim okvirima Ministarstvo zdravlja angažovalo se na promovisanju nove generacije lekara, koja će u narednim godinama dati svoj doprinos daljem razvoju zdravstvenog sistema Srbije. U junu ove godine je 100 mladih lekara dobilo posao u zdravstvenim ustanovama Srbije. Ugovore dobijaju najuspešniji diplomci medicinskih fakulteta Univerziteta u Beogradu, Univerziteta u Novom Sadu, Univerziteta u Nišu, Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici i Univerziteta u Kragujevcu. Ministar zdravlja Zlatibor Lončar rekao je uoči svečanosti da je među najboljima koji dobijaju ugovore i devojka, koja je već napustila zemlju i otišla u SAD da radi, ali se vraća, jer je dobila priliku u Srbiji.

„Među najboljima je i jedan bračni par - devojka je u sedmom mesecu trudnoće i danas će dobiti ugovor za posao u KBC „Dragiša Mišović“, a mladić - na Banjici“, kazao je ministar Lončar. Pored najboljih diplomaca, prijemu u Palati „Srbija“ prisustvovali su transplantirani pacijenti koji su tokom 2018. godine dobili novu šansu za život time što im je presađen oboleli organ. Ministar zdravlja Zlatibor Lončar poručio je mladim lekarima da je pred njima težak, ali čestit zadatak i da ne sumnja da su spremni, sposobni i kadri da odgovore na sve izazove koje ta profesija nosi sa sobom. Lončar je čestitao i „pacijentima herojima“ koji su kroz transplantacioni program Ministarstva zdravlja dobili organ i koji su danas živi zahvaljujući znanju i sposobnosti lekara, ali i humanosti porodica donora koje su u najtežim trenucima dale saglasnost da se od preminule osobe uzmu organi i pomogne drugima. „Svi ovi ljudi zajedno, mladi lekari, ali i pacijenti, otpočeli su ove godine ne-

ke nove životne puteve. Jedni su dobili posao i specijalizaciju, a drugi organ. I jedni i drugi dobili su budućnost - to je naš najveći uspeh“, rekao je Lončar. Jedan od najboljih diplomaca Sanja Mladenović zahvalila je predsedniku države i Vladi Srbije što su prepoznali i nagradili godine rada i odricanja. „Hvala u ime svih nas. Trudićemo se da radom opravdamo poverenje koje ste nam ukazali“, rekla je ona. Dekan prištinskog Medicinskog fakulteta Suzana Matejić kazala je da se ugovorima o radu koje je danas dobilo 60 diplomaca odaje priznanje mladim ljudima i veliča znanje i nauka. „Znanje i nauka su najmoćnije oružje koje može da menja svet. Mi dekani sve mlade doktore koji su dobili posao vidimo sutra i u svojim nastavnim i naučnim redovima“, rekla je Matejićeva. 65


Z D R AV S T V O - S R B I J A

R

epublički fond za zdravstveno osiguranje je pravno lice sa statusom organizacije za obavezno socijalno osiguranje u kojem se ostvaruju prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja i obezbeđuju sredstva za obavezno zdravstveno osiguranje u skladu sa Zakonom o zdravstvenom osiguranju. Sa prof. dr Sanjom Radojević Škodrić, doktorkom medicinskih nauka i profesorkom na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, v.d. direktora Republičkog Fonda za zdravstveno osiguranje koja je na čelu ove, za sve građane Srbije od rođenja pa do kraja života najznačajnija ustanova, a time i finansijski „najmoćnijeg fonda“ u Srbiji, ekskluzivno za časopis „Medici.com“ razgovor vodio Radenko-Rade Karalić. Ne samo zbog prezauzetosti velikim obavezama, već i zbog, moj je lični utisak, izuzetne skoromnosti direktorka se nerado eksponira u medijima, tako da razgovor vodimo samo o trenutno najaktuelnijim aktivnostima Fonda, uz kratak osvrt na status i osnovnu delatnost ove ustanove o čemu direktorka u najkraćem kaže: Delatnost i obaveze Republičkog fonda proizlaze iz Zakona o zdravstvenom osiguranju i Statuta Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje i odnose se na ostvarivanje prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja: prava na zdravstvenu zaštitu, prava na naknadu zarade za vreme privremene sprečenosti za rad osiguranika i prava na naknadu troškova prevoza u vezi sa korišćenjem zdravstvene zaštite. Obavezno zdravstveno osiguranje obuhvata osiguranje za slučaj bolesti i povrede van rada i osiguranje za slučaj povrede na radu ili profesionalne bolesti. Poslove sprovođenja obaveznog zdravstvenog osiguranja obavljaju Direkcija, Pokrajinski fond i 31 filijala sa ispostavama i isturenim šalterima. Ispostave se organizuju u sedištu opštine kako bi osiguranicima bila omogućena dostupnost svih službi u ostvarivanju prava. Direkcija sprovodi i poslove upućivanja osiguranih lica na lečenje u inostranstvo i rešava u drugom stepenu po žalbama osiguranih lica na rešenja filijale, organizuje poslove kontrole ugovornih obaveza, interne revizije, sprovodi postupke centralizovane javne nabavke, poslove stavljanja lekova na Listu lekova. U Direkciji, koja je i sedište 66

Intervju: prof. dr Sanja Radojević Škodrić, v.d. direktora RFZO Srbije

Republički fond za zdravstveno osiguranje Srbije Razgovor vodio: Radenko-Rade Karalić

Prof. dr Sanja Radojević Škodrić v.d. direktora Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje od 16. novembra 2017. godine. Doktorka medicinskih nauka, profesorka na Univerzitetu u Beogradu - Medicinski fakultet, na predmetu patologija. Prethodno zaposlena u Institutu za patologiju, Univerzitet u Beogradu - Medicinski fakultet, Beograd, Republika Srbija, direktorka u periodu od 2015. do novembra 2017. godine. Uža naučna, odnosno umetnička oblast: citologija, histohemija, embriologija i elektronska mikroskopija. U prethodnom periodu bila je predsednica Republičke stručne komisije za patologiju Ministarstva zdravlja Republike Srbije. Član je Evropskog udruženja uropatologa, Evropskog udruženja patologa, Udruženja patologa i citologa Srbije i Srpskog lekarskog društva. Autor je 29 originalnih radova in extenso u časopisima sa JCR liste (ukupni impakt faktor 45) i predavač po pozivu na domaćim i međunarodnim kongresima i kursevima. cija, vantelesne oplodnje i operacije katarakte za klinike koje su se prijavile na nedavno završenom javnom pozivu? U okviru finansijskog plana Republički fond za zdravstveno osiguranje planira sredstva za pružanje zdravstvene zaštite osiguranim licima kod davalaca zdravstvenih usluga van Plana mreže za koje se zaključuju ugovori na osnovu mišljenja Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović-BaDa li RFZO već sada ima odobren tut“ za broj i vrstu zdravstvenih uslubudžet za finansiranje svih interven- ga. U okviru ove pozicije se planiraju Republičkog fonda, poslovi se organizuju u kabinetu direktora i u sektorima i to: Sektoru za zdravstveno osiguranje i pravne poslove, Sektoru za finansije, Sektoru za javne nabavke, Sektoru za lekove i farmakoekonomiju, Sektoru za ugovaranje zdravstvene zaštite i poslove iz oblasti zdravstvene zaštite, Sektoru za kontrolu, Sektoru za razvoj i informacione tehnologije, Sektoru za internu reviziju i Sektoru za ljudske resurse.


Z D R AV S T V O - S R B I J A

sredstva i za operaciju katarakte i za broja obolelih i većeg broja različitih vrbiomedicinski potpomognutu oplodnju. sta retkih bolesti. Tako je i u poslednjih šest godina broj obolelih koji se leče iz Ukoliko se prijavi mnogo više sredstava budžeta povećan oko 25 puta parova za proces vantelesne oplod- (sa osam pacijenata u 2012. godini na nje, ili osoba sa kataraktom, po kom 198 pacijenata u 2018. godini), dok je principu ćete praviti liste prioriteta? broj retkih bolesti koje se leče iz sredRepublički fond za zdravstveno osi- stava budžeta povećan sa dva na 19 raguranje zaključuje ugovore sa ustanova- zličitih vrsta retkih bolesti koje spadaju ma van Plana mreže za one zdravstvene u grupu urođenih bolesti metabolizma, usluge koje po obimu i/ili vrsti nije mo- retkih tumora, hereditarni angioedem, guće obezbediti u državnim zdravstve- plućna arterijska hipertenzija i spinalna nim ustanovama, a na osnovu prethod- mišićna atrofija. Broj osiguranih lica koja su se lečinog mišljenja Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović-Batut“. Od la lekovima za lečenje retkih bolesti za 2016. godine u kontinuitetu se potpisuju koje se sredstva obezbeđuju iz budžeta ugovori sa ustanovama za zdravstvenu po godinama: 2012 – 8 pacijenata, 2013 uslugu operacija katarakte sa ugrad- – 10 pacijenata, 2014 – 18 pacijenata, njom intraokularnih sočiva i za uslugu 2015 – 18 pacijenata, 2016 – 38 pacilečenja neplodnosti postupcima biome- jenata, 2017 – 132 pacijenta, 2018 – dicinski potpomognutog oplođenja. Osi- 198 pacijenata. gurana lica koja ispunjavaju kriterijume za navedene usluge dobijaju datume Republički fond za zdravstveno prijema u ustanovama van Plana mreže osiguranje takođe finansira dolazak te samim tim liste prioriteta ne postoje. inostranih stručnjaka u državne klinike gde gostujući lekari operišu naše Koliko novca je predviđeno za osiguranike. lečenje obolelih od retkih bolesti u U periodu 1.11.2014 - 31.7.2018. 2018. godini? godine je finansiran dolazak 21 inostraVlada za svaku kalendarsku godinu, nog stručnjaka radi lečenja 112 lica i za na predlog ministra zdravlja, donosi akt tu namenu RFZO je uplatio ukupno RSD kojim se utvrđuju vrste retkih bolesti, 1.740.009.50 i EUR 168.851,36. kao i druga pitanja od značaja za lečeRepublički fond za zdravstveno nje obolelih od ovih bolesti, za koje se sredstva obezbeđuju u budžetu Repu- osiguranje usvojio je novu listu leblike Srbije. U 2018. godini iz sredstva kova na kojoj se nalazi 61 novi mebudžeta za lečenje retkih bolesti opre- dikament. To su ogromni pomaci na polju uvođenja novih oblika terapije deljeno je 2 milijarde dinara. za velike grupe oboljenja? Na pozitivnoj listi nalaze se dve gruKoliko osoba obolelih od retkih bolesti se godišnje lečilo o trošku pe inovativnih lekova i to za pacijente države, u periodu od 2000. do 2018. obolele od psorijaze - dva leka i za pacijente sa metastatskim melanomom koji godine? Zahvaljujući obezbeđivanju većih su BRAF pozitivni. sredstava iz budžeta svake godine, Do sada su inovativnu terapiju pripočev od 2012. godine, Komisija RF- mali pacijenti koji su BRAF negativni, ZO je mogla da odobri i lečenje većeg ali nisu dobijali pacijenti koji su BRAF

pozitivni. Sada su i jedni i drugi pokriveni. Reč je o najnovijoj imunoterapiji. Na novoj listi lekova nalaze se terapijske alternative ili terapijske paralele za kardiovaskularna, infektivna, reumatološka oboljenja, dijabetes. To znači da će za dijabetičare ostati na listi svi insulini koji su bili do sada, samo će biti pridodat još jedan. Za pacijente zaražene HIV-om na listu su stavljena još dva leka, dok su za obolele od artritisa pridodata tri nova leka. Kakva je situacija sa tzv. inovativnim lekovima? Jedan od prioriteta nam je da nastavimo sa dobrom praksom da na određeni period, tri do četiri meseca, uvodimo inovativne lekove. Krajem prošle godine formirana je komisija u kojoj se nalaze predstavnici dva ministarstva - zdravlja i finansija, zatim predstavnici proizvođača inovativnih lekova i predstavnici RFZO. Komisija je 8. januara počela sa radom i oni će, prema rečima Škodrićeve, razmatrati najbolja rešenja za uvođenje inovativnih lekova. Odluku o stavljanju lekova na pozitivnu listu donosi Centralna komisija za lekove, a ne Ministarstvo zdravlja i RFZO. Centralna komisija na osnovu mišljenja Republičke stručne komisije Ministarstva zdravlja i na osnovu finansijskih efekata RFZO, odlučuju koja terapija je najbolja za pacijente. U 2018. godini jedna od posebno Vaših i velikih stvari koje ste uradili jeste otvaranje prvog nacionalnog Kontakt centra. Tako ste postali bliži osiguranicima… Kontakt centar je već dugo potreba. Jedna od prvih stvari na kojoj sam insistirala od dolaska na čelo Fonda bila je upravo postavljanje infrastrukture za razvijanje Centra. Kontakt centar RFZO je na usluzi skoro 7 miliona osiguranih lica u RS čime postajemo najveći kontakt centar kako u Republici tako i u regionu. Dostupan je putem sledećih brojeva telefona: 0700 333 443 po ceni lokalnog poziva i 011 735 0 900 za pozive iz mobilne mreže i iz inostranstva. Planirano je da u Kontakt centru bude dostupno 40 operatera koji su zbog velikog broja usluga koje RFZO pruža osiguranim licima raspoređeni u određene grupe. U zavisnosti od toga kojim putem je kroz govorni automat korisnik došao do operatera na njegov poziv će odgovoriti adekvetan operater (poziv će biti prosleđen odgovarajućem operateru). 67


Z D R AV S T V O - S R B I J A

P

redsednica Vlade Srbije Ana Brnabić, u prisustvu Vidoja Petrovića, gradonačelnika Loznice, i dr Aleksandra Jokića, direktora Specijalne bolnice za rehabilitaciju „Banja Koviljača“, i brojnih gostiju, otvorila je rekonstruisano čuveno banjsko zdanje „Kur salon“, koji je kralj Aleksandar Karađorđević podigao 1932 godine. Premijreka je naglasila da smo bili svedoci da u ranijim vremenima „ne samo što nije građeno novo, nego nije uspevano da se sačuva ni ono što su nam preci ostavili“. Po njenim rečima, i ovo u Banji Koviljači je „jedan od projekata koji je odredila Vlada na čijem je čelu bio današnji predsednik Aleksandar Vučić, koji imaju viziju i za Srbiju, kao državu, kao i za sve njene građane. „I ovaj „Kur salon“ je pokazatelj onoga kakva je Srbija danas, što je Srbija danas, da to nije ona zemlja kakva je bila pre šest godina – rekla je premijerka Srbije. -Mi gradimo novo, ali ne zaboravljamo staro i to je razlika između Srbije danas i pre šest godina. Staro rekonstrušemo, popravljamo i ostavljamo budućim generacijama u amanet. Vlada Srbije je u ovo investirala 200 miliona dinara. Ponosna sam što smo ovaj projekat završili. Ovo je objekat koji ne služi samo turizmu. Ovo je objekat koji 68

Spomenik kulture

Zablistao „Kur-salon“ u Banji Koviljači Pripremio: Radenko-Rade Karalić

Premijerka Ana Brnabić, levo gradonačelnik Loznice V. Petrović, desno dr A. Jokić, direktor Specijalne bolnice


Z D R AV S T V O - S R B I J A

je naše kulturno istorijsko nasleđe. Ovo je spomenik kulture“. “I tek, neko je bio dovoljno odgovoran, 2014. godine, a to je tada predsednik Vlade Aleksandar Vučić, da ovo zdanje visoke vrednosti u svakom pogledu moramo da sačuvamo, da ga rekonstruišemo da ga sačuvamo za generacije koje dolaze iza nas”, istakla je pored ostalog predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić. Kur-salon je bio ozbiljno ugrožen, zapušten kao deo nekadašnjeg HTP-a i doveden na granicu urušavanja. Na inicijativu Specijalne bolnice i Ministarstva zdravlja u proleće 2016. godine Direkcija za imovinu Srbije dala je “Kur-salon” na korišćenje i upravljanje Specijalnoj bolnici koja je istog leta uradila hitnu sanaciju krova i oluka i sprečila dalje prokišnjavanje. U proleće 2018. godine krenulo se u kompletnu obnovu, a kompleksne i obimne radove najvećim delom finansirala je država a deo sredstava uložila je i specijalna bolnica. Ponovo je svečano otvoren i predstavljen javnosti u godini kada Specijalna bolnica obeležava dva značajna jubileja, 160 godina od početka organizovanog banjskog lečenja u Banji Koviljači i 110 godina od izgradnje prve moderne zgrade za lečenje u ovoj banji, kupatila kralja Petra Prvog Karađorđevića.

Ugledni gosti i zvanice sa svečanog otvaranja

Dr Aleksandar Jokić

Poznatu banjsku dvoranu sagradio je kralj Aleksandar Prvi Karađorđević između 1928. i 1932. godine i bila je simbol “kraljevske banje”. Ima oko 3000 kvadratnih metara, a od 1989. je pod zaštitom kao spomenik kulture. Pod svodom “Kur-salona” bila je prva kockarnica na Balkanu, održan je prvi izbor za mis Jugoslavije, redovni gosti bili su Žanka Stokić i Branislav Nušić. Ovde je pevala Sofka, kraljica sevdaha, tada najtiražnija pevačica Evrope, a kralj Petar Drugi Karađorđević je posle aprilskog bombardovanja u njemu proglasio opštu mobilizaciju. Posle, u rekordnom roku, generalne rekonstrukcije i obnove, ostao je netaknut nekadašnji izgled, pošto je sve rađeno pod nadzorom i uz saglasnost Zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Valjeva. Ambijent zgrade nije promenjen, ali

ona sada ima svu neophodnu modernu opremu, video-nadzor, novu klimatizaciju, podno grejanje i protivpožarni sistem, tako da ispunjava potrebne standarde. Zdanje već prima goste, a u njemu je na najvišem nivou organizovan i svečani doček Nove 2019. godine. Određeni delovi “Kur-salona” imaće od sada i svoja imena. Tako je najveća, svečana sala nazvana “Kralj Aleksandar”, donja sala je “Kralj Petar”, dva ovalna salona nose imena “Kneginje Zorke” i “Kraljice Marije”, dva okrugla salona su “Njegoš” i “Ivo Andrić”, dok se restoran zove “Karađorđe”. Inače, poslednjeg dana novembra zdanje je osveštano. “Kur-salon” je decenijama bio mesto okupljanja onih koji vole dobru zabavu i druženje, a sada će ponovo moći da primi goste na raznim svečanostima pod svojim svodovima, da bude ono što je nekada bio, u punom sjaju simbol Banje Koviljače u kome je pored ostalog i Emir Kusturica snimio deo filma “Otac na službenom putu”. O novo otvorenom “Kur-salonu” u narodu se već širi priča o tri Aleksandra: za jednog sagrađen (Karađorđević), drugi podržao obnovu i opredeljenje sredstava (Vučić) a treći sada rukovodi objektom (Jokić). Odlučeno je da se ovaj objekat u centru banjskog parka ubuduće koristi za potrebe specijalne bolnice, ali i za razvoj kongresnog turizma u ovom delu Srbije. 69


Z D R AV S T V O - S R B I J A

D

om zdravlja „Dr Milenko Marin“, čiji je osnivač Skupština grada Loznica, po kvalitetu usluga, organizaciji rada, stečenim sertifikatima, kavlifikacionoj strukturi zaposlenih, po pokrivenosti kraja u kom rade, sigurno je među najuspešnijim ustanovama, ne samo u Srbiji. Baveći se primarnom zdravstvenom zaštitom zaposleni u ovoj ustanovi stižu i do najzabačenijih delova Loznice i Jadra, Vukovog kraja, radeći svakodnevno, neprestano 24 časa, brinući o zdravlju skoro 100.000 pacijenata. Razgovor sa direktorom Doma zdravlja dr Brankom Krasavac, specijalistom medicine rada, koja je više od četiri godine na čelu ove ustanove, vodio je Radenko-Rade Karalić za časopis „Medici.com“. Razgovor počinjemo uobičajenim pitanjem: U kakvom stanju ste zatekli Dom zdravlja pre Vašeg dolaska na njeno čelo? Kao i obično, prirodno je da uvek može bolje da se radi.Tako sam i činila sa svojom ekipom i svim zaposlenim, podižući granice i norme u radu. Prvo smo stvorili dobar ambijent, dobro smo „zasukali rukave“, a onda nas je, kao takve, svesrdno podržala i lokalna vlast u Loznici i Ministarstvo zdravlja i RFZO. Bilo je takozvanih „uskih grla“ u radu, ali smo sve to u hodu otklonili i vrlo brzo postali prva ustanova koja je ušla u IZIS program. Elektronske recepte izdajemo od jula 2018. godine.

Dom zdravlja „Dr Milenko Marin“ Loznica Razgovor vodio: Radenko-Rade Karalić

Dr Branka Krasavac, specijalista medicine rada, koja je završila Medicinski fakultet Univerziteta u Tuzli, specijalizaciju na Institutu za medicinu rada Srbije „Dr Dragomir Karajović“ u Beogradu, na čelu ustanove je više od četiri godine. Iza nje je bogato iskustvo u ovoj ustanovi, ali i značajno iz Evropske unije, gde je radila kao specijalista medicine rada. Kakva je organizaciona i kadrovskastruktura Vaše ustanove? Dom zdravlja u Loznici zapošljava 348 radnika od kojih je 316 u stalnom radnom odnosu, a 32 na određeno radno vreme.U ustanovi su 73 lekara, 136 medicinskih sestara i medicinskih tehničara. Angažovano je i 68 zaposlenih u „plavim mantilima“. Pored izuzetno stručnog i osposobljenog medicinskog osoblja imamo vrlo dobru Službu za tehničko održavanje i vozni park koji je spreman da stigne na svako mesto, od prevoza pacijenata na dijalizu do hitnih intervencija.

2024. godine, kada su naši pacijenti intervjuisani po principu slučajnog uzorka, listom imali samo reči hvale. Odlično je organizovan rad izabranih lekara, sa svom potrebnom logistikom i skoro da nema ljudi u našem kraju koji nemaju izabranog lekara, koji je uvek dostupan svom pacijentu. Kako radi patronaža? Imamo Službu polivalentne patronaže, gde naši zaposleni brinu o porodiljama, novorođenčadima, trudnicama, osobama sa invaliditetom, starijim od 65 godina.To je iskorak i još veće vezivanje pacijenata za našu ustanovu.

Kakva su Vam iskustva kad je reč Koje su još službe i te kako važne? o radu izabranih lekara? Naravno, tu je Služba za zaštitu To je zaista svetla tačka naše ustanove, što se pokazalo i kad je bio pro- zdravlja žena, Stomatološka služba, Služces reakreditacije koju smo dobili do ba za zdravstvenu zaštitu dece i omla70


Z D R AV S T V O - S R B I J A

dine, koje se međusobno dopunjuju u svakodnevnom radu, kroz dobru organizaciju, ali i valjan, zdrav, međusobni odnos zaposlenih od lekara i sestara do nemedicinskog osoblja. Jako je važan ambijent u kome se radi, a mi na svoj možemo, s pravom, da budemo ponosni. Imamo i specijalistu sportske medicine koji pregleda sve sportiste od juniora do seniora. Nema, dakle, šta nemamo u sferi primarne zdravstvene zaštite, stalno jačajući kvalitet usluga u svakom pogledu. Imamo i savetovalište za dijabetes. Obeležavamo sve akcije po kalendaru javnog zdravlja, Svetske zdravstvene organizacije, niz akcija je iz naše „kuće“ i one koje činimo sa lokalnom vlašću i raznim nevladinim organizacijama, uključujući i Crveni krst. Pacijenti u Podrinju, ne samo u Loznici, posebno hvale Vašu Službu hitne pomoći? To je s razlogom, jer su zaposleni u Službi hitne medicinske pomoći neprestano agilni, profesionalni i odgovorni ne samo u zdanju ustanove, već i na terenu, gde za njih nikad, ni u koje vreme i ni na kom mestu, nema prepreke kada treba da se pruži pomoć pacijentima. Hitna je dobro opremljena i pre nego što je grad dobio Urgentni centar. Služba hitne medicinske pomoći je neka vsrta i urgentnog zbrinjavanja. U Službi hitne medicinske pomoći radi najviše mladih i visprenih ljudi koji kroz rad u ovoj službi mogu da pokažu svoje znanje i spretnost u radu i zbrinjavanju pacijenata. Kakva je laboratorijska služba, s obzirom na to da su Vam privatnici konkurencija? Obavljamo svu laboratorijsku dijagnostiku, koja je predviđena na primarnom nivou zdravstvene zaštite. Naši pacijenti te usluge dobijaju i u našim seoskim ambulantama, kojih je 14, uz dve zdravstvene stanice (Lešnica i Banja Koviljača).

Da li organizovano radite na preventivi, bolje reći skriningu najčešćih oboljenja? Od 2014. godine uključeni smo u organizovani skrinig raka dojke.

Naše pacijentkinje imaju mogućnost, kada god hoće, da dođu na besplatne kolposkopske, mamografske i ultrazvučne preglede dojke. Na ovu važnost stalno ukazujemo u neposrednom razgovoru sa pacijentkinjama, preko razih akcija koje činimo u zajednici, medija…

Koje još skrininge radite? Uključeni smo u organizovani skrining na rak dojke, ali izabrani lekari sprovode skrining na rak grlića materice, na depresiju, na kardiovaskularne bolesti i na dijabetes. Pristupamo ovim procedurama i stručno i uz odgovarajuću opremu i stalno pozivamo pacijente na ove vrste, i te kako važnih pregleda. Šta smatrate najvećim dostignućima ustanove u poslednje vreme a da ih nismo pomenuli u dosadašnjem razgovoru? Bez sumnje, najznačajnije nam je što je ustanova reakreditovana, na sedam godina, od marta 2017. godine, što je, dakle, visoko priznanje struke. Od tog priznanja i verifikovanja ono-

ga šta i kako radimo nema većeg priznanja. Da bismo došli do toga, naravno, morali smo u svakom pogledu da se usavršavamo i pojedinačno i kao kolektiv i da, sa lokalnom samoupravom i RFZO i Ministartstvom zdralja Republike Srbije, pronađemo najbolji jezik za saradnju koja je dala sjajne reultate, pre svega za naše pacijente, što je najvažnije. Dosta smo radili na podizanju kvaliteta rada i dijagnostike kroz nabavku medicinske i nemedicinske opreme, koju nam je omogućila lokalna samouprava. Svaka služba, pored ostalog, poseduje ultrazvučni aparat i osoblje koje smo edukovali za rad u toj vrsti dijagnostike. Kakva je saradnja sa Opštom bolnicom Loznica? Saradnja ovakve dve ustanove, pa još u jednom krugu, je nešto što se podrazumeva, što je naša obaveza. Sa svoje strane sve činimo da saradnja bude uvek bolja, na zadovoljstvo naših zajedničkih pacijenata, a uvek svoje resurse delimo sa kolegama iz Opšte bolnice, što se najbolje videlo, pre izvesnog vremena, kad im je zatajila sterilizacija. I Opšta bolnica je korektan partner i tako će biti i dalje. Pored 14 ambulanti u okolinm selima imate i zdravstvene stanice u Loznici i Banji Koviljači. Da li sarađujete i na koji način sa Specijalnom bolnicom u Banji Koviljači koja je po svim kriterijumima jedna od najboljih ne samo u Srbiji, već i u regionu? Dom zdravlja ima odličnu saradnju sa Specijalnom bolnicom kada je u pitanju zbrinjavanje pacijenata, korisnika usluga Specijalne bolnice u Banji Koviljači, kada za to postoji potreba, a takođe naša odlična saradnju i partnerstvo ogleda se i u aktivnostima od značaja za promociju zdravlja za sve građane Loznice. 71


Z D R AV S T V O - S R B I J A

S

vako normalno zarastanje kože nastaje zamenom oštećenog tkiva novim vezivnim tkivom – cikatrizacijom, odnosno stvaranjem ožiljka. Kod normalog zarastanja kože nastaje fin linearan ožiljak koga je teško uočiti. Da bi ožiljak bio što manje uočljiv mora preoperativno dobro da se isplanira rez. Hirurška incizija se planira tako da finalni ožiljak leži paralelno ili u neposrednoj blizini relaksacionih kožnih tenzionih linija koje se poklapaju sa linijama bora. Ukoliko dođe do poremećaja u zarastanju rane nastaju tzv. abnormalni ožiljci koji se manifestuju kao: 1) široki, 2) hipertrofični i 3) keloidi. 1) Široke ožiljke je opisao prvi put 1987. godine Rudolhf, a karakteristični su po tome što imaju potpuno isti raspored kolagenih vlakana kao i normalan ožiljak. Klinički tipičan široki ožiljak je ravne površine, širok i često ulegnut. 2) Hipertrofični ožiljci predstavljaju abnormalni rast ožiljka koji se ne širi u kožu koja nije zahvaćena originalnom ranom. Kod hipertrofičnih ožiljaka period sazrevanja traje od 18 do 24 meseca. 3) Keloidni ožiljci predstavljaju abnormalni rast ožiljka koji se širi u kožu koja nije zahvaćena originalnom ranom. Lečenje abnormalnih ožiljaka Pre nego što se počne sa lečenjem ožiljka treba utvrditi sledeće: dijagnozu, PRE

POSLE

72

Uklanjanje i korekcija ožiljaka Prof. dr Milan Jovanović, specijalista plastične, rekonstruktivne i estetske hirurgije, Medicinski fakultet, Klinika za opekotine, plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju KCS

d. Retinoična kiselina. Inhibira stvaranje kolagena i ako se lokalno primenjuje dva puta dnevno u trajanju od jedne godine postižu se dobri rezultati. e. Ostali neoperativni tretmani. Intraožiljno ubrizgavanje kortikosteroida (Kenalog 10) ili interferona, terapija zračenjem, elektroforeza, hidroterapija itd. danas se ređe primenjuju.

lokalizaciju ožiljka, orijentaciju, dužinu, širinu, pigmentaciju, nepravilnost konture, iskrivljenost anatomskih obeležja i starost ožiljka. Mora se postaviti klinička diferencijalna dijagnoza između keloida, hipertrofičnog ili širokog ožiljka i tek tada možemo da počnemo sa lečenjem ožiljaka. Lečenje abnormalnih ožiljaka zavisi od procene hirurga. Lečenje abnormalnih ožiljaka može biti: nehirurško, hirurško i kombinovano. Nehirurško lečenje a. Tretman abnormalnih ožiljaka Contractubex-om. Ispoljava antiproliferativno, antiinflamatorno omekšavajuće dejstvo na proliferativno ožiljno tkivo. Primenjuje se tako što se nežno umasira u kožu nekoliko puta dnevno dok se sav gel ne apsorbuje. b. Kompresivni tretman. Započinje se rano u fazi maturacije kompresijom pomoću specijalnog elastičnog odela ili steznika. Kompresija mora da bude stalna u toku 24 časa narednih 6 do 12 meseci. c. Silikonski materijali. Mogu biti u obliku pločice (Cica Care) ili u obliku gela (Dermatix) i daju pozitivne rezultate u lečenju hipertrofičnih ožiljaka uz tretman koji traje 24 časa u toku 6 do 12 meseci

Hirurško zbrinjavanje abnormalnih ožiljaka a. Pedantna hirurška tehnika je esencijalna za postizanje dobrog ožiljka. Potkožno tkivo se ušiva po slojevima pojedinačnim šavovima, dok se koža ušiva produžnim intradermalnim šavom koristeći fini monofilamentni konac sa atraumatskom iglom. Šavovi na licu se skidaju od 5. do 7. dana dok se na drugim delovima tela skidaju posle12 do 14 dana. b. Ekspanzija kože. Ekspanderi su oblika balona, a prave se od silikonskih elastomera u različitim oblicima i veličinama. Povezani su pomoću tankog creva sa konektorom u koga se ubrizgava fiziološki rastvor u određenim vremenskim periodima sve dok se ne postigne određena naduvenost a sa tim i kontrolisano povećanje površine kože. Višak kože dobijen ekspanzijom koristi se za rekonstrukciju defekta koji nastaje sekundarno na mestu gde se ekscidira abnormalno ožiljačno tkivo. c. Ekscizija abnormalnog ožiljka laserom. Ovoj metodi se ranije davao veliki publicitet, međutim, današnji izveštaji govore o mešovitom uspehu, ne tako dobrim kao što se očekivalo. d. Dermoabrazija. Ova metoda nema nikakvog efekta na široke ožiljke. Jedino se dermoabrazijom može postići efekat kod neravnih i izdignutih ožiljaka kao što su ožiljci od akni na licu.


Č

esto se u svakodnevnim životnim dešavanjima ili u nemilim trenucima upitamo: “Da li sam normalan...“? Skoro uvek u prvom kontaktu sa psihijatrom ljudi, kako bi razbili uobičajenu nelagodnost, uplašenost od profesionalnog sagledavanja i utiska da ih psihijatar procenjuje uz osmeh, kažu: „ I da li izgledam normalno...?“ Reč normalnost u teškim vremenima je deo svakodnevnog žargona, usputnih ličnih pitanja, kao uzrečica ili ozbiljan analitički pristup sebi, prisutna u svim starosnim dobima, komunikacijama. A da li suštinu normalnog znamo i šta podrazumevamo pod normalnim? Po definiciji Svetske zdravstvene organizacije, ako u našim poimanjima normalnost izjedačimo sa zdravljem, a po tome biti zdrav je potpuno fizičko, psihičko i socijalno blagostanje, a ne samo odsusutvo bolesti ili oronulosti, teško je ispuniti navedene parametre i dostići zahtevanost zdravlja. Potrebno je da imamo odrednice zdravog kako bismo sagledavali okvire u vaspitanju, ponašanju, prevenciji. Pri određivanju psihičke normalnsti i abnormalnosti možemo primeniti dva osnovna tipa normi: statističke norme, koje se odnose na prosek, odnosno na ono što odgovara većini, i vrednosne norme, koje određuju kako bi nešto trebalo da bude. Statističko određivanje normalnosti vezano je za prosek, tako da je po tom merilu normalno ono što je prosečno, ako se nalazi u granicama proseka. Pri takvom određivanju normalnosti nailazimo na jednu ozbiljnu poteškoću, jer ovde ne postoji jasno određivanje kriterijuma o širini raspona na osnovu kojih bismo mogli da odredimo precizno. U kontekstu navedenog, nameće se i pojam abnormalnosti kao suprotnost onoj normalnosti koja se meri proseku većine. Time bi sva moguća odstupanja imala ovaj entitet, zanemarivši osnovne postulate individualnosti i razvoja ličnosti. Koncept vrednosnih normi posmatramo u kontekstu pojma normalnosti koji vlada u jednom društvu te u smislu vrednosnih normi možemo smatrati normalnom osobu koja odgovara ili se približava idealu društva u kome živi, tako da vrednosne norme variraju u okviru različitih socijalnih struktura. Možemo da kažemo da socijalni činioci ne utiču samo na pojavu psihičkih poremećaja, već i da dobrim delom određuju šta će se smatrati normalnim i abnormalnim. Idealne vrednosne norme u psihologiji određuju sadržaj i smisao idealne for-

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Normalnost - ili mentalno zdrava ličnost me psihičke normalnosti, koja se sastoji u potpunoj realizaciji našeg bića. Razvoj ličnosti je jedna takva vrsta sreće koja se mora skupo platiti: »Razvoj ličnosti, u smislu realizacije Selbsta, predstavlja jedan ’nepopularan poduhvat, jedno nesimpatično odstupanje od širokog puta’ (JUNG), prihvaćenih socijalnih vrednosti i normi, uslovljen unutrašnjom nužnošću i voljom individue, koja goni ličnost da ide svojim vlastito odabranim putem, izvan okvira ustaljenih socijalnih konvencija, jer se stvaralački život nalazi s one strane konvencije» (JUNG). Već i sama činjenica da se ličnost na svome putu individuacije nalazi u stalnom razvoju ukazuje da pojam psihičke normalnosti ne može biti isti kod svih. Realne vrednosne norme našle su svoj puni izraz i široku primenu u fenomenu adaptacije. Otuda će se jedna osoba označiti kao normalna kada je potpuno adaptirna na svoju sredinu ili ako u velikoj meri realizuje taj životni cilj. Adaptacija predstavlja jedan aktivan proces, tako da se i ne primenjuje više u smislu – pasivno se potčinjavati datim okolnostima – jer sam pojam adaptacije već sadrži težnju da se okolnosti menjaju. Možemo reći da je sposobnost spoljašnje socijalne adaptacije važan i nužan kriterijum pri određivanju psihičke normalnosti, ali ne i jedini i odlučujući, jer pored spoljašnje postoji i unutrašnja adaptacija, tako da na zahteve spoljašnjeg sveta čovek može potpuno da odgovori samo ako je adaptiran i na svoj unutrašnji svet, odnosno ako živi u saglasnosti sa samim sobom. Sposobnost unutrašnje adaptacije psihološki je daleko pouzdanije merilo

Dr Ljilja Simić, spec. psihijatrije

Sigmund Frojd 1921. godine

od sposobnosti spoljašnje adaptacije za određivanje psihičke normalnosti. „Celokupni psihički život čoveka, uključujući i svestan i nesvestan deo ličnosti, sastoji se iz niza suprotnosti koje, zahvaljujući Egu, sačinjavaju jednu relativno harmoničnu celinu. Osnovni zadatak Ega je sjedinjavanje suprotnosti psihičkih funkcija. Po tom kriterijumu ćemo jednu osobu označiti kao normalnu, ako joj uspe da uprkos dijametralno suprotnim tendencijama u njoj samoj i prisustva spoljašnjih frustracija održi svoju psihičku ravnotežu“, navodi nam Ego psihologija. Za razliku od pojmova normalan i zdrav, pojmovi: abnormalan i bolestan nisu identični, ne poklapaju se ni po sadržaju ni po funkciji. Abnormalno ne mora uvek da znači i bolesno. Abnormalnost u pravom smislu je vezana samo za kvantitativnu abnormalnost, za razliku od kvalitativne abnormalnosti, koja je isključivo vezana za patološko, odnosno za bolest. Kvantitativno odstupanje po stepenu i intenzitetu je, na primer, veoma burno reagovanje na jednu beznačajnu uvredu ili upadljivo dugo trajanje tuge posle smrti veoma voljene osobe. Kvalitativno, suštinsko odstupanje od normalnog je kod psihotičnog poremećaja ličnosti, na primer. Sa stanovišta psihologije Ega, jednu osobu možemo nazvati normalnom, ako njegov Ego, odnosno njegove funkcije, raspolažu takvim sposobnostima, da joj omogućavaju održavanje zadovoljavajuće psihičke ravnoteže, a time i uspešnu spoljašnju i unutrašnju adaptaciju, što u dinamičkoj psihologiji i psihijatriji predstavlja osnovni kriterijum pri određivanju psihičke normalnosti. Sažeto, mentalno zdravu osobu bi činilo odsustvo mentalnog poremećaja - oboljenja, osećaj zadovoljstva ličnim funkcionisanjem punim kapacitetom intelektualnim, fizičkim i emocionalnim, dobar adaptibilni kapacitet i sposobnost da razreši konfliktne stuacije. I na kraju, čitajući i učeći od drugih o razvoju i individuaciji, završićemo preporukom Frojda „da je psihički normalna osoba ona koja ume da voli i radi“. Sećanje na dr Sanju Jakulić, psihijatra 1970-2019

73


Z D R AV S T V O - S R B I J A

Ginekološko-akušerska klinika „Narodni front“

Princeza Katarina isporučila aparat za skrining sluha novorođenčadi Pripremio: Radenko-Rade Karalić

front“ zahvalio je princezi Katarini i kompaniji GNation na ovoj vrednoj donaciji i istakao značaj testiranja sluha kod beba. Ginekološko-akušerska klinika „Narodni front“ ima tradiciju dugu 60 godina i profesionalni tim od oko 150 iskusnih lekara koji rade u 20 odeljenja, pružajući zdravstvenu zaštitu ženama i novorođenčadima.

