Medici.com 107

Page 1

www.medicicom.com Univerzitetski klinički centar RS

GODINA XVIII • BROJ 107 • OKTOBAR 2021 • CIJENA 6 KM, ZA INOSTRANSTVO 4 EUR • DVOMJESEČNIK • DISTRIBUCIJA PUTEM PRETPLATE

Finale trodnevnog Kongresa kardiologa RS Šest decenija postojanja

JZU Bolnica “Sveti vračevi” Bijeljina

Oftalmologija i COVID-19 Banja Luka

PRIJE 100 GODINA OTKRIVEN INZULIN

PLUS

August i Marie Krogh

NMK • STRUČNI SKUPOVI • INFO

IACS 2021. Vodič za pacijente na radioterapiji







P O Z I T I V N E

F R E K V E N C I J E

S

A

D

R

@

A

J

UKC RS - radionice

Kongres kardiologa RS

Uvodna reč Čuj kako jauče vetar kroz puste poljane naše i guste slojeve magle u vlažni valja do. Sa krikom uzleće gavran i kruži nad mojom glavom, mutno je nebo svo.... („U poznu jesen” - Vojislav Ilić) Visoko iznad nas odjekuju lepeti vremenskih krila, koji dugu i vrelu predstavu leta odnose sa nebeske pozornice, tamo...daleko... u još jednu riznicu toplih sećanja i čekaonicu godišnjih doba. Godišnji odmori su uveliko iza nas. Energetske resurse duše i tela smo obnovili i pripremili za nove bitke i osvajanja. Ostaju divna sećanja na zagrljaje toplote i dane prelivene sunčevim plesom po nebeskom svodu. No, ipak, tiho poput sazrevanja ploda, grandiozno poput pauna u kraljevskom vrtu, a smelo poput nadošle planinske reke, stopalima vremena jesen je ušetala u naše živote. Bogata i raskošna, arogantna i tajanstvena, kreativna i zanosna... Pred očima, čitave bujice prekrasne harmonije boja i pejzaži emocionalnog sklada pred čijom ornamentikom zastaje dah! Obgrlivši svu prirodu i njeno potomstvo, jesen vešto podešava ritam i muziku veselom balu oblaka, kiša, magle i razigranog sunca, koje još nije spremno da prepusti nebeski svod. Po krošnjama drveća kao da je skakutao Van Gog u svojim kreativnim zanosima i čarobnim umećem oslikavao svaki list posebno. Priroda funkcioniše u savršenom ritmu svojih procesa. No, jutra već odavno drugačije mirišu! I sunce polako izdaje snaga. Vetrovi, u izlivima ljubomore, bez imalo milosti trgaju sa grana prekrasne šarenolisne odore u silnoj želji da ih ogole i svuku do sivila. „Ona je tu. U tuzi kiše, po poljanama tiho hoda. I kuda stiže, u vis diže, usplahirena jata roda” (Dobriša Cesarić - Jesen) Orkestrirana harmonija mirisa jesenjih delicija, voća i povrća, te bogate zimnice vrednih domaćica, neprikosnoveno kazuju da je ona tu. Duša i oči, pune su nam njene raskoši. “A kada livadama dune njen vjetar, uzbune se travke! U strnjištima tiho šušti: To polja slute snijeg i čavke”(D. Cesarić - Jesen). I naša ekipa širom je otvorila vrata bogatoj jeseni. „Medici.com“, u svom 107-om „sepetu“, donosi pregršt sadržaja, sa željom da Vam budu blagodatni i razgalni, baš kao i sva lepota jeseni. Pa da počnemo: Nekako s jeseni uvek se prepliću teme o životu, o rađanju, starenju, gašenju…No, opšte je poznato da stariji ljudi, u onim visokim porama intelektualnog delanja, daju najdelikatnija, najvrednija i najkompleksnija dela u književnosti, muzici, nauci, slikarstvu, vajarstvu… Akademik Vladimir T. Jokanović, umetnik koji vaja, piše i leči, jedan je od takvih. Njemu u čast, a u organizaciji Srpske akademije nauka i umetnosti - ogranak SANU Novi Sad, upriličen je omaž povodom 85. rođendana i 60-te godišnjice umetničkog stvaralaštva. Svetski dan srca ustanovljen je 2000. godine sa ciljem da informiše ljude širom sveta da su bolesti srca i krvnih sudova vodeći uzrok smrti. U tom smislu, Svetski dan srca ove godine obeležen je 29. septembra brojnim aktivnostima, usmerenim ka prevenciji srčanih bolesti, a pod motom “Poveži se srcem”! Srce počinje da kuca četiri nedelje nakon začeća i ne zaustavlja svoj rad sve do smrti. Stoga, čuvajmo svoje srce. Obećajmo sebi radi sebe, ali i radi naših najmilijih, da ćemo se uhvatiti u koštac sa faktorima rizika i čuvati zdravlje svoga srca, koliko god možemo, a možemo! I još mnogo delicija naći ćete u našem bogatom jesenjem pisanom „sepetu“! Zavirite! Živi nam i zdravi bili i do novog čitanja u decembru u priči o zdravlju i životu, koju ćemo po 108-mi put, u istoriju trajanja, ispisivati perom iskrenosti i znanja. Vaš „Medici.com“ Vera Pušac, direktor

8

FZO RS

10

Mr ph. Vesna Lovrić

Tovanje olovom

16

Bolnica "Sveti vračevi" Bijeljina

Oftalmologija i COVID-19

18

Novo Nordisk Pharma

Prije 100 godina otkriven inzulin

34

Anastasija Cvijetić

Tradicija ruskog balzamovanja

42

Šest decenija postojanja

Hemofarm

44

Banja Luka

IACS 2021.

74

UKC RS

Info bilten

86

Affidea

Vodič za pacijente na radioterapiji

95

Glavni urednik: prim. dr Momir Pušac Izvršna urednica: Anđa S. Ilić Tehnički urednik: Sretko Bojić; Lektor: Biljana Kuruzović Stručno naučni konzilij redakcije: akademik prof. dr Miodrag Ostojić, akademik prof. dr Drenka Šećerov-Zečević, akademik prof. dr Miodrag Čolić, prof. dr Zoran Popović, prof. dr Miodrag Jevtić, prof. dr Vaso Antunović, prof. dr Danica Grujičić, prof. dr Ljiljana Vujotić, prof. dr Srboljub Golubović, prof. dr Duško Vulić, dopisni član ANURS, prof. dr Duško Vasić, prof. dr Zdenka Krivokuća, prof. dr Senad Mehmedbašić, prof. dr Sandra Lazarević, mr. sc. ph. Pero Rokvić, mr. ph. Nataša Grubiša, prof. dr Snežana Pejičić, dr sc. med Slavica Žižić-Borjanović, prof. dr Nebojša Kavarić, akademik prof. dr Enver Zerem i prof. dr Elizabeta Ristanović. Stručni savjet redakcije: prim. dr Lela Popović, prim. dr Slavko Dunjić, prim. dr Mira Popović, mr. ph. Dragana Reljić, dr Rade Dubajić, dr Danica Mihajlović, mr Živana Vuković-Kostić, mr. sci. med. dr Branislav Lolić, prim. dr Boro Gužvić, dr Dušan Bastašić, dr Goran Račetović i Nataša Aleksić. Redakcija: 78000 Banja Luka, Branka Ćopića 15, Tel: +387 (0)51 318 606, +387 (0) 65 603 346; e-mail: medici.com@blic.net; www.medicicom.com Izdavač: “Udruženje Medici.com” Banja Luka, Branka Ćopića 15 Direktorica: Vera Pušac Prodaja, marketing, promocija u BiH: Jelena Pušac Broćilović Promocija i marketing u inostranstvu Beoimpex AD Beograd tel. +381 11 38 09 715 Pravni savjetnik: Advokat dr Jovana Pušac, Banja Luka, tel. +387 65 692 377 Foto: Bojan Crnokrak, tel. 066/454-211; Štampa: ”Atlantik bb” Banjaluka Tiraž: 2.000

108. broj izlazi u decembru 2021. godine

Rješenjem Ministarstva prosvjete i kulture RS broj 6-09-3783/03 od 25.09.2003. upisano u Registar javnih glasila pod r. br. 430. Svako umnožavanje, reprodukovanje i kopiranje dijela ili cijelog materijala iz časopisa i www izdanja dozvoljeno je isključivo uz pismenu saglasnost izdavača.

7


Z D R AV S T V O - d o g a đ a j i

U

okviru Petog kongresa kardiologa Republike Srpske sa međunarodnim učešćem u Univerzitetskom kliničkom centru RS održano je nekoliko radionica koje su za cilj imale razmjenu praktičnih znanja iz ove oblasti. Svoje finale, trodnevni Kongres kardiologa Republike Srpske dobio je održavanjem radionica u okviru kojih su mladi stručnjaci Univerzitetskog kliničkog centra imali priliku da uče od svjetskih stručnjaka među kojima je bio i prof. dr Gordan Samouković, kardiohirurg Mek Gil univerziteta u Montrealu. „Odabrali smo slučajeve pacijenata gde je potrebno konzilijarno odlučivati i svakako imati mišljenje eksperata, kakav jeste prof. dr Gordan Samouković, te smo zajedno odlučivali da li je predstavljeni pacijent za kardiohirurgiju, treba li mu hirurgija ili ne, a sve u kontekstu pripreme otvaranja Odjeljenja kardiohirurgije u UKC RS“, rekla je prof. dr Tamara Kovačević Preradović. „Trenutna situacija je takva da je lični kontakt nemoguć, ali videolinkovi, Zoom konferencije su jednostavno postali naša stvarnost. I u ova teška vremena mi smo uspjeli u Banjaluci da organizujemo jedan ogroman kongres i to je prilika da se poslije dužeg vremena vidimo, družimo, razmijenimo stručna mišljenja i što predstavlja kontinuitet naše edukacije“, istakao je prof. Samouković. Dr Nikola Šobot, načelnik Klinike za kardiohirurgiju, ističe vrhunsku saradnju sa ljekarima širom svijeta i da im je čast i zadovoljstvo da svjetski strčnjaci danas posjete našu kliniku. „Sve smo preduzeli da napravimo prostorno kliniku, operacioni blok kardiohirurgije UKC-a izgrađen po svjetskim standardima, sa najsavremenijim operacionim salama, instrumentarijumom i operacionim setovima, napravili smo intenzivnu jedinicu i sada nam predstoji tender za nabavljanje potrošnog materijala i kako se bude išlo s dinamikom, vjerujem za 3-4 mjeseca trebalo bi da budu i prve operacije”, poručio je prof. dr Vlado Đajić, generalni direktor UKC Republike Srpske. Troje ljekara Univerzitetskog kliničkog centra trenutno su na edukaciji iz oblasti kardiohirurhije u Sremskoj Kamenici i Beogradu. Dogovorena su i gostovanja stručnjaka iz ove oblasti, koji će dolaziti u UKC. 8

Univerzitetski klinički centar Republike Srpske

Finale trodnevnog Kongresa kardiologa RS Prof. dr Gordan Samouković, Prof dr Tamara Kovačević Preradović, prof. dr Vlado Đajić i dr Nikola Šobot

Tokom trećeg dana V kongresa kardiologa Republike Srpske sa međunarodnim učešćem održane su tri radionice u Klinici za kardiologiju Univerzitetskog kliničkog centra RS. U skladu s razvojem tehnologije i medicine, posebno napretka u kardiologiji i ehokardiografiji, ultrazvuk srca se gotovo u potpunosti izmijenio u odnosu na postojeći naziv, a razvile su se brojne nove metode bez kojih je moderna kardiologija nezamisliva. Tu spadaju trodimenzionalna (3D) i četiridimenzionalna (4D) ehokardiografija i deformacija miokarda speckle tracking. 4D transezofagealna ehokardiografija je u UKC RS uvedena 2018. godine i prva smo zdravstvena ustanova u RS i

BiH gdje se pregled izvodi. Omogućava pregled srca u tri dimenzije i to u realnom vremenu njegovog kretanja. Radionicu su vodili prof. dr Gordan Samouković, kardiohirurg iz Monterala, Kanada, i prof. dr Tamara Kovačević Preradović, uz aktivno učešće dr Sanje Stojković, dr Ljiljane Kos i viših medicinskih sestara: Jelice Turković, Arete Davidović i Marine Radanović. Tokom radionice pregledi su urađeni kod pacijenata sa kompleksnim nalazima na mitralnom aparatu i aortnoj valvuli kao i kod pacijenata sa urođenim srčanim manama. Pregledi su omogućili detaljno sagledavanje radi donošenja odluke o optimalnom liječenju ovih pacijenata. Radionici je prisustvovao veliki broj mladih kolega na specijalizaciji


Z D R AV S T V O - d o g a đ a j i

u UKC RS čime je edukacija podignuta na značajno viši nivo. Značaj uvođenja najsavremenijih ultrazvučnih metoda, kao što je 4DTEE je utoliko veći imajući u vidu skoro otvaranje Klinike za kardiohirurgiju u UKC RS gdje se ova vrsta pregleda radi i intraoperativno, tj. tokom same operacije, radi što preciznije dijagnostike. Druga radionica je bila posvećena „2D speckle tracking“ ehokardiografiji kojom se vrši analiza naprezanja ili deformacije srčanog mišića pomoću koje se mogu registrovati oštećenja miokarda još u pretkliničkoj fazi. Radionica je bila posvećena pacijentima sa srčanom insuficijencijom, što je trenutno jedan od najaktuelnijih problema u kliničkoj kardiologiji. U radionici su učestvovali doc. dr Snežana Tadić (Sremska Kamenica), doc. dr Danijela Trifunović Zamaklar (Klinički centar Srbije) dr sc. Ivan Stanković (KBC Zemun) i prof. dr Tamara Kovačević Preradović. Zahvaljujući modernim tehnologijama, omogućeno je i aktivno učešće 42 kolega preko online platforme na način da su kolege mogle pratiti izlaganja i praktičan rad predavača, ali i sami aktivno učestvovati u analizama ehokardiografskih nalaza pacijenata. Imajući u vidu da su kardiovaskularne bolesti i dalje vodeći uzrok obolijevanja i umiranja, neophodno je primjenjivati savremene dijagnostičke metode kako bi se oštećenja miokarda otkrila u što ranijoj fazi bolesti i na taj način pravovremeno liječila.

Upravo zahvaljujući saradnji sa vrhunskim timom stručnjaka iz Slovenije, predvođenim dr Davidom Žižekom (KC Ljubljana) i domaćim timom (dr Dragan Unčanin, dr Emil Vujić, instrumentari i RTG tehničari: Srđan Vujić, Marijana Goronja, Marijana Prosan, Milovan Kostić, Đorđe Jerković, Igor Ilić), a u sklopu radionice V kongresa kardiologa sa međunarodnim učešćem u Banjaluci (2426. 9.2021), uspjeli smo da jednu takvu proceduru, kakva je LBB pacing uradimo sa velikim uspjehom kod dva pacijenta. Radilo se o pacijentima koji su imali elektrokardiografski verifkovan komple-

tan AV blok sa uskim QRS kompleksima te koji su u tehničkom smislu ispunjavali kriterijume za jednu ovakvu proceduru. Ono što takođe treba napomenuti je da smo prije dvije godine, u saradnji sa prof. dr Karolom Čurilom, uspješno izveli dvije procedure Hiss-bundle pacing-a. Iskreno se nadam i sa velikim entuzijazmom vjerujem da smo na ovaj način implementirali ovu proceduru kao jednu od onih standardnih, koje radimo u našoj pacemaker sali, sa jednakim uspjehom, koji smo imali i u dosadašnjem radu. Medici.com

Treća radionica se odnosila na fizološki pejsing. Hiss-bundle (pejsing iz Hisovog snopa) i LBB pacing (pejsing iz lijeve grane H. snopa) predstavljaju relativnu novinu kada govorimo o cardiac pacing-u. Obje procedure dobijaju sve više na značaju kada govorimo o alternativi pacing-u iz desne komore i u višem stepenu su fiziološke. Suštinski, osnovna razlika je u pozicioniranju ventrikularne elektrode, koja se u ovoj proceduri pozicionira u zoni Hisovog snopa, odnosno nekoliko centimetara distalnije (LBB pacing) u odnosu na konvencionalni način stimulacije desne komore (iz septuma ili apeksa desne komore). Glavni cilj je obezbijediti fiziološki obrazac ventrikularne stimulacije nativnim putem, odnosno preko Hiss-Purkinje sistema, a simim ti i izbjeći dissinhroniju između lijeve i desne komore. 9


Z D R A V S T V O

Primjena elektronskog zdravstva u praksi

I

ntegrisani zdravstveni informacioni sistem u svim javnim zdravstvenim ustanovama je implementiran i dostupan svima, jer su sve javne zdravstvene ustanove potpisale sporazum o razmjeni podataka u okviru IZIS-a. Tako u svim regijama Republike Srpske zdravstvene ustanove unose podatke u IZIS i već sada uočavaju njegove prednosti, posebno što sada porodični doktor ima direktan uvid u svaki pregled koji je imao njegov pacijent na višem nivou zdravstvene zaštite. U kojoj mjeri će se koristiti IZIS zavisi i od spremnosti zdravstvenih ustanova da svoje sisteme prilagode novom načinu rada. Kada je riječ o DZ Banjaluka, kao najvećoj zdravstvenoj ustanovi primarnog nivoa zdravstvene zaštite sa najvećim brojem osiguranika, takođe je počela implentacija IZIS-a. Međutim, zbog veličine doma zdravlja, specifičnosti rada, ogromnog broja timova porodične medicine, IZIS se uvodi postepeno. Tako je već Centar za bazičnu rehabilitaciju, HES, te Centar za mentalno zdravlje već počeo da koristi IZIS, a postepeno se uvodi i u sve ostale službe Doma zdravlja. Dakle, IZIS nisu samo elektronske kartice, već međusobno uvezivanje zdravstvenih ustanova, integrisanje podataka u jedan sistem što podrazumijeva i razmjenu medicinskih podataka, što je možda i najvažniji segment ovog projekta. To znači, ako je pacijent bio u bilo kojoj privatnoj ustanovi ili više njih, da kada dođe, npr. u službu hitne pomoći ili u UKC RS ili u bilo koju bolnicu, da nadležni ljekari, u skladu sa definisanim pravom pristupa, vide koji pregledi su rađeni tom pacijentu u drugim ustanovama, koje terapije je primao, itd. To će, između ostalog, spriječiti dupliranje pregleda i doprinijeti efikasnijem liječenju pacijenata na osnovu uvida ljekara u njegov elektronski karton gdje će biti integrisani medicinski podaci o pacijentu

10

IZIS implementiran u svim javnim zdravstvenim ustanovama

iz svih ustanova u kojima mu je pružana zdravstvena zaštita. To do IZIS-a nije bilo moguće, jer je svaka zdravstvena ustanova bila sistem za sebe. Budući da je Fond još ranije pozvao osiguranike da preuzmu svoje elektronske kartice do sada je oko 400.206 osiguranika preuzelo svoju elektronsku karticu, ili 54 odsto od ukupnog broja odštampanih kartica. Ovaj proces je znatno ubrzan i zbog činjenice da je Fond podjelu elektronskih kartica organizovao posredsvom poslodavaca za radnike i članove porodica koji su preko radnika prijavljeni na zdravstveno osiguranje. Samo u Filijali FZO RS Banjaluka do sada je uručeno više od 163.000 kartica. Osim toga, u skladu sa Projektom Integrisanog zdravstvenog informacionog sistema sve apoteke koje imaju ugovor sa Fondom zdravstvenog osiguranja od oktobra bi trebalo da u testnoj fazi počnu sa primjenom elektronskih recepata. I zato su predstavnici Fonda zdravstvenog osiguranja RS proteklog mjeseca održali sastanak sa predstavnicima najvećih apoteka, a sve u cilju da apoteke na što lakši način usvoje

novine u promjeni rada koje sa sobom nosi elektronsko zdravstvo. Inače, IZIS podrazumijeva potpunu integraciju, odnosno informacionu uvezanost svih ustanova zdravstvenog sistema Srpske te upotrebu elektronskih uputnica, recepata, kartica (umjesto zdravstvenih knjižica) i elektronskog kartona. Dosadašnji kartoni pacijenata zamjenjuju se elektronskim zdravstvenim kartonima, koji sadrže sve podatke o pacijentu na jednom mjestu, nezavisno od toga u kojoj zdravstvenoj ustanovi su prikupljeni (ambulanti porodične medicine, službi hitne pomoći, bolnici ili specijalističkoj ambulanti). Ljekari koji liječe pacijenta na jednom mjestu imaju detaljan uvid u pacijentovu istoriju liječenja te važne podatke, poput podataka o alergijama, hroničnim oboljenjima, terapijama koje je primao, itd.


F

ond zdravstvenog osiguranja Republike Srpske uvrstio je pet novih lijekova na Osnovnu bolničku listu lijekova, kao i tri nova lijeka koji se nalaze na Posebnom programu FZO RS za osiguranike zaražene HIV-om te osiguranike koji boluju od reumatoidnog artritisa i osiguranike koji imaju zdravstvene probleme oka, a koji mogu da prouzrokuju eventualni gubitak vida. Budući da se ovi lijekovi nabavljaju putem javnih nabavki, u bolnicama će biti dostupni nakon sprovedenog tenderskog postupka. Inače, lijekovi koji su uvršteni na Poseban program FZO RS su nove, savremene terapije, pa tako Fond nastavlja sa praksom da u zdravstveni sistem uvodi lijekove prateći svjetske trendove u ovoj oblasti. Na ovaj način nedvosmisleno se pokazuje opredjeljenje Fonda da se osiguranicima, u skladu sa finansijskim mogućnostima, obezbjeđuju terapije koje doprinose efikasnijem liječenju. Primjera radi, sa lijekom „brolucizumab“ koji se primjenjuje kod osiguranika koji imaju zdravstvene probleme oka očekuje se i rasterećenje zdravstvenog sistema usljed manjeg broja injekcija i specijalističkih pregleda. Osim toga, za oboljele od reumatodinog artritisa Fond počinje da finansira novi biološki lijek, a podsjećamo da je Fond još 2014. godine među prvima počeo da finansira biološke terapije za nemaligne bolesti i time postao prvi Fond u regionu koji je prepoznao značaj finansiranja ove terapije za nemaligne bolesti. I sa ovim novim lijekom nastavljamo u tom pravcu usklađivanja potreba osiguranika i naših finansijskih mogućnosti, a sve u cilju da zdravstvena zaštita bude što kvalitetnija. Dakle, tri nova savremena lijeka biće dostupna u Univerzitetskom kliničkom centru, a ljekari specijalisti odgovarajuće grane medicine će preporučivati ovaj lijek onim pacijentima kod kojih na osnovu zdravstvenog stanja procijene da su im neophodni u daljem toku liječenja. Izuzetak je ovaj biološki lijek, jer je praksa da prijedlog UKC RS o uvođenju biološke terapije za nemaligne bolesti razmatra i stručna komisija Fonda. Pored novih lijekova, Upravni odbor Fonda je na prijedlog stručne komsije za lijekove koji se nalaze na Posebnom programu Fonda, a uglavnom je riječ o savremenim terapijama, precizirao indikacije za postojeće lijekove koji su na listi, a sve u cilju efikasnije primjene ovih terapija u praksi.

Z D R A V S T V O

Sa novim terapijama do efikasnijeg liječenja

Novi lijekovi u bolnicama

Takođe, na prijedlog stručne komisije Fonda, Upravni odbor naše institucije prihvatio je izmjene Odluke o usvajanju Osnovne bolničke liste lijekova kojim se uvodi pet novih lijekova. Tako će se na ovoj listi naći lijek koji se koristi za pacijente sa nezadovoljavajućom kontrolom dijabetesa, a ova terapija se uvodi na osnovu mišljenja ljekara odgovarajuće grane medicine, kao i lijek koji se primjenjuje kada primjena drugih oblika vitamina D nije moguća ili kada se ne postiže terapijski uspjeh. Osim njih, na ovoj listi uvrštava se novi antibakterijski lijek te lijek koji se primjenjuje u ginekologiji, a koristi se za odgodu prijetećeg prijevremenog poroda kod trudnica, uz određenu indikaciju.

Konsultativno-specijalistička zdravstvena zaštita

Na uputnici tačan naziv ustanove

I

ako je izbor ljekara za konsultativno-specijalističku zdravstvenu zaštitu i dalje slobodan, porodični doktori od 9. septembra ove godine na uputnici navode naziv ustanove u kojoj osiguranika upućuje na konsultativno- specijalistički pregled (KSZ). Naime, izmjenom Pravilnika o sadržaju, obimu i načinu ostvarivanja prava na zdravstvenu zaštitu izmijenjena je dosadašnja praksa da osiguranik kada dobije uputnicu za KSZ sam informiše u kojoj ustanovi može da obavi pregled. Sada će ga porodični doktori informisati o svim zdravstvenim usta-

Svi ovi novi lijekovi su dokaz dosljednosti Fonda zdravstvenog osiguranja RS koji je u proteklih nekoliko godina izdvojio značajna finansijska sredstva kako bi osiguranicima obezbijedio nove terapije u skladu sa svjetskim preporukama. Samo u periodu 2016-2020. godine uvedeno je preko 30 novih lijekova, većinom najsavremenijih terapija za specifična i teška oboljenja, koje su pacijentima dostupne u bolnicama (lijekovi koji se nabavljaju u okviru Posebnog programa FZO RS). Radi se o terapijama za Goševu bolest, hemofiliju, liječenje HIVa, metastatskih karcinoma prostate, kolorektalnog karcinoma, Hočkinovog limfoma, biološke terapije za neonkološke indikacije, šizofrenije, imunoterapije za melanom kože itd. Riječ je većinom o izuzetno skupim najsavremenijim terapijama, nove generacije, koje pacijenti oboljeli od pomenutih bolesti primaju i u drugim razvijenim zemljama svijeta. Dakle, Fond u skladu sa finansijskim mogućnostima konstantno osluškuje potrebe osiguranika i zdravstvene struke, a sve u cilju obezbjeđenja što efikasnije i dostupnije zdravstvene zaštite. Autor: Darija Filipović Ostojić Portparol FZO RS

novama iz ove oblasti koje imaju ugovor sa FZO RS i na uputnici će napisati tačan naziv ustanove koju osiguranik izabere. Osiguranici i dalje imaju mogućnost da izaberu u kojoj zdravstvenoj ustanovi žele da obave pregled i to nije uslovljeno mjestom prebivališta. Napominjemo da je i Fond nedavno na svojoj internet stranici objavio dokument u kojem se nalaze sve privatne zdravstvene ustanove koje imaju ugovor sa Fondom i pružaju usluge iz KSZ-a, a sve u cilju da osiguranici znaju šta je Fond sve ugovorio sa privatnim zdravstvenim ustanovama i koje usluge su dostupne o trošku obaveznog zdravstvenog osiguranja. Inače, Fond je od 2016. godine pojednostavio proceduru upućivanja za KSZ i omogućio slobodan izbor ljekara specijaliste u svim zdravstvenim ustanovama koje imaju ugovor sa Fondom. Pripremila: Darija Filipović Ostojić, Portparol FZO RS

11


F

Z D R A V S T V O

ond zdravstvenog osiguranja Republike Srpske omogućio je još jednu olakšicu za oboljele od dijabetesa – umjesto mjesečnog propisivanja potrošnog materijala koji se izdaju na recept, poput trakica za mjerenje šećera, od polovine oktobra omogućeno je tromjesečno propisivanje. To je precizirano izmjenom Pravilnika o pravu na medicinska sredstva koji je usvojio Upravni odbor FZO RS, a njegova primjena se očekuje sredinom ovog mjeseca. Dakle, osiguranici više neće morati svakog mjeseca da na recept podižu potrošne materijale, nego će na jedan recept moći podići tromjesečne količine. To se odnosi na trakice za mjerenje šećera u krvi i u urinu, lancete i insulinske igle koje Fond već godinama finansira za oboljele od dijabetesa i koji se, inače, podižu na recept. Ova olakšica se odnosi i na osiguranike koji koriste hormon rasta, pa će im se insulinske iglice za jednokratnu upotrebu umjesto mjesečnih količina, takođe, propisivati za tri mjeseca. Upravo zbog pojednostavljenja procedure propisivanja potrošnog materijala na recept, osiguranici više neće morati svakog mjeseca odlaziti kod porodičnog doktora po recept pa onda u apoteku da ga realizuju. Na ovaj način smanjiće se gužve u čekaonicama u ambulantama porodične medicine, a broj kontakata, što je posebno važno zbog aktuelne epidemiološke situacije, biće sveden na minimum, budući da

S

vi građani Republike Srpske od oktobra, pa do kraja decembra imaju mogućnost da promijene svog izabranog doktora porodične medicine, pedijatra ili ginekologa, na mnogo jednostavniji način - bez navođenja razloga promjene. Dakle, ukoliko neko iz bilo kojeg razloga želi da promijeni izabrane doktore najbolje bi bilo da to uradi u ovom takozvanom „redovnom periodu“ za promjenu ljekara, jer je procedura mnogo jednostavnija. Naime, potrebno je samo da popune odgovarajuće obrasce kod novoizabranog doktora i da ih ovjere u Fondu, pri tome nisu obavezni da navode razloge promjene porodičnog doktora, pedijatra ili ginekologa. Primjera radi, u prošloj godini porodičnog doktora promijenilo je ukupno 26.524 osiguranika, dok je u 2019. porodičnog doktora promijenilo ukupno 30.874 osiguranika. Izuzetno je značajno da se izbor ili promjena doktora izvrši do kraja godine, odnosno prije potpisivanja ugovora između Fonda i domova zdravlja za narednu godinu, jer od broja registrovanih lica zavisi i koliko će koji dom zdravlja dobiti sredstava. Takođe, kod novoizabranog doktora osi12

Nove olakšice za oboljele od dijabetesa i osiguranike koji koriste hormon rasta

Potrošni materijali propisivaće se u tromjesečnim količinima umjesto za jedan mjesec

je riječ o veoma osjetljivoj populaciji. Inače, ovo pravo osiguranici ostvaruju na preporuku ljekara specijaliste odgovarajuće grane medicine, a porodični doktor propisuje recept. Podsjećamo da oboljeli od dijabetesa u Republici Srpskoj, spadaju u kategoriju osiguranih lica, za koje obavezno zdravstveno osiguranje finansira širok spektar prava. U proteklih nekoliko godina za ovu kategoriju osiguranika se

konstantno uvode nove terapije, odnosno novi insulini i to u skladu sa svjetskim terapijskim smjernicama. Dakle, Fond za oboljele od dijabetesa u potpunosti finansira insuline, trakice, lancete, špriceve, igle, aparate za brzo određivanje glukoze u krvi, potrošne materijale za insulinske pumpe, a Fond je od prije tri godine počeo da finansira i insulinske pumpe (25 na godišnjem nivou) koje ranijih godina nije finansirao. Sve to, za ovu kategoriju osiguranika, Fond u potpunosti finansira jer su oboljeli od dijabetesa oslobođeni plaćanja participacije za osnovnu bolest i njene komplikacije. I ove izmjene pokazuju da Fond nastoji da svim osiguranicima, a posebno onima koji spadaju u osjetljive kategorije, maksimalno pojednostavljuje procedure ostvarivanja propisanih prava, a sve u cvilju da zdravstvena zaštita bude dostupnija i kvalitetnija.

