Page 1


P O Z I T I V N E

F R E K V E N C I J E

S

A

D

R

@

A

J

Medicinski fakultet Univerzitet Banjaluka

Jubilej - 40 godina

Riječ urednika Decembar, hladan i maglovit, vuče se pogrbljeno. Dan za danom, minut za minutom... samo još tren i čuće se i posljednja škripa 365 dana goleme kapije, ove 2018. godine! Tovari svih godišnjih dana pritisli ga, umorili, savili, a on bi, ipak, da istrči i posljednji krug, da stigne do cilja, da zaokruži i ovu godinu. Dani nanizani k´o niska bisera. Neki blještavi i biserni, no neki i nemadoše tu jasnoću i neodoljivost. Za neke poželjesmo da nikada više ne osvanu...! Kako reče naš veliki Ivo Andrić:“Ono što ne prolazi, nije sreća, a ono što ne boli, nije život...“. I tako redom... Život poput mozaika! Istim takvim pločicama popločane su staze našeg i vašeg časopisa „Medici.com“-a. I isti takvi biseri nizani su, eto, na već 15 GODINA dugu brezetlu, njegovu. Svjetljelo je i mračilo, sijevalo i grmjelo... i opet sunce! I sve tako od decembra 2003. godine. Skupljajući svoje sudbinske biljege, „Medici.com“ se, kao stablo, obavio svojim petnaestim godom i pružio svoje korijenje tamo daleko i tamo duboko u prostranstva bivše nam Jugoslavije. Snaga i jasnoća časopisa počinju od njegovih korica. One su prvi dodir sa njegovom stvarnošću. Časopis nije ogledalo niti prozor u svijet. On je izum, prolazak kroz aure, sve dok i sam ne postane aura. Časopisanje je zapravo građevinarenje. To je ona geometrija smisla, kada se želi dosegnuti najudaljenija tačka zemlje i svemira. Časopisi su pečat u vremenu. Šta reći o MEDICI.COM-u? Ovaj mozaik medicinskih komunikacija je svojevrsna zamisao pretočena u opipljivu i nadasve poželjnu prostirku čija su osnova i potka ČOVJEK i njegova esencijalna vrijednost - ZDRAVLJE! I pored izanđale fraze da je zdravlje čovjekovo najveće bogatstvo, ne možemo a da ne priznamo da se od pamtivijeka pa do našega doba, čovjekova zdrava misao bori protiv bolesti. Mnogi drevni tekstovi u sebi nose klicu o zdravlju, o produžetku života. Mnogi tekstovi “pelcovani” su mišlju o travki besmrtnosti, o čovječjoj božanskoj dugovječnosti. I kako je sazrijevala civilizacijska “jabuka saznanja”, dozrijevala je i misao o čovjekovoj zdravoj duši i zdravom tijelu! Upravo ta saznanja, “Medici.com”, mozaički zida i nadziđuje i filigranskom preciznošću svaku mozaičku spoznaju uobliči u korisnu i nasušnu potrebu, koju od srca darujemo vama. Poneseni dubokim osjećanjima zahvalnosti i zadovoljstva, slavljeničkim ritmom, živimo već mnoge dane. Poštovani naši saradnici i naši vjerni čitaoci, nazdravimo u to ime ovim 90-tim brojem Medici.com-a! Lijep jubilej i zavidno trajanje. Mi sa Vama i Vi sa nama! Njegujmo niti naše veze i u 2019. godini. SREĆAN NAM PETNAESTI ROĐENDAN! Na mnogaja ljeta! Iskreno, vaš „Medici.com“!

prim. dr Momir Pušac

8

Medici.com

15 godina sa vama

10

„Hemofarm”

Lider u farmaciji

13

Zavod „Dr Miroslav Zotović“

Brand Leader Award 2018.

16

Klinika za kardiologiju UKC RS Elektrofiziološki centar

22

Intervju: Dr Slobodan Prodanović Bukovička banja

50

Dr Zorka Tošić

Stihovi u ritmu srca

70

Akademik Vladimir Kanjuh

Kviz iz kardiologije

80

Akademik Rajko Igić Poremećaj hoda i ravnoteže

92

Glavni urednik: prim. dr Momir Pušac Izvršna urednica: Anđa S. Ilić Tehnički urednik: Sretko Bojić; Lektor: Biljana Kuruzović Stručno naučni konzilij redakcije: akademik prof. dr Miodrag Ostojić, akademik prof. dr Drenka Šećerov-Zečević, akademik prof. dr Miodrag Čolić, prof. dr Zoran Popović, prof. dr Miodrag Jevtić, prof. dr Zoran Rakočević, prof. dr Vaso Antunović, prof. dr Danica Grujičić, prof. dr Ljiljana Vujotić, prof. dr Srboljub Golubović, prof. dr Duško Vulić, dopisni član ANURS, prof. dr Duško Vasić, prof. dr Zdenka Krivokuća, prof. dr Senad Mehmedbašić, prof. dr Sandra Lazarević, prof. dr Miroslav Petković, mr. sc. ph. Pero Rokvić, mr. ph. Nataša Grubiša, prof. dr Snežana Pejičić, dr sc. med Slavica Žižić-Borjanović, mr. ph. Zlata Žuvela, akademik prof. dr Enver Zerem i prof. dr Elizabeta Ristanović. Stručni savjet redakcije: prim. dr Lela Popović, prim. dr Slavko Dunjić, prim. dr Mira Popović, mr. ph. Dragana Reljić, dr Rade Dubajić, dr Danica Mihajlović, mr Živana Vuković-Kostić, mr. sci. med. dr Branislav Lolić, prim. dr Boro Gužvić, dr Dušan Bastašić, dr Goran Račetović, dr Slavko Pećanac, mr. ph. Rada Krća, Amra Odobašić, i Nataša Aleksić Redakcija: 78000 Banja Luka, Branka Ćopića 15, Tel: +387 (0)51 318 606, +387 (0) 65 603 346; e-mail: medici.com@blic.net; www.medicicom.com Izdavač: “Udruženje Medici.com” Banja Luka, Branka Ćopića 15 Direktorica: Vera Pušac Prodaja, marketing, promocija u BiH: Jelena i Bojan Broćilović Promocija i marketing u inostranstvu Beoimpex AD Beograd tel. +381 11 38 09 715 Pravni savjetnik: Advokat dr Jovana Pušac, Banja Luka, tel. +387 65 692 377 Foto: Bojan Crnokrak, tel. 066/454-211; Štampa: ”Atlantik bb” Banjaluka Tiraž: 5.000

91. broj izlazi u februaru 2019. godine

Rješenjem Ministarstva prosvjete i kulture RS broj 6-09-3783/03 od 25.09.2003. upisano u Registar javnih glasila pod r. br. 430. Svako umnožavanje, reprodukovanje i kopiranje dijela ili cijelog materijala iz časopisa i www izdanja dozvoljeno je isključivo uz pismenu saglasnost izdavača.

7


Z D R AV S T V O - d o g a đ a j d a n a

Svečana akademija, 15. novembara 2018.

40 godina Medicinskog fakulteta Univerziteta u Banjaluci

Медицински Факултет Универзитета у Бања Луци

M

edicinski fakultet Univerziteta u Banjaluci obilježio je 40 godina uspješnog rada i razvoja. Tim povodom je 15. novembra 2018. održana Svečana akademija u Kulturnom centru Banski dvor. Prof. dr Ranko Škrbić, dekan Medicinskog fakulteta Univerziteta u Banjaluci, obratio se prisutnima. Dame i gospodo. Nevjerovatna je simbolika broja 40. • Prema Bibliji, potop je nastao nakon što je kiša padala 40 dana i 40 noći. • Mojsije je postio 40 dana prije nego što je išao po ploče s deset božjih zapovijesti. • David je kraljevao nad Izraelom četrdeset godina. • Nakon krštenja na rijeci Jordan, Isus se povukao u osamu u pustinju gdje je proveo 40 dana. • Prorok Ilija putovao je 40 dana po pustinji. • Četrdesetog dana od uskrsnuća, Isus se uspeo na nebo tako da, po hrišćanskom vjerovanju, i duša pokojnika četrdeseti dan od smrti, odlazi na nebo. • Božićni post traje tačno 40 dana. • Prorok Muhamed baš u 40-oj godini, u pećini Hira, prima božju objavu. • Alibaba je imao 40 hajduka. • I u judaizmu i u islamu 40 dana je period pročišćavanja. U savremenom društvu proces pročišćavanja se naziva karantin; koji je, kako mu i samo ime kaže, prvobitno trajao 40 dana. • Trudnoća traje 40 nedjelja. • Narodno vjerovanje kaže da beba i majka 40 dana ne treba da izlaze iz kuće. • Stara mjera kod svih Slovena – oka, sadrži 40 nečega. Oka meda bila je 40 drvenih čašica. • Recepti za meleme i iscjeliteljska pića glase skoro uvijek na 40 dana. Nije mi namjera da se dalje bavim numerološkim značenjima ovog mističnog broja, ali evidentno je da se oduvijek znalo ili naslućivalo da 40 godina ima posebno značenje. Moderna psihologija četrdesetu godinu navodi kao godinu prekretnicu. 8

Sa navršenom četrdesetom godinom došlo je do ispunjenja jedne životne faze. Faza koja dolazi nakon, poznatija je i kao “kanonsko doba”, što znači da je čovjekov intelekt tada daleko najrazvijeniji, o čemu svjedoči i ogroman broj velikih djela koja su zauvijek promjenila istoriju i tok čovječanstva, a koja su nastala nakon ove magične prekretnice. Evo, i mi danas slavimo 40. rođendan. Važan datum. Velikih 40 godina je iza nas. To je 40 godina rasta i razvoja, ushićenja i entuzijazma, isto toliko godina dokazivanja i potvrđivanja, 40 godina stvaranja. Za ovih 40 godina kuća se proširila, a čeljad porasla. Iz ove kuće su se izrodile generacije koje su stasale; brojne generacije doktora, magistara far-

macije i medicinara koji su izašli s našeg fakulteta su danas stub i oslonac zdravstvenog sistema. To su ljudi od struke i nauke, ljudi od znanja, za pacijente ljudi od povjerenja, a često i jedine nade. Tokom ovog perioda Fakultet je izrastao u jednu od najvažnijih visokoškolskih institucija u Republici Srpskoj koja školuje mlade ljude na različitim studijskim programima u oblasti medicinskih disciplina. Ispunjeni smo radošću i ushićenjem što ovaj rođendan proslavlajmo s ovolikim brojem zvanica, predstavnicima političkog, javnog, privrednog, finansijskog i kulturnog života, predstavnicima velike akademske zajednice, ali prije svega, s dragim prijateljima. Zahvalni smo vam što nam svojim prisustvom ukazujete poštovanje i potvrđujete svoju riješenost da i dalje sarađujemo te da razgovaramo i dogovaramo dalje pravce razvoja i jačanja našeg fakulteta. U tradiciji naših naroda je da rođendane, godišnjice, slave uvijek proslavljamo s nama najdražim prijateljima. Tako je i danas; naš jubilej proslavljamo s prijateljima koji su od prvog dana bili uz nas, s prijateljima na koje smo se oslanjali, koji su nam pomagali u našim prvim koracima i koji su nas usmjeravali


Z D R AV S T V O - d o g a đ a j d a n a

Skupu se obratio i Alen Šeranić, ministar nauke i tehnologije i ministar prosvjete i kulture RS, po ovlašćenju predsjednice Vlade RS. “Danas imamo veliki broj medicinskih radnika svuda po svijetu, koji su se školovali upravo na ovom fakultetu. Vjerujem da će Medicinski fakultet Univerziteta u Banjaluci i u budućnosti ići u pravcu internacionalizacije, interdisciplinarnosti, inovativnosti i izvrsnosti i da će u tome, kao i ostali fakulteti univerziteta Milorad Dodik, predsjedavajući u u Republici Srpskoj, imati podršku Vlade Predsjedništvu BiH, istakao je da je Me- Republike Srpske’’, istakao je Šeranić. dicinski fakultet Univerziteta u Banjaluci ima najznačajniji doprinos ugledu ovog univerziteta, kao i sve pretpostavke za napredak i jačanje. “Ova ugledna ustanova ima sve pretpostavke za širenje i jačanje. Namjera nam je da na lokaciji Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske izgradimo prostorije Medicinskog fakulteta”, rekao je Dodik na Svečanoj akademiji povodom obilježavanja 40 godina rada Medicinskog fakulteta. Prof. dr Radoslav Gajanin, rektor Univerziteta u Banjaluci, rekao je: „Medicinski fakultet je nosilac obrazovanja i razvoja u oblasti zdravstva u Republici Srpskoj”. ‘’Nosioci zdravstvenog sistema i obrazovanja u naučnoj oblasti medicinskih i zdravstvenih nauka su upravo bivši studenti medicinskih fakulteta u Banjaluci i Foči’’, kazao je rektor Gajanin i naglasio da je učešće Medicinskog fakulteta u okviru Univerziteta u Banjaluci značajŽeljka Cvijanović, predsjednica Re- no u svim aktivnostima. Dekan Škrbić je u ime fakulteta nagrapublike Srpske, naglasila je da je za RS od izuzetnog značaja što ima prestižan dio sve one koji su doprinijeli razvoju ove Medicinski fakultet Univerziteta u Ba- visokoškolske ustanove, uručivši povelje i njaluci. plakete. Među nagrađenima su predsjed“Svih ovih godina Medicinski fakul- nik RS i predsjednica Vlade RS, bivši dekatet Univerziteta u Banjaluci uspio je da ni Medicinskog fakulteta, partnerski medise nosi sa različitim izazovima, ali i da cinski fakulteti iz zemlje i regiona, studenti iznjedri kadar koji je danas cijenjen. Vla- generacije, privrednici i drugi. da Republike Srpske je donosila dobre Svečanoj akademiji su prisustvovali propise koji se tiču zdravstvenog siste- predstavnici medicinskih fakulteta iz zema, a i mnogo je urađeno na poboljšanju malja u regionu, ministri u Vladi RS, kao infrastrukture”, kazala je Cvijanovićeva. i zvanice iz javnog i društvenog života. Prva generacija studenata

na putu akademskog stasavanja. Ovo je prilika da vam se zahvalimo na nesebičnoj pomoći koju ste nam pružali sve ove godine i koju i danas pružate. U Hipokratovoj zakletvi, koju smo svi položili, u drugoj rečenici se kaže: „Prema svojim učiteljima sačuvaću dužnu zahvalnost i poštovanje“. Ovaj jubilej je prilika da ih se prisjetimo i da se na adekvatan način zahvalimo našim učiteljima od kojih smo učili i kojima se ponosimo. Ako ćemo povlačiti analogiju s ljudskim životom, onda bi period poslije 40. predstavljao početak zrelog doba u kome se očekuje i najveća produktivnost. No, kao što u zakonima atomske fizike važi pravilo da bez kritične mase nema lančane reakcije, tako i u društvenom ili akademskom razvoju „bez kritične sive mase (moždane mase) nema lančane reakcije“. Odnosno, samo ako udružimo snagu i energiju i oslonimo se jedni na druge, možemo očekivati i skokovitu lančanu reakciju. Zato danas sebi dajemo slobodu da vam kažemo da imamo velike i ambiciozne planove. Lista je duga, ali se može sublimirati u sljedeće: • Da radimo na osavremenjavanju nastavnih planova i programa; • Da uvedemo program nastave na engleskom jeziku te da na taj način privučemo i studente drugih zemalja; • Da razvijemo Centar za biomedicinska istraživnja koji će biti zamajac budućeg istraživačkog rada; • Da stvorimo prostor za uključivanje mladih ljudi u istraživački proces; • Da pojačamo međunarodnu saradnju i uključivanje u međunarodne projekte; • Da povećamo broj publikacija u naučnim časopisima sa sc. liste; • Da napravimo novi medicinski kampus na lokaciji Paprikovac. Današnja svečana akademija je upravo prilika da vam predstavimo naše planove za budućnost te da vidimo kako svako od nas, sa svoje pozicije, može da doprinese tom zajedničkom cilju, a on se zove napredak. Taj napredak zavisi samo od nas, odgovornih ljudi na svojim pozicijama, onih koji su riješeni da idu dalje i da naprave novu vrijednost, da ulažu u školovanje i razvoj novih generacija. Jer, ne zaboravimo, samo se znanje dijeljenjem umnožava. Pozivam vas da budete i ostanete dio naših ambicioznih planova. Ili da, parafrazirajući opet Hipokrata, kažem „da svoje znanje, snagu i energiju stavimo u službu razvoja društva i humanosti“. Medici.com

9


Z D R AV S T V O - d o g a đ a j d a n a

Povodom predstojećeg jubileja, 15 godina časopisa “Medici.com”, čestitku redakciji uputila je prof. dr Elizabeta Ristanović sa Vojnomedicinske akademije i Univerziteta odbrane u Beogradu, koja je od osnivanja do danas dala vrijedan doprinos stvaranju i uzrastanju našeg časopisa. Poštovani, Zvijezde sa neba najjače osvjetljavaju čista srca dobrih ljudi. Medici.com je zvijezda koja je zasjala na balkanskom nebu prije tačno 15 godina, a označava mozaik medicinskih komunikacija. Mali stvaralački tim imao je plemenitu viziju da prepozna i stvori kontakte i komunikacije među onima koji medicinu posmatraju kao struku i nauku, a humanost kao poziv i opredjeljenje, u želji da ih poveže i njihov rad približi ljudima doprinoseći unapređenju zdravlja. Cilj je bio visok, na surovom balkanskom prostoru opterećenom sujetama i međusobicama, činilo se nedostižan i dalek, ali kako upravo smjeli i visoki ciljevi umnogostručavaju stvaralačke snage u nama, on je i ostvaren. Ima li boljeg svjedočanstva od ovog jubileja – prvih 15 godina trajanja. Ušao je Medici.com u brojne medicinske ustanove u regionu, otvorio vrata univerziteta i fakulteta pokazujući da je nauka jedna i nedjeljiva, istraživao prirodu koja je najbolja škola života i riznica zdravlja, zavirio u Redakcija Medici.com zahvaljuje na lijepim riječima i željama svom iskrenom i pouzdanom saradniku prof. dr Elizabeti Ristanović koja je nesebičnim angažmanom, prepoznatljivim elanom i vještinom komunikacije Medici.comu otvorila brojna vrata institucija u Srbiji i Crnoj Gori i doprinijela da mozaik medicinskih komunikacija bude raskošniji. Vjerujemo da će ta saradnja i prijateljstvo trajati dok je i nas. 10

hramove ljudskog duha ukazujući koliko su duhovne sile bitne za fizičko zdravlje, proputovao kroz vremeplove istorije medicine i naroda, ukazujući nam na vječnu istinu da bez poznavanja i poštovanja prošlosti nema ni razumijevanja sadašnjosti, ali ni budućnosti. Od ideje i riječi do djela, kroz ustalasalo more balkanske stvarnosti koja ne prašta uspjeh i u kojoj oluje kleveta i laži često pljušte po najvrednijima, plovio je brod Medici.coma, na trenut-

ke zastajao i usporavao, mudrošću nadvladavao prepreke, ali smjer je uvijek bio isti. Išao je samo naprijed. Svi stvaraoci i ljudi od pera i uma znaju da se najteže piše ono što se najlakše čita. Puno je rada, truda i znoja uloženo u stvaranje i dizajniranje časopisa. Ali ono što čovjek čini samo je izraz i ispoljavanje onoga što on zaista jeste. Zato, čitajući i gledajući Medici.com stičemo jasnu sliku o hrabroj četi, predvođenoj plemenitim i izuzetnim čovjekom, dr Momirom Pušcem, jasno nam je da je svaka stranica časopisa obojena bojama ljubavi koje odslikavaju kolorit duše stvaralaca. Da nam život nerijetko vraća ono što drugima dajemo, dokaz je armija prijatelja koja se istinski raduje vrijednom jubileju Medici.coma i želi našem časopisu još mnogo uspjeha. Balkan jeste surov, ali je bogato od Boga i prirode darovan. Ovdje su i zvijezde najbliže ljudima. A naša zvijezda je Medici.com. Na mnogaja ljeta! Vaša Elizabeta


Z

Banjalučka bolnica

Z D R A V S T V O

ašto kažem Banjalučka bolnica kad je građani zvaše samo bolnica, naša bolnica, pogermanjeno špitalj, gradska bolnica, medicinski centar i sl? Zato, jer od svog vaskrsenja bijaše kraljica bolnica i za grad i njegovu okolinu. Za udaljena mjesta i do dvije stotine kilometara ona ubrzo postade najveća i posljednja nada oboljelima. Mučili su se i oboljeli i njihova rodbina putujući danonoćno do Banjalučke bolnice, posljednje nade za spas. Mnogima su se te muke isplatile, jer bi se iz bolnice vraćali kućama tjelesno izliječeni, duhovno rasterećeni pa srećni što život nastavljaju u započetom naumu. A neko tužno govoraše: Tražili smo mu spasa, čak i u Banjalučkoj bolnici, ali ... Po bespuću na sedlu ili u zaprežnim kolima, užasnim skoro nikakvim makadamom putovalo se i tri puna dana do bolnice i natrag. Putovalo i mučilo, ponekad stizalo, a nekad vraćalo kući iz-

Emotivni rastanak

gubivši bitku. Kroz cijelo vrijeme svoga jačanja i odrastanja bolnica je uporno tražila i nalazila svoje mjsto među velikim bolnicama. I nalazi i mišljenje ovdašnjih ljekara iz Banjalučke bolnice prihvatani su kako u zagrebačkim, tako i u ljubljanskim i beogradskim velikim bolnicama. Od početka je Banjalučka bolnica obećavala mnogo i činila ljudima dobro. Tako od 1889. do današnjih dana. Bolnica je posebna vrsta svetilišta u kome se ostavljaju najiskrenije i često posljednje molbe, one najvažnije i najsnažnije, za nešto najdragocjenije, za život. I niko na svijetu čovjeku paćeniku ne čini veće usluge od te dobre, uvijek budne starice koja ima tako veliku dušu da oči ne zatvara ni danju ni noću. Zato me nije mnogo čudilo kada sam gledao kako neki bolesnici, obično vijernici i poštovaoci, skidaju kapu i izuvaju opanke ispred bolničkih vrata.

Da, na prvi pogled... Večeras, tridesetog septembra navedene godine, obaviće se posljednje dežurstvo na, posljednjem nepreseljenom segmentu, na hirurgiji, na staroj lokaciji. S nestrpljenjem očekujem da saznam kako je prošla ta noć. Siguran sam da neće proći bez nečijih muka, bez trke i jauka, bez uzdaha. Sutra će velika gvozdena kapija posljednji put zaškripati onako kako je decenijama oglašavala odlaske i dolaske u svako doba dana i noći. Samo što se sutra neće čuti ni vriska ni jaukanje, ni zavijanje sirena bolničkih kola, ni vidjeti trka ojađenih za unesrećenim koga odvoze u bolničke hodnike gdje se još ne zna u kome pravcu će krenuti odatle. Kapija će se zatvoriti, dobila je i ona zasluženi odmor, a iza nje će ostati teška, prohladna, ako ne i ledeno-hladna tišina. od prisjećanja koja san zamijeniše, otišao sam na novu adresu Banjalučke

Sa smjesom radosti i tuge, zapisujem događanje posljednjeg dana mjeseca septembra 2018. godine. Radosti što naše medicinsko osoblje i naši bolesnici preseljavaju u švajcarsko-njemačko-francusko-švedske uslove. Taj veliki korak nas je odveo u Evropu i to u njen najvažniji segment, zdravstveni. Ako ikada i nas, kao narod, prime u EZ tamo će nas ono sačekati i lakše ćemo se snalaziti, a brže prilagoditi. A tuga? Na prvi pogled bi se reklo: Nema mjesta tugovanju, bacajmo kape u nebesa, vrištimo i pjevajmo. Neka radost nove banjalučke bolnice obiđe sve krajeve iz kojih su joj hrlili u potrazi za spasom.

Prof. dr Slobodan Janković, književnik i humorista

bolnice. Dok s jednog balkona „evropske bolnice“ razgledam okolinu Paprikovca, pogled počesto bacam na sobe i hodnike, na osoblje i sjaj novoga. Sve je isto što sam preko trideset godina gledao, a opet nije ništa. Sobe sa jednim ili dva kreveta ovdje! Sobe sa pet do deset kreveta uz pokoji uneseni ležaj ili prostrti stari umazani i poderani dušek u staroj bolnici. Kreveti kakve imaju najbogatije zemlje evropske, toalet za dvije sobe i kupatilo. Osoblje, da teško možeš da povjeruješ, mlado i ljubazno. Nasmijano. Bože, gdje se ja ovo sada nalazim. U mislima se vraćam u prošlost koja mi zamućuje sadašnjost. Tijesne sobice s dosta bolesnika. Po cijelu noć neko jauče u njima ili glasno hrče. Često izlaze do klozeta, jer se teško dođe na red. Najčešće je jedan (obično) pokvaren toalet na desetinu bolesnika. Po cijelu noć bolničarke pale svjetlo i nekome daju injekciju. Onda, iznenada, kao u ratu, prodere se zvono na ulaznim vratima. U noći se čini da glasnijeg zvona nema ni u crkvama. Trka u tome pravcu, ali pratnja i pored toga lupa na vrata, kao da dugo čeka. S pratnjom se hodnik ispuni jaukanjem i kuknjavom. Onda, ponekad nema slobodnog mjesta. Kad se negdje u ostavi nađe poljski krevet, nema čiste posteljine. Hoće li ostati živ, doktore dragi? Hoće li ostati živ, pitaju se i doktor i bolničarke i sestre? Svi bi da ostane i već spretne bolničke ruke presvlače i brišu bolesnog, trče po šprice i ampule, vješaju na stalke flaše s infuzijama. Rodbina dugo hoda oko bolesnog i pogledom i suzama ispomažu da pobijedi u najtežoj bici. Noći u bolnice unose strah Dugo sam razmišljao da li se u bolnici i noći povampiruju. Čini se, sve ono najgore se premješta iz dana u noć. Kako noć odmiče, strah se uvećava. Sa strahom i noći postaju beskrajne. Zato oni najteži bolesnici svaku preživjelu noć knjiže kao svoju, istina, malu, ali vidnu pobjedu. Ispred hirurgije trka i jaukanje. Petoro nosila odjednom juri kroz hodnik, krv obojila hodnik. Vriska rodbinska zaustavljena ispred ulaza. 11


Z D R A V S T V O

Nema sala, nema ni osoblja ni instrumenata. Skalpeli tupi, pitanje je ima li anestezije dovoljno. Slomljne noge i ruke, poderana koža. Prvo valja zaustaviti jaka krvarenja. Ponekada se događa da više jauču manje povrijeđeni. Na nehirurškim odjeljenjima rijetko noći prolaze mirno. Poslijepodne, iza radnog vremena, došlo ih je sedmoro za prijem. Onda pauza. Dolazak noćne smjene sestrinske obilježava se predajom i kraćim razgovorom. Onda, u jedanaest dvoje, u jedan iza pola noći jedno, u tri jedno. U međuvremenu sestre premotavaju oprane zavoje i sijeku takođe oprane upotrebljavane zavoje. Sterilizator se pokvario nema sterilnih ni šprica, ni igala. - Sestro, brzo dolazi, pao onaj čiča s kreveta! Ponovo neko zvoni na ulaznim vratima. Čuje se otvaranje kapije i sviranje sanitetskih kola. Iza njih, to se uvijek očekuje, jaukanje. U to vrijeme u gradu muzika, praznik je. I tako, teku bolnički dani i, naročito, noći. A onda... Oktobarski dan 1969. Bio sunčan i obećavao dobro uobičajeni ritam rada. Pošlo se u vizitu kad se zemlja stresla, dijelovi bolnice rušili, bolesnici zajaukali. Oni u prizemlju iskaču kroz prozor. Neki prokrvarili. Guši prašina sa strušenih dijelova zgrade. Osoblje se plaši za sebe, ali i za bolesnike. Zajaukaše majke za djecom negdje daleko od njih. Onda poredaše nepokretne u park. Kasnije se oslobodiše prostorije u nekim školama i kancelarijama, a onda razapeše šatori. Kako je bilo teško raditi u nemogućim uslovima! I to je Banjalučka bolnica izdržala i poput Feniksa izdigla se u visi-

Foto: Velibor Tripić

12

ne. Polako, ali stalno, teško, a uporno. Do ovog današnjeg stanja. No, i to ne bi najveće iskušenje za hram zdravlja i posljednjeg nadanja. Dođoće devedesete godine dvadesetog vijeka. Ratne godine koje će, pored ljudi, namučiti i Banjalučku bolnicu. Stara gvozdena kapija se nije ni zatvarala. Kroz nju su jurila sanitetska i svaka druga kola sivo-maslinaste boje. I jauk i zapomaganja. I umiranja na samoj kapiji. - Otpuštajte sve iole poketne bolesnike i primajte ranjenike! Mladi ljudi leže na lokvi svoje krvi. Neko bez noge ili obje. Drugi bez jedne i obiju ruku. Neki bez očiju. Unesrećeni, pa izgubljeni i unezvjereni. - Bolje, doktore, da ne spasavate nego da cijeloga žitota hodam ovako sakat... Bolnica, Banjalučka bolnica, stoički izdržava sve. Samo se zemlja pod njom i okolo nje natapa jaucima. Slušam ih i danas prvoga dana kad je prvi i posljednji put u svom postojanju ostala ispražnjena. Dolaze odozgo iz praznih soba, iz zgrada oko nje, iz parka, odasvuda. I sutra, kada se i ako se sruše sadašnji zidovi, čuje se nečije jaukanje. Možda i kad se neke druge zgrade naprave na tome mjestu. Jer, Banjalučka bolnica je neuništiva, a s bolnicom idu jauci i krici, toče se suze i pati. Bolničarke Od svog osnivanja, 1889. Banjalučka bolnica, osim prostora, imala je manjak medicinskog osoblja. Ljekara i medicinskih sestara i tehničara je nedostajalo. Zato su se najviše koristili bolničari; mlade žene ili djevojke koje

su završavale kurs i služile bolesnicima. Hranile, prale i davale lijekove nepokretnim i teško bolesnim, obilazile ih. Nisu bile medicinske sestre, ali su bile kao sestre. Tako su ih kasnije zvali bolesnici. Mnoge su svojim radom zadužile. Zato mislim da su mnogi znani i neznani bolničari zaslužili da im se kod bolnice podigne spomenik. Medicinsko osoblje banjalučke Hirurgije na staroj lokaciji 30. septembra 2018. je dežuralo posljednji put. Iako su zbog odlaska bili poprilično sentimentalni, jer su mnoge kolege iz ove zgrade ispratili i u penziju, na neuporedivo bolje uslove će se, kako kažu, brzo naviknuti. Željeli smo da 50 godina dežurstva obilježimo na neki način, jer su mnogi ovdje i počeli s poslom, a i dočekali penziju, tako da je ovo za sve nas veoma emotivno”, rekao je Slobodan Hajder, pomoćnik generalnog direktora za medicinske poslove hirurških grana UKC RS. Ozren Kordić, načelnik operacionih sala banjalučke Hirurgije, prisjetio se 1991. godine, kada je počeo raditi na staroj lokaciji Hirurgije. “Proveo sam 27 godina na ovoj lokaciji. To je mjesto gdje smo proveli svoju mladost, dostigli zrele godine, a neki su i u penziju otišli baš odavde”, kazao je Kordić. Naglasio je da ih na novoj lokaciji čekaju neuporedivo bolji uslovi, ali da je svaki rastanak težak i emotivan. I u ovim uslovima i na ovoj lokaciji postizali smo izvanredne rezultate”; rekao je Kordić.


Razgovor: Biljana Marković, direktorka „Hemofarma” d.o.o. Banjaluka

Z D R A V S T V O

Hemofarm – lider u farmaciji Lijekovi iz “Hemofarma” u terapijama pacijenata širom Evropske unije, Rusije i Zapadnog Balkana.

U

2018. godini u pogonima kompanije “Hemofarm” proizvedeno je 5,5 milijardi tableta, odnosno 245 miliona pakovanja lijekova. Od ovog broja, samo iz banjalučke fabrike lijekova, jedne od najsavremenijih u regionu, izašlo je milijardu tableta. “Naša kompanija posjeduje najvažnije GMP sertifikate, a lijekovi proizvedeni u našoj fabrici koriste se u terapijama pacijenata širom Evropske unije, Rusije i Zapadnog Balkana. Preko 90 odsto svoje proizvodnje izvozimo u ove zemlje i to možda najilustrativnije govori o našem kvalitetu“, rekla je direktorka “Hemofarma” d.o.o. Banjaluka Biljana Marković.

“Hemofarmove” poslovne filozofije: “Na kraju dana, naša obaveza jeste da društvo činimo boljim i zato našu društvenu odgovornost shvatamo veoma ozbiljno i posvećeni smo njoj. Banjaluci smo, prošle godine poklonili prvo inkluzivno dječje igralište sa ciljem da djeca od najranije dobi kroz igru prihvataju i poštuju različitosti. Pomogli smo brojne zdravstve-

Lider u farmaciji i van nje Direktor prodaje “Hemofarma” za tržišta BiH, Slovenije i Hrvatske Saša Urošević ističe da je ova kompanija od prije dvije godine i tržišni lider u BiH: “Osnovna karakteristika ‘Hemofarmovih’ proizvoda jeste najbolja kombinacija visokog kvaliteta i cenovne dostupnosti za naše potrošače. To je naša lična karta i glavni razlog zašto ‘Hemofarm’ traje 58 godina i ide stalnom uzlaznom putanjom”.

Konstantno uvodimo nove, savremenije terapije, koje su cjenovno dostupne našim građanima. Naš portfolio raste sa svakim novim danom, a danas broji preko 450 lijekova, medicinskih sredstava i dijetetskih suplemenata. Markovićeva naglašava da su briga o zdravlju stanovništva, kvalitetne terapije i praćenje svjetskih farmaceutskih standarda prioriteti ove kompanije: “Mi smo postojan partner ne samo zdravstvenom sistemu i pacijentima, već i društvu u cjelini. Konstantno uvodimo nove, savremenije terapije koje su cjenovno dostupne našim građanima. Naš portfolio raste sa svakim novim danom, a danas broji oko 450 lijekova, medicinskih sredstava i dijetetskih suplemenata“. Društvena odgovornost: Markovićeva ističe da društveno odgovorno poslovanje predstavlja bitan segment

ne ustanove kroz razne vidove donacija, opremili smo laparoskopsku ginekološku salu u Univerzitetskom kliničkom centru RS, obezbijedili nove krevete i aspiracione pumpe Službi intenzivne medicine..., a tokom cijele godine novčanim ili robnim donacijama pomažemo ugroženim kategorijama stanovništva”. U toku je projekt “Hemofarm” fondacije opremanja domova zdravlja u izrazito nerazvijenim opštinama u BiH u okviru kog je obezbjeđeno 42 000 KM za nabavku neophodne medicinske opreme za zdravstvene ustanove u opštinama Kneževo, Šekovići, Donji Vakuf i Ključ. Fabrika: U banjalučkoj fabrici zaposleno je oko 200 radnika različitih profila, od kojih je gotovo polovina visokoobrazovani kadar. “Naš recept za uspjeh jesu naši zaposleni i zato akcenat stavljamo na kontinuiranu edukaciju naših radnika. Nova znanja i vještine su dobra investicija za budućnost svih, jer ni najsavremenije mašine ni oprema ne vrijede mnogo bez edukovanog kadra koji će rukovoditi njima”, kaže Markovićeva. “Hemofarm” je u BiH osnovan 1996. godine, a 2003. godine otvorena je fabrika lijekova u Banjaluci, čime je “Hemofarm” postao jedini domaći proizvođač lijekova u Republici Srpskoj. Od avgusta 2006. “Hemofarm” je član njemačke “STADA grupe”, jedne od najvećih generičkih farmaceutskih kompanija u Medici.com Njemačkoj.

Urošević naglašava i važnost saradnje “Hemofarma” sa zdravstvenim sektorom u cjelini: “Mi smo domaći proizvođači i trudimo se da budemo dobar partner zdravstvenom sistemu. Pomažemo zdravstvene ustanove kroz stalne donacije u opremi i lekovima, a sarađujemo i sa fakultetima, institucijama i organizacijama kako bismo podržali studente, unapredili struku, ali i pomogli najugroženije stanovnike. “Hemofarm” je jedan od promotera odgovornog i održivog poslovanja, vrlo smo aktivni u edukaciji građana kada je reč o prevenciji bolesti i zdravom životu. Naša liderska pozicija nas obavezuje da budemo aktivni i na poljima koja nisu vezana za farmaciju”. 13


Z D R A V S T V O

Vrnjačka Banja, 7-9. decembra 2018.

Ljekari iz Republike Srpske Pripremili: Nataša Štrkić, saradnik za informisanje UKC RS, učesnica posjete i Bojana Beljić PR i referent marketinga SB „Merkur“

D

elegacija od 30 ljekara Republike Srpske, u okviru stručne posjete, je boravila u Specijalnoj bolnici „Merkur“ u Vrnjačkoj Banji od 7. do 9. decembra 2018. godine. Delegaciju su činili najvećim dijelom ljekari Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske, predstavnici Medicinskog fakulteta Univerziteta Banjaluka, Udruženja endokrinologa Republike Srpske, Zavoda za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju „Dr Miroslav Zotović“ i ljekari iz domova zdravlja RS. Ova posjeta je nastavak aktivnosti koje su započete i predstavljene prošle godine u Banjaluci kada su održani “Dani ‘Merkura’ u Republici Srpskoj”, od 1. do 3. novembra 2017. godine u okviru kojih 14

je organizovan naučni simpozijum „Šećerna bolest – uvijek aktuelna tema“, u organizaciji Medicinskog fakulteta Univerziteta Banjaluka, Specijalne bolnice „Merkur“ i izdavača časopisa „Medici. com“ iz Banjaluke. Tom prilikom je sa dr sc. med. Dejanom Stanojevićem, direktorom SB „Merkur“, generalnim direktorom UKC RS prof. dr Vladom Đajićem i prim. dr Momom Pušcom, urednikom časopisa “Medici.com”, inicijalno dogovorena posjeta ljekara iz RS Vrnjačkoj Banji s ciljem razmjene iskustava na temu liječenja i tretmana dijabetesa i upoznavanje sa kapacitetima Specijalne bolnice „Merkur” te sa svim ostalim dijelatnostima kojima se bavi ova ustanova.

Pored pomenutog simpozijuma, tada su organizovani i sastanci u Ministarstvu turizma i trgovine RS, Ministarstvu zdravlja, kao i okrugli sto na temu: „Perspektive razvoja medicinskog turizma u banjama Republike Srbije i Republike Srpske“, u organizaciji Ministarstva turizma Republike Srpske. Grupa ljekara iz Republike Srpske najprije je kroz kratku prezentaciju imala priliku da se upozna sa sadržajem i uslugama u okviru “Merkura”, a zatim da kroz obilazak cjelokupnog medicinskog i spa kompleksa dobije precizniju sliku o načinu rada ove ustanove. U društvu domaćina dr Danijele Karamarković, rukovodioca Spa centra Rimski izvor i predstavnika službe pro-


Z D R A V S T V O

posjetili SB „Merkur“ daje i marketinga, obišli smo spa centar, medicinske kabinete, fizikalni blok i Akva centar. Stručno i kontrolisano korišćenje ljekovitih činilaca i fizikalne terapije, glavna su obilježja zdravstvenog turizma, koji je postojao i prije nove ere. Tradicija lječilišta u Vrnjačkoj Banji prezentovana je tokom obilaska Muzeja banjskog liječenja, gde je kustos predstavio detalje iz prošlosti Banje. Vrnjačka Banja je jedno od najstarijih i najpopularnijih banjskih lječilišta Srbije i kao takva može se pohvaliti izuzetnim lječilišnim potencijalom. Na njenoj teritoriji nalazi se sedam termomineralnih izvora, od kojih se četiri koriste u medicinskim terapijama. Osim izvora, Vrnjačka Banja posjeduje i klimatske uslove koji

blagotvorno utiču na ljudski organizam, a tu je i pozitivan balans sunčeve radijacije koji je važan bakteriološki faktor. Okružena je bujnim zelenim površinama, planinama Goč, Željin, Stolovi, Gledićkim masivom, kao i velikom zelenom površinom u samoj banji (cc 60 ha) – vrnjačkim parkom. Vrnjačka Banja je blagoslovena čistim vazduhom i prirodnim okruženjem koje je neophodno kako za oporavak tijela, tako i za oporavak duha. Veliki broj turista na godišnjem nivou posjeti Vrnjačku Banju zbog zdravstvenih problema i potrebe za rehabilitacijom pod stručnim nadzorom i uz pomoć prirodnih faktora. Tokom posjete uspostavljeni su poslovni i prijateljski odnosi i što smo imali priliku da se bolje upoznamo sa načinom

rada Specijalne bolnice „Merkur“ i onoga što medicinsko osoblje ove ustanove pruža pacijentima sa zdravstvenim problemima, a posebno oboljelima od dijabetesa. Topli doček i gostoprimstvo domaćina uz prijatnu atmosferu i druženje ova posjeta je izrodila brojne prijedloge za saradnju u budućnosti između medicinskog tima „Merkura” i kolega iz Banjaluke, riječi su prof. dr Snježane Popović-Pejičić, predsjednice Udruženja endokrinologa i dijabetologa RS i predstavnika Medicinskog fakulteta Banjaluka. Riječi hvale imala je i prof. dr Zvezdana Rajkovača, pomoćnik generalnog direktora za medicinske poslove UKC RS. Za tehničku organizaciju posjete, koordinaciju, okupljanje i dovođenje delegacije bilo je zaduženo uredništvo časopisa „Medici.com” iz Banjaluke, „Merkurovog” partnera na teritoriji RS U sklopu posjete organizovan je obilazak manastira Ljubostinja, posvećenog Uspenju presvete Bogorodice. Manastir je izgrađen u XIV vijeku zahvaljujući kneginji Milici Lazarević koja se poslije Kosovske bitke ovdje zamonašila sa brojnim udovicama srpskih vlastelina, izginulim u bojevima na Marici i Kosovu polju. Kneginja Milica je u ovom manastiru i sahranjena. 15


Z

Z D R A V S T V O

avodu za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju „Dr Miroslav Zotović“, u konkurenciji 400 učesnika, dodijeljena je prestižna nagrada “Brand Leader Award 2018” - lider u postavljanju standarda i konkurentnosti turističkih tržišta jugoistočne Evrope. Ovu nagradu Zavod je dobio na 8. biznis konferenciji “Turističko tržište jugoistočne Evrope – SEET 2018” održanoj 3. oktobara 2018. u Beogradu. Dosadašnji razvoj Slatine i njen potencijal za razvoj usluga zdravstvenog turizma prepoznali su organizatori Konferencije, kompanija Mass Media International i Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija Republike Srbije, dodijelivši Zavodu ovu nagradu. Ministar trgovine i turizma u Vladi RS Predrag Gluhaković čestitao je rukovodstvu Zavoda dobijanje priznanja za liderstvo u postavljanju novih standarda u konkurentnosti turističkih tržišta u jugoistočnoj Evropi. Ministar Gluhaković je naglasio da Zavod ide ka tome da bude jedan od lidera u regionu kada je riječ o zdravstvenom turizmu i rehabilitacionom liječenju. “Posebno raduje razvoj komercijalnog dijela, jer će ovdje moći da se pripremaju i vrhunski sportisti koji će imati odlične uslove za pripreme”, ocijenio je Gluhaković. Načelnica Odjeljenja za balneologiju i medicinsku rehabilitaciju u Zavodu prim. dr Dragana Janković, spec. fizijatar - balneoklimatolog, kaže da se Zavod na ovoj konferenciji predstavio kao najrespektabilnija ustanova u BiH i regionu iz oblasti fizikalne medicine i rehabilitacije, ortopedske hirurgije, balneologije i baromedicine. “Sprovodimo liječenje uz dva izuzetna prirodna i ljekovita faktora - ter-

16

Zavodu „Dr Miroslav Zotović“ nagrada

Brand Leader Award 2018

lider u postavljanju standarda i konkurentnosti turističkih tržišta jugoistočne Evrope

momineralnu vodu i ljekoviti peloid što upotpunjuje i skraćuje rehabilitaciju”, navela je Jankovićeva. Ona je istakla da se Zavod bavi i promocijom zdravlja i prevencijom bolesti te da je, uz moderniji terapijski i rekreativni blok i wellness centar, stekao uslove za iskorak u zdravstvenom, sportskom i kongresnom turizmu. Direktor Zavoda prim. dr sc. med. Goran Talić zahvalio je Ministarstvu trgovine i turizma RS za podršku razvoju i upotpunjavanju kapaciteta ove ustanove, kao i razvijanju zdravstvenog tu-

rizma u Slatini. “Zavod ide naprijed, ima 870 zaposlenih i druga je po veličini zdravstvena ustanova, iza Univerzitetskog kliničkog centra RS, i po broju kreveta i po broju zaposlenih. Ono čime se možemo pohvaliti je praktično dugi niz godina pozitivnog poslovanja, plaćenih doprinosa i svih obaveza prema dobavljačima”, rekao je direktor Talić. On je, predstavljajući nove projekte ove zdravstvene ustanove, najavio da je u planu izgradnja nove ortopedije sa četiri operacione sale i 63 kreveta na lokaciji Slatine. Prema riječima direktora Talića, “Park šuma” koja obuhvata 352 dunuma šume i koju je Zavod dobio na korišćenje, ponudiće različite sadržaje za odmor, rekreaciju i sprovođenje terapijskih procedura. Takođe, direktor Talić je naveo da će Zavod u narednom periodu odlučivati o namjeni Gerontološkog centra “Slateks” u Slatini, koji je Zavod nedavno kupio, te da je u toku izrada projektne dokumentacije za kompletnu rekonstrukciju banje u Šeheru. “To će biti potpuno komercijalni dio za sve zainteresovane i neće biti smještajnih kapaciteta”, rekao je prim. dr Goran Talić.


Z D R A V S T V O

P

omoćnik direktora Zavoda „Dr Miroslav Zotović“ mr sc. dr Snježana Novaković Bursać je polovinom novembra prisustvovala Samitu Međunarodne radne grupe za dijabetesno stopalo, D-Foot International, kao zvanični predstavnik Bosne i Hercegovine. Samit je održan od 16-18. novembra u Madridu i okupio je nacionalne predstavnike svih država članica i eksperte iz oblasti dijabetesnog stopala. Tokom samita održana je i Generalna skupština na kojoj je izabran novi predsjednik D-Foot International, Hose Luis Lazaro Martinez, redovni profesor na Medicinskom fakultetu u Madridu. D-Foot International, neprofitna i nezavisna organizacija koja broji 188 članova iz 170 država, promoviše prevenciju razvoja komplikacija dijabetesa na donjim ekstremitetima i tretman dijabetesnog stopala u skladu sa naučnim do-

D-Foot International

stvo, što iznosi 673,000,000,000 dolara godišnje. Operativni ciljevi Međunarodne organizacje za dijabetesno stopalo su: implementacija Smjernica i preporuka Međunarodnog konsenzusa za dijabetesno stopalo, obuka zdravstvenih radnika za tretman dijabetesnog stopala

i prevenciju amputacija, razvoj strategija za zdravstvene radnike za implementaciju, razvoj i održavanje servisa za tretman dijabetesnog stopala, obuka zdravstvenih radnika kako bi postali edukatori u oblasti dijabetesnog stopala i promocija specijalista koji se bave problemom dijabetesnog stopala. U Zavodu „Dr Miroslav Zotović“ radi multidisciplinarni stručni tim koji se bavi komplikacijama dijabetesa na stopalu te je članstvo u Međunarodnoj radnoj grupi za dijabetesno stopalo od velikog značaja za Zavod. „D-Foot International nas je prepoznao kao stručnjake u ovoj oblasti i zbog toga smo u mogućnosti da pratimo najnovija dešavanja i pacijentima obezbijedimo njegu kakva se pruža u cijelom svijetu, a zdravstvenom sistemu programe prevencije koji dugoročno mogu da poboljšaju stanje u ovoj oblasti“, izjavila je dr Novaković Bursać.

kazima. Trenutno se širom svijeta svakih 20 sekundi desi amputacija na donjim ekstremitetima usljed komplikacija dijabetesa, a ključni cilj organizacije je da se smanji ovaj broj. Značajno je dodati i da su 85% svih amputacija stopala prouzrokovane ulkusom na stopalu. Globalno, na troškove tretmana dijabetesa se svake godine troši 12% od ukupnog novca namijenjenog za zdrav17


Z D R A V S T V O

Edukacije pacijenata oboljelih od dijabetesa Povodom obilježavanja Međunarodnog dana dijabetesa, 15.11.2018. u ambulanti porodične medicine u Lazarevu, Zavod za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju “Dr Miroslav Zotović“ i Dom zdravlja u Banjaluci organizovali su zajedničku akciju pregleda i edukacije pacijenata oboljelih od dijabetesa o njezi stopala i prevenciji nastanka komplikacija dijabetesa na stopalu. Tim Zavoda „Dr Miroslav Zotović“, kojeg čine specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije i viša medicinska sestra-edukator, pregledali su 2 grupe pacijenata i održali edukaciju o tome kako da, sami i uz pomoć članova svojih porodica, pregledaju svoja stopala, te kako da ih njeguju i na taj način preveniraju ili na vrijeme uoče promjene na stopalima koje mogu dovesti do težih komplikacija. Pacijentima je podijeljenja brošura „Čuvajte svoja stopala“, a dobili su i „Priručnik za oboljele od dijabetesa“. Povodom obilježavanja Međunarodnog dana dijabetesa posebnu pažnju želimo da skrenemo na važnost prevencije i tretmana komplikacija na stopalu uzrokovanih dijabetesom. 18

Blagovremenim preventivnim djelovanjem možemo spriječiti do 85% amputacija koje su najteži ishod komplikacija koje se javljaju kao posljedica dijabetesa. Komplikacije dijabetesa su krupan i rastući javnozdravstveni problem, a prema podacima međunarodne organizacije koja se bavi prevencijom komplikacija dijabetesa na stopalima „D-Foot International“ svakih 20 sekundi, u svijetu, jedno stopalo bude amputirano uslijed nastalih komplikacija povezanih sa dijabetesom. Jednoj od četiri osobe oboljeloj od dijabetesa, koje imaju gubitak osjeta na stopalima, tokom vremena biva amputirana noga. U Zavodu „Dr Miroslav Zotović“ komplikacijama dijabetesa na stopalu se bavi multidisciplinarni stručni tim koji je dio Međunarodne radne grupe za dijabetesno stopalo. Pripremila: Nataša Sandić


Z D R A V S T V O

R

ukovodstvu Instituta za javno zdravstvo RS, u Privrednoj komori Srbije, 8.11.2018. godine i svečano je uručena nacionalna nagrada Srbije – „Oskar kvaliteta“ za poslovnu izvrsnost. Institut je i apsolutni pobjednik u kategoriji organizacija van Srbije. Priznanja za šest finalista uručena su u okviru 24. foruma kvaliteta i poslovne izvrsnosti, kojim je u Srbiji obilježen Svjetski dan kvaliteta i Evropska sedmica kvaliteta. Direktor Instituta za javno zdravstvo Republike Srpske Miodrag Marjanović izrazio je zadovljstvo dobijanjem prestižnog priznanja istakavši da su za to zaslužni svi zaposleni u Institutu.  „Institut se već dugi niz godinama bavi svim aspektima kada je riječ o zdravlju građana Republike Srpske i danas sam posebno ponosan zato što smo dobili regionalnu nagradu `Oskar kvaliteta`”, rekao je Marjanović novinarima.  Prema njegovim riječima, i ovo priznanje pokazalo je da je Institut, koji brine o zdravlju 1,2 miliona stanovnika RS, u saradnji sa Ministarstvom zdravlja i socijalne zaštite RS, lider u kvalitetu svojih usluga.  Institut u svom radu ne poznaje granice jer, osim što pokriva teritoriju RS, radi i na području FBiH i regiona“, naveo je Marjanović.  On je naglasio da je Institut trenutno na nivou BiH jedna od rijetkih ustanova sa velikim brojem akreditovanih metoda što zahtijeva angažman svih zaposlenih.  20

Institut za javno zdravstvo Srpske

Dobitnik regionalne nagrade “Oskar kvaliteta” Pripremila: Milka Mrđa, portparol IJZ RS

“Održavanje akreditacije u svakom segmentu našeg rada zahtijeva angažman svih radnika, počevši od čistačice do doktora nauka, jer smo i referentna ustanova i naučna baza medicinskih fakulteta u Foči i Banjaluci”, ukazao je Marjanović. Prema njegovim riječima, Institut, koji ima pet regionalnih centara - u Doboju, Zvorniku, Istočnom Sarajevu,

Foči i Trebinju, kao i centralu u Banjaluci, pokriva cijelu Republiku Srpsku. “Oskar kvaliteta” dodjeljuje se profitnim i neprofitnim organizacijama za vrhunske rezultate postignute na razvoju i unapređenju organizacione i poslovne izvrsnosti u raznim kategorijama.  Nagrade dodjeljuju Fondacija za kulturu kvaliteta i poslovnu izvrsnost u saradnji sa Privrednom komorom Srbije i pod pokroviteljstvom Ministarstva privrede Srbije. Među ovogodišnjim dobitnicima su kompanije ‘’Jugo-Kaolin’’ iz Beograda, ‘’Radijator inženjering’’ iz Kraljeva, ‘’Resor’’ iz Gadžinog Hana koje su nagrađene za izvrsnost oblastima kao što su liderstvo, strategija i politika, partnerstvo i resursi. Priznanje ‘’Oskar kvaliteta 2018’’ dobila je i opština Medveđa za izvrsnost u oblasti liderstva, ljudskih resursa i odnosa prema društvu te Veterinarski specijalistički institut iz Jagodine.


U

Z D R A V S T V O

periodu od 8-16.10.2018. godine provedena je Misija procjene zaštite od jonizujućeg zračenja na radnim mjestima (Occupational Radiation Protection Appraisals mission – ORPAS) u Bosni i Hercegovini koju je uradila Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA). ORPAS misija se provodi kao usluga nezavisne procjene u području zaštite radnika od jonizujućeg zračenja od strane renomiranih eksperata koje za te namjene angažuje IAEA. Takva procjena je prilika za zemlju članicu da se svi ili neki aspekti njenog sistema zaštite od jonizujućeg zračenja nezavisno procjenjuju i ocjenjuju prema najvišim međunarodnim bezbjednosnim standardima putem evaluacije profesionalne ekspozicije na terenu, dakle, na mjestima gdje nosioci autorizacija provode svoje aktivnosti u vezi sa zaštitom od jonizujućeg zračenja radnika.

Međunarodna Agencija za atomsku energiju (IAEA) pomaže RS i FBiH u jačanju zaštite od jonizujućeg zračenja na radnim mjestima

U martu 2018. godine Državna regulatorna agencija za radijacionu i nuklearnu sigurnost (DRARNS) je, u ime Bosne i Hercegovine, uputila zvaničan zahtjev IAEA za održavanje ORPAS misije u oktobru 2018. godine. ORPAS tim sastojao se od 10 eksperata iz Belgije, Grčke, Irske, Holandije, Poljske, Portugala, Srbije, Švedske i Ukrajine, koji su bili podijeljeni u pet grupa, zavisno od oblasti u kojima je vršena procjena. Svrha ovih procjena bila je provjera zakonodavstva i regulatorne infrastrukture i praktično provođenje programa zaštite od radijacije na radnom mjestu u oba entiteta u BiH. U okviru misije, jedna od organizacija za tahničku podršku je bila i Institut za javno zdravstvo Republike Srpske – Centar za zaštitu od zrače-

jer predstavlja krunu napornog i požrtvovanog rada zaposlenih. ORPAS misija izdala je određene preporuke kojima će se poboljšati cjelokupni sistem profesionalne ekspozicije u Bosni i Hercegovini. Utvrdili su i da su regulatorno tijelo organizacije za tehničku podršku i krajnji korisnici, kao što su bolnice, imali koristi od dobro uspostavljene razmjene informacija. Preporučeno je jačanje kontrole izloženosti na radnom mjestu u oblastima kao što su industrija za preradu rude i mineralnih sirovina u kojima radnici možda nisu uvijek svjesni izloženosti zračenju od prirodnih radioaktivnih materijala. U okviru misije identifikovane su dobre prakse u Bosni Hercegovini koje će biti preporučene i drugim zemljama članicama IAEA prilikom provođenja budućih ORPAS misija.

Zaštita od zračenja Pripremila: Biljana Petrović, dipl. fizičar, tehnički rukovodilac Laboratorije za ličnu dozimetriju u Centru za zaštitu od zračenja IJZ RS

nja. Tokom posjete ORPAS tima Centru za zaštitu od zračenja, izvršena je nezavisna procjena svih aspekata sistema zaštite od jonizujućeg zračenja na radnim mjestima prema najvišim međunarodnim bezbjednosnim standardima. Tim je u svom izvještaju dao pozitivnu ocjenu Centru za zaštitu od zračenja koja je od velikog značaja kako samom Centru, tako i Institutu

Klima bez dima JZU Institut za javno zdravstvo Republike Srpske, zajedno sa Zavodom za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju “Dr Miroslav Zotović” i Udruženjem studenata Medicinskog fakulteta u Banjaluci “SAMSIC”, je podržao inicijativu “Klima bez dima” i zabranu pušenja na javnim mjestima. “Klima bez dima” je inicijativa pokrenuta u okviru projekta “Smanjenje faktora rizika za zdravlje u BiH”, kojeg implementira Kancelarija Svjetske banke u Sarajevu, a finansira vlada Švajcarske. U novembru, građani Banjaluke su imali priliku da pogledaju vizuelnu instalaciju “Smoke Free Box” koja je bila postavljena na „Trgu krajine” sa ciljem podizanja svijesti građana i donosioca odluka o štetnosti pasivnog pušenja. Izloženost pasivnom pušenju nosi brojne zdravstvene rizike ne samo za aktivne, već i za pasivne pušače, odnosno sve one koji su izloženi duvanskom dimu. Dokazano je da izloženost duvanskom dimu, u kojem se nalazi preko 4500 različitih hemijskih supstanci od kojih je 50 i više kancerogeno, povećava rizik za obolijevanje i umiranje od masovnih nezaraznih bolesti kao što su srčani udar i druga kardiovaskularna oboljenja, moždani udar, kancerogena oboljenja, respiratorna oboljenja. Izloženost duvanskom dimu i pasivno pušenje su posebno opasni za zdravlje djece i trudnica. Kao zdravstveni radnici ne možemo i ne smijemo dopustiti da zadovoljstvo pušača bude veći prioritet od zdravlja naših građana te moramo biti prvi koji će podržati inicijativu zabrane pušenja na javnim mjestima i svojim djelovanjem biti primjer ostalim građanima, organizacijama i institucijama. Pripremila: dr Stela Stojisavljević

21


O

Z D R A V S T V O

djeljenje za elektrofiziologiju i poremećaje srčanog ritma Klinike za kardiologiju UKC RS Banjaluka, nekadašnji Pejsmejker centar, ove godine slavi 20 godina svog postojanja. Pejsing u Banjaluci ima dugu tradiciju od 1976. godine, a zvanično otvaranje Pejsmejker centra u Kliničkom centru bilo je 10. oktobra 1998. godine. Prvi pejsmejker je implantiran 26. oktobra 1992. godine, a inicijator osnivanja Pejsmejker centra bio je prof. dr Mladen Goronja. Odjeljenje se danas bavi ugradnjom privremenih i trajnih pejsmejkera (svih oblika stimulacije – AAI, VVI, VDD, DDD), pejsmejkera za terapiju srčane insuficijencije (CRT-P I CRT-D) i implantabilnih kardioverter defibrilatora (ICD-VR, ICDDR). Do danas, implantirano je preko 3000 trajnih pejsmejkera. Od 2011. godine na odjeljenju se implantiraju i implantibilni loop recorderi (ILR) za produženi monitoring srčanog ritma. Svake godine se implantira veliki broj aparata, a izrazito smo ponosni na 2016. godinu, kada smo imali preko 400 procedura, što ga čini jednim od najeminentnijih odjeljenja ovog tipa u regionu, a prvog u Bosni i Hercegovini. Rad ovog odjeljenja je pokriven dvadesetčetvoročasovnom pripravnošću ljekara i tehničara za sve vitalno ugrožene pacijente sa izrazitom bradikardijom i subjektivnim tegobama. Stacionar danas posjeduje 10 kreveta, gdje se svakodnevno vrši kompletna kardiološka obrada. Svake godine uradi se ambulantno i oko 2800 kontrola pejsmejkera. U sklopu odjeljenja postoji i aritmološka ambulanta u kojoj se pregledaju i liječe pacijenti sa različitim oblicima aritmija. Uspješnu saradnju odjeljeljenje ima sa centrima u regionu i eminentnim stručnjacima iz KC Srbije i IKVB “Dedinje” u Beogradu, IKVB Sremska Kamenica i AKH Beč (Austrija). Kruna rada ovog odjeljenja i same kardiologije u Republici Srpskoj je početak rada Sale za elektrofiziologiju i radiofrekventnu ablaciju. Otvaranjem ove sale zaokružena je kompletna kardiologija u našoj Republici. Dugogodišnja želja zaposlenih na ovom odjeljenju konačno se i ostvarila 6. septembra 2018. godine, kada su uspješno izvedene ovakve tri procedure koje je izveo ass. mr sc. dr Dragan Unčanin, uz pomoć kardiologa dr Dejana Kojića sa IKVB “Dedinje”. Kada se određene aritmije ne mogu liječiti lijekovima niti pejsmejkerima, tada se primjenjuje ova procedura. 22

Klinika za kardiologiju UKC RS

Elektrofiziološki centar Pripremio: Dr Miron Marjanović

Elektrofiziološko ispitivanje je invazivna kardiološka procedura, kada se u lokalnoj anesteziji, kroz venu u preponi ulazi sa određenim kateterima u srce i na određenim tipičnim mjestima (desna pretkomora, desna komora, koronarni sinus i Hisov snop) snima EKG iz samog srca i tačno opisuje električni sistem srca i procjena mehanizma nastanka

aritmija. Određenom stimulacijom provociraju se i lokalizuju -mapiraju patološki električni putevi i centri te se potom radi radiofrekventna ili krioablacija istih, čime se sprečava ponovna pojava aritmije. Elektrofiziološko ispitivanje predstavlja skupu, ali sigurnu proceduru sa izuzetno rijetkim komplikacijama. Do sada smo naše pacijente slali u zdravstvene ustanove u regionu, dok sada imamo priliku da ih liječimo u našoj ustanovi uz pomoć sopstvenog kadra, potpomognutim kolegama iz Srbije. Na ovaj način ćemo skratiti liste čekanja te zadržati novac u našoj Republici. Elektrofiziološki centar Banjaluka je prvi centar ove vrste u Republici Srpskoj. Svi zaposlenici Klinike za kardiologiju, a posebno Odjeljenja za elektrofoziologiju i poremećaje srčanog ritma, su ponosni na otvaranje ove sale, koja će sigurno svojim kapacitetom i entuzijazmom zaposlenih biti od velike koristi svim njenim pacijentima. Dugogodišnja težnja je bila da postanemo referentni centar za aritmije i na pravom smo putu da to i postanemo.


Iz UKC RS

Z D R A V S T V O

Prof. dr Vlado Đajić, generalni direktor UKC RS, istakao je da je služba u UKC RS koja se bavi prevencijom i tretmanom moždanog udara na evropskom i svjetskom nivou. Načelnik Klinike za neurologiju i predsjednik Udruženja neurologa RS

Obilježen Svjetski dan borbe protiv moždanog udara

Ustani ponovo!