N

jeno kraljevsko visočanstvo princeza Katarina uručila je Ginekološko-akušerskoj klinici „Narodni front“ u Beogradu novu, preko potrebnu opremu za skrining sluha novorođenčadi, vrednu više od 5.500 evra. Ovu donaciju omogućio je GNation, globalni pokret koji ujedinjuje milione ljudi i pruža im priliku da čine dobro i da svet učine boljim mestom. „Ovaj projekat mi je prirastao srcu i veoma sam srećna što smo danas ovde u ‘Narodnom frontu’, možemo da isporučimo neophodnu opremu za skrining sluha novorođenčadi. Ovde se svake godine rodi više od 7.000 beba, tako da možemo reći da je ovo jedno od najvažnijih mesta u Srbiji za naše bebe. Pregledima na ovom aparatu može da se predupredi gluvoća. To je vrlo jednostavan pregled, koji traje samo nekoliko minuta, koji mora biti obavezan i apelujem da sve bebe budu proverene pre nego što napuste bolnicu. Moj suprug prestolonaslednik Aleksandar i ja ćemo nastaviti da pratimo potrebe bolnica u Srbiji i da im pomažemo koliko god možemo“, rekla je princeza Katarina. Cilj NjKV princeze Katarine je da ubuduće nijedna beba ne napusti bolnicu bez ovog važnog pregleda. Sergej i Maksim Šolom, osnivači GNation-a, zahvalili su princezi Katarini, direktoru i lekarima na mogućnosti da počnu da ostvaruju ciljeve GNation misije sa ovim prvim korakom koji predstavlja početak života. Prof. dr Željko Miković, v.d. direktora Ginekološko-akušerske klinike „Narodni 74

Princeza Katarina podelila božićne paketiće deci u dečjim bolnicama Njeno kraljevsko visočanstvo princeza Katarina posetila je beogradske dečje bolnice – Institut za majku i dete i Univerzitetsku dečju kliniku u Tiršovoj, gde je poželela svima srećan Božić i deci podelila paketiće sa igračkama i slatkišima. „Uvek sam presrećna da raširim duh Božića među ovom divnom decom. Igračke i pokloni su lepi i svi im se raduju, ali ja im iznad svega želim dobro zdravlje. Moja fondacija i ja ćemo nastaviti da pomažemo našim zdravstvenim ustanovama kako bismo lekarima olakšali lečenje dece. Današnja donacija ostvarena je zahvaljujući humanitarnoj organizaciji Lajflajn Čikago čiji sam ponosni pokrovitelj. Svim lekarima, sestrama i deci želim srećan Božić i mnogo radosti i ljubavi. Hristos se rodi!”, rekla je princeza Katarina. Njihova kraljevska visočanstva izražavaju posebnu zahvalnost humanitarnoj organizaciji Lajflajn Čikago za veliki doprinos u pripremi božićnih poklona za decu, kao i kompaniji „Nove slike” d.o.o. 

I

ove godine , 9. decembra, Institut za anatomiju „Niko Miljanić“, Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, obeležio je svoju slavu Sveti Alimpije. Nastava na Medicinskom fakultetu u Beogradu je 9. decembra 1920. godine počela predavanjem profesora Dr Nike Miljanića. Ovaj datum istorijski ukazuje, da je pre jednog veka , osnivanjem Instituta za Anatomiju počeo sa radom i Medicinski fakultet. Institut za anatomiju je prethodnih godina imao izuzetne uspehe u naučnim, nastavnim i istraživačkim aktivnostima. Održani su značajni međunarodni kursevi i seminari na kojima je učestvovao veliki broj lekara - stručnjaka iz celog sveta. Takođe, i profesori i asistenti Anatomskog instituta, gostovali su na Univerzitetu „St. Andrews“ u Škotskoj, Univerzitetu u Pekingu, nemačkom univerzitetu i mnogim drugim svetskim univerzitetima. Muzej Anatomije ove godine zabeležio je rekordnu posetu za Noć muzeja. Više stotina posetilaca iz Srbije, ali i iz Velike Britanije, Nemačke, Francuske i drugih zemalja, sa velikim zanimanjem su gledali eksponate do duboko u noć. I sama zgrada Instituta je obnovljena, nabavljena je nova oprema a specijalne staklene vitrine su postavljene u hodnicima... „A u planu je i nabavka dejonizatora, prečistača vazduha, novog osvetljenja i specijalnog lifta“, ističe prof. dr Laslo Puškaš, šef Katedre Anatomskog instituta.

Ugledna profesorka dr Valentina Nikolić, rukovodilac nastave na engleskom jeziku Medicinskog fakulteta u Beogradu, protekle godine radila je istraživanja u Pekingu na Institutu za paleontologiju kičmenjaka i paleoan-


Z D R AV S T V O - S R B I J A

Institut za anatomiju „Niko Miljanić“, Medicinskog fakulteta Univerziteta Beograd

Slava u susret jubileju Profesori Instituta, gosti značajnih svetskih medicinskih centara Pripremili: Marko Radoš i Dario Mirović

tropologiju. Taj Institut je usko vezan za Kinesku akademiju nauka. Profesorku dr Valentinu Nikolić zamolili smo za kratak razgovor. Profesorko Nikolić, 9. decembar je značajan dan za srpsku medicinu? Mi se osećamo kao posebni članovi fakulteta zato što je 9. decembra 1920, osnivanjem Anatomskog instituta i predavanjem profesora Nike Miljanića, Medicinski fakultet počeo sa radom. Ovaj dan je uvek i prilika, ako smo pomalo i zaboravili, da budemo bliski i druželjubivi da to obnovimo. Ovaj dan je iz tih razloga dragocen na našem institutu. Oseća se duh zajedništva? Da to je retko u našoj profesiji. Moram da priznam da Institut u jednom, gotovo, katarzičnom raspoloženju obeležava svake godine, u tom istom hrišćanskom duhu, pa i danas, svoj praznik, Slavu instituta. Profesori Instituta često gostuju u inostranstvu? Mnogo toga značajnog se desilo od kada su nam na čelu prof. dr Laslo Puškaš i prof. dr Branislav Filipović. Mi, koji smo tu svakodnevno, to i ne primećujemo, ali gosti koji dođu u Institut ne mogu da prepoznaju. Mnogo toga je obnovljeno ali zaista isključivo ličnim naporima i zalaganjem profesora

broj časova od zbira svih ostalih predmeta zajedno, to je nešto što dovodi zaposlene na ivicu mogućih i ljudskih i prostornih kapaciteta. Ovo je i predlog Upravi Fakulteta da proširi kapacitete? To je neminovno, mi nemamo ni prostor niti možemo sa ovolikim brojem ljudi da opslužimo studente u nastavi na engleskom po strogim, evropskim standardima koji podrazumevaju rad u malim grupama, ne više od 15 studenata. Zaposleni na Institutu to maksimalno poštuju. Kakvi su planovi Instituta? U ovom trenutku sve naše misli su usmerene ka 2020. godini i proslavi stogošnjice Fakulteta. Uprava Instituta i katedri, profesori dr Laslo Puškaš i dr Branislav Filipović čine sve da animiraju što veći broj donatora, kako bi se na pravi način obeležio jedan veliki dan u istoriji Srbije, a to je stogodišnjnica osnivanja Velike škole - Medicinskog fakulteta u Beogradu. Mi smo kao zaposleni ovde potpuno uključeni u taj program. Svako na svoj način pokušava da privuče saradnike-donatore. Bilo da se radi o umetničkom delu programa, investicionom ili marketinškom delu. Svako od nas se trudi da privuče neke prijatelje, jer to je način na koji anatomija funkcioniše samo uz dobre prijatelje. Profesor dr Aleksandar Maliković je bio domaćin slave Anatomskog instituta.

Puškaša i Filipovića. Očekujemo da će Fakultet naći načina da podrži Institut u tom obnavljanju i rekonstrukciji. Razlog više je i to što je sto godina postojanja Medicinskog falulteta pred nama. Vi vodite nastavu na engleskom jeziku. Kakva je situacija? Nastava na engleskom jeziku je, zbog velikog broja studenata, na granici svojih kapaciteta. Ukoliko se poveća broj studenata, Fakultet će morati da izgradi nove kapacitete. Na prvu godinu studija ove godine upisalo se 105 studenata. Nastava anatomije podrazumeva veći Prof. dr Aleksandar Maliković

Profesore Maliković, u Institutu za Anatomiju je dosta toga obnovljeno? Napredujemo iz godine u godinu, oseća se jedan duh zajedništva, koji se ispoljava i boljom saradnjom, obnavljanjem instituta. Pogledajte kako Institut izgleda. Zaista je mnogo toga učinjeno u poslednjih nekoliko godina, a sve u cilju pripreme za proslavu stogodišnjice našeg instituta. Institut se zove Niko Miljanić? Da, Institut se zove po našem osnivaču, profesoru doktoru Niku Miljaniću, čijim predavanjem je počela nastava na Medicinskom fakultetu 1920. godine. Niko Miljanić je rodonačelnik našeg instituta i naše anatomije. Anatomija je jedan od najobimnijih i najvažnijih predmeta na Medicinskom fakultetu! Mi nastavljamo našu tradiciju da anatomija, kao nauka o građi ljudskog tela, podrazumeva izučavanje tajni ljud75


Z D R AV S T V O - S R B I J A

skog tela i upućivanje studenata u te tajne kroz jedan period od godinu dana i dva semestra nastave. To ide uhodano na bazi te naše tradicije. Profesori sa Instituta često gostuju u inostranstvu! Ta saradnja jako dugo traje, to je uobičajeno danas. Tako da smo članovi uređivačkih odbora poznatih svetskih časopisa, odlazimo na stručna usavršavanja, sarađujemo sa kolegama u okviru zajedničkih projekata. Profesori iz inostranstva dolaze kod nas u cilju razmene iskustava i znanja, kao gostujući profesori, gostujući predavači. Mi takođe odlazimo u njihove institucije, držimo predavanja i razmenjujemo naučna i stručna znanja.

98 godina rada Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu

Prof. dr Nebojša Lalić, dekan Medicinskog fakulteta

Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu je 7. decembra 2018. godine Svečanom akademijom obeležio 98 godina rada. Jedan od prvih fakulteta osnovanih na Beogradskom univerzitetu sa radom je započeo 9.12.1920. godine, govorom profesora Milana Jovanovića-Batuta u Svečanoj sali Univerziteta, a gotovo vek kasnije vodeća je institucija za medicinsko obrazovanje u Srbiji i jedna od najznačajnijih u regionu. Svečanosti su, pored predstavnika Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije i Ministarstva zdravlja Republike Srbije, prisustvovali i članovi rukovodstva Univerziteta u Beogradu, članovi Srpske akademije nauka i umetnosti, dekani medicinskih fakulteta iz Srbije i najistaknutiji članovi srpske i regionalne akademske i stručne zajednice. 76

D

r Igor Jakovčevski, tim lider Centra za neurodegenerativne bolesti Bon - Univerzitetska bolnica u Kelnu, posetio je Anatomski institut u Beogradu. Studirao je na Medicinskom fakultetu u Beogradu a, iako živi i radi u Nemačkoj, vrlo je vezan za Srbiju i Medicinski fakultet u Beogradu. On je ispred Evopske unije izneo projekte i ponude evropskih IPA fondova za razvoj nauke, zdravstva i medicine u Srbiji. IPA fondovi raspolažu bespovratnim sredstvima, koja EU daje ze-

mljama kandidatima za ulazak u EU. Najznačajnija je svakako ponuda IPA fonda od 30 miliona evra, za finansiranje i izgradnju kompletne infrastukture, medicinskih objekata-zgrada, nabavku najmodernije medicinske opreme i finansiranje stručnjaka. Izrada nacrta i objekti trebalo bi da se završe do 2021. godine. Predstavnici Anatomskog instituta, šef Katedre prof. Dr Laslo Puškaš i zamenik šefa Katedre prof. dr Milan Aksić informisali su dr Igora Jakovčevskog o planovima Instituta i mogućim zajedničkim EU projektima. Na sastanku je zaključeno da je potrebno izraditi elaborate zaizgradnju infrastrukture, nabavku savremene medicinske opreme i specijalizaciju kadrova. Takođe je istaknuto da je svaka pomoć dragocena, naročito jer je zdravstveno stanje stanovništva Srbije pogoršano nakon NATO bombardovanja 1999. godine. Dr Jakovčevski je istakao da Srbija treba znatno brže da reaguje, da zahteva i prati namenske fondove Evropske unije. Predstavnici Anatomskog instituta stavili su u razmatranje navedene predloge i preneće ih nadležnim institucijama.

Dr Igor Jakovčevski Nemački centar za neurodegenerativne bolesti – Bon, Univerzitska bolnica u Kelnu 2001.- USA Univerzitet uKonektikatu - bavi se neuronaukama kod profesorke Nade Zečević u Zdravstvenom centru u Konektikatu. Profesorka Nada Zečević je naš vodeći neurobiolog razvića; 2005.- prelazi u Hamburg, kod čuvene profesorke neurobiologije Melite Sahner, gde radi kao postdoktorski istraživač, na projektima u vezi sa regeneracijom kičmene moždine i femoralnog živca posle ozlede; 2007. do 2013.- vodi istraživačku grupu za morfologiju na Institutu profesorke Sahner, sa kojom danas ima 33 zajedničke publikacije. Tokom boravka u Hamburgu, počinje intenzivnije da sarađuje sa svojim matičnim univerzitetom u Beogradu, preko brojnih kolega koji preko profesora Zajca iz Hamburga i DAADa dolaze kao gostujući naučnici u laboratoriju. 2014. regrutovan je od strane Nemačkog centra za neurobiologiju u Bonu i Medicinskog fakulteta Univerziteta u Kelnu. Tu radi i danas u Institutu za molekularnu i neurobiologiju ponašanja, kod profesora Isbranda, gde se bavi uticajem jonskih kanala na razvitak mozga, kao i modelima genetske neonatalne epilepsije. Na tu temu ima publikaciju u uglednom časopisu NATURE MEDICINE. U Institutu profesora Isbranda predvodi grupu mladih naučnika. Učesnik je brojnih kongresa Američkog i Evropskog udruženja za neuronauke, kao i nekoliko usko specijalizovanih simpozijuma i radionica iz neurobiologije razvoja. Objavljuje radove u uglednim svetskim časopisima NATURE I NEUROSCIENCE. Recenzent je u brojnim vodećim časopisima u oblasti neuronauka i urednik je u časopisu „Frontiers in cell and developmental biology“. Sarađuje sa vrhunskim imenima iz oblasti neuronauka, uključujući profesore Srđana Antića - Univerzitet u Konektikatu, Aleksandra Ditjateva - Univerzitet u Magdeburgu, Melitu Sahner - Ratgers Univerzitet u Nju Džerziju i Univerzitet u Hamburgu. Sarađuje i sa profesorima Beogradskog univerziteta; Pavle Anđus, Biološki fakultet, kao i sa profesorima katedri biohemije, histologije, farmakologije i, naravno, sa profesorima Katedre anatomije Medicinskog fakulteta u Beogradu.


Z D R AV S T V O - S R B I J A

O kakvoj ponudi je reč i kakvim fondovima? Reč je o fondovima Evropske unije, koji se zovu pretpristupni . Namenjeni su isključivo zemljama zapadnog Balkana. Postoji velika količina novca koja do sada nije upotrebljena. Država Srbija nije aplicirala za te fondove, ali postoji realna mogućnost da ako bi to uradila automatski bi dobila zato što postoji velika podrška u raznim zemljama Evropske unije, konkretno u Nemačkoj. Da se podrži naučnoistraživački radu Srbiji, da se podrže mladi srpski naučnici, mladi srpski lekari pogotovo, koji se zanimaju za naučnoistraživački rad, da ostanu u zemlji, uz bilateralne projekte uz putovanja, da vide kako se to radi u inostranstvu, ali da se onda vrate i da unaprede srpsku biomedicinsku nauku. Ono što mi pokušavamo je to da brendiramo svoju nauku. To se brendira kroz ličnosti, naravno, to je bitno i mi imamo jake ličnosti svuda. Bitno je da brendiramo i vrstu istraživanja, to je ono što nas zanima. Ja sam čak koristio izraz etnonauka, nešto što mi možemo da radimo. Bolesti koje su endemske u našoj zemlji. Te bolesti mogu samo naši lekari da leče. Koje su to bolesti? Endemska nefropatija, na primer, to je nešto što je naš interes. Mi to možemo da rešimo i rešićemo! Postoje banje u Srbiji, postoji mnogo dokaza da je ta banjska voda jako dobra. Ne postoje ozbiljnija istraživanja do danas. Trebaju nam takva istraživanja, koja mogu da se rade kod nas, zato što se radi o nama. To je s jedne strane, s druge je ono što mi možemo da uradimo, mi imamo dobre uslove za kliničke studije, s druge strane, imamo malo drugačiju epidemiologiju od drugih evropskih zemalja. Ako bi se pravila klinička studija, koja hoće da donese opšte zaključke o faktorima rizika za neurodegenerativne bolesti tu smo mi zanimljivi. To je brendiranje naše nauke nešto što mi hoćemo. Naravno, moramo da pratimo svetske trendove, moramo da imamo state of the art (najviši nivo opšteg razvoja), najmoderniju opremu, da primenjujemo najmodernije metode. Mi radimo naša istraživačka pitanja po najmodernijim metodama. Danas kada vi ne radite single cells transcriptomics u molekularnoj biologiji, to nikome nije interesantno. Kakava je situacija u Kelnu? Ja radim u Centru za neurodegenerativne bolesti u Bonu, u Kelnu je naš institut, ali je Bon naš centar. Radim na istraživanjima genetskih epilepsija,

Evropski fondovi u službi znanja i nauke Obaveze zdravstva Srbije u usklađivanju evropskih standarda zaslužuju više ulaganja i razmene iskustava i pomoći Evrope Pripremili: Marko Radoš i Dario Mirović

lignitete. Postoje moderne metode, molekularna biologija je strašno napredovala u poslednjih 20 godina. Jako puno modernih metoda je razvijeno. Time treba da se bavimo. Postoje evropski fondovi koji su spremni da finansiraju razvoj tih metoda u Srbiji zato što se zna da Srbija ima dobre kadrove. Ima naučnike, ima mlade ali i starije istraživače koji su dobri. Poenta ovoga što ja predlažem je da krenemo da gradimo!

mi pokušavamo da pronađemo, s jedne strane, uzroke genetskih epilepsija, one su poznate, to su genetske mutacije. Postoje periodi tokom razvoja mozga, kada je on povređen tom mutacijom. Mi pokušavamo da razvijemo terapijski metod koji će se fokusirati na to vreme u tom delu razvoja mozga, koji će iza toga pomoći da to dete kasnije odraste sasvim normalno. Nauka je ultimativni oblik demokratije, u tom smislu sve je moguće. Vaš cilj je da se okupe najbolji istraživači Medicinskog fakulteta? Jeste, najbolji istraživači Medicinskog fakulteta, ali i biomedicinskih nauka. Nama mogu da se priključe i biolozi i fizičari, svi koji se bave istraživanjem u cilju promovisanja zdravlja. Danas u svetu većina nauke radi se sa krajnjim ciljem, da se određena bolest izleči. Kada pišete predlog projekta da dobijete novac za vaše istraživanje vi uvek morate napisati: mi ćemo time da izlečimo određenu bolest. Ne morate to, ali ako dobijete novac morate. Moramo pratiti svetske trendove. Jedno vreme veliki trend je bio istraživanje na matičnim ćelijama. Koji su danas trendovi? Sada su neurodegenerativne bolesti veliki trend i, naravno, kancer. Jako puno novca se ulaže u takvu vrstu istraživanja. Postoje matične ćelije koje razvijaju ma-

Prof. Puškaš i dr Igor Jakovčevski

Šta treba de se gradi? Da krenemo da gradimo infrastrukturu, da donosimo najmoderniju opremu i da finansiramo naše vrhunske istraživače. Onda će sve samo da se razvija, da krene svojim tokom. Potreban je entuzijazam malog broja ljudi, to je dovoljno. Zato što postoje agencije koje to fundiraju iz inostranstva. To nisu krediti, to su nepovratni novci, koji se nama daju zato što neko smatra da mi treba da napredujemo. To je jako lepo, oni ne traže ništa za uzvrat. Može li se porediti nauka? Mnogi me to pitaju. Mogu se porediti umovi, mogu se porediti naši istraživači sa njihovim. I tamo i ovde ima briljantnih ljudi, ali se ne može porediti koliko je njima lakše da obezbede sve što im treba za njihovo istraživanje. Ja ako stavim nešto u spisak narudžbina danas, ako to ne dobijam sutra, ja se već ljutim i bunim zašto to nisam dobio. Ovde je to nezamislivo. Modernost u organizaciji, to je ono što nama treba. Otud ideja za ovakve projekte. Da li se još nešto planira? Ovo bi bio jako jako mali korak za nemačku državu ili za Englesku ili Ameriku. Ali to je ogroman korak za Srbiju. Mi smo potpuno kompetitivni, ne postoji nikakav sistemski problem kod nas, izuzev organizacionih nedostataka. Ovo je budućnost, ovo se mora uraditi, bez obzira na to da li ćemo to uraditi sada ili za pet godina, to je budućnost svakako. 77


Z D R AV S T V O - S R B I J A

Prema rečima ministra Vulina, u ovom trenutku oko 1.300 vojnih osiguranika čeka na pregled na magnetnu rezonancu, a zahvaljujući novom aparatu možemo da računamo da će se liste čekanja veoma brzo i značajno smanjiti. - Ulaganje u vojno zdravstvo će se nastaviti, prvenstveno ulaganjem u kvalitet ljudi koji tu rade. Obezbeđujemo im najbolju moguću opremu i kupovaćemo i nove uređaje, ali ono što je bitno i što ne može da se zameni to je kvalitetan čovek koji ovde radi, sa odgovarajućim znanjem, sa odgovarajućom specijalizacijom, a samim tim i poboljšavanjem njegovog materijalnog položaja, jer ovi ljudi svojim znanjem to i zaslužuju – poručio je ministar Vulin. Načelnik Vojnomedicinske akademije pukovnik prof. dr Miroslav Vukosavljević istakao je da nova magnetna rezonanca mnogo znači kako za voj-

VMA, Beograd, 28. januar 2019. godine

Nova magnetna rezonanca

N

a Institutu za radiologiju Vojnomedicinske akademije u Beogradu je puštena u rad savremena magnetna rezonanca jačine 1,5 tesla. - Svako ulaganje u vojno zdravstvo je ulaganje u kvalitet života svakog pripadnika Vojske Srbije, ali i u kvalitet svih onih civilnih lica koja dolaze u VMA i sve naše objekte, tražeći i dobijajući najbolju moguću pomoć. Ove go-

dine Ministarstvo odbrane i Fond SOVO su obezbedili tri milijarde i šest stotina miliona dinara za sve potrebe vojnog zdravstva. Prošle godine su obezbeđene tri milijarde i dve stotine miliona dinara - izjavio je ministar odbrane Aleksandar Vulin, koji je u pratnji državnog sekretara Bojana Jocića i načelnika Uprave za vojno zdravstvo brigadnog generala dr sc. med. Uglješe Jovičića obišao VMA.

ne osiguranike, gde ćemo liste čekanja koje su se nagomilale za kratko vreme smanjiti, tako i za ostale osiguranike Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje i ostalih koji gravitiraju lečenju na VMA. Pregled na magnetnoj rezonanci smatra se nezamenljivom dijagnostičkom metodom za dobijanje preciznih podataka o zdravstvenom stanju pacijenata. Godišnje se na uređaju za magnetnu rezonancu u VMA pregleda oko 3.000 pacijenata. Novi aparat jačine 1,5 tesla, osim kraćeg trajanja pregleda, poseduje naprednije performanse u odnosu na prethodni jer omogućava pregled abdomena i male karlice u istom aktu, pregled prostate, pregled srca i drugih organa. 79


Vesti iz VMA

Z D R AV S T V O - S R B I J A

VMA, 17. 12. 2018.

Sastanak anesteziologa Sastanak Sekcije za anesteziologiju, intenzivno lečenje i terapiju bola Srpskog lekarskog društva (SLD) u organizaciji Klinike za anesteziologiju i intenzivnu terapiju Vojnomedicinske akademije, održan je u VMA.

VMA, 27. 12. 2018.

zglobovima, a koje je pripisavala svom životnom dobu, posebno je pohvalila rad dr Jelene Ćeranić, interniste – reumatologa, kod koje je danas imala priliku da obavi pregled: „Redovno kontrolišem zdravlje, radim laboratorijske analize i tako dalje, i to kod mog lekara u domu zdravlja. Do sada nisam posećivala reumatologa jer bolovi nisu visokog intenziteta, a u ovim godinama smatram i da je nemoguće da me ništa ne boli. Izuzetno sam zadovoljna pregledom jer sam dobila i terapiju koja će mi tegobe sigurno ublažiti“.

Besplatni reumatološki pregledi

U uvodnom delu načelnik Klinike pukovnik doc. dr Dragan Đorđević i predsednica Sekcije SLD prof. dr Nevena Kalezić podsetili su prisutne na tradiciju okupljanja anesteziologa na decembarskom sastanku u VMA koji se bez prekida održava od 1981. godine. Posebno je naglašeno da su osnivači anestezije u našoj zemlji karijere započeli upravo u VMA i da su oni formirali i vodili Anesteziološku sekciju i edukovali brojne generacije naših anesteziologa. Na sastanku su tradicionalno uručena godišnja priznanja Srpskog lekarskog društva. Zahvalnice su uručene prim. dr sc. med. Ani Sekulić iz Kliničko-bolničkog centra Bežanijska kosa, prim. mr sc. med. Aleksandri Vukotić iz Kliničko-bolničkog centra Zemun i dr Todoru Višekruni iz Opšte bolnice Pančevo, a dobitnik diplome je pukovnik doc. dr Dragan Đorđević. Najveće priznanje - povelja Srpskog lekarskog društva za 2018. godinu uručena je prof. dr Maji Šurbatović iz Klinike za anesteziologiju i intenzivnu terapiju VMA. U stručnom delu sastanka lekari VMA održali su niz predavanja u cilju razmene aktuelnih teorijskih znanja i kliničkih iskustava iz oblasti anesteziologije i reanimatologije, intenzivnog lečenja i terapije bola.

80

Vojnomedicinska akademija organizovala je, zajedno sa dnevnim novinama „Politika“, besplatne reumatološke preglede za zainteresovane građane. Preglede, koji su zakazivani preko „Politike“, pratilo je veliko interesovanje sugrađana svih generacija. Načelnik Uprave za vojno zdravstvo brigadni general dr sc. med. Uglješa Jovičić pohvalio je saradnju sa „Politikom“ i rekao da od ovakvih akcija najviše koristi imaju građani. „Vojno zdravstvo i njen najveći i najznačajniji deo Vojnomedicinska akademija uvek rado organizuju preglede ove vrste kao svojevrsno skretanje pažnje na neophodnost podizanja ukupne zdravstvene kulture. Drago mi je što čujem od naših pacijenata da su zadovoljni današnjim reumatološkim pregledima, samom organizacijom kao i kvalitetom pružene zdravstvene usluge“, rekao je general Jovičić. Reumatološki pregledi organizovani su na osnovu interesovanja čitalaca „Politike“ za ovom vrstom specijalističkog pregleda, a u cilju ublažavanja simptoma postojećih reumatskih oboljenja koji uključuju bolove i smetnje pri pokretima i od kojih, prema istraživanjima, boluje preko 70 procenata našeg stanovništva. Prema rečima načelnika Poliklinike VMA pukovnika mr sc. med. Milana Ćirkovića, specijaliste reumatologije, na pregled su se javili građani sa hroničnim reumatskim bolestima. „Na današnjim pregledima bili su uglavnom pacijenti sa već postojećim simptomima reumatizma degenerativnog porekla na velikim zglobovima, kičmenom stubu i sitnim zglobovima šaka i stopala. Kod većine tegobe traju nekoliko godina, ali do sada nisu imali priliku da se leče kod reumatologa. Nekoliko pacijenata je upućeno na dalju dijagnostiku, na preglede kod specijaliste fizikalne medicine ili ortopeda, a najčešće im je prepisivana terapija adekvatna zdravstvenom stanju i pridruženim oboljenjima“, izjavio je pukovnik Ćirković. Pacijentkinja M.P. (70) iz Beograda, koja se na pregled javila zbog hroničnog bola u

Nastavak saradnje sa Norveškom Komandant Centra sanitetske službe Uprave za vojno zdravstvo potpukovnik Elifat Feta i izaslanik odbrane Kraljevine Norveške potpukovnik Egil Daltveit 24. decembra 2018. godine potpisali su protokole o donaciji između Ministarstva odbrane Republike Srbije i Ministarstva odbrane Kraljevine Norveške. U skladu sa Planom bilateralne vojne saradnje ove dve zemlje, dva protokola o donaciji u iznosu od oko 100 hiljada evra odnose se na zanavljanje Lake poljske bolnice drugog nivoa medicinske podrške, kao i dodatno opremanje bolnice medicinskom opremom. Laku poljsku bolnicu, koju je Kraljevina Norveška donirala sanitetskoj službi naše zemlje 2007. godine, čini sistem savremenih klimatizovanih šatora sa medicinskom opremom za obavljanje specijalističkih, hirurških i stomatoloških pregleda u terenskim uslovima. Predviđena je za korišćenje u multinacionalnim operacijama, u vanrednim situacijama kada je potrebno pružiti pomoć stanovništvu na terenu zahvaćenom masovnim katastrofama, ali i kao humanitarna podrška miru. Može biti stavljena u funkciju u roku od nekoliko sati, a lekari i medicinski tehničari vojnog zdravstva, zahvaljujući redovnim proverama spremnosti, u potpunosti su osposobljeni da u njoj obavljaju veoma širok spektar pregleda i medicinskih procedura koje se inače praktikuju samo u većim stacionarnim bolnicama.


Vesti iz Ministarstva zdravlja Srbije

N

Z D R AV S T V O - S R B I J A

a Stomatološkom fakultetu u Beogradu 22. januara 2019. je u rad pušten skener najnovije generacije, koji će omogućiti bržu i kvalitetniju dijagnostiku. Puštanju u rad novog skenera prisustvovao je i ministar zdravlja Zlatibor Lončar, koji je istakao da je to velika stvar za fakultet, zaposlene i pacijente, jer će im pružiti novi nivo usluge. „Pacijenti kojima je potrebna dijagnostika, neće morati da idu na drugo mesto. Pregledi će se mnogo brže odraditi i dijagnoza će biti kvalitetnija“, rekao je Lončar. Za kupovinu 64-slajsnog skenera, Stomatološki fakultet izdvojio je 300.000 evra. Dekan fakulteta Aleksa Marković je rekao da oko 10.000 pacijenata godišnje na Stomatološkom fakultetu obavi preglede na skeneru i da je ta ustanova napravila veliki iskorak kupovinom novog aparata. Podsetio je da je Stomatološki fakultet 2000. godine nabavio prvi skener, koji je bio 16-slajsni, polovni. „Novi aparat smo kupili još sredinom prošle godine, nismo želeli da prestanemo sa radom zbog naših pacijenata. Pred kraj prošle godine smo

Na Stomatološkom fakultetu u Beogradu

M

Ortopedske i operacije katarakte

inistar zdravlja Zlatibor Lončar izjavio je 21. januara 2019. da bi do kraja godine najveći deo lista čekanja za ortopedske i operacije katarakte trebalo da bude ukinut, a druge liste da budu drastično smanjene. Lončar je na skupu u Klubu poslanika u Beogradu rekao da je u sistemu zdravstva po prvi put urađena najdetaljnija analiza lista čekanja. - Uzeli smo u obzir sve parametre koji utiču na listu čekanja, od kapaciteta bolnice, operacionih sala, intenzivne nege, bolesničkih soba, broja lekara, specijalista koji rade operacije, medicinskih sestara, anesteziologa, materijala - svega što je neophodno da bismo dobili jednu pravu analizu - rekao je Lončar. Zaključak je, naveo je ministar, da u najvećem delu bolnica u unutrašnjosti Srbije ne bi trebalo da postoje liste čekanja, kada je reč o ortopedskim i operacijama katarakte. Broj tih operacija bi, kako je istakao, u ovoj godini mogao biti povećan najmanje za 80 odsto. - Na nama je da nabavimo dodat-

Skener najnovije generacije

imali pauzu i stari skener smo zamenili novim“, rekao je Marković. Kako korišćenje novog skenera potpada pod sistem Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, skener će moći da koriste i pacijenti iz drugih

državnih zdravstvenih ustanova. Prednost kupovine novog skenera je i činjenica da može da posluži kao rezerva kada neki od skenera iz drugih ustanova „ispadne“ iz sistema ili se pokvari.