Poziv za osiguranike

Od oktobra do decembra redovan period za promjenu doktora

guranici mogu da odlaze od početka naredne godine. Inače, doktora je moguće promijeniti i mimo za to predviđenog perioda, ali samo u određenim okolnostima i tada je procedura komplikovanija, odnosno neophodno je navesti opravdan razlog promjene u skladu sa

pravilnikom koji reguliše ovu oblast, kao npr. usljed promjene mjesta prebivališta, odsustva izabranog doktora u dužem periodu itd. Podsjećamo da građani mogu da izaberu porodičnog doktora, ginekologa ili pedijatra u onim zdravstvenim ustanovama (javnim i privatnim) koje sa Fondom imaju potpisan ugovor, dok mjesto prebivališta već odavno nije uslov za izbor porodičnog doktora. Spisak svih zdravstvenih ustanova koje sa Fondom imaju potpisan ugovor dostupan je na našoj internet stranici, a građani se dodatno mogu informisati u svim našim poslovnicama kao i kod zaštitnika prava Fonda zdravstvenog osiguranja RS. Pripremila: Darija Filipović Ostojić, Portparol FZO RS


K

ao nastavak kontinuirane medicinske edukacije i međunarodne saradnje, kao i razmjene iskustava u dijagnostikovanju i liječenju onkoloških oboljenja između Onkocentra u Sankt Peterburgu i Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske, delegacija ruskih ljekara iz ovog centra bila je u višednevnoj posjeti Univerzitetskom kliničkom centru Republike Srpske. Delegaciju su činili prof. dr Vladimir Mihajlovič Moiseenko, direktor Onkocentra Sankt Peterburg, i doc. dr Ikram Alijev, šef Koloproktološkog odjeljenja Onkocentar Sankt Peterburg.

Z D R A V S T V O

Ruska delegacija iz Onkocentra u Sankt Peterburgu u posjeti UKC Republike Srpske

Nastavak međunarodne kontinuirane medicinske edukacije naših ljekara Prof. dr Vlado Đajić je rekao da je Univerzitetski klinički centar Srpske jedan od vodećih kliničkih centara u Evropi, a napravljena je i strategija nastavka razvoja UKC Republike Srpske, uz pomoć eminentnih stručnjaka iz Rusije. Dodao je da je dosadašnja saradnja bila izvanredna te da su naši ljekari boravili u Rusiji, a njihovi kod nas.

saradnika i po nivou usluga koje pruža jedan od vodećih centara u Evropi. Šef Koloproktološkog odjeljenja Onkocentra Sankt Peterburg Ikram Alijev naglasio je je da mu je čast što boravi u UKC Republike Srpske. Rekao je da je od početka saradnje između ove dvije ustanove prošlo više od tri godine, tokom koje su spaseni mnogi životi.

Prof. dr Moiseenko je rekao da je Onkocentar unikatan u Rusiji po svojim principima, odnosu prema pacijentima, poslu i profesiji te da optimalne rezultate rada postižu kroz saradnju sa drugim centrima iz Rusije i svijeta. Prema njegovim riječima, UKC Republike Srpske je po svojoj opremi, kvalifikaciji stručnih

Specijalista opšte hirurgije iz Klinike za opštu i abdominalnu hirurgiju dr Goran Janjić rekao je da se u UKC Republike Srpske pružaju usluge laparoskopske hirurgije na svjetskom nivou i to zahvaljujući sticanju iskustava u Onkocentru Sankt Peterburg.

Prof. dr Moiseenko je održao predavanje za onkologe i onkološke hirurge, a naši ljekari, na čelu sa dr Goranom Janjićem, specijalistom opšte hirurgije, zajedno sa dr Ikramom Alijevim, šefom Koloproktološkog odjeljenja Onkocentra iz Sankt Peterburga izveli su komplikovan hirurški zahvat u našoj ustanovi. Podsjetimo, tradicionalne prijateljske veze između Republike Srpske i Ruske Federacije su u septembru 2018. godine rezultovale prvim korakom u praktičnoj realizaciji saradnje u sferi zdravstva. Tada su eminentni medicinski eksperti iz oblasti onkološke hirurgije iz Sankt Peterburga zajedno sa našim ljekarima izveli prvi operativni zahvat u novim, savremeno opremljenim operacionim salama novoizgrađenog Sjevernog krila Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske.

Medici.com

13


Z D R A V S T V O

Banjaluka 29.9.2021.

Svjetski dan srca: Šetnja “Stazom zdravlja” na Banj brdu

S

vjetski dan srca - 29. septembar, čija je ovogodišnja tema “Iskoristi srce za povezivanje”, obilježen je i ove godine. na Banj brdu, promovišući značaj redovne fizičke aktivnosti kroz Projekat “Staza zdravlja”. Fondacija “Zdravlje i srce” u saradnji sa Udruženjem kardiologa Republike Srpske, Ministarstvom zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske, Medicinskim fakultetom Univerziteta u Banjaluci, Fakultetom fizičkog vaspitanja i sporta, JZU “Dom zdravlja” u Banjaluka, a u partnerstvu sa Gradom Banjaluka organizovali su pješačenje “Stazom zdravlja” na Banj brdu i na taj način doprinijeli promociji zdravih stilova života. Ova fondacija, kao punopravni član Evropske mreže za srce i Svjetske federacije za srce, obilježava Svjetski dan srca svake godine u Banjaluci. Ove godine nastavlja se realizacija Projekta “Promocija značaja fizičke aktivnosti” u okviru kojeg se promovišu zdrave životne navike i organizuju edukativne aktivnosti o važnosti redovne fizičke aktivnosti. Ovogodišnji Svjetski dan srca ima temu CIskoristi srce za povezivanje” sa ciljem da svi nastoje uvesti promjene koje vode do zdravijeg srca. Kako svijet i dalje vodi borbu protiv infekcije COVID-19, nikada nismo bili svjesniji važnosti našeg zdravlja i zdravlja naših najmilijih. Svjetski dan srca se obilježava od 2000. godine sa ciljem informisanja ljudi širom svijeta o značaju i učestalosti kardiovaskularnih bolesti, ističući značaj akcija koje pojedinci mogu preduzeti u cilju prevencije i kontrole kardiovaskularnih bolesti. 14

Prema procjeni Svjetske zdravstvene organizacije kardiovaskularne bolesti su trenutno odgovorne za 17,9 miliona smrti u svijetu godišnje, posebno smrti od srčanog i moždanog udara. Prema procjeni Svjetske zdravstvene organizacije više ljudi umre od kardiovaskularnih bolesti širom svijeta nego od bilo kog drugog uzroka, a u evropskom regionu Svjetske zdravstvene organizacije kardiovaskularne bolesti uzrokuju više od polovine svih smrtnih slučajeva. Grupa kardiovaskularnih bolesti je na prvom mjestu kao uzrok smrti u Republici Srpskoj. Prema podacima Instituta za javno zdravstvo Republike Srpske, u 2019. godini je u vanbolničkom morbiditetu

evidentirano 142.696 slučajeva povišenog krvnog pritiska, 2.124 slučajeva akutnog infarkta srca i ponovljenog akutnog infarkta srca te 2.571 slučaj infarkta mozga. Kardiovaskularne bolesti su rezultat kompleksnih interakcija između individue i njene okoline. Globalizacija i urbanizacija povezani su sa trendom da stanovništvo konzumira nezdravu hranu sa puno energije, zasićenih masti, soli i šećera i da je manje fizički aktivno, što ima ozbiljan uticaj na porast nivoa gojaznosti, posebno među djecom. Najvažniji faktori rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti, a koji su vezani za ponašanje pojedinca, su nepravilna ishrana, fizička neaktivnost, upotreba duvana i štetna upotreba alkohola. Efekti tih faktora rizika u ponašanju mogu se pojaviti kod pojedinca kao povišen krvni pritisak, povišen nivo šećera u krvi, povišene masnoće u krvi i prekomjerna tjelesna težina i gojaznost. Ovi “posredni faktori rizika” ukazuju na povećan rizik od razvoja srčanog udara, moždanog udara, zatajenja srca i drugih komplikacija. Većina kardiovaskularnih bolesti se može spriječiti uticanjem na faktore rizika koji su povezani sa ponašanjem pojedinca kao što su upotreba duvana, nezdrava ishrana i gojaznost, fizička neaktivnost i štetna upotreba alkohola. Samo sa nekoliko malih promjena u našim životima, možemo smanjiti rizik od srčanih bolesti i moždanog udara, kao i poboljšati kvalitet života i postaviti dobar primjer za sljedeću generaciju. Prestanak upotrebe duvana, smanjenje soli u ishrani, konzumiranje voća i povrća, redovna fizička aktivnost i izbjegavanje štetne upotrebe alkohola smanjuju rizik od kardiovaskularnih bolesti. Svjetska federacija za srce ističe da su ljudi sa postojećim zdravstvenim


Z D R A V S T V O

Šta je potrebno znati? Visok nivo glukoze u krvi (šećer u krvi) može ukazivati na dijabetes. KVB predstavlja većinu smrtnih slučajeva kod ljudi sa dijabetesom, pa ako se ne dijagnostikuje i ne liječi, može se povećati rizik od srčanih oboljenja i moždanog udara. Potrebno je kod osoba sa dijabetesom koji imaju KVB ili prisutne faktore rizika održavati loši LDL holesterol manji od 1,4mmol/l. Visok krvni pritisak je jedan od glavnih faktora rizika za KVB. Zovu ga “tihi ubica” jer obično nema znakove upozorenja ili simptome, a mnogi ljudi ne shvataju da ga imaju.Potrebno je promjenom načina života ili uzimanjem lijekova održavati krvni pritisak niži od 140/90 mmHg. Holesterol je povezan sa oko četiri miliona smrtnih slučajeva godišnje pa posjetite svog zdravstvenog radnika i zamolite ga da izmjeri Vaše nivoe, kao i Vašu težinu i indeks tjelesne mase (BMI) i procjenu KV rizika. Tada će moći da Vas posavjetuju o riziku od KVB -a kako biste mogli preduzeti mjere za poboljšanje zdravlja srca. Ukoliko imate nizak rizik loši LDL holesterol treba da bude manji od 3mmol/l,umjereni manji od 2,6mmo/l a visok manje od 1,8mmo/l.Ukoliko bolujete od KVB-a ili imate veoma visok rizik za KVB potrebno je da uzimanjem odgovarajućih lijekova održavate loši LDL holesterol manji od 1,4mmo/l.

problemom, poput bolesti srca, ranjiviji na infekciju COVID -19, kao i da su pacijenti sa kardiovaskularnim bolestima podložniji teškom obliku infekcije sa COVID -19. Svjetska federacija za srce takođe ističe da se pojavio zabrinjavajući trend da pacijenti sa kardiovaskularnim bolestima, koji bi obično tražili rutinsku njegu ili kojima je potreban pristup hitnoj službi za pitanja koja nisu povezana sa COVID-om 19, izbjegavaju bolnice i ljekare te da mnogi zbog

straha od zaraze izbjegavaju kontrolne preglede ili odlazak u bolnicu i izoluju se od porodice i prijatelja. Zdravstvena kriza kroz koju svi prolazimo naglasila je hitnu potrebu za pronalaženjem različitih i novih načina za povezivanje ljudi s ciljem postizanja zdravlja srca, posebno u područjima i zajednicama sa oskudnim resursima. Cilj za Dan srca 2021. godine je ukazivanje na značaj korištenja digitalnih tehnologija za poboljšanje svijesti o

kardiovaskularnim oboljenjima, značaju prevencije i boljim upravljanjem kardiovaskularnim bolestima na globalnom nivou kao i za prevazilaženje izolacije. Svjetska federacija za srce ističe da ako imate postojeći zdravstveni problem, poput bolesti srca, srčane insuficijencije, dijabetesa, visokog krvnog pritiska ili gojaznosti, ne dozvolite da vas COVID-19 spriječi da prisustvujete redovnim pregledima i da ne izbjegavate da pozovete hitnu službu ako Medici.com je potrebno.

15


O

Z D R A V S T V O

lovo je prirodni element, metal. Značajan dio olova prisutnog u životnoj sredini rezultat je ljudskih aktivnosti i njegove masovne upotrebe u različitim granama industrije te proizvodima opšte upotrebe. Masovna upotreba olova kroz vijekove je i dovela do toga da je danas, iako zabranjeno ili ograničeno, kao sastojak različitih proizvoda ili smješa, olovo prisutno u ljudskom organizmu u različitoj koncentraciji. Sedamdesetih godina XX vijeka dokazani su i dokumentovani štetni efekti masovne upotrebe olova, što je za rezultat imalo njegovo postepeno ograničavanje i zabranu u različitim proizvodima dostupnim opštoj populaciji kako u razvijenim zemljama, tako i u mnogim zemljama u razvoju. Međutim, neke grane industrije (rudarstvo, metalurgija) i dalje u velikoj mjeri eksploatišu olovo i doprinose njegovom oslobađanju u životnu sredinu. Do 70-tih godina prošloga vijeka u većini zemalja olovo je bio neizostavan dodatak bojama za različite proizvode i površine. Ovakva boja bila je dugotrajna čime se postizao i efekat ekonomičnosti. Korištena je ne samo u bojama za fasade, nego u svim bojama: glazuri za keramiku, bojama za namještaj i igračke. Iako je sadržaj olova u benzinu krajem XX vijeka postepeno ograničavan (danas je na snazi potpuna zabrana upotrebe tetraetil olova u benzinu, osim u nekoliko zemalja svijeta), olovo iz izduvnih gasova automobila iz sada već davnih 80-tih i 90-tih godina XX vijeka prisutno je i danas u zemljištu uz saobraćajnice. Sadržaj olova u zemljištu okućnica koje su smještene uz saobraćajnice viši je nego u naseljima koja nisu smještena uz njih. Danas se olovo i dalje koristi u različitim granama industrije. Neizostavan je sastojak određene električne i elektronske opreme tako da otpad koji sadrži ovu opremu može da sadrži neku količinu olova koja se u životnu sredinu oslobađa neadekvatnim zbrinjavanjem ili spaljivanjem ovakve vrste otpada. Iz navedenih izvora, olovo lako prelazi u zemljište (rijetko u atmosferu) odakle se putem čestica prašine lako transportuje na daljinu vjetrom ili ispira kišom i tako postaje dostupno opštoj populaciji. Sistemi za vodosnabdijevanje, izgrađeni najkasnije 80-tih godina XX vijeka, gotovo sigurno sadrže olovne cijevi. Iako je olovo u različitim predmeti16

Trovanje olovom se može spriječiti

Mr ph. Vesna Lovrić

ma opšte upotrebe zabranjeno ili ograničeno, neki proizvodi prisutni na tržištu i dalje mogu da ga sadrže (dječje igračke, nakit, keramika, dekorativna kozmetika, papir). Hrana, u postupku proizvodnje, pakovanja ili transporta, može da bude kontaminirana česticama olova iz zemljišta ili prašine. Jarkocrvena i žuta boja u ambalažama za pakovanje hrane, uključujući i slatkiše, postizala se ranije upravo dodavanjem olova. Glavni put unosa olova u organizam je na usta i to najčešće zbog lošeg higijenskog režima (unosom kontaminirane hrane, vode ili proizvoda te prašine koja sadrži olovo) i od izuzetne je važnosti da se i u kući i na radnom mjestu ruke redovno peru, da se radna odjeća ne odlaže kod kuće te da se održava redovna higijena stambenog i radnog prostora.

Dodatno, značajan put unosa olova u organizam je udisanjem čestica prašine ili vazduha koji sadrži olovo ili njegova jedinjenja. Danas u svijetu ne postoji osoba koja nije na neki način izložena olovu. Djeca su naročito ugrožena i to posebno djeca uzrasta do tri godine starosti, koja u igri stavljaju predmete ili ruke u usta te se na ovaj način povećava stepen izloženosti olovu. Olovo je otrov koji se nakuplja u organizmu i štetno djeluje na različite sisteme organa. Putem krvi dospijeva u srce, jetru, bubrege i mozak i dugoročno izlaganje olovu za posljedicu ima upravo poremećaj u fiziološkim funkcijama i radu navedenih organa. Danas su rijetki akutni slučajevi trovanja. Govori se o isključivo toksičnim efektima dugoročnog izlaganja olovu.

Olovo se u ljudskom organizmu deponuje i akumulira u kostima i tu može da ostane 10 - 20 godina. U trudnoći, tokom fizioloških promjena kroz koje prolazi organizam trudnice, olovo iz kosti se oslobađa – ulazi u krvotok trudnice, prolazi placentarnu barijeru, ulazi u krvotok ploda i dospijeva u sve organe koji su u fazi rasta i razvoja. Naročito su opasni efekti olova po mozak ploda i značajan broj zabilježenih slučajeva određenog stepena mentalne retardacije djece (naročito u zemljama u razvoju) pripisuje se upravo izlaganju olovu u majčinoj utrobi. Djeca su posebno osjetljiva kategorija. Izloženost olovu uzrokuje svake godine u svijetu 600 000 novih slučajeva smetnji u intelektualnom razvoju kod djece, uglavnom u nerazvijenim zemljama ili zemljama u razvoju. Interesantan je i podatak da je u doba masovne upotrebe olovnog benzina značajno bila smanjena pojava natprosječno inteligentne djece, a povećana stopa učestalosti pojave djece sa poteškoćama u učenju. Naime, dokazano je da svaki 1 μg/dl olova u krvi djeteta, smanjuje nivo inteligencije za 0,25 IQ jedinica. U Republici Srpskoj na snazi su propisi koji uređuju oblast hemikalija te predmeta opšte upotrebe kojima se upravo propisuju zabrane i ograničenja sadržaja ne samo olova već i različitih drugih opasnih hemikalija u određenim proizvodima, dostupnim opštoj populaciji (boje, emajl, nakit itd.). Savjet za građane je da prilikom kupovine boja za bojenje zidova ili predmeta traže od prodavca informaciju da li te boje sadrže olovo, da čitaju deklaracije na proizvodima koje kupuju te da na ispravan način odlažu otpad iz svojih domaćinstava. Takođe je neophodno redovno održavati higijenu prostora i higijenu ruku kako bi se uklonile nečistoće koje mogu da sadrže čestice olova dospjele iz zemljišta ili čestica prašine. Trovanje olovom se u potpunosti može spriječiti!


Z D R A V S T V O

17


O

Z D R A V S T V O

d decembra 2019. godine bolest izazvana virusom korona (COVID-19) postala je globalna pandemija, izazvana visokoprenosivim teškim akutnim respiratornim sindromom korona virusom 2 (SARS-CoV-2). Od deklaracije Svjetske zdravstvene organizacije o pandemiji koronavirusne bolesti 2019 (ili COVID-19) 11. marta 2020. godine, mnoge zemlje širom svijeta, uključujući BiH, uvele su zaključavanje širom zemlje. Rutinske zdravstvene usluge su otkazane, a pacijentima je savjetovano da izbjegavaju posjete bolnicama, osim ako nije neophodno, kako bi se rizik od prenosa COVID-19 sveo na minimum, što je dovelo do značajnih poremećaja u pružanju zdravstvene zaštite i njege pacijenata. Očne manifestacije i prenosivost U početku je bilo nekoliko izvještaja o crvenilu i iritaciji očiju kod pacijenata sa COVID-19 i anegdotalnim i objavljenim, što sugeriše da je konjunktivitis očna manifestacija SARS-CoV-2 infekcije. Kako je konjunktivitis često očno stanje, oftalmolozi su možda prvi medicinski stručnjaci koji su pregledali pacijenta sa COVID-19. Zapravo, jedan od prvih pružalaca zdrastvenih usluga koji je izrazio zabrinutost u vezi sa širenjem korona virusa kod kineskih pacijenata bio je dr Li Venliang, doktor medicine, oftalmolog. Kasnije je umro od COVID-19 i vjerovalo se da je zaražen virusom od asimptomatskog pacijenta sa glaukomom u svojoj klinici. Do sada je potvrđeno prisustvo virusa u tjelesnim sekretima kao što su pljuvačka, nosni sekret i suze; međutim, njegov prenos putem konjunktive još je u fazi istraživanja, mada njegovo prisustvo u konjunktivi nameće mogućnost

18

Oftalmologija i COVID-19 Dr Daliborka Ješurić, načelnik Odjeljenja za oftalmologiju JZU Bolnice „Sveti vračevi“ i dr Radoš Trifković, specijalista oftalmologije

raženi su tokom rutinske ili vanredne prakse, kako su zabilježile njihove zdravstvene institucije. Blizina oftalmologa i pacijenta povećava šansu za infekciju. Prisustvo virusa SARS-CoV-2 u suzama pacijenata, sa ili bez očnih simptoma, sugeriše kontaminaciju kroz konjunktivu u manevrima koji zahtijevaju intimnu procjenu konjunktive ili direktan kontakt sa konjunktivom; međutim, mogućnost prenosa drugim rutama je i dalje prisutna. Kontaktna sočiva i COVID-19 Trenutno dostupni savjeti za širu javnost su oprečni jer američki Centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) tvrdi da „nema dokaza koji ukazuju na to da su nosioci kontaktnih sočiva u većoj opasnosti od sticanja COVID-19 nego oni koji nose naočare“. Takođe se tvrdi da bi „rastvori za čišćenje, dezinfekciju i čuvanje kontaktnih sočiva na bazi vodonik-peroksida trebalo da budu efikasni i protiv virusa Sars-Cov2“. Dok Američka oftalmološka akademija savjetuje prelazak na naočare jer ljudi koji nose kontaktna sočiva više dodiruju lice zbog povećane iritacije oka sočivom. Trenutni podaci su nedvosmisleni za savremene rastvore za čišćenje sočiva koja sadrže vodonik-peroksid za potpunu dezinfekciju virusa. Još nije urađena studija koja bi proučila efikasnost trenutnih rastvora za čišćenje sočiva i dezinfekciju SARS-CoV-2. Kako ruke ostaju vektor za širenje mikroba koji se skupljaju na kontaktnim sočivima, značaj higijene ruku ne može se više naglasiti, jer su to preporučili i CDC i SZO. Takođe, treba poštovati higijenu ruku prije nanošenja i uklanjanja kontaktnih sočiva. Ovaj savjet treba da se slijedi kako bi se smanjio rizik od zaraze virusom. Kontaktna sočiva treba odmah ukloniti i baciti ako se oko zarazi.

njegovog prenosa preko oka, posebno oftalmolozima. Iako je objavljena velika zabrinutost zbog infekcije COVID-19, stečene očnim prenosom, osnovni mehanizam ovog prenosa trenutno nije razjašnjen. Sada postoje brojni objavljeni izvještaji o pacijentima sa COVID-19 koji su ili imali konjunktivitis kao prvi ili jedini znak bolesti ili su razvili konjunktivitis tokom hospitalizacije zbog teške forme bolesti COVID-19. U mnogim od ovih izveštaja, mRNK SARS-CoV-2 identifikovana je pomoću RT-PCR na brisevima konjunktive. U jednoj studiji zarazni virus je kultivisan iz brisa oka. ACE2 je ćelijski receptor za SARS-CoVNekoliko studija je pokazalo ekspresiju mRNK za ACE2 u ljudskim epitelnim ćelijama konjunktive. Ekspresija proteina ACE2 dokazana je u konjunktivi imunohistohemijom, ali da li epitel konjunktive podržava snažnu virusnu replikaciju SARS-CoV-2 ostaje nerazjašnjeno. Moguće je da se SARS-CoV-2 prenosi u konjunktivu aerosolom ili kontaktom ruka-oči, a zatim se lokalno replicira. Ali, takođe je moguće da pacijenti koji su Toksičnost lijekova koji se kookularno izloženi virusu koji se prenosi vazduhom mogu razviti COVID-19 kada riste za liječenje COVID-19 i efekse virus prenosi u nazofarinks prirod- ti na oko nom drenažom vodenih suza. Dugotrajna upotreba hlorokina i hiMnogi oftalmolozi širom svijeta za- droksihlorokina može dovesti do tok-


Z D R A V S T V O

Preporuke za prevenciju Bolnički epidemiolozi i stručnjaci za kontrolu infekcija širom svijeta preporučuju ličnu zaštitnu opremu, kako bi se spriječilo kako respiratorno, tako i okularno prenošenje. To je podstaklo oftalmologe da preporuče zaštitne mjere specifične za njihovu specijalnost koje su razmatrale mogućnost ovih puteva zaraze. Smjernice su dolazile iz različitih oftalmoloških društava, uključujući Društvo oftalmologa RS, kao i od ljekara iz bolnica i institucija koji su željeli da podijele svoja mišljenja o tome kako se nositi sa ranim danima pandemije. Smjernice su se odnosile na trijažu i dalje upućivanje pacijenata, lična zaštitna sredstva za ljekare kao i za pacijente, dezinfekciju radnih površina i opreme.

sične retinopatije, ali se to ne očekuje niti može vidjeti tokom kratkog perioda upotrebe za liječenje COVID-19. Ribavirin se nije mnogo koristio za COVID-19, ali je poznato da uzrokuje retinopatiju, okluziju vene mrežnjače, serozno odvajanje mrežnjače, nearteritičnu ishemijsku optičku neuropatiju i bolest Vogt-Kojanagi-Harada (VKH). Interferon je povezan sa retinopatijom, VKH, konjunktivitisom, uveitisom, optičkom ne-

uropatijom, ulkusom rožnjače, defektima epitela i Sjogrenovim sindromom. Objavljeno je da tocilizumab prouzrokuje cotton-wool eksudate i krvarenja u mrežnjači. Poznato je da sistemski kortikosteroidi izazivaju kataraktu, glaukom i centralnu seroznu horioretinopatiju. Takođe, mora se naglasiti veliki rizik za razvoj gljivične infekcije kod predisponiranih osoba.

Napredak oftalmologije u Bolnici „Sveti vračevi“ Bijeljina Pružaoci zdravstvenih usluga nalaze se na prvoj liniji borbe protiv ove pandemije COVID-19 i suočavaju se sa mnogim izazovima. Ova pandemija bi mogla trajati mjesecima ili čak godinama sa značajnim uticajem na oftalmološku praksu. U našoj ustanovi, pokušavajući da održimo ravnotežu između bezbjednosti i ekonomskog tereta, smo usvojili politiku parcijalnog smanjenja kapaciteta rada uz strogu primjenu sigurnosnih protokola kako bismo zaštitili i osoblje i pacijente. Pandemija COVID-19 i njene posljedice pokazuju važnost većih ulaganja u zdravstvene ustanove. U toku same pandemije naša ustanova, na čelu sa direktorom prof. dr Zlatkom Maksimovićem, je obezbijedila savremene aparate za dijagnostiku bolesti mrežnjače i očnog živca, OCT i UZ sa A i B skenom, kao i terapijske alate – YAG laser za liječenje glaukoma zatvorenog ugla i sekundarne katarakte. Učenje na daljinu i konferencije i kursevi na mreži su alternativna rješenja tokom trenutne situacije i to će možda biti i poslije pandemije. Međutim, hirurška obuka je i dalje izazov na globalnom nivou. Uz potpunu podršku menadžmenta naše Ustanove u toku epidemije, a u skladu sa preporukama Instituta za javno zdravlje RS te smjernicama eminentnih oftalmoloških udruženja, organizovana je kontinuirana edukacija mladih ljekara o najsavremenijoj operaciji katarakte PHACO metodom koja je trenutno zlatni standard u svijetu, a sama operacija se smatra ključnom u oblasti oftalmologije i osnova je oftalmološkog hirurškog obrazovanja. 19


Z D R A V S T V O

V Operacije preponskih JZU Bolnica „Sveti vračevi“ u Bijeljini

kila TEP metodom Dr Milan Todorović, specijalista opšte hirurgije

O

peracije preponskih kila su jedne od najčešćih operacija u opštoj hirurgiji. Približno 20 miliona operacija preponskih kila bude urađeno godišnje u cijelom svijetu. Prema preporukama Evropskog udruženja herniologa preporučene operacije za liječenje preponskih kila su beztenzione metode: otvorena operacija po Lihtenštajnu (Lichtenstein) i laparoskopske transabdominalne (TAPP) i totalne ekstraperitonealne (TEP). TEP operacija preponske kile, koju je prvi izveo Duluq 1992. godine, je jedna od tri dominantne metode za operativno liječenje preponskih kila. Najveća prednost ove minimalno invazivne metode je što nema potrebe da se ulazi u trbušnu duplju i time se smanjuje mogućnost povrede intraabdominalnih organa. Dodatno, pacijenti operisani TEP metodom imaju brži oporavak, manji postoperativni bol i ranije budu otpušteni iz bolnice. Prilikom TEP operacija preperitonealna disekcija omogućuje plasiranje mrežice i prekrivanje svih mjesta hernijacije bez ulaska u abdominalnu šupljinu. Iako je teža za savlađivanje i učenje ima više prednosti u odnosu na konvencionalne operacije. Manji je postoperativni i dugotrajni neurološki bol, manje hematoma i infekcija dubokih tkiva dok postotak recidiva ostaje približan otvorenim metodama. U poređenju sa TAPP metodom, TEP ima kraće operativno vrijeme, posebno za obostrane preponske kile, i manji rizik od povređivanja vaskularnih, crijevnih ili mokraćnih struktura kao i priraslica sa crijevima ili fistule kao posljedicu intraperitonealne disekcije i plasiranja mrežice. 20

Indikacije za TEP operaciju preponskih kila su iste kao i za TAPP dok su kontraindikacije ranije operacije u preperitonealnom prostoru prostate, ranije laparotomije, ogromne i ukliještene kile, pacijenti sa ascitesom i pacijenti na antikoagulantnoj terapiji kod kojih se može očekivati krvarenje. U našoj ustanovi je prvi put izvedena operacija preponske kile TEP metodom 20.2.2021. godine uz asistenciju dr Bojana Radovanovića, dugogodišnjeg predsjednika Udruženja herniologa Srbije, i prof. dr Samira Delibegovića, predsjednika Udruženja endoskopskih hirurga BiH. Nakon inicijalne edukacije započeli smo samostalno da radimo operacije TEP metodom jednostranih, obostranih i recidivantnih preponskih kila. U prethodnih šest mjeseci urađeno je skoro 30 operacija sa tendencijom rasta postotka broja operacija minimalno-invazivnim putem. Učinjene su ukupno tri konverzije u otvorene metode koje se uklapaju u svjetske krivulje učenja i nadamo se da će nakon nekog vremena broj konverzija i komplikacija biti zanemarljiv. Većina pacijenata je otpuštena već sutradan, a ostali manji broj drugog postoperativnog dana. Nabavkom novog stuba za laparoskopske operacije i zahvaljujući menadžmentu bijeljinske bolnice, na čelu sa prof. dr Zlatkom Maksimovićem, nastavljamo s učenjem novih vještina, usavršavanjem postojećih i uvođenjem novih operativnih tehnika i procedura, a sve u prilog većem zadovoljstvu naših pacijenata i korisnika.

okalna rehabilitacija je jedan od veoma važnih vidova lečenja govornih poremećaja koji obuhvata vokalne i fizičke vežbe u kombinaciji sa promenom ponašanja. Podrazumeva organizovano i sistematsko sprovođenje određenih mera i postupaka kojima se ostvaruje rehabilitacija osoba sa patologijom govora i glasa. Rehabilitacija govora i glasa laringektomiranih pacijenata je veoma bitan vid rehabilitacije koji omogućava pacijentima s teškim govornim hendikepom lakšu resocijalizaciju, a samim tim i ublažavanje teških psiholoških, socijalnih i profesionalnih poteškoća sa kojima se susreću ovi pacijenti. Karcinom larinksa je jedan od najčešćih malignih tumora gornjeg aerodigestivnog trakta. Hirurški tretman uznapredovalog karcinoma larinksa često zahteva totalnu laringektomiju (Slika 1). Posle totalne laringektomije izvodi se traheotomija, hirurška intervencija kojom se pravi otvor na prednjem vratnom delu dušnika. Otklanjanjem larinksa dolazi do poremećaja normalnog puta disanja, poremećaja komunikacije i gutanja, gubi se njegova funkcija u fiksaciji i stabilnosti grudnog koša, kao i zaštita donjih disajnih puteva od prodora stranih tela. Iako ova vrsta hirurške intervencije, s jedne strane, može da spasi život pacijenta, s druge strane, ona ozbiljno utiče na fizičke, emocionalne i psihološke aspekte pacijenta, što se negativno odražava na njegov kvalitet života.

a) pre operacije

b) posle operacije Slika 1. Stanje pacijenta pre i posle aringektomije


Z D R A V S T V O

Metode ovladavanja govorom Govorna rehabilitacija je kompleksan i aktivan proces koji zahteva angažovanje i saradnju laringektomirane osobe i logopeda - vokalnog terapeuta. Uspeh terapije u velikoj meri zavisi od njihove saradnje. Laringektomirana osoba mora biti svesna činjenice da njen uspeh u vraćanju mogućnosti govora zavisi od lične motivisanosti, strpljenja i volje da nastavi da živi i radi kao što je to bilo u prošlosti. Vokalna rehabilitacija je usmerena na uspešno ovladavanje nekom od metoda govora što je snažno povezano sa poboljšanjem kvaliteta života. Trenutno na raspolaganju za pacijente nakon totalne laringektomije postoje tri modela ovladavanja govorom: ezofagealni govor, elektromehanički govor (elektrolarinks) i traheoezofagealni govor. Sva tri modela imaju svoje prednosti i nedostatke, ali se u praktičnom - kliničkom radu međusobno dopunjuju. Izbor najbolje metode sprovodi se individualno za svakog pacijenta poštujući njegove želje i zahteve, ali i mišljenje laringohirurga, fonijatra i logopeda - vokalnog terapeuta. Ezofagealni govor Metoda izbora za našu populaciju je uspostavljanje ezofagusnog glasa i govora, a predstavlja i ogromnu uštedu za zdravstveni sistem. Ovi pacijenti treba da ovladaju tehnikom uzimanja vazduha iz spoljašnje sredine koji se ubacuje u gornji deo jednjaka i na tom mestu se formira novi rezervoar vazduha, znatno manji od fiziološkog plućnog (60 - 80 ml umesto 1500 - 2000 ml). Vazduh se uglavnom voljnom eruktacijom (podrigom) vraća prema ždrelu, dolazi do titranja sluznice ždrelno-jednjačkog (faringoezofagealnog) segmenta i stvara se jasan, čujan i dubok glas. Prednost ovog modela govora: koriste se preostale anatomske strukture, obe ruke pacijenta su slobodne prilikom govora i glas je spontan, razumljiv i bez šuma traheostome.