L

jekari i medicinsko osoblje Klinike za neurologiju Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske, zajedno sa Udruženjem neurologa RS, su 29.10.2018. godine u periodu od 12:00 do 13:00 časova na Trgu Krajine obilježili Svjetski dan borbe protiv moždanog udara. Moto ovogodišnje kampanje je „Ustani ponovo nakon moždanog udara“ i posvećen je rehabilitaciji i programima terapije nakon oboljenja. Prilikom aktivnosti na Trgu Krajine ljekari i medicinsko osoblje upoznali su sve zainteresovane građane sa znakovima i simptomima moždanog udara

i načinima prevencije te besplatno mjerili krvni pritisak i šećer u krvi i radili skrining na postojanje fibrilacije atrija (nepravilni srčani rad). Pacijentkinja Ognjena Šurlan je podijelila svoje iskustvo te rekla da joj se moždani udar desio prošle godine na ulici, kada je bila na službenom putu. Navela je da su joj se oduzele ruke te da nije mogla da govori, ali da je sve vrijeme bila svjesna. Prema njenim riječima, na sreću, nije imala velikih posljednica, a nakon nekog vremena počela je i da radi. Dodala je da je oporavak tekao polako te da joj je bilo potrebno vrijeme kako bi to prihvatila.

prof. dr Siniša Miljković izjavio je da je moždani udar jedno od najčešćih oboljenja u RS i okruženju. Dodao je da je svake godine oko 4.500 novooboljelih od moždanog udara, da obično dolazi do oštećenja govora, do slabosti ruke ili noge te do iskrivljenosti lica. Prema njegovim riječima, najvažnije je da pacijenti u što kraćem roku dođu u bolnicu da im se pruži trombolitička terapija. Načelnik Miljković je ovom prilikom naglasio da postoje faktori rizika na koje se može uticati poput pušenja, visokog krvnog pritiska i masnoće u krvi, kao i poremećaja ritma srca. On je takođe dodao da prestanak pušenja za četiri do pet puta smanjuje rizik od moždanog udara te da je oko 90 odsto pacijenata koji su imali moždani udar imalo i povišen holesterol u krvi. Rekao je da je značajan faktor i začepljenje krvih sudova na vratu koje se lako otkriva ultrazvučnim pregledom. Prof. dr Zoran Vujković, specijalista neurologije, ističe da je ultrazvuk najvažnija dijagnostička metoda u prevenciji moždanog udara kojom ljekari utvrđuju patološke promjene na krvnim sudovima te rizik od dobijanja moždanog udara. Saradnici za informisanje UKC RS

23


P

Iz UKC RS

Z D R A V S T V O

ovodom obilježavanja novembra kao mjeseca borbe protiv karcinoma testisa i prostate upriličena je konferencija za medije na kojoj smo željeli da podignemo svijest o ovim oboljenjima, ukažemo na važnost njihovog ranog otkrivanja te obavljanja preventivnih pregleda, kao i da javnosti prikažemo sve modalitete liječenja kojima naša ustanova raspolaže. Dr Dušan Todić, specijalista urolog iz Klinike za urologiju, ovom prilikom je izjavio da u Republici Srpskoj svake godine od karcinoma testisa oboli od 30 do 40 muškaraca, a od karcinoma prostate između 250 i 350. Prema njegovim riječima, karcinom prostate najčešće se javlja u starijoj životnoj dobi, iznad 65 godina, te je na prvom mjestu po učestalosti javljanja i na drugom po stopi mortaliteta. On je takođe naveo da je u posljednjih nekoliko decenija broj novooboljelih od karcinoma testisa udvostručen te da je u odnosu na broj ukupnih malignih oboljenja kod muškaraca zastupljen do dva odsto i da su to najčešće muškarci od 15 do 35 godina starosti. Dr Topić je napomenuo da su prevencija i rani skrining bolesti od izuzetne važnosti. On je dodao da je najbitniji simptom bezbolna kvržica na testisu te da je neophodno da se muškarci samopregledaju. Dr Radmila Rašeta, specijalista onkolog iz Klinike za onkologiju, izjavila je da je tumor testisa jedini tumor koji je potencijalno izlječiv kada je bolest me-

Udruženje građana “Superbrke”, Pres koferencija

Karcinom testisa i prostate

tastatska. Ona je naglasila da UKC RS podržava humanitarnu akciju za pomoć oboljelima koju već tradicionalno organizuje neformalno Udruženje građana “Superbrke”. Generalni direktor UKC RS prof. dr Vlado Đajić je istakao da su ovakve akcije veoma značajne za unapređenje zdravlja i da naša ustanova ima

najsavremenije aparate za skrining i dijagnostiku ovih oboljenja. Predstavnik Udruženja “Superbrke” Zoran Šišić rekao je da je ovom udruženju veoma važna podrška UKC RS te da su povodom mjeseca borbe protiv karcinoma testisa i prostate organizovali niz akcija s ciljem prikupljanja sredstava za dvojicu oboljelih.

Klinika za ginekologiju i akušerstvo UKC RS, oktobar 2018.

Uspješno odstranjen tumor težak 30 kg

L

jekari Klinike za ginekologiju i akušerstvo u saradnji sa abdominalnim hirurzima naše ustanove uspješno su izveli složeni operativni zahvat i odstranili benigni tumor materice težak oko 30 kilograma.

24

Pacijentkinja, srednje životne dobi, je unazad pet godina primjetila da joj raste trbuh, međutim tek početkom oktobra tekuće godine se zbog ovog problema javila ljekaru. Nakon urađene dijagnostike utvrđeno je postojanje tumorske mase koja je svojom veličinom ispunjavala cijeli trbuh i to od male karlice do rebarnih lukova. S obzirom na veličinu tumorske mase koja je zahvatila cijeli trbuh, operativni zahvat je podrazumijevao multidisciplinarni hirurški pristup tj. saradnju ginekologa i abdominalnih hirurga koji su se i opredijelili za hirurško odstaranjivanje tumora. Operativni zahvat je trajao više od četiri sata, a završen je uspješno iako

je sama lokalizacija tumora komplikovana jer se nalazio iza želuca, na glavi pankreasa i ispod jetre. Pacijentkinja se nakon urađenog složenog operativnog zahvata uspješno oporavlja. Složeni operativni zahvat uradili su specijalista ginekologije i akušerstva dr Sladibor Lakić, specijalista opšte i abdominalne hirurgije dr Dragan Tomić, specijalisti ginekologije i akušerstva dr Andrija Baničević i dr Boris Popović, specijalista opšte i abdominalne hirurgije dr Željko Grahovac, specijalista anestezije sa reanimatologijom dr Migdad Hadžibegović, medicinski tehničar Dragan Marčeta i instrumentarka Tanja Rudić. Saradnici za informisanje UKC RS


M

ikropulsna terapija predstavlja modalitet tretmana dijabetskog makularnog edema gdje upotreba lasera ne oštećuje retinu. To je moguće jer ovakav tretman predstavlja seriju kontinuiranog lasera izreckanog u kratke ponavljajuće pulseve niske energije koji su međusobno odvojeni kratkim vremenskim razmakom što ne dovodi do toplotnog oštećenja tretiranog tkiva. Na ovaj način se izbjegava slabljenje vidne funkcije koju kao sporedan efekat ima konvencionalni laserski tretman. Takođe, mikropulsni tretman omogućava ponavljanje laserskog tretmana koliko god je potrebno. Mikropulsni tretman daje najbolje rezultate u kombinaciji sa intravitrealnom terapijom. Na taj način svaki pacijent može da dobije najbolju optimalizovanu terapiju za svoje oko. Tretman mikropulsnim laserom se radi ambulantno i ne traži hospitalizaciju. Čitava procedura je bezbolna i zahtijeva samo kapanje lokalnog anestetika kako bi se na površinu oka moglo staviti dijagnostičko kontaktno sočivo koje omogućava doktoru da vidi očno dno.

Mikropulsni žuti laser

Z D R A V S T V O

Liječenje dijabetskog makularnog edema mikropulsnim laserom

Mikropulsna terapija miranom postavljanju lasera na retinu uz pomoć skenera. Nakon tretmana pacijent osjeća zamagljenje u vidu. Nekada je moguće da postoji crvenilo i žuljanje oka što obično brzo prođe. Sljedeći dan bi vid trebalo da bude isti kao prije tretmana, a na-

preporuči i češće kontrole. U slučaju da se javi koja od komplikacija dijabetesa na očima, koja može potencijalno da ugrozi vid, potrebno je odmah uvesti terapiju. Terapija se sastoji od korišćenja retinalnog lasera i davanja intravitrealnih injekcija. Važno je da pacijenti

Radna stanica u „Medicolaseru“

znaju da je za budućnost njihovog vida od presudnog značaja na vrijeme dijagnostikovati komplikacije dijabetesa na oku i na vrijeme započeti s odgovarajućom terapijom. Na taj način oboljeli od dijabetesa mogu da izbjegnu teške posljedice dijabetesa vezane za vid.

Dr Milan Preradović, spec. oftalmolog

kon nekoliko sedmica može da dođe do oporavka vida. Pacijenti koji imaju dijabetes trebalo bi da se pregledaju barem jednom godišnje. Po potrebi, oftalmolog može da

Za razliku od klasičnog tretmana, mnogi pacijenti imaju poboljšanje vidne oštrine nedjelju dana nakon tretmana. Uobičajeni simptomi većine pacijenata oboljelih od dijabetesa sa ovom komplikacijom na očnom dnu su zamagljenje centra vida, nemogućnost čitanja i slabiji vid po danu. Dijabetski makularni edem se dijagnostikuje kada se nakon urađenog oftalmološkog pregleda očnog dna i nalaza OCT-a dokaže da pacijentu treba tretman. Prije tretmana laserom zjenice treba raširiti uz pomoć kapi. Na oko se stavi kontaktno sočivo i uz pomoć njega aplicira laserski tretman u oko. Za mikropulsni tretman se koristi laser žute boje koji ima značajne prednosti u odnosu na konvencionalni zeleni laser koji je do sada najčešće korišten u oftalmologiji. Napredna tehnologija je omogućila da se trajanje tretmana značajno smanji zahvaljujući mnogo bržem progra25


N

Z D R A V S T V O

evusi su benigne tvorevine koje nastaju zbog kongenitalne razvojne abnormalnosti sa pojavom malformacija sastavljenih od zrelih ili skoro zrelih struktura. Promjene su obično prisutne na rođenju ili se, rjeđe, razvijaju u toku života. Prema vrsti ćelija koje dominiraju nevusom, epidermni nevusi su podijeljeni na nekoliko podvrsta: keratinocitni (najčeće verukozni epidermni nevus), folikularni, sebacealni, apokrini, ekrini nevusi i Beckerov nevus. - Naevus verrucosus U najvećem procentu se javlja odmah na rođenju u obliku blijedo smeđih plakova ili traka hrapave, keratorične površine. Promjene su smještene duž Blaschovih linija (linije cijepanja kože) i unilateralne su (ne prelaze na suprotnu stranu tijela). Obično je asimptomatski, ali u slučaju inflamacije se javlja jak osjećaj svraba.

Nevusne promjene na koži Dr med. Kristina Zrnić, dermatovenerolog

Naevusi

Prof. dr Bogdan Zrnić, spec. dermatovenerolog, šef Katedre za dermatovenerologiju, Medicinski fakultet Banjaluka

Vaskularni nevusi U ovu grupu nevusa krvnih sudova dolaze: naevus flammeus, kongenitalna vaskularna malformacija u smislu razvojne anomalije, i haemangioma, benigni vaskularni tumor sastavljen od uobičajene vaskularne građe. Naevus flameus je prisutan na rođenju s medijalnom ili lateralnom lokalizacijom. Naevus flameus na čelu, svijetlo crvene boje, nestaje poslije nekoliko godina. Naevus flameus lateralnog položaja u zoni dermatoma, izgleda ravne ploče, lividne boje, oštre granice i mlitave konzistencije, udružen je sa si-

Naevus flammeus

mjesec dana poslije rođenja na glavi, vratu, trupu, rukama i nogama, bukalnoj i genitalnoj sluzokoži u vidu ružičastih makula koje se razvijaju u svijetlo crvenu plakoznu promjenu. Spontano se povlače do devete godine života. - Granuloma pyogenicum Granuloma pyogenicum je benigni proliferativni vaskularni tumor kože i mukoznih membrana, koji se javlja nakon manjih povreda ili infekcija.

Dijagnoza se postavlja na osnovu anamnestičkih podataka, kliničke slike i, obavezno, patohistološke analize. - Folikularni nevusi Najčešće se javljaju u djetinjstvu i adolescenciji u vidu asimptomatskih linearno grupisanih papula u čijem središtu se nalaze proširena folikularna ušća dlake. Obično su unilateralni, smješteni na licu i vratu, a rjeđe na trupu i ekstremitetima. Folikularni nevusi se mogu otkloniti hirurškom ekcizijom iz kozmetskih razloga. Iskustva upućuju na pozitivan efekat lokalne primjene retinoida u otklanjanju ovih nevusa. - Sebacealni nevusi Postaju klinički prepoznatljivi u pubertetu. Nalaze se najčešće u kapilicijumu u vidu izdignute, infiltrovane alopetične površine, blijedo ružičaste boje. Sebacealni nevus nosi rizik od moguće maligne alteracije te se preporučuje redovna kontrola i praćenje promjene od strane dermatologa, odnosno najbolje rešenje je hirurška ekscizija promjene u toku djetinjstva. 26

Haemangioma

stemskim malformacijama. Hemangioma se javlja u vidu svjetlijih ili tamnijih crvenih čvorića veličine 0,5 cm do nekoliko cm u prečniku. Klinički ima izgled tubera („strawberry“ hemangioma). Nastaje oko

Klinička slika Tumor je obično solitaran i najčešće lokalizovan na prstima, šakama, podlakticama i licu. Promjena se javlja u vidu male eritematozne papule, mekane je konzistencije, koja raste i često postaje lako povredive prirode te dolazi, nakon malih trauma, do čestih krvarenja. Mogu se javiti i infekcije i ulceracije sa purulentnim eksudatom.


Z D R A V S T V O

- Angioma tuberosum Obično se javlja u prvim mjesecima života u obliku plavo-ružičastog nodusa, neravne površine. - Lymphangioma Manifestuju se brojnim pseudo-vezikulama i pseudo-bulama iz kojih se na pritisak cijedi bistra tečnost. Mogu biti površni i duboki.

Nevomelanocitni nevusi - Obični stečeni nevomelanocitni nevusi Uglavnom se javljaju u prvoj godini života, uvećavaju se brojem i veličinom, da bi početkom četvrte decenije života počeli nestajati. Ovi oblici nevusa su u nivou kože, ovalnog ili okruglog oblika, glatke ili papilomatozne površine, pravilnih ivica, svijetlo smeđe do tamno smeđe boje. Dijagnoza se obično postavlja na osnovu kliničke slike, anamnestičkih podataka i metodom dermatoskopije. Većina ovih nevusa ne zahtijeva liječenje, izuzev u slučaju ponavljane iritacije nevusa, pojave atipičnih promjena na nevusu, kada se preporučuje hirurška ekcizija promjene.

Naevus sutton - Kongenitalni nevomelanocitni nevusi Oni se obično uočavaju na rođenju. U početku su svijetlo smeđe boje, koja kasnije poprima tamniju nijansu. U toku rasta nevusa na njegovoj površini se razvijaju duge, grube i tamno pigmentovane dlake. Veliki kongenitalni nevusi mogu biti udruženi sa neurofibromatozom, a takođe postoji opasnost od razvoja kutanog i ekstrakutanog melanoma. Stoga se preporučuje redovno praćenje rasta i promjene nevusa. - Plavi nevus (Blue nevus) On se manifestuje u obliku pojedinačnih plavih ili plavo-sivih papula ili nodusa, rjeđe makula, smještenih na trupu ili ekstremitetima. Zbog mogućnosti maligne alteracije, preporučuje se redovna kontrola i praćenje, odnosno uklanjanje nevusa u cjelosti, ako pokazuje klinički atipične promjene. Plavi nevus (Blue nevus), jedna od najvažnijih dijagnostičkih pretraga kod nevusa je dermatoskopija koju bi trebalo najmanje jednom godišnje da sistematski urade sve osobe koje imaju nevuse.

Izmjene Pravilnika o privremenoj nesposobnosti za rad

Nova prava za roditelje

R

oditelji djeteta koje se nalazi na bolničkom liječenju od naredne godine imaju pravo na bolovanje u trajanju bolničkog liječenja djeteta, što ranije nije bio slučaj. Fond zdravstvenog osiguranja RS je maksimalno pojednostavio proceduru odobravanja ovog bolovanja, pa za odobravanje nije potrebno komisijsko odlučivanje, već samo otpusno pismo iz bolnice, odnosno dokaz da se dijete i roditelj nalaze u bolnici, ukoliko liječenje nije završeno. Inače, pravo na bolovanje ima jedan od roditelja ili staratelja djeteta koji u bolnici boravi na preporuku ljekara koji je dijete uputio u bolnicu, u skladu sa važećim propisima. Ovu novinu Fond je omogućio izmjenom Pravilnika o ostvarivanju prava na naknadu plata za vrijeme privremene nesposobnosti za rad, koji će se početi primjenjivati od 1. januara naredne godine. Napominjemo da ovo pravo imaju osiguranici čijem djetetu je odobreno bolničko liječenje u zdravstvenim ustanovama u Republici Srpskoj, ali i izvan RS. Pored ovog bolovanja, podsjećamo, roditelji imaju pravo i na privremenu nesposobnost za rad zbog njege užeg člana porodice i to 15 dana ukoliko se radi o djeci do 15 godina starosti, odnosno sedam dana za starijeg člana uže porodice, kao i do četiri mjeseca ukoliko je u pitanju teško zdravstveno stanje djeteta do 18 godina starosti. Takođe, izmjenom Pravilnika preci-

zirano je da se bolovanje može otvoriti ili produžiti isključivo na osnovu ljekarskog pregleda osiguranika i medicinskog nalaza o njegovom zdravstvenom stanju. Kada je u pitanju prvostepena komisija, bolovanje se može produžiti bez ličnog prisustva osiguranika samo ukoliko je osiguranik teško bolestan (nepokretan, teško pokretan i slično), a izuzetak su i osigurana lica koja se nalaze na bolničkom liječenju. Takođe, ovim pravilnikom je precizirano, što ranije nije bio slučaj, da se doznake za bolovanje izdaju do petog u mjesecu za prethodni mjesec. Fond je i sa izmjenama ovog pravilnika nastavio da u kontinuitetu proširuje prava naših osiguranika, ali i da maksimalno pojednostavljuje procedure kako bi se na što jednostavniji način ostvarivalo sve ono što je zagarantovano u paketu prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja. Osim toga, na ovaj način Fond nastoji da unaprijedi kontrolu bolovanja i spriječi eventualne zloupotrebe. Kontrola i upravljanje svim troškovima je naše opredeljenje koje daje rezultate, prvenstveno kada je u pitanju stabilizacija poslovanja i smanjenje ukupnih obaveza, a da pri tome nisu smanjena prava naših osiguranika. To ćemo raditi i ubuduće te još jednom pozivamo naše poslovne partnere, posebno poslodavce, da zajedno radimo na unapređenju ove oblasti, kako bi bilo što manje prostora za eventualne zloupotrebe zdravstvenog sistema, kao i prava iz zdravstvenog osiguranja. Odjeljenje za odnose s javnošću

27


U

Z D R A V S T V O

današnjem modernom društvu sa razvijenom tehnologijom i naučnim dostignućima, gotovo je nemoguće dobro funkcionisati bez odgovarajućih programa rekreacije. Uzimajući u obzir različitost programa rekreacije sa jedne strane i tegobe nastale nedovoljnom ili pretjeranom aktivnošću sa druge strane, moguće je sa određenim programima rekreacije preventivno djelovati, kao i uspostaviti psihofizičku ravnotežu ili poboljšati trenutno stanje ljudskih kapaciteta. Kakav uticaj imaju programi rekreacije na zdravstveno stanje, blagostanje i životni vijek ljudi dokazano je mnogim naučnim istraživanjima. Danas, kad je prosječan životni vijek 75 godina i kad se pretpostavlja da će broj osoba starijih od 60 godina između 2000. i 2050. godine biti udvostručen i činiće od 11% do 22% ukupne populacije u svijetu rekreacija u ‘’Aktivnom/zdravom starenju’’ postaje nezaobilazan faktor prevencije osoba treće dobi. Rekreacija, aktivnost čovjeka u slobodno vrijeme, izvan profesionalnog rada, koju on odabire po ličnom opredjeljenju i koja doprinosi unapređenju i razvoju njegovog stvaralaštva i cjelokupne ličnosti, nastaje kada i čovjek, tj. kada on postaje razumno biće. Ona se razvija paralelno sa razvojem ljudskog društva i podliježe zakonima njegovog razvoja. Zahvaljujući industrijskoj revoluciji čovjek znatno mijenja način života i rada. Ona uslovljava migraciju stanovništva u gradske i industrijske urbane sredine. To s jedne strane dovodi do procesa civilizacije, unapređenja tehnoloških procesa i poboljšanje životnog standarda, a s druge ostavlja negativne posljedice na fizičko i mentalno zdravlje stanovništva. Razlozi pojave negativnih uticaja leže u tome što se smanjuje fizička komponenta rada, a povećava se psihičko opterećenje, uz smanjenje kreativnosti. Čovjek ne proizvodi cjelokupan proizvod već satima, danima, mjesecima i godinama obavlja isti posao, uz statička opterećenja i uvijek iste pokrete. To znači da svoj posao ne obavlja u mirnom i prirodnom okruženju, već u ogromnim proizvodnim pogonima, uz prisutnost stotine drugih ljudi, uz narušene fizikalne i hemijske uslove (mikroklima, vibracije, gasovi i ostalo). I u svakodnevnom životu nastale su znatne promjene. Ritam života je ubrzan. Smanjena je fizička aktivnost. Mašine i pomagala u kući zamjenjuju fizičku snagu u obavljanju svakodnevnih poslova. Uz sve to čovjek je nerazumnim 28

Rekreacija osoba treće životne dobi

Prof. dr Radomir Zrnić, Fakultet fizičkog vaspitanja i sporta Banjaluka

postupcima zagadio svoju okolinu. Sve te promjene dovode do pojave karakterističnih oboljenja i teškoća, uslovljenih industrijalizacijom i urbanizacijom. To su stresovi koji se reflektuju na smanjenju funkcija i poremećajima ili oboljenjima srčano-krvotočnog i nervnog sistema, a u zagađenim radnim i životnim sredinama i disajnog sistema. Po tim negativnim pojavama moguće je utvrditi i stepen industrijskog razvoja pojedinih sredina. Što je negativnih pojava više, to je stepen industrijalizacije viši. U medicini se ova oboljenja pripisuju tzv. trijasu, koja uslovljavaju tri osnovna faktora: nekretanje, nervna napetost i

svijetu sporta. Oni znatno doprinose dinamičnom razvoju rekrativnog sporta i zdravstvenih sportskih programa. Danas sintagma ‘’cjeloživotna fizička aktivnost’’ više nije prazna fraza, postala je realnost, iako svaka osoba nije uključena u aktivnosti niti su svi uključeni onim intenzitetom koji preporučuju naučnici i političari. Razvili su se novi životni stilovi i stilovi starenja – očekivanja starijih osoba, vezana za životni stil, odnos okoline, društva, a onda i očekivanja od davaoca usluga vježbanja i sporta znatno su se promijenila posljednjih godina, naročito zahvajujući napretku medicine, produženju očekivanog trajanja života,

prekomjerna prehrana. Značajna korekcija negativnih uticaja industrijalizacije i savremenog načina života mogu biti upravo aktivnosti na području sportske rekreacije. Zbog toga je ona u prednosti pred ostalim područjima rekreacije (kulturno-umjetničkim, društveno-zabavnim, tehničkim i sakupljačkim). Ona postaje ekonomska i socijalna kategorija društva i njen razvoj zavisi o politici najodgovornijih društvenih struktura koje uslovljavaju razvoj savremenog svijeta. U industrijski razvijenim društvima starije osobe su glavna ciljna grupa u

povećanoj aktivnosti i višim prihodima. Potrebno je naglasiti da je rekreacija cjelokupna ljudska djelatnost koja se odvija izvan profesionalnog rada, s pozitivnim učincima na čovjeka, a izabrana je prema vlastitoj želji. Da bi se uopšte neka aktivnost mogla smatrati rekreacijom, važno je da zadovolji sljedeće uslove: sloboda izbora aktivnosti i sadržaja; doživljaj zadovoljstva prilikom izvođenja izabrane aktivnosti; pozitivni akt u smislu ponašanja koje je u skladu s društveno prihvatljivim normama; aktivnost koja se provodi u slobodno vrijeme.


Z D R A V S T V O Sportsko rekreativno društvo „Opstanak”

Rekreacija je korištenje vremena na neprofitabilni način koja na svojstven način obnavlja dušu i tijelo. Pristup zdravlju zasniva se na viđenju pojedinca u njegovoj povezanosti sa biopsiho-sociokulturnim snagama. Neophodna je ravnoteža duha i tijela; fizičke i duhovne snage čovjeka predstavljaju jedinstvo koje treba stalno održavati, jer je ono nestabilno i lako se narušava. Čovjek nije svjestan koliko mu je ravnoteža duha i tijela važna za osjećanje punoće života, za uspjeh u radu i zadovoljstvo od svog fizičkog i duhovnog postojanja. Vikendom brojni ljudi provode vrijeme u aktivnoj ili pasivnoj rekreaciji. Mnoge aktivnosti mogu biti rekreacija: hodanje, trčanje, plivanje, vožnja bicikla, nordijsko hodanje, tenis, stoni tenis, sportske igre, ples, gimnastika, aerobik, planinarenje, rafting, programirano vježbanje, korektivi programi, aktivni odmori, wellnes, fitness, lov i ribolov, trgovanje, putovanje, pisanje pjesama, slikarstvo, pjevanje, radovi u tehničkoj kulturi, sakupljačke aktivnosti, uzgoj povrća i cvijeća, humanitarni rad, društveno koristan rad, korištenje interneta, gledanje televizije, i niz drugih. Rekreacija je najbolja brana protiv bolesti civilizacije i sjedilačkog načina života te je značajna u vremenu kad ljude hvata panika zbog statusa, psihička i socijalna opterećenost, društvena dezintegracija (iracionalna društvenost), mnoštvo stresnih situacija. Danas su najugroženije osobe koje su orijentisane na postignuće i konkurenciju, častoljubive i savjesne osobe (one sa viškom savjesti), osobe orijentisane na uspjeh koje pokazuju obilježja hard driving-a, ali i one koje doživljavaju društvene neuspjehe i koje su „opterećene“. Temeljni ciljevi svake rekreacije su adaptacija i uklapanje pojedinca u socijalnu sredinu putem strategije fleksibilnog prila-

gođavanja i prisnih kontakata. U tom pogledu rekreacija razvija specifične interakcijske kodove jednostavnosti i prirodnosti (druženje u grupi, prijateljstva, solidarnost, itd.). Istraživanja su pokazala da osobe koje se bave rekreacijom važe za otvorene osobe, partneri koji se oslovljavaju sa „ti“. Rekreacija je regulator ljudskih odnosa sa prirodom, ali i sa svojom unutrašnjom, ljudskom prirodom, regulator harmonije duhovnog i fizičkog bića čovjeka. Rekreacija je činilac usavršavanja ljudske prirode, element kompenzacije, faktor razrješenja debalansa između otuđujućih svojstava rada i antropoloških svojstava čovjeka. Bavljenje rekreacijom i fizičkom aktivnošću je veoma značajno i one su najčešće u negativnoj korelaciji sa karakteristikama kao što su: anksioznost, napetost, emocionalna nestabilnost i zatvaranje u sebe. Idealni oblik rekreacije je igra koja povećava spontanost i uravnoteženost, razvija samostalnost, oslobađa od napetosti, pruža podlogu za druženje i prijateljstvo. Sa igrom se pomalja i zasniva jedna nova realnost. Za savremenu civilizaciju, od presudnog značaja postaje pitanje razrješenja „sukoba stomaka i sporta“. Ljudi će se sve češće baviti sportom kao pojedinci, a navijanje će postati surogat sporta i izgubiće na značaju koji danas ima. Rekreacija u trećoj životnoj dobi igra veliku ulogu. Ona omogućuje održavanje tjelesne težine, pomaže u razvijanju gipkosti te pojačava lučenje serotonina, popularno zvanog „hormon sreće“. Zbog svega toga, ljudi u trećoj životnoj dobi koji steknu naviku bavljenja posebnim programom vježbanja prilagođenim njihovoj dobi, izgledaju mlađe i srećnije. Svi znamo za termin hronološke starosti, ali mnogo je zanimljiviji termin biološke starosti. Naime, često možete susresti ljude koji izgle-

daju mnogo mlađe nego što u stvari jesu. Ljudi koji su se posvetili kontinuiranom vježbanju tokom cijeloga života dokaz su da se hronološka i biološka starost ne moraju u godinama podudarati. Razlika na koju se može uticati može biti i do nevjerovatnih 25 godina u korist biološke starosti. Upravo zbog toga vježbanje u trećoj životnoj dobi ima važnu ulogu. Vježbanje omogućava da izgledamo mlađe i da se osjećamo bolje i veselije. Serotonin (hormon sreće) utiče pozitivno i na naše raspoloženje i na prirodan način stvara osjećaj sreće i veselosti. Zato je česta pojava da ljudi zadovoljni i srećni izlaze iz sale za vježbanje, iako su naporno vježbali. Kod ljudi u trećoj životnoj dobi vježbanje igra posebnu ulogu - osim lučenja serotonina i održavanja gipkosti tijela, tu je i mogućnost međusobnog druženja te osjećaj pripadanja grupi. Sat vremena provedenih sa prijateljima pružiće nam osjećaj ispunjenosti i zadovoljstva cijeli dan. Kod starijih osoba cilj sportsko-rekreativnih programa je poboljšanje opšteg zdravlja, socijalizacija, emocionalno zadovoljstvo, osjećaj korisnosti, lična nezavisnost i sl. Uključenost starijih osoba u sportske aktivnosti nije onolika koliko se procjenjuje. Naime, u zreloj dobi interes za fizičke aktivnosti i sport rapidno slabi s godinama. Odgovori poput ‘’Sasvim sam srećan bez sporta’’, ‘’Imam druge hobije’’ i ‘’Nemam vremena’’ najčešći su razlozi koji se navode protiv uključivanja u sportske aktivnosti. Savremeno društvo izgradilo je negativnu sliku starije osobe; to je skup sve većeg broja neizbježnih nedostataka – sa starošću se povezuju gubici i odbacivanje, zavisnost o tuđoj pomoći, fizička krhkost i potreba za njegom, što sve može postati težak teret. Iz te negativne konstatacije javlja se potreba da se nađu putevi za sprečavanje ili bar odgodu negativnih popratnih pojava starenja. U tome se sport prirodno nameće kao najprimjerenije sredstvo. U skladu s tim, sportski programi za starije nude se pod sloganom ‘’izbjeći starenje’’. Na sreću, danas se starenje sve više shvata kao proces, kao određeni dio u neprekinutom protoku vremena rođenja, života i smrti. Ta interpretacija starenja oslanja se na činjenicu da svako životno razdoblje dopušta individualni razvoj te da je svako iduće razdoblje posebno po sebi svojstvenim orijentacijama i vrijednostima. Zbog toga se uvijek valja koncentrisati na mogućnosti, a ne na teškoće i nedostatke, jer nas to podr29


Z D R A V S T V O

žava u neprekidnom rastu čitavog života. Pojam ‘’uspješnog starenja’’, kako se taj proces još naziva u gerontologiji i gerijatriji, znači isto: nastojanje da se pronađe određena ravnoteža između individualnih potreba i želja, s jedne strane, i objektivnih i subjektivnih životnih uslova s druge, tj. čovjek se mora prilagoditi činjenicama i iz njih izvući najviše i najbolje što može za aktivno življenje i lični rast. Bez sumjnje, fizičko/tjelesno vježbanje i sportske aktivnosti pozitivno utiču na kvalitet života, zdravlje, očekiva-

G

no trajanje života, mentalnu stabilnost i samopouzdanje. Spoznaje o vrijednosti fizičke/tjelesne aktivnosti i sporta za kasniji život vrlo su raširene. Danas nema ograničenja u vrstama fizičkih aktivnosti, tako da svako može pronaći za sebe odgovarajuću aktivnost iz mnoštva raznih sportova i sportskih programa. U narednim brojevima više o programima rekreacije za osobe treće dobi, koji programi su neophodni, kako i gdje vježbati u trećoj životnoj dobi. Email: sportzasvebl@blic.net

erontologija je nauka o starenju. Predstavlja skup više naučnih disciplina koje se bave izučavanjem starosti i starenja. Starost i starenje se veoma jasno razlikuju. Starenje je poces koji počinje rađanjem, traje dugo i predstavlja krajnje individualno stanje dok starost predstavlja određeno životno razdoblje, povezano sa hronološkom dobi, što znači da svi ljudi istog hronološkog uzrasta nisu na istom nivou starosti. Nasljedni faktori i uslovi života predstavljaju važne faktore koji dovode do individualnih razlika među ljudima, a najizraženiji su u periodu starenja. Starost i bolest nisu sinonimi. Stara osoba nije nužno i bolesna osoba. Biološka starost samo je odraz fizičkog, mentalnog i duhovnog putovanja kroz život. Starost Svjetska zdravstvena organizacija starost dijeli na: • ranu (od 65-74 godine) • srednju ( od 75-84 godine) i • duboku starost (85 i više godina) Starenje Na osnovu mnogobrojnih istraživanja i kliničkih iskustava starenje se može podijeliti na: • fiziološko i • patološko starenje

Fiziološko starenje predstavlja harmonično usporavanje funkcija i organa bez znakova poremećaja stanja dok Patološko starenje prate poremećaji zdravstvenog stanja koje može dovesti do smrti. U toku starenja sve funkcije i sistemi ne stare istom brzinom kao što se nisu ni u toku razvoja razvijale istom brzinom. Iz iskustva znamo da ranije opadaju čovjekove fizičke nego intelektualne sposobnosti. Sa odmaklom životnom dobi događaju se i brojne promjene organa i organskih sistema, što izaziva progresivno slabljenje i oštećenje njihove funkcije, te se u starosti učestalije javljaju pojedine hronične bolesti što uslovljava funkcionalnu onesposobljenost čovjeka. 30


Z D R A V S T V O

Starenje naših organa KIČMA I ZGLOBOVI Već sa drugom dekadom života počinju prvi znaci starenja kičme. Kičma se može podijeliti u dva segmenta. Prvi je statički segment i predstavlja samo pršljensko tijelo, a drugi je dinamički segment, odnosno diskus sa zglobovima, gdje se spajaju dva pršljena. U proces starenja prvi ulazi diskus. Između dva pršljenja prave se abrazije diskusa i zbog toga dolazi do njegove hernijacije i to su uglavnom najčešće tegobe kod mladih ljudi. Poslije diskusa na red dolaze mali zglobovi. Oni podliježu degenerativnim promjenama i ukoliko postoji genetska predispozicija, ali i uslovi života (gojaznost) te promjene će biti izraženije te će doći do okoštavanja zgloba. Zatim dolazi do degenerativnih promjena ligamenata. Tu je najvažniji žuti ligament koji spaja pršljenove i on je jedina granica između kosti i kičmene moždine. Sa starenjem dolazi do njegovog zadebljanja koje može početi da pritiska kičmenu moždinu dovodeći do suženja kičmenog kanala. Ono što se često dešava sa pršljenskim tijelom je osteoporoza koja je najizraženija kod starijih ljudi.

OČI Starenjem ljudi se sve slabije kreću te im je vid izuzetno potreban. Dobar vid im omogućava čitanje novina, korištenje interneta, gledanje televizije. Kako godine prolaze, suzni kanali se zapuše što izaziva smanjeno lučenje suza, što za posljedicu ima stvaranje suvog oka.To se obično dešava kod osoba starijih od 70 godina. Dolazi i do degenerativnih promjena na rožnjači (takozvano bjelilo na rožnjači) kao i pojave katarakte, koju imaju skoro sve osobe preko 75, odnosno 80 godina. Katarakta se danas veoma uspješno operiše i to je jedna od najuspješnijih operacija na svijetu. Starenjem se povećava šansa za degeneraciju žute mrlje koja predstavlja centralni dio mrežnjače. To je oboljenje koje se javlja kod osoba starijih od 60 godina. S godinama se javlja i propadanje očnog živca te češća pojava glaukoma kod starijih nego kod mlađih osoba. Važno je napomenuti da na faktore rizika za nastajanje endokrinoloških MOZAK te kardioloških oboljenja možemo utiMozak stari tako što se smanjuje cati dok za oftalmološke faktore nema broj nervnih ćelija i težina zapremine prevencije. mozga. To se dešava zbog izumiranja dendrita koje počinje od 45. do 50. goMATERICA I JAJNICI Danas postoji mnogo preparata i dine života. Veličina mozga je u prosjenačina kako žena da ostane što duže ku oko 1350 grama, a smatra se da se mlada, lijepa, zategnute kože. Za jajnike težina smanjuje za oko 11 odsto. Na starenje mozga utiču procesi oknema botoksa, koji nezaustavljivo stare. U 25. godini ovi reproduktivni orga- sidacije, odnosno slobodni radikali te lini su u punoj radnoj snazi. Poslije 25. jekovi (antidepresivi, sredstva za smiregodine počinju da se mijenjaju. Kada je nje i spavanje, antihipertenzivi, analgežena zdrava sa 20 godina njen koefici- tici i posebno sredstva za mršavljenje). Da bi se spriječilo prijevremeno stajent plodnosti iznosi 100. Ako je zdrava i kada napuni 40 godina, koeficijent renje mozga potrebna je pravilna ishraplodnosti jajnika je samo dva. To znači na i fizička aktivnost. Za zdrav mozak da je period od 20. do 40. zlatna de- je izuzetno važno spavanje i to osam cenija za jajnike, odnosno najkvalitetniji sati noćnog sna, ne dnevnog. period za rađanje potomstva. Kada jajna ćelija i njen DNK nisu SRCE Bez zdravog srca nema ni života. kvalitetni ni oplođenje ne može da se Poslije četrdesete dolazi do postepenog desi. Dok jajnici stare, materica ne sta- slabljenja krvnih sudova, sprovodnog siri. Ona može da iznese trudnoću i u stema električnih impulsa koje srce šalje 70-toj godini samo ako joj se ubaci i samog srčanog mišića. Fizička aktivnost zdrav embrion. je primarna ukoliko se želi produžiti ži-

votni vijek srca. Naravno, podrazumijeva se apsolutna zabrana pušenja cigareta, praćenje nivoa holesterola, triglicerida, šećera. Važno je voditi računa o hipertenziji i držati je pod kontrolom.

Primarijus mr farm. Anđelka Damjanović, spec. farmakoinformatike

BUBREZI I PROSTATA Bubrezi nemaju karakteristiku da gube koncentracijsku sposobnost sa godinama i da stare. U starijoj populaciji javljaju se određeni problemi poput karcinoma prostate ili bubrega. Jedna od bolesti urogenitalnih organa koji se javljaju u starijoj životnoj dobi je i karcinom prostate, koji se najčešće javlja u šestoj, odnosno sedmoj deceniji života. Pored prostate, prisutan je i karcinom bubrega. Javlja se u starijoj životnoj dobi i ima oskudnu simptomatologiju pa pacijenti nemaju nikakve posebne simptome i najčešće se taj karcinom slučajno i otkrije. TESTISI Osnovna uloga testisa je proizvodnja hormona testosterona i stvaranje spermatozoida. Testis je najpotentniji organ muškarca sa najbržim metabolizmom u sebi i kao takav vrlo je osjetljiv na sve spoljne uslove. Upravo zbog brzog života bolesti testisa (poput tumora) se ne javljaju kao drugi tumori u pedesetoj ili šezdesetoj godini života, nego se javljaju oko dvadesete godine života. Funkcija testisa je najaktivnija od puberteta pa do četrdesete godine. S obzirom na to da oni sami luče testosteron, hormon koji njih i hrani, samim starenjem i padom testosterona, koji kod svakog muškarca počinje već od tridesete godine a naglo poslije pedesete, odnosno šezdesete godine života, obilježava se promjenama cijelog ljudskog tijela.

31


Svjetski dan mentalnog zdravlja

Odžački dani promocije mentalnog zdravlja Pripremila: Ana Majić, dipl. medicinska sestra, glavna sestra DZ Odžak

O

d 1992. godine u cijelom svijetu se 10. oktobar svake godine brojnim aktivnostima, obilježava kao Svjetski dan mentalnog zdravlja. Promotivne aktivnosti ovog veoma važnog datuma ove godine provođene su pod sloganom „Mentalno zdravlje mladih u svijetu koji se mijenja“. Dani otvorenih vrata u Centru za mentalno zdravlje Doma zdravlja Odžak dio su kontinuirane promocije aktivnosti Centra i korisničke udruge „Neuron“ iz Odžaka. Nizom aktivnosti u periodu 9 – 12. listopad 2018. godine, uposleni u CMZ i članovi udruge „Neuron“ pridružili su se globalnoj svjetskoj zajednici koja ukazuje na značenje o skrbi za vlastito ali i mentalno zdravlje djece i mladeži, kao najvulnerabilnije populacijske skupine. Tako su korisnici, skupa sa uposlenicima CMZ Odžak bili učesnici aktivnosti upriličenih u Sarajevu povodom Svjetskog dana mentalnog zdravlja, u organizaciji Projekta mentalnog zdravlja u Bosni i Hercegovini i Federalnog ministarstva zdravstva. Tokom četverodnevnih aktivnosti održavane su radionice za mladež i korisnike u CMZ Odžak te javne promotivne aktivnosti u gradu kroz simboličnu podjelu edu32

kativnog materijala i zelenih vrpci, koje simboliziraju mentalno zdravlje, kao i izložbom radova korisnika uključenih u okupaciono-terapijsku grupu u CMZ Odžak. Dana 10. listopada upriličeni su posjeta i potpisivanje Memoranduma o suradnji zdravstvenog, prosvjetnog i socijalnog sektora u CMZ Odžak, a 12. listopada gosti Centra za mentalno zdravlje bile su dječije skupine iz vrtića „Paola Cerveto“ „Pčelice“, „Bubamare“ i “ Medići“, sa njihovim odgajateljicama i ravnateljicom.

Promocija mentalnog zdravlja djece i mladeži osigurava njihov adekvatan rast i razvoj te stvara solidne temelje zdravih budućih generacija. Glavne smjernice trebalo bi da budu prepoznavanje različitih riziko-faktora (rani skrining) i pravodobno uključenje u skrb roditelja, nastavnika, zdravstvenih i drugih profesionalca, uz korištenje svih dostupnih resursa u lokalnim zajednicama. Napomena: Sve osobe na fotografijama dale su suglasnost za njihovu objavu.


C

entar za zaštitu mentalnog zdravlja Doma zdravlja Čelinac obilježio je 10. oktobar, Svjetski dan mentalnog zdravlja, nizom aktivnosti koje su se odvijale u toj sedmici. Stručni tim CZMZ-a prisustvovao je Konferenciji povodom obilježavanja ovog značajnog datuma, koji je u Administrativnom centru Vlade Republike Srpske u Banjaluci organizovalo Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske u saradnji sa Asocijacijom XY/Projektom mentalnog zdravlja u Bosni i Hercegovini. U prostorijama Centra za zaštitu mentalnog zdravlja održan je Dan otvorenih vrata, kada je sprovedena akcija besplatne psihološke podrške za sve koji su se u Centar obratili toga dana, a dolazili su građani iz Čelinca, Kotor Varoša i Banjaluke. Čas posvećen mentalnom zdravlju održan je sa učenicima Srednje škole i imao je za cilj upoznavanje učenika sa pojmom mentalnog zdravlja i poremećajima u mentalnom zdravlju, ali i prostorom, aktivnostima i poslovima koji se obavljaju u Centru za zaštitu mentalnog zdravlja u Čelincu.

Z D R A V S T V O

Svjetski dan mentalnog zdravlja

Aktivnosti u Čelincu Pripremila: Željka Stevanović, dipl. Psiholog, Dom zdravlja - CZMZ Čelinac

Napomena: Sve osobe na fotografijama saglasne su sa njihovim objavljivanjem.

Korisničke inicijative

„Most“ Vitez Pripremio: Edin Hodžić, predsjednik UG „Most“ Vitez

U

druženje građana „Most“ Vitez kontinuirano održava kreativne radionice sa korisnicima usluga mentalnog zdravlja i učenicama Mješovite srednje škole iz Viteza, u sklopu što bolje socijalne inkluzije korisnika usluga mentalnog zdravlja u lokalnu zajednicu. Ove radionice su dio neprekidne borbe protiv stigmatizacije i diskriminacije osoba koje pate radi nekog od mentalnih poremećaja. I ove godine, uz podršku Centra za mentalno zdravlje Doma zdravlja Vitez i općine Vitez, održana je izložba radova članova Udruge, nastalih tokom kreativnih radionica, a izložba je upriličena povodom obilježavanja 10. oktobra,

Svjetskog dana mentalnog zdravlja. Na izložbi su nazočili predstavnici CMZ Vitez, općine Vitez, Kantonalnog Ministarstva zdravlja i socijalne politike SBKKSB, OSCE, predstavnici udruženja OSI, i ostali. Izložba je bila veoma uspješna i ostvareni su brojni kontakti sa gostima koji su dolazili iz pomenutih institucija, kao početak proširenja suradnje u narednom periodu i boljoj vidljivosti udruge i njenih korisnika i aktivnosti.. U sklopu Projekta mentalnog zdravlja, a u organizaciji Asocijacije XY iz Sarajeva, dio članova UG „Most“ iz Viteza učestvovali su na treninzima govorništva, koji su održavani u Banjaluci i Doboju. Primijećeno je veliko zalaganje

članova Udruge i njihovo zadovoljstvo što im je pružena prilika da ispričaju svoje lične priče o svojoj bolesti, ali i oporavku. Planirane aktivnosti Udruženja u narednom periodu su nastavak održavanja kreativnih radionica sa korisnicima i učenicama-volonterkama te učestvovanje na Božićnom sajmu, koji će se i ove godine održati u Vitezu sredinom decembra. Napomena: Sve osobe na fotografijama suglasne su sa njihovom objavom.

33


Z D R A V S T V O

Korisničke inicijative

Zajedničke aktivnosti u Sarajevu Pripremila: Tihana Majstorović, dipl. psiholog, član Udruženja „Menssana“ Sarajevo

U

sklopu svojih redovnih aktivnosti u zajednici na promociji mentalnog zdravlja i prevenciji nastanka mentalnih bolesti i poremećaja Centar za mentalno zdravlje Travnik je, prepoznavajući potrebe i prioritete svih članova zajednice, a u saradnji sa svojim partnerima, proveo aktivnosti sa veoma aktuelnom temom. Sve veća učestalost malignih bolesti je globalni problem kojeg niko nije pošteđen, a posljedice ove vrste bolesti pogađaju ne samo oboljelog, nego i sve članove uže i šire porodice, kao i sve članove zajednice. Suočavanje s dijagnozom malignog oboljenja je teško za svakog oboljelog i za njegovu porodicu te dovodi do intenzivnijih emocionalnih reakcija nego na bilo koju drugu bolest. Strah, strepnja, neizvjesnost s kojom se čovjek suočava u trenutku kada mu ljekari saopšte da ima malignu bolest, a kasnije i tokom liječenja, zahtijevaju stručnu psihološku podršku. Maligna bolest ne utiče samo na

fizički dio ličnosti, nego i na emocionalni, kognitivni i socijalni, te zadire u sve sfere oboljele osobe, kao i cijele porodice, uključujući i ekonomsko-materijalni status. Samo saopštavanje nekome da boluje od maligne bolesti je početak velike životne krize te je neophodno da oboljela osoba kroz tu krizu ima podršku, da ne prolazi kroz to sama. Tu je najznačajnija uloga uže porodice, međutim, vrlo često i sami članovi porodice zapadaju u krizu koja je izazvana tom novonastalom situacijom te je potrebno da i cijela porodica ima podršku profesionalaca. Ta podrška je jako važna sa suočavanjem sa samom bolešću, bez obzira na njen ishod. Bolest je tjelesna, a patnja zbog nje psihička. Zbog svega navedenog jako je značajna podrška i pomoć profesionalaca iz oblasti mentalnog zdravlja. U tom smislu Centar za mentalno zdravlje Travnik je u saradnji sa Udruženjem građana oboljelih od malignih oboljenja

U

druženje za zaštitu mentalnog zdravlja MENSSANA registrovano je i djeluje u Sarajevu sa ciljem da udruži i poveže korisnike usluga i stručnjake iz oblasti mentalnog zdravlja sa zadatkom stvaranja optimalne klime za razvoj pojedinca i društvene zajednice. Prema definiciji Svjetske zdravstvene organizacije, duševno zdravlje dio je općeg zdravlja, a ne samo odsutnost bolesti. Svjetska zdravstvena organizacija proglasila je 10. oktobar Svjetskim danom mentalnog zdravlja, koji se obilježava svake godine sa ciljem podizanja svijesti o problemima mentalnog zdravlja širom svijeta, kao i poticanje na ulaganje u sistem podrške mentalnom zdravlju.  Povodom Svjetskog dana mentalnog zdravlja, Udruženje „Menssana“ je i ove godine, u saradnji sa JU Dom zdravlja Kantona Sarajevo, Centrima za mentalno zdravlje Ilidža, Centar, Stari Grad, Novi Grad, Hadžići, Ilijaš i Vogošća, organizovalo šetnju u znak podrške i solidarnosti prema osobama sa mentalnim poremećajima. U šetnji su ravnopravno učestvovali profesionalci i korisnici usluga mentalnog zdravlja, sa volonterima iz srednjih škola, te brojnim prijateljima Udruženja, a podršku su pružili i predstavnici MUP Ilidža. Svi učesnici šetnje nosili su zelene trakice, kao simbol mentalnog zdravlja, izrađene od strane korisnika usluga mentalnog zdravlja. Zelena trakica je međunarodni znak i simbol solidarnosti i potpore mentalnom zdravlju te doprinosi cilju smanjenja stigme i diskriminacije.  Nakon šetnje, uslijedila je prodajna izložba radova članova Udruženja, gdje su izloženi i prodavani radovi korisnika, nastali na okupacionim aktivnostima, a sav prihod od prodaje je dalje usmjeren u direktnu pomoć korisnicima. Zajedno sa Projektom mentalnog zdravlja u Bosni i Hercegovini i Asocijacijom XY obilježen je Svjetski dan mentalnog zdravlja. Tema ovogodišnje Konferencije posvećene ovom danu je bila “Mladi i mentalno zdravlje u svijetu koji se mijenja.” Sve aktivnosti bile su medijski ispraćene te se mnogo govorilo o destigmatizaciji osoba sa duševnim poteškoćama. Reakcije javnosti i korisnika bile su veoma pozitivne, a ovakve akcije dokaz su da se sa malo sredstava i mnogo dobre volje mogu uraditi velike stvari za promovisanje mentalnog zdravlja kao odgovornosti cijele zajednice. 34

P

ored svakodnevnih aktivnosti, članovi Udruženja „Sonata“ iz Trebinja aktivno su učestvovali na 18. sportskim igarama Udruženja zdravstvenih radnika Boke i Primorja u Bečićima, u periodu 26 - 30. septembra 2018. godine. „Sonata“ učestvuje na ovim susretima od početka, sa istim takmičarskim duhom, a pored toga imali su i dovoljno vremena za druge aktivnosti, poput sunčanja i kupanja, zahvaljujući lijepom vremenu u tom periodu godine. Dragan Begenišić, predsjednik Udruženja zdravstvenih radnika Boke i Primorja, uručio je Udruženju „Sonata“ zahvalnicu i pehar, ali i pojedinačne pehare za takmičare te posebna priznanja za pojedince iz „Sonate“ koji su bili učesnici ove manifestacije svih

18 godina od kada se održavaju. Odmah nakon povratka iz Bečića, započeto je sa pripremama za obilježavanje Svjetskog dana mentalnog zdravlja, ali i godišnje Skupštine Udruženja, koja je održana u maloj sali Grada Trebinje, pod motom „Pomogli stotinama ljudi“. Tokom Skupštine istaknuti su rezultati rada „Sonate“ u posljednjih 18 godina, od kako je Udruženje započelo sa radom i aktivnostima i naglašeno da je volonterski rad članova Udruženja pomogao stotinama osoba u razrješavanju duševnih poteškoća ili različitih poroka, kada sve veći broj njih nema više potrebu za korištenjem medikamentozne terapije. Udruženje ima kontinuitet provođenja okupacione terapije, kućnom radinošću, psihotera-


Z D R A V S T V O

Aktivnosti CMZ u zajednici

nog pristupa u modelima pružanja psihosocijalne podrške oboljelim od malignih oboljenja, važnost saradnje sa članovima porodice te govorile o fazama kroz koje prolaze oboljeli od malignih bolesti nakon što saznaju za svoju dijagnozu - od faze negiranja, gnjeva, nagodbe, depresije do faze prihvatanja. Prezentirane su i mogućnosti i oblici pomoći i podrške koje mogu dobiti od profesionalaca iz oblasti mentalnog zdravlja, važnosti saradnje svih „Ne možete liječi- učesnika u terapijskom procesu, značati tijelo ako se ne lije- ju grupa samopomoći, a posebno podršči duša” ci koju je potrebno pružiti cijeloj porodici (Sokrat, 470-399. p.n.e) oboljelog od maligne bolesti - kako ojačati članove porodice da se odbrane od negativnih utjecaja bolesnika na njihovo zdravlje, jer često i onaj ko pomaže takvom bolesniku može da oboli. U svakom slučaju, bolesnici očekuju, ako ne ozdravljenje, ono, bar, znake nade, suosjećanja i pažnje, jer riječ je o osobi, koja ima svoje ime i prezime, a ne samo medicinsku šifru „C“. Vrlo je važno znati slušati, nekad je i samo to dovoljno, znati pokazati razumijevanje i zainteresiranost za probleme i potrebe bolesnika.

Podrška oboljelima od malignih bolesti Pripremio: Mr. sc. Nedim Muftić, dipl. defektolog-surdoaudiolog-logoped, CMZ Travnik

„Otvori oči, dan je“ iz Travnika organizovao edukativno-suportivnu radionicu na temu „Podrška oboljelim od malignih bolesti“. Voditelji radionice su bile članice tima

CMZ Travnik Sanja Đepina, diplomirani psiholog, i Amra Kovačević, medicinska sestra i radno-okupacioni terapeut, koje su naglasile značaj multidisciplinar-

pijskim sesijama (individualne i grupne), uz aktivnu komunikaciju između članova, organizaciju međusobnih druženja, izleta i posjete drugim udruženjima. S druge strane, i skorašnja posjeta osoblja i korisnika iz Specijalne psihijatrijske bolnice Modriča i Psihijatrijske bolnice Sokolac, proširile su djelovanje Udruženja i na osobe iz Trebinja koje su trenutno hospitalizovane u tim ustanovama. Tako je moto „Unaprijedimo mentalno zdravlje pojedinca i zajednice“ uspio da započne dobijati svoju praktičnu izvedivost i put ka održavanju dobrih oporavaka svih korisnika iz tih bolnica nakon njihovog povratka svojim kućama. Udruženje „Sonata“ nastavlja sa literarnim i izdavačkim djelatnostima, pa je ove godine, nakon ranije dvije objavljene, u Čačku izdata i promovisana treća knjiga članica Udruženja, čije je izdavanje pomoglo dijelom i samo Udruženje. Aktuelno su u pripremi još dvije knjige i jedan roman, a Udruženje će se potruditi da obezbijedi sredstva za njihovo objavljivanje i promociju. Veliki broj članova Udruženja je svoju kreativnost preusmjerilo na izradu slika, oslikavanje i restauraciju starih predmeta u domaćinstvu, kojima udahnjuju novi život. Po ugledu na to i mladi ljudi su se okušali u tim kreativnim aktivnostima, te korisno usmjerili svoje slobodno vrijeme,

Korisničke inicijative

Napomena: Sve osobe na fotografijama saglasne su sa njihovim objavljivanjem.

Unapređenje mentalnog zdravlja pojedinca i zajednice Pripremila: Miholjka Janković, UG „Sonata“ Trebinje

smanjujući prekomjernost boravka na internetu i socijalnim mrežama. Poslije prekomjernog igranja video-igrica i fesjbuka našli su šansu i za rekreaciju i društvenu korist. Pored kurseva šivenja, krojenja, tehnike dekupaža, literarne i likovne sekcije, Udruženje je organizovalo i kurseve stranih jezika zahvaljujući mr sc. Dijani Traparić, koja je to radila volonterski, a koja je i u radionicama, skupa sa ostalim članovima, bila instruktor izrade nakita i kutija za nakit. Na Skupštini su

bili i predstavnici lokalne uprave i naglašeno je da bi svi volonteri koji daju veliki doprinos radu i vidljivosti udruženja poput „Sonate“ trebalo da imaju prednost, ali i podršku lokalnih organa upravljanja pri zapošljavanju (npr. u „Sonati“ su svi, osim psihoterapeuta, nezaposleni). Predstavnik lokalne samouprave je i ovaj put obećao, kao i gradonačelnik prošle godine, da će podržati aktivnosti Udruženja koliko je god to više moguće. Primjere dobre prakse, saradnje i ličnih benefita sa Udruženjem „Sonata“ na Skupštini su iznijele Nataša Stanić i Jasminka Kumro, članice Udruženja, istakavši da se druženjem, komunikacijom i razgovorom o problemima mnogi od njih mogu riješiti, što je i dio njihovih ličnih iskustava. Napomena: Saglasnost za objavljivanje su dale sve osobe sa fotografija.

35


M

F A R M A C I J A

asovno i samoinicijativno posezanje za antibioticima je jedno od gorućih problema u sferi zdravstva u cijelom svijetu. U današnje vrijeme u Evropskoj uniji zbog ozbiljnih infekcija bakterijama otpornim na antibiotike godišnje umre oko 25 000 ljudi. Dokazano je da prekomjerna upotreba antibiotika uzrokuje rezistenciju, odnosno otpornost mikroorganizama na do tada efikasan lijek. Ukoliko ne djelujemo odmah, antimikrobna rezistencija u budućnosti bi mogla ugroziti mogućnost liječenja brojnih danas izlječivih infektivnih bolesti. Agencija za lijekove i medicinska sredstva BiH (ALMBiH) pomno prati upotrebu antibiotika u Bosni i Hercegovini, poziva na njihovu racionalnu i pravilnu upotrebu te potiče na podizanje javne svijesti o rezistenciji jer se pogrešnim i prekomjernim propisivanjem antibiotika te njihovom nepravilnom upotrebom potiče otpornost mikroorganizama na antibiotike, a povećava se i rizik za razvoj drugih bolesti. Povodom Međunarodnog dana podizanja svijesti o racionalnoj upotrebi antibiotika Agencija za lijekove i medicinska sredstva BiH organizovala je “Dane otvorenih vrata” i tom prilikom ugostila brojne stručnjake iz zdravstva.

- Antibiotike treba koristiti racionalno u situacijama kada je riječ o bakterijskim infekcijama, a ne za liječenje virusnih oboljenja, kod svake grlobolje i snižavanja tjelesne temperature, kazala je Tijana Spasojević Došen, šefica Odsjeka za informisanje o lijekovima Agencije za lijekove i medicinska sredstva BiH, povodom obilježavanja “Dana otvorenih vrata”, koje Agencija organizuje s ciljem podizanja svijesti javnosti o potrebi racionalne upotrebe antibiotika. Istakla je da je bitno da se antibiotici koriste u jednakim vremenskim intervalima te da se popije cijela doza. Dodala je da Agencija, između svojih ostalih aktivnosti, prikuplja i podatke o potrošnji antiobiotika. 36

Agencija za lijekove i medicinska sredstva BiH

Dani otvorenih vrata Međunarodni dan podizanja svijesti o racionalnom trošenju antibiotika Pripremila: Nina Radić, stručni saradnik za odnose sa javnošću ALMBIH

“Prema korištenju antibiotika, BiH se trenutno nalazi u sredini u poređenju s evropskim zemljama i zemljama jugoistočne Evrope koje nisu članice EU”, rekla je Spasojević-Došenova. Navela je da je BiH na oko 18 dnevnih definisanih doza potrošnje antibiotika na dan na 1.000 stanovnika, dok je taj broj u 2015. godini zabilježio skok na 19, a u 2016. premašio je 20. Pava Dimitrijević, načelnica Službe za mikorbiologiju u Institutu za javno zdravstvo RS, kazala je da je velika upotreba antibiotika opasna jer ugrožava ne samo zdravlje, nego i živote ljudi. – Ako se antibiotici koriste kod virusnih oboljenja, pogotovo kada je to bez znanja i dozvole ljekara, bakterije razvijaju otpornost na ove lijekove. Oni onda neće moći pomoći kada bude potrebno, pa će se morati uzeti drugi antibiotik, koji ima neželjenije i teže nuspojave. Prekomjerna upotreba antibiotika ugrožava živote ljudi, a ne samo zdravlje – kaže Dimitrijevićeva. Prema njenim riječima, pacijenti sa infekcijama uzrokovanim bakterijama otpornim na lijekove imaju povećan rizik od loših kliničkih ishoda, nastanka komplikacija i smrtnog ishoda. – Oni troše više resursa za zdravstvenu njegu od pacijenata inficiranih osjetljivim sojevima iste bakterije. Veliki problem predstavlja kontinuiran porast antimikrobne rezistencije širom svijeta, od čega ne odstupa ni Srpska. Usljed nepotrebne upotrebe ovih lijekova može doći do toga da više neće postojati djelotvorni antibiotici, jer će bakterije biti otporne na njih. Zato se preporučuje korištenje antibiotika samo uz preporuku ljekara i pridržavanje uputstva za doziranje i dužinu uzimanja lijekova. Postoji opasnost da u budućnosti neće biti djelotvornih antibiotika – naglašava Dimitrijevićeva. Ona je istakla da prekomjerno korištenje antibiotika definitivno onemogućava spasavanje života i zdravlja ljudi kada je riječ o ozbiljnim bolestima.

“Kada govorimo o antibioticima, prvo što moramo naglasiti je da oni imaju veoma značajnu ulogu, a to je da se upotrebljavaju za liječenje infekcija”, kazao je Nijaz Tihić, šef Zavoda za mikrobiologiju UKC Tuzla. ALMBiH poziva sve ljekare i pacijente da antibiotike propisuju i koriste odgovorno i savjesno, uzimajući u obzir sljedeće: Antibiotici su namijenjeni liječenju bakterijske infekcije, ali ne i virusne; antibioticima se ne liječe gripa i prehlada ni svaka grlobolja; antibiotikom se ne snižava tjelesna temperatura; antibiotik treba uzimati samo po preporuci ljekara, u jednakim vremenskim razmacima i dozu treba popiti cijelu. ALMBiH, prilikom postupka odobravanja lijekova, odobrava i indikacije kod kojih se određeni lijek koristi i način izdavanja lijekova. Antibiotici su indikovani za liječenje bakterijske infekcije, ali ne i virusne. Antibiotici su lijekovi koji se prema dozvoli za stavljanje u promet izdaju uz ljekarski recept. To znači da je bezbjednosni profil tih lijekova takav da pacijent ne može da ih uzima sam, nego nakon pregleda ljekara, postavljanja dijagnoze i propisivanja lijeka. Izuzetno je važno pridržavati se propisanih indikacija te ostalih uputstava o načinu korištenja lijeka koji se navode u Uputstvu o lijeku (informacije o lijeku za pacijente) i Rezimeu glavnih karakteristika lijeka (informacije o lijeku za zdravstvene radnike). Uputstva o lijeku i rezimei glavnih karakteristika svih odobrenih lijekova u Bosni i Hercegovini su javno dostupni na internetskim stranicama ALMBiH-a pod linkom http://lijekovi.almbih.gov.ba:8090/SpisakLijekova. aspx


P

F A R M A C I J A

rekid terapije niskom dozom acetilsalicilne kiseline je pokazao slučajeve povećanja rizika od kardiovaskularnih događaja. Ova studija je izvršila procjenu rizika od ishemijskog inzulta i prolaznog ishemijskog ataka nakon prekida terapije kod pacijenata koji su uzimali nisku dozu acetilsalicilne kiseline za sekundarnu prevenciju kardiovaskularnih i cerebrovaskularnih događaja. Analiza je vršena pomoću podataka iz baze podataka o primarnoj njezi organizacije The Health Improvement Network UK. Rezultati pokazuju da je učestalost ishemijskog inzulta/prolaznog ishemijskog ataka veća kod pacijenata sa prethodno dijagnosticiranim cerebrovaskularnim oboljenjem ili fibrilacijom atrija nego što je slučaj kod osoba koje ne boluju od ovakvih stanja. U poređenju s aktuelnim korisnicima niskih doza acetilsalicilne kiseline, oni koji su prekinuli terapiju 31–180 dana prije indeksnog datuma su pokazali značajno povećanje sveukupnog rizika od ishemijskog inzulta/prolaznog ishemijskog ataka. Dugoročna terapija niskom dozom acetilsalicilne kiseline (ASA) značajno smanjuje učestalost vaskularnih oboljenja (uključujući inzult) kod pacijenata koji pate od ateroskleroznih oboljenja. Uprkos preporuci smjernica zasnovanih na dokazima, prekid ASA terapije niske doze i dalje predstavlja značajan problem. Liječnici su često zabrinuti zbog povećanog rizika od krvarenja pa prekidaju terapiju prije zakazanih hirurških zahvata. Međutim, najčešći razlog za prekid terapije je pacijentovo nepridržavanje. Postoji sve više dokaza da prekid terapije ASA povećava rizik od smrtnosti i ishemijskih cerebrovaskularnih i koronarnih događaja. Cilj ove studije je procjena uticaja prekida terapije niskom dozom ASA na rizik od ishemijskog inzulta (IS) ili prolaznog ishemijskog ataka (TIA) kod pacijenata s historijom kardiovaskularnih i cerebrovaskularnih oboljenja u primarnoj zdravstvenoj njezi u UK. Također su istraženi razlozi za prekid terapije ASA i faktori rizika za IS/TIA. Analiza je vršena na osnovu podataka The Health Improvement Network (THIN), kompjuterizirane baze podataka za medicinska istraživanja, koja sadrži podatke o preko 3 miliona pacijenata koji su registrovani u ordinacijama primarne zdravstvene njege. Za ovu bazu podataka je poznato da predstavlja cjelokupnu populaciju UK u smislu starosti, spola i geografskog područja. Izvorna populacija je obuhvatala osobe starosti 50–84 godine u periodu od 1. januara 2000. do 31. decembra 2007. godine. Za kohortu studije su odabrani pacijenti koji su dobili najmanje jedan recept za nisku dozu ASA (75–300 mg/dan) za sekundarnu prevenciju kardiovaskularnih ili cerebrovaskularnih događaja. Praćeno je ukupno 39.512 pacijenata u prosječnom periodu od 3,42 godine kako bi se utvrdili slučajevi IS/TIA. Proces provjere i potvrde slučaja je rezultirao konačnom grupom od 673 osobe sa IS/TIA. Uzet je uzorak iz iste kohorte od ukupno 5.000 kontrolnih osoba podudarne starosti, spola i kalendarske godine. Izračunata je učestalost pojave IS/TIA, a izvršena je i ugniježđena anamnestička analiza (eng. nested case-control analysis) kako bi se izvršila procjena potencijalnih faktora rizika za IS/TIA. 38

Povećan rizik od inzulta nakon prestanka uzimanja acetilsalicilne kiseline García Rodríguez LA, Cea Soriano L, Hill C, Johansson S Neurology. 2011 Feb 22;76(8):740-6.