Uskoro bez listi čekanja

ne količine materijala i stvari koje koje su neophodne za te operacije. Uz bolju organizaciju i neke sitnice koje treba da nabavimo, mislim da ćemo za 80 odsto povećati broj tih operacija, što

bi značilo da u većini bolnica u unutrašnjosti zemlje za te operacije ne bude lista čekanja, a da u većim bolnicama one budu znatno smanjene rekao je Lončar. 81


Z D R AV S T V O - S R B I J A

EVROPSKI CENTAR ZA MIR I RAZVOJ UNIVERZITETA ZA MIR UN

Медицина и право

Одговорност медицинске установе и објективне околности



U SARADNJI SA



    

 



  

 

 

     

   ECPD MEĐUNARODNI   SPECIJALISTIČKI PROGRAM Поступање   

PRIPREMA, PLANIRANJE,  EVALUACIJA,   IMPLEMENTACIJA I UPRAVLJANJE PROJEKTIMA U ZDRAVSTVU



Herceg Novi, 25 – 29. mart 2019. godine http://ecpd.org.rs/

Besplatan avio-prevoz na lečenje u inostranstvo

M

inistar zdravlja Zlatibor Lončar i izvršni direktor za odnose sa državnim organima i organizacijama „Er Srbije“ Branislav Malović potpisali su krajem prošle godine sporazum o saradnji kojim je predviđeno da se srpskim državljanima, kojima je za uspešan nastavak lečenja neophodan odlazak u inostranstvo, obezbedi kompletna podrška srpske nacionalne aviokompanije i besplatan prevoz na svim destinacijama na kojima „Er Srbija“ leti. „Na taj način, građanima Srbije koji o trošku države budu upućivani u inostranstvo, a čije se lečenje oboljenja, stanja ili povreda ne može uspešno lečiti u Srbiji, obezbeđen je i dodatni, brz i efikasan transport do destinacije na kojoj će biti nastavljeno lečenje“, navodi se u sapštenju „Er Srbije“. 82

Љубиша Живадиновић, адвокат, Београд

лекара и медицинског особља противно правилима струке и доброј клиничкој пракси – (недовољан број запослених стручњака, што онемогућава константно присуство дежурног лекара на психијатријском одељењу) као извињавајући разлог који би утицао на ослобађање од одговорности Законом о здравственој заштити (“Службени гласник РС”, бр. 107/2005, …, 113/2017 (други закон)), члан 49. прописано је да здравствена установа може обављати здравствену делатност ако испуњава услове прописане овим законом и то: 1) ако има одређену врсту и број здравствених радника одговарајућег степена стручне спреме, са положеним стручним испитом, а за обављање одређених послова и са одговарајућом специјализацијом или научним, односно наставним звањем; 2) ако има дијагностичку, терапијску и другу опрему за безбедно и савремено пружање здравствене заштите за делатност за коју је основана; 3) ако има одговарајуће просторије за пријем оболелих, односно здравих лица, за обављање дијагностичких и терапијских поступака лечења и смештај пацијената, као и за чување лекова и медицинских средстава; 4) ако има одговарајуће врсте и количине лекова и медицинских средстава које су потребне за обављање одређене здравствене делатности за коју се здравствена установа оснива. Такође, овим чланом прописано је да две или више здравствених установа могу организовати заједничке медицинске службе за лабораторијску, рендген и другу дијагностику, као и заједничке немеди-

цинске службе за правне, економско-финансијске, техничке и друге послове. Из судске праксе Здравствена установа одговара за штету коју претрпи пацијент који се лечи у тој установи уколико лекари и друго медицинско особље нису поступали у складу са правилима медицинске струке и са одговарајућом пажњом. Из образложења: Према чињеничном стању, утврђеном у првостепеном поступку, тужилац С.С. дужи низ година болује од душевне болести шизофреније, а тужилац Ђ.С. је његов отац и привремени старатељ у овом поступку. Због погоршања душевне болести С.С. је 18.2.2010. године примљен на психијатријско одељење туженог здравственог центра “Б”. Истог дана, око 14,00 часова, тужилац С.С. је себе повредио тако што се огребао у пределу доњег капка левог ока. Ова повреда је санирана, а тужилац је ординирајућем лекару поверио да осећа “опасне нагоне” и затражио да му се завежу руке, што је по налогу лекара и учињено. У вечерњим часовима С.С. је одвезан како би вечерао, а потом га је дежурно болничко особље вратило у собу и поново везало. Из исказа дежурног болничара и техничара утврђено је да је убрзо након тога један од пацијената дотрчао и обавестио их да је С.С. одвезан и да је себи повредио очи. Тужилац је хитно пребачен на Очну клинику Клиничког центра Србије у Београду, па како због показане агресивности није могао бити задржан, смештен је у Специјалистичку болницу


Z D R AV S T V O - S R B I J A

за психијатријске болести “Лаза Лазаревић”. И поред указане лекарске помоћи тужилац С.С. је у потпуности изгубио вид. Вештачењем од стране вештака Завода за судску медицину у Н. утврђено је да је тужилац С.С. оболео од душевне болести шизофреније у својој раној младости, да је због погоршања болести примљен на психијатријско одељење Опште болнице у Б. 18.2.2010. године те да је истог дана сам себе лакше повредио у пределу доњег капка левог ока. Везивање руку тужиоца након самоповређивања било је исправно и оправдано са становишта медицинске струке, иако се из медицинске документације, која је вештацима стављена на располагање, не може утврдити ко је наложио везивање. У историји болести и у отпусној листи тужиоца нема података ни о томе ко је наложио одвезивање пацијента пре вечере, као ни података о томе да ли је одмах након вечере био везан. Под претпоставком да је приправни лекар дала налог да се тужилац С.С. одвеже, она са становишта психијатријске струке то није смела да учини телефонским путем а да се претходно поновно није непосредним прегледом уверила и утврдила његово психичко стање. Овакво поступање је противно доброј психијатријској пракси и не може се оправдати ни информацијом која је наводно добијена од дежурних болничара да је пацијент миран и да не прави проблеме, имајући у виду да остало болничко особље није довољно стручно да би објективно проценило стварно психичко стање пацијента, па ни могућу опасност од самоповређивања. Добра психијатријска пракса налаже да чину везивања пацијента присуствује и лекар који је везивање наложио, између осталог, како би се уверио да је његов налог извршен и да је везивање протекло без инцидената. Поновно самоповређивање пацијента, које је несумњиво учињено у стању тешког психичког растројства и под упливом шизофрених психотичких доживљавања, вероватно би се предупредило да није било стручних пропуста на страни лекара и медицинског особља. Самоповређивање очију С.С. са потпуним губитком вида као последицом је у узрочнопоследичној вези са неадекватним

поступцима особља на Одељењу психијатрије туженог. Лекар је дужан да у извршавању обавеза из своје професионалне делатности поступа са повећаном пажњом и према правилима струке и обичајима (пажња доброг стручњака) у смислу члана 18. ЗОО. Одговорност здравствене установе за штету коју њено медицинско особље проузрокује пацијенту постоји само уколико лекари и друго медицинско особље нису поступали у складу са правилима медицинске струке и одговарајућом пажњом. У овом случају, на основу правилно прихваћеног налаза и мишљења судских вештака, утврђено је да је самоповређивање тужиоца С.С, које је резултирало потпуним губитком вида, у директној узрочно-последичној вези са неадекватним поступцима особља на психијатријском одељењу Опште болнице у Б. Добра пракса психијатријске струке налаже да се приликом одлучивања о мери везивања пацијената који су склони самоповређивању претходно изврши клинички преглед пацијента, а присуство лекара и клинички преглед су неопходни и приликом одлучивања о престанку те мере. Иако у медицинској документацији тужиоца С.С. нема података о томе да ли је уопште наложено и ко је наложио његово одвезивање у вечерњим часовима, као ни да је

сле његовог одласка на вечеру, из исказа саслушаних сведока др Д.Р, Д.С. и И.О. утврђено је да је др Р. на дан штетног догађаја 18.2.2010. године радила у јутарњој смени, да је у вечерњим часовима била у приправности, да се у поподневним часовима интересовала за стање пацијента јер је тог дана он био видно узнемирен па је наложено његово везивање те да је у поподневним часовима, а након добијене информације о стању пацијента у телефонском разговору са медицинским особљем, дала налог да се тужилац одвеже иако се претходно као лекар психијатријским прегледом није уверила у стање пацијента. Основ за утврђивање одговорности тужене здравствене установе у овом случају је  поступање лекара и медицинског особља противно правилима струке и доброј клиничкој пракси, док објективне околности, као што је немогућност тужене здравствене установе да услед недовољног броја запослених стручњака организује константно присуство дежурног лекара на психијатријском одељењу, није извињавајући разлог који би утицао на ослобађање од одговорности. (Пресуда Апелационог суда у Београду Гж 4370/13 од 10. марта 2015. године) - Билтен Апелационог суда у Београду, бр. 7/2015, Интермеx, Београд, аутор сентенце: Нада Ђорђевић, судијски помоћник Апелационог суда у Београду.

мера везивања препоручена и по-www.eberza.rs

83


Z D R AV S T V O - S R B I J A

Припремио: Др Лука Јоксимовић Барбат, председник Удружења

П

остоји једно мало удружење у Београду чији чланови неговањем уметности (музике, књижевности, глуме), коју деле са свима, доприносе обогаћивању животног садржаја, како оних пред којима наступају, тако и сопственог. Ради се о Удружењу „Акција за слепе”. Редовни чланови Удружења су слепа и слабовида лица, а помажући и почасни чланови њихови пријатељи и сарадници. Главне активности Удружења су извођење мотивационих представа за младе и најстарије (изведено их је већ више од 10 у осмогодишњим и средњим школама и домовима старих у Београду и ино-

Удружењe „Акција за слепе”

Хуманост на делу награђена громким аплаузима Урош Мартиновић и Лука Јоксимовић у Дому Вождовац

сопис за културу и науку); организује обуке за слепе и слабовиде кориснике рачунара и паметних мобилних телефона; организује предавања из историје српског народа и других научних области; организује дружења слепих и слабовидих са личностима из јавног живота (глумцима, певачима, музичарима, плесачима, новинарима и другима). До сада смо одржали осам предавања и седам дружења. Ако

Пева Драгиша Габровић уз пратњу Уроша Мартиновића и Луке Јоксимовића у Дому Вождовац

странству). Мотивационе представе обухватају извођење прозе, поезије, афоризама, драмских дела, музике и казивања стварних животних прича самих учесника у програму. Осим мотивационих представа, Удружење се бави издаваштвом (објавило је две књиге и редовно издаје Благовир - звучни ча84

Чобанско надигравање „Тројно”

се узме у обзир да Удружење нема никакву редовну финансијску подршку са било чије стране, а да постоји од маја 2015. године, резултати рада и нису баш мали. Чему оволике уводне речи? Управо зато што се хуманост на делу збила зарад помоћи овом несвакидашњем удружењу. Ансамбл народних игара и песама Србије КОЛО, уз несебичну подршку „Атељеа 212“ који је бесплатно уступио сцену „Мира


Z D R AV S T V O - S R B I J A

Трајловић”, извео је, пред препуном салом, добротворни концерт 17. октобра 2018. године. Од првих тонова музике и првих плесних корака, уз песму „Хајд поведи весело наше коло шарено”, па до краја концерта, усхићење публике је расло. Често је врхунило у спонтаним, громогласним аплаузима и узвицима „Браво! Браво!” Иако нисам могао да видим покрете играча, јер сам са потпуним губитком вида, био сам понет домаћом музиком коју је изводио изванредни оркестар Ансамбла и предивним гласовима жена и мушкараца (плесача-певача) којих је било од звонких младалачких до гласова зрелих људи. Низале су се игра за игром: сплет игара из Србије, влашке игре, игре из Биначке Мораве, циганска љубавна игра из Војводине, игре из Новог Пазара, чобанско надигравање „тројно”, румунске игре из Баната, игре и песме из Црноречја, игре из источне Херцеговине, шокачке игре из Бача и Плавне. Да бих вам дочарао сву виртуозност овог ансамбла, навешћу речи пријатељице која је седела до мене и у једном тренутку, управо док се одвијало чобанско надигравање „тројно”, одушевљено узвикнула мени у ухо: „Ово је невероватно! Они као да не додирују тло.” Сигуран сам да је свако од нас у публици пожелео да ускоро поново буде део публике на новом концерту Ансамбла КОЛО. Ми из „Акције за слепе” се надамо да ћемо ускоро успети да купимо озвучење које ће нам користити за наступе нашег аматерског позоришта слепих и слабовидих – АПСИС и нашег вокално-инструменталног ансамбла. И да закључим овај приказ навођењем чињенице да донаторског концерта Ансамбла „Коло” не би било да нисам имао срећну прилику да упознам докторку Славицу Жижић Борјановић, која ме је упознала са директором Ансамбла, господином Владимиром Декићем и онда се десио овај предивни, несвакидашњи концерт са конкретним хуманим учинком, на чему им се од срца захваљујем у име свих чланова “Акције за слепе”.

Књига – лек за душу

Акција „Књигом у болнице”– први год

Н Припремила: Др сц. мед. Славица Жижић-Борјановић

Део библиотеке Опште болнице Ваљево

аша акција „Књигом у болнице” заокружила је прву годину трајања. Описала први круг. Разгранало се стабло на све четири стране света наше лепе Србије. Са крајњег севера одосмо на југ а затим преко западне Србије на исток у Зајечар. Прва година наше акције завршава се у срцу Шумадије у Аранђеловцу. Мало по мало савладавамо дугу стазу нашег маратона – поклањање библиотека болницама. Прву етапу – „2018. годину”, завршили смо „са добрим пролазним временом”. Уселили смо књиге под кровове 19 болница!

Време је да побројимо болнице и бање којима смо поклонили библиотеке. 1. КБЦ „Др Драгиша Мишовић” Клиника за психијатрију, Дневна болница 2. КБЦ „Др Драгиша Мишовић” Дечје плућно одељење 3. Институт за онкологију Војводине, Сремска Каменица 4. Институт „Нишка бања”

5. Специјална болница за рехабилитацију Ивањица 6. Специјална болница „Меркур“, Врњачка бања 7. Специјална болница за унутрашње болести Врњачка бања 8. Специјална болница за рехабилитацију Буковичка бања, Аранђеловац 9. Специјална болница за рехабилитацију Бања Кањижа 10. Општа болница Врање 11. Општа болница Лозница 12. Општа болница Ваљево 13. Општа болница Краљево 14. Општа болница Зајечар 15. Општа болница Бор 16. Општа болница Пожаревац 17. Општа болница Крушевац 18. Општа болница Чачак 19. Одељење Здравственог центра Ужице у Новој Вароши. У оквиру хуманитарне посете Геронтолошком центру ОАЗА у Новом Саду поклонили смо књиге децембра 2018. а Дому „Вождовац“ у јануару 2019. године. Акцију лекара Секције за уметност, културу и хуманост СЛД-а подржало је више библиотека, удружења, појединаца. Посебно истичемо велику и сталну помоћ коју нам пружа Удружење „Адлигат”, дајући нам „ветар у леђа” за сваки нови подухват. Чини се да књига полако осваја болнице и да нема одступања. Лекари лече, али лечи и лепа реч – лечи и уметност. Уметност је сама медицина. Замисао академика Владимира Јокановића полако се остварује. Кад наиђемо на препреку нас двоје се само насмејемо и кажемо: „Победићемо, ми смо спорташи”. Акцију „Књигом у болнице” настављамо не чекајући да окопне снегови. Маратон је то! 85


Z DZRDARVA ST V VS O T V- O C R-N A S RGBOI RJ A

A

merički hirurg Valter Pori prvi je uvidio vezu između hirurgije želuca i tankog crijeva i šećerne bolesti. Proučavajući pacijente koji su operisali tumore želuca (odstranjenjem jednog dijela želuca i uspostavljanjem spoja između ostatka želuca i tankog crijeva) uvidio je da su pacijenti koji su prije operacije imali šećernu bolest, potpuno „ozdravili“, tj. sama operacija doprinijela je prestanku uzimanja ljekova protiv šećerne bolesti i normalizovala je nivo šećera u krvi. Iako je u doba kada je dr Pori obavio ovo ispitivanje hirurgija bila „otvorena“, tj. obavljala se preko laparotomije (reza na abdomenu) tek u novije vrijeme, prelaskom hirurgije na laparoskopsku (hirurgiju preko nekoliko rupica na trbuhu), ostvarena je mogućnost da se resekcija želuca uradi pacijentima sa šećernom bolešću (ili „inzulinskom rezistencijom“) bez opterećenja komplikacije rane, s obzirom na to da su dijabetičari skloniji infekciji rane i slabijem zarastanju. Početak 21. vijeka i učestalo izvođenje operacija protiv gojaznosti utvrdilo je ulogu barijatrijske hirurgije u liječenju šećerne bolesti i ova hirurgija je zato i dobila naziv „metabolička“ hirurgija, jer je svojim rezultatima liječila metabolizam pacijenta i to ne samo na nivou metabolizma glukoze, nego je liječila i povišene masnoće u krvi. Gojaznost je primarni uzrok šećerne bolesti, prije svega kod tipa 2, koji je daleko najčešća grupa pacijenata u cijelom svijetu. Dijabetes vodi mnogobrojnim zdravstvenim problemima, uključujući pojavu kardiovaskularnih bolesti, inzulta (moždanog udara), sljepila, oštećenja bubrega, oštećenja perifernih nerava, amputacija nogu, impotencije, depresije i povećanju rizika od nekih malignih tumora. Život je skraćen sa šećernom bolešću od 12 do 14 godina. Savremena terapija za šećernu bolest, tipa 2, podrazumijeva promjenu načina života (gubitak tjelesne težine, dijetu i vježbanje) kao i antidijabetesne ljekove. Međutim, i uprkos ljekovima koji održa-

86

Preuzeto iz:

Broj 118, godina X, februar 2019.

Barijatrijska (metabolička) hirurgija protiv šećerne bolesti Prof. dr Miroslav Ilić, hirurg Medicinski fakultet u Novom Sadu, Klinika za grudnu hirurgiju, Institut za plućne bolesti Vojvodine, Sremska Kamenica. Stručni saradnik bolnice Codra, Podgorica

Da li ste znali? • Da jedan čovjek umire svakih 10 sekundi na svijetu od komplikacija šećerne bolesti! • Da je šećerna bolest jedna od deset vodećih uzroka smrti u svijetu! • Da je 90% dijabetesa melitusa (tip2) povezano sa gojaznošću! • Da je barijatrijska i metabolička hirurgija najefikasnije liječenje šećerne bolesti (tip 2) kod gojaznih osoba i dovodi do remisije ili poboljšanja skoro kod svih pacijenata?

vaju regularan nivo šećera u krvi, tokom života se obično povećava doza ljekova, a prelazi se i na intramuskularno davanje inzulina. Zbog toga se šećerna bolest smatra hroničnom i progresivnom bolešću. Hirurgija, odnosno određen tip hirurške intervencije na digestivnom traktu (želudac, tanko crijevo) poboljšava stanje pacijenta sa šećernom bolešću u preko 90% slučajeva! Smanjuje se nivo šećera u krvi, smanjuje se doza i tip antidijabetesnih ljekova i poboljšava stanje na drugim organima koji su počeli da se oštećuju usljed postojanja šećerne bolesti. Kod 78% pacijenata kod kojih se izvede hirurgija protiv dijabetesa postiže se „remisija“ tj. potpuno odsustvo potrebe uzimanja bilo kakvih ljekova i potpuno postizanje normalnog nivoa šećera u krvi! Ovo zaustavljanje progresije bolesti je dugogodišnje i kreće se od pet do sedam godina. Odlažu se komplikacije i produžava život hirurgijom. Kada se govori o tipovima operacija, danas se izvode u principu tri vrste intervencija: 1. Laparoskopska „sleeve“ (rukavna) resekcija želuca. Operacija se izvodi u opštoj anesteziji i kroz četiri ili tri rupice na trbuhu veličine od 5 mm do 1,5 cm uvode se instrumenti pod kontrolom kamere i prvo mobiliše

želudac a onda oko 80% ovog organa se resecira i odstrani. Želudac se na ovaj način pretvori u manju cijev, veličine banane i ne može da primi više od 100-150 ml tečnosti, odnosno hrane. Pacijent mršavi do normalne tjelesne težine, smanjuju se metaboličke potrebe, smanjuje se bazalni metabolizam, a nivo šećera u krvi se normalizuje. Ova operacija pogodna je za pacijente koji imaju „inzulinsku rezistenciju“ ili pacijente koji uzimaju oralne antidijabetike; 2. Laparoskopski „mini-gastric by-pass“ Ova operacija se pokazala kao najuspješnija u tretmanu šećerne bolesti jer je preko 90% pacijenata bez bilo kakve terapije sedam godina. Ona se takođe izvodi laparoskopski, uradi se „sleeve“ resekcija, ali se tako smanjeni želudac spoji sa vijugom tankog crijeva na oko 2 metra od prelaska želuca u dvanaestopalačno crijevo; 3. Laparoskopska operacija „duodenalno isključenje“ (switch) U ovoj laparoskopskoj operaciji se takođe uradi želudačna rukavna resekcija, ali se tanko crijevo (završni dio) spoji sa dvanaestopalačnim crijevom, čime se postiže ne samo smanjeni unos hrane u želudac, nego i veoma kratko zadržavanje hrane u tankom crijevu, a na taj način se drastično smanjuje resorpcija masti i šećera iz tankog crijeva, a rezultat je dugotrajna remisija šećerne bolesti. Sve ove operacije zahtijevaju pažljivu preoperativnu pripremu, iskustvo hirurga u izvođenju operacija, kao i kontrole jednom u šest mjeseci. Ostanak u bolnici traje nekoliko dana, a postoperativni tok podrazumijeva dijetalni tretman nekoliko nedjelja. Danas je hirurgija izuzetno uspješna u liječenju šećerne bolesti. Nalazi se u svim kliničkim vodičima dobre prakse najvećih svjetskih udruženja endokrinologa. U našoj sredini malo se zna o ovim mogućnostima, a operacije se izvode u našem regionu sa uspjehom.


ZZ DDRRAAVV S TS V TO VO - C-R N SR A BGI O JA RA

Institut za javno zdravlje Crne Gore

Kolektivno zdravlje u Crnoj Gori talac nasljeđa

C

rna Gora je u evropskom vrhu po pitanju unosa soli, fizičkoj neaktivnosti, gojaznosti, konzumiranju alkoholnih pića, kao i duvana i duvanskih proizvoda, što posebno zabrinjava, rekao je direktor dr Boban Mugoša. Prema njegovim riječima, kolektivno ili narodno zdravlje u Crnoj Gori je i dalje talac nasljeđa, nezdravih navika i stilova života. - Kada se radi o nasljeđu ono se prije svega odnosi na ishranu, gdje, bez obzira na to što smo mediteranska zemlja, i dalje koristimo dosta rafinisanih mesnih prerađevina, gaziranih i zaslađenih napitaka, usoljenog mesa i posebno alkoholnih pića - pojasnio je dr Mugoša.

- Posebnu poteškoću predstavlja činjenica da se radi o navikama koje su duboko usađene i od rane mladosti usvojeni obrasci ponašanja koji su veoma teški za promjenu, odvikavanje i odbacivanje - naveo je dr Mugoša. On je rekao da primarna prevencija kod mladih osoba koje nijesu usvojile nezdrave stilove života daje dobre rezultate i da raduje činjenica da se sve veći broj mladih posvećuje zdravlju i zdravim stilovima života, ali sa aspekta narodnog zdravlja. Kako je naveo, prošla godina po pitanjima epidemija i masovnih obolijevanja zaraznim bolestima se nije značajnije razlikovala od prethodnih. - Ono što je obilježilo prošlu godinu je svakako povećano obolijevanje od morbila – malih boginja, od kojih su registrovana ukupno 203 slučaja tokom prošle godine. Na svu

sreću, i za razliku od država iz okruženja, kod nas nije bilo zabilježenih smrtnih slučajeva iako je bilo nekoliko komplikovanijih situacija koje su se završile bez ozbiljnih posljedica rekao je dr Mugoša. On je naveo da se nakon povećanja obolijevanja od morbila odziv na vakcinaciju poboljšao tokom prošle godine, posebno u generacijama djece rođene 2015. i 2016. godine, što je za svaku pohvalu i radost. Istovremeno, naše društvo i dalje karakteriše prijemčivost poruka protivnika vakcinacije, koji su državu doveli na korak od velikih epidemija zaraznih bolesti koje su decenijama unazad sprečavane upravo vakcinama. On smatra da svi treba da udruže snage i energiju za dobrobit sve djece i njihove bolje i zdravije budućnosti.

Kvalitet u radu Kliničkog centra CG

Na godišnjem nivou 1,6 miliona usluga

K

linički centar u posljednjih šest godina napustilo je 36 ljekara, ali većina njih nije otišla zbog angažmana u drugoj državi, već su ostali u zdravstvenom sistemu Crne Gore, u privatnom sektoru i njima su otvorena vrata ove ustanove. Zdravstveni radnici neopravdano su etiketirani da su podložni korupciji te se moraju eliminisati predrasude kako se samo “preko veze” može dobiti kvalitetna zdravstvena usluga, istakao je direktor Kliničkog centara dr Jevto Eraković. - Odliv ljekara problematika je koja je prisutna u svim zemljama jugoistočne Evrope. Kada je u pitanju odlazak iz Kliničkog centra to je, takođe, i potvrda rada i kvaliteta, jer su to ljekari koji bez ikakvog problema mogu da zauzmu pozicije u bilo kojoj zdravstvenoj ustanovi u Evropi. Vrata Kliničkog centra uvijek će biti otvorena kvalitetnim doktorima. Do sada smo od ljekara koji su otišli u privatni sector sedmoro angažovali honorarno, tamo gdje su bili deficitarni kadrovi, a sve kako bismo ispunili očekivanja i potrebe pacijenata do dolaska specijalista - rekao je dr Eraković.

Saopšteno je i da će u naredne četiri godine u Klinički centar sa specijalizacije doći više od 200 mladih ljekara, te dr Eraković smatra da će oni donijeti ogroman kvalitet u radu Kliničkog centra, jer su to mladi doktori koji prate savremene trendove, edukacije, a koje će i KC CG stimulisati sa dodatnim kursevima i usavršavanjima. Dr Eraković kaže da je njegova želja kao doktora, ali i nekog ko je na čelu najveće zdravstvene ustanove, da plate ljekara budu što veće. - Obaveza je i Kliničkog centra da, kroz racionalizaciju troškova gdje je god moguće, stvori uslove da se iz postojećeg budžeta formiraju određeni fondovi koji mogu da se koriste i za finansijsku podršku zaposlenih u Kliničkom centru. Sve ono što je postignuto, 1,6 miliona usluga na godišnjem nivou, 40.000 hospitalizovanih pacijenata, uspjeh je upravo kvalitetnog i požrtvovanog rada doktora. To treba nagraditi, a naša obaveza je da pokušamo da iz ovih sredstava koje imamo napravimo drugačiju organizaciju rada – objasnio je dr Eraković.

Dr Eraković, komentarišući primjedbe građana da je i dalje za dobru ljekarsku uslugu potrebna “dobra veza”, ističe da je tačno da je korupcija aktuelna tema zdravstva i pitanje koje je nepravedno etiketirano prema zdravstvenim radnicima. - Znajući ih lično i profesionalno, kao i njihov kvalitetan rad, siguran sam da u Kliničkom centru ne postoji takva praksa. Po mom mišljenju, to su sociološki i kulturološki fenomeni koji su prisutni kod Crnogoraca. Oni misle da ako dođu “preko veze“ da će na taj način dobiti i kvalitetniju zdravstvenu uslugu. To su predrasude koje moramo polako da eliminišemo. Siguran sam da pacijenti i na jedan i na drugi način dobiju potpuno istu zdravstvenu uslugu. Svi hitni pacijenti uvijek su prioritet kada su u pitanju dijagnostičke i terapijske procedure. Tu nema čekanja. Samo treba poštovati pravila struke – zaključio je dr Eraković. 87


Z DZRDARVA ST V VS O T V- O C R-N A S RGBOI RJ A

U

Kliničkom centru nedavno je urađena još jedna najsavremenija hirurška intervencija, koja će preduhitriti veliki broj srčanih udara kod naših građana. Ljekari će pacijentima koji imaju problema sa radom srca, ugrađivati aparat “Lup rekorder”, koji će pratiti rad srca do tri godine. Tako će programirani aparat Kliničkom centru redovno slati rezultate mjerenja, a ljekari pacijentima mogu odrediti terapiju i bez kontrole u Podgorici. Za tu intervenciju nije potrebna hospitalizacija, a nju će tim Kliničkog centra od sada raditi svakodnevno. Aparat je težak svega dva grama, a ljekarima će pomoći da otkriju stvarni uzrok mnogih srčanih problema, što je od neprocjenjivog značaja - kažu doktori i kada je u pitanju otkrivanje najtežih poremećaja, bilo da je u pitanju srčani zastoj, ili ubrzan rad srca. - Procedura se radi jednostavno, sa rezom od svega par milimetara, sa jednom vrlo jednostavnom aplikacijom, ili ubacivanjem aparata u potkožno tkivo, tako da se nakon procedure, tj. u daljem praćenju, uopšte neće primjećivati da pacijent nosi taj aparat - objasnio je načelnik Odjeljenja za pejsmejkere i elektrofiziologiju srca KC CG, dr Mihailo Vukmirović. Ljekari imaju mogućnost da programiraju aparat, a u praćenju rada srčanih otku-

KC CG

Preuzeto iz:

Aparat “Lup rekorder” šalje podatke o radu srca

caja, mogu im, kaže dr Vukmirović, pomoći i pacijenti. - Mi programiramo aparat da ako puls bude ispod određenog broja otkucaja, recimo 30 u minuti, ili ako bude preko 170 otkucaja u minuti, aparat sam to registruje u periodu od 7 ipo minuta, što nam daje kvalitetan uvid u srčani rad. Drugi način je da mi kažemo pacijentu da u trenutku kada se ne osjeća dobro, kada se jave simptomi, on jednostavno jednim pritiskom na dugme na jednom aparatu uključi snimanje - poručio je on.

Sterilitet kod muškaraca

Brže i efikasnije do dijagnoze

Z

ahvaljujući novim, savremenim metodama u Centru za medicinsku genetiku i imunologiju Kliničkog centra Crne Gore omogućeno je blagovremeno otkrivanje eventualnog steriliteta kod muškaraca, kazala je klinička genetičarka dr Olivera Miljanović. Povećan je i kvalitet dijagnostike nasljednih bolesti pa je tako vrijeme do postavljanja dijagnoze smanjeno. Otkrivanje i prevencija nasljednjih oboljenja jedan su od najefikasnijih načina očuvanja zdravlja. Savremene genetičke tehnologije primjenjuju se i u Centru za medicinsku ge88

Broj 118, godina X, februar 2019.

netiku i imunologiju Kliničkog centra, čime se brže i efikasnije dijagnostikuju i otkrivaju nasljednje bolesti. - Mi sada primjenjujemo jedan novi protocol, tzv. Kliničkog fenotipiziranja pacijenta, i tako povećavamo i efikasnost i kvalitet dijagnostike nasljednjih bolesti, jer je smanjeno vrijeme do postavljanja dijagnoze, koje iznosi šest mjeseci od prvog pregleda u kabinetu za kliničku genetiku, do postavljanja dijagnoze. U prvom koraku postavimo dijagnozu kod 70% pacijenata - kazala je dr Miljanović.

Rezultate snimka ljekari će imati u realnom vremenu, gdje god se pacijent nalazio. - Praćenje pacijenta će biti bežičnim putem, to je nova tehnologija koja omogućava da pacijent ne mora da dolazi na kontrolu, osobito je to bitno ako je on mimo porodice. Druga stvar, svaki znak alarma, odnosno registrovanje usporenog ili ubrzanog srčanog rada mimo okvira zadatih vrijednosti će biti znak alarma i mi ćemo u istom trenutku imati informaciju na mejlu da se nešto dešava, što možemo vrlo jednostavno da provjerimo - objasnio je dr Vukmirović. “Lup rekorder”-om može se pratiti rad srca u perioduu do tri godine, a ugrađuje se kada se iscrpe sve druge mogućnosti. Za ugradnju najsavremenijeg aparata obučeni su ljekari Kliničkog centra, koji će slične intervencije ubuduće obavljati svakodnevno. Tako više neće biti nezabilježenih simptoma kod pacijenata i tako će se preduhitriti veliki broj srčanih udara kod pacijenata. Tokom protekle godine, uveli smo još jedan novi metod koji blagovremeno otkriva eventualni sterilitet kod muškaraca. Otkrivamo preko 90% svih patoloških promjena na Y hromozomu i dajemo jasan put u daljem tretmanu - navodi dr Miljanović. Zato na efiksaniji način, crnogorski ljekari pomažu bračnim parovima da na svijet donesu i imaju zdravo potomstvo. Kada govorimo o prenatalnoj dijagnostici onda je to otprilike između 400 i 550 parova, kada su u pitanju problemi u reproduktivnim planiranjima, onda je to oko 100 parova odišnje, dakle, oko 100 muškaraca može da dobije dijagnostiku, što u Crnoj Gori ranije nije moglo - kaže dr Miljanović. Prednost je i u tome što je kompletna dijagnostika nasljednjih bolesti centralizovana, pa ljekari imaju bolji uvid u određene bolesti. A kroz saradnju sa kolegama iz regiona i Evrope sve ide brže, pa pacijente više ne upućujemo kod njih već uzorke šaljemo, što proces čini bržim i efikasnijim – kaže dr Miljanović.


GODINA VIII BROJ 85. FEBRUAR 2019.

89


N M K

Odbor za KVP SANU o transplantaciji srca Vladimir Kanjuh, Dušan Šćepanović, Momir Pušac, Snežana Kanjuh, Ljiljana Šćepanović

Sl. 1. Predsedništvo Sastanka, sleva nadesno: akademik M. Čolić, prof. dr A. Nešković, prof. dr B. Beleslin, prof. dr Goran Stanković, dop. čl. SANU, prof. dr S. Ilić, akademik M. Ostojić (sekretar), akademik V. Kanjuh (predsednik), prof. dr D. Šćepanović, prof. dr M. Nedeljković, prof. dr A. Ristić, prof. dr A. Lazarević, prof. dr M. Deljanin Ilić. Za govornicom, pozdravlja Sastanak predsednik SANU akademik V. S. Kostić.

O

dbor je 17. decembra 2018. održao Godišnji sastanak u SANU u prisustvu 120 učesnika: članova, saradnika i zainteresovanih kolega (Sl.1, 2). Sastanak su pozdravili: (1) predsednik SANU akademik Vladimir S. Kostić (Sl.1), koji je rekao: „Odbor je najstariji u SANU, ima tradiciju i konzistenciju, angažuje brojne saradnike, svojom energijom doprinosi velikim radnim uspesima SANU i spada među najbolje odbore SANU“ i (2) akademik Dragan Micić (Sl. 3), sekretar Odeljenja medicinskih nauka, predsednik Zdravstvenog saveta Republike Srbije i član Odbora, rekavši: „To što je Odbor jedan od najboljih u SANU je

Sl. 2. Učesnici Sastanka Odbora

90

zasluga njegovog predsednika akademika V. Kanjuha, koji osmišljava njegov rad. On je, što je poučno, po odlasku u zakonsku penziju, napisao više radova, knjiga i više je citiran nego za ceo svoj prethodni radni vek“! In Memoriam, odata je pošta preminulim članovima Odbora u 2018.: (1)Prof. dr Ljubica Božinović, prvi saradnik akademika Božidara S. Đorđevića (osnivača i prvog predsednika Odbora), član prvog sastava Odbora i rukovodilac prve Koronarne jedinice u Srbiji, (2) Prof. dr Vujadin Tatić, patolog i kardiopatolog, upravnik Instituta za patologiju i sudsku medicinu VMA i (3) inostrani član Odbora prof. dr Džerald

Bakberg, kardiohirurg Univerziteta Kalifornije, Los Anđeles, nastavljač dela F.T. Guasp-a o novoj strukturi i funkciji srca, koji je u svom poslednjem radu ’’Šta je srce? Anatomija, funkcija, patologija i pogrešne koncepcije’’, kao koautora, imao i našeg člana Odbora dr M. Kočicu, kardiohirurga KCS, pionira ovih istraživanja u Srbiji i jednog od pionira u svetu. Predsednik Odbora je citirao priznanja koja su dobili članovi Odbora u 2018.: akademik N. M. Lalić, pionir kardiodijabetologije u Srbiji i Republici Srpskoj, reizabrani dekan Medicinskog fakulteta u Beogradu, sekretar Evropskog društva dijabetologa i od 21. dec. 2018. – inostrani član ANURS; Prof. dr P. Seferović, dopisni član SANU izabran je za redovnog člana – akademika SANU. Predsednik je Evropskog društva za srčanu slabost 2018 – 2020, održavši uspešan Kongres u Beču, a sledeći 2019. biće u Atini; Prof. dr S. Stojković, President Elect Udruženja kardiologa Srbije; Prof. dr G. Teofilovska Parapid, izabrana za gl. i odg. ured. Srpskog arhiva, predsednik je Evropske federacije za eksperimentalnu morfologiju; Doc. dr A. Nikolić, kardiohirurg, ugradio prvo totalno veštačko srce u Srbiji u Institutu za KVB „Dedinje“; Akademik V. Kanjuh, dve zlatne medalje: UKS i Radne grupe ESC za bolesti miokarda i perikarda, Plaketa počasnog člana Udruženja endokrinologa i dijabetologa Republike Srpske i zahvalnice


N M K

Sl. 3. Sekretar Odelj. med. nauka SANU akademik D. Micić

Sl. 4. Prof. dr B. Beleslin

Sl. 5. Prof. dr A. Ristić

Sl. 6. Predsednik Odbora za KVP SANU akademik V. Kanjuh

Sl. 7. Prof. dr D. Šćepanović (živi 12 godina sa transplantiranim srcem)

Bolnice Kasindo R Srpske i Udruženja internista Srbije. Odbor je u 2018. bio koorganizator sledećih devet značajnih skupova srpskih kardiologa: 3. kongres 34-og ogranka Am. College Cardiology za Srbiju i R Srpsku, 23 – 24. febr. Bgd., hotel M, M. Nedeljković, D. Vulić; XII Basics, 15. april, Bgd., hotel M, Z. Perišić, G. Stanković; CARDIOS 2018. XVI internacionalni kongres o kli-

ničkoj kardiologiji i srčanoj insuficijenciji, 20-21. april, Bgd, Crown Plaza, A. Ristić, P. Seferović; Simpozijum o plućnoj hipertenziji, 3-5. maj, Bgd, SANU, A. Ristić, P. Seferović, V. Kanjuh; X internacionalna letnja kardiološka škola ECPD 18 – 22. jun, Igalo, Vila Galeb, V. Kanjuh, D. Vulić; SYNERGY, 6 – 8. sept., Bgd. Crown Plaza, G. Stanković, V. Vukčević, M. Ašanin; XV evropska konferencija Radne grupe ESC o bolestima miokarda i perikarda, 5-7.okt. Bgd, SANU, P. Seferović, A. Ristić, V. Kanjuh; NOVAK UKS, 16-18.nov., Novi Sad, A. Dikić Đorđević, B.Beleslin; 1st ’’Dr Nanette Kass Wenger’’ International Conference on CVD in Woman, 3.dec. Bgd., Med.Fak. B. Parapid, G. Teofilovska Parapid, N. M. Lalić, V. Kanjuh, M. Nedeljković. Odbor je glasanjem prihvatio predlog Projekta, u organizaciji i pod pokroviteljstvom Odbora, Evropskog društva kardiologa EuroHeart – SerbHeart, koji treba da stvori novi Registar kardioloških oboljenja u Srbiji po ugledu na Švedsku i Veliku Britaniju. Za rukovodioca Projekta odredio je izvestioca prof. dr B. Beleslina (Sl. 4), člana Odbora. Član Odbora prof. dr A. Ristić (Sl. 5) promovisao je knjigu ’’Textbook of Cardiovascular Medicine 2018’’ Evropskog društva kardiologa, koja sadrži i poglavlja srpskih autora: A. Ristić, P. Seferović, V. Kanjuh, A. Nešković, I. Stanković, P. Milićević, T. Potpara i D. Popović. Održana su sledeća dva predavanja: V. Kanjuh (Sl. 6) i D. Šćepanović (Sl. 7).