Slika 2. Postavljanje elektrolarinksa

Vokalna rehabilitacija Ovladavanje nekom od metoda govora pozitivno utiče na kvalitet života pacijenata nakon totalne laringektomije Doc. dr Mila Bunijevac, logoped - vokalni terapeut, JZU Bolnica “Sveti vračevi”, Bijeljina

Elektromehanički govor Elektromehanički govor je govor koji najčešće koriste pacijenti, odnosno oni pacijenti koji izraze želju za ovom vrstom pomagala, ne mogu da ovladaju ezofagealnim govorom, nisu u mogućnosti da ugrade vokalnu protezu ili kao privremeno sredstvo vokalne rehabilitacije. Govor se ostvaruje pomoću aparata (Slika 2) koji se postavlja na vrat. Aparat prenosi vibracije preko tkiva vrata do farinksa i na taj način omogućava artikulaciju. Negativna strana elektrolaringealnog govora je neadekvatan kvalitet zvuka, odnosno glas je monoton, često okarakterisan kao ,,mehanički glas” ili ,,glas robota”, koji fokusira pažnju na ljude koji ga koriste. Elektromehanički govor ne može postići intenzitet ezofagealnog govora, proizvodi zamoran zvuk, što ga čini neprirodnim i upadljivim za okolinu, teže je razumljiv, za slušaoca je vrlo neugodan, što otežava socijalni kontakt, a bolesnik je često negativno stigmatiziran. Traheoezofagealni govor (govor uz pomoć ugrađene proteze) Traheoezofagealni govor predstavlja najsavremeniju i najefikasniju mogućnost alaringealne komunikacije čije su karakteristike glasa i govora približno normalne laringealnom glasu u pogledu disanja, dužine izgovora, jačine i visine glasa. Alaringealni glas i govor nastaju prolaskom ekspiratornog vazduha iz pluća kroz fistulu koja omogućava direktnu komunikaciju između dušnika i gornjeg dela jednjaka. Govorna proteza (Slika 3) funkcioniše kao jednosmerni ventil koji omogućava prolazak vazduha iz dušnika u jednjak, a sprečava aspiraciju sadržaja iz jednjaka u disajne puteve. Da bi se mogla koristiti za proizvodnju glasa, traheostoma se mora zatvoriti prstom ili traheostomalnom valvulom. Valvula se fiksira peristomalno na kožu vrata te pri jakom izdisaju dolazi do njenog zatvaranja i preusmeravanja ekspiratornog vazduha iz pluća kroz govornu protezu. Govorna proteza se ugrađuje hirurškim putem u toku operacije od-

Slika 3. Vokalna proteza

stranjenja larinksa (primarno) ili nakon nekoliko dana/meseci (sekundarno), sa ciljem da se poveže plućni rezervoar vazduha sa fonatornim i artikulatornim strukturama govora. Građena je od silikona, veličine nekoliko milimetara (od 6 do 12 mm). Menja se ambulantno (obično) svaka četiri meseca (po potrebi ranije ili kasnije). Dužina trajanja proteze kod svih pacijenata nije ista. Promena je jednostavna i bezbolna. Ugrađuje je i menja specijalista otorinolaringolog - fonijatar. Danas ova metoda zauzima veliki značaj u rehabilitaciji laringektomiranih pacijenata, jer omogućava lakše i brže ovladavnje govorom, kvalitet glasa je najsličniji prirodnom glasu, ali on ima i svoju negativnu stranu: Veća je mogućnost infekcije, proteza se mora redovno menjati i potrebna je primena jednog prsta (pacijent pri izdahu prstom zatvara traheostomu). Cilj vokalne rehabilitacije laringektomiranih pacijenata jeste uspostaviti kvalitetnu komunikaciju, kojom je pacijent u mogućnosti da kvalitetno verbalizuje svoje misli i emocije. Poboljšanje kvaliteta života ovih pacijenata u budućnosti bi trebalo da bude jedan od glavnih ciljeva, a rehabilitacija pacijenata nakon totalne laringektomije treba da omogući brži povratak u socijalnu i radnu sredinu. 21


Z D R A V S T V O

Stargardtova bolest (fundus flavimaculatus)

Ilustracija 1. Fotografija očnog dna

S

targardtova makularna distrofija, ili fundus flavimaculatus zahvata obično jednog od 10000 ljudi. Njena osnovna karakteristika je sla-

Oko 5% ljudi u sebi nosi mutaciju koja dovodi do Stargardta i pigmentne retinopatije. Ipak, i u slučaju da jedan roditelj ima bolest, obrazac ispoljavanja

Dr Milan Preradović, spec. oftalmolog

Ilustracija 2. FAG

Ilustracija 3. Autofluorescencija

kod djece može da varira. Gubitak vida najčešće počinje da se javlja u prvih 20 godina života, obično u ranom djetinjstvu. Ipak, nemoguće je znati kada će se desiti oštećenje retine i kako brzo će doći do progresije bolesti čak i u okviru porodice gdje više članova ima isto stanje. U obliku bolesti koji se zove fundus flavimaculatus značajni problemi sa vidom mogu da se jave u srednjoj životnoj dobi. Ilustracija 4. OCT nalaz

bljenje centralnog vida u ranoj mladosti. Pod ovim imenom se opisuje grupa nasljednih bolesti koje dovode do oštećenja i postepenog gubitka fotoreceptora u tačci jasnog vida (makuli). Zbog toga dolazi do gubitka centralnog vida, a periferni vid obično ostane netaknut. Na pregledu se obično vide žućkaste promjene koje pokrivaju retinalni pigmentni epitel. Drugi pregledi koji su od pomoći da se stanje izdiferencira su OCT i fluoresceinska angiografija. Ovo oboljenje zahvata mlađe, za razliku od degeneracije makule vezane za starenje, gdje učestalost oboljenja značajno raste sa odmaklom životnom dobi. Bolest se nasljeđuje na djecu kada oba roditelja imaju mutaciju gena koji je odgovoran za metabolizam A vitamina u oku. Sami roditelji ne moraju da imaju bolest, pošto im je samo jedan mutiran, a drugi gen bez mutacije. 22

Simptomi distrofije mogu da uključuju zamagljen ili iskrivljen vid, nemogućnost da vide u slučajevima niske osvjetljenosti i probleme u prepoznavanju lica. U kasnoj fazi bolesti dolazi i do poremećaja u vidu boja. Kako ne postoji poznati tretman za ovo stanje pacijentima se obično savjetuje da koriste naočare koje u potpunosti blokiraju UV svjetlost i na taj način redukuju mogućnost dodatnog oštećenja UV svjetlom. Trenutno su u toku različite studije kojima se pokušava naći tretman, bilo da se radi o lijekovima koji djeluju na metabolizam A vitamina u oku, transplantaciji matičnih ćelija ili na genskoj terapiji koja bi omogućila zamjenu mutiranog gena.



Z D R A V S T V O

T

erapija udarnim talasima (ESWT – Extracorporeal shock wave therapy) predstavlja jednu od metoda upravljanja bolom koja sada već iza sebe ima godine dobrih rezultata u praksi i sve je popularniji terapijski modalitet čija velika prednost je neinvazivnost. Udarni talasi su po svojoj prirodi akustični, visokog intenzitata, i dostavljaju veliku količinu energije u povrijeđeno ili bolno tkivo te na taj način pokreću procese u organizmu koji dovode do smanjenja bola i poboljšanja funkcionalnosti. Najčešće se koristi u fizikalnoj medicini, ortopediji i sportskoj medicini za liječenje različitih bolnih stanja tetiva i zglobova kao i sportskih povreda. Postoji nekoliko mehanizama na koje djeluje, a danas se smatra da neovaskularizacija koju indukuje terapija udarnim talasima ima ključnu ulogu u oporavku tretiranih tkiva. Terapija udarnim talasima se primjenjuje u Zavodu za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju „Dr Miroslav Zotović“ Banjaluka. Bol je kompleksan fenomen koji može značajno uticati na smanjenje kvaliteta života, radnu sposobnost i obavljanje svakodnevnih aktivnosti. Smatra se da je bol najčešći razlog javljanja ljekaru, kao i vodeći uzrok nesposobnosti u populaciji odraslih. Dr Mladen Pešta, spec. fizikalne medicine i rehabilitacije iz Zavoda „Dr Miroslav Zotović“, koji se bavi primjenom terapije uradnim talasima dao je odgovore na ključna pitanja vezana za primjenu ovog terapijskog modaliteta. Kome je namijenjena ova vrsta terapija, tj. ko su kandidati za terapiju uradnim talasima? Terapija udarnim talasima, koju često zovemo i šokvejv (shockwave), se koristi prije svega za liječenje hroničinih bolnih stanja, koja traju obično duže od šest sedmica i slabo su reagovala na druge vidove konzervativnog liječenja (vježbe, fizikalne terapije npr. struje/ ultrazvuk i slično). Izuzetak je dokazani kalcificirajući tendinitis rotatorne manžetne ramena (kalcifikat u rame24

Terapija udarnim talasima – uspješna u liječenju uporne boli -- Avaskularna nekroza bez oštećenja zgloba -- Osteochondritis Dissecans (prvi i drugi stadijum) • Patologija kože: -- Hronične rane i ulceracije kože -- Opekotine koje ne zahvataju cijelu cirkumferenciju

Dr Mladen Pešta, spec. fizikalne medicine i rehabilitacije

nu), jer se u posljednje vrijeme smatra da je za ovu indikaciju shockwave terapija prvog izbora. Takođe, sve više stručnjaka koji se duži niz godina bave terapijom udarnim talasima počinju da je koriste kao terapiju prvog izbora za entenzopatije, tj. hronična zapaljenja na mjestima gdje se tetiva ili ligament pričvršćuju za kost. Dakle, ovo nije pogodna terapija za akutne bolove, bolove koji traju manje od šest sedmica, i tu treba prvo započeti sa drugim vidovima terapije koji često i riješe problem. Standardne/odobrene indikacije za ESWT • Hronične tendinopatije: -- Kalcificirajuća tendinopatija ramena -- Lateralni epikondilitis - teniski lakat (*FDA) -- Sindrom bola velikog trohantera -- Patelarna tendinopatija -- Tendinopatija Ahilove tetive -- Plantarni fasciitis (*FDA) • Koštana patologija: -- Usporeno zarastanje preloma, pseudoartroza -- Stres frakture

Empirijske indikacije navode stanja kao što su: tendinopatija rotatorne manžetne bez kalcifikata, medijalni epikondilitis, tendinopatija aduktora, tendinopatija Pes Anserinus-a, tendinopatija donjeg pripoja mišića zadnje lože natkoljenice, peronealnih tetiva i tetiva stopala, otok koštane srži, osgood Schlatter, tibial stress syndrome, miofascijalni sindrom, istegnuća mišića (bez prekida mišićnih vlakana), celulit. Postoje i neke druge indikacije za upotrebu ove vrste terapije, ali su one i dalje u fazi ispitivanja i nisu još zvanično ušle u širu upotrebu. U čemu je prednost terapije udarnim talasima (shockwave) u odnosu na ostale vidove liječenja? Prije svega, prilično visoka efikasnost u navedenim stanjima, a zatim činjenica da se terapija provodi samo jednom u 7 do 14 dana, tako da pacijent nije u obavezi da svakodnevno dolazi na terapiju, samim tim je komplijansa dobra. Efikasnost metode za standardne/ odobrene indikacije je od 70% do preko 90% (hronični plantarni fasciitis 92%). Oko 35% pacijenta prijavi značajno poboljšanje već nakon prve terapije, ali se najveći terapijski efekat može očekivati 8 do 12 nedjelja nakon završenog tretmana. Kako izgleda sama terapijska procedura i da li je bolna? Kao što je već napomenuto, proce-


Z D R A V S T V O

ložaj, označi se ili definiše regija koja se tretira, nekada se i markerom označi područje koje se tretira, zatim se nanese kontaktni gel na kožu i pristupa se samoj terapiji. Terapijski aplikator je jedna sonda, slična ultrazvučnoj, kojom se uz lagani pritisak klizi po regiji koja se tretira. Sama procedura jeste lako do umjereno bolna i po svim definicijama pacijent treba da tokom procedure osjeća bol, koja ne smije biti neizdrživa. Pacijenti obično tu bolnost kasnije povezuju sa dobrim efektom liječenja. Tretman traje u prosjeku svega pet do sedam minuta. Kako pacijenti treba da se ponašaju nakon tretmana i da li ima nekih neželjenih efekata? Nakon tretmana, pacijentu se objasni da se na tretiranom mjestu u toku dana ili večeri može javiti pojačana bolnost, kod osjetljivijih osoba se može javiti modrica, ponekad sitna tačkasta krvarenja, ništa od toga nije zabrinjavajuće i, u stvari, predstavlja reakciju na tretman i to brzo prolazi. Savjetuje se da se u slučaju pojave promjena na mjesto aplikacije stave hladne obloge, a po potrebi i uzme analgetik. Takođe se u određenim stanjima savjetuju i određene vježbe koje pacijent treba da radi kod kuće između terapijskih sesija, to su najčešće vježbe istezanja. Ne savjetuju se bilo kakva veća opterećenja ili sportske/rekreatvine aktivnosti koje uključuju tretiranu regiju. Osim navedenog, nekih drugih većih neželjenih efekata terapije nema, jako je bezbjedna za pacijenta, ono što je u principu najveći neželjeni efekat je

da tretman ne uspije, tj. da pacijentu ne riješimo problem što se dešava u nekih 15 do 20% slučajeva. Kod kojih pacijenata ova procedura ne smije da se izvodi? Kontraindikacije za primjenu terapije udarnim talasima (ESWT) su: • životna dob u kojoj nije završen koštani rast (djeca) • pacijenti sa implantiranim pejsmejkerkom • tretman u regiji nekih drugih implantata nako što je npr. vještački zglob • bilo kakvi problemi vezani za koagulaciju krvi uključujući i sklonost ka krvarenju jedne strane i trombozu s druge, kao i uzimanje lijekova koji razrjeđuju krv • tretiranje područja koje je zahvaćeno infekcijom • aktivna ili metastatska maligna bolest, nikako ne u regiji gdje postoji i minimalna sumnja da postoje kancerske ćelije • trudnice (relativna kontraindikacija) • direktno tretiranje velikih krvnih sudova i nerava • moždano tkivo • plućno tkivo u fokusu udarnih talasa Prije terapije je, naravno, uvijek potrebno obaviti pregled specijaliste, nekada i dodatne preglede koji uključuju uglavnom RTG ili ultrazvučnu dijagnostiku zglobova i mekih tkiva, a nakon postavljene tačne dijagnoze onda ljekar procjenjuje da li je pacijent kandidat za ovu vrstu terapije. Pripremili: Kancelarija za OSJ u saradnji sa dr Mladenom Peštom

KAKO DO TERAPIJE UDARNIM TALASIMA? Usluga tretmana udarnim talasima je dostupna u Zavodu za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju “Dr Miroslav Zotović” Banja Luka. Pacijenti se mogu informisati i naručiti telefonom na broj: dura je neinvazivna, što podrazumijeva da ni na koji način ne oštećujemo tijelo, kao što je slučaj kod npr. davanja injekcija kada moramo da napravimo ubod, ili kod hirurških intervencija, ovdje to nije slučaj. Sama procedura se izvodi tako da se pacijent postavi u odgovarajući po-

+387 51 316 615 Terapija se može raditi uz uputnicu porodičnog ljekara preko Fonda zdravstvenog osiguranja RS, a i kao komercijalna usluga za pacijente koji nisu osiguranici.

25


P

Z D R A V S T V O

ilosebacealna jedinica je adneksalna struktura kože, sastavljena od folikula koji stvara dlaku, pridružene lojne žlijezde i mišića ispravljača - podizača dlake. Folikul čine korijen dlake, spoljašnji i unutrašnji omotač korijena i dermala papila. U spoljašnjem omotaču korijena, na mjestu pripoja mišića podizača dlake, nalazi se populacija matičnih ćelija, odgovornih za obnavljanje folikula. Cikličan rast folikula podrazumijeva sukcesivno smjenjivanje faza aktivnog rasta dlake (anagen), mirovanja (katagen) i ispadanja (telogen). Tokom anagena dlaka raste na račun intenzivnih dioba ćelija matriksa korijena koje se nalaze uz dermalnu papilu. Novonastale ćelije formiraju omotače korijena i stablo dlake u kojem ubrzano sintetizuju keratin; ćelije stabla dlake ispunjene su potpunosti tvrdim keratinom neposredno iznad matriksa, unutar folikularnog kanala. U katagenu dolazi do masovnih apoptoza i usporavanja mitoza u ćelijama matriksa i modeliranja oblika folikula; korijen dlake stiče batičast oblik (club), pomjera se ka gornjim dijelovima dermisa i udaljava od dermalne papile, koja ostaje u dubljim dijelovima dermisa. U telogenu folikul je skraćen na tzv. permanentni dio i donjim polom dopire do gornjih dijelova dermisa; korijen dlake je batičastog oblika i postepeno se kroz folikularni kanal pomjera ka površini kože i ispada, dok istovremeno matične ćelije folikula započinju sljedeći ciklus rasta, proliferacijom se usmjeravaju ka dubljim dijelovima dermisa, stižu u kontakt sa ćelijama dermalne papile, gdje formiraju novi matriks korijena dlake. Ciklični rast folikula precizno je regulisan kompleksnim interakcijama faktora rasta i citokina (mreža parakrinih faktora folikula) koje produkuju i epitel-

26

Oboljenja dlake Prof. dr Bogdan Zrnić, dermatovenerolog

ne (korijen dlake, spoljašnji i unutrašnji omotač) i mezenhimne komponente folikula (dermalna papila). Prosječno trajanje faza folikularnog rasta kose čovjeka je: -- anagena tri godine (od nekoliko mjeseci do više godina), -- katagena tri nedjelje, -- telogena tri mjeseca. Dr med. Kristina Zrnić-Vranješ, dermatovenerolog

Folliculitis

Rast svakog pojedinačnog folikula kod čovjeka je nezavisan od okolnih (mozaičan tip rasta) za razliku od brojnih životinjskih vrsta kod kojih obično postoji sinhronizacija faza rasta susjednih folikula (odgovorna za periodično, sezonsko mijenjanje kvaliteta krzna, linjanje). Po tipu, dlake mogu biti terminalne (debela pigmentovana dlaka, obrve, kosa), velus (malje tijela, svijetle i tanke) i lanugo (dugačke malje u fetalnom periodu, obično otpadnu intrauterino). Po osjetljivosti na hormonalne stimuluse folikuli dlake čovjeka mogu biti androgen-nezavisni (obrve, trepavice, malje tijela, potiljačna regija poglavine) ili androgen- zavisni (sekundarne seksualne karakteristike, dlakavost pubične, presternalne, aksilarne regije, areole dojki, brada, brkovi), dok na rast pojedinih folikula prisustvo androgenih hormona iz cirkulacije ima inhibitorni efekat (dlaka frontalne i parijetalnih regija kapilicijuma kod osoba sa androgenetičkom alopecijom). Folikul na nepovoljne uticaje reaguje na dva osnovna načina. Oštećenje jakog stepena (RTG iradijacija, intoksikacija teškim metalima…) zaustavlja procese diobe u matriksu i keratinizaciju korijena i dlaka brzo ispada (tzv. distrofičan korijen) dok oštećenje umjerenijeg intenziteta uzrokuje prematurni ulazak većeg broja folikula u faze involucije (katagen i telogen), a ispadanje dlake nastupa odgođeno za nekoliko mjeseci. Poremećaji u rastu dlake mogu se manifestovati kao strukturne anomalije stabla dlake (urođene ili stečene), viška dlake (hipertrihoza, hirzutizam) i manjka dlaka (hipotrihoze - alopecije).

Strukturne anomalije stabla dlake Strukturne anomalije dlake nastaju usljed specifičnih defekata u procesu stvaranja i keratinizacije dlake i njenih omotača, uzrokovanih kongenitalnim ili stečenim faktorima. Mogu biti praćene pojačanom fragilnošću dlake (klinički manifestno kao lomljiva, kratka i prorijeđena kosa) ili bez povećane fragilnosti dlake (nema hipotrihoze) i javljaju se ili kao izolovane anomalije kose ili u sklopu pojedinih genetski uslovljenih sindroma. Strukturne anomalije stabla dlake mogu se vidjeti svjetlosnom mikroskopijom, ali upotebom polarizacione mikroskopije moguće je preciznije uočiti promjene u strukturi stabla dlake. Trichorrhexis nodosa fraktura nastaje na mjestu lokalizovanog odsustva kutikule dlake, tako da se ćelije korteksa međusobno raslojavaju; makroskopski izgleda kao bjeličast čvorić na dlaci, svjetlosnom mikroskopijom izgleda kao dvije četkice spojene vrhovima. Često se javlja, nastaje usljed trošenja zdrave dlake atmosferskim ili kozmetskim uticajima (procvjetala dlaka je uobičajen narodni izraz) ili u sklopu različitih genetski uslovljenih oboljenja.

Dlaka izgleda bamubusa (bamboohair, trichorrhexis invaginata) uz ichtyosis linearis circumflexa i atopiju karakteristika je Nethertonovog sindroma. Moniletrix se karakteriše neravnomjernim kalibrom dlake u vidu pravilno nanizanih vretenastih proširenja i suženja, javlja se kao izolovana anomalija. Pilli torti; dlaka je spljoštenog presjeka sa karakterističnim multiplim uvrtanjem oko uzdužne ose; javlja se u sklopu Menkesovog sindroma deficijencije bakra. Pilli annulati su izolovana anomalija, bez povećane fragilnosti, sa smjenjivanjem prstenasto raspoređenih zona


Z D R A V S T V O

Uticaj genetskih faktora se vidi u vakuolizovane strukture i svjetlije boje dlake sa zonama normalne boje i građe. familijarnom javljanju oboljenja, većoj učestalosti pojedinih antigena klase II glavnog kompleksa histokompatibilnoAlopecia areata Alopecia areata je organ-specifično sti (pojedinih HLA DR i DQ antigena). autoimuno oboljenje, s naglim opada- Često se javlja kod oboljelih od drugih njem dlake sa ograničenih areala kože autoimunih oboljenja (vitiligo, disfunkcije štitaste žlijezde, insulin-zavisni dii nekoliko kliničkih oblika. jabet) i atopijskih bolesti. Smatra se da dolazi do iščezavanja imune privilegovanosti folikula dlake i eksprimiranja antigena MHC klase I, poslije čega autoagresivni T limfociti formiraju inflamatorni infiltrat oko folikula dlake. Citokini limfocita mijenjaju sastav ćelijskih signala u parakrinoj mreži folikula, što dovodi do poremećaja u cikličnom rastu, ispadanja dlake i zastoja u obnavljanju dlakom sljedećeg ciklusa. Ne dolazi do trajne destrukcije folikula, proces je reverzibilan. Opisivani su brojni potencijalni pokretači procesa Incidenca se procjenjuje na oko (stres, infektivna žarišta), ali kauzalni 0,1-0,2%. uticaj, ipak, nije dokazan.

exclamation+hairs

Pojava kružnih, jasno ograničenih areala bez kose tipičan je nalaz za alopeciju areatu. Na zahvaćenim zonama nema vidljvih znakova inflamacije, po ivicama se mogu naći dlake izgleda uskličnika (exclamation mark hair, telogeni bulbus i distalno zadebljali dio stabla, prelomljen, dužine 2-4mm). Najčešće se ispoljava u kosi, mogu biti zahvaćene i dlake ostalih kosmatih regija. Počinje obično naglo, a dalji tok je varijabilan. Spontano izlječenje javlja se u velikom procentu (30-80% oboljelih) za manje od godinu, dok je u težim slučajevima tok progresivan, sa formiranjem totalne alopecije (ispada sva dlaka kapilicijuma) ili univerzalne alopecije (osim kapilicijuma ispada i dlaka trepavica, obrva, kosmatih zona tijela). Ofijaza je klinički oblik u kojem su ograničene lezije areate vezane za ivicu kose, obično u potiljačnoj regiji; sklonost ka spontanoj sanaciji je minimalna. Rijedak difuzni oblik alopecije areate teže je dijagnostikovati, s obzirom na to da se ne vide jasno ograničeni pečati bez dlake. Promjene na noktima vide se kod oko 10-15% oboljelih, obično uz teže oblike zahvatanja kose, kao tačkasta udubljenja, plića od psorijatičnih foveola ili trahionihija. Oboljenje često štedi sijedu dlaku, spontana sanacija obično počinje porastom tanke, svijetle dlake, koja potom dostiže terminalnu debljinu i pigmentaciju, usljed čega se smatra da je ciljni element autoimunog oštećenja u folikulu upravo neki od elemenata melanogeneze. Trihotilomanija (alopecija nastala čupkanjem kose, kompulzivna manifestacija) obično uz prelomljene dlake ima i druge znakove traumatizovanja kože. Alopecija u sklopu sekundarnog stadijuma sifilisa obično ima multiple, sitnije i djelimično ogoljenje lezije. Na plažama ožiljačnih alopecija ne vide se folikularni otvori. 27


Z D R A V S T V O

Frakture kalkaneusa Dr Jelena Pijetlović, ZTC Banja Vrućica

F

rakture kalkaneusa čine kompleksnu skupinu povreda sa varijabilnim ishodima. Rijetke su, čine 2% svih fraktura, ali predstavljaju najčešću frakturu kostiju tarzusa - u oko 60% slučajeva. Nešto češće se javljaju kod osoba muškog pola, najčešće u dobnoj skupini od 20-39 godina, frakture

tubera kalkaneusa su češće kod žena, sa pikom incidence u sedmoj deceniji zivota. Ove povrede su rijetke kod djece. U oko 10% slučajeva riječ je o bilateralnim povredama, u 10% slučajeva udružene su sa povredama kičme, u 5-10% slučajeva riječ je otvorenim prelomima. Mehanizam povrede je obično pad sa visine ili saobraćajni udesi kada dolazi do aksijalnog opterećenja kalkaneusa. Frakture tubera kalkaneusa se češće javljaju u straijem dobu, kao posljedica dejstva traume na obično osteoporotičnu kost. Osnovna podjela ovih fraktura je na intraartikularne i ekstraartikularne. Intraartikularne frakture zahvataju posteriornu fasetu subtalarnog zgloba i javljaju se u oko 70-75% slučajeva, dok ekstraartikualrne fracture - frakture anteriornog procesusa, tijela kalkaneusa, sustentakuluma talusa i tubera kalkaneusa se javljaju u oko 25-30% slučajeva. Simptomi i znaci frakture kalkaneusa su bol, otok, deformitet stopala, krepitacije u zglobu, ograničenje pokreta ili nemogućnost oslonca na povrijeđe28

nu nogu, pojava hemoragičnih buloznih promjena ili hematoma na plantarnoj strani stopala sa distalnim širenjem Mondor znak, patagnomoničan za frakture kalkaneusa. Uz fizikalni pregled dijagnoza se uspostavlja uz pomoć radioloških modaliteta - RTG u standardnim AP i profilnim projekcijama, koje mogu biti dopunjene dodatnim projekcijama (kose, Harisova, Brodenova projekcija). Zlatni standard danas je KT pregled koji omogućava detaljnu evaluaciju kalkaneusa, procjenu postojanja intra i ekstraartikularne komponentne frakture, putanju frakturnih pukotina, postojanje dislokacije. Postoji više klasifikacija ovih fraktura, po autorima najčešće korištena je Sandersova klasifikacija intraartikularnih fraktura koja se upravo zasniva na KT pregledu i koja dijeli frakture kalkaneusa na osnovu broja i

putanja primarnih frakturnih linija kroz posteriornu fasetu na četiri tipa sa podtipovima, gdje tip i predstavlja nedislocirane frakture ( manje od 2 mm dislokacije), dok IV tip predstavlja kominutivne frakture sa tri ili više frakturnih pukotina kroz posteriornu fasetu. Ova klasifikacija je korisna jer korelira sa menadžmentom i prognozom. Pojednostavljeno, u tretmanu fraktura kalkaneusa moguće je konzervativno i operativno liječenje. Konzervativni tretman je uglavnom rezervisan za ekstraartikularne frakture te nedislocirane intraartikularne frakture ( tip I po Sandersu), dok se za kompleksnije intraartikualrne frakure koriste različiti hirurški modaliteti. Nakon konzervativnog ili operativnog tretiranja ovih fraktura nezabilazan korak u oporavku pacijenta i sprečavanju razvoja komplikacija predstavlja

fizikalni tretman sa glavnim akcentom na kineziterapiju u kombinaciji sa upotrebom termomineralnih voda, kao i drugih modaliteta fizikalne terapije kao što su magnetoterapija, elektroterapija radi smanjenja bola i jačanja muskulature. Ova povreda je veoma ozbiljna i zahtijeva pažljivo liječenje i rehabilitaciju. Preporučujemo da se strogo pridržavate preporuka ljekara i da se ne izlažete riziku razvoja komplikacija.