Primjena lijeka je podijeljena u četiri kategorije: aktuelna primjena (zaliha od posljednjeg recepta je trajala do indeksnog datuma ili je istekla u periodu od šest dana prije indeksnog datuma); nedavna primjena (zaliha od posljednjeg recepta je istekla 7–90 dana prije indeksnog datuma); prethodna primjena (zaliha od posljednjeg recepta je istekla 91–365 dana prije indeksnog datuma); i nekorištenje (nema evidencije o receptima za lijekove od značaja u periodu od 365 dana prije indeksnog datuma). Prekid terapije ASA je definiran kako slijedi: aktuelni korisnici su definirani kao osobe koje uzimaju terapiju niskom dozom ASA na indeksni datum. Oni koji su prekinuli terapiju se definiraju kao osobe sa periodom od 30 dana nakon isteka posljednje prepisane zalihe niske doze ASA, bez novog recepta za nastavak terapije u tom periodu. Oni su dalje podijeljeni na dvije grupe; one koji su nedavno prekinuli terapiju jer im je posljednja zaliha propisanog ASA niske doze istekla 31–180 dana prije indeksnog datuma i one koju su davno završili sa terapijom jer im je posljednja zaliha propisanog lijeka istekla 181–365 dana prije indeksnog datuma. Razlozi za prekid ASA terapije su podijeljeni na sljedeće četiri grupe: promjena terapije po odluci liječnika, sigurnosni razlozi, korištenje ASA koja se kupuje bez recepta ili nepridržavanje, tj. nepoštivanje terapije. Sveukupna učestalost IS/TIA je iznosila 5,0 na 1.000 osoba godišnje (5,5 i 4,6 na 1.000 osoba godišnje za žene, odnosno muškarce). Među pacijentima koji uzimaju nisku dozu ASA za sekundarnu prevenciju cerebrovaskularnih oboljenja, učestalost ponovljenih slučajeva IS/ TIA je iznosila 8,6. Pušenje i nizak indeks tjelesne mase (BMI) su faktori za koje je zapaženo da predstavljaju primarne faktore rizika od pojave IS/TIA koji se odnose na životne navike. Dijagnoza IS/TIA je bila daleko učestalija kod pacijenata sa prethodno dijagnosticiranim cerebrovaskularnim oboljenjem, fibrilacijom atrija (AF), zatajenjem srca ili komplikovanim slučajem peptičkog ulkusa, nego što je bio slučaj s osobama koje nisu imale ovakve dijagnoze. Za istovremeno korištene lijekove poput antihipertenziva, klopidogrela, statina, nesteroidnih protuupalnih lijekova (NSAID) i varfarina, ne može se reći da postoji značajna povezanost s rizikom

od IS/TIA (uzimanje varfarina je dovođeno u vezu sa ne naročito značajnim smanjenjem rizika od IS/TIA kod osoba s AF). U podgrupi pacijenata koji su uzimali ASA za sekundarnu prevenciju cerebrovaskularnog oboljenja, dijagnoza AF je dovedena u vezu sa značajno povećanim rizikom od IS/TIA (RR 2,37). U ovoj podgrupi, značajno povećan rizik od IS/ TIA je zapažen kod korisnika ciklooksigenaza-2 specifičnih NSAID-a (koksiba) (RR 3,35), ali ne i kod korisnika klasičnih NSAID-a. Aktuelno uzimanje varfarina je dovedeno u vezu sa značajnim smanjenjem rizika od IS/TIA (RR 0,18) u ovoj subpopulaciji, kako je i očekivano obzirom na dokazanu efikasnost oralnih antikoagulanasa za prevenciju inzulta, naročito kod osoba s AF. Stopa prekida terapije ASA je iznosila približno 14% kod pacijenata s dijagnosticiranim IS/TIA i približno 11% u kontrolnoj grupi. Osobe koje su nedavno prekinule terapiju su pokazale značajno povećan rizik od IS/TIA u poređenju s aktuelnim korisnicima (RR 1,40), a sličan trend je zapažen i u podgrupi pacijenata kojima je prepisana ASA terapija za cerebrovaskularna oboljenja (RR 1,37). Ovaj trend je zapažen i kod osoba koje su davno prekinule terapiju, ali povezanost nije bila značajna. Navedeno je u skladu sa vremenom oporavljene (rebound) aktivnosti trombocita, koje je izviješteno u eksperimentalnim studijama. Najčešći zabilježeni razlog za prekid ASA terapije je bilo nepridržavanje pacijenta zbog neželjenih efekata, zaboravnosti ili neuviđanja koristi od terapije. Povećani rizik od IS/TIA je bio značajan samo kod onih koji su klasificirani kao nepridržavajući. Da sumiramo, ova velika studija u primarnoj zdravstvenoj zaštiti je pokazala da je među pacijentima kojima je propisana niska doza acetilsalicilne kiseline za sekundarnu prevenciju kardiovaskularnih ili cerebrovaskularnih događaja, nedavni prekid terapije u vezi sa značajnim povećanjem rizika od 40% od ishemijskog inzulta/prolaznog ishemijskog ataka, u poređenju s nastavkom terapije. Rezultati ističu potrebu za povišenom svijesti o povećanju rizika od kardiovaskularnih događaja, kao što je inzult, koji se dovodi u vezu sa prekidom terapije acetilsalicilnom kiselinom i o potrebi da se poveća pridržavanje relevantnim smjernicama kliničke prakse. L.BA.MKT.03.2018.0734


F A R M A C I J A

Sažetak Ova retrospektivna analiza baze podataka je istraživala učinkovitost i sigurnost koje nudi Xarelto u stvarnom svijetu, u odnosu na varfarin, kod pacijenata s NVAF starijih od 80 godina. Xarelto se dovodi u vezu s relativnim smanjenjem pojave inzulta/sistemske embolije od 39% i relativnim smanjenjem pojave ishemijskog inzulta od 41%, u odnosu na varfarin. Nema razlike u stopama velikih krvarenja među kohortama, međutim, Xarelto se dovodi u vezu s brojčano manjim stopama pojave hemoragijskog inzulta i ICH. Kod ITT populacije, rezultati za inzult/SE i obilna krvarenja su bili konzistentni s rezultatima “on-treatment” analize. Konzistentnost između rezultata ove studije u stvarnom svijetu i studije ROCKET-AF ide u prilog korištenju lijeka Xarelto kod pacijenata s NVAF koji su u dubokoj starosti. Više od polovine pacijenata s nevalvularnom atrijalnom fibriliacijom imaju ≥80 godina, međutim, ovi pacijenti su često slabije zastupljeni u kliničkim ispitivanjima koja ispituju sigurnost i učinkovitost oralnih antikoagulanasa. Ova studija procjenjuje učinkovitost i sigurnost rivaroksabana u odnosu na varfarin, kod pacijenata s nevalvularnom atrijalnom fibrilacijom koji imaju više od 80 godina. Nevalvularna atrijalna fibriliacija (NVAF) uobičajena je kod starijih osoba, obzirom da više od polovine pacijenata s NVAF ima najmanje 80 godina. Međutim, pacijenti iznad 80 godina često su slabije zastupljeni u kliničkim ispitivanjima, a samo jedna trećina pacijenata u sklopu četiri važna NVAF ispitivanja oralnih antikoagulanasa, koji nisu antagonisti vitamina K (NOAC-a), je imala ≥75 godina. Bitni su dokazi iz stvarnog života koji podržavaju korištenje tih agenasa među starijim osobama. Napredna dob je prediktor povećanog rizika od ishemijskog moždanog udara, kao i rizika od krvarenja, što se očituje njihovim uključivanjem i u CHA2DS2-VASc i HAS-BLED rezultate, a negativan je prediktor upotrebe varfarina kod pacijenata s NVAF-om. Ova studija je istraživala učinkovitost i sigurnost rivaroksabana u stvarnom životu, u odnosu na varfarin, kod pacijenata s NVAF-om koji su stariji od 80 godina. Ova retrospektivna analiza administrativne baze podataka izvršena je korištenjem US MarketScan podataka između novembra 2011. i marta 2016. godine. Uključeni pacijenti morali su biti oni koji su OAC-naivni tokom 12 mjeseci prije prvog kvalificirajućeg OAC-a (indeksni datum), oni koji su započeli uzimanje OAC-a, oni ≥80 godina starosti sa ≥2 dijagnostička koda za AF, prema Međunarodnoj klasifikaciji bolesti, deveta/deseta revizija (ICD-9 kod: 427.31; ICD-10 kod: I48), bez šifriranja koje upućuje na bolest valvula i koji imaju ≥12 mjeseci neprekidne medicinske/pokrivenosti po receptu prije početka uzimanja OAC-a (početno razdoblje). Sklonost rezultata izračunata je pomoću multivarijabilne logističke regresije koja uključuje faktore rizika za diferencijalnu izloženost OAC, 40

Efikasnost i sigurnost rivaroksabana u odnosu na varfarin kod pacijenata s 80+ godina starosti s nevalvularnom atrijalnom fibrilacijom Coleman CI, Weeda ER, Nguyen E, Bunz TJ, Sood NA Eur Heart J Qual Care Clin Outcomes. 2017 Nov 7. doi: 10.1093/ehjqcco/qcx044. [Epub ahead of print]

uključujući demografiju, komorbiditete, komponente CHA2DS2-VASc i HAS-BLED rezultata i popratne lijekove koji nisu OAC-i. Svaki prikladni pacijent za rivaroksaban imao je sklonost rezultata 1: 1, koji odgovara pacijentu na varfarinu. Primarni ishod efikasnosti bio je kombinovani ishod moždanog udara/sistemske embolije (SSE), uključujući ishemijski moždani udar (ICD-10: I63; I64.9), hemoragijski moždani udar (ICD-10: I60-I62) ili sistemsku emboliju (ICD-10: I74), određen prisustvom odgovarajućeg dijagnostičkog koda pri otpustu pacijenta iz bolnice, u primarnom položaju. Primarni ishod sigurnosti bilo je veliko krvarenje (prema Cunninghamovom algoritmu). Pacijenti su praćeni do pojave ishoda, promjene/prekida OAC-a, obustavljanja osiguranja ili završetka perioda studijskog praćenja (analize tokom liječenja). Kategorijski podaci prikazani su kao proporcije, a kontinuirani podaci kao srednje vrijednosti ± standardne devijacije (SD) ili medijani, s interkvartalnim rasponima (IQR). Rezultati su prikazani kao omjeri rizika (HR) i 95% intervali pouzdanosti (CI). Također je provedena i analiza namjere liječenja (ITT), u kojoj su pacijenti bili praćeni do pojave SSE ili većeg krvarenja, obustavljanja osiguranja ili završetka perioda studijskog praćenja. U studiju je uključeno ukupno 4.398 pacijenata na rivaroksabanu (43,4% primalo je smanjenu dozu) i 4,398 pacijenata na varfarinu. Medijan (IQR) perioda praćenja pacijenata bio je 0,4 godina. Rivaroksaban je bio povezan s relativnim smanjenjem opasnosti u SSE od 39% i smanjenjem ishemijskog moždanog udara od 41%, u odnosu na varfarin. Nije bilo razlike u velikom krvarenju između grupa, no brojčano su niže stope hemoragijskog moždanog udara i intrakranijalnog krvarenja (ICH) opažene su s rivaroksabanom. Nakon ITT analize, medijan perioda praćenja pacijenata bio je 1,4 godine. Rezultati za SSE (HR=0,83) i velika krvarenja (HR=1,00) bili su konzistentni s analizom tokom liječenja, iako je veličina efekata atenuirana. Rezultati ove

analize iz stvarnog života su u skladu s nalazima iz post-hoc analize faze III ROCKET AF studije koja uključuje veoma stare pacijente. Među pacijentima od ≥75 godina koji su procijenjeni u ROCKET AF, oni koji su primali rivaroksaban imali su značajno smanjenje u SSE (HR=0.80), u odnosu na varfarin, uključujući smanjenje ishemijskog moždanog udara (HR=0.88), hemoragijski moždani udar (HR=0.70) i ICH (HR=0.80). Nisu zabilježene značajne razlike u većem krvarenju između dvije grupe OAC-a (HR=1.11). Konzistentnost među trenutnim rezultatima iz stvarnog života i ROCKET AF jača slučaj za korištenje rivaroksabana kao alternative varfarinu kod starijih pacijenata. Važno je naglasiti da, bez obzira na metodologiju i broj kovarijanti korištenih u razvoju rezultata sklonosti, u istraživanju administrativne baze podataka ne može se isključiti ostatna konfuzija zbog pogrešne klasifikacije i pristranosti odabira. MarketScan je otežan zbog nedovoljnog izvještavanja o laboratorijskim podacima, kao što je međunarodni normalizirani omjer (INR). Međutim, slabija INR kontrola, koja se vidi u rutinskoj praksi, može djelomično objasniti rastuće prednosti koje se vide s rivaroksabanom, u odnosu na varfarin, u ovom istraživanju, u odnosu na ROCKET AF. Zaključno, rezultati ove retrospektivne analize administrativne baze podataka pacijenata s nevalvularnom atrijalnom fibrilacijom, koji su stariji od 80 godina, bili su konzistentni s prethodnim nalazima iz post-hoc analize ROCKET AF studije, koja je pokazala neznačajno smanjenje moždanog udara/sistemske embolije od 20% i slične stope krvarenja s rivaroksabanom, u odnosu na varfarin, kod pacijenata s nevalvularnom atrijalnom fibrilacijom u dobi od 75 i više godina. Konzistentnost između rezultata ove studije u stvarnom životu i ROCKET AF daje prednost za upotrebu rivaroksabana među vrlo starim pacijentima koji imaju nevalvularnu fibrilaciju atrija. L.BA.MKT.12.2018.0914


PRI R O D A I

A

Z D R AV L J E

cido-bazna ravnoteža je izuzetno bitna za normalno funkcionisanje organizma tako da postoje osetljivi mehanizmi samoregulacije ph određenih tkiva i telesnih tečnosti. Normalna vrednost pH krvi je 7,35-7,45, odnosno blago bazna. Povećanje kiselosti dovodi do oštećenja pojedinačnih ćelija i organa te poremećaja brojnih fizioloških procesa. Savremeni način života obuhvata dosta aspekata koji mogu dovesti do povećanja kiselosti. Povišenu kiselost mogu izazvati: • Stres, nedovoljna fizička aktivnost • Zagađenje okoline • Nedovoljan unos tečnosti • Rezanje i termička obrada hrane • Alkohol i nikotin • Konzumiranje određenih lekova, npr, salicilata • Unos prevelikih količina mesa i mesnih prerađevina • Visoke temperature i preterano znojenje Postoje i unutrašnji faktori koji mogu izazvati povišenje nivoa kiselina u krvi: • Nepravilno žvakanje i brzo gutanje hrane • Usporena probava i nadutost • Hronične bubrežne bolesti • Dijabetes melitus • Povišena telesna temperatura • Poremećaj cirkulacije i rada srca • Nedostatak kiseonika Osim navedenih faktora, način ishrane značajno utiče na pH. Kod zdravih ljudi preporuka je da ishranu treba činiti kombinacija 75% namirnica koje podstiču baznost i 25% tzv. „kiselih“ namirnica. Namirnice koje podstiču baznost su: 1. sveže voće i povrće 2. sveže zelene salate 3. klice 4. semenke suncokreta i badem 5. jabukovo sirće 6. datule 7. suvo voće bez sumpora 8. sveže začinsko bilje 9. sokovi od svežeg voća i povrća 10. surutka kozjeg mleka 11. biljni čajevi 12. med 13. alge 14. limun 15. proso 16. lubenica i dinja 17. hladno ceđena ulja kokosa, masline, avokada, lana 18. grožđice 19. kiseli kupus 42

Prirodna alkalizacija organizma

Mr ph. Anica Crkvenčić

20. supe od povrća Namirnice koje podstiču kiselost su: 1. hleb, kolači, testenine 2. ječam 3. biber 4. konzervisano voće i povrće 5. gazirana pića 6. sve žitne pahuljice i žitarice, osim prosa i quinoa 7. mlečni proizvodi 8. jaja 9. kafa, čokolada 10. meso, riba, morski plodovi 11. alkoholna pića 12. konzervansi 13. kokice 14. beli šećer, veštački zaslađivači 15. sirće, osim jabukovog

Većina mehanizama u organizmu zavisi od ravnoteže kiselina i baza, odnosno od koncentracije minerala, vitamina, aminokiselina, masnih kiselina, oligoelemenata i enzima. Povećan unos ugljenih hidrata, posebno prostih šećera, dovodi do povećane potrošnje kalcijuma iz rezervi što u dužem vremenskom periodu može prouzrokovati nje-

gov deficit te pojavu karijesa i osteoporoze. Poremećaj acido-bazne ravnoteže dovodi do pojave sledećih oboljenja: • reuma, osteoporoza • gastritis, kolike, kolitis, poremećaj crevne flore • depresija, hronični umor, pospanost • razdražljivost • bolesti kardiovaskularnog sistema • paradontoza, karijes • giht • bubrežna oboljenja • snižavanje praga boli Jedan od osnovnih uslova za izlečenje i ublažavanje simptoma akutnih i hroničnih oboljenja je normalizacija acido-bazne ravnoteže i fizioloških procesa. Upravo iz ovih razloga se prvenstveno preporučuje prilagođavanje režima ishrane pravilnim kombinovanjem „baznih“ i „kiselih“ namirnica i usklađivanje načina života (umerena fizička aktivnost, izbegavanje unosa alkohola i nikotina, izbegavanje stresa, pravilan ritam sna, itd). Samo na ovaj način se organizam može trajno zaštititi bez opasnosti od mogućih štetnih efekata.


Profesionalni OmniBlender V modeli TM-800A

rži b j na

Noževi sa šest izuzetno oštrih sječiva izrađenih od nerđajućeg čelika Snažan, brz ali ekonomičan motor od 3 konjske snage - 3HP , potrošnje do 950W - najtiši u klasi. OmniBlender V, za desetak sekundi, sa lakoćom seče, melje, drobi led, pravi ukusne napitke od voća i povrća, tople supe, soseve, sladolede od smrznutog voća, piree, melje žitarice i semenke i pravi brašno, koktele, sprema najzdraviju bebi hranu, čorbe i dr. Efikasno kida čak i ćelijsku stukturu voća, povrća i zeleniša i tako u potunosti oslobađa sve hranljive sastojke - vitamine, minerale, enzime, amino kiseline itd. OmniBlender V je po mnogo čemu superioran u odnosu na mnogo skuplje blendere i sigurno je daleko najbolja kupovina na tržištu visoko profesionalnih blendera.

si a l uk

brzinom blendiranja do

38.000

450,00 KM sa PDV-om

obrtaja u minuti

sa posudama

1.5l

Hurom sokovnik HE-DBE04 (HU-500)

542,00 KM sa PDV-om

HUROM je zasigurno svjetski broj 1 u izradi sokovnika za hladno cijeđenje što su potvrdili milioni zadovoljnih korisnika širom svijeta.

Sve informacije na broj : +387 65 591 337; E-mail: jelena.brocilovic@yahoo.com


PRI R O D A I

Z D R AV L J E

Sredstva iz kuhinje za prehladu i grip

M

nogo puta se ispostavilo da su nam dovoljni prirodni lijekovi iz kućne apoteke za prevenciju i liječenje prehlade, gripa i podizanje imuniteta. Dok se temperature spuštaju “spušta” se i naš imunitet. Predstavićemo jedan zaista odličan prirodni lijek, koji može biti i do 10 puta efikasniji od nekih antibiotika. Ovaj lijek djeluje u slučaju astme, kašlja, boli u grlu, infekcije

uzimati 5 kapi ovog čudesnog sirupa na dnevnoj bazi. Ako ga koristite kako biste tretirali određeni zdravstveni problem, trebalo bi da uzmete kašiku sirupa svaka dva sata dok ne osjetite poboljšanje. Kako biste se spasili od gripa i prehlada koje se vrte kancelarijama, školama, autobusima i drugim zatvorenim prostorima, postoji jedno rješenje s niskim udjelom alkohola. On će se aktivirati čak i kad već osjetite prve simptome umora, nasta-

Tonik od limuna, đumbira i meda

Priprema: Jelena Pušac-Broćilović

Sastojci: • 250 dl vode • komadić svježeg đumbira (oko 2 cm dug) • pola limuna • 1 kašičica meda • 0,30 dl viskija po izboru

Priprema: U 250 dl vode izrendajte svjež đumbir, iscijedite pola limuna i stavite kašičicu meda. Stavite da se zagrije poput čaja i dok ne budete zadovoljni s okusom. Procijedite u šoljicu te dodajte viski. Pomiješajte i uživajte u toniku protiv prehlade!

disajnih organa, hroničnog bronhitisa i problema sa disanjem. Sastojci: • pola šoljice organskog meda, • četvrt šoljice prirodnog jabukovog sirćeta, • jedan čen bijelog luka i • pola šoljice vode

Recept za pripremu lijeka Prvo usitniti bijeli luk. Zatim pomiješati sa svim sastojcima, i staviti smjesu u staklenku. To treba ostaviti preko noći. Sljedećeg jutra, procijediti sirup i čuvati ga na tamnom i hladnom mjestu. Kako koristiti ovaj prirdoni lijek Ako koristite ovaj lijek za poboljšanje imunološkog sistema, treba redovno 44

log zbog prehlade. Kišete, šmrcate, umorni ste… Znate li koji su simptomi gripe, a koji prehlade? Ovaj tonik, odnosno topli koktelčić od đumbira, meda i limuna, odličan je i za utopliti se tokom zimskih večeri.

Riješite se upornog kašlja čajem od origana

Ne možete se otarasiti prehlade, zapušenosti nosa i neprestanog kašlja? Probajte čaj od origana. Ova planinska biljka je višestruko korisna po ljudsko zdravlje. Nastavite da čitate da biste saznali kako možete da ublažite neke od čestih problema sa zdravljem. Osim što jača imunitet, origano podiže nivo energije, štiti od dijabetesa, jača kosti, potiče detoksikaciju organizma i čuva zdravlje srca. 1. Ima antikancerogena svojstva Origano sadrži timol i ružmarinsku kiselinu - snažne antioksidanse koji štite ćelije od oksidativnih oštećenja nastalih djelovanjem slobodnih radikala. Budući da sadrži polifenole, flavonoide i antocijanine, redovnom konzumacijom čaja


PRIRODA I

4. Ima izuzetna antibakterijska svojstva Šolja čaja od origana je sjajna antibakterijska doza za dan. Ova planinska biljka sadrži ulja koja se zovu timol i karvakrol, koja su poznata po tome da uništavaju bakterije. Naučnici su u posljednjem istraživanju pronašli da origano pomaže u borbi protiv infekciea izazvane amebom Giardia lamblia, bolje nego često prepisivani lijek tinidazol. Redovno uzimanje čaja od origana takođe pomaže u prevenciji bilo kakve od origana možete se zaštititi od raka i bakterijske infekcije usporavajući njitumora. U ovoj začinskoj biljci prisutan hovo razmnožavanje. je i kvercetin - fitonutrijent koji je poznat po tome što usporava rast ćelija raka. 5. Omega-3 masne kiseline Posebno je djelotvoran u prevenciji raka Čaj od origana je prirodni izvor omedebelog crijeva. Ovaj mediteranski začin ga-3 masnih kiselina. One se smatraju sadrži i polifenol karnosol, koji smanjuje esencijalnim masnim kiselinama, zbog rizik od raka prostate, melanoma, raka toga što jako povoljno utiču na ljudsko dojke i leukemije. zdravlje. Omega-3 pomažu u smanjenju upale bilo kog dijela organizma. 2. Ublažava astmu, kašalj i gripu Ova važna kiselina je takođe poznata U narodnoj medicini origano se po tome što smanjuje rizik od srčanih već dugo koristi za ublažavanje grlo- oboljenja, artritisa i poboljšava kognibolje, sinusitisa, prehlade i gripe, kao tivne i bihejvioralne funkcije. sredstvo za širenje bronhija te iskašljavanje. Ako imate astmu, pomoći će vam inhaliranje čajem od origana. Pare ovog čaja pročišćavaju nosne kanale i čiste sinuse. Origano ima antivirusna svojstva te djeluje tako da trenutačno olakšava tegobe uzrokovane infekcijama gornjeg Izvor fotografije: http://www.zdrowie.senior.pl/ disajnog sistema. Osobe koje imaju gripu ili prehladu mogu upotrebljavati i ulje origana. Što Priprema čaja od više karvakrola ulje sadrži, to snažnije sušenog origana djeluje kod ovih oboljenja. Sastojci: Origano potiče znojenje, čime doprinosi detoksikaciji organizma, a usto • 1 čajna kašičica usitnjenih listova origana; smanjuje i sluz u plućima koja nastaje kao rezultat infekcije. Zasladite čaj • 200 ml vode. medom i pijte ga dok je vreo. Inhalacija origanom takođe pomaže u čišćenju naPriprema i korišćenje: zalnih puteva. Međutim, da bi rezultati 1. Prokuvati vodu i preliti listove oribili vidljivi, ovo bi trebalo da ponovite gana. makar četiri do pet puta dnevno. 2. Posudu poklopiti i sačekati 10 min. 3. Čaj procijediti i piti po šolju prije jela. 3. Djeluje kao prirodni analgetik Čajem od origana svakako možete ublažiti razne vrste bolova, poput bolova u kičmi ili glavobolje, jer je on pravi prirodni analgetik. Djeluje tako da umiruje nervni sistem te pomaže i kod neugodnih migrena koje su popraćene osjećajem mučnine i povraćanjem. Kad je riječ o ublažavanju bolova, neki ga smatraju jednako djelotvornim poput morfijuma. Kod bolova možete koristiti i ulje origana.

Z D R AV L J E

Priprema čaja od svježih listova origana Sastojci: • kafene kašičice svježih listova origana; • 250 ml vode. Priprema i korišćenje: 1. Kada voda proključa, dodati biljku i kuvati 15 min. na laganoj vatri. 2. Nakon toga, procijediti čaj i zasladiti ako je voda potamnjela. Nuspojave i neželjena dejstva Čaj se ne preporučuje trudnicama i dojiljama jer smanjuje apsorpciju gvožđa. Ne bi trebalo da ga konzumiraju ni osobe koje su alergične na biljke iz porodice usnatica jer mogu da dobiju osip ili da počnu da povraćaju.

Lan Lan je vrlo ljekovita namirnica. Ovo su razlozi zašto treba da ga uvrstite u ishranu: • odličan je antioksidans • popravlja hormonalnu sliku • snižava krvni pritisak i holesterol • pozitivno djeluje na dijabetes • ublažava upale i bolove vezane za artritis, osteoporozu i migrenu.

Lanene sjemenke su bogat izvor tiamina, riboflavina, piridoksina, folne kiseline, pantotenske kiseline i niacina. Sadrže i brojne minerale – magnezijum, mangan, fosfor, selen, gvožđe, kalcijum i cink. Lan je bogat omega-3 masnim kiselinama pa se može uvrstiti u supernamirnice.

45


S T O M A T O L O G I J A

O

vo je hronično oboljenje tvrdih zubnih struktura, a kad se pojavi tok mu je progresivan i širi se od centra promjene kao periferiji, dovodeći do destrukcije zuba u cjelini ako se na vrijeme ne spriječi njegov nastanak. Karijes je najčešće oboljenje savremenog čovjeka, a uzroci nastanka su mnogobrojni. Treba naglasiti da je karijes relativno sporošireći bolesni proces na zubu koji u početku zahvata zubnu gleđ da bi, ako se ne liječi, doveo do potpune destrukcije zuba sa svim zubnim strukturama. Uzrok karijesa su: Genetska predispozicija, ishrana, životna dob, pol, funkcija svih fizioloških sistema u organizmu. Takođe, uzrok karijesa mogu da budu i razni mikroorganizmi, loša higijena kako zuba, tako i usne duplje u cjelosti, uticaj pojedinih lijekova i oboljenja koja zahvataju oralnu sluznicu. Postoje razne teorije o nastanku karijesa koje možemo podijeliti na endogene i egzogene, ali nijedna teorija se ne može uzeti kao apsolutno tačna, ipak, nekim faktorima se pridaje više pažnje a to su: struktura zubne gleđi, hemijska svojstva pljuvačke kao i vrsta ishrane. Tako u egzogene teorije ubrajamo: Hemijsko-parazitna acidogena teorija, Proteolitička ili hemijsko-parazitna alkalna teorija i Proteolitička teorija kompleksa (teorija helata), dok u endogene teorije ubrajamo: Neurotrofičku teoriju (Riso-Disel), Trofobakterijsku teoriju (Faržen-Fajol), Karijes oboljenje kolagena (Šarpal i saradnici), Hipotezu fosfata, Teoriju glikogena i Organotropnu teoriju. Osobine pljuvačke, kao što su pH vrijednost, viskozitet, antimikrobna svojstva, hemijski sastav i brzina salivacije takođe mogu biti značajne za pojavu karijesa. Veće koncentracije soli fosfora i kalcijuma ubrzavaju proces remineralizacije, a fluor je koristan jer takođe pospješuje remineralizaciju, utiče antimikrobno i čini gleđ otpornijom. Mjesta gdje se karijes najčešće javlja se još zovu i predilekciona mjesta, a to su: aproksimalne površine, vrat zuba i jamice te fisure na griznim površinama pretkutnjaka i kutnjaka. Postoji nekoliko klasifikacija karijesa kako po lokalizaciji, tako po načinu širenja i brzini toka karijesnog procesa. Na osnovu toga razlikujemo karijes jamica i fisura i karijes glatkih površina (lokalizacija), zatim karijes akutni i hronični (brzina evolucije karijesnog procesa) i podminirajući i penetrirajući (prema načinu širenja). 46

Karijes

Dr stom. Dajana Kalamanda, stomatolog

Na osnovu odnosa karijesa prema pulpi razlikujemo više kliničkih oblika a to su: karijes superficijalis, karijes profunda, karijes media kao i karijes profunda complicata. Ako gledamo kad se karijes javlja onda te oblike nazivamo: primarni, sekundarni i recidivantni a gleđ je mjesto odakle se i razvija karijesni proces. Gustafson smatra da, idući od dentina prema površini gleđi, postoji šest zona: Normalan sloj gleđi, zona 1 - sloj hipermineralizovane gleđi, zona 2 - sloj u kome su mineralne materije rastvorene (nema kristalne strukture), zona 3 - sloj sa većom gustinom minerala, zona 4 - zona u kojoj postoji razgradnja gleđi, u kojoj su mineralne materije rastvorene, a počinje i destrukcija organskog matriksa i zona 5 - sloj u kome su svi sastojci gleđi razoreni i postoji šupljina (kavitacija). Karijes dentina je uvijek nastavak karijesa gleđi, a to je posljedica njegovog centripetalnog širenja. Kada karijes dođe do gleđno-dentinskog spoja njegovo dalje napredo-

vanje može se odvijati u dva smjera i to smjerom gleđno-dentinske granice i okomito, u smjeru pulpe. Ako gledamo dentin ispod karijesa od pulpe ka karijesnom procesu mogu se zapaziti različite strukture koje neki autori dijele na: zonu vitalne reakcije, zonu transparencije, zonu zamućenja, zonu razmekšanja i zonu raspadanja ili destrukcije. Dijagnozu karijesa postavljamo direktnim pregledom, stomatološkim sondama, prosvjetljavanjem, končanom niti i rtg. snimanjem. Lijekovi koji se koriste za liječenje karijesa dijele se na one koji služe za čišćenje karijesne promjene i one koji služe za ispunjavanje kaviteta zuba, koja mogu biti privremena i trajna. Što se tiče prevencije karijesa, svi se slažu da je to u dobroj i pravilnoj higijeni kao i u ishrani koja je bogata supstancama koje su potrebne za razvoj zuba. U prevenciji karijesa se takođe koriste i antimikrobni preparati koji kontrolišu bakterijsku floru u usnoj šupljini, a dijele se na oralne antiseptike i vještačke zaslađivače.

stomatoloska ordinacija

dr DAJANA KALAMANDA Estetska stomatologija: 1. Estetska ispuni 2. Izbjeljivanje Protetika: 1. Fiksna(metalokeramika i bezmetalna keramika) 2. Mobilna(skeletirane i parcijalne plocaste proteze) 3. Kombinovani radovi 4. Protetika na implantima Bolesti zuba i endodoncija: 1. Ispuni, sve vrste kompozitnih, keramickih plombi 2. Lijecenje kanala korjena zuba 3. Kompozitni i keramicki inleji Djecija i preventivna stomatologija: 1. Vadjenje i plombiranje mlijecnih zuba 2. Zalivanje fisura Ortodoncija: 1. Mobilni aparati 2. Fiksni aparati.

+387 66 999-445 Nikole Pašića 48, Banja Luka

Vaš zdrav osmjeh je naš uspjeh!


Ekskluzivni uvoznik i distributer za BiH BIOMEDIC d.o.o. Banjaluka

E-mail: biomedic@blic.net

Veleprodaja: +387 51 430 430 Maloprodaja: +387 51 216 824 211 904 306 969

Želimo Vam srećne predstojeće praznike


ZDRAVSTVO - SRBIJA

80 godina Klinike za neurohirurgiju KCS Pripremio: Radenko-Rade Karalić

K

linika za neurohirurgiju Kliničkog centra Srbije proslavila je 31.10.2018. dva značajna jubileja: svoj 80 rođendan i istovremeno 95 godina od prve institucionalne neurohirurške intervencije. Kao naša najveća i najstarija neurohirurška klinika, iz koje su potekli i u kojoj su sticali znanja gotovo svi aktivni neurohirurzi u Srbiji i regionu, Klinika za neurohirurgiju Kliničkog centra Srbije u Beogradu je i dalje mesto gde se upućuju na lečenje pacijenti iz svih ostalih centara u Srbiji i regionu, praktično, ona je regionalna referentna ustanova iz oblasti neurohirurgije. U svome radu Klinika se rukovodi principima visoke stručnosti, multidisciplinarne saradnje uz primenu savremenih znanja i principa minimalno invazivne neurohirurgije. Istog dana, na Dan Klinike, predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić zajedno sa ministrom zdravlja dr Zlatiborom Lončarom i prof. dr Danicom Grujičić, predstavio je “x” nož - novi aparat koji će posle pozitivnih iskustava sa gama nožem, dodatno olakšati i unaprediti lečenje najtežih bolesti. 48

Prof. dr Miloš Joković, prof. dr Danica Grujičić i prof. dr Tomislav Cigić

Potom je u Hotelu “Hajat” u Beogradu pod pokroviteljstvom predsednika Srbije Aleksandra Vučića, uz podršku Ministarstva zdravlja, održana Svečana akademija a potom i međunarodni simpozijum sa uglednim predavačima iz sveta.

Svečana akademija započela je uz zvuke nacionalne himne “Bože pravde” u izvođenju operskog pevača Olivera Njega. Posle prigodnog uvodnog pozdrava direktora Klinike prof. dr Miloša Jokovića, skup su pozdravili i ugledni gosti


Z D R AV S T V O - S R B I J A

među kojima i predsednik SANU akademik prof. dr Vladimir Kostić, dekan Medicinskog fakulteta u Beogradu akademik prof. dr Nebojša Lalić, prof. dr Mađid Samii, predastvnici i rukovodioci ostalih neurohirurških klinika regiona. Prigodne pesme pevao je dečji hor “Čarolija”. Prikazan je kratak film sa otvaranja X noža. Poklone Klinici za neurohirurgiju Kliničkog centra u Beogradu uručili su direktori neurohirurških klinika iz Novog sada i Niša. Lepo svečano i dirljivo. Radni deo svečanog skupa nastavljen je predavanjima: 1. Prof. Miloša Jokovića i emitovanjem kraćeg filma kojim je predstavljena klinika, potom je 2. Prof. Mađid Samii, International Nuroscience Institute, Hannover, Germany, govorio na temu: How I have developed the extended approaches to the CP-angle 3. Prof. Paolo Cappabianca iz Napulja (Università degli Studi di Napoli Federico II, Dipartimento di Neurosci-

enze e Scienze Naples, Italy) govorio je o transsfenoidalnom endoskopskom pristupu meningeomima na bazi lobanje - Endoscopic Endonasal Approach for anterior cranial fossa meningiomas”. 4. Sebastian Froelich iz Pariza (Professor and chairman, Department of Neurosurgery, Lariboisière Hospital, Paris) o kombinovanim mikrohirurškim i endoskopskim strategijama za lečenje komplikovanih tumora baze lobanje - Combined open and endoscopic strategies for complex skull base tumors. 5. Dusan Ugrošik iz Praga (Neurosurgery, Homolce Hospital Prague) govorio je o iskustvima primene duboke nervne stimulacije kod nevoljnih pokreta - Twenty years with deep

6.

7. 8.

9.

brain stimulation, the benefit of the method in treatment of movement disorders - Prague‘s experience Hanes Haberl iz dečje neurohirurške klinike iz Bona (Nemačka), govorio je o Selektivnoj dorzalnoj rizotomiji u lečenju spasticiteta kod dece. Pof. Selcuk Peker iz Turske, govorio je o primeni gama noža u lečenju arteriovenskih anomalija mozga Edward Benzel (Cleveland Clinic, USA) o tehnikama instrumentacije kod degenerativnih bolesti kičme, - Instrumentation for thoracolumbal spine degenerative diseases Luis Angel Pardo Fertnandses, (Research group leader. Max Planck Institute of Experimental Medicine, Gottingen), o značaju kalijumovih kanala u biologiji malignih tumora mozga i dosadašnjim saznanjima na osnovu istraživanja u koja je uključena i Klinika za neurohirurgiju, -Implication of Kv10.1 potassium channel in the metastatic process: relevance for brain metastases.

Skup je protekao u konstruktivnoj i prijateljskoj atmosferi. Razgovaralo se o planovima buduće saradnje, posetama i organizaciji budućih stručnih susreta, razmeni iskustava i saradnji sa sličnim ustanovama u regionu, Evropi i svetu.

Indikacije za „X” nož

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, otvara „X” nož

1. Metastaze mozga - do 4cm, idealno do 30cm3, ozračivanje postoperativnog kavuma nakon neurohirurškog lečenja, meningeomi do 10cm3; 2. Metastaze kičme bilo da su već zračene ili nezračene, očekivano preživljavanje za pacijenta mora biti duže od tri meseca; 3. Hordomi i drugi primarni tumori kičme - očekivano preživljavanje mora biti duže od tri meseca i baze lobanje do 20cm3; 4. Za tumore glave i vrata SBRT nije metoda izbora - samo za mali volumen tumora i za palijacije ili kao boost uz standardni tretman; 5. Pluća – za I i II stadijum bolesti kada je proces inoperabilan, IIIB stadijum, za metastaze u limitiranom broju do 5cm, za boost nakon standardne terapije; 6. Pankreas - za neresktabilne tumore do 7,5cm; 7. Metastaze jetre do 5cm i do 5 promena i minimum 700ml zapremine zdrave jetre i za neresktabilan HCC do 7cm, za lgl u pertoneumu samo u svrhu palijacije kada se drugačije ne može postići kontrola bola; 8. Prostata, u zavisnosti od stadijuma bolesti, primenjuje se IMRT, IGRT ili SBRT; 9. Karcinom bubrega kada je nersktabilan; 10. Nadbubrežne železde - metastaze samo za kontrolu bola; 11. Bešika - kada se u cilju očuvanja bešike nakon IMRT SBRT dodaje kao boost terapija; 12. Za ginekološki regiju - nakon EBRT za metstaze u limfnim čvoroivima, reiradijacija pelvičnog zida, boost uz standardnu terapiju; 13. Mekotkivni sarkomi - postoperativni boost, pozitivne resekcione ivice. Pripremila: dr Biljana Šeha

49


Z D R AV S T V O - S R B I J A

B

ukovička banja je smeštena u centru Aranđelovca, u srcu Šumadije, u podnožju šumovite planine Bukulje (696 m nadmorske visine). Aranđelovac je udaljen od Beograda 74 km autoputem preko Mladenovca. Udaljenost od Kragujevca je 55 km, Mladenovca oko 22 km, Topole 14 km i Lazarevca oko 33 km. Park Bukovičke banje je jedinstven muzej najveće savremene zbirke skulptura na otvorenom, u jednom materijalu – belom venčačkom mermeru, i može se porediti sa nekoliko čuvenih svetskih parkova skulptura – Oterlou u Holandiji ili Hjuston i Forvert u Teksasu. Pored četiri izvora hladne mineralne vode, temperature 13-14°C, postoji i hipotermalni izvor sa temperaturom vode od 25°C. Izvorske mineralne vode se razlikuju po temperaturi, količini ugljene kiseline i koncentraciji mineralnih sastojaka. Mineralna voda je natrijum-karbonatna i kalcijum-hidrokarbonatna, gvožđevita i ugljenokisela. Sa dr Slobodanom Prodanovićem, koji je već šest godina direktor specijalne bolnice, sa veoma bogatim radnim iskustvom na različitim rukovodećim poslovima koje je uvek, kao i sada, uspešno obavljao, razgovor vodi Radenko-Rade Karalić ekskluzivno za časopis „Medici.com“. Po čemu je Bukovička banja posebno poznata, jedinstvena ne samo u Srbiji, već i u Evropi? Specijalna bolnica za rehabilitaciju “Bukovička banja” Aranđelovac je jedina ustanova u Srbiji koja u svom sastavu ima Odeljenje za lečenje, rehabilitaciju i edukaciju dece i omladine obolele od šećerne bolesti. U regionu, a i šire, ne postoji odeljenje ovakvog tipa. Osnovna namena Odeljenja je da se u njemu hospitalizuju deca i omladina, uzrasta do 18 godina, sa hroničnim oboljenjima – najčešće sa dijabetesom melitusom. Naročiti značaj u radu ovog odeljenja ima edukacija dece i roditelja. Svrha edukacije jeste upoznavanje sa prirodom šećerne bolesti, praktičnom obukom roditelja i dece sa određivanjem doze i načinom primene inzulina. Možete li nas ukratko upoznati sa istorijatom lečilišta? Blagotvorne vode Bukovičke banje otkrivene su u ataru sela Bukovik po kojem je sama banja i dobila ime. U početku su za njenu lekovitost znali meštani, čobani i slučajni prolaznici, ali kako 50

Specijalna bolnica za rehabilitaciju „Bukovička banja“ Aranđelovac Intervju: Dr Slobodan Prodanović Razgovor vodio: Radenko-Rade Karalić

Dr Slobodan Prodanović Direktor od 18. juna 2012. Specijalne bolnice za rehabilitaciju „Bukovička banja“ Arandjelovac; Specijalista medicine sporta, uža specijalizacija iz Balneoklimatologije, Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu, od 1. juna 2010. Pomoćnik Predsednika opštine Arandjelovac

se brzo pročula zbog lekovitosti, banja je postala najcenjenije i najposećenije banjsko lečilište i centar mondenskog života Srbije 19. veka. Prvi pisani tragovi o korišćenju mineralne vode datiraju iz vremena pre 1811. godine. Pouzdano se zna da je jedan od pacijenata koji je dolazio da okrepi svoje zdravlje na izvoru vode bio je prosvetitelj i pisac Dositej Obradović. Prvi izvor je otkriven slučajno, pri poseti kneza Miloša Obrenovića selu Vrbici, gde se održavala svetkovina (slavio

se Sv. Arhanđel po kojem danas grad i nosi ime). U pratnji kneza Miloša tada je bio i jedan ugledni lekar koga su meštani odveli do obližnje šume, i pokazali mu izvor „gvozdene vode“ o čijim su mu moćima neprestano pričali. Kada je lekar potvrdio ono što su lokalni seljaci već odavno znali, knez je šumu sa čudotvornim izvorom otkupio za dva srebrna pištolja i postavio temelje današnjem lečilištu. Postala je tradicija da se voda sa izvora toči u burad i butele kao stona voda i doprema zapregama na razna mesta, a na zahtev kneza Miloša Obrenovića voda je donošena i na dvor. Kao godina nastanka Bukovičke banje uzima se 1836. kada je uređen prostor, izgrađeni objekti, a voda dobija i prvo stručno priznanje za lekovitost. Načelnik saniteta Knjaževine Srbije dr Lindermajer prvi je izvršio detaljnu analizu vode ispod Bukulje i dao joj pozitivne ocene u svojoj knjizi „Opisi mineralnih voda“. Iste godine kada je izvršio kvalitetnu analizu vode, Lindermajer je doveo iz Šapca i prvu grupu pacijenata


Z D R AV S T V O - S R B I J A

na lečenje u Bukovičku banju, a onda počinju da pristižu i pacijenti iz Uba, Valjeva, Kragujevca, Beograda, ali i iz Pešte i Budima. Pronalazak termalnog izvora 1935. godine uslovio je gradnju modernog toplog kupatila, otvorenog bazena sa mineralnom vodom, jedinog takve vrste u Srbiji. Šta je poseban kvalitet, u čemu je lekovitost vode u vašoj banji? Bukovička mineralna voda svrstana je u red najpoznatijih evropskih i svetskih alkalno-ugljenokiselih voda, blagotvornog okrepljujućeg i osvežavajućeg dejstva na čovekov organizam, širokog dijapazona lekovitosti, a poseduje i preventivno profilaktičko svojstvo ako se redovno koristi po preporukama lekara. Mineralna voda Bukovičke banje ima lekovita svojstva pijenjem kod oboljenja: • stanja hepatobilijarnog trakta, • gastrointestinalnog trakta, • dijabetesa melitusa, • oboljenja mokraćnih puteva. Kupanjem u mineralnoj vodi se leči: • zapaljenjski, ekstraartikularni i degenerativni reumatizam. To su glavne indikacije, koje su klinički potvrđene. Uz upotrebu postupaka i mera fizikalne medicine, higijenskodijetalnog režima, klimatske faktore, indikaciono područje ima širi spektar: • rekonvalescenti, • postreumatska stanja, • lakši oblici hipertenzije i srčanih oboljenja, • psihički zamoreni, • neurastenije, • anemije, • nespecifična plućna oboljenja (astma, cistična fibroza), • hronična oboljenja i stanja ženskih organa. Koja se, posebno hronična oboljenja uspešno leče? Specijalna bolnica za rehabilitaciju „Bukovička banja“ Aranđelovac, na bazi lekovitosti mineralne vode, gline i klime, primenjuje najsavremenije terapijske metode u lečenju oboljenja gastrointestinalnog i hepatobilijarnog sistema, bolesti respiratornog, kao i povrede i oboljenja lokomotornog sistema. Bolesti gastrointestinalnog sistema: Ulkusna bolest bez komplikacija, funkcionalne bolesti želuca i creva, hronični gastritis i duodenitisi, stanje posle resekcija želuca zbog ulkusne bolesti, hronični colitis, Kronova bolest.

Oboljenja hepatobilijarnog sistema i pankreasa: Posthepatitisni sindrom, hronični hepatits, hronični nekalkulozni holecistitisi i holangitisi, bilijarne diskinezije, stanje posle hirurškog odstranjenja kalkulusa, hronični pankreatitis u fazi remisije. Bolesti metabolizma: šećerna bolest. Bolesti urinarnog sistema: Pesak u mokraćnim putevima. Bolesti respiratornog sistema: Hronični bronhitis, bronhijalna astma, hronična opstruktivna bolest pluća. Reumatska oboljenja: Zapaljenjski reumatizam, reumatoidni artritis, Behterevljeva bolest, degenerativni reumatizam, artroze, spondiloze, osteoporoza, ekstraartikularni reumatizam, fibrozitisi, miozitisi, panikulitisi, tendinitisi. Poremećaj i oboljenja periferne cirkulacije Neurološka oboljenja: Oštećenja centranlog motornog neurona, oštećenja perifernog motornog neurona, multipla skleroza, Parkinsonova bolest. Osim što imate prirodno „bogatstvo“ lekovitom vodom, kakvi su uslovi za smeštaj i lečenje? Kako ste opremljeni? Raspolažete li potrebnim aparatima i kadrom? Specijalna bolnica “Bukovička banja” opremljena je najmodernijim uređajima za sprovođenje elektroterapijskih procedura. Elektroterapija Elektroterapija predstavlja primenu različitih oblika električne struje u cilju lečenja. U Specijalnoj bolnici se primenjuje više različitih oblika elektroterapijskih procedura: • TENS - transkutana električna nervna stimulacija • Galvanizacija – lečenje jednosmer-

Dodela nagrade Evropa Nostra

nom strujom • Interferentne struje – struje srednje frekvencije • Dijadinamičke struje – struje niske frekvencije sa četiri glavna oblika • Jonoforeza lekova – unošenje leka u telo uz pomoć električne struje • Elektrostimulacija – služi za postizanje kontrakcije mišića i stimulaciju nervnih vlakana Mehanoterapija Mehanoterapija predstavlja upotrebu mehaničke energije u terapiji. U Specijalnoj bolnici “Bukovička banja” se primenjuje: ultrazvučna terapija, masaža i vakusak terapija. Kineziterapija Ona se bavi primenom sistematizovanih pokreta pojedinih delova tela ili celog tela u vidu vežbi radi očuvanja, uspostavljanja, razvijanja i zamene funkcija lokomotornog aparata, kao i organa i sistema koji su u funkcionalnoj vezi sa lokomocijom. Radna terapija U Specijalnoj bolnici “Bukovička banja” radna ili okupaciona terapija je sastavni deo lečenja i rehabilitacije pacijenata. Primenjuje se u cilju vraćanja psihičkih funkcija, koje su kod mnogih bolesti prilično oštećene, a to su: pamćenje, upamćivanje, zapažanje, logičko rasuđivanje itd., kao i mišićnih funkcija: snage, brzine, spretnosti i izdržljivosti. Termoterapija Termoterapija se sprovodi primenom parafina i infracrvene lampe, krioterapija primenom leda i terapija glinom. Parafinoterapija Ovim terapijama se poboljšava cirkulacija, stimuliše pokretljivost zglobova i mišića i ublažavaju bolovi. Indikacije: degenerativni (zglobni i vanzglobni) reumatizam, zapaljenjski reumatizam u fazi remisije, stanja posle povreda, lakši poremećaji cirkulacije, spazmi glatke i poprečnoprugaste muskulature i oštećenja centralnog i perifernog nervnog sistema. Glina Glina sa našeg podneblja, pomešana sa mineralnom vodom u Specijalnoj bolnici za rehabilitaciju „Bukovička banja” Aranđelovac koristi se u balneoterapijske svrhe od 1997. godine. Terapijski efekat bukovičke gline se zasniva na hemijskim interakcijama najvažnijih sastojaka gline (aluminijum, silicijum) i mineralne vode iz Bukovičke banje. Najvažnije lekovite karakteristike gline zasnovane su na njenoj strukturi i snazi adsorpcije i apsorpcije (privlači i upija štetna jedinjenja), energetskoj 51


Z D R AV S T V O - S R B I J A

moći i prirodnom uticaju na organizam. Indikacije za primenu gline su: • Zapaljennjski reumatizam • Degenerativni zglobni i vanzglobni reumatizam • Prelomi i stanja posle preloma • Sportske povrede • Neurološki deficiti • Vaskularna oboljenja • Kožna oboljenja Hidroterapija U Bukovičkoj banji hidroterapija je jedna od najvažnijih terapijskih tretmana, koja podrazumeva primenu mineralne vode u terapijske svrhe. Hidroterapija se sprovodi u lokalnim kupkama, kadama sa podvodnom masažom, četvoroćelijskim kadama sa galvanskom strujom i u terapijskom bazenu u koji su instalirane terapijske podvodne masaže, ushodne kupke i biserna kupka - džakuzi.

U planu mreže zdravstvenih ustanova naša Ustanova ima 90 kreveta, 40 kreveta za lečenje dece obolele od šećerne bolesti i 50 kreveta za rehabilitaciju. Saradnja sa RFZO je na zadovoljavajućem nivou obzirom da nam deca koja boliju šećernu bolest dolaze sa teritorije cele Srbije, a na rehabilitaciju nam upućuju uglavnom pacijente iz matične filijale Kragujevac. Već nekoliko godina ugovor sa RFZO ostvarujemo u potpunosti. Razlog tome leži i u činjenici da su uslovi koji pacijenti dobijaju , kao i stručni rad i kompletna usluga u na vrlo visokom nivou. Vaša Ustanova je dobitnik većeg broja priznanja i nagrada. Koja vam je najdraža? Posebno smo ponosni na nagradu koju nam je Evropa Nostra i komisija evropske unije dodelila za rekonstrukciju objekta Paviljon Knjaz Miloš u parku Bukovičke banje. Naime, tzv Biveta je je posle nevremena u proleće 2014. godine, bila ozbiljno oštećena. Obzirom da je Specijalna bolnica korisnik objekta, krenuli smo u pripremu dokumentacije i pronalaženje sredstava za rekonstrukciju objekta. Ogromnu pomoć smo dobili od ambasade Kraljevine Norveške koja nam je finansirala polovinu projekta, kao od kompanije Knjaz Miloš i Opštine Aranđelovac, koji su zajedno sa Specijalnom bolnicom finansirali drugu polovinu rekonstrukcije. Paviljon Knjaz Miloš je prva fabrika mineralne vode izgrađena 1906. godine na mestu izvora mineralne vode. Kuriozitet predstavlja da je to prvi objekat u Srbiji koji je zidan od armiranog betona. Pošto park Bukovičke banje predstavlja zaštićenu prirodno kulturnu istorijsku celinu, svi objekti u parku su pod zaštitom Zavoda za zaštitu kulture u Kragujevcu koji je pratio postupak rekonstrukcije.

Kakva je stručna osposobljenost? Specijalna bolnica raspolaže stručnim kadrom lekara: pet lekara specijaliste fizikalne medicine i rehabilitacije, jedan lekar specijalista medicine sporta, tri lekara specijaliste pedijatrije, jedan lekar na specijalizaciji iz pedijatrije, višim fizioterapeutima, medicinskim sestrama Kakvi su smeštajni kapaciteti i da li ste zadovoljni popunjenošću? Kapacitet Specijane bolnice je 130 ležajeva, konforne jednokrevetne i dvokrevetne, trokrevetne i četvorokrevetne sobe i aprtmani, restoran, otvorene terase, terapijski blok, bazen sa termomineralnom vodom, parking. Svaka soba poseduje kupatilo i TV sa kablovskim programom. Sve jednokrevetne, dvokrevetne sobe i apartmani su klimatizovani i pored ostalog poseduju i mini bar. Apartmani se sastoje iz dve prostorije, opremljeni su francuskim ležajem i imaju mogućnost za boravak 2 - 4 osobe. Ustanova je u poslednjih sedam godina kroz niz projekata skoro potpuno rekonstruisana. Urađena je potpuna restauracija fasade i krova 2011. godine. Potom je rekonstruisani kuhinjsko restoranski blok i potkrovlja za smeštaj na odeljenju odraslih. Početkom 2015. je urađena potpuna rekonstrukcija terapijskog bloka. Ove godine je kompletno rekonstruisan centralni deo objekta u površini od 2000 m2. Da li se preko RFZO upućuje dovoljno pacijenata u vašu banju? 52

Biveta

Kroz projekat rekonstukcije, koji je trajao skoro dve godine, ideja Specijalne bolnice je bila da na centralno mesto u Paviljonu dovedemo sve lekovite vode iz parka koje bi, uz stari deo, nekadašnju točionicu i galeriju, stvorili jednu celinu u korist svih gostiju i pacijenata Bukovičke Banje. Mineralne vode su sastavni deo rehabilitacije u SB Bukovička Banja. Pijenjem mineralne vode u različitim kombinacijama, je osnov lečenja u našoj ustanovi, još od 1840. godine. Rekonstrukcijom paviljona, vodili smo računa, da zapadni deo koji se koristio kao izložbeni to i ostane, kao galerija, jer je inicijalno ovaj deo parka i namenjen kulturi. Tako posetioci banje, pored konzumiranja lekovitih voda, imaju priliku da pogledaju nešto od kulturnih sadržaja i upoznaju se sa istorijom ovog mesta i Bukovičke banje. Nagrada evropske Unije za kulturno nasleđe Evropa Nostra za 2018. godinu, ima veći značaj jer nam je dodeljena u godini kulture Evropske unije, na evropskom samitu o kulturnom nasleđu održanom u Berlinu u junu ove godine. Našli smo se među deset nagrađenih projekata u najzahtevnijoj kategoriji – konzervacija. Po mišljenju žirija naš projekat je minimalnim sredstvima uspeo da zadrži prvobitnu funkciju. Koji su vam planovi u neposrednoj budućnosti. Šta vam je prioritet? Preostala nam je rekonstrukcija hidrobloka u kome se nalazi terapijski bazen. Posle završetka projekta i dobijanja dozvola krećemo u realizaciju. Obzirom da imamo malo postelja namenjenih tržištu preostaje nam da pokušamo da nađemo rešenje za proširenje kapaciteta. Ujedno razvijamo struku uz redovne edukacije i usavršavanje zaposlenih zdravstvenih radnika, jer smatramo da je ulaganje u znanje najbolja investicija u budućnost.


J

edina dama koja je na čelu jedne od sedamnaest beogradskih opština je Irena Vujović. Istovremeno ona je i jedna od najmlađih predsednica opštine u Beogradu. Opština Savski venac je po mnogo čemu najatraktivnija, ne samo zbog uveliko „izniklog” BEOGRADA NA VODI, ali i najsloženija među sedamnaest beogradskih opština. Šta čini tu atraktivnost, složenost, tu jedinstvenost Savskog venca, ispričala nam je lično Irena Vujović.

Beograd postoji zato da bude voljen – reči su jednog novinara, a brojne su definicije duha i lepote Beograda, ispisane i naslikane od velikih književnih i slikarskih imena, ne samo zbog tragično-rušilačke istorije ovog grada, nego zbog filozofije Feniksa i duha zbog kojeg se naši gosti i stranci vrlo često i rado vraćaju Beogradu. Beograd, na primer, ima jedan od najlepših položaja na svetu: dve velike reke, gde se Sava uliva u Dunav. Beograd zatim spaja dva „mora“ – jedno valovito i brdovito, šumadijsko, i drugo ravno, panonsko. Pitali smo našu sagovornicu Irenu Vujović zašto ona voli Beograd? Beograd volim zato što je poseban i baš zbog svega što ste naveli, zbog njegove bogate istorije, posebnog duha, otvorenosti i srdačnosti ljudi koji u njemu žive i brojnih znamenitosti da njegovom šarmu, duhu i velegradskoj, evropskoj atraktivnosti niko ne može da odoli. Za mene je moj rodni grad najlepši na svetu. Svaki putnik koji jednom dođe u Beograd poželi ponovo da ga poseti, čemu u prilog govori i činjenica da iz godine u godinu imamo sve veći broj turista sa svih strana sveta i da naš Beograd postaje sve popularnija evropska metropola. Beogradska opština Savski venac bila je i ostala posebna, jer na njenoj adresi rade i stanuju predsednici države, ministri, ambasadori, nalaze

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Razgovor sa Irenom Vujović, prvom damom opštine Savski venac

Podrška prevenciji Razgovor vodio: Marko Radoš

ne u kojoj sam i ja rođena i odrasla, i u kojoj dan-danas živim sa svojom porodicom. Obaveza ima mnogo, ali kada uživate u onome šta radite ništa vam ne pada teško. Uz dobru organizaciju i dobar tim sve može da se postigne.

se najviše institucije i predstavništva, uključujući i najvažnije zdravstvene ustanove u Srbiji – Klinički centar Srbije i Vojnomedicinsku akademiju, ali i dva najveća porodilišta u zemlji. Samo u Kliničkom centru Srbije i u Vojnomedicinskoj akademiji svakodnevno radi više od 7000 „belih mantila“. Koliko je teško upravljati srcem Beograda? Opština Savski venac je jedna od najstarijih, ali i najvažnijih opština u Beogradu baš zbog velikog broja institucija od istorijskog, nacionalnog i kulturnog značaja, koje se nalaze na njenoj teritoriji. Administrativni i zdravstveni centar Beograda i Srbije, gde radi duplo više ljudi nego što sama opština ima stanovnika. Većina Beograđana i ne samo Beograđana, nego i ljudi iz svih krajeva Srbije, rođeni su na Savskom vencu. Meni je velika čast što sam predsednica opšti-

Irena Vujović je srpska političarka i aktuelna predsednica beogradske opštine Savski venac ispred Srpske napredne stranke. Rođena je 3. aprila 1983. godine u Beogradu. Po obrazovanju je master ekonomista. Tokom svoje političke karijere dva puta je izabrana za narodnu poslanicu u Skupštini Republike Srbije. Dužnost pomoćnika gradonačelnika Beograda obavljala je od 2014. pa sve do izbora na funkciju predsednice Gradske opštine Savski venac u junu 2016. godine. Od 2015. godine predsedava Savetom za rodnu ravnopravnost grada Beograda. Član je Predsedništva Srpske napredne stranke.