Pioniri transplantacije srca u svetu i njena budućnost Akademik V. Kanjuh

1-3 Sve je počelo sa Norman-om Shumway-om, kardiologom Stanford Univerziteta u San Fransisku. Prvi je u svetu 1959. uspešno transplantirao srca psima. Prvi je od 1980. vršio transplantacije srca ljudima uz ciclosporin radi suzbijanja odbacivanja. Prvi je u svetu 1981. izvršio uspešnu istovremenu transplantaciju srca i pluća uz ciclosporin. Sve je to budno pratio i učio Christiaan Barnard, koji se kod njega usavršavao. Vrativši se u svoj Cape Town u Južnoj Africi pretekao je svoje američke učitelje i izvršio istorijsku prvu u svetu uspešnu transplantaciju srca 3. decembra 1967.

1-3 Pored citirane prve uspešne transplantacije srca u svetu, definisao je ’’moždanu smrt’’, koja je prihvaćena u svetu za transplantacije organa. Izvršio je prvo u svetu ugrađivanje srca ali uz ostavljanje bolesnog srca u grudnom košu (sudovno povezanog sa ugrađenim srcem) 25. nov. 1974. kako bi se ova dva srca međusobno ispomagala. To je tzv. heterotopska operacija ’’Twin ili Piggyback Heart’’, koja se, međutim, danas retko primenjuje.

1-3 Kao specijalizant, 1944. asistirao u istorijskoj Blalock – Thomas – Taussigovoj anastomozi. Izvršio prvu uspešnu transplantaciju srca u SAD 1968. (godinu dana posle Christiaan-a Barnard-a. Za nju je hvaljen, ali i kritikovan zato što je još kucajuće srce donora (sa izgubljenom moždanom funkcijom) transplantirao primaocu. Izvršio prvo ugrađivanje totalnog veštačkog srca u svetu 1969. Srce je uzeo iz Laboratorije svog šefa Debakey-a (’’u očajanju da održi život bolesniku do transplantacije novog srca’’) ali je zbog toga došao u dugogodišnji sukob sa Debakey-em. Inostrani član SANU (na predlog akademika I. Papa, G. Nikoliša i V. Kanjuha). 1-4 Veliki pionir kardiovaskularne hirurgije i transplantacije srca. Boravio je tri puta u Jugoslaviji. U svojoj Methodist bolnici u Hjustonu ugradio je srce i našem 16-godišnjaku Dušanu Vlaču iz Elemira 18. sept. 1968. koji je bio prvi Jugosloven sa ugrađenim srcem. Dobio je srce jednog 36-godišnjeg Amerikanca. Pre operacije, Vlačo je imao samo 33 kg i otoke po celom telu. Neverovatno se brzo oporavljao posle operacije. Živeo je nekoliko godina sa ugrađenim srcem. 91


N M K

Citiranje sedam slajdova predavanja5:

Slično John-u Mccafferty-u, mi imamo prof. dr Dušana Šćepanovića6 (Sl. 7) koji 12 godina živi sa transplantiranim srcem. Na sastanku Odbora održao je drugo predavanje: „12 godina života sa transplantiranim srcem“.

Transplantacija srca ima prednost u odnosu na LVAD

Po broju doniranih srca za transplantaciju u svetu, u samom vrhu su Hrvatska i Španija! Srbije nema nigde na ovom slajdu.

Mali bolesni Afrikanac u naručju Christiaan Barnard-a.

Prof. Sir Magdi Yacoub se zalaže za istinu (nauku) i primenu pravde u današnjoj globalnoj medicini.

Posle transplantacije – dobijanja novog zdravog srca, drži svoje izvađeno bolesno srce u posudi! (Slajd nam je poklonio prof. dr A. Ristić). 92

Problem donora za transplantaciju srca Transplantacija srca je najbolja terapijska opcija kod terminalne srčane slabosti (bolja je od ugrađivanja uređaja za mehaničku potporu cirkulaciji leve ili desne ili obe komore). Srbija je proglasila 6. jun za Nacionalni dan donora. Potrebno je najmanje 10 donora na milion stanovnika za transplantaciju srca, a u Srbiji imamo danas samo 5,5 donora. Jedan od nas (V.K.) je 2017. publikovao2 svoj stav o donorima:

Narodna Skupština Republike Srbije donela je nov Zakon o presađivanju ljudskih organa 2018.7 Prihvatila je ’’pretpostavljenu saglasnost donora’’ (što će sigurno olakšati razgovore lekara i porodice) ali je ostao stav da konačnu odluku o donatorstvu donosi i dalje porodica. Kardiohirurški tim prof. dr Svetozara Putnika8-13 iz KCS u Beogradu, u saradnji sa prof. dr Miljkom Ristićem, izvršio je u periodu od 2013. do 2018. godine: ugrađivanje uređaja za mehaničku potporu levom srcu (LVAD = left ventricle assist device) u 67 a transplantaciju srca u 37 bolesnika (12 je umrlo unutar 30 dana od transplantacije). U 2018. izvršeno je 10 transplantacija (u Hrvatskoj 50!) a oko 40 bolesnika čeka na transplantaciju srca. Što se tiče citiranog pledoajea prof. sir Magdi Yacoub-a5 za compassion (saosećanje) i pravdu za sve bolesnike u današnjoj globalnoj medicini njegov prearapski, tj. faraonski Egipat imao je već boginju istine i pravde – Maat! U modernom liberalnom kapitalizmu u globalizaciji, postoji i sledeći događaj:


N M K

Sl. 9. TV SOS kanal, Emisija ’’Puls života’’, 19. i 22. dec. 2018. Sleva nadesno: Novinar D.Gregorić, prof.dr G. Milašinović, akademik V.Kanjuh i prof.dr D.Šćepanović. Razgovaralo se o: transplantaciji srca i kako je biti njen objekat; 50.godišnjici Pace Maker centra KCS u Bgd i problemima ’’Ishrane i zdravlja’’.

1.

2.

3.

Sl. 7.

МЕДИЦИНА

4. 5.

6.

7.

Na kraju Sastanka Odbora, izvršeno je donatorsko poklanjanje zainteresovanim: (1) poslediplomskog udžbenika ’’Kardiologija 2011’’ ured.: M.Ostojić, V.Kanjuh, B.Beleslin i (2) knjige D.Velimirovića ’’Istorija kardiohirurgije u Srbiji’’, po principu ’’First come – first served’’ (Sl.1).

Tradicionalnim fotografisanjem učesnika Sastanka za Novogodišnju čestitku Odbora (Sl.8) i Koktelom u Salonu Kluba SANU Sastanak Odbora je završen. O transplantacijama srca u svetu i u nas diskutovano je, zatim, na TV SOS kanalu (Sl.9).

8.

9.

10. 11.

12. 13.

Literatura

Kanjuh V, Kanjuh S. Pionirski period svetske kardio-vaskularne hirurgije sagledan kroz njene legende: Blalock, Lillehei, Kirklin, DeBakey, Cooley, Shumway, Barnard, Favaloro. Balneoclimatologia 2017; 41 (1): 17 – 47. Kanjuh V, Kanjuh S, Pušac M. Pioniri svetske i naše kardio-vaskularne hirurgije (Istorijski pregled kroz 81 slajd – fotografiju). Medici.com (Banja Luka) 2017; XIV (81): 94 – 105. Velimirović B.D (ured.). Istorija kardiohirurgije u Srbiji. Oxfords Book. Beograd 2017. (str. 1- 438). V.Kanjuh recenzirao knjigu 13.aprila 2017. i promovisao je u Maloj sali Kolarčevog Univerziteta, Bgd. 12. okt. 2017. i na Godišnjem sastanku Odbora za kardiovaskularnu patologiju SANU. Bgd. SANU, 7. dec. 2017. Gregorić P.D. Profesor dr Majkl Debejki. Drugi početak. U knjizi D. P.Gregorića ’’ Novinarstvo kao sudbina’’, str. 103 – 11. Beograd, 2018. Yacoub M. World Heart Federation Gold Lecture Award ’’Reflections and Aspirations – The last 4000 years. World Heart Federation, World Congress of Cardiology& Cardiovascular Health. Dubai, United Arab Emirates, 5 – 8. Dec. 2018. Citirano je 7 njegovih slajdova iz ovog predavanja. Popadić J. (novinar). Intervju sa prof.dr Dušanom Šćepanovićem. Život s poklonjenim srcem. Dnevni list Politika. Beograd, 11.april 2018., str. 08. Zakon o presađivanju ljudskih organa. Službeni Glasnik Republike Srbije, br. 57/2018. Beograd, 2018. Nestorović E, Schmitto JD, Kushwaha SS, Putnik S, Terzić D, Milić N, Mikić A, Marković D, Trifunović D, Ristić A, Ristić M. Successful establishment of a left ventricular assist device program in an emerging country: one year experience. J Thorac Disease 2018; 10 (Suppl. 15): 1743 – 50. Putnik S.Program transplantacije srca i ugradnje uređaja za mehaničku potporu cirkulacije (Abstr., s.41). Medicinska istraživanja (Časopis Med.fak. Univ. u Bgd.) 2018; 52 (Sv.2). Nestorović E, Putnik S. Rezultati klinike za kardiohirurgiju Kliničkog centra Srbije. Ibid. s. 41. Marković D, Zlatković M. Indikacije za transplantaciju srca i ugradnju uređaja za mehaničku potporu cirkulacije i postoperativno praćenje bolesnika. Ibid. s. 41- 2. Kačar S, Bilbija I. Hirurške tehnike lečenja terminalne srčane insuficijencije. Ibid. s. 41- 2. Terzić A, Putnik S. Prikazi odabranih slučajeva. Ibid. s. 42 -3.

Sl. 8. Odbor za kardiovaskularnu patologiju SANU sa saradnicima 2018/19.

93


T

N M K

ransplantacija organa je procedura koja ima za cilj da zamenom organa u terminalnoj fazi otkazivanja taj organ zameni istim organom sa žive ili preminule osobe i tako bolesniku spase život. Poboljšanje hirurških procedura, tehnološkim napretkom i razvojem najnovijih aparata, kao i upotrebom lekova najnovije generacije transplantacione procedure su postale veoma uspešne i gotovo rutinske. Enormni, do pre samo 40-50 godina nezamislivi napredak ove grane medicine, uz veliki procenat preživljavanja najtežih bolesnika, doveo je do stvaranja potpuno nove, ranije nepoznate sociomedicinske zajednice, zvane transplantirani ljudi, koja se karakteriše posebnim psihopatološko-socijalnim i kliničkim stanjem. Klinički, transplantirani pacijenti mogu imati komplikacije izazvane propratnim efektima koje izaziva imunosupresivna terapija koju primaju doživotno. Te komplikacije mogu biti rane: hipertenzija, dijabetes, zastoj bubrega zbog izuzetne nefrotoksičnosti gomile lekova koje primaju, hiperplazija desni, itd.), ili pozne: hronična disfunkcija ili odbacivanje alografta, ponovno javljanje nekadašnjih bolesti u ozbiljnijem obliku i stepenu, de novo neoplazija, itd. U psihološkoj sferi kod transplantiranih pacijenata se javljaju promene u odnosu prema članovima porodice, prijateljima, medicinskom osoblju i životu u celini. To je prouzrokovano dužinom teške hronične bolesti i samim činom transplantacione hirurgije koja sa sobom nosi iskustvo ritualne smrti i ponovnog rođenja u novom životu. Ponovno uspostavljanje telesnog integriteta je često kompleks zbog teškoće da se novi organ prihvati kao deo spostvenog tela, a ne kao poseban identitet u okviru tela! Povratak fizičkim i svakodenvnim aktivnostima u punom kapacitetu posle godina „letargije i vegetiranja“ u toku teške hronične bolesti, koja obično nosi i strašan osećaj „bića niže vrednosti“, obnavljanje socijalnih mreža i odnosa i povratak na posao (u određenom manjem broju slučajeva) dovodi do psihopatoloških distresa. On je različitog stepena u zavisnosti od same strukture ličnosti pre transplantacije, kao i težine i dužine postoperativnog oporavka, sa eventualnim odbacivanjem organa i težim komplikacijama. (Sl.1). Cilj transplantacije nije samo puko preživljavanje, već i omogućavanje pacijentu što više zdravlja, koje je imao pre bolesti i postizanje ravnoteže između funkcionalne efektivnosti grafta i njegovog psihičkog i fizičkog integriteta. Klinička procena, biohemijski i testovi instrumentima kao i stepen preživljavanja su integrisani sa novim indikatorima kao što su: veza i procena između cene koštanja (ljudske i ekonomske) 94

Odbor za KVP SANU

Kvalitet života u završnoj fazi srčane slabosti i posle transplantacije srca Lično iskustvo D.Š. posle 12 godina Dušan Šćepanović, Vladimir Kanjuh, Ljiljana Šćepanović, Radomir Šćepanović, Vuk Šćepanović

Sl. 1. Akademik V. Kanjuh i prof. dr D. Šćepanović u Predsedništvu sastanka Odbora za KVP SANU 17. dec. 2018.

i benefita (koristi), bilo koje intervencije u cilju poboljšanja kvaliteta života (Quality of Life – QoL). Pitanje više nije samo da li će i koliko bolesnik preživeti i dugo živeti, već i kakav će biti kvalitet tog života – QoL posle intervencije, u ovom slučaju transplantacije organa (OTx). KVALITET ŽIVOTA – QoL Definicija Termin QoL je prvi put upotrebljen pre oko 60 godina u SAD na polju relacije u ekonomskim istraživanjima u smislu „biti dobro“, identifikovanom kao zadovoljstvom građana svojim životom u odnosu na potrebe koje zavise od Vlade: zaštita životne sredine, bezbednost, razvojni planovi društva u celini, kao i neke od etički prihvatljivih zaključaka po pitanju medicinskog tretmana novorođenčadi sa kongenitalnim anomalijama, komatoznim pacijentima posle saobraćajnih nesreća, onih koji zahtevaju procedure „životne potpore“, i sl. U medicinskom smislu, interesovanje za QoL počinje 1948. kada je SZO ustanovi-

la definiciju po kojoj „zdravlje nije samo odsustvo bolesti ili dugotrajne slabosti, već opšte osećanje dobrog fizičkog, mentalnog i socijalnog aspekta života“. Termin QoL obuhvata fizičke, psihološke i socijalne aspekte zdravlja koje se kao različite oblasti nalaze pod uticajem ličnog iskustva, uverenja, očekivanja i doživljavanja. Ta definicija reflektuje dva osnovna koncepta: a. Zdravlje ima više dimenzija: fizičko, mentalno i socijalno; b. Zdravlje je mnogo više nego odsustvo bolesti. Opšte je uverenje da je glavni kriterijum u oceni stanja zdravlja pacijentov unutrašnji osećaj kako mu je. Konvencionalna prognoza i ishod bolesti obično predstavljaju tačku ukrštanja kliničkog stanja i terapijskih potreba sa unutrašnjim osećanjem bolesnika kako se u stvari oseća i kako i koliko njegova bolest utiče na njegov način i kvalitet života. Kako očekivanja vezana za zdravlje i sposobnost da se prevaziđu ograničenja i invalidnost mogu u velikoj meri da utiču na ličnu percepciju o zdravlju i zadovoljstvo životom, dve osobe sa objektivno približno istim ili sličnim stanjem zdravlja mogu imati veoma različite predstave o QoL. Merenje QoL Prognoza zdravlja u završnoj fazi otkazivanja funkcije organa sadrži dve komponente: kvantitet (dužina) života i kvalitet života (QoL). Treća komponenta - dodatne kvalitetne godine života (Quality Adjacted Life Years) su i medicinska i ekonomska kategorija. Očekivana dužina trajanja života je tradicionalno merilo za zdravstvene probleme ovih bolesnika u završnoj fazi otkaziva-


N M K

nja srca (SS) gde se poredi da li je pacijent živ ili mrtav. Trend procene kvaliteta života je relativno novi pristup koji se koristi kao dodatni faktor u pristupu izbora lečenja ovih bolesnika. Polazi se od dve krajnosti: perfektno zdravlje – 1 ili smrt – 0. Ove skale sadrže i stanja gora od smrti i procenjuju se sa minus (–). Osnovna primedba ovom pristupu koji sadrži nekoliko sličnih metoda je njegova subjektivnost. Već na prvo pitanje: „Šta je za vas perfektno zdravlje?“ možemo očekivati niz različitih odgovora na isto odeređenje zdravlja i bolesti. Zato se u gotovo svakoj od ovih metoda uzima u obzir stav dve osnovne grupe: bolesnika i medicinskih profesionalaca. Koncept QoL je težak za definisanje zbog svog multidimenzionalnog aspekta. Zato i postoji više metoda koje se primenjuju. Navešćemo sasmo neke od njih: EUROQOL, Nottingham Health profile 8 (NHP), Sickness Impact profile (SIP), Kidney Disease QoL Short Form Questionnaire (KDQoL SF – 36), itd. Ukratko ćemo prikazati i primeniti EUROQOL. Kvalitet života i transplantacija U transplantacionoj medicini tradicionalni „biomedicinski model“ zdravlja baziran na molekularnoj biologiji, genetici, fiziologiji i biohemiji se integriše sa „socijalnim naučnim modelom“ zdravlja, baziranom na psihosocijalnom i ekonomskom aspektu. Visoka cena transplantacije i posttransplantacionog lečenja u momentu kada se troškovi za zdravstvenu zaštitu znatno smanjuju i nalaze se pod lupom vlasti zahtevaju da se nađu tzv. „odbrambene procedure i teorije“ koje će opravdati i omogućiti oba aspekta: i spasavanje života i kvalitet života, odn. tom procedurom dodatne kvalitetne godine života (QALYs). EUROQoL 5D 5L PROCENA STANJA ZDRAVLJA EuroQol grupa je mreža međunarodnih istraživača koja se bavi merenjem stanja zdravlja. To je takođe standardizovani instrument kojim se može izmeriti i zdravstveni ishod. Svaka (D) dimenzija stanja ima i svojih pet nivoa (5L) pa odatle i potiče akronim. Pet nivoa opisuju stanja: 1.Nema problema; 2. Mali problem; 3. Srednji problem; 4. Težak problem; 5. Krajnje težak problem. Prethodna EQ analiza 5D3L je analizirala tri nivoa (L) uz kombinaciju sa TTO uključivanje VAS. EQ je standardizovano merenje stanja zdravlja razvijeno od strane EUROQoL grupe sa ciljem da se obezbedi jednostavno, bazično merenje zdravlja sa kliničkog i ekonomskog aspekta. Opisuje se u pet dimenzija EQ – 5D:

1.Pokretljivost – mobilnost uopšte (Mo – Mobility); 2.Vođenje brige o samom sebi (lična higijena, pranje, oblačenje) – Self Care (SC); 3.Obavljanje svakodnevnih aktivnosti ((DA – Daily Activities); 4. Bol/Diskomfor (neugodnost) – PD (Pain/Discomfort); 5. Depresija/Anksioznost - DepA (Depression/Anxiety). TUMAČENJE EQ – 5D – 5L STANJA Opisano je ukupno 3325 stanja zdravlja u različitim zemljama. Svako stanje zdravlja je predstavljeno opisno (Tbl. 1) i ima pet digitalnih kodova. 1. Stanje primer 11111 znači: da nema problema ni u jednoj od pet dimenzija; 2. Stanje primer 12345 znači: nema problema sa mobilnošću (1); mali problemi kod brige o sebi – kupanje, oblačenje, itd. (2); umereni problemi u obavljanju svakodnevnih aktivnosti (3); prisutan jak hronični bol/neugodnost (4); ekstremna depresija/ anksioznost (5). Težina procene između 0 i 1 se determiniše i ovim metodama predloženim iz J Health Econ (Tbl. 2): 1. TIME – TRADE – OFF (TTO):Bolesnike pozivaju da izaberu da li žele da ostanu u stanju trenutne bolesti uz konzilijarnu prognozu koliko će to da traje ili da im se uz pomoć terapijskih metoda zdravlje poboljša do najvišeg nivoa, ali sa manje očekivanom dužinom života; 2. STANDARD GAMBLE (SG): Bolesnicima se nudi izbor da li da ostanu u trenutnom stanju bolesti ili da izaberu medicinsku intervenciju posle koje imaju podjednake šanse da budu u odličnom stanju zdravlja, ali i da umru; 3. VIZUELNA ANALOGNA SKALA(VAS): Bolesnici se pozivaju da sami na skali sličnoj toplomeru gde je raspon od 0 – 100 odrede svoje stanje zdravlja. Ovaj metod je najlakši, ali i veoma subjektivan što je proporcionalno suprotno pouzdanosti. Ovaj brojčani opis bi mogao da definiše bolesnika u podmakloj fazi srčane slabosti kao: slabo pokretnog na veoma kratke distance, uglavnom po kući; još može da vodi brigu o sebi, ali umereno otežano, s tim što su tuširanje i vezivanje pertli na cipelama najnapornije radnje zbog ogromnog distendiranog trbuha u kome se nalazi najmanje 5l tečnosti; ovo stanje dnevne aktivnosti svodi na minimum uz upotrebu kola i za najmanje zadatke, a odmah se preporučuje odlazak u invalidsku penziju; SS ne proizvodi klasičan bol, ali veoma otečeni donji ekstremiteti dovode do pucanja kože na sitne ragade, čak i krvarenja, što može da izazove

infekcije. Gušenje pri najmanjem naporu, a naročito noću, onemogućava normalno spavanje i ležanje u krevetu, već u fotelji sa visoko izdignutim grudnim košom i glavom; sve ovo se drastično odražava na psihičko stanje bolesnika koje prelazi iz izrazite razdražljivosti i anksioznosti zbog nesamostalnosti u obavljanju osnovnih radnji do duboke depresije i straha (opravdanog) za ishod bolesti, odnosno osećaj blizine kraja života i smrti i to ne baš lake! Naša digitalna procena bi u najboljem slučaju bila: 42454. Na osnovu „šifre“ stanja zdravlja našeg pacijenta metodom 5D5L i uz pomoć LIGE TABELA (LT - Tbl. 3) za određena stanja zasnovane na procenama stručnjaka i pacijenata, stanje našeg pacijenta bi bilo: 42454 kombinovano sa LT procenom za tešku SS od 0,50 QoL uz veći stepen depresije i anksioznosti koji daje QoL = 0,40 i određenu neophodnu pomoć u kretanju, naš pacijent može da dobije maksimalno: Za kavlitet života u poodmakloj ili završnoj fazi SS QoL = 0,40! Šta to znači? To znači da ako je puno zdravlje ocenjeno sa 1QoL za 1g, našem bolesniku treba čak 2,5g kalendarskog života da bi imao 1g normalnog, zdravog života uz perpektivu daljeg drastičnog pogoršanja do smrti! TERMINALNA FAZA SRČANE SLABOSTI I drugi faktori pogoršavaju QoL u završnoj fazi SS: perzistirajuća kongestija, patološka aktivacija neurohormonalnih i inflamatornih faktora, miopatija i atrofija muskulature zbog redukovanja periferne cirkulacije, redukovana bubrežna funkcija sa porastom kreatinina i drugih parametara, popuštanje desnog srca što dovodi do teške insuficijencije jetre i pojave hepatomegalije. SS uzrokuje hroničnu hipotenziju, pospanost, odsustvo apetita i može dovesti do kaheksije. Ovo prouzrokuje dodatne psihičke i socijalne probleme sa pogoršanjem depresije i socijalne disfunkcije. Naš bolesnik sada ima QoL ≈ 0,30 – 0,35! To znači da bi proživeo jednu godinu normalnog života njemu trebaju čak tri kalendarske! TRANSPLANTACIJA SRCA Transplantacija srca je zlatni standard i metoda izbora u lečenju terminalne faze SS. Naravno, ako je moguća ako je pacijent transplantibilan i ako ima odgovarajućeg donora. Nisu svi bolesnici u terminalnoj fazi SS i kandidati za transplantaciju! Ako je stanje bolesnika toliko loše da ne bi izdržao ni mnogo manju intervenciju i ako su neki od parametara trajna prepreka (npr. plućna hipertenzija bez mogućnosti korekcije), 95


N M K

onda se takvim bolesnicima implantira mehanička srčana pumpa – LVAD. Sama transplantacija srca, ukoliko uspe i bolesnik se oporavi, ne samo da je „zlatni standard“ u lečenju terminalne SS koja daje QoL = 0,30, već je danas toliko usavršena i toliko uspešna da predstavlja ne samo čudo medicinske nauke, već i čudo života: ta magična pumpa može da se „izvadi“ iz grudnog koša jednog čoveka i „usadi“ u grudni koš drugog čoveka i da radi nekoliko decenija kao da se gotovo ništa nije desilo! Pored ingeniozne hirurške tehnike, najsavremenije tehnologije, ovaj proces je nezamisliv bez genijalnog farmakološkog dostignuća koje se zove: IMUNOSUPRESIJA! Imunosupresivni lekovi smanjuju prirodni imunitet našeg organizma na najmanju moguću meru da naš organizam ne bi odbacio novo srce prepoznajući ga kao strano telo na koje reaguje upućujući na njega vojsku limfocita na juriš koji transplantiranog pacijenta može da košta i novog srca i života! Mada danas čak i ako se to desi, imamo na raspolaganju pored LVAD i BiVAD i kompletno veštačko srce - Total Artefitial Heart (TAH)! Preživljavanje posle transplantacije srca (HTx) danas je: 1. Posle 1 god. 92%! 2. Posle 5 god. 75 – 80%! 3. Posle 10 god. 55 – 60%! 4. Posle 15 god. 35%! 5. Posle 20 god. 25% 6. Najduže preživljavanje iznosi 34 godine. Kvalitet života pacijenta posle transplantacije srca, pod uslovom da nije imao neke od ranih komplikacija kao što su: odbacivanje srca u periodu od najmanje dve godine posle transplantacije, moždani udar, teške komplikacije na bubrezima i jetri, optimalan psihofizički oporavak možemo sagledati na sledeći način: Imajući u vidu da tim pacijentima koji su preživeli strašne muke, čekanja, bezbroj intervencija svih vrsta, glavni problem predstavlja ono što ih drži u životu, a to je imunosupresivna terapija i njeni prateći efekti koji se ne mogu izbeći. To su uglavnom: česte infekcije, organičen pristup u zatvorenim prostorima sa mnogo ljudi, prisustvo duvanskog dima, određena organičenja u ishrani, hipertenzija koja se javlja već posle pet godina, zabrana kupanja van kuće i u bazenima, rekama i jezerima, izolacija od UV zračenja, uredan život, itd. To je zaista mala cena i minimalno odricanje u poređenju šta nudi novi život: potpuni fizički, intelektualni, socijalni i emotivno-psihološki oporavak! Takvog pacijenta možemo definisati digitalnom šifrom metodom 5D 5L kao: 11112, a na LT sa 0,84 pa bi kumulativni kvalitet života za pacijente posle transplantacije 96

srca bio QoL = 0,90! To znači da su bolesnici koji prežive transplantaciju srca bez većih komplikacija u stanju veoma dobrog zdravlja u svakom pogledu i da imaju šanse da vode gotovo perfektan život! ŽIVOT SA TERMINALNOM SRČANOM SLABOŠĆU I 12 GODINA SA TUĐIM SRCEM Lična iskustva prof. dr Dušana Šćepanovića Terminalna faza SS spada među najteže bolesti. Posle više godina „mirovanja“, uz manje ili veće teškoće u običnom životu, bolest se naglo pogoršala, sa nemogućnošću ležanja i spavanja noću, osim u sedećem stavu. Otok nogu do nemogućnosti fleksije u kolenu nemilosrdno me je „zakucao“ za kuću. To vodi ka čestim odlascima na bolovanje, nemogućnosti obavljanja i najlakšeg posla, a kamoli hirurškog. To je praktično i prekid ili kraj karijere. Ostaje jedino borba za goli život. Sve što ste tokom celog života ulagali u sebe, mislim na znanje, hiruršku veštinu sticanu godinama kroz svakodnevni program i dežurstva, studenti, kongresi, predavanja i naučni radovi, sve se menja, tačnije, sve prestaje preko noći! Najteže padaju prekidi većine socijalnih veza jer pored prestanka odlaska na posao tu je i prisilna nemogućnost izlazaka i druženje sa prijateljima. Ostaju samo najbliži i porodica. Od nosioca gotovo svih životnih rešenja za probleme najbližih prijatelja, kolega i porodice, u kratkom roku vi postajete životni problem. Bolest jednog člana porodice u završnoj fazi otkazivanja organa je bolest cele porodice. Izuzetno naduven trbuh koji guši celo telo i prisustvo slobodne tečnosti u trbuhu, pleuri i perikardu zahtevaju prisustvo članova porodice neprekidno oko bolesnika. Deca izostaju iz škole, a supruga s posla jer je i sedenje bilo gotovo nemoguće, a hod duži od desetak koraka nedostižan cilj. O trčanju ili nekom minimalnom naporu nije moglo biti ni govora. Neuspeli pokušaji da se lekovima apsolutna aritmija koriguje u sinusni ritam doveli su do čak tri elektrokonverzije, koje su takođe bile neuspešne. Više VF ablacija sa ciljem eliminisanja ektopičnih centara aritmija u miokardu su dovele do još komplikovanije situacije – rad srca sa samo 12% snage. EF je svedena na minimum održavanja života. Ugrađen mi je pacemaker. Posle manje od godinu dana je počelo nagomilavanje tečnosti u trbuhu, čak i preko 25l! Više ultrafiltracija i punkcija trbuha su dovodile do poboljšanja od nekoliko dana. Nametnuo se stav da je transplantacija srca (HTx) jedini lek. U to vreme je program HTx u Srbiji bio u prekidu već šest godina, a sama ideja lečenja u inostranstvu

zabranjena reč! Jedino rešenje je bilo hitna prodaja kuće. Egzistencija porodice dovedena je u pitanje. Posle niza srećnih okolnosti smo se našli u Gracu u Austriji. Na Odeljenje su me uneli u kolicima, a posle na nosilima. Razlog zbog koga sam kao beznadežan slučaj došao ovde je da mi se ugradi mehanička srčana pumpa (LVAD). Hrabrošću tima, na čelu da prof. Waslerom, ova odluka je promenjena na moju sreću u pravcu HTx! Opet neizvesnost. Kako će centrala ET u Leidenu reagovati na molbu prof. Waslera da mi se na osnovu principa ET dodeli spasonosni organ - srce po prioritetu, jer sam ispunjavao sve medicinske i etičke uslove osim jednog – dolazim iz Srbije koja nije član ni EU ni ET! Ispitivanja su vršena svakodnevno invazivnim metodama praktično na živo jer se morao održati status HU (High urgent) kandidata. Ne znam da li bih to mogao ponovo da izdržim. U takvim trenucima kada vas sudbina lomi između života i smrti ništa vam ne pomaže, čak ni spartanska odanost i podrška porodice! Samo tvoj unutrašnji glas koji ti kaže: „Izdrži još malo! Ulog je život“! Kažu da pred kraj života i osuđenici i bolesnici osećaju korake smrti, njihov bat, sve bliže i bliže. To je tačno i može da te obeshrabri da digneš ruke od svega i da se prepustiš sudbini – smrti! Pomirenje sa krajem života i smrću nije ništa strašno kada shvatite da je to neminovnost! Uvek razmišljaš o roditeljima. Prvi put mi je „bilo drago“ što su otišli. Da nisu bili bi svedoci mojih muka i sigurno bi im srce prepuklo! Pored sećanja na njihovu bezgraničnu ljubav, na um mi pade Otac! Pa kako li je njemu bilo u 20 godina kada je iskočio go i pobegao iz kamiona za streljanje, pa Igmanski marš, Neretva, Sutjeska? A ja, iako u ringu sa smrću, ipak u apartmanu, okružen brigom i osoblja i porodice. To te vrati na „pravi put“, put borbe za život! Bio je 10. dan od prijema u bolnicu – 6. decembar 2006.! Ti datumi se nikad ne zaboravljaju. Ušla je dr Schwartz i rekla: „We got it“! Ljilja i ja smo se pogledali i počeli da plačemo od sreće i da javljamo svima. Ostale su „samo“ dve stvari: da srce odgovara i da preživim HTx! Ali, o tome se tada ne razmišlja! To je razrešenje višegodišnjih muka! Tada stupa na snagu rezon „neka bude šta bude“, kao finale najveće borbe – borbe za život! Tada strah nestaje, ostaje samo nada da će sve biti u redu. Nema čak ni strepnje, potrošeni su i ona i strah tokom ovih mučnih godina. Ali se javlja novi problem: griža savesti! Polako ženo, mi sada skačemo i plačemo od radosti, a u kući tog mučenika udaraju glavom o zid i i oni plaču! Ko si ti, Dušane Šćepanoviću, da neko mora da umre da bi ti živeo? To osećanje me je proganjalo


N M K

sve dok nisu došli po mene da me vode u salu. Čovek je čovek, ali i životinja i čudo! Čulo se „mlataranje“ elisa helikoptera koji nosi spasonosni organ u kontejneru i verovatno je u tom trenutku više desetina mojih sapatnika čežnjivo gledala kroz prozor bolnice sa strašnim pitanjem i slutnjom: „Da li je to moj let za ukrcavanje u novi život“? Oko 19,30h su me uspavali. San i mrak su trajali 20 dana. Kada sam se probudio na katolički Badnji dan nisam znao gde se nalazim. Kao počasni bataljon garde u čast nekog državnika pozdravilo me je Sunce sa Alpa! Kad sam ga ugledao znao sam da sam živ! I u drugom životu sam Strelac! U sebi sam tiho rekao: „Pa seti se kako si deci transplantirao bubrege i kostnu srž i šta si pričao njihovim roditeljima i njima samima!“ Sada to primeni na sebi. Sada si „sa druge strane operacionog stola i to baš za transplantaciju“! Pobedonosno sam se gorko nasmejao! Opasnosti i mukama nikad kraja. Bubrezi su mi otkazali i stavljen sam na hemodijalizu (HD)! „Preživeo si, biće sve u redu, Ti si pobednik“ kaže mi Ljilja! Ne kaže da sam na HD! To sam morao „sam da otkrijem“! Postoperativni delirijumi sa užasnim noćnim morama su prozvodili panični strah od samoće i mraka koje nikada pre toga nisam osećao. Uz to i čak četiri odbacivanja srca! Tada sam imao mnogo veći strah od smrti nego pre transplantacije, jer je i ulog mnogo veći: relativno normalan život i povratak kući kao najbolje rešenje i perspektiva, u odnosu na prethodni gde gubiš samo strašne muke i gde neki put ti smrt izgleda kao dobro rešenje. Priča se u Gracu završila tek posle 50 dana (ukupno 62)! Povratak kući je bio mnogo emocionalniji nego odlazak. Pored neizmerne sreće prilikom ponovnog susreta sa sinovima, čitave tri godine nisam u snu imao mira. Odzvanjali su mi otkucaji njegovog srca, NJKV Donora koje još nisam mogao da „usvojim“ kao svoje! Ko je bio, šta je radio, kako i kome da kažem HVALA? Čitam da neki tvrde da „ćelije pamte, pogotovo ćelije miokarda“? Da li novi život znači da sam i nova ličnost? S obzirom na to da visoke doze kortikosteroida koje se primaju prve dve godine posle HTx mogu da izmene ličnost, kako piše u nekim knjigama, da li će se to desiti i meni? Euforija, svadljivost, paranoja? Pored genetskog „uljeza“ – novog srca, tu je i farmakološki aspekt koji je dokazan! Kao u inat prikazuju film sa James-om Mason-om gde mu 50-tih godina XX veka daju eksperimentalno kortikosteroide, a on pravi haos po kući, tuče ženu i decu, poteže oružje na komšije? Dolazi policija i prisilno ga vode u psihijatrijsku ustanovu. Da li mi je to budućnost? Pa šta će mi onda takav život gde ću opet

biti ne samo teret, već i pretnja za druge? Oporavak je, s obzirom na težinu bolesti i lečenje, išao veoma brzo. Vratio sam se u sve intelektualne i druge socijalne i javne aktivnosti gotovo kao pre, osim odlaska u operacionu salu. Nekoliko godina sam sanjao kako operišem. Poslednji put prošle godine. Ali od svih ovih trauma u početku me je najviše oporavljala stručna aktivnost i priča o mojoj teškoj bolesti i neverovatnom oporavku! Nijednom nisam imao onaj naš „nacionalni kompleks“ da se teška bolest krije i da se o njoj ne priča. Ta interreakcija sa javnošću i želja da svoje životno iskustvo podelim sa najširom publikom, a naročito najtežim bolesnicima koji kao i ja nekada očajnički čekaju na organ, ne napušta me ni danas. To sigurno nije suva ambicija i želja za publicitetom, lični egzibicionizam ili želja za nekom slavom! Jadna ti je to slava kada si toliko godina bio van života, kao u „najluksuznijem“ hotelu – logoru. Osećanje koje me ne napušta je da sam dobijanjem novog srca i života postao i bolji čovek nego u prethodnom životu, sa mnogo više empatije prema okolini i pojedincima. Ta nesvesna i neželjena žrtva mog donora i mene kao izabranog u toj strašnoj životnoj drami stvara unutrašnji osećaj da ste upravo ponovo izabrani od sudbine i koja vam je dala novu misiju. Kao pobeda spermatozoida koji nosi vas u majčinu utrobu među milionima drugih! Kod transplantacije je odnos malo manji, samo među hiljadama drugih! Ta misija ne tinja, već vri u meni i pratiće me dok sam živ! Osećaj duga koji me ne napišta ni posle ovoliko godina da moram da propagiram i vršim samo dobro i humano, jer sam dužnik, doživotni, koji duguje ono najvrednije, ljudski život! Završetak školovanja sinova Raše i Vuka kao dva nova doktora u kući, njihova ženidba i veličanstvene svadbe sam verovatnije doživeo znatno emocionalnije nego drugi, „normalni“ očevi! A tek dolazak unuka, promenio mi je život nabolje u eksponencijalnoj krivoj i sumnjam da grupa EUROQOL uopšte ima moj slučaj u tabeli QoL! Subjektivni osećaj je da mi je QoL > 1! I opet pitanje: da li sam spasen zbog neke posebne misije? Da li sam zato ovako strašno iskušavan od „nekog gore“? I koji mi je sada lični cilj: pa, razmišljam, da li mogu da stignem John-a Mccafferty-a, koga je apostrofirao moj profesor Kanjuh kao čoveka koji je do sada najduže živeo sa tuđim srcem: 34 godine! Znači, ostaje mi još 22 godine borbe! Nova misija! Novi cilj! Literatura:

1. Bjegović–Mikanović V: Zdravstvena politika. Predavanja, MSZZ, MF i FON, Beograd 2011. 2. Bjegović–Mikanović V.: Prioriteti zdravstvene politike, predavanja, MSZZ, MF i FON, Beograd 2011.