Zdravstveno turistički centar Banja Vrućica a.d. Teslić, Nede Nedića 1

Tel: +387 53 410 030 Fax: +387 53 431 361 e-mail: info@banja-vrucica.com www.banja-vrucica.com

. . . e d o r i r p u c r s U


Z D R A V S T V O

M

inistarstvo zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske i Federalno ministarstvo zdravstva, zajedno sa Institutom za populaciju i razvoj, u okviru Projekta mentalnog zdravlja u BiH organizovali su u sredinom septembra u Mostaru Petu radionicu o etičkom izvještavanju o mentalnom zdravlju, na kojoj je učestvovalo 28 profesionalaca iz oblasti mentalnog zdravlja zajedno sa predstavnicima medija. Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske i Federalno ministarstvo zdravstva ranije su imenovali grupu stručnjaka koja je izradila Smjernice za etičko izvještavanje o temama iz oblasti mentalnog zdravlja, sa preporukama upotrebe odgovarajućeg jezika i nestigmatizujućih prikaza. Smjernice takođe služe promovisanju pozitivne percepcije i podizanju društvene svijesti o osobama sa smetnjama u mentalnom zdravlju, prepoznavanju njihovih vještina, sposobnosti i dopri30

Projektne aktivnosti

Etičko izvještavanje u fokusu Pripremili: Jelena Vujić i prim. dr Goran Račetović

nosa društvu. Dokument je prvenstveno namijenjen predstavnicima medija i zdravstvenim profesionalcima. I na ovoj kao i tokom ranijih radionica (tokom 2019 i 2021. godine), u okviru kvalitetnih predavanja i zanimljivih vježbi, novinari i zaposleni u ustanovama zaštite mentalnog zdravlja mogli su da dobiju kvalitetne i korisne informacije o tome šta je prihvatljivo medijsko izvještavanje o mentalnom zdravlju, koja terminologija je prihvatljiva, a koja ne, kako se nositi sa izazovima medijskog pritiska i boriti se protiv stigme i diskriminacije u javnom prostoru.

Nizom aktivnosti Projekat mentalnog zdravlja u Bosni i Hercegovini istovremeno se bori protiv stigmatizacije osoba sa mentalnim poremećajima i stvara povoljnije uslove za njihovu integraciju i bolji kvalitet življenja. Jedna od tih aktivnosti je rad na povećanju senzibilizacije medija u izvještavanju o temama mentalnog zdravlja i mentalnih poremećaja te unapređenje saradnje medija i zdravstvenih radnika. Jedan od načina jeste da se medijima ponude priče o oporavku, što se kroz radionice i činilo, jer su i korisnici-govornici aktivni učesnici na ovim radionicama.


Z D R A V S T V O

Direktorka Projekta mentalnog zajedno sa profesionalcima iz različitih zdravlja u Bosni i Hercegovini mr sc. ustanova zaštite mentalnog zdravlja u Dženita Hrelja Hasečić naglasila je da je Bosni i Hercegovini. kroz ovaj projekat prepoznato da su mediji važni partneri, ali da postoji potreba dodatne edukacije novinara i urednika, Aktivnosti CZMZ kako bi se problemi u mentalnom zdravlju razumjeli kao zdravstveni problemi o kojima treba govoriti. Nermina Mujagić, profesorka na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Sarajevu, poručila je da je izrada etičkih smjernica o izvještavanju o mentalnom Pripremila: Željka Stevanović, dipl. psiholog, DZ-CZMZ Čelinac zdravlju važan korak, a da se na samim radionicama eksperti iz različitih oblasti zajednički fokusiraju na ove teme i kroz razmjenu informacija, zajednički gradeći osnov buduće saradnje. Rukovodilac Odjeljenja za odnose s javnošću Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Jelena Vujić naglasila je da je dobro da se što više govori o mentalnom zdravlju i da je sve veći broj medijskih profesionalaca zainteresovan za ove teme, ali da je važno o tim temama izvještavati na odgovoran i etičan način, tražeći informacije od stručnjaka iz ove oblasti. U dosadašnjim fazama Projekat je direktno reflektovao i podržavao strateški pristup kao odgovor na mnoge izazove koji se javljaju u procesu redukacija deset timova iz centara forme mentalnog zdravlja i odgovarao za zaštitu mentalnog zdravlja u na prepoznate potrebe korisnika usluga Republici Srpskoj (psihijatar, psiholog i medicinska sestra/tehničar) iz mentalnog zdravlja i njihovih porodica oblasti rada sa djecom i mladima ori profesionalaca u mentalnom zdravganizuje se kroz partnerstvo Medicinlju. Jedna od strateških oblasti djelovanja Projekta jeste osnaživanje korisnika skog fakulteta Univerziteta u Banjaluci i Projekta mentalnog zdravlja u Bosni i usluga kako bi se mogli uključiti u važne oblasti društvenog i ekonomskog života Hercegovini, kojeg implementira Asosvoje zajednice, smanjenjem diskrimicijacija Institut za populaciju i razvoj, nacije i stigme prema njima i članovima u saradnji sa Ministarstvom zdravlja njihovih porodica. i socijalne zaštite Republike Srpske i podršku Vlade Švajcarske. U skloDosadašnjih pet radionica iz oblasti etičkog izvještavanja u mentalnom pu pružanja dodatne podrške timovima organizovane su posjete edukatora zdravlju okupile su preko 150 učesnika iz različitih medijskih kuća i formata, centrima uključenim u ovu edukaciju,

Napomena: Sve osobe na fotografijama saglasne su sa njihovim objavljivanjem.

Posjeta Centru za zaštitu mentalnog zdravlja Čelinac

E

a kao priprema za nastavak i završetak edukacije i pripremu završnog ispita. Tokom jula obavljena je posjeta i Centru za zaštitu mentalnog zdravlja Čelinac, I tom prilikom je diskutovano o primjeni prethodno stečenih znanja vezanih za rad sa djecom i adolescentima. U timu koji je bio u posjeti Centru bile su prof. dr Mira Spremo, Tatjana Marković Basara i Aleksandra Dejanović, a iz Centra su bile prisutne članice tima dr Sanja Greb Radmanović, Željka Stevanović i Jelena Janković. Napomena: Osobe na fotografiji saglasne su sa njenim objavljivanjem.

31


O

Z D R A V S T V O

krugli sto „Pogled sa naše strane“ održan je 15. jula 2021. godine, u velikoj sali Općine Stari Grad, sa fokusom na uključivanje korisnika kroz radnu rehabilitaciju i zapošljavanje korisnika usluga zaštite mentalnog zdravlja. Organizator događaja bilo je Udruženje „Menssana“, u okviru projekta koji se realizira uz pomoć Projekta mentalnog zdravlja u Bosni i Hercegovini. „Menssana“ se bavi zaštitom mentalnog zdravlja u zajednici i korisničko je udruženje koje okuplja profesionalce i korisnike u oblasti zaštite mentalnog zdravlja u Kantonu Sarajevo. Udruženje već treću godinu uspješno realizira Projekat „Dnevno rekreativni centar za korisnike usluga u mentalnom zdravlju“. Na Okruglom stolu su učestvovali predstavnici Projekta mentalnog zdravlja u Bosni i Hercegovini, Caritas Bosne i Hercegovine, Udruženja Sumero, predstavnici službi socijalne zaštite, centara za mentalno zdravlje, Ministarstva za rad, socijalnu politiku, raseljena lica i izbjeglice Kantona Sarajevo, Općine Stari Grad, te kantonalna zastupnica Amra Junuzović i vijećnik u gradskom

Korisničke inicijative

Pogled sa naše strane Pripremili: Članovi Udruženja „Menssana“ Sarajevo

vijeću Grada Sarajeva Željko Majstorović. Bilo je prisutno 35 zvanica, korisnika Udruženja „Menssana“, predstavnika JU KCSR, predstavnika više CMZova, Ministarstva za rad KS, FMRSP, te predstavnici medija. Predstavljena su dosadašnja postignuća u ovoj oblasti,

a zajedničkim razmatranjima se utvrdilo da u narednom periodu treba fokus staviti na razvoj korisničkih udruženja, intersektorsku saradnju, saradnju sa poslodavcima i posebno važnu podršku lokalne zajednice. Zaključci Okruglog stola su bili: • Osoba s invaliditetom po bilo kojoj osnovi ima pravo na rad i zapošljavanje. • Neophodno je vršiti kontinuiran pritisak i promociju u javnosti u svrhu poštivanja zakonskih i podzakonskih normi koje se odnose na zapošljavanje osoba s invaliditetom. • Provoditi javne kampanje u svrhu podizanja svijesti o važnosti zapošljavanja u svrhu rehabilitacije. • U saradnji sa privrednim komorama provoditi projekte senzibiliziranja poslodavaca za probleme zapošljavanja osoba s invaliditetom. • Poticati korisnike usluga na proaktivno djelovanje u zapošljavanju, a uloga korisničkih udruženja tu može biti ključna. • Posredovanje prema poslodavcima provoditi preko korisničkih udruženja gdje će se provoditi programi izdgradnje ličnih potencijala korisnika u proaktivnom djelovanju pri zapošljavanju. • Jačati intersektorsku saradnju zdravstva, socijalne zaštite, obrazovanja, nevladinog sektora, institucija lokalne zajednice i poslodavaca u svrhu stvaranja preduslova za povećanje zapošljavanja osoba s invaliditetom. Napomena: Osobe na fotografijama saglasne su sa njihovim objavljivanjem.

32


O

pstipacija nije bolest, nego stanje izostanka spontanog pražnjenja crijevnog sadržaja. Na našim prostorima se upotrebljava mnogo češće pojam opstipacija, dok se u anglosaksonskim zemljama koristi termin konstipacija. Konstipacijom se smatra pražnjenje oskudne, tvrde stolice, najčešće manje od tri puta sedmično u periodu od dvanaest sedmica. Od opstipacije u nekom trenutku života pati 20 do 30 odsto populacije razvijenih zemalja. Javlja se kao dug modernom urbanom životu, nepravilnoj i neredovnoj prehrani, preskakanju obroka, nemogućnosti pravovremenog tempiranja stolice prema nagonu, mirovanju i sjedilačkom načinu života u profesionalnoj i privatnoj sferi. Opstipacija je najčešći simptom od probavnog sistema, koji može biti prolazna pojava, ali i posljedica brojnih bolesti ili stanja koja pogađaju ćovjeka moderne civilizacije. Većina osoba, koje imaju ovaj problem, prvo se obraćaju za pomoć farmaceutima. Rijetko se javljaju ljekaru, osim kod ozbiljnih smetnji ili po preporuci farmaceuta. Problem opstipacije se češće javlja kod žena, 16% i 12% kod muškaraca (žene, inače, imaju sporiju probavu). Starenjem se i probava usporava (bez obzira na pol) pa je svaki treći čovjek stariji od 65 godina opstipiran. Uzoci opstipacije • užurban način života, praćen nepravilnom i neraznolikom prehranom s nedovoljnim unosom voća, povrća, vlakana i tečnosti • metaboličke bolesti (hipotireoza, hiperkalcemija, dijabetes) • kolagenize (sclerodermija) • nasljedne muskularne bolesti (nasljedna visceralna miopatija) • poremećaji debelog crijeva (inertno debelo crijevo) neurološke bolesti • crijevne (Hirschprungova bolest, hronična intestinalna pseudoopstrukcija) • necrijevne neurološke bolesti (Parkinsonova bolest, ozljeda kičmene moždine, multipla skleroza) • anorektalni poremećaji • lijekovi (opijati, antacidi - kalcijumski i aluminijumski, antiholinergici, antiepileptici, antidepresivi, antiparkinsonici, diuretici, željezo, antihipertenzivi -Ca blokatori, beta blokator) • trudnoća, fiziološka opstipacija koja se najčešće javlja od drugog tromjesečja i prema kraju trudnoće je sve intenzivnija

Z D R A V S T V O

Opstipacija – izazov modernog doba

Primarijus mr farm. Anđelka Damjanović, spec. farmakoinformatike

Simptomi opstipacije Simptomi koji prate opstipaciju razlikuju se od osobe do osobe. Može se javiti • tvrda, suva stolica, bolovi u stomaku, nadutost • nemogućnost pražnjena crijeva kao i nedovoljna količina i vlažnost crijevnog sadržaja • bolno napinjanje i osjećaj punoće i pritiska u rektumu • slabljenje apetita i žgaravica • umor i slabost, s obzirom na to da se iz organizma ne oslobađaju toksini Kako spriječiti opstipaciju? • Izuzetno je važno izbjegavati odgađanje pražnjenja crijeva i zadržavanje stolice. • Fizička aktivnost. Potrebno je pričekati sa šetnjom, brzim hodanjem ili nekom drugom fizičkom aktivnošću barem sat vremena nakon obroka, kako bi se dio obroka probavio prije aktivnosti. • Preduzeti određene mjere kako bi se smanjio stres i omogučio normalan rad crijeva. • Dovoljan unos tečnosti pomaže u održavanju normalne tvrdoće stolice. • Pokazatelj da li se u organizam unosi dovoljno tečnosti može biti boja urina: • normalna boja urina je blijedo žuta, tamnija boja upućuje na dehidrataciju dok bezbojni urin može biti znak prevelikog unosa tečnosti. • Izbjegavati napitke koji dovode do dehidratacije, (kafa i alkohol). • Uravnotežena prehrana podrazumijeva smanjenje unosa prerađene hrane, soli i šećera, a povećanje unosa hrane bogate vlaknima koja utiču na pokretljivost crijeva. Za taj proces potrebno je dnevno oko 25-30 grama vlakna.

salata. Dobro će doći i orašasti plodovi (orah i badem) kao i sjemenke lana i chia. Obroci treba da budu manji i češći kako bi se postigao bolji metabolizam i smanjila mogućnost otežanog i neredovnog pražnjenja crijeva. Može li opstipacija biti opasna? Opstipacija u većini slučajeva nije opasna. Ukoliko tvrda stolica i napinjanje pri pražnjenju stolice traje duži vremenski period nastaju hemoroidi, analna fisura ili dolazi do ispadanja sluznice debelog crijeva. Opstipacija je opasna ako se pojavi neki od alarmantnih znakova. Ovi znakovi upućuju na postojanje tumora ili upalne bolesti debelog crijeva. Kada se pojave ovi znaci neophodno je posjetiti gastroenterologa.

Koji su to alarmantni znaci? • anemija • krv u stolici • tumori ili upalne bolesti debelog crijeva • gubitak na tjelesnoj masi • opstipacija koja ne reaguje na na liječenje • novonastala opstipacija u starijih

Kako riješiti opstipaciju? Ne postoji univerzalno rješenje za tvrdu stolicu. Potrebno je, prije svega, preduzeti sve opšte mjere kako bi probava bila u dobroj formi. U slučaju neuspjeha, upotrijebiti pomoćna ljekovita sredstva. Po pravilu, opstipaciju je uvijek bolje lijeKoje su to najkorisnije namirnice? čiti povećanjem volumena i smanjenjem Od voća najviše vlakana imaju bo- viskoznosti stolice nego povećanjem mobičasto voće, breskve, marelice, šljive i tiliteta crijeva. grožđice. Literatura Korisno je izbjegavati bijelo brašno i 1. Clive Edwards, Paul Stilman; Mala oboljenja ili rižu te umjesto njih koristiti cijele žitarice velike bolesti:četvrto izdanje, Beograd, 2011, str.77-97 (integralna riža, zob, ječam, raž i kvinoja). 2. Anđelka Damjanović, et al; Vodić za savjetovanje Od povrća najviše vlakana sadrže pacijenata u apoteci, FD Republike Srpske i FD Federacije pasulj i sočivo, a znatno manju količinu BiH, Banjaluka, 2013. 33


F A R M A C I J A

Prije 100 godina otkriven inzulin Pripremio: doc. dr Tarik Čatić, mr ph. Novo Nordisk Pharma

D

o prije sto godina dijabetes je predstavljao smrtonosnu bolest. Postavljanje dijagnoze dijabetesa značilo je smrtnu kaznu.

Teški oblici dijabetesa liječeni su strogim dijetama kako bi se priječio unos šećera u organizam, a preopručene dijete najčešće su značile izgladnjivanje, koje je dovodilo ili do smrtnog ishoda, ili su pacijenti umirali usljed komplikacija dijabetesa(1). Djeca koja su umirala od dijabetičke ketoacidoze (DKA) držana su u velikim odjelima, često s 50 ili više pacijenata na odjelu, uglavnom u komi. Ožalošćeni članovi porodice često su bili prisutni, čekajući (do tada neizbježnu) smrt. Najraniji opis dijabetesa pojavljuje se u Eberskom papirusu - zbirka medicinskih tekstova u Egiptu oko 552. p.n.e. Aretej iz Kapadokije, grčki ljekar (129-199. godine) predstavio je pojam ‘’dijabetes’’ od grčke riječi ‘’siphon’’ (sifon), pošto je primijetio da dijabetes F. G. Banting i C. H. Best sa psom na krovu Medicinskog fakulteta

34

uzrokuje stalni protok urina, odnosno učestalo mokrenje(2). Godine 1921. dolazi do okrića koje je promijenilo svijet. Kanadski ortoped Frederick Banting zajedno sa studentom medicine Charles-om Best-om, sa Univerziteta u Torontu iz Kanade, uspjeli su izolovati inzulin - izlučevine iz ćelija otočića pankreasa. Ovo otkriće predstavljalo je prekretnicu u medicini, odnosno terapiji dijabetesa. Do 1920. godine naučnici su već odredili nakupine ćelija u gušterači (pankreasu), nazvane otočići, koje proizvode inzulin i utvrdili da su te ćelije uništene kod dijabetesa tip 1. Banting je primijetio da je mogući razlog što drugi naučnici nisu uspjeli pronaći inzulin njegova razgradnja od probavnih enzima prije nego što ga je iko mogao izolovati, odnosno ekstrahovati(3). Banting i Best započeli su svoje eksperimente u maju 1921. godine koristeći pse. Psi su pozitivno reagovali, odnosno zabilježeno je sniženje nivoa šećera kod pasa kod kojih je ekstrakt primijenjen. Svoj ekstrakt su nazvali izletin(1). Problem sa kojim su se suočavali bila je smrtnost pasa kod kojih je primijenjen uglavnom zbog razvoja infekcije s obzirom na to da dobijeni ekstrakt nije imao zadovoljavajući stepen čistoće. Zahvaljujući biohemičaru Jamesu B. Collip-u, koji se pridružio grupi u decembru 1921. godine, izletin je pročišćen te je omogućena njegova primjena na ljudima. Prvi pacijent kod kojeg je primijenjen inzulin bio je Leonard Thompson, 14-godišnji dječak sa dijabetesom, koji je umirao u Općoj bolnici u Torontu. Kada je primljen u bolnicu težio je samo 27 kilograma i bio je na režimu prehrane koji je podrazumijevao unos samo 450 kalorija dnevno(4). Injekciju je primio 11. januara 1922. godine, međutim, ekstrakt je bio toliko nečist da je Thompson pre-

trpio ozbiljnu alergijsku reakciju, a dalje injekcije su otkazane, iako je prva injekcija smanjila nivo glukoze (šećera) u krvi za 25%, nije uspjela očistiti mokraću od glukoze. Sljedećih 12 dana James Collip danonoćno je radio na poboljšanju ekstrakta gušterače vola, a druga doza ubrizgana je 23. januara. Ovo je bilo potpuno uspješno, ne samo što nije imalo očiglednih nuspojava, već je u potpunosti eliminiralo glikozurijski (izlučivanje glukoze putem urina) znak dijabetesa, odnosno pojavu glukoze u urinu.

Leonard Thompson(4)

Karton pacijenta L. Thompson(4)


F A R M A C I J A

Kao priznanje svom spasonosnom otkriću, Banting i Macleod su zajedno dobili 1923. Nobelovu nagradu za fiziologiju ili medicinu. Univerzitet u Torontu odmah je farmaceutskim kompanijama dao dozvolu za proizvodnju inzulina bez finansijske naknade. Nedugo nakon otkrića inzulina nastala je i danska kompanija Novo Nordisk, koja je cijeli svoj vijek posvetila usavršavanju inzulina i najznačajnijim inovacijama u toj oblasti.

Tokom turneje po SAD, par je svakodnevno slušao izvještaje o ljudima koji su dijabetes liječili inzulinom - hormonom koji su 1921. godine otkrila dva kanadska istraživača Banting i Best. Za liječenje je bila posebno zainteresirana Marie Krogh. I sama liječnica, 1914. godine postala je i četvrta žena u Danskoj koja je doktorirala medicinu. Bila je istraživač s vlastitom medicinskom praksom i imala je nekoliko pacijenata sa dijabetesom tipa 1. Sama Marie Krogh imala je dijabetes tipa 2. August i Marie Krogh

Oba pisma su dobro primljena, a nakon sastanka u Torontu par se vratio u Kopenhagen u decembru 1922. godine s dozvolom za proizvodnju i prodaju životno značajnog inzulina u Skandinaviji. Dan nakon povratka u Kopenhagen, Krogh i Hagedorn zaključili su da su potrebna neka intenzivna istraživanja. Prije nego što su mogli početi, morali su riješiti problem finansiranja jer istraživanje košta. Krogh i Hagedorn tražili su pomoć od danskog farmaceuta Augusta Kongsteta, koji je bio vlasnik farmaceutske kompanije Løvens kemiske Fabrik (Leo Pharmaceutical Products). Kongsted je ponudio da plati istraživanje i pomogne pokretanje proizvodnje, pod uvjetom da su Krogh i Hagedorn svoj prvi inzulin proizvod nazvali „Leo“ - latinska riječ za lava.

Inzulin Leo

Priča o Nordisk Insulinlaboratorium započela je 1922. godine, kada su August i Marie Krogh stigli u Sjedinjene Američke Države. August Krogh je bio profesor na Univerzitetu u Kopenhagenu. Par su pozvali istraživači sa Univerziteta Yale, kako bi August Krogh održao predavanje o njegovom medicinskom istraživanju.

Tokom njihovog boravka u SAD August Krogh je pisao profesoru Macleodu, šefu Instituta u Torontu, gdje je proizveden prvi ekstrakt inzulina. U međuvremenu, Marie Krogh pisala je svom kolegi u Kopenhagenu dr. Hansu Christianu Hagedornu koji je zajedno s apotekarom Normanom Jensenom razvio vrlo preciznu metodu mjerenja šećera u krvi. Pismo Marie Krogh Dr. Hagedornu

Prvi eksperimenti odvijali su se u Hagedornovoj kući i na Kroghovom institutu, laboratoriji za zoofiziologiju, a nedugo zatim - 21. decembra 1922. - njih dvojica uspjeli su izolovati malu količinu inzulina iz goveđe gušterače. Krogh i Hagedorn su bili oduševljeni. U martu 1923. godine, prvi pacijenti su liječeni inzulinom koji su proizveli Krogh i Hagedorn. U proljeće 1923. Krogh i Hagedorn preselili su se u nove i veće prostorije. Hagedorn je prestao da se bavi medicinom da bi postao šef laboratorije, koja je dobila ime Nordisk Insulinlaboratorium. Istodobno su započeli prodaju i promociju inzulina Leo, koji je bio prvi skandinavski inzulinski proizvod. Stoga je kompanija Nordisk Insulinlaboratorium postala stvarnost. Danas se 1923. godina smatra godinom u kojoj je Novo Nordisk osnovan. U februaru 1924. Nordisk je postao nezavisna institucija pod upravom Krogha, Hagedorna i Kongšteta. Njih trojica odlučili su da stečeni profit treba koristiti u naučne i humanitarne svrhe. 35


F A R M A C I J A

Proizvodnja inzulina u Danskoj bila je u punom jeku. Kada su Krogh i Hagedorn počeli proizvoditi inzulin u Nordisku 1923. godine, složili su se da je Harald Pedersen pravi čovjek za izgradnju mašina koje su im potrebne za proizvodnju inzulina. Harald Pedersen bio je neobično nadaren izumitelj koji je niz godina radio za Krogha kao upravitelj mehaničke radionice u Laboratoriji za zoofiziologiju. Haraldov brat, Thorvald Pedersen, bio je apotekar kojeg je Nordisk kasnije angažirao da analizira hemijske procese koji su uključeni u proizvodnju inzulina. Uspjeli su 1924. godine proizvesti stabilan tečni inzulinski proizvod koji su nazvali Inzulin Novo. U isto vrijeme, Harald Pedersen dizajnirao je poseban špric - novo pen - koji je osigurao da pacijenti mogu samostalno i udobno pravilno ubrizgati dozirani inzulin.

proizvod. To je bilo od velike koristi za pacijente kojima je sada trebalo manje dnevnih injekcija. Međutim, novi je proizvod imao nedostatak: pacijenti su morali dodati neutralizirajuću tečnost prije upotrebe. Tako da je to bila dobra vijest kasnije te godine kada su dva kanadska istraživača, D. A. Scott i A. M. Fisher, razvili dugodjelujući proizvod - cink-protamininzulin (ZPI) - koji je samo trebalo da se promućka prije injekcije. Farmaceut Knud Hallas-Møller 1937. godine pridružio se kompaniji Novo. Imao je izvanredan talent za istraživanje i upravljanje, a tokom narednih decenija postao je centralna figura u firmi. Njegov prvi zadatak u kompaniji Novo bio je pronaći alternativu ZPI-u čiji profil djelovanja nije bio optimalan. Godine 1944. razvio je niz inzulinskih proizvoda brzog i usporenog djelovanja. Iako su se ovi proizvodi široko koristili u mnogim zemljama, ZPI je i dalje ostao popularan među pacijentima i nastavio je činiti značajan dio prodaje inzulina kompanije Novo.

NPH inzulin

Godine 1953. Novo je mogla predstaviti Lente® proizvode, koji su nekoliko godina pokrivali gotovo trećinu svjetske potrošnje inzulina. Serija Lente® sastojala se od tri lijeka, svaki sa svojim stepenom produženog djelovanja, postignutog putem hemijskih kombinacija inzulina i cinka. To je omogućilo ljekarima da propišu režim doziranja koji odgovara potrebama pojedinca. Istovremeno, produženo djelovanje postignuto je bez upotrebe sredstava koja nisu povezana sa inzulinom. Za pacijente je ovo imalo dodatnu korist od manje alergijskih reakcija. Iako su proizvodi od inzulina postali mnogo čišći nego 1920-ih, još je bilo mnogo problema koje je trebalo riješiti. Američka istraživanja su 1960. pokazala da su svi ljudi sa dijabetesom stvorili antitijela protiv inzulina. To je značilo da je učinak inzulina bio donekle oslabljen i da će pacijentima trebati sve veće doze kako bi svoju bolest držali pod kontrolom. I dalje je bilo slučajeva da pacijenti postanu alergični na inzulin.

Dva njegova istraživača, C Krayenbühl i Th Rosenberg 1946. godine uspjela su proizvesti kristalni protamin-inzulin. Oblik kristalno je značio da sada nije moguće miješati protamininzulin sa brzodjelujućim inzulinom bez ikakvog gubitka ili promjene učinka bilo kod jednog proizvoda. Ovaj jedinstveni proizvod lansiran je na američko tržište 1950. godine pod nazivom NPH - skraćenica od Neutral Protamine Hagedorn. NPH je postigao veliki uspjeh i ubrzo je zauzeo velik dio potrošnje dugotrajnog inzulina u zapadnom svijetu. Nakon što je Nordisk predstavio uspješan NPH inzulin, istraživački tim okupio se u Novom sa ciljem razvoja inzulinskog proizvoda koji bi bio jednako dobar kao NPH inzulin ili možda čak i bolji.

Godine 1973. istraživanje reakcija antitijela dovelo je do toga da je Novo uvela monokomponentni inzulin (MC inzulin). Naziv se odnosi na neobičnu čistoću proizvoda, jer se sastojao uglavnom od samo jedne komponente: samog inzulina. Novo je uspjela da 1977. plasira na tržište čitav asortiman inzulinskih proizvoda MC standarda.

Inzulin Novo i šprica za davanje inzulina

Početkom 1930-ih istraživači inzulina prepoznali su da je učinak postojećih inzulinskih proizvoda prekratak što je bio ozbiljan nedostatak jer su pacijenti morali injektirati inzulin nekoliko puta dnevno. Stoga su Nordisk i Novo usmjerili pažnju na razvoj inzulina dužeg djelovanja. Thorvald i Harald Pedersen 1935. godine plasirali su na tržište inzulin sa adrenalinom - supstancom za koju je dokazano da produžava učinak inzulina. Međutim, ubrzo je nestao s tržišta jer se ispostavilo da nema željeni efekat. Umjesto toga, pažnja je usmjerena na senzacionalno otkriće koje je došlo od Nordiska. Godine 1936. Hagedorn i njegov kolega Norman Jensen otkrili su da se učinak inzulina može produžiti dodavanjem proteina zvanog protamin, razvijenog iz mljevene riječne pastrve. Otkriće je bilo pozdravljeno širom svijeta kao značajno. Nordisk je uspio predstaviti potpuno novi dugotrajni (dugodjelujući) inzulinski 36


F A R M A C I J A

Nordisk je takođe razvila poboljšane metode pročišćavanja, a 1974. godine lansirala visokopročišćeni svinjski inzulin. Nordisk je stvorila samo svinjski inzulin nakon 1967. godine, kada su američke studije otkrile da goveđi inzulin daje više reakcija na antitijela nego svinjski inzulin. Nakon uvođenja visokopročišćenog inzulina 1970-ih, obje kompanije usmjerile su pogled na novi cilj: proizvodnju humanog inzulina - inzulina koji je bio potpuno sličan inzulinu koji proizvodi ljudsko tijelo. Mnoge su poteškoće morale biti prevladane, ali 1982. godine Novo je uspjela u svojim naporima, postavši prva kompanija na svijetu koja je pretvorila svinjski inzulin u humani inzulin zamjenom jedne aminokiseline u molekuli svinjskog inzulina. Ovo je proizvelo inzulin sa istom molekularnom strukturom i svojstvima kao i inzulin koji proizvodi ljudsko tijelo. Nordisk je uzela rukavicu i samo dvije godine kasnije uspjela uvesti humani inzulin. Testovi su pokazali da su pacijenti razvili još manje antitijela kada se liječe humanim inzulinom i da oni koji pate od alergijske reakcije na visokopročišćeni svinjski inzulin mogu imati koristi od novog humanog inzulina. Industrijsku proizvodnju humanog inzulina Novo je započela 1987. godine na bazi genetski modifikovanih ćelija kvasca. To je značilo da Novo više nije ovisila o gušterači životinja i stoga je moglo proizvoditi gotovo neograničene količine inzulina. Nordisk je takođe razvila metodu za proizvodnju humanog inzulina genetskim inženjeringom, ali nije uspio pustiti proizvod na tržište prije spajanja 1989. godine. Osamdesetih godina prošlog stoljeća liječnici su postali svjesni da se dugotrajne dijabetičke komplikacije, poput zatajenja bubrega i sljepoće, mogu odgoditi ili izbjeći boljom kontrolom še-

ćera u krvi pacijenta. Stoga je Nordisk 1983. godine plasirao na tržište inzulinsku pumpu nazvanu Nordisk Infuser. Baš poput gušterače zdravih ljudi, ova pumpa neprestano ispušta male količine insulina u tijelo, dajući pacijentu gotovo normalan nivo šećera u krvi.

Novo je izabrala drugačije rješenje, predstavivši 1985. godine elegantni NovoPen® uređaj.