Preventivni pregedi

Najveća radost su vesti o rađanju beba u našim porodilištima, u prvom minutu, času i danu Nove godine, kada o tome javljaju radio, televizija i novine... Nedavno su u porodilištu GAK Narodnog fronta rođene četvorke. U ime radosti rađanja na Vašoj opštini je primetna briga o deci a i o mladima. Deca su oduvek naša radost i prioritet i zato posebnu pažnju posvećujemo kako mališanima u obdaništima, tako i našim osnovcima. Već su od najmlađih prihvaćene mnoge lepe i sadržajne manifestacije koje organizujemo. Deca sa naše opštine se za novogodišnje praznike raduju dodeli paketića u Parku otvorenog srca, zatim manifestacijama kao što su Vaskršnje čarolije, Dečje letnje igre, Sajam sporta, Festival zdravlja i brojne druge. Pored manifestacija, za njih smo obezbedili veliki broj besplatnih edukativnih i sportsko-rekreativnih sadržaja u našem Dečjem kulturnom centru “Majdan” – školu košarke, fudbala, karatea, korektivnu gimnastiku, ali i školu stranih jezika za osnovce od 1. do 4. razreda. Tu je i besplatna pripremna nastava za upis u srednje škole, koju za učenike osmog razreda organizujemo svake godine. Prvaci od opštine Savski venac dobijaju školske torbe i pribor svakog prvog septembra, a najvrednije i najbolje učenike – vukovce i đake generacije, svake godine nagrađujemo. Deca moraju imati najbolje moguće uslove za učenje i zdravo odrastanje, zato i ulažemo u uređenje škola i vrtića, obnavljamo školske sale za fizičko, toalete, obnavljamo dečja igrališta i gradimo nova širom opštine. Aktivnosti koje sprovodimo za naše najmlađe sugrađane, usmerene su podršci roditeljstvu i porodici, a smatramo da su posebno važne u ovom periodu kada se naša zemlja bori za povećanje nataliteta. 53


Z D R AV S T V O - S R B I J A

Osim o deci, vodite računa i o potrebama najstarije populacije? Savski venac spada među opštine sa najstarijim stanovništvom u Beogradu i baš zbog te činjenice trudimo se da našim seniorima ulepšamo „treće doba“, divnim putovanjima po Srbiji, ali i ostalim programima koji doprinose podsticanju društvenog aktivizma starijih osoba. To je i naša obaveza prema njima, jer su najveću žrtvu i najveći teret teških ekonomskih reformi za ozdravljenje srpske ekonomije podneli upravo penzioneri. Zahvalni smo im što su uvek u najtežim trenucima bili uz svoju zemlju. Zato svake godine nekoliko hiljada penzionera sa Savskog venca putuje na jednodnevne i dvodnevne izlete u organizaciji opštine. U sklopu izleta obilaze manastire po Srbiji, imaju priliku da uživaju na čistom planinskom vazduhu na Tari i Zlatiboru, Avali i Kosmaju, u Vrnjačkoj banji i brojnim drugim destinacijama širom naše zemlje. Ove godine smo na Savskom vencu otvorili i dva nova kluba za seniore, gde mogu da se druže i razmenjuju iskustva. Za ljude u poznim godinama je jako važno da budu aktivni, zato naše programske aktivnosti koje su usmerene ka najstarijoj populaciji imaju za cilj promovisanje aktivnog i zdravog stila života. Penzionerima Savskog venca na raspolaganju je besplatno rekreativno plivanje na bazenima SRC “Tašmajdan” tokom čitave godine, škola plesa i drugi vidovi rekreacije, ali i različite radionice – dekupaža, akvarela, besplatna obuka za rad na računaru... Kakva je saradnja opštine Savski venac sa zdravstvenim ustanovama na Vašoj teritoriji i Ministarstvom zdravlja? Najviše sarađujemo sa Domom zdravlja „Savski venac“ i Zavodom za zdravstvenu zaštitu radnika „Železnice Srbije“. U protekle nešto više od dve godine u saradnji sa ovim zdravstvenim ustanovama organizovali smo na desetine akcija besplatnih preventivnih pregleda za građane, sa ciljem da skrenemo pažnju na značaj prevencije kao prvog koraka ka unapređenju i očuvanju zdravlja. List „Politika“je u saradnji sa Domom zdravlja „Savski venac“, a uz podršku naše opštine organizovala 8. Decembra ove godine akciju besplatnih preventivnih pregleda. Svi zainteresovani građani opštine Savski venac mogli su da obave ultrazvučne preglede štitaste žlezde i trbuha, kao i laboratorijske analize lipidnog statusa (holesterol, HDL, LDL, trigliceridi). 54

Veliki odziv građana na ovakve akcije, a koje je i Ministarstvo zdravlja pokrenulo na nivou cele Srbije, je svakako pokazatelj da se svest u društvu o značaju prevencije, preventivnih pregleda, skrininga... menja i unapređuje. Takođe, u saradnji sa zdravstvenim ustanovama na našoj teritoriji organizujemo različite zdravstvene tribine, obeležavamo važne međunarodne datume, kao što su Svetski dan borbe protiv raka dojke, Svetski dan borbe protiv dijabetesa i drugi. Sa Klinikom za psihijatriju KCS organizovali smo ciklus tribina posvećenih mentalnom zdravlju, baš u periodu kada je u “Beograđanki” počeo sa radom Centar za mentalno zdravlje, čijem sam otvaranju prisustvovala sa ministrom zdravlja Zlatiborom Lončarom, direktorkom klinike „Dr Laza Lazarević“ i predstavnicima Gradske uprave.

Beograd na vodi

Na Savskom vencu se gradi grandiozni projekat – BEOGRAD NA VODI. Koliko je to značajno za opštinu Savski venac i njene građane? Beograd na vodi je najveći projekat ne samo u Srbiji, nego i u ovom delu Evrope, na kojem svakodnevno radi preko hiljadu ljudi. Zahvaljujući viziji i hrabrosti predsednika Aleksandra Vučića Beograd na vodi više nije san, a Savski venac konačno ima izlaz na reku ka-

kav i zaslužuje. Izgradnja Beograda na vodi povukla je i ostale projekte u gradu – rekonstrukcije ulica, obnovu starih fasada. U neposrednoj blizini gradi se poslovno-stambeni kompleks Skyline Belgrade u Ulici kneza Miloša. Na Savskom vencu je u prethodne dve godine rekonstruisan veliki broj važnih saobraćajnica, a sledeće godine nas tek očekuju rekonstrukcije ulica – Savske, Karađorđeve i najprometnije saobraćajnice u gradu - Ulice kneza Miloša. Beograd na vodi nije samo značajan za opštinu Savski venac i njene građane, već i za čitavu Srbiju. Ovaj projekat podrazumeva otvaranje novih radnih mesta, privlačenje novih investicija, bolje pozicioniranje Beograda i Srbije na turističkoj mapi. Time šaljemo jasnu poruku - Srbija se razvija, Srbija ide napred. Kakvi su vam planovi u narednom periodu? Kao i do sada, nastavićemo da ulažemo napore da Savski venac bude opština po meri građana. Prijem građana u opštini se vrši svakodnevno i upravo ta dobra komunikacija sa njima je iznedrila sve pozitivne promene koje se i te kako osećaju i vide na Savskom vencu. Danas građani opštine na kojoj živim i radim znaju koliko i na koji način brinem o njima – o najmlađima, najstarijima, mladima, o zdravlju, školstvu, umetnosti, kulturi i svim segmentima života. To ćemo nastaviti i u narednom periodu. U planu je izgradnja sportskih igrališta na još nekim lokacijama na Savskom vencu, rešavaćemo komunalne probleme iako smo dosta toga uradili u prethodnom periodu, osmislićemo nove kulturne sadržaje, nove manifestacije, nove besplatne programe, ulagaćemo u obrazovne institucije i, ono što je posebno važno, u sve što radimo uključićemo građane.


Z D R AV S T V O - S R B I J A

Z

avod za zdravstvenu zaštitu radnika „Železnica Srbije“ obeležio je 14. novembra, krsnu slavu Sveti Kozma i Damjan, u narodu poznatiju kao Sveti vrači. Sečenje slavskog kolača obavio je episkop remezijanski Stefan u prisustvu sveštenika Vaznesenjske crkve oca Vladimira, domaćina slave direktora Zavoda prim. dr Vlada Batnožića i generalnog direktora „Železnica Srbije“ a.d. Miroslava Stojčića sa najbližim saradnicima. Slavi su prisustvovali i predstavnici Ministarstva zdravlja i Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, opštine Savski venac, zdravstveni radnici Zavoda i mnogobrojni gosti. Direktor Zavoda prim. dr Vlado Batnožić pozdravio je goste podsetivši na veliki jubilej Zavoda ove godine i istakao da se tokom 132 godine njegovog uspešnog rada, železničko zdravstvo razvijalo uporedo sa razvojem železnice. „Danas Zavod ima 25 ambulanti u 16 gradova u kojima dnevno bude pregledano oko 4000 pacijenata. Ovaj odgovoran posao obavlja 750 zaposlenih u ambulantama Zavoda širom Srbije“, naglasio je Batnožić.

Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika „Železnica Srbije“

Slava Sveti vrači Pripremio: Radenko-Rade Karalić

Prema njegovim rečima, cilj menadžmenta Zavoda je kontinuirano usavršavanje stručnog kadra i nabavka savremenih dijagnostičkih aparata. Time će se na jednom mestu obavljati kvalitetni pregledi i brza dijagnostika, što će Zavod učiniti jednom od značajnih društveno odgovornih zdravstvenih institucija. Generalni direktor „Železnica Srbije“ a.d. Miroslav Stojčić čestitao je svim zaposlenima slavu i 132 godine uspešnog rada Zavoda. „Ovih dana kada obeležavamo 100 godina od završetka Velikog rata i velikog stradanja našeg naroda, ne treba da zaboravimo da tradicija železničkog zdravstva seže još duže od toga“, istakao je on. Podsetio je da je Zavod deo sistema „Železnica Srbije“ a.d. i da će ubuduće, kao i do sada, imati bezrezervnu pomoć i podršku železnice, kako bi i dalje bio uspešna zdravstvena institucija. Sa željom da radnici Zavoda imaju što manje posla, a da svi budemo zdravi, direktor Stojčić je čestitao slavu Sveti Vrači i zahvalio se na danonoćnoj brizi o svim pacijentima. Hor „Kraljica Marija“ i sopran Tanja Andrijić uveličali su svečanost uz prigodan umetnički program. 55


Z D R AV S T V O - S R B I J A

N

jihova kraljevska visočanstva prestolonaslednik Aleksandar i princeza Katarina prisustvovali su Sedmom godišnjem skupu na najvišem nivou „Za zdravlje i nadu“ u EKSDO centru u Denveru (Kolorado, Sjedinjene Američke Države), koji je organizovao Projekat C.U.R.E. Cilj ovog velikog dobrotvornog događaja je da se prikupe sredstva za potrebe globalne zdravstvene zaštite i da se podrži isporuka medicinske opreme zdravstvenim ustanovama i pacijentima u Srbiji. „Čast nam je što smo na ovom gala dobrotvornom događaju sa temom Las Vegasa domaćini NjKV prestolonasledniku Aleksandru i princezi Katarini. Zahvalan sam svim donatorima ovog događaja, a ne mogu dovoljno da zahvalim lokalnoj zajednici što nam pomaže da promenimo svet promovisanjem zdravlja i nade“, rekao je dr Daglas Džekson, predsednik i izvršni direktor Projekta C.U.R.E. „Ovogodišnji događaj održavamo već sedmu godinu zaredom, a mene i dalje ne prestaje da čudi koliko možemo da postignemo zajedničkim radom. Sredstva koja ćemo na ovom događaju prikupiti unaprediće zdravlje i spasiti živote u Srbiji kroz

isporuku medicinske opreme i materijala“, istakao je dr Džekson. Cilj Sedmog godišnjeg skupa na najvišem nivou „Za zdravlje i nadu“, koji su sponzorisali Orica i TerumoBCT, jeste da prikupi oko 2 miliona dolara, da bi se isporučila medicinska oprema i materijal bolnicama i klinikama u Srbiji. „Moj suprug i ja smo vrlo srećni što sarađujemo sa Projektom C.U.R.E. na isporuci neophodne medicinske opreme bolnicama u Srbiji. U mnogima od njih situacija je vrlo teška i postoji velika potreba za odgovarajućom opremom, kako bi naši lekari i medicinsko osoblje mogli da na što bolji način vode brigu o pacijentima. Naša deca, naši ljudi i naši herojski lekari i medicinsko osoblje čekaju da im pomognemo. Veoma sam zahvalna dr Daglasu Džeksonu, koji je stvorio jedinstvenu organizaciju 56

Kraljevski par i Projekat C.U.R.E. podržavaju pružanje medicinske pomoći Srbiji

Za zdravlje i nadu Pripremio: Radenko-Rade Karalić

Kraljevski par na dobrotvornom događaju Projekta Kjur u Denveru

G-din Stiven Katić

Dobrotvorni događaj Projekta Kjur u Denveru

Projekat C.U.R.E., koja pomaže širom sveta i svakodnevno spasava živote. Čestitam Projektu C.U.R.E. na njihovom značajnom radu, oni su pravi primer za one koji veruju u pomaganje drugima. Radimo zajedno kako bismo poboljšali uslove za naše pacijente. Projekat C.U.R.E. je pomogao mnogim bolnicama, uključujući naše, nebrojenim časovima napornog rada i upornošću u pružanju pomoći bolnicama i njihovim pacijentima bez obzira na religiju ili etničko poreklo. Moj suprug i ja zahvaljujemo Projektu C.U.R.E na ovoj prilici da dođemo u Denver i da se zahvalimo svima na velikodušnoj podršci. Nikada neću zaboraviti moje emocije i suze kada mi je dr Džekson predstavio četiri sterilizatora vredna 1.500.000 dolara. Veoma sam ponosna i što ovde imamo aukcijske predmete jednog od najboljih tenisera svih vremena, našeg Novaka Đokovića, kao i naše umetnice Maruške. Želim Projektu C.U.R.E sve

najbolje u budućem nastavku njihovog neverovatnog rada. Moj suprug i ja vas pozivamo da nas posetite u našoj zemlji, da vam i lično zahvalimo“, rekla je NjKV princeza Katarina. Pokrenut 2011. godine, skup na najvišem nivou „Za zdravlje i nadu“ Projekta C.U.R.E. je jedinstven veliki dobrotvorni događaj sa ciljem prikupljanja sredstava za isporuku kontejnera medicinske opreme za bolnice i klinike sa ograničenim resursima u preko 130 zemalja. Na svakom događaju hiljade istaknutih gostiju pridružilo se tematskim večernjim zabavama sa večerom, aukcijama, muzikom, plesom i kasino igrama, čiji prihodi su namenjeni isporuci medicinske opreme klinikama i bolnicama širom sveta. Ukupno su skupovi na najvišem nivou „Za zdravlje i nadu“ Projekta C.U.R.E. prikupili više od 6 miliona dolara za isporuku medicinske opreme bolnicama i klinikama u zemljama u razvoju. O Projektu C.U.R.E. Projekat C.U.R.E. je najveći svetski distributer donirane medicinske opreme. Sedište organizacije je u Denveru, sa 15 centara za distribuciju i sakupljanje širom SAD. Od 1987. godine, Projekat C.U.R.E. je isporučio donacije medicinske opreme i usluga medicinskih programa za siromašno stanovništvo u više od 130 zemalja u vrednosti od preko od 600 milijardi dolara. Za više podataka o Projektu C.U.R.E., posetite www.projectcure.org.


P

ovodom obeležavanja Svetske nedelje (12-18. novembar) i Evropskog dana (18. novembar) svesnosti o racionalnoj upotrebi antibiotika, 15. novembra je u organizaciji Ministarstva zdravlja održana konferencija na kojoj su prikazani rezultati trogodišnjeg napora usmerenog na suzbijanje antimikrobne rezistencije i racionalnu upotrebu antibiotika u Srbiji, koje Ministarstvo zdravlja, u saradnji sa eminentnim stručnjacima i uz podršku domaćih i međunarodnih partnera, kontinuirano ulaže u skladu sa inicijativama Ujedinjenih nacija, Svetske zdravstvene organizacije, Evropskog centra za prevenciju i kontrolu bolesti i drugih međunarodnih institucija. Skupu su prisustvovali ministar zdravlja, ass. dr Zlatibor Lončar, šef Kancelarije Svetske zdravstvene organizacije u Beogradu, dr Žofija Pustai, direktorka IZJZS „Dr Milan Jovanović Batut“, doc. dr Verica Jovanović, direktorka Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, prof. dr Sanja Radojević Škodrić, predstavnici Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, najviši predstavnici svih relevantnih institucija sistema zdravstvene zaštite, međunarodnih partnera, predstavnika stručnih udruženja, nevladinog sektora i medija. Ministar zdravlja Republike Srbije, ass. dr Zlatibor Lončar istakao je da je u Srbiji potrošnja antibiotika značajno smanjena 2016. i 2017. Od pokretanja kampanje, ukupna potrošnja antibiotika za sistemsku primenu smanjena je za 32,8% sa 36,5 (2015) na 24,53 (2017) DDD na 1000 stanovnika. Osim toga, izuzetan rezultat postignut je u oblasti pedijatrije: od 2014, stopa propisanih antibiotika na 1000 dece smanjena je za 12%. Za godinu dana, 2017, u odnosu na 2016. stopa propisanih antibiotika smanjena je čak za 6%. Izražen je trend značajnog smanjenja stope

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Konferencija „Rezultati Kampanje za racionalnu upotrebu antibiotika u Srbiji“

Racionalna upotreba antibiotika Pripremila: Ivana Lukić, koordinator za odnose s javnošću i komunikacije, Ministarstvo zdravlja Republike Srbije

propisanih antibiotika kod dece uzrasta od dva meseca do 11. godine života. Skupu se obratila šefica Kancelarije Svetske zdravstvene organizacije u Beogradu dr Žofija Pustai, a zatim i direktorka IZJZS „Dr Milan Jovanović Batut“ doc. dr Verica Jovanović. Učesnici konferencije o racionalnoj upotrebi antibiotika bili su i predstavnici Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Uprave za veterinu, budući da je u oblasti kontrole antimikrobne rezistencije i racionalne upotrebe antibiotika neophodno zajedničko delovanje u sektorima humane i veterinarske medicine, kao i u sektoru životne sredine. Otporne bakterije, gljivice, virusi i paraziti ne poznaju granice, a različiti sektori moraju zajedno da delaju

Ukupna potrošnja antibakterijskih lekova u Srbiji izražena kao broj DDD/1000 stanovnika na dan u periodu 20102017. (Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije)

da bi se odgovorilo na problem u skladu sa pristupom „Zajedničko zdravlje“ . Na konferenciji je predstavljen novi Nacionalni vodič dobre kliničke prakse za racionalnu upotrebu antibiotika, rezultat rada Radne grupe za izradu nacionalnog vodiča dobre kliničke prakse za racionalnu upotrebu antibiotika, na čelu sa prof. dr Mijomirom Pelemišem. Nacionalni vodič dobre kliničke prakse za racionalnu upotrebu antibiotika je pomoć i podrška lekarima praktičarima u izboru pravog terapijskog pristupa u primeni antibiotika za sve nivoe zdravstvene zaštite, što nam obezbeđuje unapređenje i ujednačavanje lekarske prakse i unapređenje kvaliteta pružanja zdravstvenih usluga. Predstavljeni su i finalni rezultati Četvrte nacionalne studije prevalencije bolničkih infekcija i potrošnje antibiotika, koja je izvedena tokom novembra i decembra 2017. u svim bolnicama Srbije. Studija je izvedena u organizaciji Ministarstva zdravlja Republike Srbije, a u saradnji sa Republičkom stručnom komisijom za nadzor nad bolničkim infekcijama, Institutom za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ i mrežom instituta i zavoda za javno zdravlje. Prevalencija bolničkih infekcija u Srbiji je smanjena sa 5,3% koliko je iznosila 2010, na 4,6%. Takođe, Srbija je jedina zemlja izvan Evropske unije 57


Z D R AV S T V O - S R B I J A

koja je, uz 28 zemalja EU, učestvovala u evropskoj studiji čime je prepoznata kao lider u regionu u ovoj oblasti. Intersektorska radna grupa Ministarstva zdravlja izradila je Nacrt Nacionalnog programa za kontrolu rezistencije bakterija na antibiotike, koji uključuje detaljan plan aktivnosti za sprečavanje širenja rezistencije u humanoj i veterinarskoj medicini. Posebna pažnja posvećena je edukaciji zdravstvenih radnika, lekara raznih specijalnosti i nivoa zdravstvene zaštite, farmaceuta i drugog medicinskog osoblja, kao i edukaciji za studente medicine i farmacije. U trogodišnjem periodu održano je 35 edukativnih seminara kojima je prisustvovalo oko 7000 zdravstvenih radnika - infektologa, mikrobiologa, hirurga, lekara opšte medicine i drugih. Edukacijom za pedijatre obuhvaćeno je 36% pedijatara, a edukovani su i roditelji male dece i budući roditelji kroz seriju tribina kojima je prisustvovalo oko 1000 učesnika, dece i roditelja. Edukovano je i 32% farmaceuta u primarnoj zdravstvenoj zaštiti. U cilju informisanja opšte javnosti – građana i zdravstvenih radnika, na osnovu komunikacione platforme SZO i ECDC sprovedena je i medijska kampanja: u saradnji sa nacionalnim i lokalnim medijima emitovano je preko 450 medijskih objava, u periodu avgust-septembar 2017. realizovana je outdoor kampanja sa 40 bilborda i 45 osvetljenih reklama u 24 grada širom Srbije, 3000 postera distribuirano je u 158 domova zdravlja u Srbiji, kao i državnim i privatnim apotekama. Ministarstvo zdravlja je za sprovođenje Kampanje za racionalnu upotrebu antibiotika formiralo Posebnu radnu grupu za racionalnu upotrebu antibiotika, a uspostavljeno je i partnerstvo za sprovođenje Kampanje za racionalnu upotrebu antibiotika sa preko 20 institucija i strukovnih organizacija i udruženja, kao i udruženja građana. Sprovođenje aktivnosti na kontroli AMR-a i racionalne uptrebe antibiotika realizuje se u okviru „Drugog projekta razvoja zdravstva Srbije“ Ministarstva zdravlja, uz podršku Svetske banke. U Srbiji je zabeležen visok nivo rezistencije kod svih ispitivanih vrsta bakterija, slično kao i u zemljama južne i istočne Evrope. Takođe, prema podacima o potrošnji antibiotika, Srbija zauzima visoko mesto među evropskim zemljama, pa je zato neophodno da nastavimo zajednički rad i sačuvamo antibiotike za sledeće generacije. 58

Ambulantna hirurgija

E Autor: dr Jelena Petrović

ntitet ambulantne ili dnevne hirurgije je dobro poznat, naročito u modernom svetu, i predstavlja organizacioni model zdravstvene institucije kojim se hirurški tretman pacijenata sprovodi na najkraći način. Iako zvuči kao brzanje lečenja, ovakav pristup je daleko oprezniji i nosi brojne prednosti kako za zdravstvenu ustnovu, tako i za bolesnike. Činjenica da pacijent rano izlazi iz bolnice i da nije pod konstantnim nadzorom medicinskog osoblja izazivala je u početku

ročito od strane vodećih hirurga, koji su insistirali da bi pacijent, i nakon najmanje abdominalne operacije, trebalo da provede u bolnici barem dve nedelje da bi bili sigurni da će biti bezbedan. Ovo se može pripisati pojedinačnim iskustvima tadašnjih zvučnih imena hirurgije, strahu od komplikacija i lažnom osećaju opuštenosti, jer ako je pacijent hospitalizovan, manje stvari može da krene naopako. Ovaj negativan odjek je bacio mrak na ambulantni pristup sve do sredine 50-ih godina, kada je

skepsu kako kod bolesnika i njegovih bližnjih, tako i kod medicinskog sveta. Međutim, početkom 20-og veka, škotski dečji hirurg Džejms Nikol je, nakon bogatog hirurškog iskustva, pokušao da doprinese kvalitetu pripreme i postoperativnog oporavka. Primetio je da produženi boravak u bolnici jako utiče na psihu malenih pacijenata i na njihove roditelje te se ohrabrio i postepeno skraćivao vreme koje su provodili u bolnici, dok nije došao do zaključka da je za određene hirurške procedure bezbedno primiti i otpustiti bolesnike na dan operacije. Ovim je postigao, za početak, pozitivan psihološki momenat, jer nije bilo produženog stresa izazvanog strahom od „belih mantila“, a deca su se kod kuće, pod negom roditelja, daleko brže oporavljala. Dr Nikol je svoje iskustvo objavio u uglednom časopisu British Medical Journal. Ali, kao i sve novotarije, i ovaj pristup je ubrzo dobio svoje protivnike, na-

drugi škotski hirurg dr Farkuharson u Lansetu objavio seriju odraslih pacijenata operisanih zbog preponskih kila u dnevnim uslovima. Razvoj medicine, hirurških tehnika i svesti o bespotrebnom gomilanju pacijenata po bolnicama i neefikasnosti zdravstevenog sistema, navela je mnoge druge hirurge u celom svetu da na svoju ruku primene ambulantni pristup u vlastitoj praksi. Tek početkom 60-ih godina u Kaliforniji je prvi put zvanično primenjen Nikolov organizacioni model i dizajn dnevne hirurške institucije, koji su ubrzo primenile i mnogobrojne institucije širom SAD, Kanade, Australije, a potom i Velike Britanije i Zapadne Evrope. Do sada je bogato iskustvo u ambulantnom pristupu dovelo do zaključka da postoje višestruke prednosti za pacijente. Oporavak kod kuće, rana mobilizacija (ustajanje i kretanje) dovode do bržeg oporavka, smanjenja komplikacija i ranijeg vraćanja životnim navikama. Po-


Z D R AV S T V O - S R B I J A

red toga, rano uklanjanje pomagala, kao što su urinarni kateteri i nazogastrične sonde i ukidanje antibiotika, smanjuju učestalost infekcija, ubrzavaju varenje i doprinose ranijem oporavku pacijenata. Skraćen boravak u bolnici smanjuje i rizik od intrahospitalnih infekcija, nudi komforniji tretman pacijentu, tj., sprovođenje dijagnostike i lečenja bez izdvajanja iz porodice i radne sredine, povoljniju psihološku atmosferu za brži oporavak, raniji povratak na radno mesto i svakodnevnom životu. Bolnice prepoznaju prednosti u vidu ušteda, skraćenja lista čekanja, a povećanju učinka i smanjenju nepotrebnog osoblja. S obzirom na to da se komplikacije u hirurgiji dešavaju povremeno, definisana su stroga pravila koja se moraju poštovati u cilju bezbednosti pacijenata. Nisu sve operacije, niti su svi pacijenti za dnevni pristup. Za početak pacijent mora da se složi da bude operisan u ovakvim uslovima, da ispunjava određene zdravstvene i socijalne kriterijume, kao što su odgovarajuće zdravstveno stanje, adekvatni sanitarni uslovi života kod kuće, obavezan nemedicinski nadzor barem u prva 24 časa nakon otpusta, da ne živi dalje od 1h vožnje od najbliže bolnice i da ima pristup telefonu. Postoji i lista operacija koje se mogu izvesti u ovakvim uslovima, a razvoj hirurgije, anestezije i tehnologije omogućavaju da se ova lista proširuje. Sredinom 70-ih godina je u SAD osnovano prvo udruženje koje se bavilo pitanjima vezanim za ambulantnu hirurgiju, a 1995. su joj se priključili članovi zemalja drugih kontinenata te je formirano Međunarodno udruženje za ambulantnu hirurgiju (International Association for Ambulatory Surgery - IAAS). Zadatak ovog udruženja je popularizacija ambulantnog pristupa, skretanje pažnje na prednosti i mane, kao i podizanje svesti o kvalitetu le-

čenja i oporavka, etici i bezbednosti u hirurgiji. Članove IAAS čine ne samo hirurzi, već i anesteziolozi, medicinski tehničari i menadžeri u zdravstvu. Ova moćna organizacija je pomogla da se u zapadnom delu Evrope, SAD i Kanadi čak oko 70% svih operacija izvodi u dnevnim uslovima, a opus operacija nije sveden samo na opštehirurške, već tu spadaju i procedure ostalih grana hirurgije, kao što su ginekologija, urologija, oftalmologija, otorinolaringologija, plastična hirurgija itd. Ambulantna hirurgija u Srbiji se sprovodi sporadično. Iako su privatne zdravstvene ustanove gotovo u potpunosti prihvatile ovakav pristup, prepoznavši sve njegove prednosti, počev od finansijskih preko etičkih, u državnim institucijama se svodi uglavnom na entuzijazam pojedinaca i napredniju organizaciju individualnih institucija, koje prepoznaju neophodnost rasterećenja lista čekanja organizovanjem dnevnih bolnica u kojim se izvodi mali broj najčešćih operacija pogodnih za ovakav pristup. Ovo se može objasniti lošim zdravstvenim sistemom, slabom organizacijom velikih kuća, nedovoljnim poznavanjem principa dnevnog lečenja, ali i neposedovanjem najmodernijih instrumenata i aparata koji bi hirurški rad učinile bezbednijim i lakšim. Za sada se u našem sistemu još ne prepoznaje ušteda ukidanjem pansiona, koji je najskuplji deo lečenja, već se učinak

meri brojem zauzetih kreveta. Trenutno se radi na modernizaciji zdravstvenog sistema, što je dug i mukotrpan proces, a počeo je digitalizacijom i umrežavanjem svih službi i institucija. Započeto je i uvođenje dijagnostički srodnih grupa po australijskom modelu, kojim se menja način izveštavanja o stanju pacijenta i finansiranja lečenja u odnosu na zdravstveno stanje. U ovoj reformi leži i početak primene ambulantnog organizacionog modela u državnim ustanovama u Srbiji. Udruženje za ambulantnu hirurgiju Srbije (SAAS) je 2013. godine osnovala grupa lekara: dr Jelena Petrović (inicijator i sekretar), prof. dr Marinko Žuvela (predsednik), prof. dr Zoran Krivokapić i prof. dr Velimir Marković. U saradnji sa IAAS i uz kasniju podršku Hirurške sekcije Srpskog lekarskog društva i Ministarstva zdravlja Republike Srbije, naše Udruženje je održalo više radionica, seminara i simpozijuma sa međunarodnim učešćem na temu ambulantne hirurgije. Ove godine u maju u Budimpešti je održan Evropski kongres ambulantne hirurgije, u čijem je organizacionom odboru bila i dr Jelena Petrović, za sada jedini individualni član IAAS. Pored njenih predavanja o stadijumu razvoja ambulantne hirurgije u Srbiji i modernom lečenju perianalnih fistula i fisura u dnevnim uslovima, predavanja su održali i prof. dr Marinko Žuvela o operacijama preponskih kila u lokalnoj anesteziji, dr Dejan Dabić o adekvatnoj količini lokalne anestezije i prof. dr Ivan Palibrk o tehnikama lokalne infiltracione anestezije u reparaciji kila trbušnog zida. Ova predavanja su bila vrlo zapažena i dobro posećena. Veliki trud Udruženja iz Srbije prethodnih godina je rezultovao pohvalama upućenim od predsedništva IAAS i jednoglasnim izglasavanjem članica IAAS da naše Udruženje postane član ove velike međunarodne organizacije od 2019. godine. Udruženje za ambulantnu hirurgiju Srbije trenutno radi na pisanju Nacionalnog vodiča kojim bi se dale smernice o organizaciji institucija koje nastoje da smanje liste čekanja i povećaju učinak, strogim pravilima o odabiru pacijenata za ambulantno lečenje, hirurškim procedurama i uslovima pod kojim se leči i otpušta, kao i o mogućim komplikacijama i koracima u njihovom saniranju. U planu je i organizovanje stručnog sastanka u drugoj polovini godine, a svi detalji će blagovremeno biti objavljeni na zvaničnom sajtu Udruženja www. saas.org.rs 59


Z D R AV S T V O - S R B I J A

Šta su hemoroidi? Hemoroidi ili šuljevi su anatomski deo građe creva. Problem nastaje onda kada dođe do njihovog proširenja. U proširenim hemoroidalnim venama otežano je oticanje krvi, javlja se otok tkiva koje okružuje vene, a ukoliko dođe do zapaljenja, hemoroidi mogu biti i veoma bolni. Hemoroidi predstavljaju uvećane, otečene i upalom zahvaćene vene u završnom delu debelog creva - anusu i rektumu (čmaru). Mogu biti lokalizovani u samom rektumu (unutrašnji hemoroidi) ili se mogu razviti na koži oko anusa (spoljašnji hemoroidi). Tegobe koje nastaju kao posledica nastanka hemoroida su svrab kože oko rektuma, osećaj nelagodnosti ili bol tokom pražnjenja i krvarenje. Zašto nastaju hemoroidi? Zadržavanje krvi i proširenje hemoroidalnih vena nastaje uglavnom zbog povećanog pritiska u predelu rektuma i anusa. Razlozi za to su mnogobrojni: • način ishrane • gojaznost i hronični zatvor • nedostatak fizičke aktivnosti • nasledni faktori • trudnoća • naprezanje tokom pražnjenja • povećan pritisak u trbuhu U odnosu na mlađu populaciju, starije osobe češće imaju problem sa hemoroidima. Razlog za to je smanjena elastičnost krvnih sudova koja se prirodno javlja u kasnijim godinama života. Međutim, iako su hemoroidi daleko ćešći kod starih lica, nije redak slučaj da se pojave i kod mladih, pa čak i dece. Lečenje hemoroida THD metodom Operacija hemoroida THD metodom predstavlja najsavremeniji vid lečenja ove bolesti, kojom se bez reza direktno deluje na sam uzrok nastanka hemoroida. Ovom metom se oni trajno rešavaju. Transanalna hemoroidalna dearterijalizacija (THD) je minimalno invazivna hirurška metoda kojom se leče hemoroidi. THD metoda predstavlja veoma efikasan način lečenja hemoroida. U svetu je THD procedura preuzela primat, postala standard i skoro u potpunosti potisnula klasične operativne metode uklanjanja hemoroida. THD procedura direktno deluje na uzrok nastanka hemoroida: podvezuje se arterija koja preko arterijsko-venskog šanta direktno puni hemoroidalne vene. Na taj način nestaju i simptomi hemoroidalne bolesti posle zatvaranja arterijsko-venskih šantova. 60

Trajno rešenje za hemoroide – THD metoda Pripremio: Radenko-Rade Karalić

Ova procedura je najmanje invazivna u odnosu na ostale hirurške metode i praćena je minimalnim rizikom od nastanka bolova i stresa za pacijenta. THD procedura se izvodi u sklopu jednodnevne hirurgije i pacijent može ići kući istog ili sledećeg dana, a za povratak uobičajenim aktivnostima potrebno je 5-6 dana. Za THD metodu se može smatrati da je trajno rešenje u lečenju hemoroida, zato što se hemoroidi veoma retko ponovo javljaju.

postoperativni tok • Operacija je minimalno invazivna / Postoje operativni rezovi • Hemoroidi se trajno rešavaju jer se deluje na uzrok / Hemoroidi se fizički uklanjanju ali se ne rešavaju trajno

Prednosti THD metode u odnosu na klasičnu hirurgiju: • Nema rizika od komplikacija / Postoji rizik od komplikacija • Bezbolna procedura i brz oporavak / Postoje jaki bolovi nakon operacije • Trenutna radna sposobnost / Dug

omogućava veliku tačnost i sigurnost u određivanju regija u kojima treba obaviti intervenciju. Tokom THD operacije arterijski krvni sudovi koji snabdevaju hemoroide se precizno lociraju uz pomoć finog, specijalno dizajniranog proktoskopa. Maksimum preciznosti omogućen je

Kako se izvodi operacija hemoroida THD metodom? U “Atlas” opštoj bolnici, THD operaciju izvode hirurzi proktolozi. Metoda zahteva korišćenje specijalne opreme koja


Vesti iz VMA

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Simpozijum, VMA, Beograd, 20. novembar 2018. godine

Transplantacija matičnih ćelija

S

korišćenjem ultrazvučne sonde sa dopler efektom. Locirane arterije se nakon toga podvezuju, a ukoliko postoji i prolaps sluznice završnog dela debelog creva, prolabirana sluznica se podiže, vraća u završni deo debelog creva i prišiva. Pošto se operacija izvodi iznad nazubljene linije (iznad nazubljene linije nema senzornih nerava) nećete osećati bol. Oporovak nakon operacije hemoroida THD metodom Nakon THD operacije hemoroida postoperativni bol je minimalan. Možete imati osećaj težine u predelu rektuma i nelagodnost. Ovaj neprijatan osećaj nestaje nakon nekoliko dana i efikasno se može ukloniti lekovima protiv bolova. Posle operacije preporučuje se dijeta sa puno vlakana uz unošenje minimum 2 litra tečnosti dnevno. Potrebno je da se regija na kojoj je rađena intervencija vrati u normalu nakon nekoliko meseci. Ukoliko su stavljeni šavovi na prolabirane hemoroide, neki pacijenti mogu osećati hitnu potrebu za defekacijom, što takođe posle određenog vremena nestaje. U najvećem broju slučajeva pacijent se vraća uobičajenim dnevnim aktivnostima za 24-48 sati.

impozijum posvećen transplantaciji matičnih ćelija hematopoeze u lečenju malignih hemopatija, u organizaciji Klinike za hematologiju Vojnomedicinske akademije i Srpskog lekarskog društva (SLD), održan je na VMA. Zastupnik načelnika VMA pukovnik prof. dr Miroslav Vukosavljević u uvodnoj reči istakao je posebno zadovoljstvo što na skupu, koji se osmi put održava u VMA, tradicionalno kao predavači po pozivu učestvuju svetski stručnjaci iz ove oblasti. Poželeo je dobrodošlicu profesorima Mohamadu Mohtiju iz Univerzitetske bolnice i istraživačkog centra “Sent Antoan“ iz Pariza i profesoru Fransisu Ajuku iz Univerzitetskog medicinskog centra „Hamburg Ependorf“, koji nemerljivo doprinose razvoju transplantacione hematologije. Profesor Vukosavljević naglasio je da se transplantacija matičnih ćelija hematopoeze smatra zaštitnim znakom VMA jer su pionirski koraci na polju transplantacione hematologije napravljeni upravo ovde, kao i da impresivan broj godina iskustva i zapaženi rezultati u lečenju

hematoloških oboljenja čine VMA ustanovom koja ide u korak sa najvećim svetskim zdravstvenim centrima. Taj uspeh moguć je, kako je rekao, zahvaljujući kontinuiranom usavršavanju lekara i medicinskog osoblja kako bi pacijentima ne samo iz naše zemlje, nego i iz zemalja u regionu bilo pruženo najsavremenije lečenje i mnogima od njih omogućen jedini način za nastavak života. Skup je pozdravio i predsednik Srpskog lekarskog društva akademik Radoje Čolović i naglasio da odabir tema i ugled domaćih i stranih predavača garantuju uspeh simpozijuma, ali istakao i da su rezultati Klinike za hematologiju VMA komparabilni sa onima koji se postižu u najboljim evropskim i svetskim ustanovama. U uvodnom predavanju načelnica Klinike za hematologiju VMA prof. dr Dragana Stamatović podsetila je prisutne na istorijat i rad Klinike dug 45 godina, od osnivanja Odeljenja za transplantaciju u novoj ustanovi kroz razvoj transplantacione hematologije pa do najnovijih rezultata od preko 1100 uspešno izvedenih transplantacija matičnih ćelija hematopoeze. U nastavku simpozijuma, kroz predavanja i prikaze slučajeva iz prakse, obrađene su aktuelne teme iz ove oblasti medicine. Učesnici su imali priliku da čuju najnovija saznanja o izboru donora, stepenu HLA podudarnosti, statusu bolesti i kondicionom režimu kao prediktorima transplantacije matičnih ćelija hematopoeze, uticaju izvora matičnih ćelija hematopoeze na tok i ishod transplantacije i drugim važnim temama.

61


Vesti iz VMA

Z D R AV S T V O - S R B I J A

VMA, 9. 11. 2018.

Svečanost povodom 55 godina vojne hemodijalize

Svečanost povodom obeležavanja 55 godina vojne hemodijalize, u sklopu koje je održan stručni simpozijum pod nazivom „Faktori od značaja za dugotrajno preživljavanje pacijenata na hroničnoj dijalizi“ u organizaciji Klinike za nefrologiju Vojnomedicinske akademije (VMA) i Nefrološke sekcije Srpskog lekarskog društva (SLD), održana je 9. novembra 2018. godine u amfitetaru VMA. Zastupnik načelnika VMA pukovnik prof. dr Miroslav Vukosavljević pozdravio je prisutne ispred vojnog zdravstva, čestitao praznik vojne nefrologije i istakao da je početak primene akutne i hronične hemodijalize u vojnom zdravstvu simboličan po mnogo čemu. Rekao je da je to jedan od pionirskih koraka na ovim prostorima, započet zahvaljujući hrabrosti, entuzijazmu i požrtvovanosti našeg sanitetskog osoblja koje se usavršavalo u zemlji i inostranstvu, a potom nova znanja i metode primenjivalo u lečenju naših građana. Naglasio je da je jedna od najefikasnijih mera unapređenja života dijaliziranih pacijenata transplantacija i da VMA radi na tome da se transplantacioni program proširi i kvalitativno i kvantitativno. Dekan Medicinskog fakulteta VMA Univerziteta odbrane u Beogradu pukovnik prof. dr Tihomir Ilić rekao je da je današnje okupljanje prikaz jedinstva onoga što predstavlja struku, nauku i obrazovanje u vojnom zdravstvu. Izrazio je zadovoljstvo što je skup podržao veliki broj bivših i sadašnjih kolega jer je to najbolji način da se održi kontinuitet znanja i snage nauke. Načelnik Klinike za nefrologiju VMA pukovnik prof. dr Đoko Maksić upoznao je prisutne sa istorijatom Klinike za nefrologiju, koja je fomirana 1962. godine u okviru Klinike za unutrašnje bolesti. Zahvaljujući entuzijazmu i posvećenosti celog tima, a najviše dr Svete Suše, koji je uspešno završio stručno usavršavanje u Parizu, ubrzo po osnivanju mlada nefrološka služba uradila prvu hemodijalizu u VMA početkom 1963. godine. Prva transplantacija bubrega obavljena je na VMA 30. januara 1996. godine i sada je 62

to rutinska procedura. Do sada je transplantirano oko 450 bubrega, što srodničkom što kadaveričnom transplantacijom, u ovoj godini 19, rekao je prof. Maksić. Prisutnima se obratila i najstarija pacijentkinja na kućnoj dijalizi Snežana Vukotić, koja se zahvalila lekarima i osoblju VMA na 37 godina uspešnog lečenja. Takođe, direktor Centra urgentne medicine Kliničkog centra Kragujevac prof. dr Tatjana Lazarević zahvalila se kolegama VMA na odličnoj saradnji. Nakon kulturno-umetničkog programa u izvođenju Etno-sastava „Jelek“, simpozijum je nastavljen sa radom pod predsedavanjem prof. Maksića i predsednice Nefrološke sekcije SLDa prof. dr Dijane Jovanović.

nović, dr Zoran Rujanovski i dr Ilija Dimitrijević uz stalno prisustvo u sali vaskularnih hirurga pukovnika prof. dr Uroša Zoranovića i potpukovnika dr Momira Šarca.

Uspeh lekara VMA

U Centru sanitetske službe 9. novembra 2018. godine održana je završna pokazna vežba „Jesen 2018” čija je tema zbrinjavanje stradalih i ugroženih lica u uslovima vanrednih situacija. Učesnici vežbe bile su starešine Centra sanitetske službe, slušaoci 12. klase za rezervne oficire sanitetske službe, kadeti Medicinskog fakulteta VMA Univerziteta odbrane, nastavnici organizacionih jedinica Vojnomedicinske akademije, predstavnici oružanih snaga Ujedinjenog Kraljevstva i starešine Uprave VMA i načelnici organizacionih jedinica te ustanove. Završnom delu vežbe prisustvovali su državni sekretar Bojan Jocić, načelnik Uprave za vojno zdravstvo brigadni general dr Uglješa Jovičić, zastupnik načelnika VMA pukovnik dr Miroslav Vukosavljević i zamenik načelnika VMA brigadni general dr Dragan Dinčić. Vežbu su pratili i britanski ambasador u Srbiji Denis Kif, pukovnik Nik Ilić, izaslanik odbrane Ujedinjenog Kraljevstva u Beogradu, a u radu vežbe „Jesen 2018” učestvovali su pripadnici britanske delegacije koje je predvodio komandant Druge medicinske brigade brigadni general Tobi Rouland. Međunarodne aktivnosti vojnog zdravstva Načelnik Uprave za vojno zdravstvo brigadni general dr sc. med. Uglješa Jovičić učestvovao je na plenarnom sastanku Komiteta načelnika vojnomedicinskih službi (COMEDS) održanom od 20. do 21. novembra 2018. godine u sedištu NATO u Briselu, Kraljevina Belgija. Fokus radnih tačaka na 50. sastanku, pored izveštaja o redovnim aktivnostima između dva sastanka, bio je na istraživanjima i inovacijama, unapređenju medicinskih sposobnosti, mogućnostima za interoperabilnost, a govorilo se i o neophodnosti kreiranja medicinskih kapaciteta za buduće potrebe. U okviru COMEDS, zaduženog za pitanja vojnog zdravstva, predstavnici zemalja članica NATO i zemalja članica Partnerstva za mir zajedno rade na poboljšanju medicinske podrške na multinacionalnom nivou u vidu poboljšanja medicinske doktrine, interoperabilnosti i razvoD.L. ja sposobnosti.

Multidisciplinarni tim onkoloških klinika Vojnomedicinske akademije, na čelu sa prof. dr Bratislavom Trifunovićem, izveo je izuzetno komplikovan operativni zahvat uklanjanja veoma retke vrste malignog tumora. Sarkom ogromnih dimenzija koji je zahvatio desnu polovinu tela, grudnog koša i abdomena, operisan je kod pacijentkinje J.A. (47 godina) u utorak, 9. oktobra 2018. godine u Vojnomedicinskoj akademiji. Pacijentkinja je stabilno i dobro se oporavlja od operacije. Iako je pacijentkinja prethodno lečena u više medicinskih ustanova u zemlji i inostranstvu, od daljeg lečenja se odustalo zbog velikog operativnog rizika. Nakon brojnih konzilijuma i konsultacija sa porodicom, lekari VMA odlučili su da pomognu pacijentkinji jer je njen život bio ozbiljno ugrožen tumorom prečnika 80 cm i težine preko 25 kg. Da bi zahvat bio izveden, bilo je neophodno napraviti resekciju nekoliko organa: više rebara, torakalnog zida, pluća, dijafragme, desne polovine debelog creva, tankog creva, desnog bubrega, jetre i žučne kese. Operativni tim VMA bio je u sastavu: prof. dr Bratislav Trifunović, opšti hirurg i onkolog, doc. dr Vojislava Nešković, anesteziolog; potpukovnik dr Aleksandar Ristanović, torakalni hirurg; doc. dr Boško Milev, opšti hirurg; pukovnik prof. dr Boban Đorđević, hirurg plastičar; potpukovnik dr Jovan Kršić, opšti hirurg; kapetan dr Branimir Nešković, opšti hirurg; viša medicinska sestra Marijana Bugarčić, instrumentarka i lekari na specijalizaciji: dr Jasmina Ivić, dr Marko Trifu-

Vežba „Jesen 2018”


Z D R AV S T V O - S R B I J A

O

baveza zaposlenog kojem je odobrena specijalizacija da vrati bruto zaradu sa doprinosima i porezima nije u saglasnosti sa Ustavom

Medicina i pravo

Ugovor o pravima za vreme specijalizacije

Izvod iz obrazloženja Odluke Ustavnog suda Ustavnom sudu je podneta inicijativa za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti odredbe člana 15. stav 2. alineja prva Pravilnika navedenog u izreci. U inicijativi se navodi da je Zakonom o zdravstvenoj zaštiti propisana obaveza zdravstvenih radnika kojima je odobrena specijalizacija da sa zdravstvenom ustanovom zaključe ugovor o pravima, obavezama i odgovornostima za vreme specijalizacije, kao i da po položenom specijalističkom ispitu u zdravstvenoj ustanovi iz plana Ljubiša Živadinović, advokat, Beograd mreže provedu u radnom odnosu dvostruko duži period od perioda trajanja specijalizacije, a da istim zakonom nije predviđena bilo kakva sankcija za zdravstvenog radnika koji ne ostane u radnom odnosu u zdravstvenoj ustanovi dvostruko duže od trajanja specijalizacije, niti je pak zdravstvena ustanova ovlašćena da svojim aktom propisuje sankcije za neizvršenje zakonske obaveze. Osporenom odredbom Pravilnika, po mišljenju inicijatora, protivno ovlašćenjima iz Zakona o zdravstvenoj zaštiti i članu 58. Ustava, propisana je imovinska kazna u vidu povraćaja isplaćene bruto zarade sa porezima i doprinosima ako specijalizant ne ostane na radu dvostruko duže od trajanja specijalizacije, koja direktno ugrožava imovinska prava zaposlenog i koja može biti propisana samo zakonom, pod www.eberza.rs uslovima utvrđenim Ustavom. Ističe se da je zarada zagarantovano i neotuđivo pravo koje se stiče u toku trajanja radnog odnosa, odnosno za vreme trajanja specijalizacije koja predstavlja stručno usavršavanje uz praktičan rad, da član 60. stav 4. Ustava garantuje pravičnu naknadu za rad i da se niko tog prava ne može odreći, da je to egzistencijalno pravo i prema članu 104. stav 1. Zakona o radu, a da se osporenom odredbom „ignoriše i minimalni iznos zagarantovane nadnice“. Inicijatori smatraju i da se zaposleni u statusu specijalizanta stavlja u nepovoljan položaj u odnosu na druge zaposlene i njihova prava iz radnog odnosa, a na kraju navode da je osporena odredba protivna i članu 1. stav 1. Prvog protokola uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. U odgovoru Opšte bolnice Šabac 64

na navode iz inicijative ističe se da je pravna priroda obaveze zaposlenog iz osporene odredbe Pravilnika naknada štete te da poslodavac od zaposlenog potražuje naknadu štete koja se opredeljuje s obzirom na iznos zarade, a ne oduzima se pravo na zaradu zaposlenom. Ukazuje se da za vreme specijalizacije poslodavac isplaćuje zaradu zaposlenom iako on faktički ne radi kod poslodavca, već u ustanovi u kojoj obavlja specijalizaciju, pa ako zaposleni ne ispuni svoju ugovornu obavezu da ostane da radi dvostruko duže od trajanja specijalizacije, čime bi se isplatila uložena sredstva u specijalizaciju, poslodavac ima pravo da traži da zaposleni vrati sve bruto zarade koje je primio, jer je ulagao u zaposlenog koji to nije vratio svojim radom pa je očigledno da je ugovor prekršen na štetu poslodavca. U sprovedenom prethodnom postupku Ustavni sud je utvrdio da je Upravni odbor Opšte bolnice Šabac do-

neo osporeni Pravilnik o stručnom usavršavanju zdravstvenih radnika, zdravstvenih saradnika i ostalih zaposlenih, broj 09-7/41 od 22. maja 2012. godine, pozivajući se na odredbe čl. 181-187. Zakona o zdravstvenoj zaštiti. Članom 15. Pravilnika propisano je: da se sa kandidatom čija je odluka o upućivanju na specijalizaciju konačna, zaključuje ugovor o upućivanju kandidata na specijalizaciju koji, pored ostalih obaveza, preuzima obavezu da po položenoj specijalizaciji ostane na radu u Opštoj bolnici dvostruko duži period od perioda koji je proveo na specijalizaciji (stav1); da ukoliko specijalizant samovoljno bez opravdanih razloga prekine specijalizaciju ili ne položi specijalistički ispit u roku ili po završenoj specijalizaciji ne stupi na rad u Opštu bolnicu, ili ne ostane na radu u Opštoj bolnici za vreme predviđeno u stavu 1. ovog člana dužan je da Opštoj bolnici vrati u celosti iznos sredstava koja su uložena u njegovu specijalizaciju, između


Z D R AV S T V O - S R B I J A

ostalog, bruto zaradu sa doprinosima i porezima (stav 2. alineja prva). Ustavom Republike Srbije utvrđeno je: da se jemči pravo na rad, u skladu sa zakonom, da svako ima pravo na poštovanje dostojanstva svoje ličnosti na radu, bezbedne i zdrave uslove rada, potrebnu zaštitu na radu, ograničeno radno vreme, dnevni i nedeljni odmor, plaćeni godišnji odmor, pravičnu naknadu za rad i na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa i da se niko tih prava ne može odreći (član 60. st. 1. i 4); da svi zakoni i drugi opšti akti doneti u Republici Srbiji moraju biti saglasni sa Ustavom (član 194. stav 3). Zakonom o zdravstvenoj zaštiti („Službeni glasnik RS“, br. 107/05, 72/09 - dr. zakon, 88/10, 99/10, 57/11, 119/12, 45/13 - dr. Zakon, 93/14, 96/15, 106/15, 105/17 - dr. zakon i 113/17dr. zakon ) propisano je: da se prava, dužnosti i odgovornosti zaposlenih u zdravstvenoj ustanovi, odnosno privatnoj praksi, ostvaruju u skladu sa propisima o radu, ako ovim zakonom nije drugačije određeno (član 172); da se pod stručnim usavršavanjem, u smislu ovog zakona, podrazumeva sticanje znanja i veština zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika, koje obuhvata specijalizacije i uže specijalizacije i kontinuiranu edukaciju i da troškove stručnog usavršavanja zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika snosi poslodavac (član 181); da je zdravstvena ustanova, odnosno privatna praksa, dužna da zdravstvenom radniku i zdravstvenom saradniku obezbedi stručno usavršavanje, u skladu sa ovim zakonom, a prema planu stručnog usavršavanja zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika u zdravstvenoj ustanovi, odnosno privatnoj praksi (član 183. stav 1); da se zdravstveni radnik i zdravstveni saradnik sa visokim obrazovanjem, koji je zasnovao radni odnos na neodređeno vreme sa zdravstvenom ustanovom, odnosno privatnom praksom, može stručno usavršavati – sticati specijalizaciju pod uslovom da je završio pripravnički staž i položio stručni ispit, osim ako ovim zakonom nije drugačije određeno, da se zdravstveni radnik sa visokim obrazovanjem može posle završene specijalizacije usavršavati i u užoj specijalnosti pod uslovom da je obavljao poslove zdravstvene zaštite u skladu sa ovim zakonom, kao specijalista određene grane medicine, stomatologije, odnosno farmacije, da odobravanje specijalizacija i užih specijalizacija vrše zdravstvene ustanove,

odnosno privatna praksa, u skladu sa planom stručnog usavršavanja iz člana 183. stav 1. ovog zakona, da odluku o odobravanju specijalizacije i uže specijalizacije, u skladu sa stavom 5. ovog člana, donosi direktor zdravstvene ustanove, odnosno osnivač privatne prakse, da ministar rešenjem daje saglasnost na odluku iz stava 6. ovog člana, da je zdravstveni radnik, odnosno zdravstveni saradnik, dužan da zaključi ugovor sa zdravstvenom ustanovom, odnosno privatnom praksom, o pravima, obavezama o odgovornostima za vreme stručnog usavršavanja u toku specijalizacije, odnosno uže specijalizacije, da je zdravstveni radnik, odnosno zdravstveni saradnik, dužan da u zdravstvenoj ustanovi iz Plana mreže provede u radnom odnosu dvostruko duži period od perioda trajanja specijalizacije, odnosno uže specijalizacije, po položenom specijalističkom ispitu, da zdravstveni radnik, odnosno zdravstveni saradnik, može da obavlja zdravstvenu zaštitu iz oblasti koju specijalizira samo pod nadzorom ovlašćenog zdravstvenog radnika, odnosno zdravstvenog saradnika mentora (član 184. st. 1, 2, 5, 6, 7, 9, 10 i 11); da vrste, trajanje i sadržinu specijalizacija i užih specijalizacija, programe obavljanja specijalizacije, odnosno uže specijalizacije, način obavljanja specijalističkog staža i polaganje specijalističkog ispita, sastav i rad ispitnih komisija, uslove koje moraju ispunjavati zdravstvene ustanove i privatna praksa, odnosno Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije za obavljanje specijalističkog staža, uslove i način priznavanja vremena provedenog na radu kao dela specijalističkog staža, kao i obrazac indexa i diplome o položenom specijalističkom ispitu, odnosno položenom ispitu iz uže specijalizacije, propisuje ministar (član 186. stav 1). Zakonom o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 – Odluka US i 113/17) kojim se kao matičnim zakonom uređuje sadržina prava na rad, saglasno ustavnoj odredbi da se pravo na rad jemči u skladu sa zakonom, propisano je: da se prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa, odnosno po osnovu rada, uređuju ovim zakonom i posebnim zakonom, u skladu sa ratifikovanim međunarodnim konvencijama, da se prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa uređuju i kolektivnim ugovorom i ugovorom o radu, a pravilnikom o radu, odnosno ugovorom o radu - samo kada je to ovim zakonom određeno

(član 1); da se odredbe ovog zakona primenjuju i na zaposlene u državnim organima, organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave i javnim službama, ako zakonom nije drugačije određeno (član 2. stav 2), da je poslodavac dužan da zaposlenom omogući obrazovanje, stručno osposobljavanje i usavršavanje kada to zahteva potreba procesa rada i uvođenje novog načina i organizacije rada, da je zaposleni dužan da se u toku rada obrazuje, stručno osposobljava i usavršava za rad, da se troškovi obrazovanja, stručnog osposobljavanja i usavršavanja obezbeđuju iz sredstava poslodavca i drugih izvora, u skladu sa zakonom i opštim aktom, da u slučaju da zaposleni prekine obrazovanje, stručno osposobljavanje ili usavršavanje, dužan je da poslodavcu naknadi troškove, osim ako je to učinio iz opravdanih razloga (član 49). Iz navedenog zakonskog okvira proizlazi da se na prava, obaveze i odgovornosti zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika primenjuju opšti propisi o radu, dakle, pre svega Zakon o radu, osim u pogledu onih prava, obaveza i odgovornosti koje su Zakonom o zdravstvenoj zaštiti posebno uređene, kada se primenjuju odredbe tog zakona. Specijalizacija kao oblik stručnog usavršavanja uređena je Zakonom o zdravstvenoj zaštiti, s tim što je ministar zdravlja ovlašćen da uredi, između ostalog, trajanje i sadržinu specijalizacija, programe obavljanja specijalizacije, način obavljanja specijalističkog staža i način priznavanja vremena provedenog na radu kao dela specijalističkog staža. Iz odredaba Zakona o zdravstvenoj zaštiti proizlazi i da je za vreme specijalizacije zaposleni i dalje u aktivnom radnom odnosu u zdravstvenoj ustanovi koja mu je odobrila specijalizaciju, kao i da pod nadzorom mentora on može da obavalja zdravstvenu zaštitu iz oblasti koju specijalizira. Ustavni sud je konstatovao i da je, u skladu sa zakonskim ovlašćenjem, ministar zdravlja doneo Pravilnik o specijalizacijama i užim specijalizacijama zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika („Službeni glasnik RS“ br, 10/13, 91/13, 113/13 i 109/14), kojim su, između ostalog, uređene vrste, trajanje i sadržina specijalizacija i užih specijalizacija, programi obavljanja specijalizacija, odnosno užih specijalizacija i način obavljanja specijalističkog staža, pa su za svaku od predviđenih vrsta specijalizacija propisane i obaveze specijalizanata u pogledu neposrednog rada na pružanju 65


Z D R AV S T V O - S R B I J A

zdravstvene zaštite. Prema tom pravilniku, specijalistički staž se obavlja na odgovarajućem fakultetu, u zdravstvenoj ustanovi i privatnoj praksi, odnosno u Agenciji za lekove i medicinska sredstva, koji ispunjavaju uslove utvrđene ovim pravilnikom, a specijalizanti imaju obavezu da po predlogu mentora najmanje polovinu specijalističkog staža provedu na klinikama nekog univerzitetskog centra. U zavisnosti od vrste specijalizacije, deo specijalističkog staža provodi se i u ustanovi u kojoj je specijalizant u radnom odnosu. Iz svega navedenog sledi da je specijalizacija poseban vid stručnog usavršavanja koji podrazumeva i rad sa pacijentima na pružanju zdravstvene zaštite, za vreme koga specijalizant ima pravo na zaradu, budući da zakonom nije drugačije propisano (ni Zakonom o zdravstvenoj zaštiti ni Zakonom o platama u državnim organima i javnim službama koji se još primenjuje na plate zaposlenih u javim službama). Troškove specijalizacije zaposlenog snosi poslodavac. Zauzvrat, zdravstveni radnik, odnosno zdravstveni saradnik, dužan je da, po položenom specijalističkom ispitu, u zdravstvenoj ustanovi iz Plana mreže provede u radnom odnosu dvostruko duži period od perioda trajanja specijalizacije, odnosno uže specijalizacije. Posledice povrede te obaveze Zakonom o zdravstvenoj zaštiti nisu posebno uređene, već je propisano da se o pravima, obavezama i odgovornostima i to za vreme stručnog usavršavanja u toku specijalizacije, zaključuje ugovor između ustanove i zaposlenog. S druge strane, Zakonom o radu je uređena samo situacija kada zaposleni prekine obrazovanje, stručno osposobljavanje ili usavršavanje, u kom slučaju je dužan da poslodavcu naknadi troškove, osim ako je to učinio iz opravdanih razloga (član 49). Razmatrajući navode inicijative Ustavni sud je pošao od odredaba člana 60. stav 1. i 4. Ustava, kojima su zajamčeni pravo na rad u skladu sa Zakonom i pravo na pravičnu naknadu za rad. Dok se, saglasno ustavnoj odredbi, pravo na rad ostvaruje u skladu sa zakonom, što znači da se i sadržina tog prava i način njegovog ostvarivanja uređuju zakonom, Ustav izričito garantuje pravo na pravičnu naknadu za rad i propisuje da se tog prava niko ne može odreći. Dakle, pravo na naknadu za rad je neposredno zajamčeno Ustavom, kao jedno od osnovnih prava po osnovu rada, ono ne može biti predmet 66

slobodnog raspolaganja niti iko može biti lišen toga prava. Saglasno navedenom, a imajući u vidu da je specijalizant u radnom odnosu, da mu za vreme dok traje specijalizacija pripada zarada, da se u specijalistički staž uračunava i deo vremena proveden na radu u matičnoj ustanovi pre odobravanja specijalizacije, kao i da programi specijalizacije obuhvataju i neposredno pružanje i zdravstvene zaštite, Ustavni sud je ocenio da se osporenom odredbom člana 15. stav 2. alineja prva Pravilnika zaposleni, koji po položenom specijalističkom ispitu ne ostane na radu u bolnici dvostruko duže od trajanja specijalizacije, u suštini lišava prava na zaradu za sve vreme trajanja specijalizacije, pa i za obavljeni rad u tom periodu, što je suprotno zajamčenom pravu na naknadu za rad iz člana 60. stav 4. Ustava. Ovo posebno, s obzirom na to da zaposleni vraća sve primljene zarade, sa plaćenim porezima i doprinosima, nezavisno od toga koliko je tokom specijalizacije faktički radio, kao i koliko je vremena proveo na radu nakon položene specijalizacije. Iz navedenih razloga, po nalaženju ovog suda, nisu osnovani navodi donosioca osporenog Pravilnika da navedena obaveza predstavlja naknadu štete za povredu ugovorne obaveze. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je utvrdio da osporena odredba člana 15. stav 2. alineja prva Pravilnika, kojom je predviđena obaveza zaposlenog da vrati bruto zaradu sa doprinosima i porezima, nije u saglasnosti sa Ustavom.