3. Bjegović – Mikanović V: Menadžment i organizaciono ponašanje. Predavanja MSZZ, MF i FON, Beograd, 2012. 4. Bjegović – Mikanović V.: Osnove i izazovi zdravstvene politike, MSZZ, MF Bgd, 2009. 5. Bluminsk GS, Knetsh AM, Sturkenboom MC, et al: Quantifying the heart failure epidemic: prevalence, incidence rate, lifetime risk and prognosis of heart failure. Eur Heart J 2004;25:1614–9. 6. Borović S, Šćepanović D: Ekonomska analiza troškova lecenja bolesnika u terminalnom stadimum srcane slabosti – transplantacijom srca ili medikamentoznom terapijom. Licna prepiska, Beograd 2012. 7. Borović S, Borović V, Šćepanović D.: Serbian Transplant Network (SeTNet), El. Prilog, Beograd 2013. 8. Devlin N.: An Overview of the EuroQol Groups. Scientific Agenda and Value. Sets for EQ-5D-5L, POI Meeting, London, Jan 13, 2013. 9. Hunt SA, Abraham WT, Chin MH, Feldman AM, Francis GS, Ganiats TG, Jessup M, Konstam MA, Mancini DM, Michl K, Oates JA, Rahko PS, Silver MA, Stevenson LW, Yancy CW. 2009 focused update incorporated into the ACC/AHA 2005 Guidelines for the Diagnosis and Management of Heart Failure in Adults: a report of the American College of Cardiology Foundation/American Heart Association Task Force on Practice Guidelines: developed in collaboration with the International Society for Heart and Lung Transplantation. Circulation. 2009 Apr 14;119(14):e391-479. 10. Hyder AA, Morrow R.: QALYs – Johns Hopkins Bloomberg School of Public Health, 2011. 11. Malek M.: Implementing QALYs. Uni St. Andrews UK, Vol 2 No 1, Pub Hayward Group, 2001. 12. 12..Neumann P, Zinner D, Wright J.: Are Methods for Estimating QALYs in Cost-Effectiveness Analysis Improving?Medical Decision Making, 17:402-408, Harvard, 1997. 13. NHS – NICE. Ligue Tables, 2008. 14. NICE. ICERs and ICURs, 2005, 2011. 15. Phillps C.: What is Cost – Effectiveness? Health Econ, 2cnd Ed, 1-8, Uni Swansea, Feb 2009. 16. Phillps C, Thompson G.: What is a QALYs? London: hayward Medical Comm,1998. 17. Rabin R, Oemar M, Oppe M, Janssen B, Herdman M.: EQ5D-5L User Guide, Version 1.0, Apr 2011. 18. Radovanović N, Jakovljević Dj, Kanjuh V. Quality of life after open heart surgery. A ten year follow-up research study. Atherothrombotic coronary heart disease. Morphological-clinical correlations. Edit V Kanjuh and N Radovanović. Publishers: Serbian Academy of Sciences and Arts – Department of Medical Sciences – The Board on Cardiovascular Pathology & Serbian Atherosclerosis Society. Belgrade, Serbia 2008. 19. Raković R.:Strateški menadžment i strateška analiza, PM College, 2008 – 2009. 20. Redman E.: Health Policy, 2001 21. Siebert U.: ICER Threshold and Ligue Tables. Panel 135: HTA and Economic Analysis: Cost-Effectiveness Threshold and Other Factors in the Decision making Process, HTAi, Rio de Janeiro, 2011. 22. Simić S. i sar.: Zdravstvena ekonomika, predavanja, MSZZ, MF i FON, April, 2012. 23. Šćepanović D.: Problemi transplantacije organa (posebno srca) u Srbiji i predlozi za poboljšanje. Uvodno izlaganje. Simp „Novine i stremljenja“, Multimedia. MF, Beograd, 2011. 24. Šćepanović D.: Licna prepiska sa LKH Graz i Andre Waslerom, 2006 – 2013. 25. Šćepanović D.: Dopisi Ministarstvu zdravlja, 2007 – 2012. 26. Šćepanović D.: Dopisi RFZO, 2007 – 2012. 27. Šćepanović D.: Razgovori u štampanim medijima (Kurir, Danas, Blic, Politika, Novosti) 2007-2012. (Prilozi). 28. Šćepanović D.: Nastupi u el. medijima (RTS, TV B92, Studio B, TV Avala) 2008-2012. 29. Šćepanović D.: Artz Brief LKH Graz, jan 2007. 30. Šćepanović D.: Procena potreba za zdravstvenim kadrom, Seminarski rad iz predmeta „Planiranje ljudskih resursa“, MSZZ, MF i FON, Beograd, mart 2012. 31. Šćepanović D: Ekonomska analiza (poredjenje) troškova lecenja kardiomiopatia transplantacijom srca u odnosu na druge kardiohirurške metode. Seminarski rad, Predmet: Zdravstvena ekonomika MSZZ, MF i FON, Beograd, april 2012. 32. Šćepanović D: Sadašnje stanje transplantacije organa u Srbiji: Šta treba da se uradi? Seminarski rad. Predmet: Zdravstvena politika, MSZZ, MF i FON, Beograd, april 2011. 33. Šćepanović D.: Zdravstvena politika u organizaciji transplantacije organa u Srbiji. Master teza iz zdravstvenog menadžmenta, Medicinski fakultet, Beograd, 2013.

97


N M K Tabela 2. Metode izračunavanja QALYs. (Izvor: Neumann P. et al., 1997).

METODE KOJE SE KORISTE U IZRAČUNAVANJU QALYs KLINIČKA PROCENA – CLINICAL JUDGEMENT

38%

OCENA NA SKALI – RATING SCALE

19%

KOMPROMIS ZAVISNA OD VREMENA – TIME TRADE OFF (TTO)

17%

NEPODEŠENA SKALA – TRANSFORMATION OF NON PREFERENCE SCALE

7%

PRINCIP SLUČAJNOSTI – STANDARD GAMBLING (SG)

5%

BEZ OBJAŠNJENJA

15%

Tabela 3. LIGA TABELA (LT) – KORISTI ZA ODREDJENA STANJA (Phillips C&Thompson G 1998)

Shema 1. Shema i kriterijumi za ocenu ponašanja u terminalnoj fazi otkazivanja organa. Tabela 1. Detaljan opis stanja zdravlja u 5 dimenzija (5D) i 5 nivoa (5L)

EQ – 5D – 5L PROCENA STANJA ZDRAVLJA MOBILNOST → Bez problema u hodu Ustajanje, hodanje, Mali problemi sa hodom podizanje, stajanje, itd. Umereni problemi sa hodom Teški problemi sa hodom Nemogućnost hodanja BRIGA O SEBI – Bez problema u brizi o sebi Samostalno oblačenje, Mali problemi u brizi o sebi kupanje, brijanje, Umereni problemi u brizi o sebi hranjenje... SC Veliki problemi u brizi o sebi Ne može da vodi brigu o sebi DNEVNE Bez problema u obavljanju dnevnih aktivnosti AKTIVNOSTI→ Mali problemi u obavljanju dnevnih aktivnosti Posao,učenje, kućni Umereni problemi u obavljanju dnevnih poslovi,porodične i aktivnosti socijalne aktivnosti Teški problemi u obavljanju dnevnih aktivnosti Ne može da obavlja ni manje dnevne aktivnosti Odsustvo bola/diskomfor/neugodnosti BOL/ Mali hronični bol/diskomfor/neugodnost DISKOMFOR→ Bilo koja vrsta hroničnog Umereni hronični bol/neugodnost počinje da otežava život bola koja otežava život Veliki bol/neugodnost koji organičava životne aktivnosti Nepodnošljiv bol koji onemogućava normalan život DEPRESIJA/ Normalno psihičko stanje bez depresije i/ili ANKSIOZNOST→ Sve anksioznosti psihičke teškoće koje Blago depresivan i/ili anksiozan loše utiču na život u Umereno depresivan i/ili anksiozan celini Teška depresija i/ili anksioznost Ekstremno teška depresija/anksioznost bez normalnog života 98

ZDRAV (Referentna vrednost)

1,00

TRANSPLANTACIJA BUBREGA, JETRE I SRCA

0,84

SREDNJA ANGINA PECTORIS 0,70 ILI SS 1 2 3 4 5 1 2 3 4 5 1 2 3 4 5 1 2 3 4 5 1 2 3 4 5

HEMODIJALIZA SREDNJA PROCENA

0,60

TEŠKA ANGINA PECTORIS ILI SS

0,50

TEŠKA DEPRESIJA ILI ANKSIOZNOST

0,45

NEOPHODNA POMOĆ U KRETNJI I HIGIJENI

0,30

SMRT (Referentno stanje)

0,00


P

rilog o bolu i svrabu objavljujemo iz rukopisa knjige “Osnovi gerijatrije” koju priprema akademik Rajko Igić. Knjiga će biti namenjena studentima medicine, zdravstvenim radnicima i svima koje interesuje nega, bolesti i lečenje gerijatriskih bolesnika, ali i ostalih osoba najstarijeg životnog doba. Nadam se da će ovaj prilog doprineti boljem uvidu naših čitalaca u farmakološki i nefarmakološki pristup bolu. Prim. dr Momir Pušac, glavni urednik

Bol Kod starije populacije, bol je veoma česta smetnja. Tako, prema istraživanju centra za zdravstvenu statistiku, jedna od pet osoba starijih od 65 godina pati od bolova, a 18% ih zbog bolova uzima lekove. Čak se 60% od onih koji imaju bolove žali da ti bolovi traju godinu dana ili još duže. Bol u zglobovima češći je kod žena nego kod muškaraca (10% prema 7%). Pošto hronični bolovi dovode do dugotrajnih smetinji spavanja, smanjenog kretanja, poremećaja hoda s mogućim padovima i oštećenjima i neželjenih efekata od gastrointestinalnog, renalnog i hepatičkog oštećenja do adikcije, očigledno je da zdravstvena služba mora voditi serioznu brigu o bolu kod staračke populacije. Bol je kompleksan, neprijatan, subjektivan, senzorni i emocionalni fenomen koji predstavlja osećaj realnog ili potencijalnog tkivnog oštećenja i afektivan odgovor na taj podražaj. U nastanku bola uključen je kompleksan odnos specijalizovanih nerava, kičmene moždine i mozga, sa jedne strane i ostataka tela sa druge. Osećaj bola varira od osobe do osobe. Kako se oseća bol i kako se na njega reaguje zavisi od toga šta ga izaziva, ali i od odlika osobe. Postoje dve vrste bola: akutni i hronični bol. Akutni bol je uglavnom kratkog trajanja, jak je, javlja se iznenada, praćen je aktivacijom autonomnog nervnog sistema, a nakon izvesnog vremena prestaje. Osoba zna odakle bol dolazi i obično zna zašto je nastao. Uzrok za pojavu akutnog bola je tkivno oštećenje i predstavlja upozorenje osobi da izbegne dalje oštećenje. Okrajci perifernih nervnih niti sadrže specijalne završetke koji reaguju na oštećenje ili na pretnju tkivnog oštećenja, poput uboda, posekotine, pečenja, inflamacije ili čak nekih hemijskih promena. Ti nervni završeci nazvani su nociceptori (Lat. nocere, oštetiti), a raspoređeni su svuda po telu (koža, kosti, zglobovi, vezivno tkivno, ovojnice unutrašnjih organa). Nociceptori šalju poruke tzv. nociceptivnog bola perifernim nervima do kičmene moždine. Akutni bol po intenzitetu može biti u rasponu blag – jak. Ćelije

N M K

Bol i svrab Autor: Akademik Rajko Igić

kičmene moždine su specijalizovane tako da razaznaju prioritetne poruke iz perifernih živaca i šalju ih nervnim putevima u mozak određenom brzinom i jačinom. Ako je bol jak, npr. ako dodirnemo vruću ringlu na šporetu, poruka je urgentna i mišiči povuku ruku. Ali ako je u pitanju ogrebotina, bolna poruka odlazi u mozak sporije i s manjom snagom. Jak akutni bol važan je biološki signal koji je povezan sa hiperaktivnošću simpatičkog nervnog sistema i zato ga prati tahikardija, ubrzano disanje, porast krvnog pritiska, dijaforeza i midrijaza. Te promene prati uznemirenost (anksioznost). Ukoliko se tri meseca posle tkivnog oštećenja nastave bolovi, reč je o hroničnim bolovima, a oni obično traju dugo, mesecima ili godinama. Njačešće se javljaju zbog oštećenja jednog ili više perifernih ili spinalnih nerava. Ta oštećenja dešavaju se usled infekcije, pri hirurškom zahvatu ili bolesti i takvi nervi šalju bolne signale koji nisu odgovor za oštećenje nekog drugog tkiva. To su neuropatski bolovi i osobe ih doživljavaju kao pečenje, tup bol, trnce, probadanje i sl. Često se neuropatski bol javlja kod dijabetičara kada se oštete nervne niti na šaci ili stopalu i nastane bolni osećaj u vidu pečenja. Neuropatski bol može da se pojavi zbog aktivacije nervnog puta bola (periferni nerv, kičmena moždina) kada dolazi do dugotrajnog bola. Amplifikacija bolne poruke nazvana je bolna preosetljivost. Takva vrsta bola ne samo da nije upozorenje za oštećenje već, za osobu, predstavlja dugotrajnu, veliku, neprijatnu smetnju. Slično se dešava pri fantomskom bolu, kada se bolesniku amputira noga, a on oseća bolove u njoj, ako se aktiviraju nervni putevi bola iz tog ekstremiteta, pa mu se čini da ima tu nogu. Bol je kombinacija nociceptivne sa afektivnim i kognitivnim komponentama. Ako su nociceptivni prijemnici za bol smešteni u koži ili mekim tkivima, reč je o somatskom bolu. Nociceptivno poreklo bola iz unutrašnjih organa dovodi do visceralnog bola, a direktna oštećenja perifernog ili centralnog nervnog sistema pokreću neuropatski bol. Poznato je da u centralnom nervnom sistemu starijih osoba dolazi do

gubitka neurona u kori mozga, međumozgu i produženoj moždini. U talamusu opada broj neurona za oko 18 odsto. Međutim, sadržaj neuropeptida u mozgu starijih osoba se ne smanjuje. Neurološki mehanizmi nocicepcije, od kojih kreće bolni stimulus, nisu u starosti značajnije promenjeni, jedino je broj nociceptivnih neurona smanjen te je prag osetljivosti za termalne i vibracione stimuluse povećan. Na afektivnu i kognitivnu komponentu bola utiču razni faktori koji su često prisutni u starijem dobu, npr. depresija, prethodno iskustvo pojedinca s bolovima i anksioznost. Zato lekari kod mnogih starih osoba nedekvatno procenjuju bol, usled čega i tretman može biti pogrešan. Klasifikovanje bola prvi je korak za terapiju bola. Mada postoji više klasifikacija bola, važno je najpre ustanoviti da li je bol akutan ili hroničan. Lečenje zahteva otklanjanje etiologije, nefarmakološki i/ili farmakološki tretman. Hronični bol često se definiše kao bol koji se nastavlja mimo očekivanog (tri meseca) isceljenja. Zato se hronični bol obično shvata kao trajan bol koji ne prolazi nakon primene uobičajenih metoda za kontrolu bola. Kliničko-patofiziološka klasifikacija hroničnog bola obuhvata: nociceptivni bol (npr. artropatije, mialgija, kožne i mukozne ulceracije, ishemični poremećaji i visceralni bol), neuropatski bol (npr. postherpetična neuralgija, trigerminalna neuralgija, dijabetska polineuroptija, centralni bol nakon šloga, bol nakon amputacije, mijelopatski i radikulopatski bol), mešan ili patofiziološki nejasan bol (hronične povratne glavobolje – migrena, tenziona glavobolja; vaskulopatski bolni sindromi – bolni vaskulitis), psihološki bolni sindromi (histerijske reakcije, somatski poremećaji). Važno je ustanoviti da li je u pitanju akutan bol ili egzacerbacija hroničnog bola. Takav pristup nije uvek lak kod starijih osoba jer one često imaju strah od dijagnostičkih testova i lekova koji bi mogli izazvati neželjene efekte te zbog teže komunikacije s lekarom zbog slabosti, senzornog ili kognitivnog deficita, mada je distinkcija bola kod njih veoma korisna. Zato ne treba čekati da uvek sama starija osoba saopštava o bolu, već je treba pitati ima li bolove koristeći sinonime: jak svrab, pečenje, probadanje i sl. i ako zatreba, dati joj da popuni skalu za bol (npr. 0—nema bola; 10—najteži bol), a kognitivno oštećenim bolesnicima 99


N M K

postavljati pitanja s odgovorima DA / NE, promatrati njihovo ponašanje (npr. grimase, osetljivost u nekom delu tela), pitati ih za funkcionalnost (hod, raspoloženje). Dodatni postupci su: anamneza, fizički pregled, laboratorijski nalazi i dijagnostički testovi. Odlike bola uključuju sledeće komponente: intenzitet, opis, učestalost, lokaciju, trajanje i faktore koji utiču na pojavu ili prestanak bola. Procenjivanje akutnog bola kod osoba koje ga ne mogu opisati (npr. demencija, šlog, afazija), dati jasnu lokaciju ili odgovor bola na terapiju, zasniva se više na znacima, nego na simptomima. Terapija akutnog bola sprovodi se nefarmakološkim i farmakološkim postupcima. Nefarmakološki postupci su uspešniji kod hroničnog bola, ali i kod akutnog bola takve mere pomažu da se smanje doze lekova i tako umanji rizik od pojave neželjenih efekata. Glavne nefarmakološke mere koje se primenjuju kod hroničnih i akutnih bolova uključuju toplo, hladno, masažu, skretanje pažnje, akupunkturu, interventni menadžment bola, transkutanu nervnu stimulaciju i tehniku relaksacije. Bolesnici često koriste nefarmakološke mere za tretman bola i mimo znanja lekara. Interventni menadžment bola najviše se koristi kod hroničnog lumbaga tako što se injiciraju steroidi zajedno s lokalnim anesteticima radi neurolitičke blokade ili se izvode drugačije procedure, npr. nervna ablacija, ugrađivanje intratekalnog sistema koji ubacuje lekove, postavljanje intratekalne pumpe ili električnog stimulatora kičmene moždine. Stimulatori spinalnog dela kičmene moždine se impantiraju da električni impulsi stimulišu površinu spinalne kičme i dovedu do parestezijskog osećaja (trnci) koji ometa percepciju bola od strane pacijenta. Pored toga, što se male doze steroida i lokalnih anestetika injiciraju oko zahvaćenih nerava u kičmenom stubu, često se takve aplikacije vrše u zglobove, oko tetiva i u druga tkiva, a nuspojave su minimalne. Jedini problem je što pre interventnog menadžmenta, bolesnik jedno vreme ne sme uzimati antikoagulantna sredstva, ako je injekcija u blizini većih krvnih sudova ili dubinska, npr. kod blokade simpatičkih pleksusa koja se vrši usled kancerskog bola. Postoje dokazi da kognitivno-bihejvioralna terapija pomaže kod bolova, uključujući ove tehnike: biofidbek (engl. biofeedback), distrakcija i relaksacija. Biofidbek terapija ima za cilj da navikne mozak na hronični bol. Ona se izvodi pomoću monitora (ekran ili zvuk) tako da svoju fizičku reakciju na bol osoba vidi (Slika 1) ili čuje. Ponavljanjem reakcija osobe na bol, kora mozga postepeno navikava da kontroliše i 100

torni) nisu identični kod svih lekova unutar NSAIDs grupe u koju spadaju salicilati, derivati sirćetne kiseline (indometacin, sulindak i etodolak), oksikamski derivati (piroksikam i meloksikam), fenamati (mefenaminska kiselina i meklofenamat), COX-2 selektivni NSAID-i (celekoksib) i ostale supstance (diklofenak, ketorolac, tolmetin, nabumeton, diflunizal). Za suzbijanje bolova koji potiču od metastaza u kostima koriste se radionukleidi (npr. stroncijum-hlorid SR 89 i samarium SM 153 leksidronam) i bifosfonati (npr. pamidronat, etidronat, alendronat i tiludronat). Radionukleidi su efektivni tek nakon mesec dana od početka primene i zato se ne daju ako se očekuje da pacijent neće živeti duže od tri nedelje, a pored toga veoma su skupi (svaki tretman staje preko 2000 E). Tramadol je efektivan analgetik koji ima odliku opioida i neopioida. Tolerancija na tramadol se razvija; zato primena počinje s malim dozama (50 mg, uveče), a one se postepeno povećavaju (25 – 50 mg svakih šest sati; maksimalna doza je 400 mg). Nuspojave tramadola uključuju zatvor, svrab, adikciju i serotoninski sindrom (hipertermija, tremor, dijareja, midrijaza). Za topički tretman bola koriste se kapsaicin, lidokain i diklofenak koji su pogodni za suzbijanje neuropatskog bola. Aplikacija kapsaicina počinje u najmanjoj koncentraciji (0,025%) svakih šest sati.

smiruje te fizičke reakcije. Cilj treninga je da se eventualno smiri nepotrebna fizička reakcija i kada taj uređaj bude uklonjen, osoba će lakše kontrolisati bol. Ta metoda obično se koristi zajedno sa drugim nefarmakološkim tretiranjem bola, uključujući tehnike relaksacije. Biofidbek ima niz prednosti nad farmakološkim pristupom lečenja bola jer nema neželjenih reakcija i smanjuje ili eliminiše upotrebu lekova i drugih metoda lečenja. Kognitivno-bihejvioralna terapija obično zahteva više seansi koje traju od 60 do 90 minuta. Farmakološke intervencije za lečenje bola uključuju neopioidnu i opioidnu terapiju. Slika 1. Biofidbek terapija izvodi se pomoću tehničkih uređaja koji pomažu da bolesnik nauči kako da reaguje

na stres. Na slici je pacijent sa dva senzora koji su mu priključeni, jedan za disanje a drugi za mišićnu tenziju. Bolesnik na ekranu prati promene, a bolnu noksu unosi uređajem koji je označen sa “activity”. (Special Report. Mayo Clinic, February, 2019)

Neopioidi. U prvoj liniji za izbor lečenja bola često se nalaze neopioidi (Tabela 1). Za starije osobe, acetaminofen je siguran lek, ali da se ograniči oštećenje jetre treba ga uzimati ukupno 2 g dnevno; maksimalna doza je 4 g dnevno. Alkohol ili malnutricija takođe povećavaju rizik, čak i kod manjih doza acetaminofena. Ukoliko se poštuje naveden oprez, acetaminofen je sigurniji od nesteroidnih antiinflamatornih lekova (NSAIDs – nonsteroidal anti-inflammatory drugs). NSAIDs su efektivni analgetici, ali oni mogu izazvati oštećenje sluznice gornjeg dela gastrointestinalnog trakta i bubrega. Lekovi iz ove grupe su različiti u hemijskom pogledu; oni inhibiraju ciklooksigenazne enzime koji katalizuju početnu biosintezu prostanoida. To smanjuje sintezu prostaglandina i tako se dolazi do korisnih, ali i neželjenih efekata tih lekova. Korisni efekti (antipiretski, analgetski i antiinflama-

Opioidi. Kada je bol izazvan karcinomom i ne reaguje na NSAIDs lekove, tretman počinje s opioidnim anageticima. Hronična upotreba morfina radi kontrole bola ne dovodi do psihičke adikcije (navikavanja), mada se kod bolesnika verovatno razvija fizička zavisnost i tolerancija. Gađenje i povraćanje usled morfina nestaju nakon nekoliko dana ili nedelja. Smanjivanje doze može pomoći. Kada se razvije tolerancija na morfin ili se bol pojača, doza se može povećati. Konstipacija usled opioida javlja se redovno i ta neželjena reakcija je perzistentna. Zato je važno da bolesnik unosi puno tečnosti, da hrana sadrži celulozna vlakna i da se osoba kreće, a neophodna su stimulantna laksativna sredstva. Kod starijih bolesnika treba u početku davati opioid

Tabela 1. Dejstvo nesteroidnih antiinflamatornih lekova (NSAIDs), COX-2 inhibitora i acetaminofena.

Lek

Analgetski efekat

Antipiretski efekat

Antiiflamatorni efekat

Iritacija želuca

NSAIDs

Da

Da

Da

Jaka

COX-2 inhibitori* Acetaminofen

Da Da

Da Da

Da Ne

Minimalna Odsutna

*COX-2 inhibitori vrše selektivnu inhibiciju inducibilne ciklooksigenaze 2, enzima koji se razvija samo u inflamacijom zahvaćenom tkivu. Zato takvi NSAIDs lekovi ne dovode do oštećenja želuca. Rofekoksib je 2004. godine izbačen iz upotrebe jer podstiče razvoj infarkta srca, ali je celekoksib i dalje u upotrebi kao analgetik i antiinflamatorni lek, a nejasno je da li su COX-2 inhibitori efikasni antikancerski lekovi.


N M K Tabela 2. Adjuvantni lekovi za smanjenje bola kod starijih pacijenata

Lek Antidepresivi*

Indikacija

Početna doza

Komentar Blagi antiholinergički simptomi (sedacija, suvoća usta, opstipacija, glavobolja, poremećaj vida).

Amitriptilin

Neuropatski bol, migrena, tenziona glavobolja, artritis

10–25 mg

Dezipramin

Isto

10 mg

Nortriptilin

Fibromijalgija, neuropatski bol

10 mg

Venlaflaksin

Isto

25 mg

Gabapentin

Neuropatski bol

100 mg, 2 x dan

Zamor, problem s ravnotežom, otok limfnih čvorova, alergijske reakcije.

Pregabalin

Neuropatski bol

50 mg, 3 x dan

Nekada ataksija, zatvor, diplopija, zamor, tremor, poremećaj vida.

Karbamazepin

Neuralgija trigeminusa

100 mg 2 x dan

Leukopinija, aplastična anemija (povremena kontrola krvi i funkcije jetre).

Antikonvulzivi

*Antidepresivi su efektivni u lečenju hroničnog bola (artritis, dijabetska neuropatija, postherpetska neuralgija, migrena, lumbago) i kada depresija nije u pitanju, ali njihov efekat nastaje tek posle nedelju ili više dana. Doze protiv bolova su manje od doza za depresiju. Kod primene amitriptilina postoji opasnost od suicida.

s kraćim dejstvom i ubrzo nastaviti s pripravcima koji kontrolisano otpuštaju lek. Kada pacijent sam sebi, pomoću uređaja za kontrolisanu aplikaciju opioida, određuje količinu leka, on može povećavati dozu pri pojavljivanju jakog bola do ograničenja (predodređen maksimum). Akutni bol i stariji pacijenti. Kod gerijatrijskih pacijenata, vredi kod tretiranja bola uvažavati sledeće: -izbegavati upotrebu petidina (meperidina) i fentanila (u obliku flastera)—meperidin podstiče pojavu delirijuma i padove, a kod fentanila apsorpcija leka fluktuira; -kod veoma jakog bola, početi s jakim opioidom; -kod neuropatskog bola, najbolji izbor su adjuvantni lekovi (Tabela 2), ali i oni mogu biti toksični kod starih osoba; -profilaktično davanje laksativa treba početi istovremeno s opijatom, a dozu povećavati paralelno s povećanjem doze opijata; -proveravati sedaciju, delirijum, urinarnu retenciju, konstipaciju, depresiju disajnih pokreta (respiracija). Hronični bol kod gerijatrijskih bolesnika. Samo nefarmakološko tretiranje hroničnog bola ili zajedno s odgovarajućim lekovima, sprovodi se kod većine starih bolesnika. Ranije navedene nefarmakološke metode treba primenjivati, ali ne i a priori odbacivati alternativne postupke, mada njihova delotvornost nije naučno dokazana. Taj izbor treba prepustiti pacijentu i na njega ne treba uticati. Plan za dugotrajni

tretman hroničnog bola lekovima sadrži sledeće komponente: izbor leka, doziranje i neželjene efekte leka. Glavna osnova za izbor analgetika je jačina i tip bola. Prvo treba razmotriti upotrebu neopioida za blaži bol i malu dozu opioida, tj. kombinaciju opioid/neopioid (kodein, oksikodon, hidrokodon, tramadol) za tretman blagog do umereno jakog bola. Za jače bolove birati veću dozu opioida (npr. morfin, hidromorfon, oksimorfon). Vredi razmotriti davanje adjuvantnih lekova, same ili uz opioide ili neopioide, za neuropatski bol. Uvek se bira najmanje invazivan način primene leka, onaj kojim se efekat postiže brzo, a ima kratkotrajno dejstvo ako je u pitanju epizodni bol. Za dugotrajniji bol bira se lek dugog dejstva (pripravak koji se sporo oslobađa). Oprez je potreban kod upotrebe NASIDs lekova, ako je oštećena bubrežna funkcija, postoji podatak o peptičkom ulkusu ili naklonost ka krvarenju. Nekada vredi upotrebiti fiksne kombinacije analgetika (npr. acetaminophen i kodein) za blaže ili umerene bolove, ali ne prekoračiti maksimalnu dozu neopijata ili NSAIDs analgetika. Da se dođe do optimalne doze analgetika, treba početi s niskom dozom i postepeno je povećavati. To titriranje na osnovu bola za neopioidni lek ili NSAIDs ide do visine kojom se neće pojaviti neželjeni efekti. Ako se koristi opioid, doza se povećava sve dok bol ne popusti, a ako bol nije suzbijen nakon maksimalne doze, menja se lek. Gerijatrijski bolesnici imaju češće neželjene efekte kod primene opioidnih analge-

tika. Zato im se profilaktički daju laksantna sredstva čim počinje opioidna terapija. Ako pacijent oralno uzima hranu, treba povećati sadržaj vlakana, a titrirati dozu laksativa sa dozom opijata. Kod strijih pacijenata, analgetici se daju s oprezom. Kancerski bol. Bol kod obolelih od karcinoma može nastati zbog bolesti ili zbog lečenja (npr. hemoterapija, hirurški zahvat, radijaciona terapija), ali nekada bolovi potiču iz mišića ili vezivnog tkiva, a ne sa mesta koja zahvata kancer. Akutni bol se javlja naglo i kratko traje; povezan je sa strahom i znacima generalizovane simpatičke aktivnosti. Hronični bol traje dugo, često se vremenom povećava u skladu s neoplastičkim rastom ili se smanjuje pri smanjenju neoplazme. Prolazna egzacerbacija jakog bola, tzv. prodor bola (engl. breakthrough pain), može nastati i kada se hronični bol tretira opioidnim lekovima. Akutni bolni sindromi se u većini slučajeva izazivaju dijagnostičkim i terapijskim postupcima, dok hronične bolne sindrome izazivaju neoplazme. Kancerski bol je najčešće izazvan tumorima u kostima, poput metastaza raka prostate, dojke, pluća, bubrega ili karcinoma tiroidne žlezde. Pri tome se dešavaju skeletne komplikacije u uznapredovaloj bolesti kada kičmeni pršljenovi kolabiraju pa nastaju radikulopatije i kompresija kičmene moždine. Bolovi nastaju usled infiltracije ili kompresije somatskih nerava, dok mišićna slabost i atrofija zahvataju motorne nerve ili mešane nerve. Glavna lokalizacija nervnog oštećenja deša101


N M K

va se paravertebralno, retroperitonealno ili na zidovima grudnog koša. Kancerski bol je ređi kada tumori zahvataju kožu, krvne sudove ili opstruiraju otvore visceralnih organa. Akutni bol kod kancerskih bolesnika uglavnom je nociceptivne somatske kategorije ili je to visceralni bol; on retko spada u kategoriju neuropatskog bola koja obuhvata hronične bolove. Procena da je u pitanju hronični bol, važna je zbog terapijskog pristupa, tj. za izbor odgovarajućeg analgetika, načina davanja, titriranje doze, izvođenje nervne blockade, radioterapije ili hirurškog tretmana.