NovoPen®

NovoLet ®

vio je svoj uređaj Insuject® na tržištu. Tri godine kasnije, Novo je predstavila prvu svjetsku štrcaljku za jednokratnu upotrebu NovoLet®. Budući da je prethodno napunjen inzulinom, to je bio najjednostavniji način uzimanja injekcija inzulina - NovoLet® je uvijek bio pri ruci, jednostavan za rukovanje i pružao je visoku tačnost doziranja. Sa svojim visokopročišćenim proizvodima od inzulina, humani inzulin, elegantni uređaji za olovke i savladavanje novih tehnika genetskog inženjeringa, dvije danske kompanije sada su bile u snažnoj poziciji kako se povećavala međunarodna konkurencija. Međutim, ubrzo su morali priznati da udruživanjem svojih napora mogu postići još bolje rezultate. Današnji inzulinski penovi su digitalizirani i omogućavaju povezivanje sa određenim aplikacijama koje osiguravaju praćenje terapije. Devedesete godine uspostavljanja pune ponude proizvoda za njegu dijabetesa, uključujući humane i analogne inzuline, kako bi se udovoljilo individualnim potrebama osoba s dijabetesom i omogućila individualizirana njega. Nova generacija inzulina sa „ultra“ poboljšanim profilima, poput ultra brzog i ultra dugotrajnog djelovanja, lansirana je 2010. godine smanjujući rizik od hipoglikemije i svakodnevno opterećenje i rutinu njege dijabetesa. Uvođenje 2019. godine oralnog GLP-1 za pomoć u upravljanju razinama glukoze u krvi i pružanje ljudima sa dijabetesom tipa 2 druge mogućnosti liječenja za postizanje ciljeva liječenja, sa zaštitnim svojstvima za stanja kao što je KVB, 2020. godine uspjelo se ovu klasu lijekova farmaceutski prilagoditi za oralno uzimanje putem tableta. Ove godine obilježavamo 100 godina od otkrića inzulina, ali postavljamo pitanje šta dalje? U kompaniji Novo Nordisk stava smo da u budućnosti noviramo i upravljamo promjenama kako bismo pobijedili dijabetes. Reference:

Olovka je osobama s dijabetesom davala jednostavno sredstvo za injektiranje sa tačno odgovarajućom dozom inzulina nekoliko puta dnevno. To je značilo bolju kontrolu nivoa šećera u krvi i smanjen rizik od razvoja neugodnih dugotrajnih dijabetičkih komplikacija. Pacijenti su bili oduševljeni prikladnim uređajem NovoPen®, koji se ubrzo prodavao po cijelom svijetu. Nordisk je odlučila razviti i inzulinsku olovku, a 1986. godine predsta-

1. Diabetes UK. https://www.diabetes.org.uk/ about_us/news_landing_page/first-use-ofinsulin-in-treatment-of-diabetes-88-yearsago-today (Pristupljeno: Mart 2021) 2. Celeste C. Quianzon, Issam Cheikh. History of insulin. Journal of Community Hospital Internal Medicine Perspectives 2012,2:18701- http://dx.doi.org/10.3402/ jchimp.v2i2.18701 3. Medical News Today. https://www.medicalnewstoday.com/articles/323774 (Pristupljeno: Mart 2021), 4. The Discovery and Early Development of Insulin. https://insulin.library.utoronto.ca/islandora/object/insulin:S10001 (Pristupljeno: Mart 2021)

37


PRI R O D A I

S

Z D R AV L J E

vakodnevno dolazimo u kontakt sa teškim metalima jer su prisutni svuda oko nas. Poznati su nam teški metali u vodi za piće, hrani, vazduhu. U sebi ih kriju brojna sredstva za kućnu i ličnu higijenu. Ima ih u konzervama od aluminijuma i aluminijumskim folijama, baterijama, sijalicama, metalnom posuđu. Nalazimo ih i u određenim vrstama farbi, kao i namirnicama, najčešće ribi, lijekovima, duvanu. Problemi nastaju kada se teški metali u organizmu natalože do granica koje prevaziIaze normalne. Ukoliko oksidiraju, počinju izazivati oštećenja, najčešće na djelovima nervnog ili endokrinog sistema, kao i digestivnog trakta. U slučaju da se ova stanja ne tretiraju blagovremeno, mogu nastati brojne fizičke, mišićne i degenerativne promjene. One s vremenom uzrokuju i oboljenja poput multiple skleroze… Važno je znati kako teške metale nije moguće izbjeći u potpunosti. Jednom kada se natalože u našem organizmu, mogu uzrokovati cijeli niz zdravstvenih problema i tegoba. Upravo zbog toga velik broj ljekara, nutricionista i fitoterapeuta preporučuje redovne ture detoksikacije. Samo nam one mogu osloboditi tijelo od nataloženih toksina i opasnih metala. Redovne ture detoksikacije uz pomoć aktivnog uglja, korijandera, zeolita, zelene gline mogu i tekako pomoći. Medicinski aktivni ugalj Ovaj moćan preparat vezuje toksine i teške metale (ali ne i hranljive materije), a pritom ga organizam ne apsorbije. On se zajedno sa štetnim materijama izbacuje putem naših crijeva. Za čišćenje organizma od tešhih metala preporučuje se doza od 20 g uglja dnevno, tokom najduže dvije nedjelje. Najbolji efekti se postižu ako se uzima 2 sata prije jela, jer hrana blokira proces detoksikacije.

38

Kako tijelo očistiti od teških metala

Priprema: Jelena Pušac Broćilović

DETOKSIKACIJA ORGANIZMA Korijander je prirodni ZELENOM GLINOM I ZEOLITOM detoksikator Kako bi se eliminisali teški metali iz Ova biljka je jedan od najjačih prirodnih detoksikatora. Najbolje je kori- organizma u potpunosti obavezno koristiti ga u svježem stanju, kao dodatak stite kupke sa zelenom glinom. ljekovitim supama i salatama. Da bi se teški metali u organizmu uspješno odstranili preporučuje se veoma efikasan namaz od korijandera. Njega trebate konzumirati svakodnevno najmanje dvije nedjelje.

Priprema kupke: Potrebno je da u kadu napunjenu toplom vodom dodati 5-6 kašika zelene gline . Provedite u njoj oko pola sata Recept za čišćenje organizma (voda treba biti što toplija). Kroz otvoresa korijanderom Izblendati 2 manja čena bijelog luka, ne pore, ljekovita glina prodire u orgajednu šolju svježeg lista od korijandera. nizam i izvlači toksine i teške metale. Dodajte im 2-3 supene kašike svježe cjedenog soka od limuna, pet kašika Hlorofil čisti tijelo od toksina i maslinovog ulja i prstohvat nerafinisaštetnih metala ne morske soli. Jedite što više zelenog lisnatog Ovako dobijena pasta od kori- povrća jer ono sadrži hlorofil, jedan jandera treba se čuvati u staklenoj od najvažnijih helata u prirodi. Inače, teglici u frižideru. Koristite svakod- helacija je proces vezanja atoma tešnevno dvije sedmice, pa napravite kih metala za kompleksna organska kraću pauzu. jedinjenja i njihovo izbacivanje. Sposobnost hlorofila da vezuje i uklanja


PRIRODA I

Srijemuš Idealno rješenje za detoksikaciju i čišćenje organizma od teških metala je i biljka srijemuš jer je prebogata hlorifilom, aminokiselinom Glutation koji predstavlja jedan od najvažnijih organskih spojeva koji sadrže sumpor. Tri ključne funkcije Glutationa su: 1. glavni je antioksidans u tijelu kojega proizvode same stanice; bez teške metale poput žive iz organizma, glutationa antioksidansi kao što su čini ga veoma moćnim prirodnim devitamin C i vitamin E nebi mogli toksikatorom. odgovarajuće vršiti svoju zadaću u tijelu; u toj funkciji podjednako je Mineral zeolit je moćan važan kako kod ljudi tako i kod židetoksikator votinja i biljaka, 2. podiže imunološki sistem organizma, 3. glavni je čistač organizma od otrova. Iz tog razloga je srijemuš izuzetno važan za čišćenje organizma od otrova, masnoća i od teških metala. Zahvaljujući izvanrednoj sposobnosti apsorpcije otrova, treba koristiti njegov prah u turama da bi se eliminisali teški metali u organizmu. Ukoliko se redovno upotrebljava, veoma efikasno uklanja živu, arsen, hrom, nikl, olovo i druge metale iz organizma. Odlična je prevencija i spriječava mnoga ozbiljna oboljenja poput karcinoma.

Z D R AV L J E

Bademovo ulje – ljekovita svojstva

Ljekovita svojstva bademovog ulja su u mediteranskim zemljama poznata još od antičkih vremena, a njegova primjena je univerzalna. Ono se koristi za cjelokupnu njegu tijela, ali i u prehrani. Bademovo ulje je iznimno bogato biljnim bjelančevinama, vitaminima A, B1, B2 i B6 te vitaminom E. Osim toga, bademovo ulje sadrži i tri vrste esencijalnih masnih kiselina: Omega-3, Omega-6 i Omega-9. Bademovo ulje se dobiva ekstrakcijom iz suhih plodova badema, a jedno je od najstabilnijih biljnih ulja, bogate arome i ljekovitih sastojaka dugog trajanja. Bademovo ulje sadrži mnogobrojne sastojke neophodne za zdravu i njegovanu kožu. Pogodno je za njegu svih tipova kože, smiruje upale, dermatitise, opekline, ekceme i psorijazu, a osobito se preporučuje za njegu suhe i osjetljive kože. Bademovo ulje vrlo rijetko izaziva alergije, stoga se može koristiti i za njegu dječje kože. Koži osigurava elastičnost pa se stoga vrlo često koristi u trudnoći za prevenciju nastanka strija i celulita, ali i bora. Osim što vlaži, hrani i učinkovito štiti kožu, bademovo ulje ju čini mekom i svilenkastom, a uz to usporava starenje i poboljšava ten. Osim toga, bademovo ulje je jedno od najboljih sredstava protiv tamnih podočnjaka. Obiluje vitaminom A koji štiti folikule. Ono ubrzava rast kose, a u kombinaciji s masažom vlasišta potiče obnovu vlasi te kosi vraća mekoću, sjaj i volumen. Hraneći korijen kose, bademovo ulje sprječava opadanje i pucanje vrhova, a uz to smiruje i nadraženost tjemena. Ljekovita svojstva bademovog ulja: • pobojšava intelektualne sposobnosti, • ubrzava probavu, • snižava kolesterol, • jača imunološki sustav, • opušta umorne mišiće, • djeluje kao antialergik, • koristi se i u ayurvedi zbog sposobnosti čišćenja jetre. www.krenizdravo.hr

39


PRI R O D A I

L

Z D R AV L J E

umbalni bolni sindrom je jedan od najučestalijih zdravstvenih problema današnjice. Lumbalni sindrom predstavlja grupu različitih oboljenja čiji je zajednički simptom bol. Procjenjuje se da 80% populacije tokom života, bar jednom, osjeti bol u području lumbalnog dijela kičme. Problem “bola u leđima” se najčešće javlja u najproduktivnijem periodu čovjekovog života, između tridesete i pedesete godine starosti, podjednako često kod osoba oba spola. Kod većine je praćen smanjenom sposobnošću za rad i potrebom za adekvatnim medicinskim tretmanom.

------------

Najčešće promjene na kičmi koje uzrokuju lumbalnu bol: Degenerativne promjene zglobova kičmenog stuba: Spondiloza (spondylosis) Spondilolisteza (spondylolisthesis) Spinalna stenoza (stenosis spinalis) Hernija diska (discus hernia) Sindrom piriformisa (Sy. m. piriformis) Strukturalni poremećaji skolioza (scoliosis), kifoza (kiphosis), lordoza (lordosis). Povrede koštanog, mišićnog i ligamentarnog sistema lumbalne regije – traume. Upalne reumatske bolesti Infektivne bolesti Tumori

Suštinski razlozi nastanka lumbalnog bola: Mišićna slabost kao posljedica inaktivnosti što najčešće ima za posljedicu loše držanje tijela i lošu biomehaniku. Mišićni disbalans između pojedinačnih mišića i mišićnih grupa. Lumbalni sindrom ima tri faze, akutnu koju karakterišu izrazito jaki bolovi, uključujući i noćne bolove u trajanju od nekoliko dana do tri nedjelje. Subakutna faza nastaje popuštanjem spazma PVM i prestankom noćnih bolova, može trajati oko tri mjeseca. Treća faza je hronična i nju karakterišu recidivantni lumbalni bolovi u trajanju i do godinu dana. 40

Uticaj akupunkture kod lumbalnog sindroma Slavica Todorović dr med. homeopatkinja i akupunkturološkinja

Master dipl. fizioterapeut Dragan Mikača akupunkturolog, Udruženje homeopati i akupunktura BiH

Nakon urađene dijagnostike i pregleda ljekara pacijent se upućuje na fizikalnu terapiju. Jedan od čestih etioloških faktora (okidač za lumalni bol) je emocionalni psihološki stres, koji uzrokuje hemijski stres, što provocira nadbubrežnu žlijezdu da luči hormone stresa (kortizol i adrenalin), što za posljedicu ima grčenje mišića, što bi bio fizički stres. Sve dok se adrenalin nalazi u mišićima, osoba osjeća bol i grčenje u mišićima, slabost. Neravnoteža na nivou emocija i mentalna neravnoteža drži organizam u stalnom, hroničnom stresu. Sindrom tenzijskog miozitisa je novi naziv za skup simptoma koji su uzrokovani: nedovoljnim spavanjem, lošim kvalitetom sna, postavljanjem visokih ciljeva, mnogo loših navika... pušenje, loša ishrana i nedovoljna fizička aktivnost, nesigurnost, mentalna buka. Jedan od najčešćih uzroka kod lumbalnog bola su blokade emocija, strah, ljutnja, tuga... Sve ovo znači da pristup liječenju treba da bude holistički u sklopu čega su i fizikalne metode.

Jedan od holističkih pristupa je akupunktura. Akupunktura kao metoda liječenja koja je od 1978. godine službeno priznata grana medicine i od Svjetske zdravstvene organizacije, u svom djelovanju ima osnovni zadatak da uspostavi ravnotežu vitalne energije koja protiče kroz naše tijelo. Jer, ako dođe do zastoja energije u našem tijelu dolazi do pojave oboljenja. Duž meridijana na našem tijelu nalaze se određene akupunkturne tačke koje se ubodom igle stimulišu i aktiviraju u cilju pokretanja energije u našem tijelu. Kod lumbalnog bola dolazi do zastoja energije u odroređenim meridijanima, patogene hladnoće i vlage, deficita Chi bubrega. Akupunkturolozi poslije uzete anamneze i određivanja tačaka koje se određuju za terapiju, sprovode tretman. Tretman se izvodi deset do dvanaest terapija dan za danom ili svaki drugi dan. Opšti stav je da se akupunkturne igle drže 20 do 30 minuta, kod hroničnog bola mogu i duže, a kod akutnog kraći vremenski period. Sve zavisi od stanja pacijenta. Kod lumbalnog bola u leđima izvodi se 10 do 15 terapija akupunkture. Tretman se može ponoviti za jedan do tri mjeseca. Pored akupunkture kao terapije lumbalnog bola, akupunktura se može kombinovati sa drugim fizikalnim terapijskim procedurama.



ZDRAVSTVO - SRBIJA

U

okviru saradnje i razmene ruske i srpske medicine, iskustava i edukacije, a povodom 100 godina od osnivanja Medicinskog fakulteta u Beogradu, nedavno je bila gost Anastasija Cvijetić (ranije Aksiutina). Ruskinja Anastasija Cvijetić, tanatopraktičar i balzamator iz Moskve, došla je u Beograd u vezi sa saradnjom sa Institutom za anatomiju Medicinskog fakulteta u Beogradu. Delegacija Medicinskog fakulteta sa kolegama iz Instituta za anatomiju „Niko Miljanić“, obavila je razgovor i predočila planove, vezane za tanatopraksu. To je ujedno bila i prilika da od Anastasije Cvijetić čujemo kakva je sadašnja situacija u toj oblasti u Rusiji i svetu, i da čujemo njena očekivanja. Anastasija Cvijetić je radila u Institutu „A. V. Višnjevski“ i Psihijatrijskoj bolnici „Petar Borisovič Ganuškin“ u Moskvi, a prethodno se obučavala u Institutu za sudsku medicinu u Čeljabinsku. „Nadam se da ćemo nastaviti saradnju, jer Anatomski instutut „Niko Miljanić“, planira da osnuje centar u kojem će biti omogućeno balzamovanje pokojnika, kao i obuka mladih medicinskih radnika za prepariranje tela“ističe Anastasija Cvijetić. „Ja sam nekada radila u Institutu za sudsku medicinu Medicinskog fakulteta u Beogradu, nadam se da ću se vratiti na Medicinski fakultet. Mene kao balzamera zanimaju različite tehnike očuvanja tkiva, polimerna balzamacija tzv. plastinacija, želela bih da se uključim u praksu Instituta za anatomiju. „Išla sam nekoliko meseci na Institut za sudsku medicinu u Čeljabinsku samo da učim i naučila sam neke veštine. Kad sam prešla u Moskvu 2004. godine već sam znala da radim i bila sam odmah primljena na patologiju u Psihijatrijsku bolnicu „P. B. Ganuškin“. Posle sam bila angažovana na Institutu hirurgije „A. V. Višnjevski“ u Moskvi, tu sam radila nekoliko poslova. Uvek sam htela da učim nešto novo. Probala sam sve tehnike“- ističe Anastasija Cvijetić. Balzamovanje ima dugu istoriju - od koga ste učili..? „Ja sam učila od stručnjaka sudske medicine Mihaila Arefjeva, koji je organizator kursa tanatopraktičara u 42

Medicinski fakultet u Beogradu - 100 godina od osnivanja

Velika tradicija ruskog balzamovanja Bogata ruska medicinska iskustva iz oblasti balzamovanja najverovatnije će biti implementirana u Institutu za anatomiju „Niko Miljanić“ Pripremili: Dario Mirović i Marko Radoš


Z D R AV S T V O - S R B I J A

Moskovskoj oblasti. On je učio u školi Crvenom trgu u Moskvi, to telo održava ceo jedan Institut - Centar biomedi– IFT– u Francuskoj“. cinskih tehnologija. Prvu konzervaciju Lenjina izvršio je profesor Aleksej AbriPostoji egipatska škola, kosov, sastavom koji je sam izmisliio, južnoamerička škola...? Egipatska tehnika vađenja organa potom je rad nastavio Institut. To telo je i sad u vrlo dobrom staje metoda sušenja putem peska, nema kontakta s vazduhom, znači to nije kla- nju i posetioci iz celog sveta mogu da sična balzamacija nego isušivanje. To ga pogledaju. je vrsta prirodne mumifikacije, koja je Postoji u Ukrajini mesto Vinica gde malo modifikovana. Latinska Amerika je u 19. veku, sahranjen na svom imaima slične tehnike. Tad nije bilo razvi- nju vojni hirurg Nikolaj Ivanovič Pijene hemije, nisu znali za konzervanse. rogov. Njegovo telo je balzamovano Znam da se u antičkom svetu koristio i 1881. i stavljeno pod staklo pa može med kao konzervans za očuvanje tela. da se vidi. Sastav konzervansa je on Postoje različiti načini balzamaci- sam izmislio, a balzamacija je izvršeje u istoriji. Skoro sam videla balzo- na po tehnici ruskog hirurga i anatoma movan leš Kineskinje Xin Zhui poznate Davida Vivodceva. Nažalost, telo Pirokao „Ledi Daj“, žene činovnika koja je gova je delimično oštećeno od vlage umrla oko 160. godine pre nove ere. i buđi, a takođe i zbog problema u fiStavljena je u neku tečnost i tamo je nansiranju muzeja. Potreban je ozbibila perfektno očuvana. To se ne može ljan rad oko tela, inače, postoji ogrouporediti sa egipatskom mumijom, ta man rizik da sledeće generacije nikad kineska tehnika je bila naprednija od neće videti velikog hirurga. Takođe, videla sam mumifikovana egipatske. Nažalost, ta tečnost je isparila u trenutku kad su pronašli telo, tela koja su sahranjena u katakombama pa je hemijsko ispitivanje tečnosti bilo kijevskog manastira „Kijevsko pečerska nemoguće. Ali „Ledi Daj“ uvek možete lavra“. To su ostaci monaha od XI veka i nadalje. Oni su smešteni u specijalne videti u muzeju provincije Hunan. Prve arterijske balzamacije izvršio grobnice u obliku niše. Za vreme Soje u XVIII veku Vilijam Hanter, škotski vjetskog Saveza bili su zaštićeni speanatom. Tokom građanskog rata u Ame- cijalnim staklom. Tehnika očuvanja tela rici počelo se sa širokom primenom je bila slična egipatskoj. Znači, nije baš te tehnike. savremeno i dobro očuvano. Za vreme Telo Vladimira Iliča Lenjina je bal- Sovjetskog Saveza neke od tih mumizamovano i nalazi se u mauzoleju na ja su bile izložene u Muzeju u Kijevu.

Tu su i nove tehnike plastinacije? Tehniku plastinacije izmislio je nemački profesor Ginter fon Hagens, 70-ih godina prošlog veka, kao najsavršeniju tehniku balzamovanja. Prirodna tečnost se zamenjuje tečnim polimerom i organ postaje kao plastičan. To mnogo olakšava učenje studentima medicine. Nema miris i može da traje godinama. U Sankt Peterburgu u Vojnomedicinskoj akademiji, šef Katedre anatomije je profesor Ivan Gajvoronski. Profesor Gajvoronski je mnogo poboljšao tehniku plastinacije, posle čega je ona postala jednostavnija i jeftinija. Anastasija Cvijetić prezentovala je na naučnoj osnovi svoja istraživanja u tanatopraksi i dodala da je ruska škola bila vodeća u toj oblasti. Pitali smo je da li postoji evropska škola balzamovanja. „Ja mislim da je to odavno sve izmešano. Ruska škola podrazumeva klasične tehnike ali dosta arhaične konzervanse tipa običnog formalina. Čak i balzamacija se obavlja sredstvom koje se zove timol, koji je manje toksičan i obično se koristi kao fungicid za obradu pčelinjaka. Amerikanci, Englezi i Francuzi su napredovali mnogo više. Oni imaju centre za edukaciju, dosta sredstava i opreme za tanatopraksu. Njihovi konzervansi su manje otrovni zahvaljujući savremenim tehnologijama“. Koje su tehnike balzamacije? Na Balkanu se koristi tehnika balzamovanja potkožnog špricanja. Ta tehnika je dosta jednostavna, ali zaostala i otrovna za balzamera. Sada se svuda koristi arterijska balzamacija koja se tehnički nije promenila od XVIII veka ali, naravno, koriste se savremene i efikasne tečnosti. Hemija kao nauka je mnogo napredovala. Tom tehnikom može da se radi i na obdukovanom i na neobdukovanom lešu. Postoji i balzamovanje životinja? Svrha toga je bila, kad umre neka osoba koja je jako važna, trebalo bi da bude sahranjena sa kućnim ljubimcem. Tu su bili predmeti koje je pokojnik koristio u svakodnevnom životu i kućni ljubimci, naravno. Na kraju sastanka je zaključeno da postoje objektivni uslovi, da se povodom 100 godina od osnivanja Medicinskog fakulteta u Beogradu, na Institutu za anatomiju „Niko Miljanić“ osnuje Centar za balzamovanje. 43


Z D R AV S T V O - S R B I J A

S

voj jubilarni 60-ti rođendan “Hemofarm” je obeležio sloganom „Sa nama život pobeđuje“. Tom prilikom posebna zahvalnost iskazana je prema koleginicama i kolegama u proizvodnji koji su predstavljali „Tihe heroje pandemije“. Oni su zajedno sa zdravstvenim radnicima i farmaceutima bili prvi stub odbrane od pandemije, a njihovu odgovornu misiju “Hemofarm” je podržao kroz značajne donacije medicinske opreme zdravstvenim ustanovama u sredinama u kojima posluje (Srbija, BiH i Crna Gora). U godini u kojoj “Hemofarm” obeležava šest decenija od osnivanja, ta farmaceutska kompanija iz Vršca uspela je da ostvari rekordnu proizvodnju i obezbedi sigurno snabdevanje najkvalitetnijim lekovima na svim tržištima sveta. Kompanija “Hemofarm” posluje u okviru nemačkog koncerna ŠTADA. Tokom pandemijske 2020. godine, uz maksimalnu posvećenost 3800 zaposlenih i rada u četiri smene, kompanija je uspela da ostvari rekordnu proizvodnju i obezbedi sigurno snabdevanje najkvalitetnijim lekovima. „Osim borbe za zdravlje ljudi, pandemija COVID-19 pokazala je da je upravo briga o tome koliki otisak svojim delovanjem ostavljaš na društvo i sredinu u kojoj živiš, jedan je od najvažnijih doprinosa javnog zdravlja. Kada je reč o poslovanju ‘Hemofarma’ u udarnoj pandemijskoj godini mi smo nastavili da se krećemo uzlaznom putanjom održivosti. Od 6,5 milijardi tableta i drugih formi koje smo proizveli, čak 83% smo upakovali u ambalažu od recikliranog kartona. Lansirali smo 17 novih brendova (bromazepam, metformin, diclofenac, lorazepam, bisoprolol, amoxicillin, metoprolol, azithromycin, enalapril, propafenone...) a uspešne

Generalni direktor ŠTADA posetio “Hemofarm” Nedugo nakon ublažavanja bezbednosnih mera širom ŠTADA grupe, generalni direktor Peter Goldšmit posetio je sedište “Hemofarma” u Vršcu. Kako je istakao, prilikom obilaska proizvodnih pogona, glavni razlog njegove posete nije bio poslovne prirode, već želja de se lično zahvali svim zaposlenima u Srbiji, koji su tokom pandemije radili 24 časa dnevno sedam dana u nedelji i time omogućili pacijentima da ne brinu za svoju terapiju, čak ni u najizazovnijim trenucima. 44

Šest decenija postojanja

“Hemofarm” vodeća farmaceutska srpskonemačka kuća Odgovornost u poslovanju, čuvari zdravlja u praksi

Radnici “Hemofarma” obeleženi kao ”tihi heroji pandemije”, jer su sve vreme pandemije radili u četiri smene. Proizvedeno šest i po milijardi tableta i drugih formi, a lansirano 17 novih brendova, istakao dr. Ronald Zeliger, generalni direktor Pripremili: Dr Maja Radoš i Jelena Milanović

Dr Ronald Zeliger, generalni direktor Hemofarma

akvizicije koje je ŠTADA sprovela za nas su značile integraciju novih proizvoda i proširenje portfolija. Najvažnije od svega, uspešno smo odbranili i branimo zdravlje stanovništva. Ličnim primerom smo pokazali šta znači odgovorno poslovanje u kriznim vremenima,” naglasio je dr Ronald Zeliger, generalni direktor “Hemofarma”. Prilikom obeležavanja jubileja šezdeset godina od uspešnog poslovanja Farmaceutske kompanije “Hemofarm”, stalna koordinatorka Ujedinjenih nacija u Srbiji Fransoa Žakob izrazila se veoma pohvalno i istakla da su održivi razvoj, borba protiv klimatskih promena i nejednakosti i za bolji život svih, zajednička odgovornost države, građana, privatnog sektora i lokalne samouprave.

Osvrćući se na izveštaj dr Ronalda Zeligera, generalnog direktora “Hemofarma”, Fransoa Žakob je istakla da je izveštaj poziv na akciju čitavog privatnog sektora da usvoje univerzalne principe i standarde održivog razvoja o ljudskim i radnim pravima, pravima zaštite okoline i borbe protiv korupcije. “Transformacija našeg ekonomskog modela prema održivosti ne može da se dogodi bez punog doprinosa privatnog sektora, uključujući bankarstvo, osiguranje, građevinski sektor. UN su posvećene podršci Srbiji na ovom putu ka prosperitetnijoj budućnosti,” istakla je Fransoa Žakob i naglasila da se nastavlja podsticanje inovacija i deljenje najboljih praksi, otključavanje vrednosti poslovanja i novih mogućnosti i omogućavanje dugoročnog održivog rasta i blagostanja.


Z D R AV S T V O - S R B I J A

Novi konkurs za stipendije “Hemofarm” fondacije “Možeš i ti“ Najbolji studenti završne godine medicinskih, farmaceutskih, tehnoloških i tehničkih fakulteta, elektro i mašinskog usmerenja 4. novembra ove godine, imaju priliku da konkurišu za godišnje stipendije “Hemofarm” fondacije u okviru talent programa “Možeš i ti”. Konkurs je namenjen studentima državnih univerziteta u Srbiji, koji su u dosadašnjem studiranju ostvarili prosek ocena najmanje 8,5. Sada imaju priliku da se prijave za učešće u jednogodišnjem Programu za obrazovanje “Možeš i ti” “Hemofarm” fondacije, koji obuhvata mesečnu stipendiju, mentorsku podršku i stručnu praksu u Srbiji i Nemačkoj. Ne treba zaboraviti da je “Hemofarm” do sada podržao više od 3500 pojedinaca od kojih su mnogi ugledni članovi kompanije “Hemofarm” i koncerna ŠTADA. “Nadam se da će velike i male kompanije preduzeti ambicioznije i sveobuhvatnije akcije u svom poslovanju i lancima vrednosti istovremeno gradeći nove misije za svoje timove i zaposlene i postavljajući ciljeve u skladu sa međunarodnim standardima i nacionalnim ambicijama,“ naglasila je na predstvaljanju novog “Hemofarmovog” izveštaja Fransoa Žakob. Dodatni pokazatelji o uspešnom poslovanju “Hemofarma” u 2020. godini su: • Od 3800 zaposlenih većinu čine žene, čak 54%, a one su i većinski zastupljene u rukovodstvu kompanije;

• Tokom udarnog perioda pandemije obezbeđena je posebna stimulacija za zaposlene koji su radili u zonama pojačanog rizika; • Portfolio “Hemofarma” dodatno je porastao (410 proizvoda) i pokriva čak 13 od 14 farmakoterapijskih grupa; • Oko 83% naših proizvoda upakovano je u ambalažu od recikliranog kartona; • Upravo upotrebom recikliranog kartona ostvarena je ušteda električne energije od 34 dana korišćenja i vode za 28 dana, a sačuvano je i dodatnih 13.433 stabala;

• Donacija 110 monitora za praćenje stanja pacijenata, vredna skoro 400.000 evra, za jačanje institucija javnog zdravlja u Srbiji i rad lekara, medicinskog osoblja i farmaceuta; • “Hemofarm” fondacija realizovala je skoro 80 aktivnosti iz oblasti zdravlja i kulture, kroz 137 partnerstava sa institucijama i organizacijama. Ovo su između ostalog samo neki od pokazatelja o uspešnom poslovanju i aktivnostima “Hemofarm” fondacije u protekloj godini. Ova ugledna kompanija i ove godine nastavlja aktivnosti sličnim tempom.

45


Z D R AV S T V O - S R B I J A

U korak sa svetom

Podvig srpskih lekara na Institutu „Dedinje“ Po drugi put uspešno, na svetskom nivou, stručni tim lekara Instituta DEDINJE ugradio totalno veštačko srce. Pripremio: Marko Radoš

Vođa stručnog tima koji je izvršio ovu proceduru kod mladog Leskovčanina dr Saša Borović kaže da su pacijenti kao što je Dušan, najkompleksniji i da im se pruža najkvalitetnije lečenje, koje je najsavremenije u razmerama svetske medicine. „Dušan Ristić je je dobio totalno veštačko srce kaže dr Saša Borović,

N

akon četiri godine od operacije ugradnje prvog veštačkog srca, na Institutu za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“, uspešno je ugrađen kompletan mehanički organ 29-godišnjem mladiću iz Leskovca, koji će mu pomoći da dočeka transplantaciju srca. Dvadesetdevetogodišnjem pacijentu, mladom inženjeru iz Leskovca Dušanu Ristiću, koji je bio u životnoj opasnosti, samo zahvaljući timu stručnjaka Instituta za kardiovaskularne bolesti DEDINJE, uspešno je ugrađeno u potpunosti veštačko srce. U timu stručnjaka koji su operisali mladića bili su prof. dr Milovan Bojić, direktor Instituta, dr Saša Borović, upravnik Centra za lečenje srčane slabosti na Institutu, dr Dragana Košević, dr Mladen Boričić i anesteziolozi dr Dragana Unić Stojanović i dr Siniša Jagodić.