S obzirom na to da je Ustavni sud utvrdio da osporena odredba člana 15. stav 2. alineja prva Pravilnika nije u saglasnosti sa odredbom člana 60. stav 4. Ustava, Sud se nije upuštao u ocenu ostalih navoda i inicijativa. Imajući u vidu da Ustavni sud ima zauzet stav o spornom pravnom pitanju, koji je izrazio u Odluci IUo-61/2017. od 24. maja 2018. godine („Službeni glasnik RS“, br. 54/18), a da je u toku prethodnog postupka pravno stanje potpuno utvrđeno i prikupljeni podaci pružili su pouzdan osnov za odlučivanje, to je Ustavni sud odlučio bez donošenja rešenja o pokretanju postupka, saglasno odredbi člana 53. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“ br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. Zakon i 103/15). Saglasno svemu izloženom, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42a stav 1. tačka 2) i člana 45. tačka 1) Zakona o Ustavnom sudu doneo Odluku kao u izreci. Na osnovu člana 168. Stav 3. Ustava, odredba člana 15. stav 2. Alineja prva Pravilnika o stručnom usavršavanju zdravstvenih radnika, zdravstvenih saradnika i ostalih zaposlenih, Opšte bolnice Šabac, navedenog u izreci, prestaje da važi danom objavljivanja Odluke Ustavnog suda u „Službenom glasniku Republike Srbije“. (Odluka Ustavnog suda Broj IUo-21/2018. objavljena je u „Službenom glasniku Republike Srbije“, broj 88 od 15. novembra 2018. godine)


Ž

ene u umetnosti nisu veliki stvaraoci, ali su veliki inspiratori skoro ravni prirodi - izgovorio je jednom prilikom na izložbi jedan veliki srpski slikar koji živi i stvara u Parizu, a zove se Mikan Aničić. Upitan kakvo je njegovo mišljenje o slikarima-amaterima, Aničić kaže: „Uvek sam cenio i podržavao likovno stvaralaštvo predškolsko, đačko, a pogotovo studentsko na Akademiji, pošto sam sve to sam prošao“. Ako si me pitao za amatersko likovno-grafičko stvaralaštvo, ono kod srpskog naroda ima tradiciju i vrlo lekovito deluje na pozitivnu atmosferu i utopljavanje, odnosno ukrašavanje zidova - prostorija u kojima živimo. Poslednje decenije prisustvovao sam pojedinim izložbama i bio prijatno iznenađen, pa me ne čudi što pojedine galerije organizuju aukcije u koje uključuju i amaterske stvaraoce, gde dominira naivno slikarstvo, gde smo u svetskom vrhu. Pomenute poslednje decenije s kraja dvadesetog veka ukazuju da seniorski amaterski slikari u trećoj mladosti, bilo da su lekari, pravnici, inženjeri, ar-

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Kolektivna izložba Udruženja „Moguće“

Slike deluju lekovito Pripremila: Jelena Milanović

Branka Bukumirovič i Ferida Mah (Irak) - Otvaranje Izložbe

i Galerija Akademija 28, Savski venac, potvrdila nam je Branka Bukumirović Defrančeski, presednica Udruženja MOGUĆE od osnivanja. U Akademiji 28, od 14. do 19. novembra 2018. godine, prezentovana je, na vrlo posećenom otvaranju, kolektivna izložba preko 12 autorki od kojih je jedna predstavnica Iraka Ferida Mah. Izložbu je otvorila Branka Bukumirović Defrančeski, predsednica Udruženja MOGUĆE, predstavljajući svaku slikarku na način da svaka članica Udru-

ženja kaže gde se nalaze njene slike i predstavi svoja dela, zahvaljujući se na podršci, zapravo sponzorstvu opštine Savski venac i predsednici Ireni Vujović. Na ovoj završnoj godišnjoj izložbi svoja dela su izložile autorke: Branka Gostović, Katarina Bukumirović Obradović, Branka Bukumirović Defrančeski, Gordana Špralja Tomašević, Ivana Kovačevič, Srbijanka Stojić, Sofija Živković, Mirjana Raspopović, Jasmina Milosavljević, Kosovka Vujić Ohlsen, Leposava Milićević i Ferida Mah.

hitekte, novinari, ekonomisti... osnivaju udruženja, klubove, pokrete, likovne kao i sekcije za skulpture, suvenire, etnoradinosti... Nedavno smo prisustvovali otvaranju kolektivne izložbe Udruženja „Moguće“. Ovo udruženje s međunarodnim učešćem egzistira još od 2007. godine kada je Branka Bukumirović , rođena Defrančeski, master elektrotehnike i expert UN, zajedno sa umetnicima iz Nemačke u obliku dva workshopa (radionice), organizovala izložbe u Beogradu i Herzogenrathu (Nemačka 2007), gde je, praktično, kroz Projekat DIJALOZI zaživelo Udruženje seniora i seniorki pod nazivom - Udruženje „Moguće“. Nakon toga, sledile su kolektivne izložbe: Kuba 2012, Irak 2015 i Norveška 2016. da bi se ređale 2017. pretežno u Beogradu Galerija Kralja Petra 67


Z D R AV S T V O - S R B I J A

Терапија писањем

Д

убинска психотерапија, посебно психоаналитичка, није тек савремени аватар старогрчке максиме „Носце те ипсум” или „Упознај самог себе” (натпис на Аполоновом храму у највећем пророчишту античког света, у Делфима), већ креативно учење које се као и свака другачија креативна делатност, укључујући и уметност писања, достиже искуством и истраживањем, уместо инструкцијом. Кључни мотив за психотерапију није тек жеља за самоспознајом, већ управо промена сама по себи, настанак нечег новог, дакле креација. Терапија писањем произлази из вишеструке упечатљиве повезаности писања и психотерапије и та интеграција води настанку једне нове терапијске вештине која се чини корисном помажућом техником у многим психотерапијским методима, пониклим на тлу различитих психотерапијских праваца и школа, посебно психодинамским терапијским правцима. Психотерапија и писање Психоанализа је рођена из Фројдове бележнице, у облику дневника у коме је Фројд записивао своје снове, омашке, симптоме, визуелна сећања, као и материјал из клиничке праксе што му је касније омогућило да напише своје чувене студије случајева. Новембра 1899. године, пишући Флису, Фројд говори о томе да води неку врсту дневника о госпођици Г, чија је сврха да омогући да се касније види примењена техника лечења и природа самог случаја. Још један мистични психолошки дневник несвесног написан је готово пре једног века (1915–1930) као чудесан пут у средиште ауторовог себстава, побудио је недавно велику пажњу психотерапијс68

Прим. др Снежана Кецојевић Миљевић

ке и психолошке јавности својим првим штампаним издањем, постајући предмет многих контроверзи, али и свеобухватнијег разумевања ауторовог дела данас –Јунгова „Црвена књига” (Ред Бук Либер Новус, Ц.Г. Јунг). И данас психотерапеути воде дневнике о свом раду, слично етнологу или археологу на терену, не само са циљем праћења терапијског процеса, већ и са циљем самопосматрања, самоконтроле и анализе контратрансфера (осећања терапеута према пацијенту), а што може послужити једнога дана и као драгоцени клинички материјал за студију случаја. На стручном састанку Секције за психотерапију Српског лекарског друштва, одржаном крајем септембра ове године у Београду, предавачи проф. др Дарко Тадић, филолог, драматург и предавач креативног писања на Факултету за информационе технологије у Бањалуци, мр др Вида Ракић Глишић, психијатар, тренинг психоаналитичар и тренинг групни аналитичар и прим. др Снежана Кецојевић Миљевић, психијатар, тренинг групни аналитичар и психоаналитички психотерапеут, председница Секције за психотерапију СЛД-а, управо су указали на тесну повезаност психотерапије као терапијског метода и терапије писањем као једне од психотерапијских техника.

Писање као лек за душу У моментима снежног емоционалног стреса, интензивне преплављености јаким емоцијама, језик нас издаје, тешко је наћи речи које би нашу емотивну бол изразиле и учиниле подношљивијом. Често је тешко наћи и особу са којом можемо у непосредном људском контакту речи и емоцију поделити. Неуротична особа попут хладног нодуса у матриксу људских релација, као што је писао С.Х. Фукс, творац групне анализе, остаје „нема”, „аутистична” , изолована и некомуникативна. Писање може бити један од бољих начина да „оболели” појединац пронађе речи и релациони асинхроницитет пребаци у модел синхронизованих релација интраперсоналних, интерперсоналних и тренсперсоналних. Говорећи о начину конверзије снажних емоционалних, посебно трауматичних искустава прожетих болним осећањима туговања, меланхолије, страха, љутње, мржње, освете, зависти, дакле о начину конверзије осећања у речи и то писањем, предавачи говоре о контејнирајућој, али и организујућој улози самог контекста писања. „Позорницу писања” уоквирује место, време, трајање, динамика писања и друге околности. Сличну подржавајућу и садржавајућу улогу може имати и сам психотерапијски сетинг (оквир психотерапијске сеансе) у границама кога процеси исказивања неисказивог бивају подстакнути и могући. Пи-


Z D R AV S T V O - S R B I J A

сањем долазимо до сазнања где желимо или не желимо да одемо, када, како и колико бивамо спутани у писању, шта јунаци наших прича желе или не желе, шта могу, а шта не би смели, шта чине са лакоћом, а у чему бивају закочени – дакле, спознајемо постојање личних отпора у писању, који су главни кривци незавршених и неуобличених прича, али и незавршених академских радова мастер радова или докторских дисертација, укључујући и завршне радове током едукације за психотерапеута. Паралела отпора у писању са отпорима у психотерапији је више него очигледна. Препорука о писању „овде и сада” је упут писцу да избегне заточеништво пуког наратива неуротичне прошлости и простом катарзом емитује давна преживљавања, већ да им начином писања да потребан рефлексни оквир новог увида и разумевања. Асоцијативно писање се по својој техници може приближити слободном асоцирању као кључном дијалошком методу у комуникацији терапеута и пацијента, као што се и писање у огледалу може поредити са атмосфером групне терапијске сеансе коју управо и одликује рефлексија казивања и понашања једне, друге или треће публике. Поезија као лековити начин обликовања емотивних искустава Прим. др Снежана Кецојевић Миљевић се посебно осврнула на поезију као литерарни израз и лековити начин обликовања снажних емоционалних искустава. Она наглашава да писање поезије као „ритмичног котрљања речи у стиховима” може отворити наше унутрашње забрањене собе, оживети неке заборављене зоне осећања и дати облик и глас нашим неизговореним унутрашњим реалностима. Тако поезија од личног чина постаје хипнотичка и заводљива игра и начин да дотакнемо, обликујемо и искажемо наше најдубље емоције, али их и учинимо осетљивим и „видљивим” за друге консезуалном валидизацијом. Разлог зашто можемо веровати писцима, песницима лежи и томе

Аутор фотографије: Славиша Реџић, Штрпце

да су они кадри да зароне довољно дубоко, да пронађу речи за заједничка емотивна места и као бисероносне шкољке изроне их на површину, да би и ми, они други, могли да та иста заједничка места препознамо, пронађемо, и кроз и преко њих се изнова повежемо. „Поезија ми је, као лични чин, помогла да у ово време великог жаловања, у време неизрециве стрепње над претећим губитком, не само дела територије наше земље, већ и стрепње над губитком дела властитог идентитета, своје завичајности (како ју је проф. Бојанин дефинисао у књизи „Четири есеја о доброти” ), када нам недостају праве речи, које би исказале и учиниле ту велику бол подношљивијом, те речи управо пронађем окрећући се поезији и стиховима”, наглашава прим. др Снежана Кецојевић Миљевић. “Поезија ми је помогла да креирам сопствени језик, који је био еквивалентан носталгичним емоцијама које сам дуго и носила, али и језик који су они са којима сам очајнички желела да се изнова повежем, моји сународници из завичаја могли да боље разумеју. По принципу асоцијативног писања свакодневним гледањем фотографија предела, људи, обичаја, догађаја у мом завичају које је мој рођак свакодневно објављивао на ФБ страници, могла сам да зароним, да се сетим и да осетим, да пронађем речи за осећања нос-

(Црква Светог Младена у селу Драјковцу, Сириничка жупа, Косово и Метохија)

Под будним оком светога Младена почива мојих предака сена. Сигурна их рука чува, да их ветар не одува. Ту се вију, ту самоте, у тишини гробног мира, док из даља још се чују звона наших манастира. Чуваћемо куће ваше и спомене док смо живи, док и нас не однесе из времена облак сиви. А Младенци кад освану после много нових лета, дочекаће и наше сене неких младих нова чета. У одсјају звезда и поклицима реским, Ми ћемо их бодрити са висина небеских. талгије и жаловања и да их изнедрим кроз стихове и изнесем на површину, у свет. Фотографије, али и стихови, често писани на дијалекту завичаја, постали су повезујући фактори –„повезујући предмети” (В.Д. Волкан, Имигранти и избеглице, 2017) који су ми помогли да се на креативан начин повежем са „прошлошћу без будућности” (тамо и тада) али интензивније са садашњошћу (овде и сада). 69


Z D R AV S T V O - S R B I J A

Ж

елећи да оснујемо библиотеку у лозничкој болници „посрећило” нам се да проширимо круг лекара уметника. У нашој књизи „Лекари у уметности, култури и хуманости Србије почетком XXИ века (2017 ) три су лекара из западне Србије. Има их сигурно знатно више али се, како каже наш председник Секције др Владимир Јокановић, „вешто крију”. Сликарима др Оливери Томић и др Драгану Гавриловићу, уз вајара у металу др Бранислава Трифуновића, придружила се још једна дама – песникиња др Зорка Тошић. Надамо се да ћемо успети да их још окупимо. Др Зорка Тошић, кажу Лозничани, један је од најомиљених лекара у граду. Од кардиоваскуларних болести код нас оболева највећи број грађана па често траже помоћ интернисте. Др Зорка их лечи, храбри и умирује својим пријатним гласом и народским говором. Говори као у стиховима а стихове пише онако како говори – у Вуковом крају говори Вуковим језиком. Поставили смо јој неколико питања из медицинске струке, а о љубавној поезији одговара својим стиховима. Благе, лепе песме. Пуне боја и мириса. Кроз њих живот струји. Тако се мени чини. Како песник доживљава медицину? И медицина и поезија су моје велике љубави. Никада не бих могла да радим нешто што не волим. Медицина превенира и лечи болести. Помаже људима да имају лепши и квалитетнији живот. А живот је један једини, наш, непоновљив и непроцењив. Како храбрите пацијенте. Којим речима? Пацијентима испричам о њиховој болести језиком који они разумеју. Болест им предочим као непријатеља против кога се треба борити. Говорим им да се не предају ни када је најтеже, да се никада не предају. И да се човек мора увек борити јер је то у нашој природи. Кажем често да морају позитивно размишљати, бити храбри и да храбре Бог чува. 70

Стихови у ритму срца Припремила: Др сц. мед. Славица Жижић-Борјановић

Др Зорка Тошић, интерниста лозничке болнице

Др Зорка Тошић, рођена Дишић (1965) из Лознице, дипломирала је 1990. године на Медицинском факултету у Београду а 2000. године специјализирала интерну медицину. Ради на Интерном одељењу Опште болнице у Лозници и као професор интерне медицине у Средњој медицинској школи „Свети Сава” у Лозници. Објавила је до сада три збирке песама: „Све моје љубави” (2014), „На стази љубави” (2016) и „Моје лудо срце” (2017). Четврта збирка песама је у припреми. Члан је Књижевног клуба „Караџић”од 2017. године. Члан је Секције за уметност, културу и хуманост СЛДа и активна у свему што Секција спроводи а што јој је доступно.

Ритам говора може да умири. Утиче ли на ритам срца? Како се Вама чини? Наравно да ритам говора може да утиче на ритам срца. Пацијенту кажем да је на сигурном и да се не плаши. Кажем му то и када је најтеже да до њега допре. Да чује и тиме страх победи. Кажем му да схвати да није сам. Његово је да се бори. А ми смо ту са њим. Као лекар и даље учите. Проф. др Горан Милашиновић, књижевник, за вас је „најбољи предавач”. Зашто? Професор Милашиновић је један од наших најбољих предавача и најомиљенијих, не без разлога. Дивно предаје, јасно, концизно, интересантно. Излаже по редоследу и важности чињенице. Јасно раздваја битно од небитног. Успешно преноси своје знање и искуство. Ми после о томе размишљамо. Разговарамо. Много нам значи за разрешење сопствених дилема, често.

Како треба саветовати пацијента за одвикавање од штетних навика. Којим начином? Пацијенту треба објаснити опасност од штетних навика на леп начин. Можемо то назвати методом убеђивања. Тек ако не прихвати (неко од старта има одбрамбени механизам) прелазимо, како ја у шали кажем, на методу застрашивања. Испричамо му шта се све деси ако и даље настави са штетним навикама. Наравно, реално му предочим све опасности и компликације. Млади су посебно важна циљна група у здравственој култури. Како бисте Ви саветовали да се на њих утиче да се клоне штетних навика и живе здравим начином живота? Треба причати о лепоти живота и срећи коју осећа и има здрав човек. Увек треба нагласити да здрав човек има много жеља а болестан само једну. Говорим да треба чувати и ценити живот, јер живот је леп и само наш, иако није увек лак. Водимо заједнички акцију „Књигом у болнице”. Како се Вама она чини? Књига је заиста најбољи


Z D R AV S T V O - S R B I J A

Постоји ли школа за песнике? И зар лекар не може бити песник? Толико књига сам прочитала а песме ми долазе саме. Роје се као мисли И понављам ти опет песме су мој хоби. Оне су део моје душе Откинути и украдени сан. Са песницима Питам се како сам се нашла у свету песника, у чудном, нестварном, лепом, срећом обасјаном свету... пријатељ, велики део свог знања њој дугујемо. Данас је неправедно запостављена. Људи треба да читају и због речника и свог знања. Ја сам почела да пишем да покажем да се једноставним речником може пуно рећи и да забележим лепе ствари, успомене на драге људе, љубави, тренутке. Песме су мој хоби. Инспирација ми долази спонтано, сама од себе, а ја застанем и забележим мисао. У почетку људи су се чудили да лекар пише песме. Тако је настала и ова песма и надам се да ће доста рећи.

Др Зорка Тошић и др Милан Јовановић, директор лозничке болнице, крај поклоњених књига

Ту где машта живи, снови миришу, а речи сликају мисли. Компонује се живот па жубори као поток. Љубав у срце не може да стане а срце на длану поклањаш.

Говориш ми да нисам песник Знам. Ја сам лекар. Али, ко су песници? И како се песник постаје?

и довикну птицама и звездама колико су срећни. Неће разумети онај што је само причао о срећи док је погледом цртао дугу, ни онај који не зна шта је чежња када нада обоји снове док будан дочекује нови дан. Јер, јутро је понекад тако плаветно, тако нестварно! Само јутро, из неба бескрајног нежне светлости зрак се пробија

Да ли сам песник Пред очима ми твоја слика док пишем ко зна коју по реду песму о теби

ПЛАМЕНА ЈУТРА, Бранислав Трифуновић (Лозница)

МРТВА ПРИРОДА Оливера Томић (Шабац)

Друго све може Сунце кроз прозор поздрављаш. Машеш ветру млад си заувек.

МОЈА КРАВИЦА, Бранислав Трифуновић (Лозница)

Тад спајају се мисли и жеље у једно, у светлуцав, нестваран траг, у ком даљине нестају. Разумеће ме само онај ко верује у снове и ко је волео као ја.

Ја у свету песника. Међу песницима на трен заборављам да живот боли Покушавам да и љубав лечим. И даље пишем о љубави И даље пишем о љубави, знам да ме неће разумети они који нису волели лудо. Они, без маште и снова који нису ни покушали да додирну небо

СТЕНА, Драган Гавриловић (Лозница)

71


Z D R AV S T V O - S R B I J A

Лекари поклонили бисту УКС

У славу др Лазе К. Лазаревића Припремила: Др сц. мед. Славица Жижић-Борјановић

Књига приповетки

У

Удружењу књижевника Србије 9. новембра 2018. откривена је биста Лази К. Лазаревићу (1851–1890), лекару и књижевнику. Открили су је академици, песник Адам Пуслојић и др Владимир Јокановић, хирург, књижевник и вајар, који је многе своје скулптуре даровао културним, образовним и научним институцијама. Биста ће од сада красити простор УКС а прилоге за бронзу и ливење дали су чланови Секције за уметност, културу и хуманост СЛД-а из целе Србије. Догађај је најавила „Политика” а РТС снимио прилог за „Културни дневник” (http://www.rts.rs/page/tv/sr/ story/20/rts-1/3316994/kulturnidnevnik.html). „Лаза Лазаревић један је од оних људи који је у Србији уживао углед, неподељен. Занимљиво, одувек у овој Србији која има свакоме замерити и има сукоба, он је био човек који није имао непријатеља, не зато што је био безличан, него зато што је био савршен”– рекао је за РТС академик Владимир Јокановић. О др Лази К. Лазаревићу о коме се много зна, али увек има нешто ново рећи, говорили су књижев-

72

ници Миљурко Вукадиновић, Милорад Јеврић и лекари књижевници Љиљана Митровић и Владимир Јокановић. Лаза Лазаревић нас је окупио на исти начин како су у његовом животу две велике љубави – медицина и књижевност, корачале заједно. Лаза К. Лазаревић је у Берлину стекао титулу „доктора целокупног лекарства”, вратио се у земљу радећи као научник психијатријско-психолошког педигреа, остварио посебно подухвате у неурологији, геријатрији и здравственом просвећивању, а објавио радове и из других грана медицине: акушерства и гинекологије, хирургије, токсикологије, офталмологије, судске медицине и паразитологије. Зато можемо тврдити да

а опет толико много створио у свему чега се дотакао од литературе до медицине”. Његов најзначајнији рад из неурологије је Ischias postica

је целокупно лекарство био домен рада научника Лазe К. Лазаревића. Поменимо речи др Милоша Ђорића који је нарочито студиозно писао о др Лази К. Лазаревићу и пре и после Другог светског рата: „...он показује јак посматрачки дар, живо искуство и научни дух лекара који је имао тако мало времена за стварање,

Cotunnii. Описао је своје запажање о појачању бола у куку код покушаја болесника да у лежећем положају подигне оболелу ногу не савијајући је у колену, повезујући овај бол са истезањем n. ischiadicus као и о његовим анатомским одликама које у чланку у „Српском архиву за целокупно лекарство” из 1880. детаљно оп-

Кућа др Лазе К. Лазаревића Хиландарска 7, Београд, новембар 2018.

Спомен-плоча на кући поводом 100 година од рођења др Лазе К. Лазаревића


Z D R AV S T V O - S R B I J A

исује. Године 1884. објављује га и на немачком (Allg WIEN Med Zeitung). „Лазаревићев знак” се и даље сматра једним од основних клиничких знакова у неурологији, неурохирургији и ортопедији. Године 1881. Ласегов ученик Ј. Ј. Фрост „елегантно га је приписао свом учитељу” те отуда у медицини и „Ласегов знак”. Крајем 19. века, живећи разапет између породице, књижевности, медицине и друштвених обавеза, у земљи опустошеној ратовима, занемарљивим бројем лекара и без иједне лабораторије, сагорео је у својој 39. години. Лекарство му је помогло да са научном прецизношћу опише и најтананија психолошка стања својих јунака. Однела га је „жута дама”, туберкулоза као и Петра

ком животу променио је судбину и ток наше медицине и књижевности. Имао је снагу и дух генија и био је, како каже академик Јокановић, „савршен”. „Мислим да нисмо свесни величине научног домета др Лазе К. Лазаревића, којем треба да се диви-

Академик В. Јокановић говори о др Лази К. Лазаревићу као лекару

Академици Владимир Јокановић и Адам Пуслојић откривају бисту

Петровића Његоша, Бранка Радичевића и друге великане писане речи кроз чије се редове осећа утицај болести. Пред крај живота постаје краљев лекар, члан Српске краљевске академије за књижевност (1888) и ради до измака снага лечећи и бесплатно. У свом крат-

мо и коме треба да се поклонимо,” изјавио је академик Владимир Костић, неуролог, 2011. на скупу у славу 160 година од његовог рођења, одржаном у САНУ. У част 130 година од оснивања СЛД-а (1872) главни уредник „Српског архива за целокупно лекарство” проф. др Владимир

Академик Јокановић са сестром; академик Пуслојић; тајница Секције С. Жижић Борјановић и др Снежана Кецојевић Миљевић, психотерапует

Славковић 2002. године уредио је суплемент „Животна дело” посвећен: Љубодрагу Т. Михаиловићу, Драгану М. Дугалићу, Милану Х. Ђорђевићу и Богољубу Б. Мршуљи. У посвети је написао: „Колегама које су рано отишле, које је судбина спречила да нам више кажу и учине” (Медицински факултет у Београду, Клинички центар Србије, колегинице и колеге, пријатељи и другови). Била је част бити његов секретар а на делу је показао како треба ценити и издвојити најпродуктивније лекаре, који су највише дали медицини као науци. Свој примерак од свег срца поклонићу др Предрагу Дугалићу, сину проф. Дугалића, члану наше секције који је и сам био веома успешан студент медицине, а израста и у врсног песника. Захваљујући поклону акад. мед. Владимира Јокановића у Парку пријатељства Џорџа Вашингтона 19 у Београду, поводом 130 година од оснивања СЛД-а, постављене су бисте др Драге Љочић и др Јована Стејића. Нестале пре неколико година прилозима лекара Србије украдене бисте су у 2017. обновљене! Имамо право да у сусрет 150 година оснивања СЛД-а (2022) пожелимо да учинимо још једно добро дело – прилозима лекара обновимо рушевну кућу др Лазе К. Лазаревића у Хиландарској 7 и заједно са Удружењем књижевника Србије је уредимо тако да се има шта и нама и свету у њој показати. Јер др Лаза К. Лазаревић, незаобилазан и у нашој књижевности и у нашој медицини, заиста је легат и музеј заслужио. Имамо право али и обавезу. Нек нас срећа у нашем науму прати. Живели! 73


Z D R AV S T V O - S R B I J A

П

рисаједињењем Војводине, непосредно после Првог светског рата, остварен је сан Срба из Војводине због којег је робијао Светозар Милетић. Паралелно са овим процесом текао је и процес удруживања лекара мењајући име протоком првог века настајања, да би се последњих седамдесет година усталио назив – Друштво лекара Војводине СЛД. Лекарство је свугде зависно од економских прилика, просвете, организације државних институција, закона те тако треба посматрати здравство и у нашим крајевима. Оснивају се здравствене установе за одређене територије и ради разграничење послова, што се одражавало и на удруживање лекара. Трансформације овакве врсте доживљавала је нпр. средишња установа превентивне медицине тадашње државе, Централни хигијенски завод у Београду. О мењању назива писали смо обележавајући 90 година од оснивања, али је главна његова задаћа остајала иста, брига о здрављу народа. Тако је и са удруживањем лекара Војводине – циљеви остају исти. Удруживање појединаца код нас је изодавна давало вредне резултате. Бројни су примери значајне улоге наших лекара у оснивању часописа, установа културе, просвете, државних институција и друго. Ови испреплетани односи појединаца, кроз букет креативних идеја, рађали су драгоцене плодове. Неки трају до данас! Задивљујуће је са колико енергије, љубави и упорности су некадашњи лекари приступали оснивању и уређивању часописа, окупљали се око идеје оснивања установа културе, оснивања Медицинског факултета у Београду… Поглед у прошлост Минула су два века од када су студенти медицине Димитрије Давидовић и имењак Фрушић придошли у Беч и покренули Новине сербске из царствујушчег града Вијене. Први број изашао је из штампе 23. августа 1813. године, а од 1816. године штампане су под скраћеним називом – Новине сербске. Овај искорак двоји74

Присаједињење Војводине – први век

Прожимање идеја и удруживање лекара

Припремила: Др сц. мед. Славица Жижић-Борјановић

це младића из данашње Војводине (Земун и околина Сремске Митровице) покретањем првих новина угаони је камен српског новинарства. Давнашњу идеју др Јосифа Панчића о потреби формирања Медицинског факултета у Београду спровео је у дело др Батут. Овај Митровчанин, бечки студент медицине, дао је огроман допринос српској медицини. Моћ сагледавања тока догађаја, проницљиви дух, упорност и чврстина др Батута помогле су да увери власт да је могуће формирати Медицински факултет. Сународник, проф. др Војислав Субботић у томе му је помогао поставши први продекан. Ни проф. др Ђорђе Јоанновић није одолео позиву др Батута одрекавши се професуре на страним универзитетима. Тако је настало чврсто језгро Медицинског факултета у Београду. Бисте др Војислава Субботића и проф. др Милана Јовановића Батута испред улаза Медицинског факултета, настале су добротом др Владимира Јокановића, а биста Ђорђа Јоанновића у холу је Института за патологију који је основао али и у називу Опште болнице у Зрењанину. Србија не заборавља! Култура настаје у историји Први Србин лекар који је на позив Милоша Обреновића из Арада у Панонској равници дошао у тадашњу Србију, др Јован Стејић био је зачетник медицинске терминологије. Касније је др Милан Јовановић Батут, следбеник Вука Караџића, објавио књигу „Грађа за медицинску терминологију” а својим вишедеценијским упорним и марљивим радом, кроз дуг и плодан живот (93), сачинио своје животно дело – Речник медицинске терминологије!

У Бечу је почетком 19. века боравио Вук Стефановић Караџић и покренуо календар „Даницу” (1826). Исте године у Пешти основана је Матица српска, најстарија књижевна, културна и научна установа српског народа. Њен часопис – „Летопис”, најстарији и најдуговечнији у свету излази и данас! Владика Платон дарова кућу у Новом Саду, помажући школовање младежи. Задужбина Платонеум била је прва адреса Матице српске по пресељењу у Нови Сад, а наречени владика њен први председник. Добар пример сарадње Матице са лекарима је подршка за издавање дела „Књига за народ” др Батута када је превентивна медицина у њој наишла на плодно тле. Удруживањем двојице лекара у Панчеву, Љубомира Ненадовића и Константина Пеичића, основан је „Домаћи лекар” (први такве врсте у нас), лист за неговање и чување народног здравља. Излазио је од 1871. до 1873. године. Мало затим, 1880. др Милан Јовановић Батут, службујући у Сомбору, покреће лист „Здравље”. Највише под утицајем др Ђорђа Натошевића из Сланкамена креће у борбу за народно здравље што ће се показати веома успешним. Израста у ненадмашног здравственог просветитеља. Окупљени појединци лекари успели су да оснују и „Друштво за чување народног здравља” 1902. мада су изодавна још 1896. кренули да се јавно у том смислу преко новина оглашавају. И „Календар здравац” био је дело једног од њих као и писана упутства о чувању здравља на полеђини лекарских рецепата. Било је то 1871. а мало затим, 1872. године, уродила је плодом давнашња идеја да се оснује Друштво које је окупило бе-


Z D R AV S T V O - S R B I J A

оградске лекаре. Међу њима био је и „зубни лекар“ др Илија Ранимир, родом из Избишта у Банату. И тада је у основи била идеја о покретању часописа а само Друштво је било место сабирања медицинских знања и писане речи. Следећи његов императив било је чување језика. Удруживање лекара у нашим крајевима, по свему, најпре је настајало у жељи да се покрене медицинска литература, што се јасно огледа у покретању листа „Домаћи лекар”, а посебно је видљиво код покретања „Српског архива за целокупно лекарство”. Најближе је истини да је и само Српско лекарско друштво настало у жељи да се покрене медицински часопис. Из данашње Војводине потиче велики број лекара који су дали огроман допринос нашој медицини. Међу оснивачима Српске књижевне задруге су и три лекара, сви из Војводине. На оснивачком акту, поред осталих, опет су се лекари удружили: др Змај, др Батут и др Морски. Сви презимењаци –Јовановић! Одмах по завршетку Првог светског рата стекли су се услови у заједничкој држави за формирање министарства за бригу о здрављу при чему је одлучујући допринос својим ауторитетом и знањем имао др Батут. Тешка ратна искуства и патње народа захтевали су сериозан приступ проблемима здравља и биле трајни изазов попут препрека у трци које се не могу заобићи него прескочити и ићи даље. Управо је један век од завршетка Првог светског рата. Наша земља претрпела је огромне жртве, једна трећина народа се „преселила на небо”. Обележавамо и стоту годишњицу присаједињења Војводине. Навиру сећања потомака херојске борбе наших предака када су незаустављиво јуришали пробијајући Солунски фронт и грабећи пут домовине. Отуда сведочења потомака некадашњих ратника и успомене на величанствен пријем код народа у питомој војвођанској равници. Памтили су доживотно топао пријем и топле постеље својих домаћина који су им прострли најбељу постељину желећи добродошлицу, која се морала упамтити.

Јовановић и многих других осећамо и данас убирући плодове њихове борбе. Неброј је таквих светлих примера жртвовања за слободу и домовину. Светозар Милетић у бронзи на тргу и даље о томе сведочи и указује.

Изложба радова лекара уметника

Заслужни Светозар Милетић Споменик Светозару Милетићу у језгру Новога Сада доминира Тргом слободе и здањима која сва редом говоре о нашој историји. Овај споменик у бронзи, рад Ивана Мештровића (1939), заједно са постаментом од мермера, висок седам метара, зову Милетићев трг или Трг код Милетића. Запазио је Милетић, чувени новосадски, војвођански и српски адвокат, политичар и једно време градоначелник Новог Сада и пријатељ породице Јовановић слободарски дух дечака Милана понудивши старки Анђи да унука препусти њему на бригу и школовање да учи права и бори се за права Срба у Војводини. Милан се, ипак, одлучио за медицину, а смисао за право и правичност пратили су сваку његову активност. Слободарска породица Јовановић повлачила се са југа Србије према Шапцу. После Карађорђеве буне и боја на Мишару бежи даље на север у Сремску Митровицу. Отац уложи велики новац помажући борбу Срба у Војводини али је борба потрајала, породица осиромашила а туберкулоза је покосила. Слободарски дух породице

На дан ослобођења Новог Сада, 23. октобра 2018. у галерији Платонеум САНУ у Новом Саду отворена је изложба радова лекара уметника. У Пашићеву 6 слило се пуно лекара, уметника, поштовалаца и лекарске професије и уметности. Домаћини, академици САНУ су нас први поздравили, а гост нам је био и покрајински секретар за здравље. Градоначелник Новог Сада био је оправдано одсутан због заузетости државним пословима у Новом Саду са премијером Србије. Владика Платон који је завештао зграду Платонеуму добио је своју бисту. Захвалност је највећа међу врлинама. У каталогу изложбе је чак 26 имена излагача. Наша београдска момчад је била бројна и донели смо пуно радова. Учествовао је и др Брано Т. из Лознице. Лепо је било, одлично посећено, свечано. Лекари породице Тушек, Иван и Бранислав, звуком својих виолина испунили су галерију под сводовима на свој особит начин. Лекари Војводине удружили су се пре један век, а пуно су допринели и оснивању СЛД и српској медициини. Учествовао је и др Бранислав Трифуновић. Част ми је да сам могла допринети организацији изложбе У сусрет и у сећање на први век удруживања лекара Војводине. Част ми је да сам могла и својим ангажовањем допринети скупу У сећање на др Лазу К. Лазаревића. Др Славица, тајница Секције за уметност, културу и хуманост СЛД. 75


Z D R AV S T V O - S R B I J A

Милорад Жикић и Драган Јевдић (члан Секције из Вршца) између скулптура и слика М. Жикића. Лево су ВОДЕНЕ ПТИЦЕ, дрво (2018) и ПРЕКО ЗИДА КА БРЕГУ, акрил уље на платну (2015)

ОТВАРАЊЕ ИЗЛОЖБЕ У САНУ Огранку у Новом Саду: (слева удесно) Иван Тушек (члан Секције), Драган Данкуц (председник ДЛВ-СЛД), Зоран Гојковић (покрајински секретар за здравство), Владимир Јокановић (председник Секције за уметност, културу и хуманост СЛД), Стеван Пилиповић (председник Огранка САНУ у Новом Саду) и Милорад Жикић (председник Уметничке секције ДЛВ)

Отварање изложбе“МЕДИЦИ ПРО АРТЕ“ XXВИИ anale, Галерија САНУ у Новом Саду, 23.10 – 03.11.18. ПОВОДОМ 100 ГОДИНА ДРУШТВА ЛЕКАРА ВОЈВОДИНЕ (слева удесно: В. Јокановић, С. Пилиповић и Милорад Жикић)

Д. Јевдић испред својих слика и скулптура В. Јокановића (у друштву са колегиницом В. Ишпановић)

Огранак САНУ у Новом Саду је смештен у згради Платонеум XXVII која представља значајну културну баштину, задужбину владике Платона Атанацковића, у којој је раније била смештена Прва српска читаоница у Новом Саду, Матица српска и друге образовне и културне установе Војводине. Српска академија наука и уметности (САНУ) хттпс://www.сану.ац.рс/ен/

Хол САНУ у НС 23.10.18. Откривање бисте владике Платона Атанацковића, рад вајара В. Јокановића

Припремио: Проф. др Милорад Жикић, председник Уметничке секције ДЛВ СЛД

76


GODINA VII BROJ 84. DECEMBAR 2018.

79


A

N M K

kademik V. Kanjuh (sa sar.: dr Snežana Kanjuh i prim. dr Momir Pušac) uveo je kvizove o „Morfološko-kliničkim korelacijama u kardiologiji“, uz interaktivno nagradno takmičenje učesnika (koje ocenjuje i nagrađuje izabrani žiri) u cilju unapređenja i veće zanimljivosti medicinske edukacije. Do sada su održana četiri kviz-takmičenja i to: Prvi3, na IX internacionalnoj letnjoj kardiološkoj školi Evropskog centra za mir i razvoj Univerziteta za mir Ujedinjenih nacija (ECPD UoP UN) u Bečićima, Hotel „Splendid“, 25 – 29. juna 2017. Izabrani Žiri u sastavu: prof. dr Milan Nedeljković (predsednik) i članovi prof. dr Aleksandar Redžek i dr Ivana Burazor proglasio je za pobednika dr Mileta Trifkovića, kardiologa iz Bijeljine (Sl. 1). Drugi, na Simpozijumu Udruženja kardiologa Republike Srpske „Odabrane teme iz kardiologije“, Jahorina, Hotel „Termag“, 31. marta 2018. Žiri: prof. dr Branko Beleslin (predsednik), članovi prim. dr Dragan Bogdanić (ministar zdravlja Republike Srpske) i prof.dr Tamara Kovačević Preradović proglasio je za pobednika dr Zdravka Čirića, kardiologa iz Zvornika (Sl. 2). Treći4, na jubilarnoj X školi ECPD u Igalu, u Titovoj crnogorskoj rezidenicji - Vili „Galeb“, 18 – 22. juna 2018. Žiri: prof. dr Duško Vulić, dop. čl. ANURS (predsednik)

Odbor za kardiovaskularnu patologiju SANU1 Udruženje za aterosklerozu Srbije2

Kviz: morfološkokliničke korelacije u kardiologiji (interaktivno nagradno takmičenje učesnika) Vladimir Kanjuh, Snežana Kanjuh, Momir Pušac

Sl. 2. Sleva nadesno: B. Beleslin, V. Kanjuh, pobednik dr Zdravko Čirić, T. Preradović Kovačević i D. Bogdanić

i članovi N. D. Wong, inostrani član ANURS (SAD), i I. Graham (Irska) proglasio je za pobednika dr Dušanku Džakulu Tušup, kardiologa iz Herceg Novog (Sl. 3).

Četvrti, na Simpozijumu Udruženja kardiologa Republike Srpske „Novine u kardiologiji“, Trebinje, 15. septembra 2018. Žiri: Asist. dr Marija Zdravković (pred-

Sl. 1. Pobednik dr Mile Trifković (stoji), Vladimir Kanjuh (organizator i ispitivač) i Snežana Kanjuh (saradnik ECPD)

Sl. 3. Sleva nadesno: I.Graham, N.D. Wong, V. Kanjuh, pobednica dr Dušanka Džakula Tušup i D. Vulić

80

Sl. 4. Pobednik Kviza dr Zdravko Čirić, kardiolog iz Zvornika (drži nagradu - knjigu „Kardiologija 2011“). Levo od njega akademik V. Kanjuh (organizator i ispitivač Kviza) a desno akademik M. Ostojić. Sede, sleva nadesno, članovi Žirija: dr Z.Paovica, dr M. Zdravković i prof. dr D. Vulić, dop. čl. ANURS.


N M K

sednik, Beograd) i članovi dr Zoran Paovica (Trebinje) i prof. dr Duško Vulić, dopisni član ANURS (Banjaluka) proglasio je za pobednika (po drugi put!) dr Zdravka Čirića, kardiologa iz Zvornika (Sl. 4). Nagrada je u svim slučajevima bila: Poslediplomski udžbenik „Kardiologija 2011“ Katedre za kardiologiju Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu (nagrađen Nagradom za nauku – medicinu grada Beograda“ za 2011), autora M. Ostojića, V. Kanjuha, B. Beleslina i sar., uz odgovarajuću povelju sa potpisima članova žirija, ispitivača, prisutnih nastavnika i slušalaca. Pitanja i odgovori koji slede odnose se na poslednji Kviz iz 2018. god. U cilju da se i čitaoci ovog teksta uključe i isprobaju u Kvizu, pitanja su odvojena od odgovora ali su numerisana istim brojem. Takođe, slike su numerisane prateći Pitanja i Odgovore.

C – Disekujući hematom (O: Sl. 18, 19) D – Vazokonstrikcija – spazam mišićne arterije (O: Sl.20) E – Sistemska arterijska hipertenzija (O: Sl.21,22) F – Plućna arterijska hipertenzija (O: Sl. 23,24)

[5.] U sledeća dva slajda prikazane su morfološke karakteristike jedne urođene srčane mane, koja, udružena sa još jednom manom, predstavlja određeni sindrom. O kojoj se urođenoj srčanoj mani i sindromu radi? (P: Sl. 29, 30; O: 31 – 33)

U adventiciji velikih krvnih sudova nalaze se arteriole, kapilari i venule, tzv. vasa vasorum (sudovi sudova). Oni ishranjuju spoljašnju polovinu zida velikih sudova (npr.: aorta, brahiocefaličke arterije, zajednička ilijačna arterija). Unutrašnja polovina zida velikih krvnih sudova prima kiseonik i nutriciente difuzijom iz cirkulirajuće krvi u lumenu.

PITANJA: [1.] Ko je, gde, kada i kako, prvi u svetu, uveo morfološko-kliničke korelacije u medicini? (O: Sl. 5 i 6) [2.] U sledeća 3 slajda prikazana je normalna histološka građa zida aorte (intima, elastična medija i adventicija sa vasa vasorum) i zida veće mišićne arterije – tipa koronarne arterije (intima, glatko-mišićna medija i adventicija). (P: Sl. 7 – 9).

Sl. 29.

Sl. 9. Izvor: Google 2018.

[3.] Pogled odozgo u otvorenu levu pretkomoru srca. Koje se dve patološke lezije vide? O kom se sindromu radi? (P.: Sl.25; O.: 26,27)

Sl. 7. Normalna histološka građa zida aorte: L – lumen, I – intima, M – elastična medija, A – adventicija Izvor: V. Lačković, V. Kanjuh: Kardiologija 2011. Sl. 30.

Sl. 25. Izvor: V. Kanjuh

Sl. 8. Adventicija aorte sa vasa vasorum (sudovi sudova) i nervima Izvor: Google 2018.

U kom segmentu zida aorte ili veće mišićne arterije se lokalizuju sledeći patološki procesi: A – Ateroskleroza (O:Sl. 10) B – Lues (O:Sl. 11 – 17)

[4.] Definišite sledeće pojmove: • Complexus Eisenmengeri • Syndroma Eisenmengeri • Eisenmengerova faza USM sa prvobitno levo - desnim šantom. (O: Sl.28)

[6.] Koje su tri moguće vrste rupture srca kod akutnog infarkta miokarda i sa kojim posledicama? Koji patološki proces ’’preseca’’ tendinozne horde mitralne valvule? (O: Sl. 34) [7.] Kod kojih lezija najčešće dolazi do hemoperikarda? (O: Sl. 35) [8.] Koje su karakteristike Kanjuhove urođene srčane mane? (O: Sl. 36) [9.] Koja su dva najčešća benigna tumora srca? (O: Sl. 37 – 42) 81


N M K

[10.] Zašto se za fibrome i lipome srca kaže da su nekad semimaligni? (O: Sl. 43) [11.] Koja su dva najčešća primarna maligna tumora srca? (O: Sl. 44 – 46) [12.] Može li se stvoriti neki primarni tumor srca u tkivu provodnog sistema srca? (O: Sl.47)

cijskih nalaza sa njihovim kliničkim dijagnozama, publikujući pet knjiga pod naslovom „De sedibus et causis morborum per anatomen indagatis’’ (’’Lokalizacija i uzroci bolesti koje je otkrio anatom“).

i (ne)smrtonosnu trombozu (aterotromboza) u LUMENU.

[13.] Mogu li se ćelije provodnog sistema srca preobratiti u tumorske? (O: Sl. 48, 49) [14.] Koje su tri strukture u fetalnom krvotoku koje omogućavaju fetalnu cirkulaciju? Šta biva sa njima postnatalno: Normalno i u patološkim slučajevima? Kako se zovu njihovi obliterisani ostaci? (O: Sl. 50 – 53)

Sl. 5. Giambatista Morgagni u svom drvenom amfiteatru danas sačuvanom u Padovi.

B – Lues Inicijalna lezija je u ADVENTICIJI, bleda Treponema pogađa vasa vasorum u obliku ENDARTERITIS PROLIFERANS OBLITERANS HEUBNERI, koji dovodi do ishemično-zapaljenjskih lezija sa mnoštvom plazmocita i limfocita u elastičnoj mediji aorte: MESAORTITIS LUETICA → ANEURYSMA AORTAE LUETICUM→ RUPTURA AORTAE. Lues, dakle, i kada pogađa najveću arteriju u organizmu – aortu, pogađa prvo arteriole, tj. vasa vasorum u adventiciji.

[15.] Kakva je strukturno-funkcionalna organizacija fetalne cirkulacije u celini – koja omogućava krvotok i ishranu (dovođenje najbolje oksigenisane krvi za kucajuće srce i mozak u naglom razvoju; zaobilaženje pluća koja ne dišu; i delom zaobilaženje jetre da se ne bi u njoj potrošio sav kiseonik), a nakon rođenja, sa prvim udahom vazduha i prekinutim pupčanikom, da se odmah prestroji u cirkulaciju za postnatalni život? (O: Sl. 54, 55) [16.] Ko je u svetu prvi uspešno uradio transplantaciju srca i kada? Ko je ubedio svetsku medicinsku javnost da se transplantacija srca može izvršiti i pri postojećem kucajućem bolesnom srcu ako je dokazana ireverzibilna moždana neaktivnost? Ko je u svetu prvi uspešno ugradio zdravo srce ali ostavljajući u grudnom košu bolesno srce (povezano sa ugrađenim zdravim srcem, da bi se “ispomagali’’) - twin ili pyggiback heart? (o: sl. 56, 57) [17.] Koji je slavni violinista imao jedan medicinski sindrom koji mu je pomogao u njegovom virtuoznom sviranju? (O: Sl. 58)

ODGOVORI: [1.] Morfološko-kliničke korelacije u medicini uveo je Giambatista Morgagni (1682 – 1771), italijanski anatom koji je postao prvi patolog, u Padovi 1761. god. (u uzrastu od 79 godina!). Korelirao je 700 svojih obduk82

Sl. 10. Stabilna lipidna aterosklerotična ploča u neointimi (fibroateroma ili „parit“ prema Jesse E. Edwards-u jer je sagrađena od dve komponente: (1) lipidnog bazena i (2) fibrozne kape. Budući da je luminalna stenoza < 75% - još nema kliničkih simptoma, tj. morfološka lezija je klinički nema. L – lumen. Aterosklerotična ploča: LP – lipidni bazen (sadrži: Chc – holesterolski kristali, AM – amorfna ateromatozna materija, Er – eritrociti, vaskularne glatkomišićne ćelije, penaste ćelije) + FC – Fibrozna kapa. AM – atrofija medije iza ploče.

Sl. 6. V knjiga De sedibus et causis morborum per anatomen indagatis.

[2.] A – ateroskleroza Lokalizacija aterosklerotičnih lezija prema segmentima arterijskog zida Prve i glavne lezije su u INTIMI. Zbog endotelne disfunkcije (primum movens procesa ateroskleroze), LDL – holesterol iz lumena aorte ulazi u intimu. On je toksičan, imunološki proinflamatoran i prokoagulantan. Fagocituju ga monociti, dospeli iz krvi u intimu koji postaju penaste ćelije → ako su pretovarene – raspadaju se → stvara se u neointimi aterosklerotična ploča sa lipidnim bazenom i fibroznom kapom. Aničkov: ‘’Bez holesterola nema ateroskleroze’’! MEDIJA, samo sa strane aterosklerotične ploče je istanjena (atrophia e compressione) a u susednoj PERIADVENTICIJI postoje imunološki limfo-plazmocitni infiltrati. Najveća opasnost je prskanje aterosklerotične ploče, koje izaziva (ne)opstruktivnu

Sl. 11. G. M. Morgagni levom rukom pokazuje na lešu izbočenje luetične aneurizme aorte na prednjoj strani grudnog koša.

Sl. 12. F. R. Schaudin (1871-1906) i E. Hoffman (1868-1959), koji su 1905. otkrili Treponemu pallidum.


N M K

D – Vazokonstrikcija – spazam mišićne arterije

Sl. 17. Mesaortitis luetica: Zapaljenjski infiltrati od plazmocita i limfocita i opstrukcija grane vasa vasorum u mediji aorte (strelica). Izvor: Google 2018.

Sl. 13. Mesaortitis luetica sa aneurizmom ascendentne aorte i luka. Insuficijencija aortne valvule. Nema lezija aorte ispod dijafragme (strelica)!

E - Sistemska arterijska hipertenzija

 Sl. 14. Makroskopska slika mesaortitis luetica torakalne aorte sa oštrom granicom (strelica) između torakalne i abdominalne aorte (u kojoj nema lezija). Izvor: V. Kanjuh

Sl. 20. Prinzmetal (variant) angina pectoris. Arterija u spazmu se prividno menja: < lumen, protruzija endotelnih ćelija u lumen jer nema za njih dovoljno mesta, > izvijuganost unutrašnje elastične membrane, ’’deblja’’ mišićna medija. A – adventicija. M – medija. IEM – unutrašnja elastična membrana. I – intima. E- endote. L – lumen. Izvor: V. Kanjuh, R. Hindawi

Izvor: Google 2018. Sl. 21. Sl. 18. URI – ulazni rascep intime aorte. BAV – bikuspidna aortna valvula (kongenitalna). LK – hipertonična hipertrofija leve komore sa masivnim vrhom srca. Izvor: V. Kanjuh

C - Haematoma dissecans aortae ascendentis Za njegov nastanak važna su dva faktora: (1) slabost aortnog zida zbog cistične medio-nekroze i (2) sistemska arterijska hipertenzija.

Izvor: Google 2018. Sl. 22.

F – Plućna arterijska hipertenzija

Sl. 15. Histopatologija mesaortitis luetica sa oštrom granicom između torakalne i abdominalne aorte (strelica). Razlog: Nema luetičnih lezija u abdominalnoj aorti jer ona ima sasvim malo vasa vasorum (koja su target za bledu Treponemu). Izvor: V. Kanjuh

Izvor: V. Kanjuh Sl. 23. Normalna plućna mišićna arterija sa tankim zidom a širokim lumenom. Zbog toga je distenzibilna, tj. može da primi veliku ko- krvi bez povećanja pritiska.

Sl. 16. Unutrašnja (endotelna) površina aorte kod mesaortitis luetica makroskopski izgleda kao „kora drveta“ („bark tree“). Prof. patologije dr Ž. Ignjačev ju je poredio sa „rukama pralje“ (u vreme pre upotrebe veš mašine). Izvor: Google 2018.

Hipertrofija – zadebljanje glatko-mišićne MEDIJE plućne mišićne arterije zbog povećanja pritiska usled stalne velike recirkulacije krvi kroz pluća zbog urođene srčane mane sa levo-desnim šantom.

Izvor: V. Kanjuh Sl. 19.

83


N M K

u plućnim mišićnim arterijama i muskularizovanim arteriolama i pojavom cijanoze.

Sl. 24. VI, V i IV najteži histopatološki stepeni plućne hipertenzije. Mala mišićna plućna arterija sa fibrinoidnom nekrozom zida i pleksiformnom lezijom u njenoj grani. Izvor: V. Kanjuh

[3.]

Sl. 28. Levo: VSD sa levo-desnim šantom i velikom recirkulacijom krvi kroz pluća. Oksigenisana krv se meša sa venskom krvi. Nema cijanoze. (Complexus Eisenmengeri). Desno: VSD sa reverznim desno-levim šantom zbog ireverzibilnih, hipertenzivnih, opstruktivnih lezija plućnih ). Venska mišićnih arterija i muskularizovanih arteriola ( krv se meša sa oksigenisanom krvlju. Postoji cijanoza (Syndroma Eisenmengeri). DK i LK – desna i leva komora. DP i LP – desna i leva pretkomora GŠV i DŠV – gornja i donja šuplja vena. PA, LPA i DPA – plućna arterija i njena leva i desna grana. A - aorta. DPV i LPV – desne i leve plućne vene. Intenzitet cijanoze prikazan je bojama: belom (oksigenisana krv), crnom (venska krv) i sivom (mešana krv).

Sl. 33.

[6.]

[5.] Sl. 34. DP i LP – desna i leva pretkomora, DK i LK – desna i leva komora, P – perikardna kesa, H – hemoperikard, šrafirano – infarkt miokarda, RSZ – ruptura slobodnog zida LK, RVS – ruptura ventrikularnog septuma, RPM – ruptura papilarnog mišića.

Sl. 26. Syndroma Lutembasher: ASD – atrijalni septalni defekt + RMS – reumatska mitralna stenoza u levoj pretkomori (LP). Izvor: V. Kanjuh

[7.]

Sl. 27.

[4.] Complexus Eisenmengeri: Veliki ventrikularni septalni defekt sa levo-desnim šantom, hipertrofija desne komore, dilatacija plućne arterije. Nema cijanoze. Nema hipertenzivnih opstruktivnih lezija u plućnim mišićnim arterijama i arteriolama.

Sl. 31. Syndroma Corvisart : Tetralogia Fallot + Arcus aortae dexter. A – ascendentna aorta. DAL – desni aortni luk. PA – stablo plućne arterije. DP i LP – desna i leva pretkomora. DK – jako hipertrofična desna komora. LK – leva komora. Sl. 35. Hemoperikard. Najčešće se događa kod: 1. Ruptura slobodnog zida leve komore ili neke druge srčane šupljine zbog infarkta miokarda, jatrogenih manipulacija i sl., 2. Haematoma dissecans et ruptura aortae ascendentis, 3.Disekcija i ruptura neke grane koronarne arterije, 4.Trauma grudnog koša i srca, 5.Razaranje zidova srčanih šupljina od strane malignog tumora.

Syndroma Eisenmengeri: Veliki ventrikularni septalni defekt sa reverzijom levo-desnog šanta u desno-levi zbog ireverzibilnih hipertenzivnih opstruktivnih lezija u plućnim mišićnim arterijama i muskularizovanim arteriolama i pojavom cijanoze, hipertrofija desne komore, dilatacija plućne arterije. Eisenmengerova faza USM sa prvobitnim levo-desnim šantom: ASD, VSD, PDA sa reverzijom levodesnog šanta u desno-levi zbog ireverzibilnih hipertenzivnih opstruktivnih lezija 84

[8.]

Sl. 32. Syndroma Corvisart: Tetralogia Fallot+Arcus aortae dexter. A – dekstroponirana ascendentna aorta (ispod nje je aortna valvula) – „jašu“ na ventrikulnom septalnom defektu. DAL – desni aortni luk. I - suženi infundibulum (primum movens za ostale anomalije kod Fallot-a). DK – jako hipertrofična desna komora. LK – vrh leve komore.

Sl. 36.


N M K

[9.]

2. Rabdomiosarkom

1. Miksom srca

Sl. 41. Histopatologija pretkomorskih srčanih miksoma: Lepedic endokardne ćelije u miksomatoznoj stromi.

2. Fibrom srca Sl. 45. Tri čvora (strelice) rabdomiosarkoma leve pretkomore srca (LP). LK i DK – leva i hipertrofični vrh desne komore.

Sl. 37. Myxoma pendulum globosum (M) leve pretkomore (LP). Opstrukcija protoka krvi kroz levu pretkomoru. MV – normalna mitralna valvula. LK i DK – leva i hipertrofični vrh desne komore.

Sl. 42. Veliki fibrom desne komore srca, koji sužava njenu šupljinu.

[10.] Sl. 46. Histopatološka slika rabdomiosarkoma leve pretkomore srca: Ćelijski polimorfizam i džinovske ćelije.

[12.] Sl. 38. Myxoma pendulum globosum (M) desne pretkomore (DP). Donji deo miksoma je nekrotičan – žut jer je bio stegnut u trikuspidnom ušću. TV – normalna trikuspidna valvula. DK – desna komora.

Sl. 43. Histopatološka slika semimalignog fibroma srca: na periferiji fibroma manji infiltrativni rast u miokard (tamnije obojen). Dakle, ne ekspanzivni, koji je pravilo za benigne tumore. Međutim, nema metastaza i zato je semimaligan! Izvor: Google 2018.

[11.] 1. Angiosarkom

Sl. 39. Myxoma pendulum racemosum (villosum) (M) leve pretkomore (LP). Deo resice miksoma se može otkinuti i postati embolus u sistemskoj cirkulaciji. MV – normalna mitralna valvula LK i DK – leva i hipertrofični vrh desne komore.

Sl. 47. Tawarioma. Multicistični benigni tumor u atrioventrikularnom čvoru (Aschoff – Tawara) nastao na bazi poremećaja razvoja. Najmanji tumor u onkologiji koji može biti uzrok smrti (biološki benigan, ali po lokalizaciji maligan!). G. Thiene, D. Corrado, C. Basso, 2016.

[13.]

Sl. 44. Makroskopski izgled angiosarkoma srca. (Na elektronskom mikroskopu vide se Weibel-Palade tela u obliku teniskog reketa – koja su dokaz za endotelno poreklo ćelija angiosarkoma). Izvor: Google 2018. Sl. 40. Embolizirana arterija mozga otkinutim delom resice miksoma – uzrok infarkta mozga.

Sl. 48. Purkinjoma Hisovog snopa (HB) Izvor: G. Thiene, D. Corrado, C. Basso, 2016.

85


N M K

Sl. 49. Purkinjoma – histopatologija: Gore: Edematozne, blede i vakuolizirane ćelije sa granularnom citoplazmom. Dole: Imunohistohemijski ćelije su pozitivne na miokardni marker DESMIN. Izvor: G. Thiene, , D. Corrado, C. Basso, 2016.

[14.]

Tri strukture u fetalnom krvotoku i njihovi ostaci

I VCPFO (valvularno kompetentni prolazni foramen ovale) Otvor na atrijalnom septumu sekundumu, prekriven valvulom, tj. septum primumom sa strane leve prektomore. Omogućava da najbolje oksigenisana krv iz placente odmah dopre (DŠV→ DP→ LP→ LK→ A) do sistemske cirkulacije, tj. do miokarda kucajućeg srca i mozga koji se brzo razvija. Dopušta samo desno-levi šant na atrijalnom nivou. Postnatalno, obliteriše srastanjem septuma primuma sa septumom sekundumom. Međutim, perzistira u 22% normalnih odraslih ljudi (V. Kanjuh) i tada može biti opasan ako pritisak u desnoj pretkomori nadmaši pritisak u levoj pretkomori (kašljanje, itd.) i omogući postnatalni desno-levi šant na atrijalnom nivou sa mogućnošću paradoksalne trombne ili druge embolije u si-

II PDA (prolazan ductus arteriosus Botalli) Specifična mišićna arterija sa vaskularnim glatkomišićnim ćelijama u želatinoznoj stromi i ’’endotelnim jastučićima’’ (olakšavaju postnatalno funkcionalno zatvaranje PDA). Spaja plućnu arteriju sa početkom descendentne aorte. Interponovan je, dakle, između dve najveće elastične arterije. Omogućava da se krv iz plućne cirkulacije prebaci u sistemsku cirkulaciju (descendentna aorta) kako bi se zaobišla pluća koja kod fetusa ne dišu. Postnatalno obliteriše, tj. pretvara se u ligamentum arteriosum (fibrozni spoj leve grane plućne arterije sa početkom descendentne aorte). Pri tome, dotle suženi istmus aorte se proširuje. Ako PDA postnatalno perzistira – to je urođena srčana mana sa levo-desnim šantom. Krv iz aorte (gde je veći pritisak nego u plućnoj arteriji) odlazi u plućnu arteriju i dovodi do povećanog pritiska i velike recirkulacije krvi kroz pluća, koja oštećuje plućne mišićne arterije i muskularizuje arteriole, stvarajući u njima hipertenzivne opstruktivne lezije.

III DVA (ductus venosus Arantii) Venski sud između leve grane portne vene i leve hepatične vene (jedna od dve drenažne vene za jetru, koje se ulivaju u donju šuplju venu). Omogućava da najbolje oksigenisana krv iz placente, preko umbilikalne vene, delom zaobiđe jetru (da se kiseonik ne bi u njoj potrošio). Na taj način se oksigenisana krv odmah doprema preko donje šuplje vene u desnu pretkomoru i, zatim, levu pretkomoru, levu komoru i aortu za potrebe kucajućeg srca i mozga koji se brzo razvija. Postnatalno: Obliteriše, pretvarajući se u ligamentum venosum (fibrozni spoj leve grane portne vene i leve hepatične vene).

Sl. 53. Ductus venosus Arantii (DVA). Ušće umbilikalne vene (UV), koja donosi najbolje oksigenisanu krv iz placente (>O2), u levoj grani portne vene (LP) je nasuprot otvoru DVA, koji spaja levu granu portne vene sa levom hepatičkom venom (LH) i na taj način delom zaobilazi jetru. PV – portna vena sa desnom (RP) i levom (LP) granom, koja donosi krv u jetru. U – umbilicus (pupak fetusa). UC – umbilical cord (pupčanik – pupčana vrpca, spoj placente i pupka fetusa).

[15.]

Sl. 51. Prolazan ductus arteriosus Botalli (PDA): specifična mišićna arterija (sa glatkomišićnim ćelijama u želatinoznoj stromi i endotelnim jastučićima) između plućne arterije (PA) i početka descendentne aorte (A). Kod fetusa je šant desno-levi a u slučaju da postnatalno perzistira, radi se o urođenoj srčanoj mani sa levo-desnim šantom. LPA – leva grana plućne arterije. DP i LP – desna i leva pretkomora. DK – hipertrofična desna komora. LK – leva komora.

stemskoj cirkulaciji (npr. nastanak šloga!). Sl. 50. D.P. – desna pretkomora fetusa sa većim pritiskom nego u levoj pretkomori. L.P. – leva pretkomora postnatalno: pritisak je veći nego u desnoj pretkomori. I - Septum primum – elastična, pokretna valvula ovalnog otvora sa otvorom - ostium secundum, sa strane leve pretkomore. II - Septum secundum (čvrst nepokretan mišić), sa otvorom – foramen ovale (koji je ulaz u ovalnu jamu, a čije dno čini septum primum), sa strane desne pretkomore.

86

A M

I

Sl. 52. Normalna histološka građa PDA: specifična mišićna arterija (sa glatkomišićnim ćelijama u želatinoznoj stromi medije (M) i endotelnim jastučićima u intimi (I) umetnuta između dve elastične arterije, tj. plućne arterije i aorte. A – adventicija. Izvor: V. Kanjuh

Sl. 54. Izvor: V. Lačković, I. R. Nikolić, V. Todorović: Osnovna i oralna histologija i embriologija. 2. izd. 2014.


N M K

Literatura

Sl. 55. Razmena materija, O2 i CO2 u placenti. Izvor: Google 2018.

[16.]

Sl. 56. Ostvario je sve tri stvari: (1) Istorijska, prva u svetu uspešna transplantacija srca 3. dec. 1967. u Groote Schuur bolnici u Kejptaunu (Južna Afrika); (2) Definisanje „moždane Smrti“ i njeno prihvatanje u svetu za mogućnost transplantacije organa; (3) Prvo u svetu ugrađivanje srca uz ostavljanje bolesnog srca u grudnom košu 25. nov. 1974. Dva srca su sudovno povezana da se „ispomažu“. To je tzv. heterotopska operacija „Twin or piggyback heart“.

Sl. 57.

[17.]

Sl. 58. Violinski virtuoz N.P., koji je „obogatio tehniku i izražajnu moć violine“, imao je Marfanov sindrom, uključujući i njemu korisnu arahnodaktiliju (izdužene prste na rukama). Izvor: Google. 2018.

1. Kanjuh V, Pušac M. Odbor za kardiovaskularnu patologiju SANU, Godišnji sastanak, Beograd, 7.decembar 2017. Medici.com 2018.; XIV (84):108 – 9. 2. Кањух В, Лалић НМ. Удружење за атеросклерозу Србије: Пет конгреса у САНУ и меморијална предавања ‘’Академик Божидар С.Ђорђевић’’ и ‘’Проф. др Александар Ј. Игњатовски’’. Зборник радова и сажетака 5. конгреса Удружења за атеросклерозу Србије са интернационалним учешћем (Кањух В, Лалић НМ, уред.), 8 – 10.нов. 2016., САНУ, Београд. Изд. САНУ и Удружења за атеросклерозу Србије, стр. 9 – 13. 3. Kanjuh V, Pušac M. IX međunarodna letnja škola Evropskog centra za mir i razvoj (ECPD) Univerziteta Ujedinjenih nacija o kardiovaskularnim bolestima. Bečići (CG), Hotel ’’Splendid’’, 25 – 29. jun 2017.Medici.com (Banja Luka, RS) 2017; XIV (83): 94 – 5.Reprintovano u elektronskim materijalima za X jubilarnu međunarodnu letnju kardiološku školu (ECPD), 18 – 22.jun 2018. 4. Kanjuh V, Pušac M, Kanjuh S. X jubilarna međunarodna letnja kardiološka škola Evropskog centra za mir i razvoj Univerziteta za mir Ujedinjenih Nacija (European Center for Peace and Development University for Peace of United Nation), uz komentare održanih predavanja. Medici.com (Banja Luka, RS) 2018; XV (88): 94 - 8.