Svrab Svrab, kao i bol, služi kao fiziološki protektivan mehanizam. Međutim, u mnogim kliničkim stanjima koja se često sreću u odmaklim godinama, svrab i bol ponekad imaju veoma štetne efekte po organizam. To je posebno izraženo kod kancerskih bolesnika. Ta dva osećaja, razlikuju se po njihovom nastanku, ali je opštepoznat njihov međusobni odnos, npr. osećaj svraba se smanjuje češanjem koje izaziva bol. Dakle, svi znamo da se svrab inhibira bolnom stimulacijom, a to je i eksperimentalno dokazano. U jednom od takvih eksperimenata, svrab na koži izazvan injekcijom histamina, uspešno je blokiran elekričnim kutanim podražajem. S druge strane, analgezija može pojačati svrab. Najbolji primer za to daju nam anesteziolozi jer kod spinalne aplikacije antagonista opioidnih receptora koji dovode do segmentalne analgezije, često se istovremeno javlja segmentalni svrab. Svrab kod kancerskih bolesnika. Svrab se može pojaviti kao prvi simptom ili se javlja u kasnijem toku bolesti. Naravno, svrab kod kancerskih bolesnika nije uvek povezan s malignim oboljenjima (npr. suva koža je čest uzrok svraba kod starijih osoba). Generalizovan svrab nastaje i bez kožnih lezija, npr. kod opstrukcije žučnih puteva, limfoma (Hoddgkinova bolest, neHodgkinov limfom), leukemija i policitemije vere. Pruristični raš se pojavljuje kod kožnih lezija (npr. mastocitoza, fungioidna mikoza i njena leukemična faza Cézary sindrom). Kožne metastaze takođe mogu izazvati svrab. Svrab izazvan karcinomom naziva se i pruritus paraneoplasticus. Intenzitet svraba može biti blag, umeren ili jak. U slučaju jakog svraba i istovremeno prisutne neke kožne bolesti, zbog češanja mogu nastati nove kožne lezije koje su poznate pod nazivom Koebnerov fenomen. Ako je taj fenomen izazvan radijacionom terapijom, može se razviti karcinom bazalnih ćelija. Kod žena, 102

karcinom dojke metastazira u ipsilateralnu stranu grudnog koša i to je najčešća od svih kožnih metastaza. Ređe dolazi do kožnih metastaza iz karcinoma debelog creva, pluća i ovarijuma. Pomenute kožne metastaze često izazivaju svrab, ali i primarni tumori ili metastaze lokalizovane u CNS-u mogu dovesti do svraba. Ekstrahepatični tumori koji dovode do holestaze redovno izazivaju veoma jak generalizovan svrab – najjači je na rukama, nogama i mestima koja steže odeća. Kod bolesnika s izraženom žuticom usled karcinoma pankreasa, svrab je najteži simptom. Međutim, izgleda da kontakt žučnih kiselina sa kožom nije glavni uzrok svraba; verovatno žučne soli utiču na centralni nervni sistem i tako nastaje svrab. Porast nivoa endogenih opioida u krvi takvih pacijenata i izvesno poboljšanje davanjem opioidnih antagonista ukazuje na centralni mehanizam nastanka holestatskog svraba. Lekovima izazvan svrab kod kancerskih bolesnika podjednako je čest kao i kancerski svrab. Pored različitih hemoterapijskih lekova (npr. biljni alkaloidi, alkalirajuća sredstva, antimetaboliti i talidomid), svrab mogu izazvati opioidi, analgetici, dijagnostička kontrastna sredstva i radioterapija. Procenu intenziteta svraba vrši pacijent pomoću vizuelne analogne skale ili numeričkom procenom (0-nema svraba, 10-najteži svrab). Pored toga, treba ustanoviti distribuciju bola, kožne promene (primarne i izazvane češanjem ili trljanjem), vreme javljanja svraba i odnos prema bolu. Za lečenje hroničnog svraba koriste se mnogi tretmani, ali ih je većina slabo efektivna. Aktivniji su lokalni i oralni antihistaminici, ali ako su i oni nedelotvorni, na raspolaganju su oralni antidepresivni lekovi koji su efikasni kod pacijenata s uremičnim, holestatskim i paraneoplastičkim pruritusom. Literatura

1. Clerc CJ et al. A literature review of senile pruritus: From diagnosis to treatment. Acta Derm Venereol 2017;97(4):433440. doi: 10.2340/00015555-2574. 2. Igić R, Alexander B. Neurophysiologic approach to pruritus and pain in cancer patients. J BUON 2006;11(2):143-52. 3. Katz PR et al. Geriatrics syllabus for specialists. New York, American geriatrics society, 2002. 4. Kažić T. i sar. Gotovi lekovi: priručnik za farnakoterapiju. Beograd, Integra, 2016. 5. Nežić L (urednik). Klinička farmakologija u gerijatriji. Banjaluka, Medicinski fakultet, 2018.

Kako usporiti starenje Polazeći od činjenice da, iako svi starimo, ipak, svi ne starimo podjednako brzo i na podjednak način, medicina je otkrila mnoge načine i metode kojima se spomenuti process može znatno usporiti. U posljednje vrijeme otišlo se i mnogo dalje, pa tako hiljade znanstvenika prkose prirodi pokušavajući otkriti nije li starenje samo podmukla bolest za koju se, kao i za sve druge, može pronaći lijek. No, dok se konačno ne kapitulira pred prirodom ili pak otkrije čaroban napitak za vječnu mladost, svakako je korisno pridržavati se savjeta koji nam mogu pomoći da što dulje i što bolje uživamo u punoći življenja. Naime, zanemarimo li agresivne kirurške zahvate i terapije, naročito na bazi hormona, koje uz spektakularne rezultate mogu rezultirati i većim i manjim negativnim posljedicama, svatko tko osjeća odgovornost prema sebi i svojem tijelu i to bez obzira na kronološku dob, može mnoge korisne spoznaje s područja “anti-aging” medicine vrlo lako i uspješno primijeniti u svojem svakodnevnom životu. Novostečene navike i oblici ponašanja potom mogu vrlo brzo ostvariti vidljive pomake i rezultate u smislu usporavanja vanjskih i unutarnjih znakova starenja, te prevencije specifičnih fizioloških i psiholoških smetnji, poremećaja i bolesti. Promjenom prehrambenih navika, fizičkom aktivnošću i kretanjem, relaksiranjem, pozitivnim razmišljanjem, te adekvatnom njegom lica i tijela, naša vanjština, naša fizička i psihička kondicija, te zdravstveni status (biološka dob), može biti čak i u znatnom raskoraku s našom kronološkom dobi. Dvije su osnovne skupine starenja: FIZIOLOŠKI PROCESI: obuhvataju procese starenja koji počinju već u embrionalnom razdoblju i postupno napreduju dovodeći do promjena u strukturi i funkcijskoj sposobnosti organizma. PATOLOŠKI PROCESI: obuhvataju procese degeneracije nakon propadanja tkiva. Promjene funkcije organizma starije osobe mogu nastati zbog patoloških procesa koji su u starijeg čovjeka češći nego u mlađih. Fizijatrijska profilaksa Fizikalne metode liječenja se odavno upotrebljavaju nakon preboljele bolesti, ranjavanja ili operacije. Za prevenciju starenja važno je nakon svake bolesti postići maksimalnu moguću reparaciju i regeneraciju or-


N M K

Institucionalizirana gerontološka populacija i potreba za rehabilitacijom Mr. Sanja Omanović, dipl. phy Magistar fizikalne terapije i klinički Neurofeedback terapeut Viši ass na naučnoj grupi predmeta Kineziološka biomedicina i Biomedicina i zdravstvo/Fizikalna medicina i rehabilitacija sanja.omanovic@yahoo.com

Sažetak: Spoznaje o starenju se stalno povećavaju, te zbog toga gerontologija kao znanstvena disciplina zauzima značajno mjesto u razvijenim državama svijeta u kojima raste broj starijih ljudi. Ljudi starije životne dobi predstavljaju specifičnu i osjetljivu skupinu, čiji se udio stalno povećava, što bitno utječe na zdravstvenu, ekonomsku, socijalnu, obrazovnu i gospodarstvenu strukturu cjelokupnog čovječanstva. Starost je posljednje razdoblje u čovjekovom životu i neizbježna je svim ljudima. Starost nije bolest, nego posljedica slijeda promjena koje su počele rođenjem. Prema Svjetskoj zdravstvenoj organizaciji, starije su osobe u dobi od 60 – 75 godina, stare su osobe u dobi od 76 – 90 godina, a veoma stare osobe su u dobi iznad 90 godina. Starenje je genetski uvjetovan proces koji započinje s 25-om godinom života, a već početkom 30-ih rezultira i prvim očitijim znakovima, nagomilavanjem viška masnoća, opadanjem mišićne mase, ozbiljnijim borama i pomanjkanjem energije. Za starenje su još odgovorni i vanjski utjecaji, različita ekološka onečišćenja, štetne tvari u okruženju u kojem živimo, voda, zrak, hrana i u modern vrijeme, brz način života. Ključne riječi: starost, starenje, rehabilitacija, fizioterapija, tjelesna aktivnost Summary: Aging awareness is constantly increasing, and therefore gerontology as a scientific discipline occupies a significant place in developed countries of the world, where the number of older people grows. Older people represent a specific and sensitive group, whose share is constantly increasing, which significantly affects the health, economic, social, educational and economic structure of the entire humanity. Age is the last period in man’s life and is inevitable for all people. Age is not a disease, but a consequence of the sequence of changes that began with birth. According to the World Health Organization, the elderly are between 60 and 75 years old, aged between 76 and 90, and very old people are over the age of 90. Aging is a genetically conditioned process that begins with the 25th year of life, and already at the beginning of the 30s results in the first obvious signs, accumulation of excess fat, decrease in muscle mass, more serious bouts and lack of energy. The aging is still responsible for external influences, different environmental pollution, harmful substances in the environment in which we live, water, air, food, and in modern times, a quick lifestyle. Keywords: Age, aging, rehabilitation, physiotherapy, physical activity

ganizma. Oporavak stanica i obnova tkiva traje duže što je čovjek stariji. Ona uglavnom obuhvata preventivnu kineziterapiju. Programirana preventivna kineziterapija, medicinska gimnastika i slični postupci korisne su mjere za poboljšanje kvalitete života i produžavanje životnog vijeka. Postupke je potrebno individualno dozirati. Važno je svaki drugi dan umoriti organizam kroz kratkotrajni intenzivni napor od barem 20 minuta. U postupke je uključena akupunktura koja je dio tradicionalne kineske medicine. Posljednjih godina uvedena je u zapadnoevropsku geroprofilaksu. Utjecaj starenja na mišićni sustav Svi mišići ne stare podjednako. Mišići sa većom količinom veziva, te filogenetski stariji mišići su dulje očuvani. Eksplozivna snaga opada nakon 16-e godine, dok je ponavljajuća snaga očuvana i do 35-e godine života. Smatra se da se najmanje 50% promjena što ih se pripisuje starenju u populaciji, može pripisati atrofiji usljed neaktivnosti. Radni kapacitet smanjuje se za 25-30% tijekom starenja, a označuje smanjenu sposobnost rada tijekom kojega su u funkciji velike skupine mišića u duljem razdoblju. Smanjenje mase mišića više

od 10% i smanjenje brzine provođenja podražaja 10-15% tijekom starenja, utječe na snagu mišića i usklađenost pokreta. Takvo stanje izaziva opadanje sposobnosti koordinacije, tačnosti, balansa i brzine pokreta. Sve je to posljedica padanja mišićnog tonusa koji osim na održavanje položaja tijela utječe i na položaje unutrašnjih organa bez koštanih oslonaca. Opadanje intenziteta kretanja utječe i na vitalne funkcije s nedostatnom cirkulacijom uvjetovanom dinamikom mišićnih pumpica. To je razlog da se kod gotovo svih bolesti kao rizični čimbenik navodi nedostatno kretanje, a starije osobe su sklone mirovanju ili statičnim aktivnostima. Upravo zbog toga, važna je preventivna kineziterapija u gerontologiji tj. gerijatriji s vrlo strogo individualnim doziranjem modaliteta vježbi. Rehabilitacija i fizikalna terapija u gerontološkoj dobi Fizikalna terapija i rehabilitacija kao i fizioterapija se u svom radu služe djelovanjem fizikalnih agenasa na organizam čovjeka koji imaju povoljan utjecaj na sam organizam čovjeka. Fizikalna terapija i rehabilitacija podijelila se u nekoliko grana, ovisno o kojim agensima se radi, a to su:

elektroterapija, hidroterapija, krioterapija, termoterapija i manuelna masaža. Rehabilitacija znači znači ponovno osposobljavanje. Dolazi od latinske riječi rehabilitatio. Medicinska rehabilitacija u užem smislu ima za cilj da pomoću medicinskih sredstava dovede oboljelog ili povrijeđenog u fizičko i funkcionalno stanje koje je prethodilo povredi ili oboljenju ili da ga osposobi za funkcije prema preostalim sposobnostima. Medicinska rehabilitacija sadržava fizikalnu medicinu. Fizikalna medicina je disciplina koja izučava djelovanje prirodnih faktora u liječenju. Fizikalna terapija je njen sastavni dio. To je liječenje pomoću fizikalnih sredstava u koje ubrajamo toplinu, svjetlo, elektricitet, pokret, vodu i dr. Osnovni cilj rehabilitacije u gerontološkoj dobi je prilagođavanje tjelesnim i psihičkim zahtjevima svakodnevnog života, održavanje što više kvalitete života uz što veću samostalnost, barem do stupnja samozbrinjavanja. Pri određivanju i biranju načina rehabilitacije treba najprije voditi računa o potrebama korisnika, odnosno potrebno je odrediti ne samo finansijski status lokomotornog sustava, već i socijalne prilike, psihički status i drugo. 103


N M K

Sindrom imobilnosti Osnova suvremenog pristupa starijim osobama zasnovana je na spoznaji metaboličkih i funkcijskih, fizioloških i patofizioloških promjena koje nastaju usljed dugog ležanja, mirovanja ili imobilizacije, a koje je obuhvaćeno pod pojmom sindroma imobilnosti. Na lokomotornom sustavu kod dulje imobilnosti dolazi do atrofije mišića, smanjenja snage, izdržljivosti i koordinacije, a sve to negativno utječe na aktivnost svakodnevnog života. Također dolazi do smanjenja opsega pokretljivosti u zglobovima, te nastaju kontrakture, a i kosti postanu krhke i lomljive. Smanjene su sve funkcije probavnog sustava, pa dolazi do anoreksije i opstipacije. Smanjen je i turgor kože i potkožnog tkiva, pa dolazi do atrofije kože koja je onda sklona infekciji i oštećenju. U respiracijskom sustavu zbog duljeg mirovanja dolazi do smanjenog vitalnog kapaciteta, pa se povećava rizik i od pneumonije. Na posljedice imobilnosti može se utjecati putem aktivirajuće njege i rehabilitacijskih postupaka. Aktivirajuća njega je ona u kojoj se kroz sve aktivnosti povlači neophodnost aktivacije – u kući, domu, bolnici, klinici, i sl. Njezin cilj je poboljšanje ili barem održanje funkcijskog kapaciteta, te profilaksa dodatnih oštećenja i invalidnosti. Aktivacija se radi prema stanju, pa imamo pasivne vježbe, aktivno-potpomognute vježbe, aktivne vježbe, aktivne vježbe s otporom, te sport. Profilaksa kontraktura Bol uz smanjen opseg pokreta u zglobu nastaje prilikom dugog mirovanja ili ležanja. Čim dođe do kontraktura, dolazi i do atrofije mišića, te se poremeti i ravnoteža agonistaantagonista. Profilaksa kontraktura provodi se pasivnim vježbama, koje treba realizirati najmanje jednom dnevno u trajanju od 10 minuta. Radeći dorzalnu i plantarnu fleksiju stopala laganim tempom, priječava se skraćenje periartikularnih tkiva. Pasivnim pokretima održavamo gibljivost zglobova, duljinu mišićnih vlakana i proprioceptivni osjet, ali 104

ne možemo time utjecati na statiku mišića jer jačanje mišića možemo postići jedino aktivnim vježbama. Kod starijih ljudi vrlo je čest CVI. I tu radimo vježbe kako bi spriječili kontrakture. Nadlakticu postavljamo u abdukciju i u vanjsku rotaciju, a šaku i prste u ekstenziju, stopalo postavimo u srednji položaj i u laganu dorzi fleksiju. Tijekom dana položaji se mijenjaju svaka dva sata. Fizioterapeut bi trebao paziti na položaj ekstremiteta, mijenjati ih i fiksirati pomoću udlaga, jastuka, vrećica. Nakon određenog vremena mora početi prilagođavanje na uspravan položaj. To provodimo podmetanjem jastuka pod glavu i toraks svaki dan sve više do sjedećeg položaja. Pomagala

Od pomagala starije osobe koriste često ortopedske uloške zbog spuštenih stopala. Ulošci su najčešće od pluta, moraju biti mekani i u potpunosti moraju odgovarati obliku i svodovima stopala. Još se izrađuju od kože ili polutvrde plastike. Ortopedske cipele koriste se zbog nejednakosti duljine ekstremiteta, odnosno korekcije skraćenja, te zbog svih jačih deformacija stopala usljed kojih bolesnici ne mogu koristiti tvorničku cipelu. Proteze se koriste prilikom amputacije ekstremiteta. Češće je riječ o donjim ekstremitetima i to zbog vazopatije. Od drugih pomagala još se koriste ortoze koje mogu biti privremene i trajne. Specifičnost fizikalne terapije u starijoj dobi Prilikom izrade plana i programa fizikalne terapije starijih ljudi, u obzir moramo uzeti sljedeće:

1. Funkcijski kapacitet organizma zbog procesa fiziološkog starenja 2. Posljedice preboljelih bolesti ili ozljeda od kojih su neke vrlo česte u starosti (ankiloze i kontrakture nakon CVI-a) 3. Funkcijsko stanje i kapacitet kardiovaskularnog i respiratornog sustava (stanja nakon infarkta miokarda, kardiomiopatije, kronični bronhitis, bronhalna astma, dijabetes) 4. Opterećenje i zahtjeve koje na organizam postavljaju pojedini postupci fizikalne terapije, što može neke postupke i isključiti, a u drugih moramo ograničiti intenzitet i vrijeme. Prilikom rada sa starijim osobama, moramo biti svjesni da starost donosi: 1. Opće smanjenu sposobnost adaptacije 2. Ograničenu funkcijsku sposobnost 3. Smanjenu elastičnost krvnih žila 4. Povećani periferni otpor u arterijama 5. Lošu cirkulaciju. Na lokomotornom sustavu dolazi do promjena kao što su: 1. Smanjenje pokretljivosti zglobova 2. Usporenje metabolizma 3. Olabavljenje ligamenata i mišića 4. Osteoporoza 5. Produženo vrijeme za oporavak snage Fizioterapeut i njegova uloga Fizioterapeut je kvalificiran za sljedeće zadatke: 1. Ustanoviti korisnikovu fizikalnu dijagnozu i mogućnosti za uspješno pokretanje 2. Planirati i unapređivati programe fizioterapije primjenjujući specijalizirano znanje i vještine prevencije ili tretmana poremećaja pokretanja 3. Sudjelovati u ostalim profesionalnim aktivnostima i istraživanjima, nastavnim, administrativnim i konsultacijskim aktivnostima. Fizioterapeut je odgovoran za unapređenje terapijskog programa, te treba: • Uputiti bolesnika za primjeren izbor njege • Dokumentirati fizioterapijski proces • Poštovati profesionalni diskrecijski kod • Biti upućen u aktualne promjene u struci Vježbama, edukacijom, procjenjivanjem i testovima, fizioterapeut može: • Održavati, povećati ili vratiti granicu pokretljivosti, fizičke snage, fleksibilnosti, koordinacije, ravnoteže i izdržljivosti • Savjetovati adaptacije da bi dom bio siguran i pristupačan • Učiti postavljanje u određene položaje, transfer i udisanje, te poticati maksimum funkcije i neovisnosti u skladu sa mogućnostima osobe.


N

a prostoru Srbije i Republike Srpske na mnogim lokalitetima se nalaze, manje ili veće, naslage prirodnih lekovitih blata različitih karakteristika. Mnogi lokaliteti još nisu ni otkriveni a na pojedinim mestima neka blata, koja uglavnom nisu balneološki ispitana, koristi lokalno stanovništvo prema tradiciji, verujući u njihovu lekovitost. Najpoznatija veća nalazišta ispitanog prirodnog lekovitog blata na našim prostorima nalaze se u Melencima kod Zrenjanina (u pitanju je podvodni slatkovodni jezerski mulj koji se vadi sa dna jezera Rusanda),u Banji Vrujci i u Banji Kulaši (prisutne su velike naslage slatkovdnog izvorskog mulja, formiranog na većem prostoru oko prirodnih izvora lekovite vode, ispod površine aluvijalnog sloja zemljišta debljine oko 1,5 m). U nekim poznatijim banjama kao što su Banja Koviljača, Selters banja, banja Kanjiža i banja Slatina kod Banjaluke prirodno lekovito blato se proizvodi mešanjem lokalnog, pažljivo odabranog zemljišta sa termomineralnom lekovitom vodom u svemu prema principima balneološke prakse. Mešanjem termomineralne vode čije su nam karakteristike poznate, sa glineno-alevritsko-peskovitim zemljištem, takođe poznatih karakteristika, sa lokaliteta u okolini izvorišta, uz odgovarajući proces dozrevanja, može se dobiti prirodni peloid (lekovito blato) vrhunskog kvaliteta. Tako dobijen peloid će posedovati karakteristike zemljišta i karakteristike termomineralnevode banje. Taj proces ćemo u ovom tekstu nazvati proizvodnjom, nakon koje dobijeni peloid treba ispitati, obavljati odgovarajuću pripremu i aplikovati ga na ljudski organizam prema preporukama proisteklim iz balneološke prakse. Peloidoterapija je u današnje vreme veoma popularna kod korisnika i njenim uvođenjem u praktičnu primenu mogu se dopuniti ne samo terapijske, već i vellnes procedure. Proizvodnja prirodnog peloida se najčešće obavlja u specijalno napravljenim betonskim komorama (plitkim bazenima), izgrađenim na najpogodnijem mestu za ovu namenu, jednostavnim mešanjem zemljišta dovezenog iz majdana i termomineralne vode dovedene do ovih bazena direktno sa izvora ili bušotine. Ovako napravljena mešavina mora da dozreva određeno vreme (najčešće je dovoljno od tri do šest meseci) pre otpočinjanja

N M K

Lekovita blata (II deo)

(peloidi)

Prof. dr Milisav Čutović, balneoklimatolog

primene. Dozrevanje treba da bude u anaerobnim uslovima, što se postiže obezbeđivanjem stalno prisutnog sloja termomineralne vode debljine oko 20 cm, iznad površine nasutog peloida, koja se kontinuirano zanavlja. Proces dozrevanja se sprovodi stalno i posle otpočinjanja njegove primene sve dok se dozrela količina ne potroši, jer to doprinosi kvalitetu peloida. U zavisnosti od toga kolika je potrošnja peloida, planira se veličina proizvodnog kapaciteta, odnosno broj i zapremina komora, jer je potrebno uvek raspolagati sa dovoljnom količinom dozrelog peloida za aplikaciju. U savremenoj balneološkoj praksi prirodni peloidi se na ovaj način prizvode s tim što je prilikom te proizvodnje važno sledeće: 1. Glinu (zemlju), pre stavljanja u komore bazena, treba dobro mehanički usitniti i očistiti od štetnih primesa (kamenje, delovi drveta i dugi eventualni otpad). U konkretnom slučaju prirodni peloid je čista i formirana homogena masa koju samo treba pažljivo izvaditi iz majdana i dopremiti do komora bez primesa aluvijalnog zemljišta. 2. Sloj termomineralne vode iznad povšine peloida (gline) u komorama bazena treba da neprekidno bude najmanje 20 cm sve dok se sav peloid iz komore ne potroši. 3. Voda treba da bude dovedena direktno sa izvora ili bušotine cevima koje omogućavaju stalni

dotok mineralne vode u racionalnoj, maloj količini čiji višak, u istoj količini, može isticati kroz specijalne otvore na komorama. Ovo je važno jer će se postići stalno prihranjivanje gline mineralima iz vode, čije dejstvo je veoma važno za balneološki kvalitet peloida. 4. Dozrevanje treba da traje od tri do šest meseci ili duže, što zavisi od kvaliteta vode (u vodama manje mineralizacije treba više vremena za duže dozrevanje). Potrebno je imati najmanje dve ili više zasebnih komora što je važno iz praktičnih razloga da bi se na vreme obezbeđivale nove količine peloida približno istog kvaliteta. Zbog toga peloid treba trošiti prvo iz jedne komore i kada se ona isprazni ponovo je odmah napuniti novom količinom sa majdana, kako bi novi peloid dozrevao u periodu dok se ne potroši već dozreli peloid iz druge komore. U slučajevima kada se proizvodi više različitih peloida, što se u praksi događa kada postoji više izvora bitno različitih vrsta vode, ili ređe i različitog zemljišta, potrebno je izgraditi najmanje po dve komore za svaku vrstu peloida. One mogu da budu u sklopu istog objekta samo treba voditi računa da ista vrsta vode uvek prihranjuje iste komore. 5. U toku dozrevanja potrebno je povremeno (jedan put nedeljno) izvršiti njegovo mešanje u komorama, što se postiže ručno ili odgovarajućim alatima u zavisnosti od količine, odnosno zapremine komora. Mešanje ubrzava proces dozrevanja i treba ga sprovoditi pažljivo ispod sloja vode kako ne bi došlo do kontakta sa atmosferskim kiseonikom. 6. Ukoliko je blatište, odnosno komore za proizvodnju, izgrađeno na otvorenom prostoru, van zidanog objekta, treba da bude ograđeno (obično žičanom ogradom) i pokriveno (može i obična tenda ili neka druga pokrivka) kako bi se sprečio ulazak životinja i upadanje lišća ili veće količine padavina (snega u zimskom periodu). Ovaj proces je veoma važno ispoštovati u celosti i voditi računa da ne dolazi do čestih dugotrajnijih prekida u dotoku sveže vode u komore, a kada do toga 105


N M K

iz nekih razloga i dođe neophodno je da iznad površine peloida u komori bude sloj vode od najmanje 20 cm. Dakle, najvažnije je omogućiti stalni dotok mineralne vode na ovde opisan način. Priprema dozrelog peloida za kliničku primenu. Posle završenog procesa dozrevanja peloida neophodno je izvršiti njegovu pripremu za aplikaciju, odnosno kliničku primenu što se, u zavisnosti od količine koju je potrebno pripremiti za dnevnu aplikaciju, sprovodi u tzv. blatnim kuhinjama. Blatne kuhinje se proizvode u različitim veličinama i sastoje se od električne mešalice, rerne (konvektomata) za održavanje temperature pripremljenog peloida, radnih površina i sudopere za pranje upotrebljenih sudova. Svi delovi blatne kuhinje su od prohroma, a prostorija za njen smeštaj može biti i u samom kupatilu ili terapijskom bloku, ali odvojena od prostora za aplikaciju. Veličina prostorije treba da bude usklađena sa veličinom kuhinjskog alata i adekvatno sanitarno opremljena. Za naše sadašnje prilike najčešće se sreću blatne kuhinje čija mešalica poseduje doboš zapremine oko 80 litara, urađen od prohroma sa duplim zidovima i vertikalno postavljenim mešačem u obliku puža koji omogućava dobru homogenizaciju i lako pražnjenje pripremljenog peloida. Sadrži i automatski grejač koji obezbeđuje potrebno temperiranje u toku homogenizacije peloida. Peloid se iz komora bazena obično donosi u većim plastičnim sudovima, a sam proces pripreme se sastoji od mešanja dozrele peloidne mase uz dodatak potrebne količine mineralne vode, na temperaturi od 80ºC, do postizanja željene konzistencije i plastičnosti, što traje oko 120 minuta. Po zvršetku ove faze peloid se pakuje u plastične sudove manje zapremine koji se odlažu u rernu i održavaju na temperaturi od 50ºC sve do trenutka aplikacije. Iste rerne treba da se nalaze i na mestu ili mestima aplikacije, koja sadrži krevete i stolice koji se nalaze u posebnim kabinama za aplikaciju peloida u obliku pakovanja. Mesta aplikacije se planiraju u sklopu uslovnog terapijskog bloka ili lepo i komforno uređenog Wellnes prostora, koji se obično nalazi u zasebnom objektu ili posebnom delu stacionarnog objekta. Ovu opremu već poseduje banja Kulaši i za sadaš106

Betonske komore za dozrevanje peloida u Selters banji Mladenovac

Blatište u čuvenim Abano termama pored Padove u Italiji sa većim brojem komora za dozrevanje različitih vrsta peloida

nje potrebe ona je sasvim dovoljna. U slučaju znatno veće potrošnje peloida može se izgraditi veći kapacitet za proizvodnju i velika blatna kuhinja (mikseri ili velike mešalice) do koje se peloid doprema pumpama uz neophodnu automatizaciju (Koviljača, Slatina kod Banjaluke). Načini primene peloida. Način primene peloida proističe iz indikacija. U balneološkoj praksi najčešće se sreću sledeća tri načina aplikacije: Blatne kupke, blatna pakovanja i heliopeloido terapija. Veoma je važno peloid aplikovati direktno na kožu korisnika i to pravilo važi za sve načine njegove primene. Opšte blatne kupke podrazumevaju kupanje celog tela pa se primenjuju Opšte grupne i individualne peloidne kupke u velikim bazenima i kadama

u specijalnim kadama ili manjim bazenima, obično napravljenim od prohroma. Kupka se vrši u emulziji spravljenoj mešanjem lekovitog blata i termomineralne vode u odnosu: 5-10% blata i 90-95% vode koja je zagrejana do temperature od 38°C u zavisnosti od indikacija. Kupke traju od 12 do najviše 30 min. Potrebno je od 12 do 21 uzastopne procedure u kontinuitetu, najmanje pet nedeljno, kako bi se dobio očekivani terapijski efekat. Lokalne kupke se primenjuju u istoj emulziji samo što se kod njih koriste specijalni sudovi manje zapremine jer su obično namenjeni za potapanje ekstremiteta (zglobova nogu i ruku). Kod ovih kupki emulzija može biti zagrejana i do najviše 40°C, a kupke najčešće traju 20 min. Potrebno je najmanje 12 procedura u kontinuitetu. Blatna pakovanja predstavljaju najčešći način peloidoterapije u balneološkoj praksi i za njih se koristi peloid gušće konzistencije, onakav kakav je dobijen prilikom opisane pripreme. Peloid je zagrejan na temperaturu od 42- 45°C i primenjuje se tako što terapeut na oboleli deo tela (najčešće zglobovi ekstremiteta i/ili kičmeni stub) nanosi direktno na kožu sloj peloida debljine oko 1 cm, izoluje ga potom polivinilskom folijom i pokrije tekstilnom pokrivkom. Trajanje ovih procedura je od 16 do 20 minuta, a potrebno je najmanje najmanje 12 pakovanja u kontinuitetu. Helio-peloidoterapija je veoma koristan, popularan i jeftin način primene i sprovodi se isključivo leti za vreme sunčanih dana jer podrazumeva kombinovanje lekovitog blata i sunčeve svetlosti. Koristi se emulzija gušća od one koja se koristi za kupke, jer treba da bude po-


N M K Peloidna pakovanja i namazi na razne delove tela

godna za formiranje premaza u tankom sloju od 1 do 2 mm preko kože. Premazuje se ili celo telo ili neki deo tela i izlaže suncu. Trajanje jedne procedure je od 20 do 30 min. Posle procedure potrebno je skinuti namaz tuširanjem pod vodom najmanje indiferentne temperature (34°C) i nakon toga se odmoriti u trajanju od dva sata. Ova procedura je jako popularna i kod mlađih osoba i primenjuje se kada za to postoje uslovi u boljim spa-centrima radi popravljanja kvaliteta kože, opšteg oporavka, opuštanja mišića i oslobađanja od produkata oksidativnog stresa. Klinička praksa pokazuje da je način primene veoma važan i ispoljava specifičnost ne samo prema vrsti oboljenja, već i prema reakciji pacijenta. Povoljni klinički efekti se zapažaju već posle tri do četiri uzastopne procedure, a najčešće je dovoljno 12 procedura u nizu. Posle 21 procedure treba napraviti pauzu jer bi u većini slučajeva trebalo da u

tom periodu dođe do punog efekta, a produžavanje broja kao i vremena trajanja procedura po pravilu dovodi do zamora receptora i smanjenja efekata. Kod ambulantnih bolesnika potrebno je obezbediti uslove da posle primene peloidoterapije odleže u istom ambijentu najmanje onoliko vremena koliko je trajala procedura (to se može organizovati u posebnoj prostoriji za više korisnika istovremeno u okviru poliklinike) i insistirati kod korisnika da po odlasku idu kući i vreme provode u mirovanju. Iskorišćeni peloid ne treba reciklirati već je najjeftinije odlagati ga u jamu iskopanu u zemlji negde u blizini i tako ga ostaviti. Ukoliko biste se odlučili da ga reciklirate onda se u startu mora uraditi još jedna betonska komora u koju bi se odlagao korišćeni peloid i prelivao vodom na isti način kao prilikom proizvodnje, s tim što je proces oporavka korišćenog peloida dugotrajniji od njegovog dozrevanja pa Različiti načini pakovanja peloida za kućnu primenu

treba razmisliti o racionalnosti tog postupka. Osim stručnog unapređenja (jer se uvodi potpuno nova usluga) ove procedure su komercijalno veoma isplative jer ih korisnici vole i rado prihvataju. U tom smislu, iskustva pojedinih banja u Srbiji koje imaju peloidoterapiju (među njima prednjače Koviljača, Kanjiža i Melenci) i banja Slatina kod Banjaluke) su veoma pozitivna. U balneološkoj praksi je poznato da prirodni lekoviti faktori (lekovita voda, lekovito blato ili klimat) pun terapeutski kapacitet ostvaruju jedino primenjeni u samoj banji, a da njihovim nošenjem van banje gube većinu ili sva terapeutska svojstva. Ovo pravilo se posebno odnosi na lekovite vode i treba znati da većina voda upakovana u flašu gubi lekovita svojstva i koristi se samo radi zadovoljenja žeđi, odnosno kao pijaća voda. Iskustva nekih zapadnoevropskih zemalja, pre svega Italije i Francuske, zatim Ruske Federacije i Izraela ukazuju na to da u današnje vreme lekovito blato može ispoljiti većinu svojih terapeutskih potencijala i u kućnim uslovima ukoliko se preparati pravilno pripreme, upakuju i stručno koriste u strogo propisanom vremenu trajanja preparata. Na prostoru Srbije i Republike Srpske za sada se peloidoterapijske i welnes procedure primenjuju isključivo u nekim banjama i ne postoji organizovana primena u urbanim sredinama van banjskih ustanova. Prirodno lekovito blato je moguće koristiti i van banjskih mesta ukoliko mu se pri njegovom skladištenju, čuvanju i primeni sačuvaju lekovita svojstva. To se može postići poštovanjem uputstva proisteklog iz balneološke prakse. U današnje vreme u pojedinim razvijenijim zemljama zapadne Evrope (posebno u Italiji) kao i u Rusiji prisutna je praksa spravljanja raznovrsnih vakumiranih pakovanja peloida za kućnu primenu, namenjenih širem tržištu. Za tu namenu može se koristiti naturalni prirodni peloid ali i peloid obogaćen dodavanjem nekih prirodnih supstanci (najčešće pojedinih lekovitih biljaka). I ovaj način primene se može razraditi, tehnološki se opremiti za spravljanje vakumiranih pakovanja i ponuditi širem tržištu. Ukoliko se odlučite i za tu vrstu usluga, sačiniću poseban detaljniji tekst sa uputstvom za kućnu primenu i drugim preporukama. 107


N M K

P

-

m e d i c i n a

i

p r a v o

ojam lekarske greške predstavlja jedan od večno aktuelnih problema medicine i prava. Premda se one mogu razvrstati prema različitim kriterijumima, za pravnike bi najprikladnija bila podela na: 1) greške u lečenju ili medicinskom tretmanu, 2) greške u obaveštavanju pacijenta, 3) greške u vođenju medicinske dokumentacije, 4) greške u organizaciji rada i u vršenju nadzora i 5) greške u upotrebi medicinskih sprava i aparata.1 U ovom radu najpre ćemo definisati šta se podrazumeva pod pravom pacijenta na informisani pristanak (informacije u vezi sa zdravljem pacijenta i pristanak pacijenta na predloženi medicinski tretman), a potom ćemo, sa aspekta sudske prakse, prikazati lekarske greške nastale pri obaveštavanju pacijenta. Pravo pacijenta na informacije u vezi sa njegovim zdravljem U pravnom sistemu Republike Srpske pacijent, i bez izričitog zahteva, ima pravo na informaciju u vezi sa svojim zdravljem. On ima pravo da od nadležnog doktora medicine koji ga leči dobije informaciju koja mu je potrebna da bi doneo odluku u vezi sa predloženim medicinskim tretmanom koja informacija obuhvata: dijagnozu i prognozu bolesti, kratak opis, cilj i korist od predloženog medicinskog tretmana, vreme trajanja i moguće posledice preduzimanja, odnosno nepreduzimanja predloženog medicinskog tretmana, vrstu i verovatnoću mogućih rizika, bolne i druge sporedne ili trajne posledice, druge metode lečenja, moguće promene pacijentovog stanja posle preduzimanja predloženog medicinskog tretmana, kao i moguće nužne promene u načinu života pacijenta i dejstvo lekova i moguće neželjene posledice tog dejstva. Takođe, pacijent ima pravo uvida u troškove lečenja. Naposletku, pacijent ima pravo na informisanje o rezultatima naučnih istraživanja i tehnoloških inovacija. Navedenu informaciju nadležni doktor medicine daje usmeno i na način koji je razumljiv pacijentu, vodeći računa o njegovoj starosti, obrazovanju i emocionalnom stanju. Ako pacijent ne poznaje jezik koji je u službenoj upotrebi u Republici, zdravstvena ustanova može obezbediti prevodioca u skladu sa propisima o službenoj upotrebi jezika i pisma, a ako je pacijent gluhonem, može mu se obezbediti tumač. Pacijent se može odreći svog prava na informaciju, osim informacije da je predloženi medicinski tretman potreban i da nije bez znatnog rizika, odnosno da je rizično nepreduzimanje medicinskog tretmana. Izuzetno, nadležni doktor medicine će prećutati dijagnozu, tok predloženog medicinskog tretmana i njegove rizike ili informaciju o tome 1

Detaljnije v. Jakov Radišić, “Odgovornost zbog štete izazvane lekarskom greškom u lečenju i u obaveštavanju pacijenta”, Beograd, 2007, str. 84.