Ugradnja veštačkog srca Obolelo srce koje se zamenjuje veštačkim uklanja se iz tela. Na njegovo mesto dolazi veštačko srce koje svojim izgledom oponaša prirodno. Ugrađuje se u sredogruđu grudnog koša i potpuno je u telu pacijenta. Veštačko srce zamenjuje rad prirodnog, pumpa krv u telo i snabdeva organe krvlju, čuvajući tako telo i dajući mu priliku da pacijent dobije transplantaciju. Prvo veštačko srce implantirano je davne 1969. godine u Hjustonu. Izumio ga je Domingo Liota, a implantirao ga je veliki kardiohirurg profesor Denton Cooley. 46

Prof. dr Milovan Bojić je rekao da je pacijent došao u Institut DEDINJE na samom kraju, iscrpevši sve metode lečenja, da bi tim lekara sa našeg instituta pokušao ono nemoguće. „Kako bi trajno rešio zdravstveni problem i bio kandidat za srčanu transplantaciju, jedini način je bila ugradnja totalnog veštačkog srca i to u fazi kad su ostali organi počeli da popuštaju. Zahvalnost dugujemo i prof. dr Sanji Škodrić, direktorki Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja Srbije, koja je odobrila intervenciju koja je urađena velemajstorski. Uspeli smo da prođemo i komplikovani postoperativni tok s najmanjim mogućim komplikacijama jer smo mnogo toga naučili od prve uspešno urađene transplantacije totalnog veštačkog srca pre četiri godine – istakao je prof. dr Milovan Bojić.

ističući da je Dušan jedan od približno 2 000 pacijenata u svetu koji imaju tu vrstu pomoći da se život kvalitetno održi i da se sačeka transplantacija. Malo je centara u svetu koji to rade jer je hirurška procedura izuzetno izazovna, a nakon ugradnje organizam mora da se spoji i upari s novim srcem, koje menja prirodno srce. Sinhronizacija organizma s veštačkim srcem je ogroman


Z D R AV S T V O - S R B I J A

izazov za kliničare i mi smo timski dorasli tom izazovu. Ubeđen sam da će Dušan za mesec dana navijati na stadionu za ‘Zvezdu’“, optimistično ističe dr Saša Borović.

Svoju radost nakon uspešne operacije nije krila ni dr Dragana Košević, koja je uspela da pomogne mladom inženjeru iz Leskovca. „Radi se o pacijentima koji su suočeni s krajem života, a vrlo su mladi. Imamo način da pomognemo i da se premosti taj put čekanja, da kvalitetno dožive srčanu transplataciju. Dušan boluje od svoje 16. godine, njega su doneli u Institut u teškom stanju, operacija je trajala pet sati, a sada korača i može da sačeka transplantaciju“. Doktorka Dragana Košević naglašava da tri puta više ljudi umire od srčane slabosti nego od malignih oboljenja, jer se kod srčanih slabosti čeka duži period, ponekad i neizvesno. Pacijent Dušan Ristić neizmerno se zahvaljuje medicinskom osoblju i lekarima koji su mu spasili život. „Nisam mogao da hodam, pričam, jedem. Sada se mnogo bolje osećam i jako sam srećan“, kaže Dušan Ristić. Ovo je druga operacija ugradnje totalnog veštačkog srca u Institutu za kardiovaskularne boleseti „Dedinje“ u Beogradu koji se svojim zapaženim radom svrstava u vodeće svetske institucije.

Senzacionalan događaj za našu medicinu Istorijat presađivanja veštačkog srca dugo traje i do sada nije nađeno adekvatno rešenje osim ovog srca. Ova druga intervencija je senzacionalan događaj za našu medicinu i ohrabruje ljude koji se nalaze u terminalnoj srčanoj insuficijenciji da će i oni dobiti veštačko srce. To je bolest koja je uzela maha u svetu, od nje boluju milioni pacijenata - naglasio je dr Miljko Ristić, koordinator za razvoj kardiohirurgije u Srbiji.

1. 10. 2021.

Ministar Stefanović obišao Vojnu kovid bolnicu „Karaburma“

P

otpredsednik Vlade i ministar odbrane dr Nebojša Stefanović obišao je Vojnu kovid bolnicu „Karaburma“ gde je razgovarao sa lekarima i medicinskim osobljem i još jednom apelovao na građane da se vakcinišu. Vojna kovid bolnica „Karaburma“ neprekidno radi sa teškim i najtežim pacijentima, obolelim od kovida, počev od 6. marta prošle godine, a u ovom trenutku se u njoj na lečenju nalazi 121 pacijent. - Došao sam danas u Vojnu bolnicu „Karaburma“, koja je naša kovid bolnica, pre svega da se zahvalim na ogromnom radu i doktoru Udovičiću, doktorima Taušanu i Anđelkoviću, kao načelniku Uprave za vojno zdravstvo, i čitavom timu medicinskih sestara, tehničara i lekara, zato što je ovo, nažalost, jedan dug proces i njihov ozbiljan rad traje već mnogo meseci u različitim talasima – rekao je ministar Stefanović. Ministar odbrane je podsetio da je Vojna kovid bolnica „Karaburma“ mesto gde dolaze najteži pacijenti i gde dobijaju najbolju moguću negu, jer se pripadnici vojnog zdravstva zaista la-

vovski bore za život svakog pacijenta. - Zabrinjava da je Vojna bolnica „Karaburma“ ponovo već popunila svoje kapacitete i da je najveći broj ljudi koji su teški slučajevi, a ovde više nema ni srednje teških, nevakcinisan. Reč je o ljudima koji su mlađi od 50 godina, koji nisu imali pridruženih bolesti, relativno mladim ljudima kojima se lekari praktično bore za život. Imaju obostrane upale pluća, imaju teške posledice i takvu kliničku sliku koja ukazuje da je ovaj soj virusa jako težak i ozbiljan – istakao je ministar Stefanović. On je još jednom uputio apel svima koji to nisu do sada učinili da se vakcinišu. - Imunizacija koju je naša zemlja obezbedila adekvatna je zaštita. Dešava se da obole i ljudi koji su primili vakcine, ali su njihove kliničke slike blage i ti ljudi za relativno kratko vreme napuštaju bolnice i vraćaju se svom normalnom životu. Molim ljude da razumeju da to nije nešto što će se desiti samo nekom drugom, može da se desi bilo kome i bilo ko, čak i mlađi ljudi, mogu 47


Z D R AV S T V O - S R B I J A

IN MEMORIAM

tu bolest da prenesu starijima, kod kojih opet lečenje zahteva mnogo više nege i pažnje i kod kojih su rizici mnogo veći – rekao je Stefanović. Govoreći o medicinskim radnicima, ministar je podsetio da je reč o ljudima koji se bore svakog dana za živote ljudi, u svim bolnicama širom Srbije, koji ne spavaju, odvojeni su od svojih porodica i da su to ljudi koji su prvi na liniji odbrane. - Razmišljajte i o njima, zato što i njihova snaga nije neograničena, iako primaju desetine i stotine ljudi svakoga dana, razgovaraju sa njima, leče ih, brinu o njima i neguju ih. Kao što je rekao i doktor Udovičić, samo u ovoj bolnici, gotovo polovina pacijenata, bilo zbog kiseonične potpore ili iz drugih razloga, suštinski je nepokretna, odnosno vezana za krevete, te je tim ljudima potrebna pažnja tokom celog dana. Zamislite koliko energije i snage je potrebno i sestrama i tehničarima i lekarima da o svakome od tih ljudi vode brigu, da im pruže i onaj najsitniji komfor i da se bore za njihov život – naglasio je ministar Stefanović. Kako je istakao i vakcinacijom im pokazujemo zahvalnost. - Samo imunizacija u ozbiljnom procentu nam garantuje da nećemo imati ozbiljnije nove sojeve i da nećemo imati situaciju u kojoj ćemo se stalno razbolevati, talasi ponavljati i ostajati u kovidu – rekao je Stefanović. On je, takođe, uputio i molbu svima da razumeju da to nisu nikakve teorije zavere, niti besmislice. - Pogledajte samo da je najveći deo naših lekara već vakcinisan. Počeli smo imunizaciju i trećom dozom. Ti ljudi koji su se školovali, koji znaju, koji se bave ovim poslom su se opredelili za vakcinu. Ne bi se oni opredelili za vakcinu ako postoji bilo kakav ozbiljan rizik. Na kraju, činjenica je da je smrtnost kod ljudi koji nisu vakcinisani 11 puta veća. Dakle, ne 11 procenata, što bi bilo ogromno, već je 11 puta veća, što jasno govori u kakvom ste riziku ako se ne vakcinišete. To je ogromna molba za građane – dajte da pomognemo našoj državi da se što pre vratimo normalnom životu – zaključio je ministar Stefanović. Tokom obilaska, ministar Stefanović je razgovarao sa vojnim medicinarima o izazovima borbe sa virusom COVID-19 tokom ove i prethodne godine. Obilasku su prisustvovali zastupnik načelnika Uprave za vojno zdravstvo pukovnik dr sc. vet. med. Radivoje Anđelković, komandant Vojne kovid bolnice „Karaburma“ pukovnik doc. dr Ivo Udovičić i zamenik komandanta pukovnik dr Đorđe Taušan. 48

Проф. др Зоран Станковић (1954 – 2021)

Познати српски патолог и бивши министар здравља и одбране и бивши начелник ВМА проф. др Зоран Станковић преминуо је 5. октобра 2021. гoдине у Београду Зоран Станковић рођен је 9. новембра 1954. године у селу Теговишту у општини Владичин Хан. Медицински факултет завршио је у Нишу 1980. године, а након одслуженог војног рока, завршио је Школу резервних официра и ступио у активну војну службу. Од краја 1991. до 1997. године извршио је обдукције посмртних остатака више од 5.000 погинулих на ратним просторима бивше Југославије. Био је члан и председник Југословенског комитета за прикупљање података о повредама међународног хуманитарног права Владе СРЈ. Током своје каријере био је министар здравља и одбране у Влади Србије и министар одбране Србије и Црне Горе, као и начелник Војномедицинске академије /ВМА/ од 2002. до 2005. године. а потом и председник Координационог тела Владе Републике Србије за општине Прешево, Бујановац и Медвеђу на коју је именован 2012. и коју је обављао до смрти. Проглашаван је за најбољег младог љекара у саставу санитетске службе ЈНА и најбољег старјешину санитетске службе. Поред редовног, унапређиван је три пута у више чинове - у чин мајора, потпуковника и санитетског генерал-мајора. Учестовао је у писању више књига, објавио је више од 50 научних и стручних радова, био је сарадник у изради више документарних филмова и музејских поставки. О жртвама рата држао је предавање у Кембриџу, Лондону, Паризу, Хагу, Утрехту, Амстердаму, Кијеву, као и парламентима Велике Британије и Украјине. Обраћајући се окупљенима на комеморацији на ВМА, заменик начелника Војномедицинске академије бригадни генерал др Драган Динчић рекао је да је Зоран Станковић био изузетан колега и пријатељ, али, пре свега, истински хуманиста и племенит човек. Осврнувши се на његову богату војничку и лекарску каријеру, генерал Динчић је истакао да ће због својих ставова остати у нашем трајном сећању као поштен и честит човек, коме су струка и правда биле на првом месту. Од др Станковића у име Координационог тела за Бујановац, Прешево и Медвеђу опростила се Данијела Ненадић истичући да нас је напустио добри, цењени и вољени професор Станковић, велики човек врхунски стручњак, одани пријатељ и посвећени супруг, син, отац и деда Генерал-мајор у пензији Зоран Станковић сахрањен је 8. отобра 2021. године у Алеји заслужних грађана у Београду, уз војне почасти.



Z D R AV S T V O - S R B I J A

Z

akonom o zdravstvenoj zaštiti (“Službeni glasnik RS”, br. 25/2019) propisano je da su zdravstvena ustanova i privatna praksa dužne da vode propisanu zdravstvenu dokumentaciju i evidencije i da u propisanim rokovima dostavljaju individualne i zbirne izveštaje nadležnim organima. Vođenje zdravstvene dokumentacije, unos podataka i rukovanje podacima iz zdravstvene dokumentacije isključivo obavlja ovlašćeno lice, u skladu sa zakonom. Zakonom o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva (“Službeni glasnik RS”, br. 123/2014, 106/2015, 105/2017, 25/2019 (drugi zakon)) propisano je da je vođenje zdravstvene dokumentacije i evidencija, sastavljanje i dostavljanje propisanih izveštaja sastavni deo stručno-medicinskog rada zdravstvenih ustanova, privatne prakse i drugih pravnih lica i zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika i da se zdravstvena dokumentacija i evidencije vode upisivanjem podataka u obrasce za vođenje zdravstvene dokumentacije i evidencija propisanih zakonom. Upisivanje podataka u obrasce za vođenje zdravstvene dokumentacije i evidencija vrši se na osnovu pruženih zdravstvenih usluga, odnosno prilikom preduzimanja ostalih mera u oblasti zdravstvene zaštite u skladu sa zakonom i na osnovu podataka sadržanih u javnim i drugim ispravama. Izuzetno, ako podatak ne može da se upiše u obrasce za vođenje zdravstvene dokumentacije i evidencija na osnovu podataka sadržanih u javnim i drugim ispravama, podaci se upisuju na osnovu izjave lica od kojeg se uzimaju podaci. Nadležni zdravstveni radnik, odnosno zdravstveni saradnik i drugo ovlašćeno lice dužno je da u obrasce za vođenje zdravstvene dokumentacije i evidencija svojim potpisom i pečatom ili za to predviđenim drugim identifikacionim sredstvom (kvalifikovan elektronski potpis) potvrdi tačnost upisanih podataka. Primer iz sudske prakse: Greške u postupanju zdravstvene ustanove (zamena rezultata i nalaza drugog pacijenta) zbog čega je i nastala šteta za tužilju i doprinos tužilje u uvećanju nastalih posledica podeljena odgovornost i srazmerno smanjenje naknade štete. Apelacioni sud u Novom Sadu, postupajući u veću sudija Petra Jovano50

Medicina i pravo

Greške u postupanju zdravstvene ustanove zamena rezultata i nalaza drugog pacijenta

Ljubiša Živadinović, advokat, Beograd

vića, predsednika veća, Branke Bajić i Spomenke Dragaš, članova veća, u pravnoj stvari tužilje S.P. iz M., koju zastupa D.G., advokat u N.S., protiv tuženog “V. N.S.” Zavoda iz N.S. koga zastupa D.P., advokat u N.S., radi naknade nematerijalne štete, odlučujući o žalbi tužilje izjavljenoj protiv presude Opštinskog suda u N.S., poslovni broj P…. od 26.11.2009. godine, u nejavnoj sednici veća održanoj 19.1.2011. godine, doneo je PRESUDU Žalba tužilje se ODBIJA i presuda Opštinskog suda u N.S., poslovni broj P…. od 26.11.2009. godine, u pobijanom odbijajućem delu odluke (stav III izreke) POTVRĐUJE. Odbija se zahtev tužilje za dosuđenje troškova žalbenog postupka. Obrazloženje Pobijanom presudom Opštinskog suda u N.S., poslovni broj P….. od 26.11.2009. godine, delimično je usvojen tužbeni zahtev i obavezan je tuženi da tužilji isplati iznos od 153.000,00 dinara na ime naknade nematerijalne štete zbog pretrpljenog straha, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 26.11.2009. godine pa do konačne isplate, kao i da joj nadoknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 55.360,00 dinara, sve u roku od 15 dana pod pretnjom izvršenja (stavovi I i II izreke prvostepene presude), dok je višak tužbenog zahteva tužilje, preko dosuđenog, pa do traženog iznosa od 350.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja pa do konačne isplate, odbijen (stav III izreke). Protiv navedene presude tužilja je izjavila dozvoljenu i blagovremenu žalbu, pobijajući je u odbijajućem delu odluke (stav III izreke) iz razloga pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da žalbeni sud preinači presudu u pobijanom delu tako što će u celosti usvojiti i odbijeni deo tužbenog zahteva.

Žalba je neosnovana. Ispitujući pobijanu presudu u granicama razloga navedenih u žalbi tužilje, pazeći po službenoj dužnosti na bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361 stav 2 tačke 1, 2, 5, 7 i 9 i na pravilnu primenu materijalnog prava, shodno odredbi člana 372 stav 2 istog zakona, ovaj sud nalazi da je pobijana presuda doneta bez učinjenih bitnih povreda odredaba parničnog postupka, uz potpuno i pravilno utvrđeno činjenično stanje na koje je pravilno primenjeno materijalno pravo, zbog čega je žalba tužilje neosnovana, iz razloga koji slede. Od bitnih činjenica za presuđenje u ovoj pravnoj stvari, utvrđeno je da se 19.8.2008. godine tužilja obratila specijalističkoj oftalmološkoj bolnici “E.” i neurološkoj ordinaciji “N.”, sa tegobama koje su se manifestovale godinama unazad i to u vidu glavobolja, naročito leve polovine glave, povremenom fotofobijom, mučninom i povraćanjem, gde je od dr I.L. dobila uput da uradi MR pregled, koji je tužilja obavila kod tuženog. Sa dobijenim izveštajem i snimkom tužilja je ponovo došla kod dr I.L. koja joj je na osnovu donetog izveštaja konstatovala tumor na ušnom živcu, pa je tužilju uputila kod neurohirurga, s obzirom na to da nije bila kompetentna da pročita MR snimak. Nakon toga, tužilja se obratila dr Lj.P., neurohirurgu u Kliničkom centru “V” te je sa sobom ponela snimak MR uz dati nalaz, tražeći njegovo mišljenje. Imenovani lekar je pregledom snimka konstatovao da tužilja nema kliničku sliku koja bi ukazivala na opisanu promenu u nalazu, zbog čega ju je uputio da se ponovo obrati tuženom. Tom prilikom, uočene su greške u donetom nalazu i to u godini rođenja tužilje, kao i u označenoj adresi te u datumu izvršenog pregleda. Ustanovljeno je da je od strane tuženog došlo do zamene rezultata, s obzirom na to da se prvobitni nalaz u stvari odnosio na drugog pacijenta sa istim imenom i prezimenom kao i tužilja, ali sa


Z D R AV S T V O - S R B I J A

različitom godinom rođenja, datumom pregleda i adresom prebivališta. Naime, kao godina rođenja u nalazu je označena …. godina, a tužilja je rođena …. godine, kao datum pregleda je označen 12.6.2008. godine, umesto 19.8.2008. godina kada je tužilja pregledana, a kao mesto prebivališta je označen N.S., a tužilja je iz M. Prema nalazu koji odgovara podacima i zdravstvenom stanju tužilje, ista nije imala prvobitno joj predočen zdravstveni nalaz, odnosno tumor akustičnog nerva. Utvrđeno je da je od momenta kada je tužilja dobila pogrešan nalaz pa do dobijanja verodostojnih rezultata uz MR snimak, prošlo oko tri nedelje. Nakon što je tužilji saopšteno da ima tumor, ona je doživela akutnu stresogenu reakciju, sa dominantnom anksiozno-depresivnom simptomatologijom, kao i strahom od smrti, ili u najboljem slučaju strahom od trajnih teških posledica koje će joj u potpunosti promeniti život. Prvih nedelju dana, tužiljin strah je bio jakog intenziteta i iznosio je 8-9 stepeni, a potom isto jakog intenziteta od oko 7-8 stepeni u narednih nedelju dana, da bi potom bio slabijeg intenziteta i iznosio 6 stepeni, a tek kada je posumnjano da nalaz ne odgovara stvarnom stanju tužilje, njen strah se smanjio na srednji intenzitet od oko 45 stepeni. Nakon saznanja da rezultati nisu njeni i da nema tumor, tužljin strah u užem smislu te reči prestaje, odnosno prelazi u stanje zabrinutosti koje je trajalo narednih mesec dana, a koje je podrazumevalo neprijatno osećanje koje je u blažem stepenu remetilo tužiljinu psihičku ravnotežu u smislu da je i dalje bila prisutna misao na nenadanu situaciju, povremeno košmarni snovi i anksioznost. Po nalaženju ovog suda, suprotno žalbenim navodima tužilje, pravilno je prvostepeni sud utvrdio da, pored greške u postupanju tuženog zbog čega je i nastala šteta za tužilju, postoji doprinos tužilje u uvećanju nastupelih posledica, u smislu da je tužilja doprinela produženom trajanju straha, s obzirom na to da ista nije blagovremeno pročitala nalaz koji je zaprimila od tuženog i tako odmah uvidela netačnost svih podataka, osim imena i prezimena. Stav i zaključak prvostepenog suda da je na nalazu koji je dostavljen tužilji jasno vidljivo da nijedan od podataka, osim imena i prezimena, ne odgovara ličnim podacima tužilje te da su podaci tako postavljeni na pismenom nalazu da su nedvomisleno i jasno uočljivi i da bi osobe istih

psihofizičkih sposobnosti i obrazovanja kao tužilja, običnom pažnjom, mogle da uoče takve greške pregledom nalaza, ovaj sud smatra u dovoljnoj meri argumentovanim i prihvatljivim kao razlog za postojanje doprinosa tužilje u srazmeri od 10%, smatrajući paušalnim isticanje tužilje da ljudi u medicinskim nalazima čitaju prevashodno dijagnozu, uz eventualno obraćanje pažnje samo na upisano ime na nalazu, a da skoro niko ne čita preostale podatke, što istu ne oslobađa njene odgovornosti. Naime, kada oštećeni doprinese da šteta uopšte nastane ili da bude veća nego što bi inače bila dolazi do podeljene odgovornosti i srazmernog smanjenja naknade štete, ukoliko je moguće utvrditi koji deo štete potiče od oštećenikove štetne radnje ili propuštanja, a kad je to nemoguće utvrditi, sud dosuđuje naknadu vodeći računa o okolnostima slučaja (član 192 ZOO). U konkretnom slučaju, prema pravilnom činjeničnom utvrđenju prvostepenog suda, tužilja je svojim propuštanjem da sa više pažnje pročita zaprimljeni nalaz doprinela da njen strah duže traje, odnosno doprinela je da šteta bude veća nego što bi inače bila da je na vreme uočila netačnost nalaza, što opravdava odluku prvostepenog suda da odmerenu pravičnu naknadu u osnovi smanji prema utvrđenoj srazmeri doprinosa tužilje. Prvostepeni sud je pravilnom primenom odredbe člana 8 ZPP, na osnovu slobodnog sudijskog uverenja, savesnom i brižljivom ocenom svih izvedenih dokaza, pravilno i potpuno utvrdio činjenično stanje našavši da je usled greške u postupanju tuženog, tužilja pretrpela nematerijalnu štetu u vidu pretrpljenog straha utvrđene jačine i dužine trajanja, a koje okolnosti slučaj čine takvim da opravdavaju odluku prvostepenog suda kako u pogledu osnova za nakdanu štete, tako i u pogledu dosuđene visine pravične novčane naknade po ovom vidu nematerijalne štete, prilikom čijeg odmeravanja je prvostepeni sud, suprotno žalbenim navodima tužilje, pravilno primenio kriterijume iz člana 200 ZOO. Naime, naknada nematerijalne štete, kao oblik otklanjanja štetnih posledica, sastoji se u isplati odgovarajuće sume novca, kao satisfakciji za pretrpljenu nematerijalnu štetu, da bi se kod oštećenog uspostavila psihička i emotivna ravnoteža koja je postojala pre štetnog događaja, u meri u kojoj je to moguće, a za strahove koje je trpeo, a koje trpi i danas. Pri tome, strah je su-

bjektivan, individualan fenomen i zavisi od psihološke strukture ličnosti, zbog čega je naknada u konkretnom slučaju individualna i zavisi od intenziteta i dužine trajanja straha i drugih okolnosti slučaja. Po nalaženju ovog suda, prilikom odmeravanja visine pravične novčane naknade nematerijalne štete po osnovu pretrpljenog straha, prvostepeni sud je u dovoljnoj meri vodio računa o značaju povređenog dobra, ali i o cilju kome služi naknada nematerijalne štete, pravilno smatrajući da ova naknada nije cilj, već sredstvo za ublaženje pretrpljenog straha te da kao takva ne sme pogodovati težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom, shodno članu 200 ZOO. Dosudom većeg iznosa naknade koji se tužbom potražuje ne bi se ostvarila svrha novčane naknade nematerijalne štete, a to je da se oštećenima pruži odgovarajuća satisfakcija prema značaju povređenog dobra i težini povrede, već bi se pogodovalo nedozvoljenim lukrativnim ciljevima. Stoga je ovaj sud, imajući u vidu nalaz i mišljenje veštaka neuropsihijatra koji je stručno opredelio posledice psihičkog stanja tužilje u vidu intenziteta i dužine trajanja njenog straha, pravilnom primenom materijalnog prava, dosudio iznos novčane naknade koji je pravičan i adekvatan obimu pretrpljene štete. Imajući u vidu odredbu člana 161 stav 1 ZPP, kojom je propisano da će sud kada odbije pravni lek odlučiti i o troškovima nastalim u postupku povodom tog pravnog leka, ovaj sud, shodno citiranoj i odredbi člana 149 stav 1 ZPP, nije dosudio tužilji troškove žalbenog postupka, budući da ista nije uspela sa svojim pravnim lekom, odnosno da žalba tužilje nije bila od uticaja na ostvarivanje njenih prava, niti je doprinela donošenju drugostepene odluke. Kako je prvostepeni sud pravilnom ocenom dokaza utvrdio sve odlučne činjenice za presuđenje u ovoj pravnoj stvari te je pravilnom primenom materijalnog prava doneo i pravilnu odluku o delimičnoj osnovanosti tužbenog zahteva, koja žalbenim navodima tužilje nije dovedena u sumnju, ovaj sud je shodno svemu navedenom, a primenom odredbe člana 375 ZPP-a, odlučio kao u izreci presude. (Presuda Apelacionog suda u Novom Sadu broj Gž. 8258/10 od 19.1.2011. godine, presuda doneta u veću kojim je predsedavao sudija Petar Jovanović. Preuzeto iz Intermex, sudska praksa, Beograd) 51


Z D R AV S T V O - S R B I J A

Поводом јубиларне годишњице живота и уметничког рада академика медицине примаријуса Владимира Т. Јокановића

Лекару уметнику у част у огранку САНУ у Новом Саду уприличен омаж

П

ратећи рад Секције за хуманост, уметност и културу ДЛВ СЛД неминовно се у часопису „Medici.com“ често појављује име њеног председника акад. мед. Владимира Т. Јокановића. Спонтано и неосетно „Medici.com“ постаје сведок догађаја везаних за лекаре који се баве уметношћу, поштују културу и чине хумана дела. За сваки посао, тако се каже, потребни су и локомотива и вагони. Секцију је основао и покреће је на акцију лекар коме посвећујемо текст који следи. Овог пута текст је осмислио проф. др Милорад Жикић, неуропсихијатар, сликар и пређашњи председник наше секције. Др сц. мед. Славица Жижић Борјановић, секретар Секције

У организацији СРПСКЕ АКАДЕМИЈЕ НАУКА И УМЕТНОСТИ ОГРАНКA САНУ У НОВОМ САДУ 13. септембра 2021. у здању „Платонеума” у Улици Николе Пашића 6 уприличен је омаж акаде-

мику Владимиру Т. Јокановићу поводом његовог 85. рођендана и 60. годишњице уметничког стваралаштва. Председник Секције за хуманост, уметност и културу ДЛВ СЛД акад. мед. Владимир Јокановић представљен је на достојан начин. Након свечаног једносатног уводног дела у коме су слављеникови вишедеценијски сарадници, поштоваоци и пријатељи проф. др Душан Лалошевић и проф. др Милорад Жикић говорили о уметниковом животу, раду и делу, уз читање изабраних стихова и текстова из његове поезије и прозе драмског уметника Миодрага Петровића из ансамбла СНП НС, говора слављеника и завршне речи председника САНУ-НС академика Стевана Пилиповића, хепенинг је заокружен колективном посетом учесника прославе изложби изабраног ауторовог вајарског и књижевног стваралаштва у култном галеријском простору „Платонеума“ , уз приказ стручне критике професора Душана Шкорића. Промоција књиге „ЗНАМЕНИТИ КЊИЖЕВНИЦИ У ВАЈАРСКОМ ОПУСУ ВЛАДИМИРА ЈОКАНОВИЋА” (Форум, Нови Сад, 2021) и његова ИЗЛОЖБА део су и обележавања 30 година рада Секције за уметност, културу и хуманост коју је он основао. Мноштво књига у три стаклене полице и бројне скулптуре и рељефи који су изложени у галерији „Платонеума” сведоче о големом уметничком стварању које траје 60 година.

52

Владимир Јокановић рођен је 1936. у Себешићу - Травник. Гимназију je похађао у Травнику. Матурирао у Сарајеву. Студије стоматолшке медицине завршио у Београду 1961. Специјализирао максилофацијалну и оралну хирургију у Београду, Берлину, Бечу, Љубљани и Загребу. Радио у Осијеку до 1992. Докторат медицинских наука бранио у Сарајеву 1980. Звање примаријуса добио 1981. Члан Академије медицинских знаности Хрватске од 1984. Вајарство учио код Коцковића у Сарајеву 1954-56, код Риста Стијовића 1957-61 и код Вање Радауша 1972-75. Имао је 35 самосталних изложби у земљи и иностанству и велики број колективних. Аутор је преко 100 спомен-биста и рељефа у Хрватској, БиХ, Црној Гори и Србији. Споменици у Хрватској и БиХ су уклоњени или порушени. У последњих 30 година Београду је поклонио 38, а Војводини 44. вајарска дела. Основао је Уметничку секцију Друштва лекара Војводине - СЛД 1992. године. Почасни је члан Академије медицинских наука - СЛД и члан Друштва књижевника Србије. Био је успешан спортиста у рвању и џудоу, а последњих 40 година рекреативно игра тенис у категорији вршњака. Живи и ради у Новом Саду, ожењен је, супруга Ида Крлежа је лекар анестезиолог у пензији, син стоматолог и књижевник, а кћерка правница.


Z D R AV S T V O - S R B I J A

следње три деценије вајарско дело В. Т. Јокановића заузима значајно и континуирано место и деловање. Његов обимни опус разастрт у парковима, испред и унутар установа, ретко се може сагледати као целина или бар континуирана тематска линија. Ова прилика коју имају посетиоци изложбе у огранку САНУ у Новом Саду пружа значајан увид у његову портретску делатност која је и најчешћа и најобимнија у делокругу његовог стварања. Као један од последњих хуманиста у класичном смислу те речи, деликатно неговане патриотске свести, он је зацртао неку своју линију и галерију писаца, научника и уметника који су носиоци српске

Драга тајнице, Одморите се и скупите енергију за тужну кишовиту јесен и дугу хладну зиму. Ја сам успешно „растурио” изложбу, поклонио САНУ три бисте: Каназира, Пупина и академика Олге Хаџић. Тако сам комплетирао мој фундус у САНУ са 10 скулптура. Спремам се да у суботу сретнем моје преживеле колеге на обележавању 60 година апсолвирања на Стоматолошком факултету у Београду и радне акције. Очекујем десетак старица и два старца. Остали су жртве времена или како се то каже „догореле им свеће”. Владимир Т. Јокановић

покрету и ставу, али и тражењу „сопства“ портретисаних личности. Јокановић није стао на томе да ликови „личе“ већ да имају одраз унутрашњег стања „бића“ и темперамента, оне запитаности пред неистраженим пољима којима су се бавили, свако у свом делокругу животног опредељења, научног и културолошког искутва. Често је вајар имао мало ликовних података о појединим личностима, али је увек проналазио пречицу да зађе у њихову запитаност пред непознатим, да их отвори у изразу и погледу, у ставу који је избегавао статику и „препознатљивост“. На том путу је урадио много и најсавесније што је могао и желео и тај труд му је обезбедио трајно место у старијој генерацији српских вајара.