-

k o n g r e s i

PEDIJATRIJA 16th International Conference on Pediatrics and Pediatric Cardiology Date: 18-19. February 2019. Location: Amsterdam, Netherlands Website: www.pediatriccardiology. conferenceseries.com 12th International Conference on Childhooh Obesity and Nutrition Date: 18-19. March 2019. Location: Rome, Italy Website www.childhood-obesity. insightconferences.com 4th International Conference on Pediatrics and Pediatric Surgery Date: 22-23. April 2019. Location: London, UK website: www.pediatrics. insightconferences.com Pediatric Endokrine Society Annual Meeting Date: 27-30. April 2019. Location: Baltimore, USA Website: www.pedsendo.org RADIOLOGIJA 21st BSGAR Annual Meeting Date: 6-8. February 2019. Location: Liverpool, UK Webiste: www.bsgar.org ECR 2019. Date: 27. February – 3. March 2019. Location: Vienna, Austria Website: www.erc.2019.conference.org KARDIOLOGIJA 30th European Heart Diseases and Heart Failure Con. Date: 18-19. February 2019. Location: Amsterdam, Netherlands Website: www.heartdiseases. conferenceseries.com 6th International Conference on Prehypertension Date: 28. February - 3. March 2019. Location: Vilnius, Lithunia Website: www.prehypertension.org Annual Congress of the European Heart Rhythm Association (EHRA) Date: 17-19. March 2019. Location: Lisbon, Portugal Website: www.escardio.org 5th World Heart Congress Date: 15-16. April 2019. Location: Amsterdam, Netherlands Website: www.heartcongress. cardiologymeeting.com

87


I

N M K

nvazivna fizioterapija uključuje suvu punkciju kao jednu od izbornih tehnika u tretmanu miofascijalnog bolnog sindroma (u daljem tekstu MBS) kako površinsku, tako i duboku, budući da se efikasnost tehnike dokazala u više kliničkih istraživanja i revizija publikovanih naučnih radova, među kojima se ističu: Mayoral et al., Dommerholt et al., Tough et al., Kalichman et al., Vulfsons et al., Dunning et al. Miofascijalni bolni sindrom (MBS) je definisan kao neuromuskuloskeletna klinička slika koju čini skup različitih simptoma, izazvanih miofascijalnim trigger tačkama. Triger tačke su hipersenzibilne (bolne, lako iritirajuće) tačke, integrisane u napetom snopu mišićnih vlakana, bolne na pritisak i obično izazivaju odraženi, karakterističan obrazac bola, motorne disfunkcije i autonomnog fenomena. (Simons et al.).

Suva punkcija kao metod izbora u terapiji miofascijalnih bolnih (trigger) tačaka

MSc Aleksandra Janković

Slika 1. Trigger tačke

Definicija suve punkcije Suva punkcija je definisana kao invazivna fizioterapijska tehnika koja se koristi u tretmanu MBS-a i gde fizički agens koji se aplikuje narušava (probada) integritet kože pacijenta. Terapeutski cilj jeste tretman neuromuskuloskeletnih alteracija putem mehaničkog perkutanog agensa u vidu različitih vrsta igala.

Slika 2. Suva punkcija (Ambulanta za fizikalnu terapiju i rehabilitaciju MY PHYSIO)

88

Fizioterapija je disciplina koju World Confederation for Physical Therapy (WCPT) definiše kao disciplinu koja je “umetnost i nauka fizikalnog tretmana; odnosno skup tehnika koje putem aplikacije različitih fizičkih agenasa i metoda sprečavaju nastanak patoloških stanja, leče, oporavljaju i prilagođavaju stanje osoba, koje su zahvaćene nekim somatskim poremećajem, adekvatnom nivou zdravlja”. Fizički agensi su upravo primarni mehanizam dejstva tehnike suve punkcije (mehanička stimulacija putem igle). Tipovi tehnika suve punkcije Prilikom izvođenja suve punkcije ne koristi se nikakva vrsta supstance, već je mehanički efekat same igle agens koji koristimo. U zavisnosti da li iglom dosežemo ili ne do trigger tačke, možemo razlikovati površinsku i duboku suvu punkciju. Postoje različite tehnike duboke suve punkcije. Hongova tehnika brzog ulaza i izlaza; Tehnika ulaza i izlaza sa uvrtanjem igle ili Chowova tehnika; tehnika intramuskularne stimulacije po Gunnu koja se koristi kod radikulopatija i tehnika liberacije putem mini-skalpela. Hongova tehnika brzog ulaza i izlaza je postupak gde igla probada miofascijalnu trigger tačku, razbijajući tako bolnu zonu. Pokušavamo da dobijemo što veći broj odgovora u vidu lokalnog spazma u granicama tolerancije pacijenta. Broj odgovora lokalnog spazma je u direktnoj proporciji sa brzinom ubadanja, sa kliničkom efikasnošću duboke suve punkcije, sa

prisustvom “buke” na neuromotornoj ploči i sa razdražljivošću trigger tačke. Mehanizam delovanja suve punkcije Mehanizmi delovanja tehnika suve punkcije u kontroli MBS-a: - Langevin et al. su utvrdili da igla vrši mehanički efekat na vezivno tkivo i da je taj efekat izraženiji u pokretima rotacije igle. - Chen et al. su dokazali da duboka suva punkcija Hongovom tehnikom brzih ulaza i izlaza veoma efikasna u eliminaciji miofascijalnih trigger tačaka. Ovom tehnikom u stanju smo da anuliramo šum na neuromotornoj ploči koji je u direktnoj proporciji sa brojem odgovora lokalnog spazma. - Kuan et al. su dokazali da je šum na neuromotornoj ploči u direktnoj proporciji sa razdražljivošću trigger tačke i da suva punkcija dovodi do odgovora u vidu lokalnog spazma čiji je broj direktno zavisan, takođe, od razdražljivosti trigger tačke i da kao rezultat tehnike dolazi do smanjenja bola i povećanja praga nadražaja. - Shah et al. u svom istraživanju takođe koriste Hongovu tehniku suve punkcije. Putem tehnika mikrodijalize utvrdili su da duboka suva punkcija dovodi do smanjenja koncentracije senzibilizirajućih supstanci u zoni trigger tačke i da lokalni spazam igra veliku ulogu u celom procesu. - Domingo et al. su dokazali putem imuno-histohemijskih studija da duboka suva punkcija, u vidu brzih ulaza i izlaza, ne remeti faze regeneracije mišića ni njegovu reinervaciju. Tri časa posle tretmana


N M K

dubokom suvom punkcijom mišićna vlakna pokazuju znake inflamatornog odgovora koji se postepeno uvećavaju dok ne prođe 24 časa posle tretmana. Primećene su neke inflamatorne ćelije, čak i kada je regeneracija mišića skoro u potpunosti gotova, sedam dana posle tretmana. Dan posle tretmana mogu se primetiti promene u distribuciji receptora i u postsinaptičkoj denervisanoj zoni. Reinervacija se kompletira trećeg dana po tretmanu suvom punkcijom. Fini aksoni stižu i do postsinaptičke zone. - Tsai et al. su ustanovili da postoji efekat suve punkcije na udaljene zone tela usled aktivacije difuznih inhibitornih sistema kontrole bola. Smanjenje bola, povećanje mobilnosti i povećanje praga nadražaja m. trapeziusa (pars descedens) može biti proizvedeno suvom punkcijom m.extensor carpi radialis longusa usled postojanja distalno-proksimalnog efekta. Ovo je bitan podatak sa terapeutske tačke gledišta, jer tretman jednog pacijenta sa preosetljivom zonom primarnog bola može početi tretiranjem jedne distalne zone. - Niddam et al. su potvrdili putem funkcionalne magnetne rezonance da suva punkcija trigger tačke delimično ima veze sa supraspinalnom kontrolom bola putem aktivacije sive periakvaduktalne supstancije mezencefalona. Čini se da su trigger tačke sekundarne periferne manifestacije centralne senzibilizacije. - Cagnie et al. dolaze do zaključka da su fiziološki mehanizmi i efekti suve punkcije veoma složeni, da aktiviraju centralne i periferne neuronalne mreže stvarajući tako neizbežne fiziološke i psihološke odgovore. Regioni moždane kore koji se aktiviraju kada postoji analgezija prouzrokovana placebo efektom su isti oni koji se aktiviraju putem suve punkcije. - Dommerholt navodi da inaktivacija latentne trigger tačke suvom punkcijom može sprečiti razvoj aktivne trigger tačke i smanjiti tako nociceptivne posledice, normalizovati sinaptičku aktivnost i smanjiti centralnu i perifernu senzibilizaciju. - Nakon nedavne sistematske revizije publikovanih istrazivačkih radova (2014), Chou et al. preporučuju tehniku brzog i multipnog probadanja trigger tačke kao najefikasniju u tretmanu MBS-a sa ciljem brzog vraćanja pacijenta svom svakodnevnom životu, stimulišući difuzne inhibitorne sisteme kontrole bola. Efikasnost suve punkcije Od svih sistemskih revizija koje govore o suvoj punkciji kao o jednoj efikasnoj tehnici u lečenju MBS-a ističe se revizija Dunninga et al. gde se govori o momentalnoj efikasnosti duboke suve punkcije pu-

tem Hongove tehnike u smanjenju bola i spasticiteta. Nedavne studije su utvrdile da strah od igle ne utiče na toleranciju bola ni na simpatičke odgovore u toku izvođenja suve punkcije. Dubokom suvom punkcijom postižemo veće smanjenje bola nego manuelnim tehnikama kao, recimo, tehnikom ishemijske kompresije. I konačno, suva punkcija u kombinaciji sa vežbama smanjuje bol, povećava mobilnost i smanjuje depresivno raspoloženje kod pacijenata. Indikacije za tretman suvom punkcijom Duboka suva punkcija je indikovana kada površinska suva punkcija i konzervativne tehnike nisu bile dovoljno efikasne. Takođe je indikovana kada se radi o mišićima koji su jedino dostupni dubinskom suvom punkcijom (Simons et al).

Slika 3. Miofascijalne trigger tačke i zone odraženog bola

Suva punkcija je indikovana kao tehnika tretmana MBS-a, kao i kod sekundarnih patologija koje su povezane sa MBS-om (koje daju istu ili sličnu kliničku sliku): posttraumatske tendinopatije, kapsulitis, epikondilitis, cervikobrahialgija, išijas, distenzija medijalnog kolateralnog ligamenta kolena, uganuće skočnog zgloba, tendinitis patelarnog ligamenta, artritis, hronični bol, postoperativni bol, bolni sindrom časice kolena, disfunkcija temporomandibularnog zgloba, sindrom karpalnog tunela, artroplastika kolena, posttraumatski bol u vratu, akutni bol, grčevi u mišićima, pa čak i neka neurološka stanja kao što su tetrapareza i Parkinsonova bolest. Zaključujemo da je MBS moguća patologija u fizikalnoj terapiji i može potpuno zameniti ili biti popratni deo nespecifične kliničke slike u kojoj dominira bol i čiji tretman može minimizirati buduće posledice na tetivama, unutrašnjim organima, buduće ortopedske, reumatološke i neurološke posledice.

Literatura:

1. Chen JT, Chung KC, Hou CR, Kuan TS, Chen SM, Hong CZ. Inhibitory effect of dry needling on the spontaneous electrical activity recorded from myofascial trigger spots of rabbit skeletal muscle. Am J Phys Med Rehabil. 2001;80(10):729-35. 2. Chou LW, Kao MJ, Lin JG. Probable mechanisms of needling therapies formyofascial pain control. Evid Based Complement Alternat Med. 2012;2012:705327. 3. 3. Dommerholt J, Mayoral del Moral O, Grobli C. Trigger point dry needling. J Man Manip Ther. 2006;14(4):E70-E87. Dommerholt J. Dry needling - peripheral and central considerations. J Man Manip Ther. 2011;19(4):223-7. 4. Hong C-Z, Torigoe Y, Yu J. The localized twitch responses in responsive taut bands of rabbit skeletal muscle fibers are related to the reflexes at spinal cord level. J Musculoske Pain. 1995;3(1):15-34. 5. Hou CR, Tsai LC, Cheng KF, Chung KC, Hong CZ. Immediate effects of various physical therapeutic modalities on cervical myofascial pain and trigger-point sensitivity. Arch Phys Med Rehabil. 2002;83(10):1406-14. 6. Kalichman L, Vulfsons S. Dry Needling in the Management of Musculoskeletal Pain. JABFM. 2010;23(5):640-6. 7. Mayoral O, Romay H. Fisioterapia conservadora del síndrome de dolor miofascial. Rev Iberoam Fisioter Kinesiol. 2005;8(1):11-6. 8. Mayoral O. Fisioterapia invasiva del síndrome de dolor miofascial. Fisioterapia. 2005;27(2): 69-75. 9. Mayoral O, Torres M. Fisioterapia Invasiva y punción seca. Informe sobre la eficacia de la punción seca en el tratamiento del síndrome de dolor miofascial y sobre su uso en Fisioterapia. Cuest. Fisioter. 2009;38(3): 206-217. 10. Shah JP, Phillips TM, Danoff JV, Gerber LH. An in vivo microanalytical technique for measuring the local biochemical milieu of human skeletal muscle. J Appl Physiol. 2005;99(5):1977-84. 11. Shah JP, Danoff JV, Desai MJ, Parikh S, Nakamura LY, Phillips TM, Gerber LH. Biochemical associated with pain and inflammation are elevated in sites near to and remote from active myofascial trigger points. Arch Phys Med Rehabil. 2008;89(1):16-23. 12. Shah J, Phillips T, Danoff JV, Gerber L. A novel microanalytical technique for assaying soft tissue demonstrates significant quantitative biochemical differences. 13. Simons DG, Travell JG, Simons LS. Travell & Simons: Dolor y disfunción miofascial: El manual de los puntos gatillo: Volumen 1: Mitad superior del cuerpo. 2ª ed. Madrid, España: Panamericana; 2002. 14. Simons DG. Review of enigmatic MTrPs as a common cause of enigmatic musculoskeletal pain and dysfunction. J Electromyogr Kinesiol. 2004; 14(1):95- 107. 15. Tough EA, White AR, Cummings TM, Richards SH, Campbell JL. Acupuncture and dry needling in the management of myofascial trigger point pain: A systematic review and meta-analysis of randomised controlled trials. Eur J Pain. 2009;13(1):3-10. 16. Tough EA, R. White AR. Effectiveness of acupuncture/ dry needling for myofascial trigger point pain. Physl Ther Rev. 2011;16(2):147-54. 17. Vulfsons S, Ratmansky M, Kalichman L. Trigger Point Needling: Techniques and Outcome. Curr Pain Headache Rep. 2012;16(5):407-12.

89


A

N M K

teroskleroza je patološki proces u kome dolazi do nakupljanja masnih supstanci, holesterola, dijelova mrtvih ćelija i kalcijuma u unutrašnjem zidu arterije, odnosno u intimi krvnog suda. Na taj način dolazi do formiranja aterosklerotskog plaka, označenog kao aterom, koji prominira u lumen krvnog suda, sužavajući ga i samim tim smanjuje se protok krvi i snabdijevanje ciljnih organa krvlju. Kao posljedica smanjenog protoka krvi organ koji taj krvni sud snabdijeva dobija sve manje kiseonika i hranjivih materija. Bolest se manifestuje u vidu ishemije, a ukoliko plak ispuni čitav lumen i dovede do potpunog začepljenja protoka nema i ciljni organ odumire, odnosno nekrotiše se, što za posljedicu ima infarkt srca, mozga i gangrenu donjih ekstremiteta. Aterosklerozom zahvaćen krvni sud je tvrd, neelastičan i ukoliko je istanjen može dovesti do pucanja a samim tim i izliva i mogućnosti pojave ugruška koji može da zaustavi protok krvi i dovede do tromboze i embolije. Tok krvi postaje izmijenjen, tj. nije više laminaran nego je turbulentan. Najčešće su zahvaćene velike i srednje arterije, posebno u mjestima račvanja. Predilekciona mjesta za razvoj ateroskleroze su koronarne i karotidne arterije, kao i arterije donjih ekstremiteta. Zahvativši koronarne krvne sudove dobija se klinička slika u smislu ishemije (angina pektoris) i infarkta srca, ukoliko su zahvaćeni cerebralni krvni sudovi mozga (moždani udar) a ukoliko je prisutna ateroskleroza perifernih arterija donjih ekstremiteta dobija se klinička slika snažnog bola u listu donjih ekstremiteta u toku hoda (intermitentna klaudikacija), a često rezultira i potpunim začepljenjem krvnog suda i nastanka gangrene stopala. Kalcijum koji se taloži duž lumena krvnog suda dovodi do stvaranja kalcifikata i u tom slučaju sve se manje taloži u koštano tkivo što dovodi do toga da kosti postaju šupljikave i lako lomljive, a kao posljedica toga se razvija bolest osteoporoza. Odnos smanjenog kalcijuma u kostima a povećanog u krvnim sudovima se naziva kalcijumski paradoks. Smatra se da je ateroskleroza progresivna bolest, sporog ali sigurnog toka i kao tihi ubica dugo je asimptomatska i daje simptome tek u poodmakloj fazi bolesti kada dođe do značajnijeg začepljenja arterije od 50-70%. Da bismo je shvatili kao ozbiljno oboljenje čija je prevalenca jako visoka, moramo znati da je ateroskleroza osnovna podloga za razvoj kardiovaskularnih (KVB) i cerebrovaskularnih bolesti (CVB) koji su vodeći uzrok smrtnosti u svijetu. Svjetska zdravstvena organizacija (WHO) procjenjuje da oko 17 miliona ljudi u svijetu umire od kardiovaskularnih (KV) i cerebrovaskularnih (CV) bolesti. Statistički podaci govore 90

Analiza faktora rizika na pojavu i razvoj ateroskleroze Master dr medicine Ljiljana Savić, JZU DZ “Dr Mladen Stojanović” Laktaši

da KVB čine 49,6% ukupnog mortaliteta u svijetu. Stopa mortaliteta je smanjena u razvijenim zemljama za 40-50% zahvaljujući prevenciji, a još raste u nerazvijenim zemljama ili u zemljama u tranziciji ili se neznatno povećava. (1) KVB i CVB su značajan uzrok invaliditeta, gubitka radne sposobnosti i sve veći trošak zdravstvene zaštite. Ovi podaci jasno ukazuju na potrebu za aktivno učešće u smislu prevencije koja se temelji na tri nivoa (primarna, sekundarna, tercijarna) na pravovremeno otkrivanje i na efikasnu terapiju. Preventivne mjere nisu nimalo jeftine, ali je poznato da je uvijek isplativije ulagati u prevenciju, nego liječiti bolest. (2)

Aterosklerotski plak unutar lumena arterije

Osnovni uzroci ateroskleroze su faktori rizika koji mogu biti:

Potencijalno Potencijalno izmijenjeni: neizmijenjeni: a) hiperlipidemije (povišene masnoće) a) pol b) hipertenzija (povišeni pritisak) b) naslijeđe c) diabetes mellitus (povišeni šećer) c) starosna dob d) pušenje e) gojaznost f) fizička neaktivnost g) stres

Svi faktori dovode do oštećenja krvnog suda i razvoja ateroskleroze i njenih komplikacija, kao što su KVB i CVB. HIPERLIPIDEMIJE: Radi se povećanju ukupnog holesterola u krvi, frakcije LDL, triglicerida i smanjenju tzv. dobrog holesterola frakcije HDL u krvi, kao i poremećenom

odnosu HDL i LDL. Holesterol se odlaže u zidu krvnog suda i njegovo nagomilavanje dovodi do zadebljanja zida i razvoja ateroskleroze. Vrijednosti ukupnog holesterola ne bi trebalo da budu preko 5 mmol u krvi. Povećanje frakcije LDL dovodi do toksičnog dejstva na endotel krvnog suda usljed smanjene sinteze c AMP, povećanja tromboksana A2 i drugih uzroka. I samo kratkotrajno povećanje frakcije LDL dovodi do oštećenja endotela. HIPERTENZIJA: U arterijskoj hipertenziji dolazi do hiperplazije intime, zadebljanja medije i dejstva faktora kao što su angiotenzin 2 i bradikinin. DIABETES MELLITUS: Bolest koja je sama po sebi rizik. Kod ove bolesti je poremećen metabolizam inzulina – hormona koji prije svega reguliše metabolizam glukoze, masti i proteina, što za posljedicu ima povećanje nivoa glukoze u krvi, povećano oslobađanje masti iz ćelija, pa imamo povećanu koncentraciju holesterola u krvi. U diabetesu mellitusu povećana glikemija podstiče proliferaciju i migraciju glatkih mišićnih ćelija iz medije u intimu krvnog suda i na taj način ubrzava proces aterogeneze. PUŠENJE: Smanjuje produkciju prostaciklana, povećava dejstvo tromboksana A2, stimuliše simpatičko adrenergički sistem, pomaže prodiranje aterogenih lipida u krvni sud i smanjuje frakciju HDL. Nikotin iz duvanskog dima djeluje na stjenku krvnog suda tako što povećava periferni otpor, koji povećava i dijastolni i sistolni pritisak, a to dovodi da srce radi povećanom snagom. Takođe, nikotin ubrzava srčanu frekvenciju. GOJAZNOST: Rizik za koronarnu bolest srca imaju sve osobe čiji je body mass index (BMI) iznad 25, posebno je važno kad osoba ima BMI preko 30. FIZIČKA AKTIVNOST: Smanjena fizička aktivnost pospješuje gomilanje masti, glukoze i do povećanja pritiska.


N M K

STRES: Ubrzan tempo života sa puno stresa ubrzava proces ateroskleroze i razvoja KVB i CVB. Ambiciozne osobe imaju predispoziciju da obole od ateroskleroze. POL: Muškarci imaju predispoziciju, kod žena se rizik povećava sa pojavom menopauze jer su do menopauze zaštićene pod dejstvom estrogenih hormona, a kasnije se rizik izjednačava sa muškarcima iste starosne dobi. NASLIJEĐE: Smatra se da genetska predispozicija ima značajnu ulogu, jer je porodična anamneza često pozitivna kod ovih bolesnika. STAROSNA DOB: Starije osobe su izloženije razvoju ateroskleroze i pojavi njenih komplikacija. CILJ RADA Analizirati prevalencu obolijevanja od ateroskleroze i zastupljenost faktora rizika bitnih za njen nastanak i razvoj KVB i CVB, među registrovanim pacijentima u jednom timu porodične medicine, Doma zdravlja u Laktašima, u periodu od 2012-2014. godine, životne dobi preko 40 godina starosti kao i predlaganje preventivnih mjera u cilju suzbijanja razvoja aterosklerotske bolesti krvnih sudova. MATERIJAL I METODE U radu je izvršena retrospektivna analiza podataka za 2400 pacijenata oba pola, starosti preko 40 godina u jednom timu porodične medicine Doma zdravlja u Laktašima za period od 2012-2014. godine. Urađene su biohemijske analize krvi u jutarnjim satima od 7-9h kako bi se dobile vrijednosti holesterola, triglicerida i glukoze u krvi. Antropometrijskim mjerenjima određen je obim struka i BMI, a anketnim upitnikom su se dobili podaci o stilu života i navikama (pušenje i fizička aktivnost). Rezultate smo istakli brojčano i u procentima te predstavili grafički i tabelarno. REZULTATI RADA Od ukupnog broja ispitanika, koji iznosi 2400, broj rizičnih pacijenata je 226 ili 9,4%. Od rizičnih pacijenata muškarci čine veću skupinu i ima ih 117, ili u procentima 51,76%, dok žena ima 109, ili u procentima 48,23%. Analizirali smo posebno svaki faktor rizika i ustanovili da sa povišenim pritiskom imamo 160, sa povišenim BMI imamo 81 pacijenta, pušača 70, sa povišenim holesterolom 65 pacijenata i 33 dijabetičara. Svi

Grafikon 1. Rizični pacijenti podijeljeni prema polu

pacijenti su u anketnom upitniku izjavili da su fizički aktivni.

Grafikon 2. Pacijenti podijeljeni po faktorima rizika

Zaključili smo da ima pacijenata koji imaju istovremeno dva, tri ili više faktora rizika. Sa jednim faktorom rizika ima 45,57% pacijenata, sa dva 34,07% sa tri ili više 20,35%.

Grafikon 3. Pacijenti podijeljeni po broju faktora rizika

DISKUSIJA Prema podacima iz literature KVB i CVB su vodeći uzrok mortaliteta i invaliditeta, čestih i dugih hospitalizacija kao i utroška zdravstvene zaštite. (3) Velika smrtnost ukazuje na slabu detekciju i kontrolu faktora rizika. Zbog toga je određivanje faktora rizika najvrednije sociomedicinsko i epidemiološko dostignuće u proteklom nizu godina. U ispitivanju koje je sprovedeno u jednom timu porodične medicine sa 2400 pacijenata u toku kurativnih i preventivnih pregleda uočava se da najviše ima pacijenata sa povišenim pritiskom iznad 140/90 mmHg njih 160 ili 70,79%, potom pacijenti sa BMI iznad 30, njih ima 81 pacijent ili 35,84%, potom pušača ima 70 ili 30,97%, sa povišenim holesterolom 65 ili 28,76%, a najmanju grupu čine dijabetičari kojih ima 33 ili 14,60%.

Rezultati istraživanja su pokazali visoku prevalencu arterijske hipertenzije na nivou primarne zdravstvene zaštite kao i pozitivnu vezu između hipertenzije, pušenja, diabetesa mellitusa, hiperlipidemije, gojaznosti i fizičke neaktivnosti sa pojavom aterosklerotske bolesti krvnih sudova. (4) Rezultati studija prema podacima iz literature pokazuju uticaj gojaznosti i fizičke neaktivnosti na incidencu KVB i CVB. (5) Rezultati istraživanja su pokazali da će osobe koje provode fizičku aktivnost 30-60 minuta dnevno manje vjerovatno imati oboljenje krvnih sudova. ZAKLJUČAK Prevalenca oboljenja ateroskleroze u jednom timu porodične medicine iznosi 9,4% Hipertenzija je najviše zastupljena i od ukupnog broja pacijenata 226, sa povišenim pritiskom ih ima 160. Unaprijediti prevenciju na nivou primarne zdravstvene zaštite i uticati na faktore rizika koje možemo mijenjati. Navike u ishrani stečene još u djetinjstvu i uobičajeno ponašanje i loš odnos prema zdravlju su uticale da se štetne navike zadrže i danas. Zbog toga je neophodno početi sa promocijom zdravlja i sa usvajanjem zdravog načina života još od djetinjstva jer se tad zdrave navike najlakše usvajaju. Na produženje i kvalitet života možemo uticati promjenom načina života i zdravom prehranom. Imajući zdrav način života sa dovoljno fizičke aktivnosti i život bez stresa imaćemo dosta azot-monoksida neophodnog faktora za zdrave krvne sudove i nizak broj KVB i CVB kao vodeći uzrok smrtnosti u svijetu. Dakle, dobra cirkulacija je garancija dobrog zdravlja i održavanja života, jer dok krv dobro teče možemo reći da smo zdravi. LITERATURA

1. Leposava Daničić, Sanja Tomić, Faktori rizika za koronarnu bolest,Novi Sad,2005. god. 2. Kotseva K,Wood D,De Badar G. Smjernice kardiovaskularne prevencije u svakodnevnoj praksi. Lancet 2009. god. 3. E.Raljević , O. Smajkić. M. Dilić. Eksplozija KVB i dramatičan porast smrtnosti. Jun, 2001,BiH 4. Beglanić i saradnici. Korelacija faktora rizika,frekvence i komplikacija od hipertenzije. BiH 5. Tulumović A, Bešlagić Z, Beglanić A. Debljina,fizička aktivnost i zdravlje,BiH 2002. god.

Tabela 1. Broj rizičnih pacijenata u odnosu na njihov ukupan broj

Ukupan broj pacijenata

Broj rizičnih pacijenata

procenat

2400

226

9,4% 91


P

N M K

oremećaj kretanja dovodi do važnih zdravstvenih posledica kod starijih osoba, jer poremećena ravnoteža i hod često ugrožavaju njihovu funkcionalnu nezavisnost. Pored toga, oštećenja zbog padova mogu biti uzrok hospitalizacije ili hirurškog zahvata koji je nov rizik za smanjeno kretanje i nove padove. Osobe starije od 85 godina otežano se kreću u 40 do 60% slučajeva i mnogima je potrebna pomoć druge osobe ili korišćenje specijalne opreme za hodanje. Poremećaji kretanja i ravnoteže često mogu, nezavisno od sinkope i drugih poremećaja svesti (epilepsija, udarac u glavu), izazvati padove. Pad je pojava kada se osoba nehotično sruši na pod ili neku drugu podlogu. Godišnje svaka treća ili svaka druga osoba starija od 65 godina padne, u proseku, jednom godišnje. Zato porodični lekari svaku stariju osobu, pri pregledu, upitaju da li je imala padove. Kada osoba pada iz stojećeg stava, zbog velike potencijalne energije udarca, oštećenja su velika. Posledice pada nekada mogu biti teške, čak i smrtonosne. U 2% padova na stranu dolazi do preloma kuka, a u 5 do 10% padova nastaju sva druga oštećenja, računajući tu i ozlede glave. U preko 50% slučajeva pad se završava barem s nekom manjom ozledom, poput laceracije. Uzroci padova i faktori rizika Multipli faktori dovode do pada i poremećaja hoda. Zapravo, postoji kompleksna interakcija među tri sledeće vrste faktora: intrinzičnih (vrsta bolesti ili poremećaja), situacionih (radnje ili kretanja koja osoba obavlja) i ekstrinzičnih (uslovi i opasnosti spoljašnje sredine). Intrinzični faktori su najvažniji za pojavu padova i slični su faktorima koji se odnose na poremećaj hoda (Tabela 1).

Gerijatrija

Poremećaj hoda i ravnoteže Segment iz rukopisa knjige pod naslovom “Uvod u gerijatriju” Autor: akademik Rajko Igić

Odnos rizika za pad intrinzičkih, ekstrinzičnih i situacionih faktora zavisi od osobe i njene okoline. Tako će osoba koja izbegava samostalno kretanje van kuće (situacioni faktor) i opasnosti u spoljašnjoj sredini (ekstrinzični faktor) biti manje izložena fizičkim oštećenjima. S druge strane, ekstrinzični faktori su ti koji u većoj meri doprinose padovima i riziku za ozlede; da bi se ti faktori smanjili, arhitekte vode računa pri planiranju ulaza u objekte, pešačkih staza i dizajna drugih građevinskih elemenata i enterijera. Pregled osobe koja je doživela pad Lekaru su korisni svi podaci i okolnosti koje su postojale pri padu osobe, ali i njena aktivnost i pokreti koji su mogli dovesti do

Tabela 1. Intrinzički faktori za poremećaj hoda i padove

Faktor

Tipična bolest ili poremećaj

Centralni moždani poremećaj

Demencija

Neuromotorni

Parkinsonizam, šlog, cerebelarna degeneracija, neuropatija

Vid

Katarakta, glaukom, senilna makularna degeneracija

Ravnoteža

Paroksizmalni pozicioni vertigo

Propriocepcija

Periferna neuropatija (senzorna), deficit B12 vitamina

Muskuloskeletni

Artritis, poremećaji stopala

Sistemni

Ortostatska hipotenzija, poremećaji tireoideje, sepsa, kardiopulmonalna bolest

Lekovi

Smanjena pažnja (narkotički analgetici, benzodijazepini, triciklični antidepresivi), oštećena perfuzija mozga (vazodilatatorni antihipertenzivi, antiaritmici, diuretici), vestibularni toksicitet (aminoglikozidi, velika doza diuretika Henleove petlje), ekstrapiramidni simptomi (fenotijazini)

92

pada. Anamneza može ukazati na kratak gubitak svesti koji većinom nastaje usled smanjenog priliva krvi u mozak; izuzetak je epilepsija. Bolesnik ne može precizno dati podatke o tom kratkom gubitku svesti; on obično izjavljuje “zamantalo mi se u glavi”, “imao sam vrtoglavicu”, “imao sam slabost”, “kratko mi je zujalo u ušima pre pada”, ali je za epizodu gubitka svesti najbolji podatak koji lekaru pruža svedok tog događaja, ako postoji i ako je pouzdan posmatrač. Gubitak svesti najčešće se dešava kada pacijent stoji. Bol, uzbuđenje, jaka emocionalna stimulacija ili vruć ambijent su česti precipitirajući faktori. U sedećem položaju gubitak svesti dešava se retko. Prilikom fizičkih vežbi gotovo niko ne pada, ali se padovi ponekad dešavaju neposredno po prestanku napornih vežbi. Prodromalni period pre gubitka svesti obično traje nekoliko minuta kada se osoba žali na slabost, nauzeju, osećaj toplote ili hladnoće, znojenje, zujanje u ušima ili nejasan vid. Osobe koje tako gube svest, ne padaju već prosto sednu na pod. Period nesvestice retko traje duže od minuta; tokom ataka osoba je bleda i još izvesno vreme nakon što se osvesti. Gubitak svesti pri stajanju (posturalna sinkopa) nastaje usled oštećenja vazomotornih refleksa. Taj tip sinkope dešava se kod starijih osoba i kod dijabetičara kod kojih postoji autonomna neuropatija. Lekar izvrši funkcionalne testove za hod i ravnotežu (uključujući dizanje sa stolice i okret u stojećem stavu). Veoma je značajno da se najpre ustanovi da li je pad izazvan sinkopom, poremećajem funkcije autonomnog


N M K

nervnog sistema koji se odlikuje velikim padom krvnog pritiska i bradikardijom kod osobe u stojećem stavu (ortostatska hipotenzija). Sistolni krvni pritisak može pasti čak na > 20 mm Hg pri stajanju. Obično se u dijagnostičku svrhu sinkope koristi Valsalva manevar s kontinuiranim elektrokardiografskim snimanjem, “tilt” sto i masaža karotida. Valsalva manevar se izvodi tako da se vrši ekspiracija (izdisaj) pri duvanju u balon i zatvorenom nosu. To podiže pritisak u grudnom košu usled čega se smanji priliv venske krv ka srcu i dolazi do pada srčanog output-a (izbacivanje krvi iz srca). Nastaje refleksno ubrzanje srčanih otkucaja (tahikardija), a arteriole se sužavaju da se uspori pad krvnog pritiska. Ako srednji krvni pritisak padne na 51 mmHg, uz nivo ugljen-dioksida od 26 mmHg, redovno dolazi do sinkope. Po prestanku forsiranog izdisaja, srce izbacuje više krvi, a arteriole su još sužene, zato se krvni pri-

tisak naglo poveća, usled čega se pokreće tzv. baroreceptorski refleks koji dovodi do usporenja srčanih otkucaja i širenja krvnih sudova (vazodilatacija). Ove promene brzine srčanih otkucaja (tahikardija i bradikardija) tokom Valsalva manevra mogu se pratiti pipanjem pulsa. Ukoliko pacijent ima dekompenzaciju srca ili poremećaj autonomnog nervnog sistema (neuropatiju), izostaje i tahikardija i bradikardija. Kada je sinkopa u pitanju, osobi se preporučuje da sa svakim obedom popije šoljicu kafe ili uzme tabletu kofeina od 100 mg. Pored toga, vredi smanjiti dozu antihipertenzivnog leka, a kliničar će potom ispitati sve faktore navedene u Tabeli 1 da ustanovi njihovu eventualnu ulogu u padu osobe. Ako bolesnik uzima sedative ili hipnotike pre spavanja probleme sa snom treba rešiti nefarmakološki, tj. treba prekinuti s davanjem lekova. Poremećaju hoda doprinosi više bolesti ili oštećenja. Kod obolelih od Parkinsonove bolesti, poremećaj hoda nastaje zbog promena kortikalnih i supkortikalnih struktura mozga, kod obolelih od dijabetesa uzrok može biti neuropatija ili nedavni šlog. Fenotijazini dovode do sedacije i ekstrapiramidnih efekata, slabost zglobova ograničava pokretljivost ekstremiteta, a kardiopulmonalna bolest izaziva opštu slabost. Postoje situacije kada oštećena funkcija kolenog zgloba dugotrajno dobro reaguje na depo kortikosteroida koji se aplicira intrartikularno. Međutim, pre takve aplikacije potrebno je načiniti rendgenske pretrage da se ustanovi eventualno prisustvo osteofita, što u velikoj meri smanjuje efektivnost apliciranih kortikosteroida. Poremećen hod često zahteva pomoćne uređaje za hodanje i vežbe za poboljšanje ravnoteže.

Antidepresivni lekovi kod starijih osoba

A

ntidepresivni lekovi koji selektivno inhibiraju preuzimanje serotonina u strukturama mozga (fluoksetinin, paroksetin, sertralin i citalopram) koriguju depresivne simptome, uključujući neraspoloženje, osećaj bespomoćnosti, gubitak apetita, poremećaj sna, zamor, iritabilnost, agitaciju i suicidogene ideje. U svakom slučaju depresije, pored davanja antidepresivnog leka, važno je obratiti pažnju na rizik od samoubistva, što nalaže dobro praćenje bolesnika, kako u uslovima kućne, nege tako u stacionarnoj ustanovi. Triciklični antidepresivi (amitriptilin, imipramin, klomipramin) blokiraju prihvatanje noradrenalina i serotonina u neurone presinaptičkih nervnih završetaka pa zbog porasta koncentracije monoamina u sinapsama nestaje depresija. Međutim, usled istovremene blokade acetilholinskih receptora javlja se nejasan vid, retencija urina, opstipacija i podsticaj nastanka glaukoma, a zbog blokade alfa adrenergičkih receptora dolazi do ortostatske hipotenzije i refleksne tahikardije. Jedino imipramin i nortriptilin retko izazivaju ortostatsku hipotenziju. Zato se kod veoma starih osoba triciklični antidepresivi gotovo redovno izbegavaju. Monoaminooksidazni (MAO) inhibitori (tranilcipromin, fenelzin) su prvo otkriveni efikasni lekovi protiv depresije, ali zbog mnogih interakcija sa drugim lekovima i nekim sastojcima hrane oni su skoro zanemareni. MAO je mitohondrijalni enzim koji se nalazi u nervnim i ostalim tkivima gde oksidacijom inaktivira višak neurotransmitora (noradrenalina, dopamina i serotonina) kada izlaze iz sinaptičkih vezikula pri mirovanju neurona. MAO inhibitori inaktiviraju taj enzim i neurotransmitori se nagomilavaju u presinaptičnim neuronima odakle odlaze u sinaptički prostor gde aktiviraju adrenergičke i serotoninske receptore, pa depresija nestaje. Najteži neželjen efekat kod primene MAO inhibitora nastaje kada dijeta bolesnika sadrži tiramin (npr. sirevi, jaja, jetra, kvasac, meso) jer inhibicijom enzima monoaminooksidaze nagomilava se tiramin iz koga sada nastaje višak kateholamina koji izazivaju glavobolju, tahikardiju, nauzeju, hipertenziju, aritmije, a ponekad i šlog. Ostali neželjeni efekti MAO inhibitora uključuju poremećaj vida, suvoću usta, dizuriju, konstipaciju, ortostatsku hipotenziju i brojne interakcije s drugim lekovima. 93


N M K

O

-

m e d i c i n a

i

p r a v o

tvaranjem poglavlja o pregledu aktuelne sudske prakse iz oblasti naknade štete nastale usled lekarske greške, u prethodna dva broja časopisa opisali smo slučajeve iz naše i uporedne sudske prakse o tome koji je zadatak sudskog veštaka medicinske struke prilikom utvrđivanja lekarske greške te šta se podrazumeva pod lekarskom greškom kao stručnjačkom nepažnjom (contra legem artis). U ovom broju ćemo prikazati u kojim će slučajevima, prema sudskoj praksi, lekar biti odgovoran za štetu koju je pacijent pretrpeo prilikom uklanjanja tetovaža, odnosno kakve su posledice ako je u ovom zahvatu primenjena metoda koja se ne priznaje u zvaničnoj medicinskoj nauci, zatim, da li postoji propust lekara u postoperativnoj nezi pacijenta da zakaže kontrolne preglede nakon izvršenog hirurškog uklanjanja tetovaže kako bi se blagovremeno uočilo stvaranje ožiljka i primenila odgovarajuća terapija s ciljem da se izbegne njegovo stvaranje ili isto svede na meru koja ne bi prouzrokovala naruženje. Najzad, analiza sudskih odluka ukazaće nam u kojim će slučajevima lekar biti odgovaran za neuspeh medicinske intervencije. ŠTETA USLED UKLANJANJA TETOVAŽA Lekar je isključivo odgovoran za naknadu štete zbog učinjene lekarske greške ako je u lečenju primenio metodu koja se ne priznaje u zvaničnoj medicinskoj nauci.1 Iz obrazloženja: “U sporu po tužbi tužioca prvostepeni sud je utvrdio da se tužilac obratio tuženoj, lekaru opšte medicine, radi uklanjanja tetovaže sa nadlaktica i stomaka. U periodu od 4. do 8. aprila 2005. godine tužena je u njenoj privatnoj ordinaciji opšte medicine u L., pokušala da tužiocu, primenom određene metode, ukloni tetovaže i za tu uslugu tužilac joj je dana 8. aprila 2005. godine platio iznos od 10.994,00 dinara. Nakon obavljene intervencije te primenjene terapije, kod tužioca je došlo do opekotina drugog i trećeg stepena, pa je dalje lečenje nastavio u KC Srbije. Utvrđeno je da oštećenje kože tužioca iznosi 5% ukupne telesne površine, a naruženost je malog stepena, trpeo je strah i bolove određenog trajanja i određenog intenziteta. Utvrđeno je da je primenjena metoda lečenja napuštena pre više godina u medicini, zbog bolova i posledica do kojih može da dođe, a posebno zbog hipertrofičPresuda Vrhovnog kasacionog suda Republike Srbije, Rev. 1296/2010 od 23.9.2010. godine, pravna baza Paragraf Lex SRB, pristup 3.12.2018. godine. 1

94

Naknada štete zbog lekarske greške sudska praksa III deo

Pripremila: Advokat dr Jovana Pušac

nih i ružnih ožiljaka. U okvirima savremene zvanične medicinske nauke ova metoda lečenja se ne primenjuje, dok se primenjuje u paramedicinskim tretmanima i u narodnoj medicini. Predmet tužbenog zahteva je isplata naknade nematerijalne štete i to za pretrpljene fizičke bolove u iznosu od 200.000,00 dinara, za pretrpljeni strah u iznosu od 120.000,00 dinara, zbog naruženosti u iznosu od 120.000,00 dinara, kao i materijalne štete u visini od 10.994,00 dinara, na ime troškova lečenja u smislu uklanjanja štetnih posledica 150.000,00 dinara, s tim da se sudska presuda objavi u dnevnom listu P., na teret tuženog. Prvostepeni sud je delimično usvojio tužbeni zahtev tužioca, utvrdio odgovornost tužene za nastalu štetu (podeljena odgovornost na strani tužioca 10% na strani tužene 90%) i dosudio nematerijalnu štetu tužiocu u ukupnom iznosu od 306.000,00 dinara, i to: na ime pretrpljenih fizičkih bolova iznos od 180.000,00 dinara, na ime pretrpljenog straha 90.000,00 dinara, za naruženost 36.000,00 dinara, sa pripadajućom kamatom. Dosudio je tuženom i materijalnu štetu u iznosu od 9.845,00 dinara, sa kamatom od 8. aprila 2005. godine. Odlučujući o žalbama tužioca i tužene, drugostepeni sud je pobijanu prvostepenu presudu delimično preinačio, tako što je odbio kao neosnovan tužbeni zahtev u usvajajućem delu, rešio da svaka stranka snosi svoje troškove spora, a potvrdio prvostepenu presudu u odbijajućem delu tužbenog zahteva. Svoju odluku drugostepeni sud je zasnovao na stanovištu da je tužilac isključivo kriv za nastalu štetu, u smislu odredbe člana 163. ZOO.

Nasuprot stanovištu drugostepenog suda, revizijski sud smatra da je tužena odgovorna za štetu koju tužilac trpi, s obzirom na to da između radnje tužene - pružanje nestručne lekarske pomoći i zdravstvenog stanja do koga je usled toga došlo kod tužioca, postoji uzročno-posledična veza. Tužena je odgovorna, jer je u lečenju primenila metodu koju više nije priznaje zvanična medicina, a koja se primenjuje u paramedicinskim tretmanima i u narodnoj medicini. Ova metoda napuštena je pre više godina u zvaničnoj medicini, zbog bolova i posledica do kojih može doći, a posebno zbog hipertrofičnih i ružnih ožiljaka. S navedenim u vezi, tužena je dužna da tužiocu u smislu odredbe člana 154. stav 1. ZOO (ko drugome prouzrokuje štetu dužan je naknaditi je ukoliko ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice), naknadi štetu koja je nastala njenom krivicom. Revizijski sud ne prihvata stanovište prvostepenog suda da je reč o podeljenoj odgovornosti, jer smatra da na strani tužioca nema doprinosa u nastanku štete. Tužilac se obratio za pružanje stručne pomoći zvaničnoj lekarskoj ordinaciji u kojoj tužena pruža medicinske usluge od 1994. godine, opravdano očekujući da će mu biti pružena kvalitetna medicinska usluga. Tužilac ima pravo na naknadu nematerijalne štete za duševne bolove zbog naruženosti, pretrpljene fizičke bolove i strah, prema odredbi člana 200. ZOO. Imajući u vidu intenzitet i dužinu trajanja fizičkih bolova i straha, revizijski sud smatra da je prvostepeni sud previsoko odmerio i dosudio iznose za ove vidove štete. Prema stanovištu revizijskog suda, visina pravične novčane naknade za pretrpljene fizičke bolove iznosi 100.000,00


N M K

dinara, za pretrpljeni strah 50.000,00 dinara, a za naruženost 36.000,00 dinara, uzimajući u obzir stepen umanjenja estetskog izgleda usled prisustva ožiljaka na mestima gde su postojale tetovaže, a zbog čega će tužilac morati da nosi redukovanu odeću, kako bi iste prikrio. Tužiocu pripada i materijalna šteta na ime naknade koju je dana 8. aprila 2005. godine platio tuženoj za pruženu lekarsku uslugu skidanja i uklanjanja tetovaže. U ovom delu revizija tužioca je osnovana, pa je Vrhovni kasacioni sud Republike Srbije, na osnovu odredbe člana 407. stav 1. ZPP, drugostepenu presudu preinačio u odnosu na odbijajući deo tužbenog zahteva. U preostalom delu, revizija tužioca nije osnovana. Tužilac je tražio i obavezivanje tužene na naknadu materijalne štete za lečenje zbog uklanjanja štetnih posledica, preduzete intervencije, u iznosu 150.000,00 dinara. Za ovaj deo zahteva tužilac nije priložio dokaze, pa je primenom odredbe člana 223. ZPP, prvostepeni sud tužbeni zahtev u ovom delu pravilno odbio. Pravilna je i odluka prvostepenog suda kojom je odbio tužbeni zahtev u delu da se u smislu odredbe člana 199. ZOO presuda suda objavi u dnevnom listu P., jer je zaključio da se u konkretnom slučaju nisu ispunili uslovi propisani navedenom zakonskom odredbom za objavljivanje presude. Stoga je na osnovu odredbe člana 405. stav 1. ZPP Vrhovni kasacioni sud Republike Srbije reviziju tužioca u preostalom delu odbio kao neosnovanu.” Propust lekara u postoperativnoj nezi pacijenta da zakaže kontrolne preglede nakon izvršenog hirurškog uklanjanja tetovaže, kako bi se blagovremeno uočilo stvaranje ožiljka i primenila odgovarajuća terapija sa ciljem da se izbegne njegovo stvaranje, ili isto svede na meru koja ne bi prouzrokovala naruženje, predstavlja osnov za naknadu štete zbog lekarske greške.2 Iz obrazloženja: ‘’Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužena je vlasnica lekarske ordinacije u kojoj je 8.10.2008. godine izvršeno uklanjanje tetovaže sa tužiljine leve nadlaktice. Tužilja je pre obavljene intervencije potpisala saglasnost da se ista obavi u lokalnoj anesteziji i da je upoznata sa načinom, tokom lečenja i posledicama. Uklanjanje tetovaže izvršeno je hirurškim putem - tangencijalnom ekcizijom, skidanjem kože uz postavljanje vazelinske gaze i zavoja, tužilji određena terapija protiv bolova, naloženo mirovanje i za sutradan zakazan kontrolni pregled. Kod Presuda Vrhovnog kasacionog suda Republike Srbije Rev.881/2017 od 18.5.2017. godine, pravna baza Paragraf Lex SRB, pristup 3.12.2018. godine.

2

ove hirurške metode način rešavanja nastalog defekta kože zavisi od debljine skinute kože - ako se odstrani puna debljina kože defekt se pokriva slobodnim kožnim autotransplantatom koji se uzima sa druge regije tela, a ako se ne skida puna debljina kože onda se defekt može ostaviti da spontano zarasta i postoperativni tretman tada podrazumeva obavezna periodična previjanja do potpunog zarastanja rane, a nakon toga je potrebna nega i lokalni tretman ožiljka kremama, gelovima i silikonskim pločicama u trajanju od šest meseci do dve godine. Na osnovu postojeće lekarske dokumentacije, kao i zbog činjenice da se tužilja javila na ponovni pregled tek 5.08.2009. godine, nije bilo moguće utvrditi da li je urađena tangencijalna ekcizija pune ili parcijalne debljine kože i da li je bilo propusta na strani tužene. I kada je zahvat obavljen u skladu sa pravilima struke postoji mogućnost stvaranja hipertrofičnog ožiljka kao na tužiljinoj koži, jer reakcija zavisi od individualne sklonosti pacijenta ka formiranju takvog ožiljka i od postoperativnog tretmana. Usled estetske naruženosti tužilja je trpela duševne bolove srednjeg intenziteta u trajanju od dva meseca po završetku lečenja i još tri meseca duševne bolove slabog intenziteta, a potom se duševni bolovi javljaju povremeno i kratko traju pri susretu sa novim, nepoznatim licima. Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je, imajući u vidu da hipertrofični ožiljak nakon uklanjanja tetovaže nastaje kao posledica reakcije organizma pacijenta i sprovedenog postoperativnog tretmana, zaključio da postoji podeljena odgovornost i podjednak doprinos stranaka za nastalu nematerijalnu štetu. Po nalaženju tog suda, tužilja se zbog nastalih problema na mestu uklonjene tetovaže nije blagovremeno obratila tuženoj, a tužena je propustila da zakaže kontrolni pregled i primeni terapiju kojom bi šteta bila smanjena. Iz tih razloga prvostepeni sud je, primenom člana 200. ZOO, odredio visinu pravične novčane naknade za duševne bolove zbog naruženosti u iznosu od 78.000,00 dinara, ali je tužilji na osnovu člana 192. ZOO, dosudio naknadu u iznosu od 39.000,00 dinara koja je srazmerna njenom doprinosu u nastanku štete. Prema shvatanju drugostepenog suda, zaključak o odgovornosti tužene zbog propusta da zakaže kontrolni pregled zasnovan je na pogrešno primenjenom materijalnom pravu - odredbama člana 154. stav 1. i člana 158. ZOO i ne može se kvalifikovati kao lekarska greška usled koje je tužilji prouzrokovna šteta. Po nalaženju tog suda, operativni zahvat uklanjanja tetovaže po redovnom toku stvari ostavlja posledice - ožiljke, koji mogu biti izraženi u većoj i manjoj meri i kada je zahvat obavljen u skladu sa pravilima struke, jer

-

m e d i c i n a

i

p r a v o

to zavisi od individualne sklonosti pacijenta i postoperativnog tretmana, sa čim je tužilja bila upoznata i to svojim potpisom potvrdila. Međutim, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, u ovoj pravnoj stvari drugostepeni sud je pogrešno primenio materijalno pravo kada je preinačio presudu prvostepenog suda i odbio tužbeni zahtev za naknadu nematerijalne štete na ime pretrpljenih duševnih bolova zbog naruženosti. Odredbom člana 40. stav 1. Zakona o zdravstvenoj zaštiti (‘’Službeni glasnik Republike Srbije’’, broj 107/05) propisano je da pacijent koji zbog stručne greške zdravstvenog radnika, odnosno zdravstvenog saradnika, u ostvarivanju zdravstvene zaštite pretrpi štetu na svom telu, ili se stručnom greškom prouzrokuje pogoršanje njegovog zdravstvenog stanja, ima pravo na naknadu štete po opštim pravilima o odgovornosti za štetu. Prema članu 154. stav 1. ZOO, ko drugome prouzrokuje štetu dužan je naknaditi je, ukoliko ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice. Krivica štetnika, u smislu člana 158. ZOO, postoji kada je šteta prouzrokovana namerno ili nepažnjom. Uklanjanje tetovaže sa dela tužiljinog tela izvršeno je medicinski priznatom metodom skidanja slojeva kože, ali zbog proteka vremena od izvršene intervencije nije bilo moguće utvrditi da li je odstranjena puna debljina kože ili ne, od čega inače zavisi način otklanjanja tako nastalog defekta na koži. Iz istog razloga nije bilo moguće utvrditi ni da li je bilo propusta tužene u obavljanju ove intervencije. Tužilja je pre izvršene intervencije potpisala saglasnost da se ista obavi u lokalnoj anesteziji i bila je upoznata sa načinom lečenja i posledicama. Posledica ovakve intervencije, i kada se uradi po pravilima struke, je pojava ožiljka na koži, pa i hipertrofičnog ožiljka kakav postoji kod tužilje. Nastanak takvog ožiljka zavisi od individualnih sklonosti pacijenta, ali i od postoperativne nege, odnosno primenjene hirurške tehnike. Postoperativna nega rane, po shvatanju Vrhovnog kasacionog suda, podrazumeva i kontrolne preglede kojima bi se blagovremeno uočilo stvaranje ožiljka i primenila odgovarajuća terapija sa ciljem da se izbegne njegovo stvaranje, ili isto svede na meru koja ne bi prouzrokovala naruženje. U konkretnom slučaju, tužena nije dokazala da je zakazala kontrolne preglede, što predstavlja njen propust u postoperativnoj nezi tužilje i doprinos u nastanku štete - duševnih bolova zbog naruženosti koji opravdavaju dosuđivanje novčane naknade. Visina naknade u iznosu od 78.000,00 dinara određena je pravilnom primenom člana 200. ZOO, ali tužilji pripada samo srazmerno smanjeni iznos naknade od 39.000,00 dinara, jer je njen propust da se blagovremeno obrati tuženoj doprineo da šteta nastane, odnosno da bude veća.’’ 95


D

N M K

ijabetes melitus predstavlja jedan od vodećih uzroka nastanka polineuropatije širom svijeta. Polineuropatije predstavljaju veliku i heterogenu grupu oboljenja koja su posljedica oštećenja perifernih nerava. Među svim stečenim neuropatijama najčešća, a samim tim i najznačajnija, je dijabetesna polineuropatija koja se javlja kod čak 40-60% svih oboljelih od dijabetesa. U vrijeme postavljanja dijagnoze 12% oboljelih ima dijabetesnu polineuropatiju, a nakon 25 godina trajanja dijabetesa više od 50%. Ona je najčešća mikrovaskularna komplikacija dijabetesa koja obuhvata širok raspon različitih sindroma perifernog i autonomnog nervnog sistema sa različitim patogenetskim mehanizmima koji nisu u potpunosti poznati i razjašnjeni. Najvažniji etiološki faktori koji su povezani sa pojavom dijabetesne polineuropatije su loša kontrola glikemije, kao i duže trajanje dijabetesa, uz moguću dodatnu ulogu faktora kao što su hipertenzija, starost, pušenje i dislipidemija. Tipična dijabetesna polinuropatija (DPN) je hronična, simetrična, senzomotorna polineuropatija koja zavisi od dužine trajanja dijabetesa. Dijabetesnu polineuropatiju karakteriše progresivni gubitak nervnih vlakana i ona se javlja i kod dijabetesa melitusa tip 1 i dijabetesa melitusa tip 2, što sugeriše zajedničke mehanizme nastanka, zasnovane na hroničnoj hiperglikemiji. Patogeneza dijabetesne polineuropatije još u potpunosti nije razjašnjena. Postoji uska korelacija između oksidativnog stresa u dijabetesu i razvoja komplikacija. Kliničke manifestacije dijabetesne polineuropatije obuhvataju senzorne, motorne i autonomne simptome, koji se mogu klasifikovati u nekoliko kliničkih sindroma koji se međusobno preklapaju, pa zato ne postoji klasifikacija koja bi bila univerzalno prihvaćena. Tako je u odnosu na ispoljenost kliničkih simptoma i znakova moguća podjela dijabetesnih neuropatija na subkliničke i kliničke. Mogu biti zahvaćena senzorna, motorna i autonomna vlakna, pri čemu se kod bolesnika sa dijabetesom može uočiti čitav niz tegoba koje zavise od tipa vlakana koja su dominantno oštećena. Dijagnoza neuropatije postavlja se u prvom redu pažljivo uzetom anamnezom, kliničkim pregledom i kasnijim dodatnim elektrofiziološkim ispitivanjima. Postoji čitav spektar neugodnih senzacija (npr. bol, mravinjanje-trnjenje, obamrlost, hladnoća stopala...) na koje se žale pacijenti sa simptomatskom dijabetesnom polineuropatijom. Simptomi dijabetesne polineuropatije mogu se svrstati u dvije grupe u zavisnosti od toga da li se radi o nadražajnom („pozitivnom“) ili paralitičkom („negativnom“) oštećenju senzitivnih vlakana neurona.U nadražajnu 96

Dijabetesna polineuropatija – mogućnosti prevencije i liječenja grupu spadaju senzacije bola, mravinjanje, žarenje i sl. Karakteristike bola koje upućuju na neuropatsku etiologiju su senzacije pečenja, probadanja ili sijevajući bol koji se intenzivira u mirovanju, posebno noću. Paralitički tip oštećenja senzitivnih puteva karakteriše bezbolnu dijabetesnu neuropatiju, koja je zato asimptomatska ili, pak, ima smetnje tipa obamrlosti, hladnoće stopala i sl. Učestalost senzornih simptoma na donjim ekstremitetima je veća u odnosu na gornje. Motorna neuropatija se manifestuje slabošću i hipotrofijom malih mišića stopala, a potom se razvija slabost mišića potkoljenice i šaka (distalna simetrična polineuropatija). Gubitak snage fleksora prstiju stopala omogućava dominaciju ekstenzora zbog čega dolazi do deformacije prstiju koji se i u mirovanju nalaze u položaju kandže. Potkožni masni jastučići ispod glava metatarzalnih kostiju „izmiče“ se i ostavlja kožu sa plantarne strane izloženu jačem opterećenju. Time se stvaraju uslovi za oštećenje kože i stvaranje nekroze i ulkusa. Kod proksimalne dijabetesne neuropatije zbog slabljenja natkoljene muskulature otežano je penjanje uz stepenice, ustajanje sa stolice. Autonomna neuropatija se ogleda u postepenom prestanku znojenja što za posljedicu ima suvu kožu, sklonu ragadama. Oštećenje vazomotornih vlakana perifernih nerava dovodi do dilatacije perifernih AV šantova u koži stopala, što prouzrokuje preusmjeravanje struje krvi od nutricijentnog kapilarnog bazena i dovodi do smanjene oksigenacije i ishrane tkiva kože stopala i, na kraju, do atrofije kože sa destrukcijom noktiju i gubitkom dlakavosti. Takođe se mogu javiti i gastrointestinalne i urogenitalne smetnje. Periferne neuropatije mogu da dovedu do razvoja dijabetesnog stopala koje se klinički manifestuje u vidu: ulceracije, tipičnog deformiteta stopala (sve do Charotove artropatije), pojave hroničnog otoka, ishemičnih promjena, pa sve do nastanka nekroze i gangrene. Rano otkrivanje osoba sa rizikom za razvoj dijabetesnog stopala je uslov za adekvatno liječenje i smanjenje rizika od amputacije. Postoji nekoliko kliničkih pretraga koje nam daju uvid u stanje motornih, sen-

zitivnih i autonomnih vlakana: ispitivanje tetivnih refleksa - razvojem motoričke neuropaProf. dr Snježana tije refleksi postepeno Popović-Pejičić, slabe sve dok konačno spec. internista ne iščeznu; vibrometri- – subspecijalista endokrinologije, ja - osjećaj vibracije se primarijus, najobjektivnije evaluira predsjednik Udruženja vibrometrom. Mjerenje endokrinologa i dijabetologa Republike se obavlja na mjestima Srpske gdje je kost neposredno pod kožom. Termo test - koristi se kod evaluacije funkcije osjećaja topline i hladnoće; test vlažnosti kože - odsutnost vlažnosti je odraz gubitka normalne funkcije znojnih žlijezda, što je posljedica autonomne neuropatije. Test senzibiliteta monofilamentom Semmes-Weinstein: jednostavan i praktičan test koji je namijenjen ispitivanju senzibiliteta za pritisak, odnosno senzitivne dijabetične neuropatije. Monofilament je najlonsko vlakno određene dužine i promjera, koje uz stalan pritisak prouzrokuje određenu silu u ispitivanoj tački na stopalu ispitanika. Ispituje se po 10 tačaka na svakom stopalu. U osnovi metode je ispitati pacijentovu mogućnost da registruje, odnosno osjeti pojedinačnu tačku pritiska monofilamenta određenog promjera. Nemogućnost osjećaja pritiska sile od 10 grama (monofilament 5,07/10g) smatra se faktorom predilekcije postojanja visokog rizika razvoja ulkusa na stopalu. Međunarodna asocijacija za dijabetes SZO preporučila je monofilament SW radi otkrivanja bolesnika sa visokim rizikom za razvoj ulkusa dijabetičnog stopala; EMNG – elektromioneurografija. Terapija dijabetesne neuropatije obuhvata, sa jedne strane, mjere prevencije razvoja neuropatije oboljelih od dijabetesa a, sa druge strane, terapiju već nastale i razvijene bolesti. Preventivna terapija obuhvata mjere i postupke usmjerene na sprečavanje dijabetesne neuropatije, prije svega održavanje dobre kontrole glikemije sa vrijednostima glikoliziranog hemoglobina od 6,5% -7,0%. Terapija razvijene dijabetesne neuropatije se dijeli u dva osnovna pravca. Prvi je primjena simptomatske terapije, koja je uglavnom usmjerena na neuropatski