108

Naknada štete zbog lekarske greške sudska praksa IV deo

Lekarska greška zbog povrede prava pacijenta na informisani pristanak

Pripremila: Advokat dr Jovana Pušac

umanjiti ako postoji ozbiljna opasnost da će informisanjem znatno naškoditi zdravlju pacijenta, a u tom slučaju informacija se mora dati članu porodice pacijenta, o čemu će nadležni doktor medicine uneti podatak u medicinsku dokumentaciju.2 U Republici Srbiji ovo pravo pacijenta naziva se pravom na informaciju i pravom na obaveštenje, a regulisano je na gotovo istovetan način kao i u Republici Srpskoj.3 Pravo pacijenta na pristanak na predloženi medicinski tretman Nakon što je na razumljiv način informisan o mogućim rizicima i posledicama po svoje zdravlje, pacijent ima pravo da slobodno odlučuje o svemu što se tiče njegovog zdravlja osim u slučajevima kada to direktno ugrožava život i zdravlje drugih lica. Dakle, pacijent ima pravo na slobodan izbor medicinskog tretmana. O pristanku na predloženi medicinski tretman pacijent daje pisanu izjavu, a na isti način je može i opozvati. Pacijent ima pravo da pismenim putem odredi lice koje će u njegovo ime dati pristanak, odnosno koje će umesto njega biti obavešteno o preduzimanju medicinskog tretmana. U ime maloletnog pacijenta i lica lišenog poslovne sposobnosti pristanak na medicinski tretman u pisanom obliku daje roditelj, bračni drug, punoletno dete, punoletni brat ili sestra, zakonski zastupnik ili staralac, a ukoliko nadležni doktor medicine smatra da zakonski zastupnik pacijenta ne postupa u najboljem interesu deteta ili lica lišenog poslov-

ne sposobnosti, obavezan je da o tome odmah obavesti organ starateljstva. Pacijent ima pravo da odbije predloženi medicinski tretman, čak i u slučaju kada se njime spasava ili održava njegov život, i to izričito u pisanom obliku, a ukoliko pacijent odbije davanje pisane izjave, sačininjava se službena zabeleška koju potpisuju nadležni doktor medicine i dva zdravstvena radnika. Pri tome je nadležni doktor medicine obavezan da pacijentu ukaže na posledice njegove odluke o odbijanju predloženog medicinskog tretmana. Ipak, hitni medicinski tretman će se preduzeti nad pacijentom i bez njegove saglasnosti ako je vitalno ugrožen i bez svesti ili iz drugih razloga nije u stanju da saopšti svoj pristanak.4 U zakonodavstvu Republike Srbije pravo pacijenta na pristanak normirano je nešto drugačije, u smislu da se bez pristanka pacijenta ne sme, po pravilu, nad njim preduzeti nikakva medicinska mera, dok zakonodavac u Republici Srpskoj koristi termin medicinski tretman koji je u svom semantičkom smislu znatno uži pojam. Potom je propisan izuzetak prema kojem se medicinska mera protivno volji pacijenta, odnosno zakonskog zastupnika deteta, odnosno pacijenta lišenog poslovne sposobnosti, može preduzeti samo u izuzetnim slučajevima koji su utvrđeni zakonom i koji su u skladu sa lekarskom etikom.5 U teoriji i praksi Republike Srbije egzistira pojam lekarske greške u širem smislu i on se najčešće odnosi na povredu prava pacijenta na informisani pristanak pri čemu ovaj pojam

2

4

V. odredbe člana 22. Zakona o zdravstvenoj zaštiti („Službeni glasnik Republike Srpske“, broj 106/09 i 44/15). 3

V. odredbe člana 7. i člana 11. Zakona o pravima pacijenata („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 45/13).

5

V. odredbe članova 23 - 27. Zakona o zdravstvenoj zaštiti.

V. odredbu člana 15. Zakona o pravima pacijenata. Ostali aspekti prava pacijenta na pristanak uređeni su na istovetan način kao i u Republici Srpskoj.


N M K

može da se odnosi i na greške u vođenju medicinske dokumentacije i druge proceduralne propuste. Pod lekarskom greškom ne podrazumeva se samo neposredno postupanje lekara pri konkretnom medicinskom zahvatu, već postupanje lekara u širem smislu. Otuda, nije dovoljno samo utvrditi da nije bilo uzročnoposledične veze između radnji lekara preduzetih pri lečenju i štete koju je tužilac pretrpeo (u kojim slučajevima je prvostepeni sud odbijao tužbene zahteve), već da li je lekar postupao u skladu s pravilima struke u širem smislu, odnosno da li je obavestio tužioca kao pacijenta o redovnom toku medicinskog zahvata, toku oporavka, mogućim komplikacijama odnosno o svim informacijama o medicinskom zahvatu i posledicama istog, te da li je od pacijenta tražio izričitu saglasnost za primenu medicinske mere. U tom smislu, ilustracije radi, navešćemo primere aktuelne sudske prakse u Republici Srbiji budući da pred sudovima Republike Srpske, prema našim saznanjima, još uvek nisu vođeni takvi sporovi. Tužilac ne bi pristao na operaciju da je bio upoznat da mogu nastati posledice koje su i nastupile.6 Iz obrazloženja: “Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu od 12.02.2014. godine ukinuta je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu od 23.01.2012. godine kojom presudom je delimično usvojen tužbeni zahtev tužioca prema tuženoj RS-MOVMA i delimično mu naknađena nematerijalna šteta za pretrpljene fizičke bolove, strah, duševne bolove zbog umanjenja opšte životne aktivnosti i naruženosti. Prema činjeničnom stanju, tužilac se nalazio na odsluženju vojnog roka od marta 2010. godine do septembra iste godine. Dana 17.06.2010. godine tužiocu je zbog povrede u detinjstvu na VMA izvršena hirurška intervencija korekcije kontrakture petog prsta desne šake. U postoperatvinom toku lečenja došlo je do nekroze distalnog dela petog prsta desne šake zbog čega je dana 9.07.2010. godine učinjena amputacija prsta, nakon čega je postoperativni tok protekao uredno. U toku postupka je utvrđeno da tužiocu pre operacije od strane medicinskih radnika tužene nisu data sva potrebna obaveštenja i predložene moguće komplikacije povodom predložene operacije, te da tužilac ne bi pristao na operaciju da je bio upoznat da mogu nastati posledice koje su i nastupile. Utvrđeno je veštačenjem da je tužilac povodom obavljenih operacija trpeo strah i fizičke bolove, utvrđen nalazima veštaka, nastupila je naruženost srednjeg stepena i umanjena mu je UOŽA za 30% trajno. Takođe je utvrđeno da su operacije izvršene 6

Rešenje Apelacionog suda u Beogradu od 12.02.2014. godine, pravna baza Paragraf Lex SRB, pristup 04.02.2019. godine.

prema svim pravilima struke. Članom 28. Zakona o zdravstvenoj zaštiti je propisano da pacijent ima pravo da od nadležnog zdravstvenog radnika blagovremeno dobije obaveštenje koje mu je potrebno kako bi doneo odluku da pristane ili ne pristane na predloženu medicinsku meru, te da obaveštenje između ostalog treba da obuhvati dijagnozu i prognozu bolesti, kratak opis, cilj i korist od predložene medicinske mere, vreme trajanja i moguće posledice preduzimanja odnosno nepreduzimanja predložene medicinske mere, vrstu i verovatnoću mogućih rizika te, da obaveštenje daje nadležni zdravstveni radnik usmeno i na način koji je razumljiv pacijentu, vodeći računa o njegovoj starosti, obrazovanju i emocionalnom stanju. Članom 32. istog Zakona propisan je način davanja pristanka pacijenta i da nadležni zdravstveni radnik koji preduzme medicinsku meru u tom slučaju snosi štetne posledice. Zato zdravstvena ustanova u smislu člana 154. i 170. ZOO odgovara za štetne posledice operativnog lečenja ako pacijentu nisu predočene sve moguće posledice operativnog zahvata. Bez obzira što su operacije izvršene u svemu prema pravilima struke, kod evidentne štete koju tužilac trpi, dužnost je i obaveza zdravstvene ustanove bila da tužioca upozna i upozori o svim činjenicama i eventualnim komplikacijama koje informacije su nužne za njegovu odluku o podvrgavanju operaciji, a posebno činjenice vezane za način i tok lečenja vrstu i tok operativnog zahvata, a pre svega o mogućim komplikacijama. Stoga je prvostepeni sud bio dužan da utvrdi da li je lekar obavestio pacijenta o svim mogućim komplikacijama predložene hirurške intervencije i da li je tužilac dao saglasnost na predloženi način lečenja. Prvostepeni sud je utvrdio iz iskaza tužioca i svedoka - oca tužioca da zdravstveni radnici tužene nisu prethodno predočili tužiocu sve moguće posledice operacija, kao i komplikacija do kojih može doći i do kojih je upravo i došlo. Sud nije cenio i doveo u vezu s izvedenim dokazima izveštaj tužene od 17.12.2010. godine i otpusne liste tužioca od 20.07.2010. godine i 01.09.2010. godine iz kojih proizilazi da je tužilac blagovremeno obavešten o dijagnozi i prognozi bolesti i mogućim posledicama u smislu člana 28. Zakona o zdravstvenoj zaštiti. Iz izveštaja tužene od 17.12.2010. godine proizilazi da je tužilac potpisao pristanak dana 15.06.2010. godine za davanje anestezije i izvođenje operacije kojom prilikom je detaljno upoznat s planiranom intervencijom, operacionom tehnikom i mogućim komplikacijama. Bez obzira što se pacijent nije izričito protivio medicinskoj intervenciji, ne može se smatrati da je na nju prećutno pristao.7 7

Presuda Drugog opštinskog suda u Beogradu, broj P-620/03

-

m e d i c i n a

i

p r a v o

U obrazloženju ove presude navedeno je sledeće: “Kako je aortografija izvršena bez pristanka tužioca protivno članu 10. tada važećeg Zakona o zdravstvenoj zaštiti, to je pravilno zaključio prvostepeni sud da je tužena odgovorna za štetu koju je tužilac pretrpeo i dužna da mu na ime naknade štete za pretrpljene duševne bolove zbog povrede prava ličnosti, tačnije slobode odlučivanja isplati iznos od 160.000,00 dinara. Neosnovano žalba tužene tvrdi da je tužilac dao prećutni pristanak. To što je tužilac znao da će mu vršiti aortografiju, a nije se izričito protivio, ne znači da je prećutno pristao. Da bi pacijent bio u stanju da da pristanak, odnosno odluči da li će se podvrći određenoj intervenciji neophodno je da prethodno bude obavešten od strane lekara o njenom smislu i svrsi, da tačno zna šta se sa njim dešava i u koje rizike se upušta, to jest da mu se saopšte sve potrebne činjenice koje su nužne za odluku, što je u konkretnom slučaju izostalo. Stoga, bez obzira što se tužilac nije izričito protivio aortografiji, ne može se smatrati da je na nju prećutno pristao. Ne stoje ni navodi žalbe tužene da je tužilac bio vitalno ugrožen pa nije bio potreban njegov pristanak. Medicinske intervencije mogu se preduzeti bez pristanka pacijenta izuzetno kada je u opasnosti njegov život, a aortografija nije intervencija kojom se spasava život pacijenta, već metoda za dijagnostiku i lečenje rascepa aorte, što proizilazi iz nalaza i mišljenja veštaka. Iz citirane odluke proizilazi da sud nalazi da je pravo na samoodređenje poseban objekat pravne zaštite, bez obzira što, nepribavljanjem pristanka, za tužioca nije nastupila nikakva štetna posledica u smislu oštećenja zdravlja i tela prilikom izvođenja aortografije. Takođe, ova presuda iznosi jedan stav koji nema utemeljenje u pozitivnom pravu, a to je da u slučaju kada je pacijent vitalno ugrožen, za preduzimanje medicinskog zahvata nije potreban njegov pristanak. Naprotiv, i za vitalno indikovan zahvat neophodan je pacijentov pristanak, ukoliko je ovaj svestan i sposoban za rasuđivanje. Lekarska greška u širem smislu ne znači samo povredu prava pacijenta na informisani pristanak, ovaj pojam obuhvata svako ponašanje lekara koje odstupa od njegovih obaveza propisanih zakonima i podzakonskim aktima, a ne odnosi se na pravila medicinske struke, kao pravila medicinske nauke i prakse koja nisu normirana već se procenjuju spram uobičajenih standarda za primenu neke medicinske metode.”

od 25.12.2006. godine, potvrđena presudom Okružnog suda u Beogradu, broj Gž-4799/2007 od 18.12.2007. godine, pravna baza Paragraf Lex SRB, pristup 04.02.2019. godine.

109


N M K

-

s t r u č n i

s k u p o v i

Medicinski fakultet Beograd, Simpozijum

Stremljenja i novine u medicini Pripremili: Marko Radoš i Dario Mirović Akademik prof. dr Vladimir Kostić

U

Beogradu je od 10. do 14. decembra 2018. na Medicinskom fakultetu održan 47. simpozijum “Stremljenja i novine u medicini“. Ovo je zvanični naučnostručni sastanak koji se već tradicionalno održava u decembru, u nedelji posvećenoj Danu fakulteta. Na ovom naučnom skupu su učestvovali nastavnici i saradnici Medicinskog fakulteta u Beogradu, ali i predavači po pozivu sa drugih medicinskih i biomedicinskih fakulteta. Rad Simpozijuma se odvijao u okviru mini-simpozijuma i okruglih stolova. Održano je 94 predavanja u okviru 14 mini-simpozijuma. Učesnike ovog naučnog skupa je u uvodnom izlaganju pozdravio prof. dr Nebojša Lalić, dekan Medicinskog fakulteta. Skupu se obratio i prof. dr Đuro Macut, predsednik Odbora Simpozijuma. Nagrade za naučnoistraživački radove dobili su docent dr Darko Antić i docent dr Dušan Mladenović. Izlaganja su održali i autori radova publikovanih u časopisima sa najvišim impakt faktorom (citiranošću).

Prof. dr Laslo Puškaš

Prof. dr Milan Aksić

Teme su, pored ostalih, bile: Bolesti malih krvnih sudova mozga - najnovija saznanja, Mogućnosti primene srpskog jezika u anatamskoj i kliničkoj nomenklaturi, Savremena hematologija - gde smo danas, Hipertenzija u ginekologiji i akušerstvu, Novi medicinski aspekti u suicidologiji, Multipla skleroza kod dece i adolescenata, Novine u dijagnostici i lečenju glaukoma, Nealkoholna i alkoholna masna bolest jetre u svetlu novih naučnih saznanja, Fizička aktivnost - javnozdravstveni izazov i preventivne intervencije. 110

Organizatori mini-simpozijuma „Bolesti malih krvnih sudova - najnovija saznanja“, bili su akademik prof. dr Vladimir Kostić i asistent dr Aleksandra Pavlović. Bolesti malih krvnih sudova mozga – BMKS - predstavljaju grupu patoloških procesa koji pogađaju male perforantne arterije mozga, najčešće usled dejstva klasičnih vaskularnih faktora rizika. “Međutim, postoji vrlo intrigantan a klinički značajan odnos BMKS-a i neurodegenerativnih oboljenja, pri čemu ove bolesti interreaguju na komkpleksne načine. Pored toga što je uzrok 20% svih moždanih udara, BMKS je neretko povezana sa kognitivnim padom te se detektuje kod 45% slučajeva demencija“- istakao je akademik prof. dr Vladimir Kostić. U okviru ovog Simpozijuma održana su i predavanja „Uticaj bolesti malih krvnih sudova mozga na kliničko ispoljavanje Parkinsonove bolesti, zatim „Kognitivni pad i afektivne izmene u bolesti malih krvnih sudova“ i druga predavanja. Mini-simpozijum „Mogućnosti primene srpskog jezika u anatomskoj i kliničkoj nomenklaturi“ - počeo je izlaganjem prof. dr Lasla Puškaša.

„Anatomija kao bazična medicina medicinske nauke morala je prioritetno da dobije jasnu artikulaciju – nomenklaturu. Bio je to mukotrpan istorijski proces, započet pre pet milenijuma u antičkoj Grčkoj, zatim sledi Rimski period kada količinu anatomskih pojmova mnogostuko uvećava anatom i lekar Klaudijus Galen. Iz tog izvora slede nove reči i pojmovi vezani za građu čoveka, pretapaju se u hibride i sinonime koji dovode do haosa u imenovanju anatomskih delova čoveka. Bio je potreban genije svestranog Leonarda da Vinčija da se sistematizuju imena ljudskih mišića. Ipak, i dalje je bilo u opticaju oko 30.000 naziva za delove ljudskog organizma, sve dok krajem 19-og veka, u Nemačkoj nije urađena Bazelska anatomska nomenklatura 1895. godine, koja je bila međunarodno priznata“, istakao je prof. Puškaš. „Mogućnosti upotrebe srpskog jezika u neuroanatomskoj nomenklaturi“ naziv je predavanja koje je održao prof. dr Milan Aksić. „Srpski jezik medicinske struke nije standardizovan pa se u literaturi i komunikaciji među lekarima može uočiti čitav dijapazon različitih termina koji označavaju jedan te isti pojam. U srpskoj medicinskoj literaturi se, pored narodnih naziva i stručnih srpskih naziva, koriste i nazivi koji imaju latinski koren, engleski koren, negde je naziv samo donekle prilagođen, a negde je uzet ceo originalni engleski naziv. Anatomska literatura, pre svega atlasi i udžbenici, ostala je privržena latinskom jeziku, više nego kliničke grane medicine. S potrebom da se radovi objavljuju na engleskom jeziku


N M K

-

s t r u č n i

s k u p o v i

Brisel, decembar 2018.

Prof. dr Branislav Filipović

i sa sve intenzivnijom međunarodnom saradnjom, neizbežno će doći do još većeg uticaja terminologije na engleskom jeziku. S pojavom informacionih sistema, pretraživača i pregledača veoma je porasla potreba za standardizovanjem naziva kako iz čitave medicine, tako i iz anatomije čoveka“, istakao je u tom vrlo zanimljivom i vrlo posećenom predavanju prof. Milan Aksić. Prof. dr Branislav Filipović izložio je predavanje „Doprinos Branka Šljivića anatomskoj nomenklaturi u Srbiji“. Dr Branko Šljivić (1895-1963), jedan od osnivača anatomije u Beogradu, bio je jedan od veoma plodnih autora .“Profesor Branko Šljivić je pisao prepoznatljivim stilom i odlikovao se umećem da ono što treba da kaže, bude sa što manje reči. Prevodi profesora Šljivića latinskih i francuskih naziva anatomskih struktura i danas su ideja vodilja za mnoge anatome i lingviste“, ističe prof. dr Branislav Filipović. Ako se zadržimo samo na terminima iz centralnog nervnog sistema, videćemo koliko je dr Branko Šljivić poznavao finese srpskog jezika. „Nervnu ćeliju nazvao je neurocit, kasnije se odomaćio izraz neuron. U Anatomiji glave i vrata, njegovom sigurno najboljem udžbeniku, nazivi za delove unutrašnjeg uva, utriculus i saculus dr Šljivić prevodi kao mešinica i kesica i ti nazivi su ostali do danas u upotrebi,“ istakao je dr Filipović. U okviru 47. simpozijuma „Novine i stremljenja u medicini“, održano je još mini-simpozijuma: Multidisciplinarni pristup u dijagnostici i lečenju duktalnog karcinoma pankreasa; Novi pristup u dijagnostici i lečenju bolesti digestivnog trakta i jetre u trudnoći; Kardionefrologija: Aktuelnosti u dijagnostici i lečenju; Novine u transplantaciji srca i ugradnji uređaja za mehaničku potporu cirkulacije i Savremeni pristup u dijagnostici i lečenju tuberkuloze. Ta izuzetna i zanimljiva predavanja za pet dana, koliko je trajao Simpozijujm, pratilo je preko 900 slušalaca.

Evropski koncepti psihijatrije, usmjerene na korisnike

Z

ajedničkim djelovanjem Evropske psihijatrijske asocijacije (European Psychiatric Association-EPA) i Asocijacije GAMIAN dogovori sa Interesnom grupom Evropskog parlamenta za pitanja mentalnog zdravlja, blagostanja i oboljenja centralnog nervnog sistema rezultovalo je zajedničkom sesijom u Briselu, 3. decembra 2018. godine, u zgradi Evropskog parlamenta. Cilj ovog sastanka na koji je bilo pozvano preko 60 eksperata (predstavnici korisnika i njihovih porodica, psihijatri iz oko 30 nacionalnih psihijatrijskih udruženja NPAs u Savjetu EPA, članovi EPA Board-a, kreatori politika i istraživači iz drugih oblasti mentalnog zdravlja) da se Evropska komisija i nacionalni kreatori politika mentalnog zdravlja fokusiraju na ojačavanje već dokazanih na korisnika usmjerenih istraživanja, politika i servisa.

Tokom izlaganja planiranih govornika (prof. Silvan Galderisi, EPA predsjednica, Hilkka Kärkkäinen, predsjednica GAMIAN Europe, prof. Heleen Riper, University of Amsterdam, prof. Michela Tinelli, London School of Economics, i Tomas Zdechovsky poslanik u Evropskom parlamentu) istaknuta je važnost prikazanih rezultata postojećih velikh istraživačkih projekata (poput Horizon Europe) kao i potreba za kontinuitetom takve vrste projekata uz proširenje njihovih domena u istraživanjima, a čiji bi rezultati bitno uticali na buduće evropske politike mentalnog zdravlja. Narednog dana u briselskom sjedištu EPA (University Foundation), održan je zajednički sastanak EPA Board i EPA Council of the NPAs te redovna sjednica EPA NPAs Council-a, gdje su razmatrani i konkretizovani koraci ka realizovanju dijela zaključaka sa sastanka prethodnog dana u Evropskom parlamentu (lobiranja, lične priče poslanika Evropskog parlamenta, i slično) uz ostala pitanja vezana za druge aktivnosti EPA u 2019. godini do naredne sjednice Savjeta 6. aprila 2019. godine, na 27. evropskom psihijatrijskom kongresu u Varšavi. Pripremio: prim. dr Goran Račetović, spec. Psihijatrije, Dom zdravlja - CZMZ Prijedor

111


N M K

-

s t r u č n i

s k u p o v i

Neurološka sekcija i Sekcija sestara u psihijatriji UMSTIB RS

U

„Plavoj sali“ Fonda zdravstvenog osiguranja Republike Srpske 30.1.2019. godine održan je godišnji stručni sastanak Neurološke sekcije i Sekcije sestara u psihijatriji UMSTIB RS. Nakon pozdravnih riječi, koje su uputile predsjednice sekcija i udruženja, prisutni su imali priliku da slušaju predavanja koje su pripremile: • Gordana Ernaut: “Zdravstvena njega kod oboljenja ALS” • Jelena Kremenović: “Simptomi možanog udara“ i • Milka Trivanović: “Grupna terapija u psihijatriji” Gordana Ernaut je upoznala prisutne o oboljenju ALS. Amiotrofična lateralna skleroza (ALS) je degenerativno oboljenje motornog sistema kod kojeg dolazi do oštećenja ili degeneracije nervnih ćelija (neurona). Od početka same bolesti posljedice za bolesnika su zbog oduzetosti muskulature veoma teške, a u pravilu se završavaju smrtno. U po-

četku, ljudi mogu primijetiti slabost u mišićima, trzanje ili grčenje, a potom bolest progresivno onesposobljava hod, govor, gutanje i na kraju disanje. Mnogi provedu posljednje dane života u potpunosti paralizovani, dok im mozak i dalje funkcioniše. Cilj ovog predavanja je bio da medicinskim sestrama ukaže na načine i značaj edukacije bolesnika i porodice u okvirima simptomatske terapije i njege sa kojima se može pomoći oboljelom u 112

Godišnji stručni sastanak

savladavanju komplikacija usljed slabosti musculature. Ukazano je da najvažniji postupci primjene simptomatske terapije i njege doprinose osposobljavanju bolesnika na savladavanje smetnji gutanja, govora, grčevima ili povećanjima tonusa muskulature, slabosti muskulature za disanje kao i psihičkim promjenama (depresija, strah). lzuzetnu ulogu u tretiranju bolesti ALS ima njeno rano dijagnostikovanje. U timskom radu i sa adekvatnom njegom, odnosno terapijom, može se olakšati i produžiti život bolesnika. Ta bolest svakako zaslužuje veću pažnju stručne i šire javnosti i podršku i edukaciju članova porodice bolesnika. Jelena Kremenović je skrenula pažnju na značaj prepoznavanja prvih simptoma moždanog udara. Rano djelovanje može smanjiti oštećenje mozga i moguće komplikacije. Važno je znati da se može liječiti i spriječiti. Upozoravajući

prolazni simptomi moždanog udara su: osjećaj utrnulosti nekog dijela tijela, poremećaji govora, nagla magljenja i gubitak vida, jaka glavobolja, gubitak ravnoteže i vrtoglavice. Moždani udar ponekad se dogodi u snu, može se dogoditi da se osoba probudi i ustanovi kako ne može govoriti ili pokretati dio tijela, može osjetiti da ruka ili noga postaju teške i beskorisne. Ponekad moždani udar može uzrokovati gubitak svijesti. Kada se primijete simptomi, potrebno je što prije posjetiti ljekara. Prevencija je veoma važna kod ovog oboljenja. Milka Trivanović je upoznala prisutne o grupnoj terapiji u psihijatriji. Grupna psihoterapija, poput individualne, pomaže ljudima da unaprijede svoje načine nošenja s problemima. Ovdje se osoba, osim s terapeutom, susreće sa grupom ljudi. Razvojem kliničke i socijalne psihijatrije išlo se u pravcu shvatanja čovjeka kao društvenog bića,


N M K

kao proizvoda kulturno-istorijske sredine koja stvara i utiče na razvoj njegove bolesti i zdravlja. Tako se ideja da grupa može da liječi mentalne poremećaje javila kao posljedica vjerovanja da grupa može da spriječi njihovo javljanje. Grupna terapija se preporučuje jer ona po principu liječenja predstavlja sličnu samo tolerantnijoj sredini od one koja je uticala na razvoj poremećaja. Grupna terapija se primjenjuje u različitim grupama ljudi i podrazumijeva veliki broj različitih tehnika rada.

Mr Živana Vuković-Kostić, predsjednica UMSTIB RS

s t r u č n i

s k u p o v i

Evropsko udruženje kardiologa

“Heart and Stroke 2019”

E Pravila i principi poželjnog: Od člana grupe se očekuje da se obaveže na učestvovanje u grupi, da dolazi na grupne sastanke jednom sedmično i da bude tačan. Zahtijeva se poštovanje privatnosti drugih članova grupe – imena članova i informacije koje oni iznose povjerljivi su. Od članova grupe ne traži se da na sastancima govore ili otkrivaju intimne podatke o kojima ne žele govoriti. Više će profitirati ukoliko su spremni učestvovati, ukoliko su spremni otvoreno i pričati o sebi. Grupa se izvještava o predviđenim izostancima; iznenadni izostanci se prijavljuju voditelju kako bi ih on mogao prijaviti grupi; preporučljivo je o važnim životnim odlukama raspravljati u grupi; ni u seansi ni izvan nje nije dozvoljen tjelesni kontakt bilo koje vrste. Zaključak je da se u grupi odvija proces socijalizacije, budući da dozvoljava pojedincu da ponovo nađe i odredi sebe u društvenom kontekstu. U grupi osobe postaju sve prisnije i otvorenije. Jedni druge upoznaju, jedni druge uče, otkrivaju, utiču na prevladavanje iskustava iz prošlosti koji sprečavaju promjene. Godišnji stručni sastanak navedenih sekcija je uspješno završen na zadovoljstvo prisutnnih medicinskih sestara i tehničara.

-

vropsko udruženje kardiologa organizovalo je u Berlinu u periodu od 25. do 26. januara 2019. godine drugu međunarodnu konferenciju “Heart and Stroke*” . Radna grupa Evropskog udruženja kardiologa ,,Heart and Stroke” je osnovana prije dvije godine s ciljem da se ukaže na značaj povezanosti kardiovaskularnih i cerebrovaskularnih oboljenja. Na ovoj konferenciji je učestvovalo više od 270 učesnika iz 49 zemalja, od kojih je naša zemlja imala dva učesnika. Pored delegata iz evropskih zemalja, na konferenciji su bili prisutni delegati iz Sjedinjenih Američkih Država, Kanade i Izraela. Eminentni stručnjaci su održali brojna interesantna predavanja iz više naučnih i stručnih oblasti: neurologije, neDr Jelena Jovanić i dr Dijana Trninić

urohirurgije, kardiologije, kardiohirurgije i vaskularne hirurgije. Veliki broj predavanja se odnosio na kardiovaskularne uzroke i posljedice moždanog udrara, što se može objediniti u jedan entitet “Stroke - Heart Syndrome”. Mnogo pažnje je posvećeno poremećajima srčanog ritma i srčanim greškama koji su najčešći kardijalni uzroci moždanog udara. Među poremećajima srčanog ritma primat ima atrijalna fibrilacija, koja je uzročnik oko 20% moždanih udara. Ukazano je na veliki značaj rane dijagnostike ,,silent” atrijalne fibrilacije, pravilnog tretmana, uključujući invazivne metode liječenja kao što su eletktrofiziološka ablacija i zatvaranje aurikule lijeve pretkomore savremenim okluderima. Predavanja su upotpunjena najnovijim saznanjima o pravilnom medikamentnom liječenju, sa posebnim naglaskom na ulogu oralne antikoagulantne terapije gdje je nad antagonistima vitamina K data značajna prednost lijekovima grupe NOAC. Ukazano je da, sa kardiološkog aspekta, posebnu pažnju treba obratiti na kardijalne posljedice moždanog udara, među kojima su najznačajnije: porast troponina, poremećaji srčanog ritma, sistolna disfunkcija, ishemijske promjene u EKG-u. Sa ovim komplikacijama se intrahospitalni mortalitet cerberovaskularnog inzulta povećava na 8%. Na kraju, zaključak ovog simpozijuma, koji su svi učesnici ponijeli, jeste da multidisciplinarni pristup u liječenju bolesnika sa moždanim udarom smanjuje broj kardiovaskularnih komplikacija kao i mortalitet ovih pacijenata. Pripremili: Dr Jelena Jovanić, internista kardiolog, i dr Dijana Trninić, internista kardiolog

113


EUROPEAN CENTER FOR PEACE AND DEVELOPMENT (ECPD) UNIVERSITY FOR PEACE EST BY THE UNITED NATIONS IN COOPERATION WITH

MINISTRY OF HEALTH MINISTRY OF HEALTH REPUBLIC OF SRPSKA OF MONTENEGRO

MINISTRY OF HEALTH OF THE FEDERATION B&H

XI INTERNATIONAL SUMMER SCHOOL ON CARDIOVASCULAR DISEASES WITH MAIN TOPIC

PREVENTION, DETECTION AND MANAGEMENT OF CARDIOVASCULAR DISEASES

Udruženje pulmologa/pneumoftiziologa Republike Srpske, Klinika za plućne bolesti Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske i Medicinski fakultet Univerziteta u Banjoj Luci

ORGANIZUJU SIMPOZIJUM

“Majski pulmološki dani 2019” 23. - 26. maja 2019. godine

U Gradu Sunca (Hotel SL Panorama i SL Industry hotel) Trebinje

(Hotel Mediteran, Budva 24 ‒ 28 June 2019)

http://ecpd.org.rs/

UDRUŽENJE/UDRUGA PSIHIJATARA U BOSNI I HERCEGOVINI

u saradnji sa Klinikom za psihijatriju Univerzitetskog kliničkog centra Tuzla

organizuje internacionalni simpozij

XVII PSIHIJATRIJSKI DANI BOSNE I HERCEGOVINE

Krajnji rok za slanje radova je 22.04.2019. godine, na e-mail: majskipulmoloskidani2019@gmail.com

P R V A O B A V I J E S T Klinika za psihijatriju Sveučilišne kliničke bolnice Mostar Medicinski fakultet Sveučilišta u Mostaru i Fakultet zdravstvenih studija Sveučilišta u Mostaru u suradnji s Udrugom psihijatara u Bosni i Hercegovini i Liječničkom komorom Hercegovačko-neretvanske županije ORGANIZIRAJU MEĐUNARODNI SIMPOZIJ

ŠESNAESTA MOSTARSKA PSIHIJATRIJSKA SUBOTA TEMА LIČNOST U PSIHIJATRIJI:

ZNAČENJE U PREVENCIJI, NASTANKU I LIJEČENJU DUŠEVNIH SMETNJI

LIJEČENJE U PSIHIJATRIJI: AKTUELNOSTI I DILEME Tuzla, 18. - 19. oktobar 2019.

upubih@upubih.com

Simpozij će se održati 8.6.2019.godine u Mostaru Predsjednik Organizacijskog odbora: Prof.dr.sc. Dragan Babić


Novosti iz UKC Tuzla

INFO VIJESTI

U

povodu obilježavanja Evropske sedmice prevencije raka grlića materice, koja se obilježava svake godine krajem mjeseca januara, Klinika za ginekologiju i akušerstvo UKC Tuzla organizovala je 17. jan. 2019. konferenciju za novinare, na kojoj su predstavljene aktivnosti koje ova klinika planira sprovesti u cilju informisanja javnosti o mogućnostima i važnosti prevencije raka grlića materice. Prema riječima prof. dr. Dženite Ljuce, načelnice Klinike za ginekologiju i akušerstvo UKC Tuzla, humanitarna akcija “Stop raku grlića materice” provodi se na području Tuzlanske regije i predstavlja najmasovniji oblik preventivnog djelovanja u borbi protiv pojave raka kod žena. Ove godine ciljna grupa za akciju “Stop raku grlića materice” bile su osobe sa invaliditetom i majke djece sa invaliditetom. U okviru Evropske sedmice prevencije raka grlića maternice održano je niz predavanja u domovima zdravlja na području Tuzlanskog kantona i edukacija građana u nekoliko tržnih centara. Akcija se provodi uz stalno podsjećanje da od raka grlića materice u svijetu godišnje umre oko 250.000 žena. Rak grlića materice predstavlja treći vodeći uzrok smrtnosti kod žena, a nastaje kao posljedica prisustva određenih tipova humanog papilomavirusa koji se prenosi seksualnim kontaktom. Rak grlića materice može biti udružen sa vaginalnim krvarenjem, ali često nema nikakvih simptoma dok se ne razvije u uznapredovale stadijume, zato je prema riječima prof. dr. Dženite Ljuce, prevencija od ključnog značaja. Prema planu programa Akcija “Stop raku grlića materice” je održana u periodu od 21. do 29. januara u svih 13 općina TK, gdje su ljekari u domovima zdravlja pacijenticama prezentovati način prevencije, kao i opasnosti koje rak grlića materice donosi. Također, u svim općinama na frekventnim mjestima u periodu od 13 do 15 sati bili su postavljeni štandovi sa promotivnim materijalom i anonimnim anketama, gdje su studenti Udruženja Medicus i Bohemsa dijelili promotivni materijal, te ukazali na važnost prevencije u očuvanju zdravlja. U Univerzitetskoj dvorani Univerziteta u Tuzli, 24. januara u organizaciji Klinike za ginekologiju i akušerstvo UKC Tuzla održan je besplatan čas fitnesa pod sloganom “Sportom reci STOP“ Tokom završnog dana u Zavodu za odgoj i obrazovanje osoba sa smetnja-

Evropska sedmica prevencije raka grlića materice

Stop raku grlića materice

ma u psihičkom i tjelesnom razvoju Tuzla “Kosta Popov” Tuzla održan je završni dio projekta koji je nazvan “Muzikom reci STOP”. Ovom prilikom, prof. dr. Dženita Ljuca, načelnica Klinike za ginekologiju i akušerstvo UKC Tuzla, predstavila je i rezultate ankete sprovedene u okviru projekta “Stop raku grlića materice”. Prema njenim riječima, preliminarni rezultati sprovedene ankete pokazuju

da 27% anketiranih ispitanika nikada nije uradilo PAPA – test. Prof. dr. Ljuca istakla je da će zaposlenici Klinike za ginekologiju i akušerstvo UKC Tuzla nastaviti sa projektom te još intenzivnije raditi sa određenim populacijama žena, kao što je to ove godine bio primjer sa majkama djece ometene u razvoju, i do 2026. godine pokušati ostvariti cilj reduciranja raka grlića materice.