Краљ Милан Обреновић

Проф. др Душан Лалошевић и проф. др Милорад Жикић и сами некада председници Секције, од срца, надахнуто и бираним речима говорили су о аутору. О њему се може, како је закључио проф. М. Жикић, организовати вишедневни састанак да би се говорило и о његовим скулптурама и о песмама, књижевним делима, биографијама значајних лекара, афоризмима, новинарском раду... Посебно о лекарском умећу, хирургији и открићима из докторске тезе, а везано за повреде код спортиста. Опет, посебно о његовој каријери успешног спортисте (рвање, џудо...) и белом спорту који ни данас не напушта – богато, раскошно. Божји дарови које је грех не испољити - рекао је слављеник. Као пратећи материјали прославе штампанe су позивнице за сваки део садржајног омажа и Каталог који ће сведочити о овом јединственом културном и уметничком, а у данашње време ретко уприличеном јавном догађају. Читаоцима цењеног часописа „Medici. com“ преносимо на увид текстове биографије и критике уметничког рада из наведеног Каталога.

културе, која се на срећу поклапа са официјелним културним миљеом. Најчешће самостално покривајући трошкове одливања својих дела у бронзи он се појављује и као мецена, скромно и ненаметљиво као што је и сам саткан од једноставности и „народне ползе“. Као вајар Јокановић је стасао некако успут, на студијама медицине налазио је себе и на Ликовној академији где је управо међу професорима владала генерација која је утемељила стил негован у раскораку између реализма и експресионизма. Скоро пријатељски однос са Ристом Стијовићем повео га је у свет скулптуре, а надоградња учења десила се у Загребу где је одлазио на часове код Вање Радауша. Управо та два вајара су формирала његов даљи стилски израз који је допуњавао самосталним ликовним језиком изражавања. Глина као исконски и податни материјал постала је његов матеКРИТИКА УМЕТНИЧКОГ ријал у којој се тражио и налазио најчешће у портретима. Следи стоРАДА тинак портрета али и целих фигура (изговорено на отварању изложбе) у природној величини које су праУ корпусу српске културе у по- тили софистицирано сналажење у

Др Душан Шкорић, историчар уметности

Човеково лице је тајанствена књига – Уметник у атељеу 2.9.2019. / Dnevnik.rs

НОВОСАДСКИ ПЕРИОД ЖИВОТА И СТВАРАЛАШТВА Доласком у Нови Сад пре 30 година, након распада СФР Југославије и, због српске националне припадности прогона из Осијека, незадрживо, у формату вулканске ерупције, наставља плодоносни

53


Z D R AV S T V O - S R B I J A

уметнички вајарски и књижевни рад. Међу иним „новотаријама“ оснива Секцију за уметност при СЛД-ДЛВ која окупља поклонике уметности и културе из редова здравствених радника ... која прераста у Секцију за хуманост, уметност и културу ДЛВ СЛД, а Владо постаје значајан лик у нашем друштву, препознатљив као узор у уметничком, културном, хуманистичком, стручном и спортском стваралаштву, посебно као хирург који ваја и несебично поклања своја дела градовима и селима и њиховим установама од значаја за нашу савремену заједницу. Интервју новосадском „Дневнику” поводом проглашења Новог Сада европском престоницом културе 2020/2021, када је објављена и горе наведена фотографија, обелоданио је, између осталог, и мање познате а и те како значајне податке о животним и уметничким ставовима и опредељењима. У оригиналу преносимо делове текста из пера ауторке интервјуа:

– Неко је рекао, признајем да сам тиме поласкан, да је мој опус „историја књижевности писана руком вајара“. И заиста, израдио сам бисте 52 књижевника, од тога се њих 40 налази у библиотекама, институцијама, на трговима… од Његоша до Толстоја, чији се једини споменик ван Русије налази у Новом Саду - открива др Јокановић док ме води кроз ову јединствену изложбу “постављену” у дворишту испред његове зграде. – Но, из разних разлога, поједине бисте попут ове Трифуна Димића, што ми је неизмерно жао, још увек су код мене. Верујте, најлакше је направити бисту, најтеже је поставити је… Чак и када је излијете у бронзи. Трифун Димић (1956 - 2001) једно је од најзначајинијих имена новосадске културе друге половине 20. века, али за њега, нажалост, зна веома мало Новосађана.

– Портрет је мени најближи. Човекова је тајна у очима, изразу лица, најситнијим борама које итекако говоре о карактеру, интелигенцију ... А с обзиром на то да сам максилофацијални хирург, лице ми је увек било у центру пажње. Човеково лице је изузетно тајанствена књига. Гледате то лице, и покушавате продрети кроз њега... Е, сад, често се од бисте очекује да буде истоветна фотографији. Али то није смисао. Наравно, нећете некоме ко има прћаст нос направити кукаст - мада има и тога – већ је суштина у вајаревом психоаналитичком портрету посматране личности. И с те стране је изазов портрета, колико тога можете да запазите, и колико од тог запаженог можете да изнесете. Наравно, портрет је и ризик, јер особе које портретишете на овај или онај начин људи познају или препознају, и свако их види другачије, па ако та два виђења, ваше и оно посматрача, немају додирних тачака, портрет ће се сматрати неуспешним.

У закључцима излагања о уметнику – слављенику проф. Жикић је истакао да је Јокановић показао и доказао да зна да су уметност, хуманост и култура есенције људске духовности и постојања и да је његова величина у непоколебљивом уверењу у њихову ванвременску вредност и истрајност Иако скулптуре др Јокановић углавном поклања, код оних који доносе одлуке постоји да до краја настави грандиозно де- отпор, јер се или питају шта се иза тога крије, или мисле да су његови радови заправо ло са ентузијазмом започетим пре безвредни. Не могу да разумеју да неко нешто нуди а ништа не тражи за себе… шест деценија.

– А, ето, за мене је сатисфакција то што знам да сам време проведено у раду на некој бисти смислено потрошио. Грех је ако сте природом добили таленат, а не искористите га. Поготово што постоје људи које не бисмо смели да заборавимо.

Апострофирајући латинску из- тичући уметников додатак изреци: реку Ars longa, vita brevis (Живот „а памћење слабо“, завршава га са је кратак, уметност је вечна) и ис- уверењем да је Legsl-Прилог: Марк Шагал, Живот (1964); Галерија репродукција

54


Z D R AV S T V O - S R B I J A

Олимпијска ватра и Распеће

Милан Јовановић Батут Дијалекатски и медицински лексикограф

М Академик Михајло Петровић

Академик Олга Хаџић

Миодраг Петровић

Небојша Глоговац

Mр Дејан Милорадов, руководилац пројекта Матице српске Милан Јовановић Батут ‒ живот и дело

илан Јовановић Батут је крајем шездесетих или почетком седамдесетих година XIX века почео вредно сабирати речи из народа, правећи тако грађу за српску медицинску терминологију. Већ 1875. године на седницама Српског академског друштва „Зора” читао је своју збирку народних медицинских речи и израза, како би код медицинских радника и природњака побудио занимање за богатство дијалекатског медицинског називља. Службујући као лекар у народу и долазећи у додир с говорним представницима српских дијалеката ‒ наставио је прибирање лексикографског материјала с целога српског етнојезичког и историјскога штокавског простора и од ауторâ који су се у својим делима служили српским језиком. Као уредник Здравља и Српског архива Батут је попут правог дијалектолога прибирао речи постављајући питања како се називају поједини делови људског тела или како се која болест назива, представљао је дијалектизме и тражио потврде њиховог значења итд. Сав тај лексички материјал није само скупљао, већ га је и лексикографски обрађивао. Као члан Књижевног одељења Матице српске Милан Јовановић Батут је 1885. године предао уредништву Летописа Матице српске рукопис своје Грађе за медицинску терминологију. Године 1886. и 1887. у најстаријем књижевном часопису на свету објављена је у четири дела Батутова прва Грађа за медицинску терминологију. Штампарија Светозара Милетића прештампала је тај материјал у целости 1887. године. Овај дијалекатски и терминолошки речник обрађује речи од слова А до Ш и има око 2200 одредница. Батут је интензивно радио на томе да српски језик што пре дође до богатог и поузданог медицинског речника. До 1912. године за дефи-

нитивну редакцију речника имао је преко 26 000 речи, израза, фраза итд. За Батутов лексички материјал после Првог светског рата било се заинтересовало Југословенско лекарско друштво, које је желело да објави његов медицински речник. Ондашње истакнуте институције удружиле су се како би се прикупио новац за штампање овог лексикографског подухвата. У фонд за речник слило се недовољно новца, тако да је цео посао заборављен. Крајем 1922. године министар народног здравља одобрио је новац за издавање Батутове Грађе за медицинску терминологију, али он је од тога одустао јер је сматрао да је потребнији коначан медицински речник него сама грађа. У Гласнику Министарства народног здравља 1925. године Батут је објавио своју другу Грађу за медицинску терминологију. У овом речнику обрађене су речи на А и Б, а у уводном делу представио је концепцију рада терминолошког семинара, у коме би професори и студенти Медицинског факултета заједно са филологом скупљали језички материјал из медицинских наука, проверавали га и обрађивали и на тај начин израдили медицински речник. Његову идеју управа Факулета је подржала, али није спровела у дело. Од 1931. до 1933. године Александар Ђ. Костић објављивао је чланчиће у Српском архиву у којима је тражио подесан термин на српском језику за поједине медицинске појмове који су представљени латинском номенклатуром. Ово је чинио за потребе Велике медицинске енциклопедије за народ, чији је уредник био, а која је тимски рађена по угледу на Ларусову илустровану медицинску енциклопедију. Године 1940. А. Костић је ову енциклопедију само изменио и допунио, потписао себе као јединог аутора и објавио под насловом Мој лекар. 55


Z D R AV S T V O - S R B I J A Фасцикла у којој се чува Батутов рукопис Речника термина медицинске науке (А‒Б)

Док је био декан Медицинског факултета, А. Костић је спровео Батутову идеју и 1937. године основао Терминолошки семинар на Хистолошком институту. Управник обеју установа био је сам А. Костић. Дана 1. јуна 1939. године Батут пише писмо председнику СКА Александру Белићу у коме га обавештава да жели Академијином Лексикографском одбору предати свој речнички материјал. А. Белић је одговорио 18. септембра, изразивши поштовање према Батуту те подржавши његову одлуку. Обавестио га је да ће Академија чувати његову грађу и објавити је. Тражио је од Батута да сачини попратно писмо. На рецепту свога унука Љубомира Недељковића Батут је саставио тестамент за свој речник. Тражио јe да Академија што пре од њега преузме материјал и да га одмах дȃ у штампу и да редактор буде управо Љ. Недељковић. Батут је умро у септембру 1940. године. Његов животни труд није, нажалост, никад доспео до Академије. Сву своју имовину завештао је унуку неурологу Љ. Недељковићу. А. Костић је од 1948. до 1949. године у Српском архиву у обновљеној рубрици о медицинској терминологији давао своје виђење о стварању стабилне медицинске терминологије и поново објављивао чланчиће о појединим српским терминима у медицини. Управо је у то време у духу послератног периода и принудног откупа у име народа А. Костић од Љ. Недељковића преузео Батутову лексикографску заоставштину. Мислећи да је то његово (будући да је купљена за њега), с њом је располагао како је хтео. Љ. Недељковић је 1972. године на 56

више места сведочио о томе да је сав тај материјал нерадо предао и да га је А. Костић злоупотребио за штампање свога медицинског речника. Терминолошки семинар полако поприма обрисе Батутових идеја и концепције израде медицинског речника, те се тако интензивира рад у овој установи, где је од 3. XI 1951. до 1. III 1952. одржано пет званичних састанака, на којима су били присутни многи будући сарадници. Иако је пензионисан 1952. године, А. Костић је несметано (с пуном платом управника обеју установа) наставио са сарадницима да ради у Терминолошком семинару на изради медицинског речника, али не по Батутовој идеји и концепцији ‒ будући да А. Костић није имао ни лексикографског нити језичког знања за тај посао ‒ него по угледу на дотадашње медицинске речнике у нас. Деканат му је одобрио да ради до завршетка израде речника и услишио његову молбу да не сели 40 000 „рукописних фиша”, за које се бојао да се не поремете и изгубе. Приликом предаје дужности управника Терминолошког семинара априла 1952. године у овој установи затечена је само обилна терминолошка грађа професора Батута. Ниједне друге грађе није било. (Да би се направио речник, потребна је грађа. А. Костић није имао своју.) У тој Батутовој грађи, између осталог, налазила се српска терминологија са 38 000 уазбучених листића са значењима на немачком или латинском језику, као и око 40 000 Батутових цедуљица које су сређене азбучно. Ту је био и рукопис речника термина медицинске науке с почетним словима А и Б. Декан Медицинског факултета је у мају 1955. скинуо А. Костића с платног списка. Богата дијалекатска медицинска лексика коју је Батут скупљао целог свог радног века утопила се у вишејезични Медицински речник А. Костића, који је објављен 1956. године и садржи 41 000 речи. Иако је тај речник на туђој грађи радила скупина сарадника, А. Костић је као аутора потписао само себе. Ниједно друго име се не спомиње. На два места у књизи назначио је да се служио обилном терминолошком грађом проф. М. Јовановића Батута. У јануару 1959. наложено је А. Костићу да Епидемиолошком институту одмах уступи собу на

Хистолошком институту у којој ради и да се Терминолошки семинар пресели у Централну библиотеку. Како би прикрио истину о компилацији коју је направио и оправдао себе у очима јавности, А. Костић је у предговору другог идања речника тек 1971. први пут изашао с причом о пореклу Батутове грађе, о фамозном прикупљању властите грађе још 1913. и током рата на Солунском фронту, о митском магарету које је преко „фашина” преносило „картотеку његовог медицинског речника” (магаре је заправо било натоварено „медицинском картотеком и стручним књигама”), о нетачном датуму оснивања Терминолошког семинара итд. (Дотад није нигде рекао нити написао реч о овоме што износи у предговору другог издања речника.) Тек 15 година од првог издања речника помиње имена својих најближих сарадника: Слободана Ђорђевића, Илију Маринковића и Александра Арнаутовића. Године 1972. А. Костић се обраћа Медицинском факултету с молбом да се сачува од пропадања сређена терминолошка грађа проф. Батута и захтева да се поново оснује Терминолошки семинар и прибере „све оно што је од некадашњег семинара остало”, а пре свега терминолошка грађа проф. Батута. Своју грађу ‒ коју је тако ревносно скупљао од 1913, па проширивао на фронту међу војницима и оформио картотеку свога речника ‒ не помиње јер она заправо никад није ни постојала. Пре десетак година у стану покојног С. Ђорђевића, дугогодишњег секретара Терминолошког семинара, пронађен је Батутов рукопис речника термина медицинске науке с почетним словима А и Б, исти онај речник који је затечен 1952. године у Семинару приликом предаје дужности управника ове установе. (Тај рукопис је требало да буде похрањен у Централној библиотеци.) Данас се рукопис овог речника чува у Музеју науке и технике у Београду. Медицински речник засигурно није ауторско дело Александра Костића, него представља његов уреднички, редакторски, приређивачки и – можда – једним делом ауторски искорак у раду на медицинској терминологији.


Z D R AV S T V O - S R B I J A

Brže do potomstva prirodnim putem

P

roblem neplodnosti je jedan od najvećih izazova sa kojim se danas suočava ogroman procenat mladih bračnih parova, ali i medicina i celo naše društvo, jer je problem ne samo medicinski i sociološki, nego i demografski, do te mere da je on dostigao zabrinjavajuće razmere, pošto se radi o pitanju opstanka cele nacije.

Problem sa kojim se nekada suočavao izuzetno mali broj mladih supružnika je danas eskalirao do te mere da je on postao glavna tema u velikom broju evropskih zemalja. Uprkos zavidnim stimulativnim merama i programima besplatne pomoći za veštačku oplodnju rezultati su i dalje daleko od zadovoljavajućih pošto mnogi parovi ostaju bez potomstva i posle tri-četiri takva pokušaja, tako da se više ne radi samo o tome da li neko hoće da ima decu, nego više da li može? Kada se radi o uzrocima neplodnosti, oni su brojni: od prisustva bakterija u urinokulturi ili spermokulturi, smanjenom broju i pokretljivosti spermatozoida kod muškaraca do problema sa bakterijskim infekcijama, zapušenim jajovodima ili hormonalnom disbalansu kod žena. I ni u jednom od tih slučajeva ne postoji lako rešenje, a neki parovi ne dolaze do željenog cilja ni posle decenija pokušaja, sa svim sredstvima koja savremena medicina nudi. Na sreću, priroda je uvek spremna da ponudi pomoć onima koji je

Goran Poletan, fitoterapeut

nosti stimuliše rast broja i pokretljivost spermatozoida i menja sam kvalitet sperme (javlja se puno više onih kompletnih, sa repom, koji su sposobni za oplodnju), ali on istovremeno deluje protiv upale i uvećanja prostate, bakterijskih infekcija kanala prostate, impotencije i povišenog PSA. Isto tako, čaj koji tretira problem ženskog steriliteta, eliminiše sve vrste gljivičnih i bakterijskih infekcija vaginalnog dela, otpušava jajovode i leči upalu jajnika, stimuliše proces ovulacije (javljaju nam se žene kod kojih je broj jajnih ćelija porastao sa 1 na 3, a nekad i

na 5, 6...), ali on, osim toga, pomaže u otklanjanju cisti, mioma, polipa i ranica. Mi uvek preporučujemo da se istovremeno podiže plodnost oba partnera, bez obzira na to što sve ukazuje da je problem samo kod jednoga od njih, jer se tako umnogostručuje šansa za oplodnju, što često rezultuje brzim začećem i slučajevima kod parova koji su godinama imali problema sa dobijanjem potomstva, a neki od njih su i stariji od 40 godina. od nje traže i to sa majčinskom brigom, nežno i brižno, oprezna da ne napravi nimalo štete pri pružanju takve vrste pomoći. Prirodni tretmani pojačanja plodnosti ne samo da ni na koji način ne štete telu, nego pri tretiranju takvih problema čak i jačaju zdravlje celog endokrinog sistema, a posebno reproduktivnog aparata muškarca i žene. Konkretno, čajna mešavina kojom mi tretiramo problem muške neplod-

www.ozdravite.com, gp@ozdravite.com Telefoni: Srbija +381 65 43 819 43, BiH +387 66 355 310

57


Z D R AV S T V O - S R B I J A

P

ovodom obeležavanja Međunarodne nedelje gluvih od 20. do 26. septembra 2021. godine, Njeno kraljevsko visočanstvo princeza Katarina poziva na podizanje svesti o gluvima i ljudskim pravima gluvih i nagluvih osoba, sa posebnim osvrtom na ranu dijagnozu. U ime Odbora za skrining sluha, čiji je osnivač i pokrovitelj, princeza Katarina apeluje na nacionalno jedinstvo kroz doslednu, koordinisanu i široko rasprostranjenu mobilizaciju. Princeza Katarina i Odbor za skrining sluha apeluju na važnost nabavke i upotrebe opreme za ranu dijagnostiku u svim porodilištima. – Mnogi gluvi i osobe sa oštećenim sluhom rođeni su sa ovim invaliditetom i moja fondacija i ja godinama ulažemo napore da uvedemo obavezni pregled sluha kod novorođenčadi, tako da, ako se pokaže da beba ima oštećenje sluha, zdravstveni sistem može da adekvatno i brzo reaguje. Verujem da nijedno novorođenče ne bi trebalo da napusti bolnicu bez trominutnog testa, kako bi bili sigurni da ne postoji problem – rekla je princeza Katarina. Urođene obostrane nagluvosti i gluvoće, kao i nagluvosti stečene u ranom detinjstvu, dovode do umanjenja emocionalnog, socijalnog i komunikacionog razvoja deteta. Rana dijagnostika sluha je veoma važna radi započinjanja rane intervencije, koja kod gluve i nagluve dece mora biti sprovedena u prvih nekoliko meseci života, čime se omogućava razvoj i razumevanje govora i izbegavanje trajnih posledica nagluvosti i gluvoće. Fondacija NjKV princeze Katarine aktivno radi na isporuci donacija opreme za skrining sluha bolnicama u Srbiji i Republici Srpskoj. Na inicijativu princeze Katarine, a uz podršku Odbora za skrining sluha, realizovano je nekoliko donacija: Klinici „Narodni front“ u Beogradu, Porodilištu „Dr Dragiša Mišović“, Kliničkom centru Srbije, Kliničkom centru u Nišu, i Univerzitetskom kliničkom centru (UKC) Republike Srpske i drugima. Doniranjem te značajne opreme i uvođenjem obaveznog pregleda sluha kod novorođenčadi, princeza Katarina pokušava da smanji broj trajno gluve dece u Srbiji. Takođe, u saradnji sa dr Danijelom Meglerom, američkim otorinolaringologom srpskog porekla, i gospođom Ardis Gardelom, predsednicom Holei instituta iz Detroita u Mičigenu, 58

Podizanje svesti o gluvima i ljudskim pravima gluvih i nagluvih osoba

Princeza Katarina: Poziv na akciju Pripremio: Rade-Radenko Karalić

Fondacija princeze Katarine uspešno je organizovala putovanja za decu oštećenog sluha u poseban kamp u Detroitu, gde su deca i nastavnici srpskog jezika koji su ih pratili stekli nova znanja i iskustva. Međunarodna nedelja gluvih je godišnji događaj koji obeležava globalna

zajednica gluvih tokom cele poslednje nedelje septembra u znak sećanja na mesec kada je prvi put održan Svetski kongres Svetske federacije gluvih. Međunarodna nedelja gluvih nastoji da promoviše ljudska prava osoba koje su gluve kroz okupljanja i pokazivanje jedinstva ostatku sveta.


ZDRAVSTVO - SRBIJA

Razvoj banjskog turizma u Srbiji

dr Lidija Bursać - Obradović direktor specijalne bolnice za rehabilitaciju "Atomska banja" d.o.o Gornja Trepča

R

Banje Srbije

azvoj banjskog turizma u Srbiji u prethodnoj deceniji doprineo je da se vrati stari sjaj banjskim mestima koja su krajem 19. i početkom 20. veka bila destinacije koje su posećivali kraljevi i najelitniji staleži srpskog društva. Ulaganjem u infrastrukturu, prezentaciju na domaćem i inostranom turističkom tržištu, podsticajima za domaće goste da odmor provedu u Srbiji stvorio se ambijent za dalji napredak i pružanje usluge vrhunskog kvaliteta bilo da se radi o turističkoj, ugostiteljskoj ili medicinskoj. U prvi plan svakako treba staviti medicinske ustanove koje su okosnica svake banjske priče ponaosob. Velikim zalaganjem menadžmenta ovih ustanova one su postale više od običnih rehabilitacionih centara u koje pacijente upućuje zdravstveni fond. Moralo se pripremiti za tržišnu utakmicu i prijem viskozahtevnih domaćih i stranih klijenata. Renovirani su postojeći i izgrađeni novi smeštajni kapaciteti po najsavremenijim turističkim standardima, a u mnogim centrima opremljeni su savremeni wellness i spa blokovi koji su dali potpuno novu dimenziju ovim centrima. Ipak, treba napomenuti da su svi naši rehabilitacioni centri zadržali i znatno unapredili svoju medicinsku uslugu nabavkom nove opreme, zapošljavanjem visokoobrazovanog medicinskog kadra i osmišljavanjem novih medicinskih programa. Ovim se izbegla greška nekih zemalja iz okruženja koje su tu uslugu gotovo ugasile, na sopstvenu štetu, a sada je ponovo revitalizuju. Takođe, počelo se s ogromnim ulaganjima u izgradnju novih hotela najviše kategorije, restorana, akva parkova i svih ostalih turističkih sadržaja koji su neophodni za razvoj jedne turističke destinacije. Time je zaokružena kompletna ponuda i stvoren uslov za privlačenje znatno brojnije klijentele koja će naći nešto po sopstvenoj potrebi i ukusu u ovim mestima. Treba istaći da je i privatizacija nekih naših specijalnih bolnica doprinela da se razvoj banjskog turizma zahukta i da postane jedan od najznačajnijih segmenata srpskog turizma uopšte. Ulaganja u ove ustanove nakon privatizacije su u potpunosti promenila izgled ne samo samih ustanova, nego i čitavog kraja u kome se one nalaze. Tipičan primer za to je Atomska banja u kojoj je nakon privatizacije i ogromnih ulaganja u objekte i opremu došlo do višestrukog povećanja prihoda, porasta broja posetilaca, naročito iz inostranstva, koji su sada trećina svih posetilaca u ovoj ustanovi. Treba istaći i trostruko uvećanje broja zaposlenih u Atomskoj banji u odnosu na vreme pre privatizacije. Definitivno, treba istaći ogroman potencijal banjskog turizma u Srbiji, sa velikim mogućnostima za širenje i povećanje prihoda svim privrednim subjektima koji tu perzistiraju, kao i lokalnoj zajednici i državi uošte. Pokazalo se u poslednjih skoro dve godine, u vreme COVID-a, da se treba osloniti na sopstvene potencijale, razvijati svoje resurse i bazirati budućnost na njima. Veliki broj obolelih od ove bolesti dugo nakon ozdravljenja imaju značajne posledice koje se mogu ublažiti korišćenjem usluga u banjama. Kombinovanjem tradicionalnih načina lečenja, čistog vazduha, netaknute prirode, organizam se vraća u ravnotežu koja je narušena nezdravim navikama i lošim uslovima životne sredine. Vraćajući se prirodi ljudi će biti spremniji i jači za sve izazove pred koje će čovečanstvo biti stavljeno u budućnosti. Banje će tu imati veoma važnu ulogu.

Urednik rubrike “Banje Srbije”: Rade-Radenko Karalić Priprema: “Medici.com” DTP: Sretko Bojić

59



Z D R AV S T V O - S R B I J A

Mataruška Banja

 Tel. +381 36 541 10 22 Prijemna služba: +381 36 541 10 39  https://www.agensmb.rs E-mail: agens@agensmb.rs

S

pecijalna bolnica za rehabilitaciju “Agens” je savremena medicinska ustanova koja se bavi prevencijom, lečenjem i rehabilitacijom pacijenata nakon oštećenja centralnog i perifernog nervnog sistema, nakon povreda koštanozglobnog sistema i pacijenata sa reumatskim bolestima (zapaljenjski i degenerativni reumatizam). Tokom boravka i lečenja u ovoj ustanovi o vama brine tim lekara (specijalisti fizikalne medicine i rehabilitacije, internista-reumatolog, neurolog), defektolog, fizioterapeuti i medicinske sestre-tehničari. Pored stručnog medicinskog ka-

dra, raspolaže i savremenom opremom za sprovođenje terapijskih procedura u oblasti fizikalne i medicinske rehabilitacije. Termomineralna voda Mataruške Banje pripada kategoriji natrijum, magnezijum, hidrokarbonatnih, sumporovitih hipertermi. Sadrži značajne količine vodonik-sulfida 16mg/l što je glavna terapeutska vrednost ove vode uz temperaturu od 46ºC. Prirodni factor, sumporovita termomineralna voda, ima značajan efekat u ginekologiji, kod hroničnih zapaljenja adneksa i kod steriliteta.Ova voda, uz regulaciju temperature, može se koristiti za različite hidroterapijske procedure i to putem: kupanja, tuširanja, orošavanja, kao i za individualne i grupne hidrokineziterapijske procedure. 61


Z D R AV S T V O - S R B I J A

Specijalna bolnica za rehabilitaciju "Gamzigrad" Gamzigradska banja

 Tel. +381 19 450-443 U okviru Specijalne bolnice postoji Odeljenje za terapijski i rehabili https://www.gamzigradskabanja.org.rs tacioni tretman koje obuhvata hidroterapiju, termoterapiju, kineziterapi-

G

amzigradska banja se nalazi u istočnoj Srbiji, 220km jugoistočno od Beograda, a 11km zapadno od Zaječara. Leži na 160m nadmorske visine u meandarskoj dolini donjeg toka Crnog Timoka, na samim njegovim obalama, nedaleko od magistralnog puta Zaječar – Paraćin, kojim se ostvaruje dobra saobraćajna veza u svim pravcima. INDIKACIONA POLJA • Neurološka oboljenja • Oboljenja srca i krvnih sudova • Reumatska oboljenja • Povrede i oboljenja lokomotornog sistema

62

ju, radnu terapiju, vakuumterapiju, magnetoterapiju, i terapiju laserom.

HBO - hiperbarična oksigenacija, terapija 100%-kiseonikom pod pritiskom


U

lekarskoj sali u zgradi Termomineralnog kupatila Specijalne bolnice „Merkur“, 7. septembra 2021. godine, istraživački tim Medicinskog fakulteta Kragujevac prezentovao je rezultate trogodišnjeg ispitivanja lekovitosti mineralne vode Snežnik. „Rezultati su bolji nego što smo očekivali, svi pacijenti imali su dokazano poboljšanje pražnjenja creva za 50%“, izjavio je prof. dr Vladimir Živković, generalni sekretar Katedre za fiziologiju Medicinskog fakulteta u Kragujevcu. „To znači da su sve njihove subjektivne tegobe koje nosi dijabetes bile ukljonjene i da je kod 100% pacijenata došlo do normalnog pražnjenja creva, nakon konzumiranja vode sa izvora Snežnik“. Studija je sprovedena na uzorku koji su činili pacijenti Specijalne bolnice „Merkur“ na terapiji inzulinom, starosti između 30 i 60 godina. Rezultate je prezentovao tim Medicinskog fakulteta u Kragujevcu koji je vodio istraživanje, na čelu sa dekanom prof. dr Vladimirom Jakovljevićem. „Rezultati istraživanja su epohalni. Kod 50% pacijenata koji su bili uključeni u studiju došlo je do 100% poboljšanja lečenja zatvora, odnosno opstipacije. To dosad nijedna zvanična voda u Srbiji nema kao rezultat terapije. Potrudićemo se da u budućem periodu informišemo širu javnost i naše pacijente, a u budućem periodu, u dogovoru sa fakultetom, medicinom, službom prodaje i marketinga napravićemo plan za promociju ovog novootkrivenog benefita banjske vode“, dodao je dr Stanojević. „Kada sam počeo da radim kao mlad lekar, zatekao sam tekstove i materijale o dejstvu vode koji su bili stari 40-50 godina. Poslednjih desetak godina, uz napredak nauke i medicine i uz podršku i saradnju sa Medicinskim fakultetom Kragujevac, koji ima najbolju naučnu bazu za ispitivanja iz oblasti fiziologije, želeli smo da napravimo istraživenje o vodi. Na moje veliko zadovoljstvo, to smo i uspeli“, izjavio je dr sc. med. Dejan Stanojević, direktor „Merkura“. „Cilj pokretanja naučnih studija je povratak balneologiji i lečenju mineralnim vodama Vrnjačke Banje. Za to su bile potrebne nove analize i novi rezultati. Istorija nas obavezuje da mlađim generacijama ostavimo adekvatne podatke, za dalji rad i nastavak lečenja u Vrnjačkoj Banji“, izjavio je dr Stanojević. Rezultati su pokazali i da ova voda ima obećavajući potencijal u pogledu antioksidacionih svojstava i redukcije oksidacionih oštećenja. Konzumacija ove vo-

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Snežnik, mineralni izvori, kisela voda Merkur Vrnjačka banja

7. septembar 2021. godine, Vrnjačka Banja

Otkrivena nova lekovita svojstva vode iz Vrnjačke Banje Nakon tri godine ispitivanja, prvi put su prezentovani zdravstveni efekti mineralne vode Snežnik

de je povezana sa smanjenjem produkcije slobodnih radikala i ovaj blagotvorni efekat pokazuje da konzumacija ove vode može pacijentima doneti poboljšanje tegoba na makroplanu. Prva faza istraživanja, koja uključuje istraživanje na životinjama, i druga, ko-

ja uključuje istraživanje efekata vode na sportistima, već su publikovane u naučnim časopisima. Treća faza studije biće uskoro publikovana kao rad sa naučnim doprinosom. U budućem periodu planiran je nastavak studije na dve test grupe – zdravih ljudi i pacijenatakoji nisu sa teritorije Vrnjačke Banje. Najavljena je i studija koje će pokazati efekte tople mineralne vode na gastroenterološke probleme. Na taj način će se kreirati kompletna slika o delotvornosti voda koje se koriste za lečenje. 63


Mudre misli

K

?