N M K

bol i bez ikakvog je efekta na patogenezu neuropatije. Drugi je terapija usmjerena na patogenetski proces u osnovi bolesti. Terapiju je potrebno započeti odmah po postavljanju dijagnoze, jer se njenom ranom primjenom može usporiti stepen i progresija lezije. Simptomatska terapija obuhvata antidepresive, antikonvulzive, opioide i lokalne anestetike kao i primjenu fizikalne terapije. Lijekovi usmjereni na patogenetski proces su: inhibitori aldoza reduktaze, alfa lipoična kiselina, genska terapija, inhibitori protein kinaze C, imunoterapija i dr. Alfa lipoinska kiselina je lijek koji je proteklih dvadesetak godina pokazao da je praktično lijek izbora za liječenje dijabetične neuropatije. Jako je važno da se primijeni prije nastanka težih promjena na perifernim nervima jer su tada i rezultati liječenja bolji. Ona ima jasan metabolički efekat, efekat na mikrocirkulaciju, jasan antiinflamatorni efekat, kao i direktno dejstvo na same periferne nerve. Jasno pozitivna dejstva ovog lijeka su potvrđena u duplo slijepim randomizovanim kliničkim studijama, usljed čega je terapija alfa lipoinskom kiselinom danas opšteprihvaćeni način liječenja dijabetesne neuropatije. Brojne studije su ispitivale efikasnost alfa lipoinske kiseline (ALA) u liječenju dijabetesne polineuropatije. Među njima su najznačajnije: Alpha Lipoic Acid

in Diabetic Neuropathy (ALADIN I, ALADIN II i ALADIN III); Deutsche Kardiale Autonome Neuropathie (DEKAN): Symptomatic Diabetic Neuropathy (SIDNEY I i SIDNEY II); Neurological Assesment of Thioctacic cid in Neuropathy (NATHAN i NATHAN II) i druge. Opšti zaključak ovih studija je bio da tronedjeljna terapija ALA u dnevnoj dozi od 600 mg popravlja glavne simptome dijabetesne neuropatije. U istim studijama je registrovano da su neželjeni efekti ALA bili jednake težine i učestalosti kao i neželjeni efekti kod pacijenata liječenih placebom, čime je potvrđena visoka bezbjednost ALA. Ove studije su pokazale da ALA može imati povoljan efekat prije svega na neuropatske simptome, ali i na mišićne reflekse i na poboljšanje brzine provodljivosti perifernih nerava. Ipak, kasnije analize su istakle da ove studije imaju i brojne nedostatke, kao što su prilično loša metodologija, često mali broj pacijenata, nedovoljno precizni podaci o dizajnu studije, postojanju duplo slijepih testiranja, kao i nejasni razlozi isključivanja pacijenta iz studije. Stoga se njihovi dokazi mogu prihvatiti sa rezervom, što nameće potrebu da se u budućnosti sprovedu metodološki kvalitetne studije koje bi definitivno potvrdile objektivnu efikasnost ovog lijeka. Smatra se da ALA poboljšava neuropatske simptome

svojim antioksidativnim djelovanjem kojim povećava nervnu prokrvljenost, ali istovremeno ona djeluje i na sniženje koncentracije interleukina 6 i plazminogen aktivatora 1, čime ostvaruje antiinflamatorni i antitrombotički efekat, popravljajući endotelijalnu disfunkciju. ALA takođe popravlja i insulinsku rezistenciju. Američka akademija neurologa je danas zauzela stav da je intravensko davanje ALA u toku 3 nedjelje terapija sa nivoom dokaza A za liječenje neuropatskog bola kod dijabetesne neuropatije. Danas je, ipak, jedino dokazano - efikasna terapija dijabetesne neuropatije optimalna kontrola glikemije i terapija kojom se utiče na bolne simptome. Rana dijagnoza bolesti je izuzetno značajna u kontekstu agresivne kontrole glikemije i djelovanje na druge doprinoseće faktore rizika. Rezultati kliničkih studija pokazuju da ALA ublažava simptome polineuropatije i poboljšava neuromišićnu provodljivost. Takođe ubrzava metabolizam glukoze, povećava nivoe drugih antioksidanasa u organizmu (vit C i E). Cink, hrom, cimet stabilišu nivo glukoze i lipida u krvi i jačaju imunitet. Vitamin B6, B9 i B 12 smanjuju nivo homocisteina, smanjuje rizik od njegovih štetnih uticaja te ima protektivno dejstvo na periferne nerve. Istraživanja su pokazala da cink, element u tragovima odgovoran za


N M K

više od 300 enzimskih funkcija u ljudskom organizmu, može pomoći u normaliziranju negativnih učinaka dijabetesa. Cink poboljšava glikemijsku kontrolu kod tipa 1 i tipa 2 dijabetesa i prirodni je katalizator stvaranja insulina. Mnogi od enzimskih procesa u kojima je cink jedna od ključnih komponenti uključeni su u metabolizam šećera. Cink pomaže pankreasu u stvaranju insulina te štiti receptorska mjesta ćelijske membrane na koja se veže inzulin i na taj način omogućuje ulazak glukoze u ćeliju. Hrom je modulator metabolizma ugljenih hidrata, snižava nivo glikemije, triglicerida, holesterola. Neophodan za aktivnost insulina, pomaže insulinu da metaboliše masti i glukozu. Predstavlja dodatak postojećoj terapiji dijabatesa uz klasične lijekove i insulin. Utiče i na kontrolu gladi i smanjenje apetita kod gojaznih osoba. Deficit hroma udružen je sa hiperglikemijom, hipertgliceridemijom i sniženjem vrijednosti HDL. Vitamini B6 , B12, u kombinaciji sa folnom kiselinom, snižavaju nivo homocisteina i smanjuju rizik od demencije, depresije, srčanog udara i moždanog udara. Preparat Glucokontrol ima prednost u odnosu na ostalu terapiju jer sadrži obogaćenu formulaciju sa ALA + Zn, Hrom, Cimet, Vit B6,Vit B12, folnu kiselinu , koje imaju sinergističko dejstvo. Radi se o gastrorezistentnoj kapsuli koja ne sadrži: gluten, konzervanse, so i kvasac. LITERATURA:

Hsuz WC, Yen AM, Liou HH, Wang HC, Chen TH, Prevalence and risk factors of somatic and autonomic neuropathy in prediabetic and diabetic patients. Neuroepidemiology 2009. 33(4): 334-9. Boulton AJ. Diabetic neuropathy: classification, measurment and treatment. Cur Opin Endocrinol Diabetes Obes 2007; 14: 141-5. Tracy JA, Dyck PJ. The spectrum of diabetesc neuropathies. Phys Med Rehabil Clin 2008; 19 (1): 1-26. Barrett AM, Lucero MA, Le T, Robinson RL, Dworkin RH, Chappell AS. Epidemiology, public health burden and treatment of diabetic periphral neuropathic pain: a rewiew. Pain Med 2007, 8 suppl 2:50-62 Ziegler D. Treatment of Diabetic Neuropathy and Neuropathic Pain. DiabetesCare 2008; Suppl 31: 255-61 Casselinini CM, Vinik A. Clinical manifestations and current treatment options for diabetic neuropathies. Endocr Pract 2007, 13(5): 550-66 Poh ZX, Goh KP. A current update on the use of alpha lipoic acid in the management of type 2 diabetes mellitus. Endocrine, Metabolic and Immune disordersDrug Targets2009; 9(4): 392-8. Vallianou N, Evangelopoulos A, Koutalas P. Alphalipoic acid and neuropathy. Rev Diab Stud 2009; 6(49: 230-6 Levin ME, Neai LWO. The Diabetic Foot.7th ed.St Lois:Mosby,2008. Hančević J, Coce F, Božikov V. Dijabetičko stopalo. Zagreb: Medicinska naklada, 2002 Beard JD, Gaines PA. Vascular and Endovascular Surgeri. 2nd ed.Philadelphia, pa: WB Saunders,2001 Boulton JM, Vinik Al, Arezo JC.Diabetic neuropathies.Diabetes Care 2005; 28:956-62 Golbidi S, BadranM, Laher I. Diabetes and Alpha Lipoic Acid. Frontiers of Pharmacology 2011; 2:69 Ziegler D. Painful diabetic neuropathy. Diabetes Care 2009; 32: 414-19 M. Fenech, Mutation Research 42: 299 - 304, 1999

98

Femibion

Uloga vitaminskomineralne suplementacije prije i tokom trudnoće Autor: Mr. sc. dr. Emir Mahmutbegović

P

eriod trudnoće predstavlja jedan od nutritivno najzahtjevnijih perioda u životu žene. Adekvatna prehrana u trudnoći daje podlogu za razvoj novih fetalnih tkiva te gradi energetske rezerve za postpartalnu laktaciju. Metabolički zahtjevi trudnoće zahtijevaju dodatan prehrambeni unos, dobro balansiranom i raznovrsnom ishranom, a tamo gde to nije moguće postići, koriste se dodaci ishrani (dijetetski suplementi). Po definiciji, dijetetski suplementi su proizvodi koji predstavljaju koncentrovane izvore nutrijenata i drugih sastojaka sa fiziološkim ili hranljivim efektom u doziranom farmaceutskom obliku. Obzirom da energetske potrebe u trudnoći rastu do 17%, žene normalne težine trebale bi konzumirati dodatnih 300 kcal / d. (1) Nove preporuke daju smjernice za povećan energetski unos prema specifičnim potrebama trimestra trudnoće. U skladu s tim, u prvom trimestru trudnoće nije preporučen povećan energetski unos u odnosu na prethodno stanje, dok je preporučeno povećanje od 340 kcal/d i 452 kcal/d u drugom, odnosno trećem trimestru trudnoće. (2) Institut za medicinu Nacionalne akademije nauka SAD ustanovio je preporučeni dnevni unos DRI (Dietary Reference Intakes) vrijednosti - specifičan za određene starosne i populacione grupe) za većinu nutrijenata u trudnoći. (3,4) Vitamin A Vitaminsko-mineralna suplementacija ne bi smjela sadržavati više od 4.000 - 5.000 IU vitamina A. Dnevne potrebe za ovim vitaminom su svega oko 770 µg (oko 2.660 IU). Pretjerane količine ovog vitamina mogu biti teratogene, a naročito su u opasnosti žene koje koriste preparate za akne na bazi retinolne kiseline. Alfa karoten-prekursor vitamina A nije teratogen. Vitamini B kompleksa /Vit B1,Vit B2,Vit B6/ Uključeni su u metabolizam proteina, masti i ugljikohidrata. Preporučeni RDA

za Vit B1 i B2 je 1.4 mg a za vit B 6 je 1.9 mg. Vitamin D Ne postoji opšta preporuka za suplementaciju vitaminom D izuzev u Velikoj Britaniji gde se preporučuje dnevna suplementacija od 10 µg vitamina D trudnicama koje spadaju u rizične kategorije za razvoj deficita vitamina D (5).U 2011. godini ACOG nije podržao rutinski skrining za deficijenciju vitamina D. Rutinski skrining nivoa vitamina D nije preporučen u SAD. (6) Vitamin C Preporučeni RDA za vitamin C iznosi 80 mg u trudnoći do 120 mg za vrijeme laktacije. U trudnoći potrebe za vitaminom C rastu za dodatnih 10 mg/dan vitamina C. Željezo Preporučeni dnevni unos željeza je 27 mg/dan što je značajno više od uobičajenih potreba koje iznose 18 mg/dan. Svjetska zdravstvena organizacija preporučuje suplementaciju od 60 mg željeza svim ženama u toku cijele trudnoće i tri mjeseca nakon porođaja (7). Kalcijum Institut za medicinu Nacionalne akademije nauka SAD preporučuje suplementaciju od 600 mg kalcijuma kod trudnica ispod 25 godina starosti, ukoliko je unos kalcijuma hranom neadekvatan. Jod Insitut za medicinu Nacionalne akademije nauka SAD preporučuje unos 150 ug za odrasle, 220-250 ug za trudnice i 250-290 ug za dojilje. Jod je neophodan za zdrav razvoj mozga fetusa i malog djeteta i od presudne je važnosti za proizvodnju hormona štitnjače. (8) Nedostatak joda rezultira pojavom gušavosti, kretenizma, intelektualnim oštećenjem i neonatalnom hipotireozom. Također je povezan s povećanim rizikom od pobačaja. (9) Folna kiselina Folat (vitamin B9) je hidrosolubilni vitamin, neophodan za replikaciju RNK (ri-


N M K

bonukleinska kiselina), ali i kao supstrat za široki spektar enzimskih reakcija uključenih u sintezu aminokiselina i metabolizam vitamina. Nedovoljan unos folne kiseline u trudnoći je povezan sa nekoliko negativnih ishoda, uključujući rizik za maternalnu megaloblasnu anemiju, spontani pobačaj, rupturu placente i defekt neuralne cijevi. (10) Preporučen dnevni unos u periodu prije začeća je 400 µg, a u trudnoći te vrijednosti rastu na 600 µg (4) te 500 µg tokom laktacije. U prevenciji defekta neuralne tube neke zemlje (SAD, Kanada, Čile) su otišle korak dalje i uspostavile nacionalne strategije za fortifikaciju određenih namirnica (brašno, žitarice) folnom kiselinom. (11) Sintetički oblik folne kiseline u organizmu se mora transformisati u biološki aktivni oblik – folat (5-MTHF). Enzim metilentetrahidrofolat reduktaza (MTHFR) obezbjeđuje metaboličku konverziju folne kiseline u 5-MTHF. Jedna od dvije žene ne može kompletno da transformiše folnu kiselinu u biološki aktivan oblik – MTHF zbog polimorfizma gena sa posljedičnim smanjenjem aktivnosti enzima. Nikotinamid Nedostatak nikotinamida izaziva bolest zvanu pelagra. Preporučeni RDA je 17 mg u trudnoći i 18 mg tokom laktacije. Omega-3 masne kiseline DHA je esencijalna za razvoj mozga ploda te predstavlja važnu komponentu za razvoj fotosenzitivnih ćelija retine oka. Efekat DHA suplementacije tokom trudnoće na ishod trudnoće je evaluiran u velikom broju studija; neki od zaključaka su da DHA smanjuje incidenciju prijevremenog porođaja, povećava težinu novorođenčeta i može biti korisna u slučajevima visoko rizičnih trudnoća (12); DHA poboljšava sazrijevanje oštrine vida kod dojenčadi, pažnju i efikasnost obrade podataka iz okoline (13), sposobnost rješavanja „problema“ u uzrastu od 9 mjeseci (14) i koordinaciju pokreta ruke/oka u uzrastu od 2,5 godine (15); Nizak omega 3 index majke u kasnijoj trudnoći je povezan sa višim stepenom simptoma postpartalne depresije (3 mjeseca poslije porođaja) (16). Na našem tržištu odavno su prisutni preparati Femibion 1 i 2, namijenjeni za suplementaciju do 3. mjeseca trudnoće, te od 4 mjeseca trudnoće do kraja dojenja. Preparati predstavljaju kombinacije mikronutrijenata prilagođene energetskim potrebama od perioda planiranja porodice pa do kraja perioda laktacije. Prednost ovih preparata je da predstavljaju novu generaciju folne kiseline za razliku od sličnih preparata na tržištu, jer sadrže L metil-folat, biološki aktivni oblik folne kiseline koji organizam odmah može da koristi, nezavisno od postojećeg 100

N M K

genotipa specifičnih folat-ovisnih enzima. Nasuprot tome, aktivacija folne kiseline u aktivan folat zahtijeva nekoliko specifičnih enzimatskih reakcija, te pojedinci sa izraženim polimorfizmom ovih enzima ne mogu ostvariti suficijentan unos folne kiseline putem tradicionalnih suplemenata. Osim toga, L-metil folat direktno je povezan sa sniženjem homocisteina u krvi, koji je poznati faktor rizika za kardiovaskularna oboljenja i jedini je oblik folata koji prolazi krvnomoždanu barijeru. Generalno, ne postoje zvanične smjernice kako u razvijenijim zemljama, tako i kod nas, za odabir suplementacije u trudnoći, te odluka obično počiva na ginekologu ili samoj ženi. Optimalno balansirana ishrana i adekvatna suplementacija mogu zadovoljiti povećane potrebe za mikro i makronutrijentima tokom trudnoće i perioda dojenja. Reference

Ladipo OA. Nutrition in pregnancy: mineral and vitamin supplements. Am J Clin Nutr. 2000 Jul. 72(1 Suppl):280S-290S Institute of Medicine (US) and National Research Council (US) Committee to Reexamine IOM Pregnancy Weight Guidelines, Rasmussen KM, Yaktine AL. 2009. Institute of Medicine. Nutrition during pregnancy: weight gain and nutrient supplements. Washington, DC: National Academy Press; 1990. Institute of Medicine (US) Panel on Micronutrients. Dietary Reference Intakes for Vitamin A, Vitamin K, Arsenic, Boron, Chromium, Copper, Iodine, Iron, Manganese, Molybdenum, Nickel, Silicon, Vanadium, and Zinc. 2001. Olmos-Ortiz A, Avila E, Durand-Carbajal M, Díaz L. Regulation of Calcitriol Biosynthesis andActivity: Focus on Gestational Vitamin D Deficiency and Adverse Pregnancy Outcomes. Nutrients2015; 7(1): 443-480. ACOG. Committee opinion no. 495: vitamin d: screening and supplementation during pregnancy. Obstet Gynecol. 2011 Jul. 118(1):197-8. World Health Organization. Reproductive Health. Pregnancy, childbirth, postpartum, and newborncare: a guide for essential practice, Geneva, 2003. Available at:http://www.who.int/maternal_child_adolescent/documents/924159084x/en/ Leung AM, Pearce EN, Braverman LE, Stagnaro-Green A. AAP recommendations on iodine nutrition during pregnancy and lactation. Pediatrics. 2014 Oct. 134 (4):e1282. [Medline]. Stagnaro-Green A, Sullivan S, Pearce EN. Iodine supplementation during pregnancy and lactation. JAMA. 2012 Dec 19. 308 (23):2463-4 Picciano MF. Pregnancy and Lactation: physiological adjustments, nutritional requriements and therole of dietary supplements. J Nutr 2003; 133(6): 1997S-2002S American Academy of Pediatrics, Committee of Genetics (1999). Folic acid for the prevention ofneural tube defects . Pediatrics 1999; 104(2): 325-327. Allen, K.G.; Harris, M.A. The role of n-3 fatty acids in gestation and parturition. Exp. Biol. Med. 2001, 226, 498–506 Columbo, J.; Kannass, K.N.; Shaddy, D.J.; Kundurthi, S.; Maikranz, J.M.; Anderson, C.J.; Blaga, O.M.; Carlson, S.E. Maternal DHA and the development of attention in infancy and toddlerhood. Child. Dev. 2004, 75, 1254–1267 Judge, M.; Harel, O.; Lammi-Keefe, C.J. Maternal consumption of DHA containing functional food during pregnancy: Benefit for infant performance on problem-solving but not on recognition memory tasks at age 9 months. Am. J. Clin. Nutr. 2007, 85, 1572–1577 Dunstan, J.; Simmer, K.; Dixon, G.; Prescott, S. Cognitive assessment of children at age 2.5 years after maternal fish oil supplementation in pregnancy: A randomised controlled trial. Arch. Dis. Child. Fetal Neonatal Ed. 2008, 93, F45–F50 Markus MW et al.: Low Omega-3 Index in Pregnancy Is a Possible Biological Risk Factor for Postpartum Depression, PLOS ONE, July 2013 , Volume 8, Issue 7

-

k o n g r e s i

PULMOLOGIJA

10th Annual Congress on Pulmology and Respiratory Medicine Date: 27-28. February 2019. Location: Paris, France Website: www.respiratory.annualcongress. com 9th Interantional Conference on COPD and Lungs Date: 11-12. March 2019. Location: Singapore, Singapore Website: www.copd.conferenceseries.org World Congress on Advancements in Tuberculosis and Lung Diseases Date: 22-23. April 2019. Location: Tokyo, Japan Website: www.tuberculosis. conferenceseries.com

GASTROENTEROLOGIJA/ HEPATOLOGIJA

21st Annual Congress on Eating Disorders, Obesity and Nutrition Date 31. January – 1. February 2019. Location: Paris, France Website www.eatingdisorders. annualcongress.com 20th World Congress on Gastroenterology Date: 4-5. March, 2019. Location: Berlin, Germany Website: www.gastro.insightconferences. com 14th Congress of ECCO Date: 6-9. March 2019. Location : Copenhagen, Denmark website: www.ecco-ibd.eu

ONKOLOGIJA

16th St. Gallen International Breast Cancer Conference Date: 20-23. March 2019. Location: Vienna, Austria Website: www.oncoconferences.ch ECIO 2019. Date: 8-11. April 2019. Location: Amsterdam, Netherlands Website: www.ecio.org European Lung Cancer Congress (ELCC 2019.) Date: 10-13. April 2019. Location: Geneva, Switzerland Website: www.esmo.org

PLASTIČNA HIRURGIJA/ DERMATOLOGIJA

IMCAS World Congress Date: 31. January - 2. February 2019. Location: Paris, France Website : www.imcas.com


N M K

U

-

s t r u č n i

s k u p o v i

Beogradu je od od 26 . do 28. oktobra, u Hotelu “Crowne Plaza”održan Međunarodni kongres dva istaknuta udruženja HISPA I ISVH, posvećen personalizovanoj prevenciji, dijagnostici i terapiji kardiovaskularnih bolesti, ali i drugih oboljenja. Ovaj kongres je jedinstven po svojoj multidiscplinarnosti i velikom broju učesnika iz zemlje i sveta. Na Kongresu je svoje naučne radove predstavilo više od 60 predavača iz preko 20 zemalja. Registrovano je više od 1000 učesnika što pokazuje veliko interesovanje stručnjaka za HISPA&ISVH program očuvanja zdravlja. Kao što je poznato, prema zvaničnim statističkim podacima, svaki drugi stanovnik ove zemlje, ali i zemalja regiona, umire od kardiovaskularnih oboljenja, pre svega infarkta i šloga. Upravo u godini u kojoj obeležavamo 100 godina od završetka Prvog svetskog rata, kada je Srbija gotovo prepolovljena, moramo ponovo ujediniti snage i napraviti snažan front protiv najvećih ubica sadašnjice - kardiovaskularnih oboljenja - rekao je prilikom otvaranja Kongresa prof. dr Nebojša Tasić. Međunarodno udruženje za vaskularno zdravlje ISVH (International Society for National Health) okuplja veliki broj stručnjaka sa svih pet kontinenata, čiji je osnovni cilj savremena kvalitetna dijagnostika i lečenje krvnih sudova. Osnovna tema ISVH kongresa je “merenje krvnog pritiska” u godini kada su posebno izražene kontroverze o načinima adekvatnog merenja krvnog pritiska, koncepta normalnih vrednosti pa i terapijskih modaliteta. Predavači su ugledni profesori i lekari iz Rusije , Ukrajine, Francuske, Poljske, Jermenije i drugih zemalja. HISPA (Udruženje centara za hipertenziju, prevenciju infarkta i šloga) je međunardno udruženje, koje okuplja preko 2000 lekara iz sedam zemalja sa osnovnim ciljem da identifikuju, leče i prate bolesnika sa visokim rizikom za nastanak infarkta i šloga. Ove godine HISPA obeležava jubilej - pet godina od osnivanja. Upravo je ovaj kongres prilika da pokažemo naše naučne rezultate i dogovorimo se o daljim strateškim ciljevima - istakao je prof. dr Nebojša Tasić. Glavne teme HISPA kongresa su kako nefarmokološke mere lečenja (primena adekvatne ishrane, neslane i nemasne , fizička aktivnost i drugo) u lečenju kardiovaskularnih bolesti tako i primena savremenih lekova, pomoćnih 102

HISPA kongres, Beograd, oktobar 2018.

Briga za zdravlje Pripremio: Dario Mirović

lekovitih sredstava i najnovijih medicinskih uređaja. Na ovom kongresu je na posebnoj sesiji, posvećenoj edukaciji, bila predstavljena nova “On line“ platform programa HISPA za kontinuiranu medicinsku edukaciju lekara. Prof. dr Nebojšu Tasića pitali smo šta je HISPA?

jemo, a zatim pratimo i lečimo HISPA programom. HISPA program je personalizovani multidiscilplinarni program koji čini - identifikacija, dijagnostika, praćenje i lečenje bolesnika koji imaju visoku verovatnoću da dožive infarkt ili šlo . Ali, u naše centre dolaze i osobe koje su zdrave i žele da ostanu zdrave, tako

HISPA je mlado udruženje. Ove godine obeleževamo pet godina, ali okupljamo 2000 lekara iz sedam zemalja i imamo više od 68 centara. Mi se bavimo povišenim kardiovaskularnim rizikom. Naime, u našim centrima identifikujemo bolesnike koji imaju povišen rizik za infarkt i šlog. Prvo ih dijagnostiku-

da imamo i program očuvanja zdravlja. Profesore Tasiću, visoki krvni pritisak je svetski problem? Hipertenzija je jedan od faktora rizika koji definitivno utiče na umiranje od infarkta i šloga, veoma važan, veoma jak. Ali, voleo bih da podvučem da su tu i drugi faktori kojima se ovih


N M K

dana bavimo na Kongresu. To su povišene masnoće u krvi, fizička neaktivnost, pušenje, šećerna bolest, sleep apnea i druge bolesti. Svemu tome je posvećujemo veliku pažnju jer ako se koncentrišemo samo na jedan factor, a zanemarimo druge nećemo ništa uraditi. Drugim rečima, moramo agresivno da pobedimo sve faktore rizika da bi pobedili infarkt ili šlog.

-

s t r u č n i

s k u p o v i

Međunarodno udruženje za vaskularno zdravlje, koje se bavi očuvanjem zdravlja krvnih sudova. Ima više od 40 predavača iz Međunardnog udruženja za vaskularno zdravlje. Evo, upravo dok razgovaramo u toku je njihov simpozijum koji se bavi merenjem krvnog pritiska. Ministru odbrane Aleksandru Vulinu uručena je plaketa na Međunarodnom simpozijumu HISPA u beogradskom hotelu „Kraun plaza“, povodom petogodišnjice Udruženja centara za hipertenziju, prevenciju infarkta i šloga - HISPA.

Tu su i gosti iz inostranstva? Ovo je zajednički kongres dve organizacije, jedna je HISPA a druga je

Drugi međunarodni kongres o bezbjednosti hrane, Opatija 2018.

Životni ciklus hrane Dr Zvonimir Šostar, direktor NZZJZ “Dr Andrija Štampar”

U

Opatiji je od 13. do 16. novembra 2018. god. održan Drugi međunarodni kongres o bezbjednosti i kvalitetu hrane. Institut za javno zdravstvo RS učestvovao ove godine i kao saorganizator uz još osam institucija iz Hrvatske i regiona. Program Drugog kongresa obuhvatio je aktuelne teme iz područja zdravstvene ispravnosti i kvaliteta hrane, s naglaskom na uticaj na zdravlje ljudi te rasprave o novim tehnologijama, kriznom komuniciranju i upravljanju rizicima, ekološkoj proizvodnji hrane i GMO-u, sistemima upravljanja, ispitivanja, sertifikacije i akreditacije, razvoju i primjeni analitičkih metoda, mikrobiološkoj bezbjednosti hrane, bezbjednosti materijala koji dolaze u kontakt s hranom i vodom za piće, geografskom porijeklu i patvorenju hrane, prevenciji bolesti i bolestima koje se prenose hranom, zdravstvenom turizmu, trendovima u suplementaciji i dodacima prehrani, internetskoj prodaji hrane te brojnim drugim važnim i srodnim temama. Polazeći od ključne pretpostavke kako je bezbjednost hrane zajednička odgovornost države, proizvođača, distributera, struke, ali i samih potrošača, o stručnim i aktuelnim temama u ovoj oblasti na ovogodišnjem kon-

gresu govorili su vrhunski predavači i sagovornici. Načelnica Službe za higijenu dr sc. med. Vesna Rudić Grujić održala je predavanje na temu „Poređenje rezultata analiza soli u bijelom hljebu i informacija o količini soli u bijelom hljebu ko-

je se nalaze na deklaracijama“, dok su magistra farmacije dr sc. med. Mirjana Đermanović i inženjer tehnologije Biljana Vučić imale četiri poster prezentacije. Organizatori i saorganizatori Drugog međunarodnog kongresa o kvaliteti i sigurnosti hrane, pored Instituta su i Nastavni zavod za javno zdravstvo „Dr. Andrija Štampar“, Hrvatsko mjeriteljsko društvo, Mreža za kontrolu kvalitete i sigurnosti hrane jugoistočne Europe – SEEN-FSQC, Hrvatski zavod za javno zdravstvo, Institut „Ruđer Bošković“, Hrvatski veterinarski institut, Agronomski fakultet i Prehrambeno-biotehnološki fakultet Sveučilišta u Zagrebu, Nacionalni laboratorij za zdravje, okolje in hrano Maribor, Institut za javno zdravlje Vojvodine, Novi Sad, Institut za zdravlje i sigurnost hrane Zenica u saradnji s drugim eminentnim ustanovama iz zemlje i inostranstva. Pripremila: Milka Mrđa, portparol IJZ RS

103


N M K

P

-

s t r u č n i

s k u p o v i

rvi internacionalni kongres dječje i adolescentne psihoterapije održan je u Sarajevu u periodu 18 – 21. oktobar 2018. godine, sa glavnom temom “Mjesto psihoterapije u očuvanju zdravlja i dobrobiti djece i adolescenata”. Na Kongresu je 110 izlagača, kroz plenarne sesije, oralne komunikacije, poster sesije i sedam radionica, prikazalo paletu psihoterapijskih pristupa u radu sa djecom kao neodvojiv i važan segment njihovog opravka tokom liječenja različitog spektra psihijatrijskih poremećaja i oboljenja razvojnog perioda. Naglašena je potreba većeg angažmana i uključenja stručnjaka u sve segmente brige o zaštiti mentalnog zdravlja djece i mladih, u vremenima velikih izazova za odrasle individue. Istaknut je i manjak stručnjaka iz oblasti dječje i adolescentne psihijatrije i psihoterapije u našoj zemlji, kao i postojanje nekih aktuelnih djelimičnih ili mogućih puteva za rješavanje ove problematike. Na Kongresu je bilo preko 400 učesnika različitih profesija (psihijatri, neuropsihijatri, psiholozi, socijalni radnici, medicinske sestre, nastavnici, pravnici, i drugi) iz desetak zemalja, osim iz BiH, sa učešćem eminentnih stručnjaka iz ove

Fokus na psihoterapiji djece i mladih

oblasti. Široka podrška kongresu preko dr sc. Mirelom Badurinom iz Sarajeva, te UNICEF-a, Svjetske psihijatrijske asoci- predsjednicom Kongresa, prof. dr sc. Dujacije, Projekta mentalnog zdravlja u BiH, bravkom Kocijan Hercigonja iz Zagreba. ministarstava i medijskih kuća, a glavni Pripremio: Prim. dr Goran Račetović, Dom zdravlja - Centar za zaštitu mentalnog zdravlja Prijedor organizator je bila UDABIH, na čelu sa

2. regionalni sastanak udruženja za dječju i adolescentnu psihijatriju

U

Ljubljani je 12. i 13. oktobra 2018. godine održan Drugi regionalni sastanak udruženja za dječju i adolescentnu psihijatriju. Sastanak je organizovalo Združenje za otroško in mladostniško psihijatrijo (ZOMP) u Ljubljani u saradnji sa Univerzitetskom psihijatrijskom klinikom Ljubljana. Sastanku su prisustvovali predstavnici iz Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Slovenije. U toku sastanka održano je predavanje o upotrebi antipsihotika u liječenju mentalnih poremećaja u djece i mladih te predstavljena Rezolucija o nacionalnom programu mentalnog zdravlja u Sloveniji; kao i okrugli sto ya kojim su učesnici raspravljali o raznim temama iz oblasti zaštite i unapređenja mentalnog zdravlja djece i mladih u regionu. Organizatori su omogućili bogat socijalni program. Pripremila: Prof. dr sc. Med. Marija Burgić Radmanović

104

Rane psihofarmakološke intervencije

T

radicionalni 12. simpozijum iz biološke psihijatrije/psihofarmakologije održan je 27. oktobra 2018. godine u novim prostorijama Zavoda za bolesti ovisnosti Kantona Sarajevo. Ovogodišnji simpozijum posvećen je važnosti ranog dijagnostikovanja i pravovremenih, adekvatnih i preporučenih psihofarmakoterapijskih pristupa različitim psihijatrijskim entitetima odraslih, djece i mladih (prva epizoda psihotičnog poremećaja, bipolarni afektivni poremećaj, autistični spektar, depresija, anksioznosti, poremećaji u razvojnoj dobi, bolesti zavisnosti, seksualne disfunkcije, i dr). Na Simpozijumu su predavači iz Banjaluke, Sarajeva, Tuzle i Zenice istakli da je neophodno načiniti dopune postojećih i izradu novih vodiča za psihofarmakološke pristupe, kao bitnog činioca u provođenju svih ostalih segmenata tretmana psihijatrijskih oboljenja. Pripremio: Prim. dr Goran Račetović, Dom zdravlja - Centar za zaštitu mentalnog zdravlja Prijedor


N M K

-

s t r u č n i

s k u p o v i

Izazovi psihijatrije 21. vijeka

W

Farmakoterapija u psihijatriji U

Hotelu “Hilton”, Beograd, u periodu 19-20. novembra 2018. godine održan je 45. edukativni simpozijum Klinike za psihijatriju Kliničkog centra Srbije, sa međunarodnim učešćem. Na Simpozijumu je bilo preko 550 učesnika iz Srbije i regiona. Ovaj simpozijum, pod nazivom Farmakoterapija u psihijatriji posvećen je farmakološkom lečenju psihijatrijskih poremećaja. Ova oblast

poslednjih decenija doživljava procvat koji je potpuno transformisao psihijatriju. Učešće na Simpozijimu uzeli su eksperti iz oblasti psihofarmakologije iz Nemačke, Engleske, regiona i iz Srbije. Pored toga, 45. edukativni simpozijum je bio dobra prilika da psihijatri, psiholozi, socijalni radnici, lekari na specijalizaciji i svi ostali uključeni u zaštitu duševnog zdravlja razmene ideje i veštine iz naše struke, uvek prepune izazova i otvorenih pitanja.

PA kosponzorisani međunarodni 6. kongres psihijatara Makedonije, koji je održan u Ohridu u periodu 31. oktobra do 3. novembra 2018. godine organizovala je Makedonska psihijatrijska asocijacija na temu „Psihijatrija i mentalno zdravlje u 21. vijeku“. Na Kongresu je bilo preko 400 učesnika iz desetak zemalja, uz veoma veliki odziv kolega iz regiona (40 učesnika iz Bosne i Hercegovine), ali i veliki interes makedonskih psihijatara. Na Kongresu je kroz šest plenarnih sesija i pedesetak oralnih prezentacija te tridesetak postera diskutovano o različitim aspektima mjesta psihijatrije, uloge i pozicije psihijatara u savremenoj medicini i društvu, kao i mentalnom zdravlju u generalnom smislu. Jedan od glavnih zaključaka Kongresa je neodvojivost psihijatrije od bilo kojeg aspekta mentalnog zdravlja, uz naglašavanje potrebe aktivnije promocije uloge

Tokom Simpozijuma predstavljena je knjiga Farmakoterapija u psihijatriji, autorsko delo tima od 32 autora i saradnika, eksperta iz oblasti farmakološkog tretmana iz svih akademskih centara u Srbiji. Ova knjiga objedinjuje sve važne aspekte farmakoterapije u psihijatriji, a najviše je usmerena ka praktičnim aspektima primene ovog vida lečenja.

Nakon Simpozijuma održan je kurs za mlade specijaliste i specijalizante psihijatrije pod nazivom Depression, Antidepressants and Sexual Dysfunction Depresija, antidepresivi i seksualna disfunkcija. Kurs je održao prof. dr David Baldwin, profesor psihijatrije na Univerzitetu Southampton u Velikoj Britaniji. Pripremili: Doc. dr Milan Latas, predsednik Organizacionog odbora Doc. dr Maja Ivković, predsednik Naučnog odbora, Klinika za psihijatriju, KC Srbije Beograd

psihijatara u cjelokupnom procesu brige o mentalnom zdravlju svih osoba, s obzirom na važeće preporuke o biopsihosocijalnom, individualizovanom i multidisciplinarnom pristupu brizi o mentalnom zdravlju (prevencija), liječenju i rehabilitaciji oboljelih osoba. Značaj Kongresu dali su i uvaženi gosti iz Svjetske psihijatrijske asocijacije: dr Afzal Javed, WPA President-Elect, i prof. Michel Botbol, WPA Secretary for Publication. Na Kongres su, uz ostale, pozvani predavači bili i prof. dr sc. med. Marija Burgić-Radmanović (Banjaluka) i prim. dr Goran Račetović (Prijedor). Za izvrsnu organizaciju i zavidan kvalitet naučnog programa zaslužni su prof. dr Dimitar Bonevski, predsjednik Makedonske psihijatrijske asocijacije, prof. dr Antoni Novotni i doc. dr sc. Stojan Bajraktarov, WPA Zonal Representative (Zone 9). Pripremili: Prof. dr sc. med. Marija Burgić Radmanović, Klinika za psihijatriju, UKC Republike Srpske Banjaluka Prim. dr Goran Račetović, Dom zdravlja - Centar za zaštitu mentalnog zdravlja Prijedor

105


N M K

-

s t r u č n i

s k u p o v i

Zavod za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju “Dr Miroslav Zotović”

Pulmološka rehabilitacija

S

iz Zavoda „Dr Miroslav Zotović“. Prikazani radovi veoma su važni u svakodnevnom radu sa pacijentima a to su: HOBP kod ženske populacije, GOLD smjernice 2019. za liječenje HOBP; Da li je astma uvijek samo astma?; Aparat Cough Assist u praksi. Značaj rehabilitacije pokazan je i kroz prikaze slučajeva i praktnični rad. Nekoliko puta naglašeni su osnovni elementi pulmološke rehabilitacije, a to su: adekvatna medikamentozna terapija, fizički trening i disajna terapija te edukacija pacijenta, pa je samim tim istaknuta važnost timskog rada. Pored pulmologa, tim čine respiratorni i radni terapeut, fizijatar, internista, psiholog, socijalni radnik i nutricionista. Pulmološka rehabilitacija trenutno je najprihvaćeniji oblik liječenja u svijetu jer se na taj način može pozitivno i trajnije uticati na kvalitet života pulmoloških pacijenata i njihovog fizičkog stanja. U Zavodu „Dr Miroslav Zotović“ se ovaj novi vid liječenja provodi od maja 2013. godine, čemu su prethodile in-

tručni skup “Pulmološka rehabilitacija” održan je 23. novembra 2018. godine u Zavodu za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju “Dr Miroslav Zotović”. Petu godinu za redom Zavod organizuje ovaj skup kako bi promovisao pulmološku rehabiltiaciju i njen značaj kao jedan od terapijskih modaliteta za liječenje pacijenata oboljelih od astme i hronične opstruktivne bolesti pluća (HOBP). Svoja znanja i iskustva predstavili su priznati stručnjaci iz ove oblasti: prof. dr Vesna Bošnjak Petrović iz Beograda, prof. dr Mirko Stanetić i dr Nataša Tanasković, iz Klinike za plućne bolesti UKC RS, kao i mlađi ljekari i terapeuti tenzivne dvogodišnje pripreme koje su obuhvatale, osim adaptacije prostora i nabavke potrebne opreme, opsežnu edukaciju osoblja. Okolnost da Zavod ima pneumoftiziologa - pulmologa, internistu te dugogodišnja tradicija u rehabilitacionoj medicini je značajno olakšala rad na uvođenju pulmološke rehabilitacije, a istovremeno omogućila liječenje pulmoloških, internističkih, fizijatrijskih i ortopedskih komorbiditeta kod pacijenata na pulmološkoj rehabilitaciji. Rehabjlitacija smanjuje subjektivne tegobe pacijenta, utiče na kvalitet njegovog života i smanjuje broj egzacerbacija i bolničkog liječenja. Prim. mr sc. dr Snežana Kutlešić-Stević, spec. pulmologije i baromedicine

106


N M K

U

druženja endoskopskih hirurga u Bosni i Hercegovini (UEHBiH/ AESBH), formirano je jer su bh. hirurzi shvatili važnost unaprjeđenja, daljeg razvoja i popularizacije endoskopske hirurgije u Bosni i Hercegovini, rekao je prof. dr. Samir Delibegović, predsjednik Udruženja endoskopskopskih hirurga u BiH. Upravo je to i misija Udruženja, osnovanog 21.4.2018. godine u Tuzli, na državnom nivou, koje će obuhvatiti sve doktore koji se bave endoskopskom hirurgijom. Osnivanje je potaknuto i činjenicom da sve zemlje u Evropi, kao i naši susjedi, Hrvatska i Srbija, imaju samostalna udruženja endoskopskih hirurga putem kojih su potaknuli razvoj i napredak ove vrste hirurgije. Entuzijasti iz BiH, prof. dr. Samir Delibegović iz Tuzle, prof. dr Siniša Maksimović iz Bijeljine i prim. dr. Branko Perić iz Livna, incijatori su i pokretači osnivanja ovog udruženja. Osnivanje udruženja olakšat će integraciju i sa Evropskom asocijacijom endoskopskih hirurga (EAES-om) i omogućiti edukaciju mladih kolega, te istraživanja na polju endoskopske hirurgije. Takođe, aktivnosti Udruženja su organizacija stručnih predavanja u ovoj oblasti, razmjena informacija i pokretanje stručnog časopisa. „Udruženje endoskopskih hirurga u BiH će nastojati da popularizira i proširi, sve bazične laparoskopske operacije poput laparoskopske apendektomije, a također, i napredne poput operacija debelog crijeva, jetre i želuca. Organizirat će se radionice i simpoziji sa različitim temama iz ove oblasti i u svim segmentima razvijati primjena novih procedura endoskopske hirurgije. Učinit će se i nastojanja u slanju članova udruženja u obližnje hirurške centre na edukacije“, istiće prof.dr Samir Delibegović. Članom Udruženja može postati svaki doktor medicine, specijalista iz oblasti abdominalne, torakalne ili dječije hirurgije, urologije, neurohirurgije, ortopedije, ginekologije, otorinolaringologije, gastroenterologije, kao i drugi medicinski profesionalci koji se bave endoskopskom hirurgijom. Članovi imaju obavezu plaćanja članarine u visini koju je odredila Skupština Udruženja (120,00 KM godišnje /10 KM mjesečno). Po početku plaćanja članarine, postaje se punopravni član i dobija Certifikat te stiču mogućnosti različitih beneficija koje će biti ponuđene članovima Udruženja. Prijava u članstvo obavlja se popunjavanjem Pristupnice/Članskog obrasca i

-

s t r u č n i

s k u p o v i

Udruženja endoskopskih hirurga u Bosni i Hercegovini (UEHBiH/ AESBH)

Udruženje s razlogom razvoja endoskopske hirurgije Prof. dr. Samir Delibegović

dostavljanjem na e-mail:aesbh2018@ gmail.com.

Znanja i iskustva na prvom kongresu Značajna je organizacija „Prvog međunarodnog kongresa endoskopskih hirurga u Bosni i Hercegovini“, planiranog 6-8. septembra/rujna 2019. go-

dine u Sarajevu, sa aktuelnim temama iz ove oblasti. Nova znanja i iskustva u primjeni laparaskopske hirurgije u našoj zemlji i regiji otvorit će pravce daljeg razvoja i usavršavanja. Print prva obavijest kongresa “Kongres”, kako je rekao prof. Delibegović, “biti će pod pokroviteljstvom EAES-a (Evropskog udruženja endoskopskih hirurga) i predsjednika prof. J. Bonjera, ali će također, okupiti najznačajnije hirurge koji se bave laparaskopskom hirurgijom u regiji. Među njima su prof. dr. Miloš Bjelović, predsjednik Udruženja endoskopskih hirurga Srbije, prof. dr. Igor Stipančić, predsjednik Udruženja endoskopskih hirurga Hrvatske, te prof. dr. Aleš Tomašič, predsjednik Udruženja endoskopskih hirurga Slovenije. Bit će to prilika da se napravi presjek stanja endoskospke hirurgije u BiH, te uz pomoć EAES-a i udruženja u okruženju odrede smjernice za dalji razvoj ove vrste hirurgije u BiH.” Amra Odobašić, dipl. žurn., PR Manager AESBH

107


N M K

U

-

s t r u č n i

s k u p o v i

periodu od 22 – 25.11.2018 godine u „Grand hotelu” u Plovdivu, Bugarska, održan je IV- jubilarni Kongres i obeleženo 15 godina postojanja Asocijacije lekara opšte/porodične medicine Jugoistočne Evrope. Kongres su organizovali Asocijacija i Nacionalno udruženje lekara opšte/porodične medicine Bugarske. Moto Kongresa je bio “Opšta/porodicna medicina - izazov koji vredi”, a teme su bile: 1. Prevencija, tretman i kontrola nezaraznih oboljenja u primarnoj zdravstvenoj zaštiti 2. Briga o deci i starim ljudima 3. Dileme u radu porodičnih doktora 4. Palijativna nega - samo pri kraju života ili nešto više? 5. Ocena i modifikacija riziko faktora – dobre prakse 6. Interdisciplinarni pristup u primarnoj medicinskoj pomoći 7. Zdravlje doktora i blagostanje 8. Pacijenti sa multimorbiditetom svakodnevni izazov u radu Kongres je počeo sa pretkongresnim seminarom i radionicom ”Kardiopulmonalna resustitacija - rad na fantomu” a uveče, od 19,30 u sali “Plovdiv” održana je ceremonija otvaranja, gde se prisutnima obratio doc. dr Ljubomir Kirov, predsednik Nacionalnog udruženja lekara opšte/porodične medicine Bugarske i potpredsednik Asocijacije. Dr Kirov je istakao da je veoma srećan što je organizator ovog kongresa, istovremeno to je velika čast ali i obaveza, pogotovo što se ovaj kongres poklapa sa jubilejom petnaeset godina postojanja Asocijacije. Zahvaljujući se prisutnima što su u velikom broju prisutni na Kongresu,pozdravio je i pozvane predavače: prof. dr Ričarda Hobsa sa Katedre porodične medicine Univerziteta u Oksfordu; prof. dr Sloma Vinkera sa Katedre porodične medicine u Tel Avivu, Izrael, i člana Borda WONCE

108

Četvrti kongres lekara opšte/porodične medicine Jugoistočne Evrope

Opšta-porodična medicina - izazov koji vredi Prim. dr Ljubin Šukriev, predsednik Asocijacije lekara opšte/porodične medicine JIE

Evrope; prof. dr Biserku Bergman-Marković iz Zagreba; prof. dr Danicu Rotar-Pavlić, sa Katedre porodične medicine iz Ljubljane; doc. dr Zaima Jahića, sa Katedre porodične/opšte medicine iz Sarajeva, BiH; prof. dr Anvara Kana, sa Kralskog koledža za opštu medicine iz Engleske; iz Bugarske akademika dr Ivana Milanova; prof. dr Dimitra Maslarova; prof. dr Georgija Momekova; prof. dr Borislava Georgieva; prof. dr Mariju Pancovsku; prof. dr Todora Kantardžie-

va; prof. dr Miroslava Boseva i prof. dr Mihaila Bojanova. Posle doc. dr Ljubomira Kirova, prisutnima se obratio predsednik Bugarskog lekarskog saveza koji je istakao odličnu saradnju između NSOPLB i BLS, koju ubuduće treba jos više razvijati. Na kraju, prisutnima se obratio prim. dr Ljubin Šukriev, predsednik Asocijacije lekara opšte/porodične medicine Jugoistočne Evrope, koji je pozdravio prisutne i poželeo im toplu dobrodošlicu na Kongresu u gradu domaćinu -Plovdivu, koji pleni svojom lepotom i gostoprimljivošću. U svom govoru prim. Šukriev, između ostalog, je istakao: „Duboko sam ubeđen da ćemo uživati u organizaciji Kongresa, a naučni deo verujem da će zadovoljiti sve interese lekara. Preko plenarnih predavanja pozvanih predavača, koje iskreno pozdravljam, usmene prezentacije, poster prezentacije i radionice, siguran sam da ćemo se vratiti kući sa novim znanjima koja će biti od velikog značaja u radu. Kongres neka bude istovremeno i mesto gde ćemo se družiti, steći nova prijateljstva, razmeniti iskustva i razgova-


N M K

rati o pitanjima koji su od interesa za sve nas”, između ostalog, istakao je Šukriev. Potom je sledila prezentacija o radu Asocijacije za period od 15 godina iz koje se videlo koliko truda, rada i energije je uloženo od formiranja Asocijacije. Prikazan je i film o Asocijaciji autora prof.dr Mumtaza Mazicioglua iz Turske, generalnog sekretara Asocijacije. Film je hronološki obuhvatio dane koji su prošli, evocirajući uspomene, vraćajuci nas na same početke. Posle oficijelnog dela usledio je koktel u restoranu „Bendida”, gde je nastavljeno druženje. Za vreme Kongresa održana je i godišnja skupština Asocijacije na kojoj je razmatran izveštaj o radu asocijacije u

proteklom periodu, finansijski izveštaj za 2017. god. te usvajanje plana o radu Asocijacije u narednoj, 2019. godini sa određivanjem prioriteta. Na skupštini je doneta odluka o vođenju nekoliko studija na nivou Asocijacije u 2019. godini, a izabran je i novi potpredsednik Asocijacije, umesto dr Mirjane Mojković izabrana je prim. dr Nevenka Dimitrijević do novih izbora 2020. god. Na sastanku su pozdravljeni i novi predsednici nacionalnih udruženja Turske prof.dr Esra Saatci i dr Marija Stanišić iz Crne Gore. Drugog dana Kongresa održan je „okrugli sto“ na temu: ”Opšta/porodič-

na medicina - izazov koji vredi. Zaključci, koji su usvojeni, biće dostavljeni svim članicama Asocijacije. Na svečanoj večeri dodeljene su nagrade predsednicima udruženja zemalja članica Asocijacije za dosadašnji rad u razvoju opšte/porodične medicine u regionu kao i za jačanje i razvoj Asocijacije u periodu od 15 godina. Doc. dr Ljubomir Kirov uručio prim.dr Ljubinu Šukrievu plaketu za dosadasnji rad u razvoju Asocijacije. Uručene su i dve prve nagrade za usmenu i poster prezentaciju sa plaćenom kotizacijom za 6. konferenciju Asocijacije u Edirneu, Turska, (za poster) i za 5. kongres Asocijacije 2020 godine u Budvi (za usmenu prezentaciju). Uz bogat

muzički program, učesnici Kongresa su uživali do duboko u noć. Na Kongresu je bilo prisutno 1300 učesnika iz: Albanije, BiH (Federacija Bosne i Hercegovine i Republike Srpske), Bugarske, Makedonije, Rumunije, Slovenije, Srbije, Turske, Hrvatske, Crne Gore, kao i iz Ujedinjenog Kraljevstva i Izraela. Završili smo Kongres sa željom da ćemo se videti ponovo na 6. konferenciji Asocijacije u periodu od 14-17. novembra 2019. u gradu Edirne, Turska, i sa ubeđenjem da će saradnja na nivou Asocijacije biti još bolja u periodu koji dolazi.

-

s t r u č n i

s k u p o v i

Udruženje ljekara porodične medicine RS Na sjednici borda Asocijacije u toku 4. kongresa Asocijacije ljekara opšte/porodične medicine Jugoistočne Evrope, Udruženje doktora porodične medicine Republike Srpske predstavljao je prim.dr Danijel Atijas . Na sjednici je usvojen plan rada i aktivnosti do 2023. kao i finansijski izvještaj. Asocijacija finansijski pozitivno stoji te izražavam veliku zahvalnost i poštovanje predsjedniku Asocijacije prim. dr Ljubinu Šukrijevu. Na sjednici nam je ponuđeno da zajedno kao Asocijacija učestvujemo u projektu pod nazivom „Kako odnos i lijepo ponašanje ljekara prema pacijentu utiče na njegovo zdravlje“ preporučeno dr Bergman iz Hrvatske. Preko 100 oralnih prezentacija, poster postavke i radionice činile su odličnu naučnu stranu ovog kongresa. Svečana večera sa preko 1000 učesnika, uz dodjelu priznanja za predstavnike Udruženja JIE za dosadašnji doprinos radu Asocijacije, i muzički performans odrazili su onaj svečani i opuštajući dio ovog kongresa. Zahvaljujem se i kolegama iz Federalnog udruženja doktora porodične /obiteljske medicine i njihovom predsjedniku asistentu profesoru dr Zaimu Jahiću sa kojima sam putovao i koji su imali aktivno učešće na kongresu kroz oralne i poster prezentacije kao i predsjedavanjima određenih sesija. Razmjena iskustava, pomoć u rješavanju zajedničkih problema i međusobno druženje i uvažavanje osjećalo se u svakom trenutku. Veliki broj predstavnika farmaceutskih kompanija i njihovih štandova doprinio je posebno značaju ovog kongresa. Prim. dr Danijel Atijas

109


N M K

U

-

s t r u č n i

s k u p o v i

druženje medicinskih sestara, tehničara i babica Republike Srpske je 9.11.2018. godine u amfiteatru GAK UKC RS organizovalo VI savjetovanje za glavne i odgovorne sestre i sestre u praksi. Podršku organizaciji ovog značajnog skupa je dao direktor UKC RS prof. dr Vlado Đajić. Tema ovogodišnjeg savjetovanja bila je “Nastavak profesionalnog razvoja i planiranje radne snage” Savjetovanju su prisustvovale medicinske sestre, članice udruženja iz zdravstvenih ustanova Republike Srpske /UKC RS, JZU DZ BL, JZU DZ Mrkonjić Grad, JZU DZ Prijedor, JZU DZ Gradiška, JZU DZ Kotor Varoš, JZU Čelinac, Prnjavor, ZZFMR „Dr M. Zotović“, Gerijatrijski centar BL, bolnica „Dr Kostić“, Bolnica Mlječanica, Bolnica Gradiška, predstavnici udruženja zdravstvenih radnika regije Birač i dr. Savjetovanje je podržala predstavnica kompanije Lohmann-Rauscher gospođa Mihaela Ninić, koja je dugogodišnji saradnik udruženja medicinskih sestara. Učesnike skupa su pozdravile: Slađana Vranješ, pomoćnik direktora za zdravstvenu njegu UKC RS, predsjednica UMSTIB RS Živana Vuković-Kostić, predsjednica Udruženja zdravstvenih radnika regije Birač Nataša Đurić, Mirjana Janković, viši stručni saradnik za sestrinstvo pri Ministarstvu zdravlja i socijalne zaštite RS. Nakon uvoda u temu današnjeg skupa i prezentacije predstavnice firme Lohmann-Rauscher, Verica Dragović je prezentovala rad „Sestrinska profesija danas, gdje smo i gdje želimo biti“. Tema koja je obrađena je izazvala diskusiju učesnika, koji su iznijeli lična iskustva i stavove o nastavku profesionalnog razvoja i planiranju radne snage u sestrinstvu. Diskutovalo se o nastavku obrazovanja, položaju sestara, radnim uslovima, migraciji, osvrnulo se i na istorijski razvoj sestrinstva u Republici Srpskoj. Mnogi drže da je sestrinstvo pomoćna djelatnost, nešto što podupire i nadopunjuje medicinu, da je medicinska sestra osoba koja nije samostalna, čemu doprinosi i sam naziv „sestra“. Nezavisnu profesiju karakterišu dva ele110

Nastavak profesionalnog razvoja i planiranje radne snage

menta – profesionalna autonomija i profesionalna samoregulacija. Kao profesija, sestrinstvo danas zahtijeva široko obrazovanje, a što se ide prema višim obrazovnim nivoima to je sve kompleksnije i sofisticiranije. Medicinske sestre ulažu mnogo truda kako bi bile uistinu autonomna profesija koja se razvija kroz sve stepene visokog obrazovanja. To uključuje dobro teorijsko i praktično utemeljenje svih aspekata profesije, korištenje znanja i spoznaja iz vlastitog područja, ali i područja drugih nauka. Svjesni smo da loše planiranje može rezultirati uzaludnim ulaganjima u ljude i nedovoljnim brojem odgovarajućih zdravstvenih radnika koji bi odgovorili najvažnijim zdravstvenim potrebama. Stoga se nameće imperativ kontinuiranog poboljšanja metoda planiranja, kao i samog prikupljanja podataka i

informacija, neophodnih za planiranje radne snage, posebno medicinskih sestara, tehničara i babica. Zaključak i odgovor na pitanje je li sestrinstvo profesija, poluprofesija ili zanimanje, bio bi u formalnom i deklarativnom smislu pozitivan jer medicinske sestre u većini zemalja imaju svoju legislativu, regulativu, svoje područje djelovanja, svoje teorije, koncepte i profesionalnu etiku, ali kod nas to još nije tako. „Profesija je nezavisna onoliko koliko može nametnuti vlastite standarde i vrijednosti kako svojim članovima, tako društvu u cjelini. Za nezavisnu profesiju važno je da njezine vrijednosti i standarde propisuju njezini članovi, a ne neki autoriteti izvana.“ Pripremila: Mr sc. Živana Vuković Kostić, predsjednica UMSTIB RS


B

aromedicina danas, je naziv dvodnevne međunarodne konferencije, održane 17. i 18. oktobra u Kongresnoj sali u Slatini. Konferencija je okupila svjetske i domaće stručnjake koji se bave baromedicinom. Ovome skupu je prisustvovalo preko 150 učesnika koji se bave hiperbaričnom i podvodnom medicinom, ali i ljekara drugih specijalnosti te veliki broj ronilaca koji su prisustvovali predavanjima prvog dana Konferencije. Organizator Konferencije je Zavod za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju „Dr Miroslav Zotović“, jedina ustanova u regionu u kojoj rade supspecijaliste baromedicine i koja posjeduje jednu višemjesnu i tri jednomjesne komore. Prim. dr Aleksandar Gajić, specijalista ortopedije i baromedicine i načelnik Centra za hiperbaričnu medicinu i tretman hroničnih rana, otvorio je Konferenciju predstavljanjem razvoja baromedicine u Zavodu za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju „Dr Miroslav Zotović“. Takođe, predstavio je izvještaj sa 10. evropske Konsenzus konferencije gdje su usaglašene Indikacije za hiperbaričnu medicinu, zasnovane na najboljim raspoloživim dokazima. Stručne teme o kojima je dr Gajić govorio na Konferenciji su Uloga HBO u kombinovanom tretmanu dijabetičnih ulkusa stopala i Uloga transkutane oksimetrije u odabiru pacijenata za HBO.

N M K

s t r u č n i

s k u p o v i

Zavod za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju „Dr Miroslav Zotović“

Baromedicina danas Pripremila: Nataša Sandić, stručni saradnik za OSJ

iz oblasti podvodne medicine izraelske mornarice. Dugogodišnji ljekar mornaričkih foka Izraaelske vojske. Međunardono priznati stručnjak u oblasti hiperbarične medicine i sigurnosti u ronjenju, osnivač i rukovodilac centara za hiperbaričnu medicinu Rambam i Eliša bolnica u Haifi,

govorio je o ulozi hiperbarične oksigenacije u liječenju dekompresione bolesti, kao i u liječenju u prvom i drugom stepenu avaskularne nekroze glave femura.

Predavač na Konferenciji bio je dipl. ing. Francois Burman iz Sjedinjenih Američkih Država, direktor za sigurnost svjetskog DAN („Divers Alert Network“). Burman je govorio o sigurnosti u industriji ronilaštva i o upravljanju pitanjima sigurnosti i odgovornosti u hiperbaričnim centrima. Gospodin Burman je višegodišnji konsultant Centra za hiperbaričnu medicinu i tretman hroničnih rana Zavoda „Dr Miroslav Zotović“ i provodi preglede sigurnosti i rekompresionih i kliničkih hiperbaričnih komora širom svijeta. Juda Melamed (Yehuda Melamed), spec. pomorske medicine, Haifa, Izrael Osnivač i bivši zapovjednik Pomorskog medicinskog instituta i glavni ljekar

-

Prim. dr Aleksandar Gajić i dr Nataša Tomić

Medicinskog fakulteta, koji je govorio o značaju unapređenja baromedicine i poželio uspješan rad Konferencije. Prof. dr Vladimir Jakovljević, dekan Fakulteta medicinskih nauka u Kragujevcu, govorio je o Oksidativnom stresu i HBOT, a prim. dr Miodrag Živković, specijalista pomorske medicine iz Beograda, govorio je o svojim iskustvima u radu sa pacijentima roniocima, oboljelim od dijabetesa, te o Hiperbaričnoj oksigenoterapiji u tretmanu srčane insuficijencije. Učesnike skupa sa terapijskim ronjenjem upoznala je prim. dr Snežana Kutlešić Stević, dok je dr Đorđe Ćejić predstavio kombinovani način liječenja ulkusa dijabetesnog stopala hiperbaričnom oksigenacijom i primjenom terapije topikalnim negativnim pritiskom.

Centar za hiperbaričnu medicinu i tretman hroničnih rana postoji od 2005. godine i do sada je uspješno liječio veliki broj pacijenata i uveo značajan broj novih terapijskih modaliteta, prvenstveno iz oblasti liječenja hroničnih rana. Prva konferencija o hiperbaričnoj i podvodnoj medicini održana je 2013. godine i ovo je bila prilika da se prikažu rezultati rada u proteklih pet godina. Učesnici skupa obišli su Centar za hiperbaričnu medicinu i tretman hroničnih rana i upoznali se sa njegovim svakodnevnim radom. Nadamo se da na sljedeći događaj ovakve vrste nećemo čekati dugo.

Gost iz Rusije bila je dr Larisa Polyakova, specijalista interne medicine i ekspert hiperbarične medicine. Dr Polyakova je međunarodno priznat stručnjak iz oblasti liječenja ulceroznog kolitisa i Kronove bolesti te drugih sistemskih oboljenja za koja se korišti hiperbarična oksigenoterapija, što su i bile teme njenih predavanja na Konferenciji. Drugi dan konferencije skup je pozdravio prof. dr Ranko Škrbić, dekan 111


N M K

Z

-

s t r u č n i

s k u p o v i

dravstveno-turistički centar „Banja Vrućica“ od 1 - 2. decembra 2018. godine organizovao je u Hotelu „Kardial“, tradicionalne XV „Dane Banje Vrućice“. To je bila prilika da ZTC “Banja Vrućica” na jednom mjestu, kao i svake godine, okupi poslovne i stručne saradnike kako bi zajedničkim snagama unaprijedili banjsko liječenje ali i kako bi im se zahvalili na dosadašnjoj saradnji. XV „Danima Banje Vrućice“ prisustvovalo je preko 200 ljekara specijalista i eminentnih profesora iz Republike Srpske, Federacije Bosne i Hercegovine i Srbije te poslovnih saradnika iz raznih društvenih oblasti sa kojima ZTC „Banja Vrućica“ ima veoma uspješnu saradnju. Generalni direktor ZTC-a „Banja Vrućica“ Aleksandar Radošević istakao je da je ponosan na činjenicu da se broj gostiju iz godine u godine povećava, kao i da imaju veliki broj gostiju iz zemalja Evropske unije, što je ujedno i odličan pokazatelj dobrog poslovanja „Banje Vrućice“.