115


Novosti iz UKC Tuzla

U

INFO VIJESTI

stručnoj posjeti Klinici za ortopediju i traumatologiju UKC Tuzla boravio je prof. dr. Enes Kanlić, šef Klinike za ortopediju i traumatologiju, Level I Centra u Arizoni u Chandleru, USA. Prof. dr. Kanlić ima subspecijalizaciju iz ortopedske hirurgije, oblast ortopedske traume i rekonstruktivne ortopedske hirurgije, posebno iz oblasti kuka i koljena. Po odlasku u USA ostvario je uspješnu karijeru ortopeda i traumatologa, te više od 20 godina radi u St Louisu, El Paso, Chandler. Član je nekoliko najvećih ortopedskih svjetskih udruženja, te autor mnogobrojnih stručnih i naučnih članaka iz oblasti ortopedije i traumatologije. Tokom svog boravka u UKC Tuzla prof. dr. Enes Kanlić, sa operativnim timom Klinike za ortopediju i traumatologiju izveo je operativni zahvat rješavanja preloma kosti postupkom osteosinteze. Riječ je o novom operativnom postupku kojim je kod pacijenta koji je imao povredu preloma pubične i krstačne kosti izvedena osteosinteza prednjeg dijela karlice pločicama i vijcima, te izvršena fiksacija stražnjeg dijela karlice pomoću vijaka minimalno invazivnom tehnikom kroz male rezove i pod kontrolom rendgena. Prema riječima doc. dr. Aleksandra Vujadinovića, šefa Vertebrološkog odjeljenja Klinike za ortopediju i traumatologiju UKC Tuzla, do sada su pacijenti sa ovakvom vrstom povre-

Prof. dr. Enes Kanlić u posjeti UKC Tuzla

U

Škola UZV abdomena

organizaciji Klinike za interne bolesti UKC Tuzla, a uz saradnju sa Ljekarskom komorom TK, od 19. novembra do 14. decembra 2018. godine održana je Škola ultrazvučne dijagnostike abdomena. Škola ultrazvučne dijagnostike abdomena namijenjena je ljekarima različitih specijalnosti. Predavači su bili eminentni stručnjaci iz oblasti ultrazvučne dijagnostike abdomena, a voditelj programa škole bio je prof. dr. Denijal Tulumović, specijalista interne medicine, subspecijalista nefrolog, načelnik Klinike za interne bolesti. Prema riječima prof. dr. Denijala Tulumovića, osnovni cilj Škole ultrazvuka je da se osavremeni i poboljša nivo ultrasonografije, kao i da se omogući kvalitetnija edukacija ljekara i tehničara. „Pod pojmom savremene edukacije podrazumijevamo sticanje teorijskog znanja, nephodnog da bi se razumio i obavio ultrazvučni pregled, kao i postizanje 116

Novi operativni pristupi kod preloma kosti

de bili tretirani na neoperativni način što je zahtijevalo ležanje u krevetu od šest sedmica. Pacijenti su bili u jednom položaju bez mogućnosti ustajanja, a na nogama su imali jednu vrstu tegova. Uvođenjem novog pristupa rješavanja preloma kosti, pacijent nakon operacije ustaje već prvi

zadovoljavajuće praktične uvježbanosti, neophodne za rutinski rad. Proces edukacije je postupan i sistematski, prilagođen nivou znanja polaznika”, rekao je prof. dr. Tulumović. On je istakao da su polaznici tokom izvođenja praktič-

dan, a nakon dva do tri dana vrši se otpust iz bolnice. Pored operativnog zahvata koji je izveo sa operativnim timom Klinike za ortopediju i traumatologiju UKC Tuzla, prof. dr. Kanlić svakodnevno je održavao stručna predavanja za ljekare i specijalizante klinike.

nog dijela bili podijeljeni u dvije grupe, od pet polaznika koji su radili na dva ultrazvučna aparata. “Svi polaznici su vježbali samostalno uz nadzor i stručnu obuku edukatora. U toku edukacije polaznici su imali priliku praktično pregledati oko sto odraslih osoba, hospitaliziranih na različitim odjeljenjima Klinike za interne bolesti. Na kraju obuke polaznici su pristupili završnom testu sa teorijskim i praktičnim dijelom”, rekao je prof. dr. Tulumović. Školu ultrazvučne dijagnostike abdomena pohađalo je deset polaznika koji su nakon završene obuke dobili certifikat o uspješno završenoj Školi iz ultrazvučne dijagnostike abdomena, što im daje mogućnost za samostalan rad u kliničkoj praksi.


INFO VIJESTI

M

inistar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Alen Šeranić posjetio je 5. februara JZU Bolnicu “Sveti Vračevi” u Bijeljini i sastao se sa rukovodstvom ove zdravstvene ustanove. Ministar Šeranić je sa direktorom Bolnice Sinišom Maksimovićem razgovarao i o pravcima razvoja Bolnice u Bijeljini, kao i o organizacijskom dijelu, te je upoznat o polikliničkoj organizaciji zdravstvene zaštite, konsultativno-specijalističkim pregledima. “Utvrdili smo značaj iskorišćenosti sofisticirane zdravstvene opreme i načina njenog održavanja. U narednom periodu ćemo u Ministarstvu, a zajedno sa bolnicama, morati da definišemo plan zdravstvenih usluga koje bi trebalo da budu pružane u skladu sa demografsko-epidemiološkom slikom unutar Srpske”, naglasio je ministar Šeranić.

Ministar Alen Šeranić

Posjeta bolnici u Bijeljini On je rekao da bijeljinska bolnica, s obzirom na to da posjeduje angiosalu, ima mogućnost da razvija prevenciju kardiovaskularnih oboljenja i vaskularnu hirurgiju. Direktor Maksimović je rekao da je ova bolnica u organizacionom i funkcionalnom smislu dobro uređena te da su ministru predočeni pokazatelji rada, a da finansijski problemi potiču iz prethodnog perioda. “Uprkos tim problemima, funkcionisanje Bolnice nijednog momenta nije bilo dovedeno u pitanje”, naglasio je Maksimović. On je naveo da je u prošloj godini broj pacijenata u poliklinici

dostigao 200.000, a do tada je bilo do 150.000, povećan je i broj laboratorijskih pregleda, koji je iznosio 40.000. Novi objekat Opšte bolnice “Sveti vračevi” na površini od 12.434 metara kvadratnih ima 246 kreveta, pet operacionih sala, osam stacionara, savremenu dijagnostiku i laboratoriju. Regionalna bolnica u Bijeljini zapošljava 512 radnika, a pruža medicinske usluge za oko 200.000 stanovnika. “Ono što mi u ovoj bolnici obezbjeđujemo stanovništvu ove regije je na zavidnom nivou”, ocijenio je Maksimović, dodajući da će angažman svih zaposlenih i ubuduće biti na zavidnom nivou.

Posjeta ZU u Sokocu

M

inistar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Alen Šeranić sastao se sa Biljanom Renovica Cvijetić, direktorkom Psihijatrijske bolnice Skolac, i Bojanom Koprivicom, v.d. direktora Zavoda za forenzičku psihijatriju Sokolac. Na sastanku je bilo riječi o aktivnostima koje su provedene u prethodnom periodu kako bi Zavod za forenzičku psihijatriju radio u punom kapacitetu i kako bi se unaprijedili uslovi liječenja u Psihijatrijskoj bolnici u Sokocu i odgovorilo izazovima sa kojima se susreću u radu. U ovoj zdravstvenoj ustanovi u prošloj godini je bilo zbrinuto ukupno 280 pacijenata. Direktorka Renovica Cvijetić je naglasila potrebu razvijanja psihogerijatrije i kapaciteta za tretman bolesti zavisnosti i obezbjeđivanja kvalitetnijih uslova za liječenje mlađih pacijenata. Takođe je informisala ministra o donacijama i samostalnim investicijama koje je ova zdravstvena ustanova imala u proteklom periodu i zahvaljujući kojima je dio objekta rekonstruisan i obezbijeđena značajna oprema za rad zdravstvenih radnika. Vršilac dužnosti direktora Zavoda za forenzičku psihijatriju Bojan Koprivica naglasio je da su u prethodnom periodu riješeni problemi

uplate poreza i doprinosa i da više nema tih dugovanja, kao ni ostalih dugovanja i da Zavod posluje pozitivno. Ministar je najavio da su u pripremi Novi zakon o mentalnom zdravlju i Strategija za unapređenje mentalnog zdravlja u Republici Srpskoj, koji bi trebalo da se nađu u skupštinskoj proceduri u toku ove godine i koji će omogućiti unapređenje položaja lica sa mentalnim poremećajima. 117


INFO VIJESTI

Istočno Sarajevo

Bolnica „Srbija“ M

inistar Šeranić posjetio je 6.2.2019. Bolnicu „Srbija“ u Istočnom Sarajevu gdje se sastao sa v.d. direktorom ove zdravstvene ustanove Nebojšom Šešlijom, predstavnicima izvođača radova izgradnje nove bolnice i timom za implementaciju projekta izgradnje i preseljenja nove bolnice. Ministar je rekao da očekuje preseljenje bolnice u toku marta ove godine i naglasio da Bolnica „Srbija“ Istočno Sarajevo ima potencijal za razvoj što se pokazalo kroz saradnju sa Olimpijskim centrom “Jahorina“ u nedavnoj akciji preventivnih mamografskih pregleda. „Nova bolnica sa novom opremom i novim rukovodstvom daje nam mogućnost da za zdravstvene radnike i pacijente obezbijedimo novi početak. Upravo zahvaljujući blizini Jahorine može se razmišljati u pravcu razvoja dnevne

Bolnica Nevesinje

UKC Republike Srpske

Donacija najmlađim pacijentima

P

N

a sastanku u Bolnici Nevesinje, između ostalog, bilo je riječi i o uvođenju palijativne njege u neiskorištenom prostoru Doma zdravlja kao i proširenju kapaciteta bolnice. “Razgovarali smo kako upotrijebiti neiskorištene kapacitete Doma zdravlja, odnosno najvišu etažu i prijedlog menadžmenta je da se taj prostor pripremi za pružanje palijativne njege, što je dobro rješenje”, istakao je ministar Šeranić. Bilo je riječi i o kapacitetu Bolnice i uslugama koje ona pruža zahvaljujući saradnji sa eminentnim profesorima iz Beograda, a po kojima je prepoznatljiva. “Osim pacijenata iz Republike Srpske ova bolnica pruža usluge i pacijentima koji nisu osiguranici Fonda zdravstvenog osiguranja Srpske i tako povećava svoju prihodovnu stranu”, naveo je on. Direktor Bolnice Velibor Milivojević rekao je da je ova ustanova do sada imala punu podršku Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite i Vlade Republike Srpske. “Zahvaljujući toj podršci i našem radu uspjeli smo da zdravstvenu službu organizujemo na najvišem nivou, a dokaz tome je anketa Fonda zdravstvenog osiguranja u kojoj je naša bolnica prepoznata kao bolnica čijim su radom i uslugom najzadovoljniji pacijenti”, rekao je Milivojević nakon sastanka. 118

hirurgije, ali i drugih usluga. Stara dugovanja ćemo rješavati sukcesivno, kada budemo odredili model ne samo za ovu ustanovu, nego i druge ustanove u Republici Srpskoj. U tom smislu, inicijative, dobra rješenja i unapređenje poslovanja očekujem od svih rukovodilaca zdravstvenih ustanova“, poručio je ministar Šeranić. Direktor Šešlija je informisao ministra da se naknade za radnike koje ne proizlaze iz plate iz ove godine redovno isplaćuju i da će se u narednom periodu raditi na unapređenju finansijskog poslovanja. On je izrazio potrebu da Bolnica uspostavi saradnju sa drugim zdravstvenim ustanovama, naročito u domenu podrške eminentnih stručnjaka i edukacije za mlade ljekare u Bolnici „Srbija“. Ministar Šeranić sastao se i sa predstavnicima sindikata ove zdravstvene ustanove.

redstavnici Ministarstva porodice, omladine i sporta uručili su donaciju Odjeljenju dječje hematoonkologije Klinike za dječje bolesti kao i porodiljama Klinike za ginekologiju i akušerstvo. Poklon paketi za porodilje sastoje se od higijenskih potrepština neophodnih za svakondevnu upotrebu. Odjeljenju dječje hematoonkologije donirana je posteljina, higijenski paketi i ostale neophodne potrepštine koje olakšavaju svakodnevni boravak našim mališanima u bolničkim uslovima. Tom prilikom šef ovog odjeljenja prof. dr Jelica Predojević je rekla da se tu odvija svakodnevna borba za život naših najmlađih pacijenata te je upravo zato svaka pomoć, pa i ona materijalna, dobrodošla. Prema riječima prof. dr Jelice Predojević, prošle godine u Odjeljenju dječje hematoonkologije, samo od leukemije liječilo se 12 pacijenata što je za Republiku Srpsku u odnosu na broj stanovnika velika incidenca. Trenutno je u ovom odjeljenju desetak pacijenata. Bosiljka Bošnjak, pomoćnica ministra u Ministarstvu porodice, omladine i sporta RS, naglasila je težnju ovog Ministarstva da se našim najmlađim pacijentima olakšaju uslovi boravka u bolnici te izrazila želju za njihovim što bržim ozdravljenjem i oporavkom.


S

nežana Milojević, predsjednica Nacionalnog invalidskog udruženja ILCO Srbije i Dragan Trivun, predsjednik Udruženja pacijenata sa stomom iz Republike Srpske, bili su 10. decembra 2018. godine gosti

INFO VIJESTI

Bolesti i liječenje nemaju granica

mjene informacija uveliko će doprinijeti lakšem prevazilaženju svih poteškoća sa kojima se susreću oboljeli od karcinoma“, kazala je Nasija Džihanović, predsjednica velikokladuškog udruženja. Udruženja „Sutra je novi dan“ u Velikoj Kladuši. Cilj posjete je bio da se razvije saradnja koja je u obostranom interesu, kako bi se pružila pomoć pacijentima koji boluju od kancera. Predsjednica velikokladuškog Udruženja Nasija Džihanović izrazila je nadu da će uspješno ostvariti saradnju te da će ova posjeta uveliko pomoći daljem radu Udruženja.

Dragan Trivun zahvalio se domaćinima na gostoprimstvu i interesu za obostranu saradnju ističući da Udruženje ILCO-STOMA RS broji oko 850 članova, a Udruženje je član i Evropske asocijacije koja broji preko 40 zemalja, te je ova posjeta most za saradnju jer bolesti i liječenje nemaju granica. Kako Udruženje „Sutra je novi dan“ nažalost ima članove koji nose stome, ovakav vid saradnje i međusobne raz-


Z D R AV S T V E N I H O R O S K O P

Horoskop od 19. 2. - 20. 4. 2019.

Planetarna konfiguracija na nebu

SUNCE u znaku RIBE boravi od 19.2 - 20.3., a u znaku OVAN od 21.3 - 20.4. MJESEC obilazi cijeli zodijak za 28 dana i u ovom periodu napraviće malo više od dva obilaska, krećući se od 20° znaka Lav do 12° znaka Škorpije. MERKUR je cijeli period u znaku Ribe. Od 7 - 29. marta ima retrogradno kretanje počev od 29° do 16°. Od 18.4. prelazi u znak Ovan. VENERA prelazi put od 17° Jarca do 29° Riba.U znaku Jarac je do 1. marta. Od 2-26. marta je u Vodoliji i od 27. marta do 20. aprila je u znaku Riba (egzalatacija Venere). MARS je Biku od 15. februara i ostaje do 31. marta. Od 1. aprila je u znaku Blizanci i kreće se od 0°- 13°. JUPITER se kreće od 20°-24° znaka Strijelac. Od 12.4. prelazi u retrogradnost. SATURN ima direktno kretanje od 16°-20° znaka Jarac. URAN je u Ovnu na 29° u direktnom kretanju do 6. marta. Od 7.3.2019. prelazi u znak Bika, na period od sedam godina, tj. do apila 2026.godine. U ovom periodu prelazi prva 2° znaka. NEPTUN se kreće znakom Riba od 15°- 17°. PLUTON se kreće znakom Jarac od 22°-23°. SREĆAN ROĐENDAN želim rođenima u znacima RIBE i OVAN i da ste mi živi, zdravi i voljeni.

OVAN 20. 3 - 20. 4.

Ovnovima od 7. marta Uran ulazi u 2. polje novca i u dužem vremenskom periodu uslovljavaće burne promjene na finansijskom planu. U lošim horoskopima slijede gubici novca, neplanirani troškovi. Ne ulazite u poslovne rizike i ne pozajmljujte novac, jer vam neće biti vraćen. Naročit oprez u rukovanju s novcem potreban je do kraja marta, jer se i planeta Mars nalazi u Biku, a on voli da troši i rasipa. Situaciju dodatno komplikuje retrogradni Merkur tokom marta kada misli nisu jasne i logične. Ukoliko na rođenju imate dobre postavke planeta sa Uranom je moguć iznenadni povoljni finansijski preokret. Poslovi sa strancima i inostranstvom mogu biti od koristi. Na zdravlje utiče stres, napetost i čuvajte se padova i povreda u predjelu vrata. Tokom aprila dolazi povoljniji period sa godišnjim povratkom Sunca u vaš znak, koji vam aktivira snagu, borbenost i hrabrost. Nastojte priliv dobre energije usmjeriti na konstruktivna rješenja.

BIK 21. 4 - 20. 5.

Uran je u znaku Bika od 7. marta i uticaće da poželite da izvršite radikalne ili barem neuobičajene i nesvakidašnje promjene u životu. Inače spori i tromi bikovi dobijaju na ubrzanju i aktivnosti, roje se razne ideje. U narednom periodu intuicija se razvija, ali i egocentričnost i lukavost. Kako planeta najjače djeluje na ulasku u znak, za vas je izuzetno važan ovaj period s proljeća i tokom ljeta. Ako vam je horoskop sklon tome, u ovom periodu do kraja aprila možete donijeti odluke koje mijenjaju život iz korijena, upustiti se u nepoznato. Kako je do kraja marta Merkur retrogradan sačekajte april za donošenje odluke i realizaciju kada Merkur ponovo bude u direktnom kretanju. Prekontrolišite štitnu žlijezdu.

BLIZANCI - 21. 5 - 20. 6.

Tokom ovog perioda vladar Merkur dugo boravi u znaku Riba, vašem 10. polju i usmjerava pažnju na ostvarenje ambicije i statusa. Razmišljanje je usmjereno na zaposlenje ili poboljšanje pozicije. Međutim, ovo nije najpovoljnija pozicija Merkura za logično razmišljanje te budite oprezni u donošenju odluka. Još bolje, nemojte sada donositi važne odluke, naročito ne tokom marta, jer možete biti pod uticajem zabluda, netačnih informacija ili ćete idealizovati situaciju te možete potpisati štetan ugovor po sebe i slično. Od aprila Merkur ide direktno i tada provjerite prikupljene informacije kao i logičnost svojih odluka pa tek onda krenite u realizaciju planova. Ovi aspekti mogu usloviti napetost nervnog sistema, nervozu, a u lošijim horoskopima i psihičke poremećaje.

RAK - 21. 6 - 22. 7.

Od marta moguće su radikalne promjene prioriteta, šta želite da ostvarite i promijenite u svom životu. Ukoliko imate dobre aspekte sa Mjesecom moguće su selidbe ili putovanja avionom. Kod loših aspekata slijedi period frustracija i borba da unesete promjene. Velika napetost i stres loše utiču na nervni sistem. Na polju rada i zdravlja i dalje ste pod zaštitom Jupitera. Nemojte samo ulaziti u konflikte sa nadređenima. Boravak sjevernog Mjesečevog čvora u vašem znaku ukazuje na dobitke i nova iskustva u

120

vezi s porodicom, bilo da je u pitanju povećanje porodice, bilo da je poboljšanje uslova. Rođeni od 8-12.7. biće pod pritiskom da rješavaju problem koji nisu rješili prije sedam godina u poslovnim ili bračnim partnerskim odnosima.

LAV - 23. 7 - 23. 8.

Tokom marta smjer interesovanja okrenut je finansijama i dobijanju podrške od partnera. Budite oprezni ukoliko se kreditno zadužujete, dobro pročitajte sitna slova da vam ne promakne neki uslov koji vam ne odgovara. Tokom aprila već ulazite u vedrije raspoloženje i sa više optimizma i energije. Na profesionalnom planu lavovima su moguće promjene već od marta, zavisno od datuma rođenja. Tokom marta možete uživati u dobrom odnosu sa partnerom, a i javni život dolazi do izražaja. Neki od vas mogu upoznati bračnog druga. Na polju zdravlja infekcije ili trovanje gasom ili drugim štetnim isparenjima mogu vas ugroziti.

DJEVICA - 24. 8 - 22. 9.

Jupiter vam svoj blagoslov i sreću daje u segmentu doma i porodice, bilo kroz povećanje porodice, rađanje djece ili povećanjem nekretnine i sređivanjem stambenog prostora. U periodu 7-29. marta vaš vladar Merkur u retrogradnom hodu može usloviti neka nerazumijevanja, loše procjene, nejasnoće ili zablude u javnosti ili partnerstvu. Sva pravna pitanja i sklapanje ugovora odložite do početka aprila kada ćete biti logični i realni u donošenju odluka. Od marta, ulaskom Urana u 9. polje, u narednom periodu, ako vam je lični horoskop tome sklon, moguć je neplanirani i iznenadni odlazak u inostranstvo. Iscrpljivanje na poslu loše utiče na nervni sistem.

VAGA - 23. 9 - 22. 10.

Tranzit Venere, vladara vage, kroz 5. polje tokom marta može donijeti početak nove ljubavi ili ako ste već u vezi onda ćete sa partnerom imati veoma dobar period sa puno zabave, druženja i seksualnog zadovoljstva. Tokom aprila dolazi vrijeme da se posvetite poslu. Dobar tranzit za zapošljavanje ili otpočinjanje novog posla. Zaštita i na zdravstvenom planu. Moguće je da poželite da nabavite kućnog ljubimca. Ako je Venera natalno ugrožena mogući su problemi sa dijabetesom, veneričnim bolestima ili kožom. Sa Uranom u 8. polju, počev od 7. marta, potreban je oprez u saobraćaju. U opasnost može odvesti brza vožnja i nestrpljivost.

ŠKORPIJA - 23. 10 - 22. 11.

Planeta Jupiter u polju finansija smatra veoma povoljnim tranzitom, jer donosi finansijsku stabilnost. Od 12. aprila kada krene retrogradno možda ćete napraviti dublje uvide kako još poboljšati svoje finansije. Dobar aspekt sa Neptunom i Merkurom u petom polju prema Suncu nudi period zaljubljenosti, romantike sa puno izlazaka ili putovanja. To može biti i neka tajna veza. Postoji mogućnost neplanirane trudnoće. Neki će opet biti skloniji intelektualnom radu i pisanju. Sa povoljnim aspektom Saturna moguć je ponovni susret sa starim prijateljem koji je bio blizak kao brat, ali vas je život razdvojio na duži period. U partnerstvu možete donijeti naglu odluku da raskinete neki odnos koji duže „ne štima“. Od aprila potreban je pojačan oprez u saobraćaju. Nastojte kontrolisati nervozu i napete nerve kroz sportske aktivnosti.

Uređuje i piše: Snežana DespotVuletić snezana.despot@ gmail.com

Kurs iz osnova astrologije, informacije na tel. 065 523 036

STRIJELAC - 23. 11 - 21. 12.

Tranzit Venere kroz 3. i polje horoskopa donosi prijatan period tokom marta i aprila. Mladi mogu upoznati partnera na ulici, školi ili u komšiluku. Vi koji ste u vezi godiće vam kraći put sa partnerom. Možete uživati u čitanju, pisanju ili putovanjima. Tokom aprila situacija u domu postaje harmonična, a ako je bilo problema oni se rješavaju. Uživanje u domaćoj atmosferi, sklonost uređenju doma, a moguće je da napravite i neku zabavu u kući. S obzirom na to da poslovne aktivnosti mogu crpiti veliku količinu energije, vaš dom biće kao oaza za odmor i relaksaciju. Tokom aprila moguće je da iskrsne neki problem sa poslovnim partnerom koji može završiti na sudu. Sa Jupiterom u vašem znaku, koji vas obasipa obiljem optimizma i sreće, uz pomoć uticajnih prijatelja sve se lakše rješava. Zdravlje nježnije tokom marta.

JARAC - 22. 12 - 19. 1.

Vaš vladar Saturn prolazi kroz 1. polje horoskopa i mogući su problemi zdravstvene i druge prirode. Sklonost depresivnim stanjima, problemima sa zglobovima i uopšte slabiji imunitet. Razmislite šta treba da uradite za sebe da biste otklonili tegobe koje vaas muče. Ovo je značajan tranzit i nudi priliku da donesete dugoročne odluke za budućnost. Budite istrajni u njihovom provođenju. Ukoliko vam je Saturn dobro postavljen na rođenju ovo je period kada ćete uz naporan rad ili neku žrtvu postići značajne rezultate i uspjeh. Savjet je da svom tijelu date dovoljno odmora i opuštanja od napora. Izbjegavajte vožnju po mraku, magli ili kiši jer možete previdjeti opasnost na putu. Tokom marta imaćete povoljne prilike za ulazak u novu ljubavnu vezu.

VODOLIJA - 20. 1 - 19. 2.

Tranzit Venere kroz vaš znak tokom marta je izuzetno povoljan. Donosi dobro raspoloženje, sreću i puno kontakata. Moguć ulazak u ljubavnu vezu. Aspekt je dobar i za zdravlje. Tokom aprila biće prilike za dobre finansije. Sklonost povećanom unosu slatkiša može ugroziti vitku liniju. Sa Saturnom u vašem 12. polju, već duži period, možda imate problem sa lošim snovima ili nesanicom. Ovaj tranzit Saturna traži dobrovoljnu izolaciju na duhovnom nivou. Lijek za neraspoloženje i depresivna stanja može biti molitva i pozitivan stav prema životu. Neki sa ozbiljnim zdravstvenim problemima mogu otići na bolničko liječenje.

RIBE - 20. 2 - 20. 3.

Oba vladara nalaze se na senzitivnim mjestima. Neptun u 1. polju donosi naglašena osjećanja i pojačan senzibilitet, maštovitost i intuiciju, a Jupiter u 10. polju teži ostvarenju životnog cilja, poboljšanju statusa kroz poslovni angažman ili bilo koju drugu javnu aktivnost. Ako vaš horoskop to obećava, Jupiter vam može olakšati put uspjeha, postizanje slave i popularnosti, kao i poboljšanje finansjske situacije početkom velikog posla. Ako je Neptun slab u vašem horoskopu možda propustite dobre prilike, jer imate nerealan pristup u viđenju sebe i okoline. Uz pomoć Jupitera, kada definišete svoj cilj, moguće je izaći iz haotičnih životnih situacija. Pomoć mogu pružiti stari, osvjedočeni prijatelji. Dubiozne analize planova i želja, postavljene na realne osnove, daju priliku za napredovanje. Kontrolišite eksplozivnost i nervozu.


S M I J T E S E , Z D R AV O J E !

Mini-humoreska

Hvatanje za slamku

Aforizmi Spolja gledam: lijepa, nova bolnica, ali iznutrica joj bolesna. *** Spravom su mu ponovo operisali krajnike, jer cjenovnik nije bio usvojen prilkom prve operacije. *** Unijeli su ga u bplnicu u besvjesnom stanju. Cijeloga života govorio je: Ja pri ovoj svijesti neću u bolnicu!` *** Toga dana su sva djeca u porodilištu plakala. Jedan visoki političar im pričao viceve. *** Bolesnici su stvarno čudni. Molili su da ih prime na ležanje, a htjeli bi još i lijekove i hranu. *** Radiolog mi je greškom dao snimak mozga jednog političara. Umalo se nisam ubio. *** Uzalud su je budili odmah poslije narkoze. Nisu znali da se kod njih u zimsko doba spava duže. *** Taj je cijeloga života petljao i još bi petljao da mu se i crijeva nisu zapetljala. *** Prije operacije se uvijek raspitajte kojoj političkoj stranci pripada hirurg. Ako ste iz njihove stranke odmah će vas dva puta operisati. *** Jedna mlada zgodna žena pita mladog doktora kakvo joj je srce. Ne znam, gospođo, još nismo dotle došli. *** Siromaštvo ulazi u krv pa djeca u majčinom stomaku saznaju šta ih čeka i odmah po rođenju počinju da plaču. *** Nijemci su našeg čovjeka držali na bolovanju pola godine, jer je stalno govorio:“Boli me ona stvar“, a oni nisu znali gdje se ta stvar nalazi. *** Zet ostavlja taštu u bolnici i obraća se ljekaru: Doktore, vi slobodno meni recite onu najgoru istinu, ja sam stabilna ličnost. *** Ni ljekarima nije jasno da zet može biti toliko emotivno vezan za punicu. Čim ona dođe svijesti, on se onesvijesti. *** Demokratsko pravo svakog čovjeka je da živi ili da umre, ali ga narušavaju ljekari i političari.

Vidjeli mi kako to čine ostali pa i mi tražili kredit. Ako smo mi slabi, aduti su nam jaki: mi smo siromašni, mi ništa do sada nismo dobili, mi smo dosta dali! Kredit dobismo, a s njim i muke: Kako iskoristiti dobijeni kredit bar onoliko koliko će on nas? Da pravimo fabriku čamaca, ljudi s planine nisu ga vidjeli. Onda ćemo praviti badnjeve, oni iz grada ne znaju šta je to. Oko fabrike za pravljenje arnjeva smo izgubili dane i noći, ali smo noći naplatili duplo. Uz piće, gutali smo aspirine. Sve na račun buduće fabrike pa džabe. I kad smo mislili da je mast otišla u propast, javi se, bolje rečeno, probudi se Đoko i kaza: - Predlažem da proizvodimo slamke! Znate kakva je ekonomska situacija u zemlji, nad zemljom i pod zemljom, kako se loše dogovaramo. I cijeli svijet je u krizi, valja svijetu pomoći. S fabrikom za proizvodnju slamki. Naša fabrika ne može da uradi koliko tržište traži. Odmah nam je Vlada naručila dvogodišnju proizvodnju, Kinezi i Amerikanci petogodišnju (s tim da će čekati dok se namire naši), Japanci ugovaraju do kraja vijeka i tako redom. Rusi neće da zaostanu za njima pod uslovom da ne plaćaju dolarima. Pravili smo slamke velike i male, tanje i deblje, obojene ili bezbojne. Za one u najvećoj krizi potpuno crne. Ovakve i onakve, po narudžbi i bez nje. Više prodavali nego pravili. A kad nam je voda došla do guše, nismo imali ni jedne slamke da se za nju uhvatimo. Mislili smo na svijet, a zaboravili na sebe.

Šale Kupio Piroćanac skup mobilni telefon, stavio ga u džep pozadi i svratio u kafanu da se počasti kafom. Dok je sjedao na tvrdu drvenu klupu nešto je škrgnulo pozadi. Brže bolje je počeo da se moli Bogu: - Daj Bože da je kičma. --Došla baka na lijčenje i doktor joj uzima anamnezu. Pita šta je boli, kako, od kada i na kraju da li je ranije bolovala i je li je isto tako boljelo. - Ne može isto, moj doktore, jer je mene boljelo kad sam bila mlada, a sada sam stara. Pravo da ti kažem, onda me je svrbilo, a sada zapravo boli. --Pita trudnica stariju babicu od kada je ona u bolnici. Kad ova odgovori da je četrdeset godina, ona će: - Je li uvijek bila ovako slaba hrana? --Medicinska sestra govori ljekaru: Doktore, traži vas jedna bolesnica – reče mu. On pogleda kroz prozor i ugleda svoju ženu pa će sestri: - Kako znate da je bolesnica? --Dvojica bolesnika razgovaraju u bolnici i jedan pita drugoga: - Šta su tebi našli na pregledima? - Našli da mi je jedno crijevo slijepo i moraću okulisti – odgovori drugi ozbiljno.

Prof. dr Slobodan Janković, književnik i humorista

--Pregleda babica trudnicu i pita je kada je ostala trudna. Ona odgovori – uz kosidbu. Babica će opet: Jesili kupila ili kosila sijeno? Ne, babice. Zaspala sam na plastu sijena. --Videći da doktor mnoge bolesnike vraća, a jednu koja mu se učini zdravom, primi pa je pita kako to. -Taman kad se doktor premišljao da li da me primi ili da me vrati, ja sam mu se požalila i da hrčem u snu. E, ostaješ u bolnici! Rekao je, jer imamo sestara koje spavaju u dežurstvu. --Naveče sestra govori bolesnici da ne večera, jer sutra ide na operaciju. -Ako vi meni, sestro, ne garantujete da ću se vratiti živa s operacije dajte bar da se najedem i da ne idem na onaj svijet gladna. --Pošto zna koliko mali stan ima njena prijateljica, pita je kako spava s mužem pored djeteta. Ona će: - To smo mi riješili davno. Kupili mu tablet i sada možemo pored njega da radimo šta nas je volja, niti gleda, niti zna. --Pita jedna bolesnica drugu: - Što si ti došla u bolnicu kada te ništa ne boli? - Došla sam da se nađem u bolnici ako me slučajno zaboli. --Ljekar specijalizant se čudi pa šita: - Zašto profesor danas pravi vizitu kad nije dan za njegovu vizitu? - Uvijek on tako čini kad mu žena ili punica leže na odjeljenju da vide da je neko i nešto. --Otpušta doktor staricu iz bolnice i daje joj savjet: Neka te svakog jutra stari podsjeti da uzmeš lijekove. Ona će na to: - E, moj doktore, da on mene i do sada nije podsjećao, ne bih ja ni došla vama u bolnicu. --Pita bolničarka staricu zašto žuri kući kad tamo ima mladu snahu. Jesi li je se toliko poželjela? - Ne, sinko, nego se bojim da se ne prokurva. --Doveo zet taštu u bolnicu i obraća se doktoru pitanjem: Je li da neće dugo? Doktor malo oćuta, još jednom pogleda zeta, i reče: - I ja bih tako pitao da je moja tašta u pitanju... --Babica viče porodilji: Nategni se! Jače, još jače! Tako...Na to će porodilja: - Babice, draga, jesam li ja u bolnici ili kod nekog privatnika na prinudnom radu?

121


91

ZDRAVSTVENA USTANOVA, BOLNICA IZ HIRURŠKIH OBLASTI

"PROF. DR SCI. N. LAGANIN" 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9.

Dermatološki pregledi Kozmetološki tretmani i liječenje polnih bolesti Ultrazvuk krvnih sudova Krioterapija tečnim azotom (otklanjanje bradavica, kondiloma) Peeling lica, kauterizacija (otklanjanje visećih, staračkih, seborojičkih bradavica) Biopsije kože i elektrohirurgija radiotalasima Imunodijagnostika kožnih oboljenja Dijagnostika i liječenje gljivičnih oboljenja IPL tretmani (trajno uklanjanje dlaka)

Radno vrijeme: subotom od 8-14h radnim danom od 10-20h Bulevar Cara Dušana 3 (kod Ekvatora), Banja Luka Tel. 051/22 66 00; 22 66 06 Mob. 065/20 80 00 Fax. 051/22 66 01 E-mail: drroljic@teol.net

Sime Matavulja 11, 78000 Banja Luka, R. Srpska tel: +387 51 216 462, 214 036; +387 65 538 169 e-mail: poliklinikalaganin@gmail.com


• Savremena poliklinika, Vrhunski iskusni lekari • Savremena oprema, nove, savremene metode lečenja. • vrhunska dnevna hirurgija, artroskopija, rekonstrukcija prednjeg ukrštenog ligamenta kolena, hirurgija stopala • planiranje i ugradnja proteza kuka, kolena i ramena jednostrane i obostrane u istom aktu

Prof. dr sc. med. Zoran Popović, ortopedski hirurg Kumodraška 121, Beograd; Phone: +381 11 39 88 111 Tel.: +381 11 63 01 900; Fax: +381 11 63 01 900 Email: vozdmedik@gmail.com Web: www.vozdmedik.com

• regenerativna ortopedija, Ortokin terapjja za oporavak hrskavice zglobova sa najvećim iskustvom u regionu

KVALITETNOM ZDRAVSTVENOM USLUGOM, UZ PRIHVATLJIVE CENE DO ZADOVOLJSTVA PACIJENATA


Noni originalno pakovanje, Tel. +387 65 628 978

PREGLEDI I LIJEČENJE

Srijemuš la vita Biljne kapi od svježeg lista srijemuša

SRIJEMUŠ la vita kapi kao dodatak ishrani: snižava krvni pritisak; smanjuje trigliceride i holesterol; poboljšava cirkulaciju; djeluje kao antioksidans; pomaže kod: prehlada, stomačnih tegoba, bronhitisa i astme.

O Ć I L O V I Ć B R

P orodično gazdinstvo

Porodično gazdinstvo BROĆILOVIĆ Brod, Klakar Donji bb

Kontakt: +387 65 591 337, 66 305 874 E-mail: srijemuslavita@gmail.com


Apartman DOLOVAC Vrnjačka Banja Mobilni: +381 (0) 65 371 3554

Sretni predstojeći praznici


ZU Specijalna bolnica iz hirurških oblasti “Dr Kostić” Maksima Gorkog 9, Banja Luka, 051/491-999, 066/340-004

E-mail: shbdrkostic@gmail.com; www.klinikakostic.com

Mi smo tu zbog Vas!!! U našoj ustanovi možete obaviti sljedeće usluge: 1. Pregled hirurga i operativni zahvati iz domena abdominalne hirurrgije 2. Pregled gastroenterologa i gastroenterološka obrada (gastroskopija,kolonoskopija u analgosedaciji) 3. ERCP 4. CT dijagnostika 5. UZ dijagnostika 6. Pregled kardiologa + UZ srca 7. Pregled dermatologa 8. Pregled ortopeda, endoskopske intervencije 9. Pregled endokrinologa

10. Pregled i endoskopska dijagnostika dječijeg gastroenterologa (prof. dr Vojislav Perišić) 11. Pregled specijaliste ORL – fonijatar, te operativni zahvati iz domena otorinolaringologije 12. Operativni zahvati iz domena laparaskopske ginekologije 13. Operativni zahvati štitne žlijezde minimalno-invazivnom metodom (prim. dr Dejan Ilinčić) 14. Operativni zahvati iz domena plastično-rekonstruktivne hirurgije


Profile for Medici.com

Medicicom 91  

Medicicom 91  

Profile for boodyt
Advertisement