Zdravstveno-turistički centar “Banja Vrućica”

XV „Dani Banje Vrućice“

već duži period i drugi je izrada projekta za potpuno novi objekat, u pitanju je savremena zdavstvena ustanova, čime ćemo značajno proširiti spektar naših medicinskih usluga“, pojasnio je Radošević. „Posebno smo ponosni što ove godine slavimo i mali jubilej, XV „Dane Banje Vrućice“ i 15 godina od osnivanja i održavanja prvih dana Banje Vrućice“, dodao je Radošević. Dr Zoran Paovica, kardiolog iz Opšte bolnice Trebinje, istakao je da veliki broj pacijenata iz Hercegovine upućuju na liječenje u ZTC „Banja Vrućica“. Akademik profesor dr Miodrag Ostojić je naglasio da banjsko liječenje poma„Možemo se pohvaliti veoma uspješnom poslovnom godinom koja je na izmaku jer ćemo ostvariti približno isti broj noćenja kao i prošle godine, preko 225.000 noćenja, što je opet jedan od najboljih rezultata u istoriji „Banje Vrućice“. Poslije osvajanja tržišta bivše Jugoslavije, ove godine smo imali i prve organizovane grupe na zdravstvenim programima iz zemalja Evropske unije, iz Holandije i Belgije i zaista nas raduje što su oni prepoznali naš kvalitet i uslugu. U „Banji Vrućici“ smo uveli i neke nove usluge, a naredne godine ulazimo u novi investicioni ciklus te su planirana dva velika objekta. Jedan je izgradnja restorana „Kiseljak“ koji je u pripremi 112

že u opštem smislu pacijentima. „Sistem vježbanja, pravilna ishrana, izbjegavanje faktora rizika je nešto što doprinosi dugom i kvalitetnom životu i to je ono čemu banje služe i ZTC ‘Banja Vrućica’ koja danas obilježava petnaestogodišnjicu svoje manifestacije. Otvaranju XV „Dana Banje Vrućice“, između ostalih, prisustvovali su i ministar zdravlja i socijalne zaštite dr Dragan Bogdanić kao i predsjednik Udruženja kardiologa RS Dragan Unčanin. „Manifestacija ‘Dani Banje Vrućice’ je dobra prilika da se svi oni koji sarađuju sa ovom banjom okupe na jednom mjestu te razmijene mišljenja i iskustva u radu. Nadam se da će se ovaj trend


N M K

nastaviti uvođenjem i novih zdravstvenih procedura, ali i turističkih, a sve sa ciljem da održimo ekonomiju Republike Srpske“, pojasnio je ministar Bogdanić. Bogdanić je takođe naglasio da Vlada RS i Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite RS planiraju da u narednim godinama značajno ulažu u banje Republike Srpske, jer su banje potencijal RS ali i šireg regiona. Predsjednik Udruženja kardiologa RS dr Dragan Unčanin naveo je da ovo udruženje sa posebnom pažnjom prati ovu manifestaciju od samog početka i stručno i načno, dajući na taj način svoj doprinos. „Na ovogodišnjim ‘Danima Banje Vrućice’ prezentovaćemo najnovije preporuke vezane za prevaskularizaciju srčanog miokarda, za bolesti u trudnoći, sinkope i arterijsku hipertenziju. Naše kolege se rado odazivaju ovoj manifestaciji zato što na ovakav način širimo mrežu saznanja“, istakao je Unčanin. „Ove dane u ‘Banji Vrućici’ nastojimo da iskoristimo za predstavljanje najno-

vijih preporuka koje su se pojavile ove godine, a koje su vezane za prevenciju, dijagnostiku i tretman kardiovaskularnih oboljenja (izašle su nove preporuke za liječenje povišenog krvnog pritiska objavljene na evropskom kongresu kardiologa u Minhenu) i mi planiramo da ih odmah predstavimo ovdje, našim kolegama, kako bi imali što bolje informacije u liječenju kardiovaskularnih bolesnika“, istakao je prof. dr Duško Vulić, dopisni član ANURS, predsjednik Upravnog odbora Udruženja kardiologa RS. Vulić je takođe pojasnio da u narednom periodu, kada je u pitanju “Banja Vrućica” imaju tendenciju da poboljšaju mjere sekundarne prevencije i rehabilitiacije kardiovaskularnih bolesnika. Predavanja iz oblasti kardiologije otvorili su akademik profesor dr Miodrag Ostojić iz Beograda i prof. dr Tamara Kovačević-Preradović, načelnica Klinike za kardiologiju UKC RS u Banjaluci, koji su govorili na temu „Preporuke za miokardnu revaskularizaciju”. Predavanja iz oblasti kardiologije održali su i dr Dijana

-

s t r u č n i

s k u p o v i

Trninić, ass. mr sc. dr Dragan Unčanin, prim. mr. sc. med. dr Ljilja Kerić, FESC, i prim. dr Milenko Krneta. Predavanja iz oblasti fizijatrije održali su ljekari doc. dr Tamara Lukač-Popović, prim. dr med. Slobodanka ŠormazTrebovac, dr Goranka Bjelobaba kao i dr Nataša Vajić, fizijatar u ZTC-u „Banja Vrućica“. U sklopu predavanja navedenih sekcija, sponzori ovogodišnje manifestacije Hemofarm, Bayer i Iskra medical su takođe održali svoje predavanje. Pored mnogobrojnih zvanica, pomenutom događaju prisustvovali su ministar zdravlja i socijalne zaštite RS dr Dragan Bogdanić, predsjednik Udruženja kardiologa RS dr Dragan Unčanin, predsjednik pravnog odbora Udruženja kardiologa RS, direktori bolnica i domova zdravlja, Fonda PIO, FZO te predstavnici drugih ustanova iz cijele BiH. Generalni sponzor ovogodišnjih susreta bila je kompanija Hemofarm, a sponzori Kompanija Bayer, Inpharm i Iskra medical Slovenija. Pripremila: Jelena Popović

Želimo Vam srećne predstojeće praznike


P

INFO VIJESTI

od pokroviteljstvom Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske 5. i 6. septembra u Etno-selu “Stanišić” po drugi put održan je Sajam zdravlja i zdravog načina života u Republici Srpskoj. Građani su imali priliku da se u dva sajamska dana upoznaju sa radom brojnih zdravstvenih institucija, kao i da obave preventivne preglede. Generalni sponzor bila je Kompanija “Boksit” iz Milića. Srebrni sponzor je bila ZU Specijalistički centar “Kuća zdravlja”, specijalni gost Institut za kardiovaskularne bolesti Vojvodine - Sremska Kamenica, dok su medijski sponzori BN televizija i Radio Bobar.

Etno-selo “Stanišić”

II sajam zdravlja zdravog načina života u RS

Ova manifestacija je rađena po uzoru na sajmove zdravlja u zemljama okruženja, prije svega sa stručnim, odgovornim i profesionalnim pristupom, što svakako pokazuje i veliki broj eminentnih zdravstvenih ustanova, profesora i predavača koji su se prijavili za učešće i ove godine. Drugi sajam zdravlja u Bijeljini je okupio na jednom mjestu sve one koji svojom uslugom, proizvodom ili znanjem mogu doprinijeti zdravijem i kvalitetnijem životu građana, a građani i predstavnici kompanija su se upoznali sa zdravstvenom ponudom Republike Srpske i regiona. 114

Cilj Sajma zdravlja je bio edukacija, zdravstveno prosvjećivanje, razvijanje zdravih životnih navika, poboljšanje i unapređenje zdravlja, čime se poboljšavaju i rezultati u području privrede, kulture i društvenog života. Sajam zdravlja organizovalo je udruženje građana Klub za promociju zdravlja „Minerva” iz Bijeljine uz nesebičnu pomoć nekolicine istaknutih stručnjaka iz oblasti zdravstva. Na sajmu su se predstavili i brojni proizvođači prirodnih preparata na bazi meda i pčelinjih proizvoda te voća i povrća.

I ove godine bio je organizovan i program za najmlađe te su imali priliku da vide koreografije Baletskog studia „Olena”, a mališani Dječjeg vrtića „Petar Pan” uživali su i u predstavi “Maša kod doktora” u izvođenju Pozorištanca “Maslačak”. Prošlogodišnji Prvi sajam, pokazao je potrebu Bijeljine za ovakvim događajem, što se ove godine i potvrdilo. Ovogodišnji Sajam zdravlja je otvorio ministar zdravlja i socijalne zaštite dr Dragan Bogdanić. Prema riječima ministra Bogdanića sajam zdravlja i zdravog načina života je dobrodošao zato što promoviše zdravlje, aktivan odmor, prevenciju i zdravstveni turizam kao budućnost, jer Srpska u toj oblasti ima šta da pokaže, uz dobar, stručan kadar i dobre ustanove.


INFO VIJESTI

N

a Međunarodnom beogradskom Sajmu medicine i stomatologije MEDIDENT, 43. po redu (održanom od 11 -13. novembra 2018.), domaći i strani izlagači predstavili su najsavremeniju stomatološku, medicinsku i laboratorijsku opremu i sredstva, kao i farmaceutske proizvode iz domena medicinskih usluga. Sajam je otvorio dr Petar Dragić, poznati srpski i svetski hirurg. Međunarodni beogradski Sajam medicine i stomatologije najveća je i najstarija manifestacija u svojoj oblasti u regionu. Već više od četiri decenije predstavlja mesto intenzivnih poslovnih susreta proizvođača prodavaca i korisnika medicinske opreme kao i mesto na kome stručnjaci razmenjuju i stiču nova znanja i iskustva. Najpoznatiji domaći i inostrani proizvođači, uvoznici i distributeri medicinske, stomatološke i laboratorijske opreme svake godine pripremaju akcije u smislu promotivnih cena za učesnike i posetioce MEDIDENTA. Na ovogodišnjem Sajmu medicine i stomatologije, koji je u celosti održan u čuvenoj sajamskoj hali IV, ključni deo stručnog pratećeg programa Medidenta 2018. bio je trodnevni simpozijum stomatologa pod radnim nazivom „Stomatologija budućnosti“, u organizaciji Aka-

Beogradski sajam

MEDIDENT – Sajam medicine i stomatologije Pripremili: Dario Mirović i Marko Radoš

demije novih znanja i firme NEODENT (programi su akreditovani kod Zdravstvenog saveta Srbije), glavna tema je bila ”Otisak i fasete u protetici” te predavanjima iz oblasti dentala, namenjen za stomatologe, zdravstvene tehničare i stomatološke sestre. Na Simpozijumu “Novi standardi u stomatološkoj praksi” su učestvovali zdravstveni radnici iz Srbije i inostran-

Dr Petar Dragić je jedan od najpoznatijih hirurga današnjice, specijalizovan za probleme vena i venske estetike. Dr Petar Dragić je hirurg i subspecijalista kliničkog ultrazvuka, koji je svoje znanje stekao radeći 12 godina na Univerzitetskoj klinici za kardiovaskularnu hirurgiju u Sremskoj Kamenici, a dodatno se usavršavao na subspecijalizaciji u Lajpcigu (Nemačka) i Majamiju (SAD). Dr Dragić je jedan od prvih hirurga u Evropi koji je uveo laser u operativno lečenje proširenih vena, jedan je od najcenjenijih stručnjaka u ovoj oblasti hirurgije i medicine u regionu. Laserska metoda lečenja proširenih vena Proširene vene predstavljuju jedan od najraširenijih zdravstvenih problema savremenog doba. Najšešće se javljaju kao posledica genetskih pre-

dispozicija ali i načina života Tok bolesti proširenih vena je takav da uvek napreduje i možemo ga podeliti u dve faze: prvu bezbolnu fazu u kojoj se na koži primećuju i mogu da opipaju čvorići i venska proširenja. U ovoj fazi nema izraženih bolova, otoka i tada treba započeti lečenje. U suprotnom, bolest napreduje i ulazi u drugu fazu - fazu komplikacija, u kojoj se javljaju bolovi i otoci nogu (umorne noge), česte upale i tromboze vena, praćene mogućnošću otkidanja tromba u vensku cirkulaciju, zatim komplikacije u vidu otvaranja rana na nogama, hiperpigmentacije kože. Danas postoji više metoda lečenja proširenih vena. Na tržištu je zastupljen veliki broj preparata - krema, koje ne postižu veliki uspeh. S druge strane, kod pacijenata je prisutan strah od dosadašnjeg načina lečenja - hirurške intervencije koja se izvodi u opštoj ili spinalnoj anesteziji. Savremene, bezbolne laserske operacije predstavljaju najveći pomak i terapijski najbolju opciju u lečenju proširenih vena. Laserska metoda lečenja proširenih vena se danas primenjuje u svetu ali i kod nas. Tako dobro obavešteni pacijenti nemaju više nikakvog razloga za bojazan. Dr Dragić je osnovao četiri klinike - u Beogradu, Novom Sadu, Podgorici i Banjaluci - koje su specijalizovane isključivo za laserske operacije vena i vensku estetiku (kapilari) i zauzimaju lidersku poziciju u savremenoj venskoj terapiji.

stva. Tema „Novi standardi u stomatološkoj praksi” • Regionalna promocija novog kompozita Harmonize, Kerr • Najnoviji nano-hibridni kompoziti, doc. dr Violeta Petrović • Kompoziti za svakog, ass. dr Miloš Beloica • Direct Anterior Restoration DDS, MMS, FADM, DLD, dr Alessandro Vichi, Siena, Italija • Direct Posterior Restoration DDS, MS, FADM, DHD, dr Alessandro Vichi, Siena, Italija Predavanje u organizaciji firme Vetmetal. Tema „Rehabilitacija subtotalne krezubosti primenom intraradikularnih atečmena” • Rehabilitacija subtotalne krezubosti primenom intraradikularnih atečmena (predavanje/demonstracija), dr Miloš Maksimović • Primena intraradikularnih atečmena-tehnika i filozofija (predavanje/ demonstracija), vzt Nikola Nešković • Endodontski tretman kao preduslov uspešne protetske rekonstrukcije (predavanje), dr sci Jelena Nešković Predavanje „Primena lasera u stomatologiji” u organizaciji Medical Queen. Predavači: prof. dr Dejan Marković i prof. dr Vitomir Konstantinović. 43. Međunarodni beogradski Sajam medicine i stomatologije posetio je veliki broj lekara, stomatologa, farmaceuta, proizvođača medicinske i stomatološke opreme i sredstava, kao i brojni znatiželjni posetioci. 115


INFO VIJESTI

UKC Tuzla

Prvi akreditirani KC u FBiH

N

a svečanoj ceremoniji, održanoj 5. decembra 2018. u Hotelu „Mellain” u Tuzli, Univerzitetskom kliničkom centru Tuzla, kao prvom kliničkom centru u FBiH koji je u cijelosti ispunio najviše akreditacijske standarde kvaliteta, dodijeljena je akreditacija za uspostavljen sistem kvaliteta. Proces vanjske ocjene i dodjele akreditacije provela je Agencija za kvalitet i akreditaciju u zdravstvu u Federaciji Bosne i Hercegovine. Prema riječima direktora Agencije za kvalitet i akreditaciju u zdravstvu u Federaciji Bosne i Hercegovine doc. dr. Ahmeda Nove, UKC Tuzla je prva ustanova u BiH koja se upustila i uspješno prošla kroz sveukupan proces akreditacije. “AKAZ je po našim važećim akreditacijskim standardima za bolnice već akreditirao nekolicinu bolnica i zavoda, ali UKC Tuzla je prvi akreditirani klinički centar i najveća zdravstvena ustanova koju je AKAZ ocijenio. Ocijenili smo da pružaju usluge u skladu sa standardima koje je propisala Federalna agencija za kvalitet i akreditaciju u zdravstvu i ovo priznanje je potvrda pacijentima da ova Ustanova pruža kvalitetne i sigurne zdravstvene usluge koje su u skladu sa najboljom evropskom i svjetskom praksom”, rekao je doc. dr. Ahmed Novo. Univerzitetski klinički centar Tuzla je, u skladu sa načelom stalnog unapređenja kvaliteta zdravstvene zaštite i kvaliteta zdravstvenih usluga, još 2003. godine, krenuo u proces standardizacije, prvenstveno radnih procesa. Ove aktivnosti vodila je posebno organizovana organizaciona jedinica, čiji zadatak je bio da, u saradnji sa svim ostalim organizacionim jedinicama, izvrši standardizaciju, odnosno uspostavi, održava i unapređuje sistem kvaliteta i sigurnosti. Sve to dovelo je do ispunjavanja obaveza utvrđenih Akreditacijskim standardima za bolnice i Certifikacijskim standardima za transplantacijsku medicinu, odnosno do vanjske ocjene i dodjele bezuslovne akreditacije i certifikacije. Direktor Univerzitetskog kliničkog centra Tuzla, prof. dr. Nešad Hotić se 116

zahvalio svim uposlenicima Univerzitetskog kliničkog centra Tuzla koji su kroz predan rad doprinijeli ovim pozitivnim rezultatima. “Zadaća uposlenika UKC Tuzla nije bila da gledaju u tuđe avlije, da budu bolji, predaniji i vrjedniji od drugih. Mi smo htjeli da budemo bolji, predaniji i vrijedniji od sebe samih u prošlosti i zato smo došli do ovoga”, rekao je prof. dr. Nešad Hotić. Ministar zdravstva TK, dr. Bahrudin Hadžiefendić je istakao da je čin dodjele akreditacije UKC Tuzla pokazatelj da je ova ustanova na dobrom putu i primjer koji treba slijediti kada je u pitanju briga za sigurnost i kvalitet zdravstvene usluge. “Certifikat predstavlja priznanje za postignute rezultate, ali i garanciju kvalitetnog rada koju UKC Tuzla pruža svojim pacijentima”, rekao je ministar Hadžiefendić. Predsjednica Upravnog odbora UKC Tuzla doc. dr. Munevera Bećarević kojoj je uručena i zahvalnica za nesebičnu pomoć i podršku, kazala je kako Upravni odbor ove ustanove ni u jed-

nom momentu nije imao sumnje u to da li će UKC Tuzla uz podršku Sektora za poslove organizacije i poboljšanje kvaliteta uspješno proći kroz ovaj zahtjevan proces. Zahvalnica je uručena i načelnici Sektora za poslove organizacije i poboljšanje kvaliteta, mr. sc. ecc. Maidi Nuhić, dipl. pravnik, koja se na čelu ove organizacione jedinice nalazi od njenog osnivanja. Radi se o prvoj organizacionoj jedinici takve vrste osnovanoj u BiH, koja danas, u saradnji sa AKAZ-om, provodi edukaciju i pomaže pri uspostavi sistema u drugim zdravstvenim ustanovama. Posthumno je dodijeljena zahvalnica i doc. dr. Nedretu Mujkanoviću koji je za vrijeme svog mandata, kao direktor UKC Tuzla podržao aktivnosti na osnivanju Sektora za poslove organizacije i poboljšanja kvaliteta i prije nego što je usvojen Zakon koji je utemeljio Federalnu agenciju za kvalitet i akreditaciju u zdravstvu i nametnuo obavezu uspostave sistema kvaliteta i sigurnosti.


INFO VIJESTI

Klinika za dječije bolesti UKC Tuzla

Nova Ambulanta za hematologiju i onkologiju

S

večanom ceremonijom 29. novembra 2018. godine je na Klinici za dječije bolesti otvorena Ambulanta za hematologiju i onkologiju Klinike za dječije bolesti UKC Tuzla. Ambulantu su zajedničkim snagama rekonstruisali i adaptirali Udruženje “Srce za djecu oboljelu od raka”, Medical Park grupacija bolnica iz Turske i Univerzitetski klinički centar Tuzla. Prema riječima načelnika Klinike za dječije bolesti UKC Tuzla, dr. med. sc. Edina Husarića, vrijednost projekta je oko 30 000 KM. “Klinika za dječije bolesti UKC Tuzla je ovim projektom zaokružila kompletnu priču kada su u pitanju djeca sa malignim oboljenjima, u smislu postavljanja dijagnoze, primjene lijekova i hemoterapije”, rekao je dr. Husarić koji je istakao da se u Federaciji Bosne i Hercegovine na godišnjem nivou otkrije između 50 i 55 novih slučajeva malignih oboljenja kod djece, a da je jedna trećina oboljelih upravo sa Tuzlanskog kantona. Direktor Udruženja “Srce za djecu oboljelu od raka” Fikret Kubat je istakao da je riječ o jednom u nizu projekata koje je ovo Udruženje imalo u saradnji sa UKC Tuzla, te da im je u ovom projektu opremanja Ambulante za hematologiju i onkologiju na Klinici za dječije bolesti u UKC Tuzla cilj bio prilagoditi prostor i ambijent potrebama djece oboljele od raka.

Prof. dr. Nešad Hotić, direktor UKC Tuzla, u svom obraćanju je istakao da Klinika za dječije bolesti u posljednjem periodu intenzivno radi na zanavljanju opreme i kadra. “S ponosom mogu kazati da smo mi zanovili kadar, te popunili sistematizaciju ljekarskog kadra, koji treba da radi u ovoj ustanovi. Zanovili smo opremu u projektu koji je završen prije go-

dinu dana, a sada u jedinici intenzivne njege imamo deset respiratora i osam inkubatora. Također smo otvorili novu operacionu salu. Nama je briga o dječijem zdravlju najvažnija i mi na ovome nećemo stati, nastavit ćemo sa projektima i nadam se da ćemo realizaciju kompletnog projekta renoviranja Klinike za dječije bolesti završiti u 2019. godiM.C. ni”, rekao je prof. dr. Hotić.

Mlada umjetnica oslikala zidove Klinike za dječije bolesti Djecu koja će ubuduće biti pacijenti Klinike za dječije bolesti UKC Tuzla, sa veselo oslikanih zidova, pozdravljat će omiljeni likovi iz crtanih filmova. Novi izgled unutrašnjeg prostora klinike pružit će topliju i ugodniju atmosferu za male pacijente. Zidove je oslikala umjetnica Zehrina Karić iz Tuzle. Zehrina je 2012. godine diplomirala na Akademiji likovnih umjetnosti u Sarajevu, odsjek slikarstvo, u klasi prof. Radoslava Tadića, a 2014. je završila magistarski studij na istoj Akademiji. Do sada je imala šest samostalnih izložbi, te kolektivno izlagala na mnogobrojnim izložbama. Učesnica je brojnih likovnih kolonija u BiH, te nekoliko projekata i radionica iz područja umjetnosti, historije umjetnosti i kulture. Član je Udruženja likovnih umjetnika Bosne i Hercegovine i dobitnik velikog broja nagrada i priznanja. 117


INFO VIJESTI

Stručni edukativni skup humanista iz regiona

Priključi se, poveži se, potpiši Klub veterana dobrovoljnih davalaca krvi Pripremila: Miholjka Janković

S

tručni edukativni skup humanista održan je u Trebinju od 8. do 10.11.2018. u Hotelu IN pod motom „Da krv čeka bolesnika, kao i da organi čekaju primaoca“. Teme koje su planirane: • Značaj centralizacije transfuziologije u RS • Desetogodišnje iskustvo na edukativnom, promotivnom i zakonskim odredbama za donore organa u Srbiji. Davanje krvi je odavno postalo uobičajno bez čega se ne može zamisliti svakodnevna medicinska praksa. To je nivo do koga treba doći kada je u pitanju transplantacija organa. Osnovni problem je obaviještenost javnosti. Transplantacija (presađivanje) organa, predstavlja zamjenu nefunkcionalnog organa putem hirurške intervencije. To je uspješan način liječenja bolesnika, a najčešće se izvodi kod životno ugroženih osoba kod kojih je došlo do nepovratnog otkazivanja funkcije nekog organa neophodnog za život. Na pitanje šta je kadaverična transplantacija, odgovor je da je to hirurški zahvat uzimanja organa od moždano umrle osobe i presađivanje u tijelo primaoca u cilju spasavanja života ili u cilju poboljšanja osnovnog kvaliteta života kod hroničnih bolesti koje se mogu tretirati na ovaj način. Moždana smrt je stanje nepovratnog gubitka svih moždanih funkcija bez ikakvog izgleda da se to stanje promijeni, dok drugi organi mogu ostati u funkciji samo uz podršku savremenih medicinskih aparata. Doniranje organa predstavlja čin humanosti kojom jedna osoba iskazuje svoju želju i namjeru da nakon smrti pokloni bilo koji dio tijela zbog presađivanja, čime bi se pomoglo teškim bolesnicima. Davalac organa i tkiva je svaka osoba koja može da bude potencijalni davalac organa i tkiva. Ne postoji starosna granica za uzimanje organa. Statistički podaci iz Srbije: Na transplantaciju bubrega treutno u Srbiji čeka 750 pacijenata, srca 39, jetre 40 pacijenata. Za mnoge od njih poziv iz bolnice da se pojavio organ stigne prekasno, jer Srbija nema dovoljno donora. Trenutno u Srbiji ima 4 do 6 donora na milion stanovnika. To Srbiju svrstava na evropsko začelje po broju transplantacija, dok Hrvatska ima više od 40 donora na milion stanovnika. Nacrt zakona o presađivanju organa koji je ušao u skupštinsku proceduru, mnogi pacijenti koji čekaju organ vide kao šansu za novi život 118

jer se očekuje veći broj donora. Zakon predviđa uvođenje pretpostavljene saglasnosti po kojoj su svi građani Srbije potencijalni donori, ukoliko to izričito ne odbiju i ukoliko se porodica drugačije ne izjasni. Prvi korak je edukativnost u primarnoj zdravstvenoj zaštiti. Drugi korak nije zakon, već oblikovanje javnog mnijenja. Jedino polje medicine koje zahtijeva učestvovanje društva. Građani su pokretačka snaga i glavni dobročinitelji. Pored ovog iscrpnog izlaganja prvi i drugi dan su učešće u ovoj značajnoj oblasti za čovječanstvo uzeli i predavači iz Trebinja. Tiho Deretić koji je pored predsjednika komisije OOCK, DDK, igrom slučaja prije toga bio u situaciji da se suoči sa ozbiljnom bolesti gdje mu je transfuzija bila neophodna, ali i 1992. godine, na VMA, sestra mu je donirala koštanu srž i tako je postao zdrava i za potomstvo sposobna osoba. Imao je svoje životno iskustvo i želio je da ga prenese oba dana na prisutne i u medije koji su popratili ovaj značajni skup. Doktor Dobroslav Ćuk, ljekar, humanista i odazvao se pozivu i svojim obraćanjem iznio iskustva iz svoje struke. Naravno, podržao je ovu aktivnost kao veoma značajnu za društvo. Zainteresovani za ovaj stručni skup pokazali su najviše pacijenti koji očekuju organe već duže vremena, a liječe se u bolnici Trebinje, nažalost zdravstveno osoblje iako su uredno i na vrijeme obavješteni, u primarnoj i sekundarnoj zdravstvenoj zaštiti kao i lokalna uprava, nisu našli za shodno ni da opravdaju izostanak. Odziv iz Srbije, CG, i RS bio na zavidnom nivou, bilo ih je ukupno 57 i pored toga što su

bili na samofinansiranju – sami su snosili putne troškove i smještaj u hotelu. Skup su podržali donatori iz Trebinja: Apoteka „BellaDona“, vinarije, pekare, a najveći donator je „Aleksić Komerc“ iz Bileće na čelu sa načelnikom opštine Miljanom Aleksićem. Gosti su imali prilike obići Grad sunca, Muzej grada Trebinja, manastir Tvrdoš, Vinariju „Vukoje“, Petropavlov manastir, Gračanicu, Saborni hram, park, Hercegovačku kuću i druge destinacije. Drugog dana ovoga skupa prezentovana je filmska produkcija transplantacija srca u Zagrebu, (39-godišnji otac dvoje djece, srce je dobio iz Njemačke, kao i djevojčica u Tiršovoj klinici u Beogradu koja je rođena bez bubrega). Naglašeno je da za donorstvo organa nema starosnih granica kao što je u DDK do 65 godina. Zahvaljujemo se svim medijuma TV, radio i portali koji su bili prisutni oba dana i prenijeli su u javnost o značaju ovog bitnog skupa i informaciju koliko ljudi u RS čeka na organe. Nije bilo nimalo jednostavno osmisliti i započeti ovako ozbiljan i težak posao ali, nadamo se, za početak je sasvim dovoljno.


INFO VIJESTI

III konferencija o hraniteljstvu

Učinjeni veliki pomaci

U Republici Srpskoj učinjeni su veliki pomaci u razvoju hraniteljstva - od 2012. godine broj hraniteljskih porodica povećan je na 177 i u njih je smješteno 250 djece, rekao je vršilac dužnosti pomoćnika ministra zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Pavle Paunić. Paunić je povodom Konferencije “Razvoj hraniteljstva u Republici Srpskoj”, održanoj u Banjaluci 7.12.2018. naveo da je povećanjem broja hraniteljskih porodica smanjen broj štićenika u Domu za djecu i omladinu bez roditeljskog sta-

ranja “Rada Vranješević”. On je pojasnio da svaka hraniteljska porodica dobija naknadu za rad i izdržavanje. “Djeca u hraniteljskim porodicama mogu biti do njihovog osamostaljenja i nakon 18. godine, ukoliko upišu fakultet”, rekao je Paunić. Šef Odjeljenja UNICEF-a BiH za dječju zaštitu Antonija Luideke rekla je da je u protekle tri godine uz podršku EU, UNICEF podržao program sprovođenja reforme sistema dječje zaštite u BiH. “Fokus našeg rada je da dijete odrasta u porodičnom okruženju, da djeca ne žive u institucijama, da se izvrši transformacija institucija i da se obezbijedi alternativni smještaj u porodičnom obliku”, navela je Ludeke. Psiholog u Domu za djecu i omladinu bez roditeljskog staranja “Rada Vranješević” u Ba-

Regionalna konferencija zemalja zapadnog Balkana

Zajednička Deklaracija

Ministar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Dragan Bogdanić učestvovao je na Regionalnoj ministarskoj konferenciji pod nazivom „Inicijativa za socijalnu dimenziju EU integracija“, koja je u organizaciji Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Republike Srbije i njemačke nevladine organicije ASB (ASB - Arbeiter Samariter Bund) održana u Beogradu. Na konferenciji, koja je okupila ministre zemalja regiona, potpisana je zajednička Deklaracija o unapređenju socijalne politike na Zapadnom Balkanu. Na Konferenciji se razgovaralo​o socijalnim politikama na putu evropskih integracija Zapadnog Balkana, kao i borbi protiv socijalne isključenosti i diskriminacije, promovisanju socijalne pravde i zaštite, povećanju jednakosti između muškaraca i žena i podsticanju solidarnosti između generacija i zaštite prava djeteta. U svom obraćanju učesnicima konferencije ministar Dragan Bogdanić je naglasio da je okupljanje na polju socijalne zaštite, a uz podršku Evropske unije, izuzetno važno, jer otvara mogućnosti zajedničkih aktivnosti u narednom periodu i zajedničkog uvažavanja potrebe za unapređenjem socijalne zaštite i jačanjem kapaciteta lokalnih zajednica. „Socijalna pravda kao koncept zagovara ideju da svi ljudi zaslužuju jednake uslove i mogućnosti ne samo pred zakonom, već u svim aspektima života. Upravo na tom tragu su i strateški ciljevi Vlade Republike Srpske u oblasti socijalne politike koji su usmjereni ka razvoju, inovacijama, osiguranju socijalne sigurnosti stanovništva, socijalnoj inkluziji i prosperitetu“, poručio je ministar Bogdanić.

njaluci Ljiljana Uletilović rekla je da u Domu trenutno boravi 78 štićenika. Ona je pojasnila da smještaj u Domu finansiraju resorno ministarstvo i lokalne zajednice, posredstvom centara za socijalni rad. “Djeca za smještaj od centara za socijalni rad dobijaju 680 KM, a od ministarstva 530 KM”, dodala je Uletilović. Hranitelj dvojice dječaka sa Daunovim sindromom Mira Komljen rekla je da su djeca već tri godine sa njom i da su, uz njeno troje odrasle djece, postali članovi porodice. “Početak je bio težak, dok se nisu navikli na nas i sada savršeno funkcionišemo. Imaju puno aktivnosti”, dodala je Komljenova. Konferenciju su organizovali Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske uz podršku UNICEF-a BiH.

Vlada Republike Srpske

Dječja zaštita prioritet

Ministar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Dragan Bogdanić izjavio je da je dječja i socijalna zaštita bila i ostala jedan od prioriteta Vlade Republike Srpske i naglasio da je u ovoj oblasti, u posljednje četiri godine, učinjen veliki iskorak. “Informacione tehnologije su ključ za dalji razvoj sistema socijalne i dječje zaštite koje u budućnosti mogu dati značajniji zamajac napretku u ovoj oblasti”, rekao je ministar Bogdanić u Banji Vrućici kod Teslića na otvaranju dvodnevnog seminara za stručne radnike iz centara za socijalni rad o temi primjene novih informacionih tehnologija i programskih rješenja u ostvarivanju i isplati prava iz dječje zaštite. Iz Fonda za dječju zaštitu Republike Srpske, koji je organizator skupa u saradnji sa Ministarstvom zdravlja i socijalne zaštite, navedeno je da je ministar Bogdanić ocijenio da je Zakon o dječjoj zaštiti u Srpskoj uveo nova prava pronatalitetnog karaktera, kao što je materinski dodatak od 405 KM koji može da ostvari svaka nezaposlena porodilja prema zakonom propisanim uslovima u periodu od 12 ili 18 mjeseci. “Ovo je pravo kakvim se ne mogu pohvaliti ni neke razvijenije države i svakako će doprinijeti boljoj perspektivi kada je u pitanju natalitet”, istakao je ministar Bogdanić. Direktor Fonda za dječju zaštitu Srpske Nedeljko Jović istakao je da su u prethodnom mandatu imali izuzetnu podršku Vlade Republike Srpske i resornog ministarstva, a da je rezultat toga stabilno poslovanje Fonda sa povećanjem obima i obuhvata prava. Jović je zahvalio radnicima centara za socijalni rad na posvećenosti poslu i brizi o korisnicima i istakao da je ovim seminarom zaokružena njihova edukacija kada je riječ o J.V. novim programskim rješenjima. 119


INFO VIJESTI

IN MEMORIAM

Prim. dr Safet Badić

Dr Borko Davidović

Dr Safet Badić rođen je 12.1.1930. godine u Ključu. Gimnaziju je završio 1949. godine u Banjaluci, a Medicinski fakultet 1958. godine u Zagrebu. Radio je kao šef Zdravstvene stanice u Kozarcu i kasnije u Ivanjskoj te kao ljekar opšte prakse u Domu zdravlja u Banjaluci. Specijalizaciju iz neuropsihijatrije počeo je na Neuropsihijatrijskom odjelu u Banjaluci 1964. godine, a specijalistički ispit je položio na Neuropsihijatrijskoj klinici u Zagrebu 1968. godine. Od 1968. do 1971. godine radio je kao šef Neurološkog odjela u sklopu Neuropsihijatrijske službe. Nakon odlaska prim. dr Milana Ferkovića iz Banjaluke, imenovan je za vršioca dužnosti načelnika, a kasnije načelnika službe. Na toj dužnosti ostao je do razdvajanja Neurološko-psihijatrijske službe na dvije odvojene službe 1977. godine. Zvanje primarijusa stekao je 1977. godine. Od 1977. godine radio je kao načelnik Neurološke službe, odnosno od 1983. godine do 1986. kao načelnik Neurološke klinike, nakon čega je postavljen za šefa novoformiranog Odsjeka za cerebrovaskularne bolesti Neurološke klinike. Na toj dužnosti ostao je do avgusta 1992. godine. Iste godine je penzionisan. U toku svoga rada učestvovao je na više kongresa i simpozijuma te kao autor i koautor objavio dvadesetak stručnih radova. Bio je član Redakcionog odbora stručnog časopisa „Medicinski arhiv“ u Sarajevu i „Scripta medica“ u Banjaluci. U jednom mandatnom periodu od četiri godine bio je i član Upravnog odbora Udruženja neurologa i psihijatara Jugoslavije. Povodom 30-godišnjice oslobođenja Banjaluke dodijeljena mu je povelja grada Banjaluke 1975. godine. Godine 1976. dobio je orden rada sa srebrenim vijencem, a 1983. Godine, na Dan oslobođenja Banjaluke, dodijeljena mu je Aprilska nagrada grada Banjaluke. Među Banjalučanima, a posebno među banjalučkim ljekarima važio je za dobrog neurologa i učitelja mlađih kadrova, ali i kao dosljedan i odgovoran rukovodilac Neurološke klinike i vrlo dobar čovjek. Umro je 17.11.2018. godine.

Foča, 28. novembra - Porodica, rodbina, prijatelji, kolege sa tugom i bolom ispratili su na vječni počinak doktora Borka Davidovića, anesteziologa koji je svojom iznenadnom smrću ostavio trajnu nenadoknadivu prazninu u vremenu i prostoru. Rođen je 9. juna 1975. u Sarajevu, osnovnu i srednju školu završio je u Foči, a Medicinski fakultet u Nišu. Specijalizaciju iz anestezije i reanimatologije završio je u Beogradu i Foči. Zbog profesionalnog odnosa prema poslu u Univerzitetskoj bolnici Foča bio je uvažen ljekar i omiljen kolega. U 43 godine njegovog života stalo je mnogo – živio je život čovjeka čiju je fizičku naočitost i visinu nadvisivala intelektualna, koji se rado i s ljubavlju upuštao u istraživanja i sticanja novih znanja. Ljubitelj lijepe pisane riječi, pogleda u ljepotu umjetničkog izražavanja, pozorišnog, filmskog i muzičkog stvaralaštva. Radovao se životu i volio da upoznaje ljude i predjele. Uspomene će svjedočiti da smo imali časnog sugrađanina i dostojnog poštovanja u razumijevanju svega što se oko njega dešavalo: od politike, medicine, nauke, kulture, književnosti, sporta. Sa velikim umijećem uspijevao je i kao sportista. U Stonoteniskom klubu „Perućica“ ostvario je zapažene rezultate. Osvajao je medalje u Mariboru, Zagrebu, Novom Sadu, Beogradu, Senti, Kanjiži i MOSI igrama. Jedno vrijeme je bio i trener muške selekcije. Ljubav prema stonom tenisu iskazivao je pomažući: i stručno i organizaciono i novčano. Bio je i u Upravi FK „Sutjeska“, a i ljekar koji je brinuo o zdravlju fudbalera. Sa nama će živjeti i u sjećanju na sav doprinos koji je dao u razvoju Sportskog društva „Medicinar“. Ponosan Fočak, ponosan je i sin svojih roditelja Zdravka i Ljubice, brat sestre Dijane, muž supruge Saše i otac sina Nauma. Upokojio se u Beogradu, sahranjen je na Gradskom groblju “Božovac” u Foči.

1930-208.

120

1975-2018.

Neka mu je vječni pomen – kolektiv Univerzitetske bolnice Foča.


INFO VIJESTI

Svetski dan sećanja na žrtve saobraćajnih nesreća

Putevi imaju priče

S

vetski dan sećanja na žrtve saobraćajnih nesreća, koji se obeležava svake treće nedelje u novembru, ove godine 18. novembra, je i 25. godišnjica ovog dana pod sloganom “Putevi imaju priče”, naglašavajući da su putevi više od fizičkih veza od tačke A do tačke B. Svetski dan sećanja na žrtve saobraćajnih nesreća pruža priliku da se setimo onih koji su stradali ili na koje je nepovratno uticala trauma na putu, ali i da se razmisli o ovim nesrećama i stavi akcenat na ljudsku stranu bezbednosti na putu. U Evropi, svakih šest minuta neko pogine na putevima – 230 osoba svakog dana, 83.000 ljudi svake godine. Saobraćajne nesreće su vodeći uzrok smrtnosti kod dece i mladih od 5-14 godina i drugi uzrok smtnosti za mlade od 15-29 godina. Poginuli u saobraćajnim nesrećama su samo vrh ledenog brega imajući u vidu milione povređenih sa posledicama koje utiču na kvalitet života. Saobraćajne nesreće nisu “nesreće” koje se definišu kao nasumičan, nepredvidiv i događaj koji nije moguće sprečiti, već su događaji koji imaju svoje faktore rizika i determinante i samim tim se mogu prevenirati. Jedan ili više glavih faktora rizika su vezani za ponašanje – brzina, alkohol, nekorišćenje kaciga, pojasa, dečjih sedišta i povezani su sa polovinom smrtnih slučajeva u saobraćaju. Svetska zdravstvena organizacija prepoznaje i promoviše pristup sigurnog sistema za bezbednost na putevima. Ljudski život je prioritet, a ljudi prave greške. Greške rezultiraju preteranom ili neodgovarajućom brzinom, nenošenjem pojasa ili motorne kacige, odgovaranjem na telefonski poziv ili e-poštu tokom vožnje ili sedanjem za volan nakon konzumiranja alkohola. Komplementarne intervencije za stvaranje sigurnijih puteva, sigurnijih vozila, sigurnijih brzina i sigurnijeg ponašanja korisnika puteva rade zajedno kako bi se prilagodile greškama vozača i ublažile rizik od smrti i povreda. Ključ za postizanje sigurnih puteva je sveobuhvatna legislativa o bezbednosti na putevima i njena stroga primena. 122

Bez policijske primene, zakonodavstvo je samo parče papira. Infrastruktura na putevima je krucijalna za razvoj zemlje i jačanje ekonomije, ali može doprineti rešavanju problema sigurnosti na putevima. Prepoznajući javnozdravstveni značaj i značaj za međunarodni razvoj, bezbednost na putevima je ključni cilj u okviru Ciljeva održivog razvoja sa 50% smanjenja do 2020. godine. Svetska zdravstvena organizacija meri globalni napredak u pogledu sigurnosti na putevima prema ciljevima održivog razvoja kroz seriju izvještaja o globalnom stanju, a sledeći globalni izveštaj o stanju će biti objavljen u decembru 2018. godine. Prema podacima za 2017. godinu, koje je prikupila Agencija za bezbednost saobraćaja Republike Srbije, u 2017. godini dogodilo se 525 saobraćajnih nezgoda sa 579 poginulih lica, kao i 14.321 nezgoda u kojima su 3.504 osobe zadobile teške, a 17.773

lake telesne povrede. U poređenju sa 2016. godinom, broj nesreća sa poginulim licima je smanjen za 4,7% u 2017. godini, dok su ostale vrste nesreća povećane za 0,7-2,8%. Broj poginulih lica se takođe smanjio u 2017. godini i to za 4,6%, dok se broj teških telesnih povreda povećao za 4,2%, a lakih za 2,9%. Najveći broj, skoro polovina svih poginulih u 2017. godini (253 osobe) su vozači motrnih vozila, zatim slede pešaci (141) i putnici (134 osobe). Vozači bicikala čine 8% svih stradalih u 2017. godini (48 osoba koje su stradale u saobraćaju). Među poginulim licima najviše je onih u starosnim grupama 65+ godina života (165 osoba), a zatim slede grupe 31 – 44 godine (105 osoba), 15 – 30 godina (103 osobe) i 44 – 54 godine (97 osoba). Kada su u pitanju povrede, situacija je drugačija, sa više mladih učesnika u saobraćaju starosti 15 – 30 godina (6,746 osoba) i 31 – 44 godiM.C. ne života (5.537 osoba).


Z D R AV S T V E N I H O R O S K O P

Horoskop od 21. 12. 2018. - 18. 2. 2019.

Planetarna konfiguracija na nebu

Iscurilo je vrijeme i 2018. godini, živjeli smo energije koje nam je nudila, nekad s radošću, nekad s tugom, uživali, ali i davali sve od sebe da postignemo i ostvarimo svoje želje, doživljavali svoje uspone i padove, ali život teče kao rijeka i ulaskom u novu 2019. godinu dobijamo nove prilike, nove zadatke i nove životne lekcije koje valja savladati. Budite otvoreni za nove energije i planetarne uticaje. Brzo kretanje ličnih planeta tokom januara i februara ukazuje da su promjene tu, samo ih treba prepoznati, a sa Jupiterom i Saturnom u svojim sjedištima, tokom godine, ovo može biti svima nama važna godina. SUNCE boravi u znaku Jarca od 21.12, prelazi u znak Vodolije 19.1. i ostaje do18.2. MJESEC dva puta obilazi cijeli zodijak putujući od znaka Blizanci do znaka Lava. MERKUR prolazi kroz četiri znaka, zatičemo ga u Strijelcu, od 6.1-24.1. boravi u Jarcu, seli u znak Vodolije 25.1-10.2. i na kraju ovog perioda od 11.2. ulazi u znak Ribe. VENERA u Škorpiji nas uvodi u Novu godinu, od 8.1-3.2 biće u Strijelcu, a potom prelazi u znak Jarca od 4.2-1.3. S MARSOM u Ribama dočekujemo Novu godinu, ali već od 2.1. prelazi u Ovna, znak svog sjedišta. Od 15.2. prelazi u znak Bika. JUPITER je u Strijelcu (u sjedištu) od 9.11. 2018.i tokom januara i februara direktno se kreće od 9°-20°. SATURN u Jarcu (u sjedištu) je u direktnom kretanju od 10°-16°. URAN je u ovnu u retrogradnom kretanju do 7.1. Na 28° nalazi se od 8.12.2018-5.2.2019. NEPTUN kreće se od 13°-15°znaka Ribe. PLUTON se kreće od 20°-22° Jarca. Rođenima u znacima Jarac i Vodolija želim SREĆAN ROĐENDAN i da ste mi živi, zdravi i voljeni.

OVAN 20. 3 - 20. 4.

Do kraja godine, možete biti dosta uznemireni, slabog sna. Biće vas lako povrijediti i psihički uznemiriti. Ne pretjerujte sa alkoholom na dočeku Nove godine, jer možete završiti u bolnici. Moguća je tajna ljubavna veza. U januaru sa Marsom u vašem znaku, vraća se snaga i sposobnost za akciju. Bićete puni inicijative, a vaš entuzijazam će pozitivno djelovati na druge. Ako na rođenju imate napete aspekte potrebno je obuzdati impulsivnost i prijeku narav, koja može dovesti do nepravednog postupanja i povređivanja drugih. Višak energije praznite energičnom šetnjom u prirodi. Tokom februara kontrolišite tvrdoglavost i insistiranje samo na sopstvenim stavovima. Pozitivno iskoristite energiju tako što ćete se fokusirati i biti istrajni u onom što radite, rezultati neće izostati.

BIK 21. 4 - 20. 5.

U Novu godinu ulazite sa intenzivnim željama i mnogo strasti. Nemojte ugodne novogodišnje trenutke s partnerom pokvariti ljubomorom. Već tokom januara vaša osjećanja postaju toplija. Direktnim i otvorenim pristupom na efikasan način ćete rješavati dnevne situacije. Ovo je period da negdje otputujete, bavite se sportom i uživate u društvenom životu. Tokom februara fokus interesovanja prebacuje se na ostvarenje ambicije, naročito u vezi s poslovima sa inostranstvom. Ukoliko vaš horoskop to obećava, ovo je period sa puno zadovoljstva i uspeha, u suprotnom, ako ste sebični, nametanje isključivo svojih uvjerenja drugima, može imati za posljedicu neprihvatanje i osjećaj odbačenosti. Zdravlje je stabilno.

BLIZANCI - 21. 5 - 20. 6.

U periodu novogodišnjih praznika uživaćete u bogatom društvenom životu, puni entuzijazma i vedrog rapoloženja.Tokom januara i februara dolazi do izražaja vaša radoznalost i nemir te ćete često mijenjati fokus svog interesovanja. Do 5. januara moguće je putovanje s partnerom. Sredinom januara čuvajte se prehlade, mogući problemi sa disajnim organima. U saobraćaju dodatan oprez. Kraj mjeseca i početak februara povoljan je za poslove sa inostranstvom, studiranje i duhovna stremljenja. Od 10. februara do kraja mjeseca tranzit vašeg vladara kroz polje statusa može donijeti uspon u poslu, promjenu posla ili dodatni posao. Ojačajte imunitet hranom bogatom vitaminima.

RAK - 21. 6 - 22. 7.

Uranov povratak u polje profesije doprinosi neplaniranim promjenama usljed više sile, moguće su šokantne situacije. Zakulisne radnje, skriveni i manipulativni postupci nadređenih unose neizvjesnost i stvaraju potrebu za bježanjem iz takve stuacije. Od 8. januara slijedi stabilizacija, smirivanje tenzija, nova ostvarenja ili promjena na bolje. Sa Saturnom u polju javnosti uspjeh je moguć samo uz dugoročno odricanje i ulaganje velikog truda. Uticaj Venere u januaru je povoljan za zapošljavanje ili dobru poslovnu

124

situaciju ukoliko ste zaposleni. Tokom februara dobar odnos sa partnerom i njegova podrška mnogo će značiti za vašu emocionalnu sigurnost. Ukoliko imate Mjesec na 28° Ovna period do 5. februara biće stresan za vas, puno napetosti, nervoze i uznemirenosti uz moguć poremećaj rada hormona.

LAV - 23. 7 - 23. 8.

Lavovi imaju potrebu da dominiraju, da vladaju situacijom i da dijele „svoju svjetlost“ sa drugima. Tokom januara imaćete mnogo zadovoljstva na emotivnom planu, dobijanje ljubavi od partnera i od djece. I zdravlje je zaštićeno. Tokom februara mogući su periodi preosjetljivosti i nervoze koji mogu biti posljedica prevelike aktivnosti na poslu i napornog rada. Od 25.1 - 10.2. izbjegavajte važne dogovore, jer razlika u mišljenju može negirati postizanje uspjeha. Sa povoljnim aspektom Jupitera iz Strijelca prema Suncu u Lavu, imate veliku zaštitu da probleme i teškoće uspješno savladate, a ako ste imali zdravstvenih tegoba situacija se popravlja.

DJEVICA - 24. 8 - 22. 9.

Brzo kretanje Merkura kroz četiri znaka ukazuje da vas očekuje dosta angažovanja na više strana u ovom periodu. Ulazak u Novu godinu i veći dio januara radije ćete provesti u krugu porodice, jer se tu najbolje osjećate. Dugotrajan povoljan uticaj Jupitera nekome od vas može omogućiti širenje porodice njenim novim članom. Neko će baš u ovom periodu odlučiti da kupi stan ili proširi postojeću kuću/stan, ili da započne svoj privatni biznis... Sve je moguće dok Jupiter šeta vašim 4. poljem horoskopa. Osjetljivost na virusne infekcije. Moguće su prehlade i gripe. Osjetljivi su disajni organi i pluća.

VAGA - 23. 9 - 22. 10.

Tranzit Venere u ovom periodu utiće na brze promjene interesovanja u rasponu od poboljšanja finansijske situacije, preko odnosa u neposrednom okruženju do porodične situacije. Ako natalna Venera nije ugrožena ovo može biti vaš izuzetno srećan period. Možete biti skloni izraženijem apetitu što za posljedicu ima višak kilograma. Ukoliko ste u braku moguće su manje trzavice jer ne možete udovoljiti velikim zahtjevima partnera. Kod loših odnosa u ovom periodu su moguće žestoke svađe. Samcima je moguće upoznavanje partnera na ulici ili prevoznom sredstvu. Ukoliko imate roditelje moguće su velike obaveze prema njima usljed nekog njihovog zdravstvenog problema. Čuvajte se povreda glave.

ŠKORPIJA - 23. 10 - 22. 11.

Venerin tranzit kroz vaš znak, do 7. januara, je izuzetno povoljan i obećava radostan ulazak u Novu godinu. U želji da zablistate u novogodišnjoj čaroliji vjerovatno ćete sebi priuštiti kupovinu nove garderobe, nakita, šminke. Tokom januara finansije su stabilne. Tokom cijelog perioda povoljan aspekt Saturna prema Suncu omogućava visok nivo koncentracije, izdržljivost i obezbjeđuje po-

Uređuje i piše: Snežana DespotVuletić snezana.despot@ gmail.com

Kurs iz osnova astrologije, informacije na tel. 065 523 036 dršku starijih ljudi. Neke od vas ovaj aspekt može odvesti u brak. Kretanje Jupitera kroz polje finansija donosi bolji finansijski period, a ako natalni horoskop to obećava, ovo može biti period ogromne zarade. U svakom slučaju vaše samopouzdanje i osjećaj blagostanja su prisutni bez obzira na količinu novca koju ostvarujete. Zdravlje stabilno. Oprez pri prelasku klizave ulice.

STRIJELAC - 23. 11 - 21. 12.

Uživajte u prisustvu Jupitera u vašem znaku jer se ovaj aspekt dešava svakih 12.godina. Optimizam i entuzijazam su sada vaša svakodnevnica. Opšti pozitivan stav održaće stvari pod kontrolom. Ako neke stvari ne idu tokom kojim ste planirali posavjetujte se sa nekim ko ima znanje iz te oblasti. Na poslovnom planu privedite kraju započete poslove, jer uskoro slijedi novi ciklus i značajne poslovne promjene. Miran san, psihički odmor i vježbe povoljno će djelovati na vaše zdravlje, koje je bilo načeto u predhodnom periodu usljed raznih pritisaka kojima ste bili izloženi.

JARAC - 22. 12 - 19. 1.

Rođeni od 1. do 7. januara u ovom periodu imaju prelazak Saturna preko Sunca. To je težak period u kojem nedostaje energije, javlja se sklonost depresivnim stanjima, kao i problemi sa kostima, naročito sa koljenom, kičmom i zglobovima. Ovo je period za mirovanje. Uzimajte vitamine i minerale da popravite slab imunitet. U dobrim horoskopima ovaj period može biti značajan da preispitate svoje dosadašnje rezultate i da izdržljivošću i upornošću ostvarite svoje ambicije. Tokom februara, kada Venera bude u vašem znaku, rapoloženje i zdravstveno stanje će vam se znatnije popraviti. U periodu oko 20. januara čuvajte se padova i lomova.

VODOLIJA - 20. 1 - 19. 2.

Tokom januara bez bitnijih poslovnih promjena, reklo bi se period mira i opuštanja. Početkom februara moguć je poslovni uspeh, ali u drugoj polovini mjeseca su mogući problemi sa kojima se morate nositi. Tokom januara manji novčani dobici, a tokom februara neplanirani troškovi. Mogući problemi u vezi ili braku, burne rasprave tokom januara, ali se situacija popravlja u februaru. U periodu od 25.1. do 10.2. imaćete povoljan period za pregovore i uspješne dogovore. Zdravlje stabilno.

RIBE - 20. 2 - 20. 3.

Ribama predstoji povoljan period na polju karijere, novca i razvoja ličnih sposobnosti. Blokade se mogu javiti na polju međuljudskih odnosa, neprijatne situacije sa prijateljima ili sa osobama sa kojima dijele zajedničke interese. Na poslovnom planu januar je miran mjesec, a tokom februara budite spremni da se nosite sa nekim problemima i komplikovanim situacijama koji unose veliku nervozu. Ne treba zaboraviti da se oba vladara Riba nalaze u znacima svog sjedišta (Neptun u Ribama, Jupiter u Strijelcu) što će Ribama dati snagu, optimizam, rast i prosperitet, kao i stabilno zdrvstveno stanje. Po pitanju novca moguća je kriza u januaru, ali od februara situacija postaje stabilna na duži vremenski period sa periodima iznenadnih novčanih dobitaka koji će drastično poboljšati finansijsku situaciju.


S M I J T E S E , Z D R AV O J E !

Mini-humoreska

Smjena u mrtvačnici

Aforizmi Čuvajte zdravlje, danas sve poskupljuje. *** U istoj bolesničkoj sobi ležimo, ali njemu daju krupnije tablete. Biće da lopov potkupljuje apotekarku. *** Častio je hirurga kome je pobjegao s operacionog stola, a ovaj ga nije stigao. Tako mu je produžio život. *** Mora da je dobio transfuziju krvi od nekog političara pa se služi krivim navodnicima ili pogrešnim interpretacijama. *** Treba praviti bogomolje u krugu bolnice. Kad zagusti neka nam Bog pomogne. *** Pomoglo mu je što je tri mjeseca bio u bolnici. Snabdio se pidžamama, papučama, sapunima, a bogami i toalet-papirima. *** On je izuzetno sposoban. Što očima vidi, rukama ukrade. *** Rodila je dvojke i dobila dva velika buketa cvijeća od dvojice muškaraca. *** Neke visoke ličnosti uopšte ne znaju kako smo se našli u neprilici, a narod još od njih traži kako da se iz nje izvučemo. *** Ima ih koji bi pristali da štede zdravlje, ali im kamata ne odgovara. *** Zdravlje nije skupo, ako socijalno snosi sve troškove liječenja. *** Ima ih kojima je u krvi da nešto donesu kući iz bolnice. I bolest s kojom su došli u bolnicu, neki vraćaju kući. *** Najčešće ugaze u balegu ispred sebe oni koji su zagledani u daleku budućnost. *** Dogodio mu se peh: Zaspao je, a nije stigao ni da popije tabletu za spavanje. *** I to je život (francuski: Se la vi!); rodio se u bolnici, proveo radni vijek radeći u njoj i umro u bolnici.

Sve je počelo kada se čistačica Maja posvađala s glavnom sestrom klinike Dragicom. Svađa se nije čestito ni završila, a Maja je otišla u mrtvačnicu da je počisti i pospremi kao i obično. Kad je za sobom zatvorila vrata, bolničar koji je malo prije nje uvezao mrtvaca i htio da se s njom našali, sakrio se iza ormara, recitovao je:- U po burne crne noći, Feriz paša iz sna skoči!..Čistačica se skljokala, kao da se za taj čin od rođenja pripremala. Ni po čemu se nije razlikovala od pravih mrtvaca. Bolničar je pokušao da je osokoli i da se izvini, ali u mrtvačke uši ne ulaze glasovi živih. Podigao je na sto, izašao i zaključao mrtvačnicu. Kad je tehničar sa sudske došao po jedan leš radi obdukcije, začudio se da u radnoj uniformi leži na stolu radnica. Prišao je blizu da se uvjeri i tada je ona pomjerila nogu! Od iznenađenja (a ja vjerujem da je od straha), pao je kao mrtav.Kad je nešto kasnije, ušao radnik Kosta koji održava mrtvačnicu i brine o nekada živim i vidio na zemlji tehničara, nekako ga je podigao na sto, jer je bio mršav, kao pripreman za penziju. Zaključao je mrtvačnicu i otišao u upravu da javi. U međuvremenu su dvije medicinske sestre dovezle umrlog. Taman kad su ga stavile na sto, jauknula je čistačica Maja da se smrzla od hladnoće. Obje sestre su pale na zemlju, a čistačica se podigla. Nije sama mogla da sestre smjesti na sto pa je izašla da traži pomoć. Naišla su dvojica penzionera i kad su je vidjeli onako mrtvački blijedu, a još izlazi iz mrtvačnice, zajaukali su i popadali na zemlju. Nisu stigli čak ni da jave da mrtvaci ustaju i bježe. Naišla su druga dvojica, pijani kao truba, pokupili one ležeće i smjestili ih unutra. Videći prazna dva stola, legli su i ubrzo zaspali i zahrkali.Glavnu sestru su obavijestili o sudbini dviju sestara i čistačice pa je odmah dojurila u mrtvačnicu. Kad se našla unutra i čula hrkanje od „nekih mrtvaca“, pala je, ali ne na zemlju nego na sto. Čuvši šta se dogodilo glavnoj, sestre u grupi pohrliše da joj pomognu. Čim su ušle, a vrata je nesmotreno zatvorila ona posljednja, jedan od pijanica se proderao na sav glas:- Ima li igdje rasola?! Polovina sestara je polegla na zemlju, kao kad se u ratu čuje: Lezi! Zemlji! Avioni! Čuli u upravi šta se sve dogodilo toga dana te svi pođoše u mrtvačnicu da rješavaju problem. Kad su ušli unutra,a vjetar zatvorio vrata,jedan od pijanica se digao sa stola i pitao: „Gdje se ovdje piša?“ Niko od uprave nije mrdnuo ni nogom. Samo je Kosta, koji održava mrtvačnicu, uzeo šlauf s vodom pustivši mlaz vode i po mrtvima i po živima. Odnekuda je banuo jedan iz radničke kontrole i pitao: Da li da se onima koji ustanu odbije dnevnica jer danas nisu radili?

Šale Babica hoće da se našali s porodiljom koja je rodila trojke, pa će: - Ti rodila trojke, a dobila samo dva buketa cvijeća, Ko je omanuo? – reče joj. - Da, ova dvojica su se sjetila, ali je zaboravio onaj za koga sam vjenčana. --Sreće poznanik poznanika, čika Jovana, koji je skoro izašao iz bolnice, a ponovo ide pa se čudi i misli da mu se bolest povratila. - Ma, nije brate si moj nego sam ostao bez pidžama i papuča, a i toalet papir mi pri kraju...

Prof. dr Slobodan Janković, književnik i humorista

Muž pita ženu: - Šta misliš da ja odem u bolnicu pa da me dobro ispitaju? - Nemoj, dobio si poziv iz policije tamo će te ispitati, a da ne plaćaš participaciju – odgovori žena sasvim ozbiljno. --Porodilja se obraća prijateljici pitanjem šta da radi, dijete joj uopšte ne liči na muža. - Kaži mu da su se klimatski uslovi promijenili, a to utiče i na djecu – utješi je ova. --Bolesnica se obraća ljekaru: - Budite iskreni pa mi recite kakvo je moje stanje? – pita ga i s nestrpljenjem očekuje odgovor. - Biću iskren pa ću prećutati. Neka vam neko drugi kaže – odgovori ljekar. --Čudili se ukućani zbog čega snaha nosi mobilni sa sobom dok ide u apoteku da svekrvi podigne lijekove. Odgovara im: - Hoću, kad dođem na red, za lijekove da još jednom provjerim da li je živa pa da znam da li da podižem ili da ne podižem lijekove – odgovori snaha kao iz puške. --Prijateljica pita trudnicu: - Je li ti bilo teško da nosiš devet mjeseci trudnoću? - Ma, kakvi. Teže mi je bilo da toliko dugo krijem da sam trudna. --Majka govori sinu da će sutra da ide da se porodi i pita da li bi više volio da mu donese bracu ili seku. Sin odgovara: - Najviše bih volio da doneseš onu veliku čokoladu s lješnicima. --Sestra daje novoprimljenom bolesniku lijekove i pita da li ih je kod kuće pio prije ili poslije jela. - Najčešće, sestro, prije jela, jer najčešće nisam imo šta da jedem – odgovori joj siromah. --Bolesnik načuo da će ga uskoro otpustiti iz bolnice i obraća se ljekaru: - Kad me budete otpuštali iz bolnice nemojte da za to zna moja žena. Odmah će početi da je boli glava. --Došao muž u porodilište pa mu žena pokazuje bebu i govori: - Sav je na tebe. Stalno me drži za sisu, kao i ti, a svaki put kad neko od osoblja kaže da dolazi šef, ukaki se. --Na odjeljenju pita bolesnica prijateljicu da li je išta dala nekom od osoblja kad je došla. - Kako da ne. Pune dvije vrećice starih medicinskih nalaza.

125


90

ZDRAVSTVENA USTANOVA, BOLNICA IZ HIRURŠKIH OBLASTI

"PROF. DR SCI. N. LAGANIN" 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9.

Dermatološki pregledi Kozmetološki tretmani i liječenje polnih bolesti Ultrazvuk krvnih sudova Krioterapija tečnim azotom (otklanjanje bradavica, kondiloma) Peeling lica, kauterizacija (otklanjanje visećih, staračkih, seborojičkih bradavica) Biopsije kože i elektrohirurgija radiotalasima Imunodijagnostika kožnih oboljenja Dijagnostika i liječenje gljivičnih oboljenja IPL tretmani (trajno uklanjanje dlaka)

Radno vrijeme: subotom od 8-14h radnim danom od 10-20h Bulevar Cara Dušana 3 (kod Ekvatora), Banja Luka Tel. 051/22 66 00; 22 66 06 Mob. 065/20 80 00 Fax. 051/22 66 01 E-mail: drroljic@teol.net

Sime Matavulja 11, 78000 Banja Luka, R. Srpska tel: +387 51 216 462, 214 036; +387 65 538 169 e-mail: poliklinikalaganin@gmail.com


• Savremena poliklinika, Vrhunski iskusni lekari • Savremena oprema, nove, savremene metode lečenja. • vrhunska dnevna hirurgija, artroskopija, rekonstrukcija prednjeg ukrštenog ligamenta kolena, hirurgija stopala • planiranje i ugradnja proteza kuka, kolena i ramena jednostrane i obostrane u istom aktu

Prof. dr sc. med. Zoran Popović, ortopedski hirurg Kumodraška 121, Beograd; Phone: +381 11 39 88 111 Tel.: +381 11 63 01 900; Fax: +381 11 63 01 900 Email: vozdmedik@gmail.com Web: www.vozdmedik.com

• regenerativna ortopedija, Ortokin terapjja za oporavak hrskavice zglobova sa najvećim iskustvom u regionu

KVALITETNOM ZDRAVSTVENOM USLUGOM, UZ PRIHVATLJIVE CENE DO ZADOVOLJSTVA PACIJENATA


Noni originalno pakovanje, Tel. +387 65 628 978

PREGLEDI I LIJEČENJE

Srijemuš la vita Biljne kapi od svježeg lista srijemuša

SRIJEMUŠ la vita kapi kao dodatak ishrani: snižava krvni pritisak; smanjuje trigliceride i holesterol; poboljšava cirkulaciju; djeluje kao antioksidans; pomaže kod: prehlada, stomačnih tegoba, bronhitisa i astme.

O Ć I L O V I Ć B R

P orodično gazdinstvo

Porodično gazdinstvo BROĆILOVIĆ Brod, Klakar Donji bb

Kontakt: +387 65 591 337, 66 305 874 E-mail: srijemuslavita@gmail.com


Poštovanim čitaocima

časopisa „Medici.com” i dragim gostima Vrnjačke Banje, srećni predstojeći praznici,

Apartman DOLOVAC Vrnjačka Banja

Mobilni: +381 (0) 65 371 3554

Sretni predstojeći praznici


ZU Specijalna bolnica iz hirurških oblasti “Dr Kostić” Maksima Gorkog 9, Banja Luka, 051/491-999, 066/340-004

E-mail: shbdrkostic@gmail.com; www.klinikakostic.com

Mi smo tu zbog Vas!!! U našoj ustanovi možete obaviti sljedeće usluge: 1. Pregled hirurga i operativni zahvati iz domena abdominalne hirurrgije 2. Pregled gastroenterologa i gastroenterološka obrada (gastroskopija,kolonoskopija u analgosedaciji) 3. ERCP 4. CT dijagnostika 5. UZ dijagnostika 6. Pregled kardiologa + UZ srca 7. Pregled dermatologa 8. Pregled ortopeda, endoskopske intervencije 9. Pregled endokrinologa

10. Pregled i endoskopska dijagnostika dječijeg gastroenterologa (prof. dr Vojislav Perišić) 11. Pregled specijaliste ORL – fonijatar, te operativni zahvati iz domena otorinolaringologije 12. Operativni zahvati iz domena laparaskopske ginekologije 13. Operativni zahvati štitne žlijezde minimalno-invazivnom metodom (prim. dr Dejan Ilinčić) 14. Operativni zahvati iz domena plastično-rekonstruktivne hirurgije

2019 Dragim našim čitaocima srećni predstojeći praznici


Profile for Medici.com

Medicicom 90  

Medicicom 90  

Profile for boodyt
Advertisement