Narodne izreke vjerovanja u službi zdravlja

Prof. Tihomir Levajac, književnik

ao profesor književnosti najčešće sam se sa knjigom družio. Čitao ono što sam morao i ono što mi je duša iskala. Često sam nailazio na rečenice koje su me osvežavale, na misli pri kojima mi je dah zastajao, na slike kojima sam se divio, te ih vremenom zapisivao da mi iz sećanja ne iščeznu i skupljao u mom kovčežiću. Te lepe trenutke želim sa vama da podelim. Svojim skromnim izborom. Ako se i vama svide, onda je u redu, a ako vam se ne sviđa, onda ništa. Tihomir Levajac

*** Nedostaju mi oni kojima ja nedostajem. Robert Vizner

Kad su Boba Dilana pitali da li jj pesnik, on je odgovorio: „Ne, nisam čak ni filozof.“ Nepoznat autor

Srbi kao narod radije rađaju žensku decu jer je mušku teže udati. Branislav Petrović

Radi kao da si besmrtan, a živi kao da si smrtan. Otac Porfirije

Žena je bez muža kao barka bez jedra, a dete bez oca kao raskršće bez putokaza. Vijetnamska poslovica

Nije siromah onaj koji ima malo, već onaj ko želi više. Seneka

Jednog dana... nećemo ni za čim zažaliti. Samo jedno za drugim. Oksana Robski

Čovek je najopasniji virus na Zemlji. Nenad Janjetović

Jedni imaju sat, a nemaju vremena. Čarls Bukovski

Kad se životinje sretnu njuše jedna drugu, da bi bile sigurne da nemaju posla sa čovekom. Sinervejl

Drvo je kao čovek. Treba mu sedamdeset godina da sazri, a sa sto je neupotrebljivo. Džulijan Barns

Pravi prijatelji se na kraju uvek razilaze. Svaki kreće drugim putem, a da pri tom jedan drugog ne napuštaju. Bohumil Hrabal

Tajna uspešnog života je da ne umreš pre smrti. Rouz Tremejn

64

Nenad Janjetović Janje je narodni iscjelitelj. Svojim natprirodnim darom, ogromnom i moćnom energijom i velikim iskustvom, pomogao je i pomaže ljudima širom svijeta. Pored neizbrisivog ljekovitog traga koji ostavlja na duše i tijela onima koji mu vjeruju i traže spas u njegovim moćima, Janje piše i jedinstvene knjige. Poznati su i vrlo posjećeni seminari koje drži na temu: - Kako spoznati univerzum prirode i sebe i kako energetski balansirati sam sebe; - Kako spoznati Univerzum, sagledati i učiti šta nam sve daje a šta mi njemu treba da uzvratimo; Spoznati priorodu oko nas i planetu Zemlju, naučiti šta nam ona daje a šta mi njoj trebamo i moramo da uzvratimo; - Spoznati sebe, svoje svemirsko i fizičko tijelo te našu ulogu, zadatak i obaveze u materijalnom svijetu; - Kako misaono balansirati fizičko sa svemirskim tijelom i to sve sa prirodom i Univerzumom; - Kako dodirom svojih prsta balansirati svoje fizičko tijelo od vrha glave do stopala; - Kako osjetiti i spoznati svoj imunitet i koristiti ga u odbrani svog fizičkog tijela; - Kako usmjeriti drugoga da spozna svoju moć, prirodni dar i osjeti snagu svog imunog sistema… Janje kaže kako u narodu često čujemo izreke i stara vjerovanja: Stavi prst na čelo pa dobro razmisli! To znači da Um caruje, a smješten je u hipofizi. On automatski, preko duha i duše, održava fizičko tijelo. MISAO / iz epifize djeluje/ je ta koja nas vodi kroz matrijalni svijet i može biti pozitivna (uzdižemo se duhovno i fizički), ili negativna (rušilačka za sebe i svega okolo sebe). DUH daje moć memorije/iz velikog mozga i intuicije /iz malog mozga kroz oči i ineligenciju / iz štitne žlijezde i krajnika dajući glas, sluh, ukus i miris i snalaženje u prostoru i vremenu/. DUH daje vedrinu da vedrimo sve u sebi i okolo sebe ili da klonemo duhom, pa sve u sebi i oko sebe slabimo po svim pitanjima iz života i rada. DUŠA daje mir u nama i oko nas držeći ljubav i osjećanje, nagone i instinkt, kako bi tijelo moćno vegetiralo po djelovanju duha i duše. VJERA ISTINSKA daje moć da budemo povezani sa prirodom i svemirom i da imamo energetsku stabilnost koju kanalom iz svemira prihvatamo. Narodne poslovice za zdravlje i sreću: - UM caruje snaga klade valja. - Klonuo duhom, gotov je. - Kao rukom odneseno. - Mudroj glavi i jedno oko dosta. - Na ranu bi ga privio. - Ne valja svašta srcu da primate. - Gdje svrbi, tu se i češe. - Živi kao bubreg u loju. - Igraju joj oči kao sunce u zenitu. - Krv nije voda. - Lako je zdravom bolesnog savjetovati. - Mala djeca sisaju mlijeko, a velika, krv. - Mudre je lako savjetovati. - U zdravom tijelu zdrav duh. - Onaj ko ima dobro zdravlje je bogat i ako to ne zna (italijanska poslovica). - Umoriti tijelo, znači ozdraviti dušu (francuska poslovica). - Ako nemaš vremena za svoje zdravlje sada, nećeš imati zdravlja za svoje vrijeme sutra (irska poslovica). - Temelj sreće u životu je dobro zdravlje. - Dok je čovek zdrav i voda mu je slatka. - Rđa jede gvožđe, a tuga srce. - Naše zdravlje je u našim rukama. UDRUŽENJE ZA PRIRODNU, ENERGETSKU I DUHOVNU MEDICINU U N I V E R Z U M BANJA LUKA Ul. Sretena Stojanovića 40 Mob. +387 65 444 879 e-mail: univerzumuped@gmail.com


GODINA X BROJ 101. OKTOBAR 2021.

65


N M K

KOMENTAR RADA COMMENT OF THE PAPER

15 pitanja i 15 odgovora o borbi čovečanstva protiv COVID-19 i budućih opasnijih virusnih pandemija

15 Questions and 15 Answers on Humanity’s Struggle Against COVID-19 and Future More Dangerous Virus Pandemics

Vladimir Kanjuh, Nebojša Antonijević, Snežana Kanjuh, Momir Pušac Poštovani akademiče Kanjuh i saradnici Izuzetna je čast i zadovoljstvo imati Vas u svom okruženju, u svojoj blizini. Vaša pozitivna energija, neumornost, stalno nove i nove ideje, novi poduhvati, radovi, članci u novinama.U ovom sivom i teškom vremenu daju dodatnu snagu, energiju, podstrek da izdržimo, nastavimo dalje i osećamo se bolje. Vaš rad sam pročitila sa posebnom pažnjom, u jednom dahu, upijajući svaku reč. Bilo mi je ogromno zadovoljstvo. Ovaj rad je suština, srž svega što je vezano za SARS-CoV-2 i za heroje na bojnom polju i za sve ostale. Razumljivo, kratko, jasno, jednostavno, a potkovano brojnim činjenicama. Svaka rečenica je razjašnjenje neke od brojnih dilema i nedoumica vezanih za SARS-CoV-2. Divno!! Hvala Vam na ovakvom pregledu, sistematičnosti i prikazu svih informacija i činjenica od uzroka i prirode uzročnika do mogućih posledica ove često veoma teške bolesti. Takođe, korektno ste citirali i naše autore akademike Ljubišu Rakića, Dušicu Lečić Toševski, Miodraga Čolića kao i moj intervju sa novinarom N. Jovanovićem za nedeljnik „Pečat“ iz Beograda, 647/2021., str. 15 – 17.: „Presudna je odluka: Zašto je antivirusna, antibiotska, imunosupresivna, imunomodularna ili biološka terapija za lečenje obolelih od COVID-19 dobra isključivo onda kada se daje pravom pacijentu, u pravom trenutku, u pravoj fazi bolesti“. Divim se Vašoj energiji, trudim se i sama da budem pozitivna i da idem napred i veoma sam srećna što imam tu privilegiju da sam jedna od onih kojoj ste lično poslali Vaš izvanredni rad. Srdačan pozdrav i sve najbolje Vama i saradnicima, Vaša dr Slavica Radovanović

Dr Slavica Radovanović, kardiolog, pomoćnik direktora KBC „Dr Dragiša Mišović“, načelnik Odeljenja za srčanu slabost i rukovodilac COVID bolnice KBC „Dr Dragiša Mišović“ 66

Dear Academician Kanjuh and associates It is a great honor and pleasure to have you in the environment, in the vicinity. Your positive energy, tirelessness, constantly new and new ideas, new endeavors, works, newspaper articles and in this gray and difficult time give additional strength, energy, encouragement to endure, move on and feel better. I read your paper with associates with special attention, in one breath, absorbing every word. It was a great pleasure. This paper is the essence, the core of everything related to SARS-CoV-2 and to the heroes on the battlefield and to everyone else. Understandable, short, clear, simple and backed by numerous facts. Each sentence is a clarification of some of the many dilemmas associated with SARS-CoV-2. Wonderful! Thank you for this paper, systematic and presentation of all information and facts from the cause and nature of COVID-19 and the possible consequences of this often very serious disease. Also, you correctly quoted our authors, academicians Ljubiša Rakić, Dušica Lečić Toševski, Miodrag Čolić, as well as my interview with journalist N. Jovanović for the weekly ‘’Pečat’’ Belgrade, 647/2021, pp.15-17:”The crucial decision is: why antiviral, antibiotic, immunosuppressive, immunomodular or biological therapy for the treatment of patients with COVID-19 is good only when it is given to the right patient, at the right time, in the right phase of the disease.” I admire your energy, I try to be positive and move forward and I am very happy to have the privilege of being one of those to whom you personally sent your extraordinary paper. Best regards and all the best to you and your associates, Yours, Dr. Slavica Radovanović

Dr. Slavica Radovanović, cardiologist, Deputy Director of CHC “Dr Dragiša Mišović”, Chief Department of Heart Failure and Head of COVID Hospital CHC “Dr Dragiša Mišović”


NMK - prikaz knjiga

Приказ књиге

Болести бубрега Проф. Амира Пецо Антић

З

адовољство ми је да пожелим добродошлицу надавно публикованом уџбенику „Болести бубрега“. Академска мисао, познатa београдскa издавачка кућа универзитетских и научних публикација, реализовала је, поштујући високе професионалне стандарде, ово друго, допуњено издање „Болести бубрега“. Оно се очекивало с великим нестрпљењем и интересовањем, јер је претходно издање овог уџбеника објављено 1999. године. У међувремену се десио рапидни прилив нових сазнања у области нефрологије, као и осталим областима медицине. Имајући у виду да је хронична болест бубрега један од водећих узрока морталитета и морбидитета широм света, као и да њена преваленција стално расте у последњој деценији, болест бубрега је постала јавни здравствени проблем. Зато она заслужује више пажње, а пре свега од здравствених радника који би требало да буду промотери подизања свести о болести бубрега код јавности и креатора здравствене политике. Први корак у остварењу овог задатка је едукација студената медицине и лекара који треба да науче како спречити, рано открити и адекватно лечити болести бубрега. Управо у томе важну улогу ће имати оваj уџбеник који пружа свеобухватне информације о болестима бубрега, а написан је тако да је лако разумљив и користан свим лекарима, без обзира на то да ли је њихов примарни интерес клинички или научни. Уредници монографије „Болести бубрега“ су специјалисти интерне медицине и субспецијалисти нефрологије, дугогодишњи наставници Медицинског факултета Универзитета у Београду,

проф. др Љубица Ђукановић, проф. др Нада Димковић, проф. др Дијана Јовановић, проф. др Вишња Лежаић, проф. др Радомир Наумовић и проф. др Сања Симић Огризовић. Своје велико клиничко искуство стечено у хиљадама сати поред болесничких постеља најтежих бубрежних болесника, као и искуство дугогодишњег педагошког и научног рада, ови реномирани лекари су уложили да створе савремени клинички уџбеник. То није само преглед клиничких вештина и дијагностичких техника, него пружа и разумевање темељне патогенезе болести, као и недавних научних достигнућа која утичу или ће ускоро утицати на лечење болести бубрега. Коаутори овог дела су проф. др Драгица Миленковић Петронић, уролог, и доц. dр Љиљана Богдановић, патолог, које су учествовале у писању оних методских јединица које захтевају интердисциплинарни приступ. У писању појединих методских јединица учествовали су, под руководством својих професора и нефролози, клинички асистенти. „Болести бубрега“ је савремени уџбеник нефрологије написан на 694 страница, веома квалитетно илустрован са 132 табеле, 80 схема и 24 слике. Референце су наведене после сваке методске јединце а цитирано је 1037 библиографских јединица. У 20 поглавља дат је приказ најновијих сазнања о свим аспектима и врстама болести бубрега. У првом поглављу “Испитивање болесника са обољењима бубрега” описане су дијагностичке методе које се користе у нефрологији и индикације за њихову примену. У поглављу “Примарне гломерулске болести” приказана је патогенеза и клиничко испољавање гломерулских болести, а потом поједини типови примарних гломерулонефритиса. У трећем поглаваљу “Секундарне гломерулске болести” описане су секуднарне гломерулопатије, а највише пажње је посвећено лупусном нефритису и болестима бубрега у системским васкулитисима. Погла-

вље „Болести бубрега узроковане метаболичким болестима и поремећајима“ чине два подпоглавља. Прво је посвећено болестима бубрега у дијабетесu мелитусу, најчешћем узроку терминалне инсуфицијенције бубрега широм света, а друго подпоглавље амилоидози. У петом поглављу описане су тубуло-интерстицијумске болести, механизми њиховог настанка и поједине етиолошке групе акутних и хроничних тубулоинтерстицијумских болести. Шесто поглавње „Ендемска нефропатија“ приказује најзначајнију неинфективну тубулоинтерстицијумску болест у нашој земљи. У поглављу “Инфекције мокраћних путева” приказана је савремена подела и етиопатогенеза инфекција мокраћних путева, њихова клиничка слика и савремен приступ лечењу. Опструкције мокраћних путева описане су у осмом поглављу. Девето поглавље о везикоуретралном рефлуксу описује класификацију, патогенезу, клиничку слику, дијагностику, значај раног откривања и савремене принципе лечења. У поглављу “Нефролитијаза” јасно су приказани етиопатогенетски механизми настанка калкулуса у мокраћном систему, дијагностички поступци којима се открива узрок настанка калкулуса и принципи лечења. Хипертензија и болести бубрега узроковане хипертензијом описане су у XI поглављу. Објашњена је патогенеза примарне и секундарне хипертензије, клиничка слика и савремене препоруке за дијагностику и лечење хипертензије. Посебно поглавље је посвећено трудноћи и бубрегу. У њему су после описа физиолошких и морфолошких промена у бубрезима у трудноћи описане болести бубрега које се могу јавити током трудноће. У XIII поглављу “Наследне болести бубрега” описане су наследне болести гломерула и наследне болести тубула бубрега, а затим цистичне болести бубрега, начин њиховог наслеђивања и карактеристике њиховог развоја и клиничког тока. 67


NMK - prikaz knjiga

C

M

Y

CM

MY

CY

CMY

K

68

Savremeni stavovi u liječenju dijabetesa melitusa tipa 2 Dijabetes melitus tip 2_korice - Snezana Pejicic.ai 1 29.4.2021. 11:17:27

Autor: Prof. dr Snježana PopovićPejičić i saradnici U monografiji su pored savremenih stavova u liječenju hiperglikemije u dijabetesu tipa 2 iznesene i nove terapijske preporuke za liječenje hipertenzije i dislipidemije, kao i preporuke za liječenje dijabetesa i komorbiditeta, što čitaocu omogućuje sticanje znanja iz najaktuelnijih, provjerenih i naučno dokazanih izvora. Kroz dobro koncipirana poglavlja obrađeni su svi aspekti liječenja dijabetesa tipa 2 uz primjenu stručno i naučno dokazanih i prihvaćenih činjenica u skladu sa savremenim preporukama medicine zasnovane na dokazima. Na stručan, ali razumljiv način pojašnjeni su svi relevantini pojmovi, stavovi i principi koji se odnose na uzroke, tok i savremeno liječenje pacijenata sa dijabetes melitisom tipa 2. Osim toga, prikazani su i rezultati relavantnih internacionalnih kliničkih studija i istraživanja u praćenju i liječenju dijabetesa tipa 2, njegovih komplikacija i komorbiditeta. Ova vrijedna knjiga će biti od dragocjene koristi ne samo specijalistima i subspecijalistima koji se usko profesionalno bave problemom dijabetesa, već i ljekarima praktičarima koji se sa ovom problematikom susreću na primarnom nivou zdravstvene zaštite.

Recenzenti: Prof. dr Ranko Škrbić, dekan Medicinskog fakulteta, Univerzitet u Banjoj Luci Prof. dr Duško Vulić, dopisni član ANURS Akademik Nebojša M. Lalić, redovni član SANU Prof. dr Ranko Škrbić

Monografija je napisana jasnim stilom i uz korišćenje savremene medicinske literature i terminologije. Predstavlja značajno stručno dijelo od velike koristi za adekvatno liječenje velikog broja bolesnika sa dijabetes melitusom tipa 2. Autor ove knjige spada u istaknutog sljedbenika struke i nauke, koja je poznata široj stručnoj javnosti. Pokretač je i dugogodišnji Načelnik Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma, UKC Republike Srpske i Nacionalni koordinator za dijabetes mellitus Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske. Knjiga dolazi u pravo vrijeme i može korisno poslužiti svima koji se bave ili će se baviti problemima vezanim za dijabetes mellitus tipa 2 i daće veliki doprinos rješavanju značajnog zdravstvenog problema stanovnika Republike Srpske. Ova monografija, svojim pristupom i posebno sadržajem, pridružuje se knjigama koji problem sagledavaju na sveobuhvatan način i zaslužuje visoku ocjenu i sve pohvale. Preporučujem ovu vrijednu knjigu u raznim oblicima postdiplomskog usavršavanja, specijalizacija i subspecijalizacija iz endokrinologije, interne medicine, porodične medicine i drugih srodnih disciplina, na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Banjoj Luci. Prof. dr Duško Vulić

Savremeni pristup i novina u izradi ove monografije se ogleda u izdvajanju posebnog poglavlja sa prikazom„Smernica za lečenje dijabetes melitusa tipa 2 u Republici Srpskoj“ Udruženja endokrinologa i dijabetologa Republike Srpske. Smernice su napisane sa ciljem da doprinesu primeni savremenih stavova u lečenju ove bolesti, kao i stvaranju takvog sistema zdravstvene zaštite u kome će pacijenti biti lečeni na „jednak i za sada najbolje dokazani način, a putem standardizacije terapijskih procedura“ i namenjene su prvenstveno specijalistima endokrinologije, internistima i lekarima na primarnom nivou zdravstvene zaštite. Takođe, izrada ovih Smernica predstavlja deo kontinuiranog procesa ažuriranja vodiča kliničke prakse za lečenje osoba sa dijabetesom tipa 2 u Republici Srpskoj. U celini, monografija je ostvarila svoj cilj da bude referentna publikacija sa najsavremenijim preporukama i stavovima u lečenju dijabetesa tipa 2, na koju će se moći oslanjati specijalizanti i specijalisti endokrinologije i interne medicine, kao i lekari na primarnom nivou zdravstvene zaštite, suočeni sa komplikovanim zahtevima savremenog tretmana šećerne bolesti. Monografija „Savremni stavovi u liječenju dijabetes melitusa tipa 2“ autora prof. dr Snježane Popović-Pejičić i saradnika, je izuzetno vredna publikaciju i predstavlja značajan doprinos medicinskoj literaturi, kao i kliničkoj praksi, te zaslužuje visoku ocenu i sve pohvale. Akademik Nebojša M. Lalić

Izdavač: Medicinski fakultet, Univerzitet u Banjoj Luci Štampa: Glas Srpske ISBN 978-99976-26-64-6

9

789997

626646

Snježana Popović-Pejičić i saradnici • SAVREMENI STAVOVI U LIJEČENJU DIJABETES MELITUSA TIPA 2

Поглавље “Акутно оштећење бубрега” приказује савремену терминологију, узроке и поделе, као и патофизиолошке карактеристике, клиничку слику, дијагностику, превенцију и лечење акутног оштећења бубрега. У XV поглављу “Хронична болест бубрега” описана је савремена дефиниција и класификација хроничне болести бубрега, епидемиологија, клиничка слика и дијагноза, фактори ризика и механизми напредовања хроничне болести бубрега, као и поједине компликације хроничне слабости бубрега. У три поглавља описане су методе за замену функције бубрега. Јасно су описани принципи хемодијализе, перитонеумске дијализе и трансплантације бубрега, индикације и контраиндикације за њихову примену, начин извођења и компликације. Значајно је поглавље „Геријатријска нефрологија“ у којем је описана анатомија и физиологија бубрега у старости, карактери-стике појединих група обољења бубрега и њихово лечење, као и принципи лечења методама за замену функције бубрега старих особа. Поглавље ХХ је посвећено избору и дозирању лекова у хроничним болестима бубрега. На крају овог поглавља је табела са препорукама за дозирање лекова код болесника са акутном и хроничном инсуфицијенцијом бубрега. Књига „Болести бубрега“ је високе научне и практичне вредности. Одликује је примерен методолошки поступак, изворност, научна заснованост, баштињење одговарајућих тековина светске медицинске науке, темељитост обраде дате тематике, поткрепљеност подацима прворазредног практичног и егзактног значаја, систематичност и прегледност излагања, компактност текстуалне целине, коришћење стандардне научне технологије и важећих мерних јединица и лепота језичког и стилског обликовања текста. Публикацијом овог издања биће извесно попуњена постојећа празнина у нашој савременој медицинској литератури која је посвећена болестима бубрега. Користиће је лекари на последипломском усавршавању из нефрологије, али и лекари на специјализацији интерне медицине, ургентне медицине, анестезиологије, субспецијализацији кардиологије, ендокринологије, пулмологије, клиничке имунологије и алергологије и многих других грана. Извесно је да ће она бити и добра основа медицинским научним ствараоцима за истраживање болести бубрега.

IZVODI IZ RECENZIJA U monografiji su pored savremenih stavova u liječenju hiperglikemije u dijabetesu tipa 2 iznesene i nove terapijske preporuke za liječenje hipertenzije i dislipidemije, kao i preporuke za liječenje dijabetesa i komorbiditeta, što čitaocu omogućuje sticanje znanja iz najaktuelnijih, provjerenih i naučno dokazanih izvora. Kroz dobro koncipirana poglavlja obrađeni su svi aspekti liječenja dijabetesa tipa 2 uz primjenu stručno i naučno dokazanih i prihvaćenih činjenica u skladu sa savremenim preporukama medicine zasnovane na dokazima. Na stručan, ali razumljiv način pojašnjeni su svi relevantini pojmovi, stavovi i principi koji se odnose na uzroke, tok i savremeno liječenje pacijenata sa dijabetes melitisom tipa 2. Osim toga, prikazani su i rezultati relavantnih internacionalnih kliničkih studija i istraživanja u praćenju i liječenju dijabetesa tipa 2, njegovih komplikacija i komorbiditeta. Ova vrijedna knjiga će biti od dragocjene koristi ne samo specijalisti-

ma i subspecijalistima koji se usko profesionalno bave problemom dijabetesa, već i ljekarima praktičarima koji se sa ovom problematikom susreću na primarnom nivou zdravstvene zaštite. Prof. dr Ranko Škrbić

Monografija je napisana jasnim stilom i uz korišćenje savremene medicinske literature i terminologije. Predstavlja značajno stručno dijelo od velike koristi za adekvatno liječenje velikog broja bolesnika sa dijabetes melitusom tipa 2. Autor ove knjige spada u istaknutog sljedbenika struke i nauke, koja je poznata široj stručnoj javnosti. Pokretač je i dugogodišnji Načelnik Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma, UKC Republike Srpske i Nacionalni koordinator za dijabetes mellitus Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske. Knji-


NMK - In memoriam

ga dolazi u pravo vrijeme i može korisno poslužiti svima koji se bave ili će se baviti problemima vezanim za dijabetes mellitus tipa 2 i daće veliki doprinos rješavanju značajnog zdravstvenog problema stanovnika Republike Srpske. Ova monografija, svojim pristupom i posebno sadržajem, pridružuje se knjigama koji problem sagledavaju na sveobuhvatan način i zaslužuje visoku ocjenu i sve pohvale. Preporučujem ovu vrijednu knjigu u raznim oblicima postdiplomskog usavršavanja, specijalizacija i subspecijalizacija iz endokrinologije, interne medicine, porodične medicine i drugih srodnih disciplina, na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Banjoj Luci. Prof. dr Duško Vulić Savremeni pristup i novina u izradi ove monografije se ogleda u izdvajanju posebnog poglavlja sa prikazom„Smernica za lečenje dijabetes melitusa tipa 2 u Republici Srpskoj“ Udruženja endokrinologa i dijabetologa Republike Srpske. Smernice su napisane sa ciljem da doprinesu primeni savremenih stavova u lečenju ove bolesti, kao i stvaranju takvog sistema zdravstvene zaštite u kome će pacijenti biti lečeni na „jednak i za sada najbolje dokazani način, a putem standardizacije terapijskih procedura“ i namenjene su prvenstveno specijalistima endokrinologije, internistima i lekarima na primarnom nivou zdravstvene zaštite. Takođe, izrada ovih Smernica predstavlja deo kontinuiranog procesa ažuriranja vodiča kliničke prakse za lečenje osoba sa dijabetesom tipa 2 u Republici Srpskoj. U celini, monografija je ostvarila svoj cilj da bude referentna publikacija sa najsavremenijim preporukama i stavovima u lečenju dijabetesa tipa 2, na koju će se moći oslanjati specijalizanti i specijalisti endokrinologije i interne medicine, kao i lekari na primarnom nivou zdravstvene zaštite, suočeni sa komplikovanim zahtevima savremenog tretmana šećerne bolesti. Monografija „Savremni stavovi u liječenju dijabetes melitusa tipa 2“ autora prof. dr Snježane Popović-Pejičić i saradnika, je izuzetno vredna publikaciju i predstavlja značajan doprinos medicinskoj literaturi, kao i kliničkoj praksi, te zaslužuje visoku ocenu i sve pohvale. Akademik Nebojša M. Lalić

In memoriam

Prof. dr Žarko Pavić 1959 – 2021. Naš uvaženi kolega dr Žarko Pavić, preminuo je 25. septembra 2021. godine u Beogradu. Profesor dr Žarko Pavić je rođen 28. aprila 1959. godine u Banjaluci, gdе se školovao i završio Medicinski fakultet. Magistrirao je i doktorirao iz oblasti endokrinologije na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Postdoktorske studije je završio na Univerzitetu „Georg August” u Getingenu u Nemačkoj. Subspecijalizaciju iz endokrinologije završio je 1992. na Medicinskom fakultetu u Beogradu, a iz kliničke biohemije na Institutu u Getingenu. Od 1983. do 1994. bio je angažovan na Medicinskom fakultetu u Banjaluci, kao asistent, a zatim kao docent i rukovodilac Katedre za patofiziologiju. Predavao je i na Univerzitetu u Istočnom Sarajevu. Od 1998. do 2002. godine obavljao je funkciju pomoćnika ministra zdravlja Republike Srpske. Direktor Kancelarije Svjetske banke za zdravstvo u Republici Srpskoj, direktor Fondacije “Zdravlje i dijabetes”, direktor Internacionalnog projkta “Diabetes Mellitus”, kao i nacionalni koordinator za dijebetes mellitus u Republici Srpskoj. Bio je i član Srpskog lekarskog društva, Izvršnog odbora Svetske zdravstvene organizacije i Internacionalne asocijacije rektora Jugoistočne Evrope. Obavljao je i dužnost nacionalnog koordinatora za programe i projekte Svjetske zdravstvene organizacije u Beogradu. Profesor Pavić je tokom perioda 2008–2013. godine bio angažovan na Univerzitetu za poslovni inženjering i menadžment u Banjaluci kao redovni profesor iz oblasti zdravstvenog menadžmenta i kao rektor Univerziteta PIM. Svojim aktivnim zalaganjem i učešćem u radu Univerziteta, profesor Žarko Pavić dao je ogroman doprinos dostizanju najviših akademskih ciljeva na Univerzitetu PIM. Od 2007. do 2008. bio je šef Katedre za zdravstveni menadžment Evropskog univerziteta u Beogradu. Profesor Pavić je bio rektor Nezavisnog univerziteta Banjaluka od 2013. do 2017. godine. Aktivnostima na međunarodnom nivou ostavio je neizbrisiv trag u nauci i zdravstvu u okruženju i regionu, aktivno se posvetivši naučnom i stručnom radu i projektima u oblasti reforme zdravstva, kao i učešćem u međunarodnim organizacijama posvećenim zdravstvu kao što je Svjetska zdravstvena organizacija. Zavijek će ostati upamćen po svojoj velikoj stručnosti, kolegijalnosti, dobroti i posvećenosti svojim kolegama i studentima. 69



N M K

-

s t r u č n i

s k u p o v i

Treći kongres endokrinologa i dijabetologa Republike Srpske sa međunarodnim učešćem

Podsticaj za razvoj endokrinologije i dijabetologije u Republici Srpskoj Banjaluka, Kulturni centar Banski dvor, 9-12. septembra 2021. godine Pripremila: prof. dr Snježana Popović Pejičić, spec. interne medicine – subspec. endokrinologije, primarijus, predsjednik Udruženja endokrinologa i dijabetologa Republike Srpske

O

vogodišnji, 3. kongres endokrinologa i dijabetologa Republike Srpske, sa međunarodnim učešćem, održan je u Kulturnom centru Banski dvor u Banjaluci u terminu od 9. do 12. septembra 2021. godine. Organizator ovog naučnog skupa je bilo Udruženje endokrinologa i dijabetologa Republike Srpske, pokrovitelj Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske, a koorganizatori Medicinski fakultet Univerziteta u Banjaluci i Univerzitetski klinički centar Republike Srpske. Tehnički organizator Kongresa je, kao i kod prethodnih kongresa, bila kompanija Sky2travel PCO, a medijski pokrovitelj RTRS. Predsjednica Udruženja endokrinologa i dijabetologa Republike Srpske a ujedno i predsjednica naučnog i organizacionog odbora Trećeg kongresa endokrinologa i dijabetologa RS je bila prof. dr Snježana Popović Pejičić, koja je takođe bila i predsjednica Prvog kongresa dijabetologa RS, sa međunarodnim učešćem, održanog u Banjaluci , 2013. god. kao i predsednica naučnog i organizacionog odbora Drugog kongresa endokrinologa i dijabetologa Republike Srpske, sa međunarodnim učešćem, održanog u Banjaluci 2017, takođe veoma uspješnog kongresa na međunarodnom nivou. Poneseni velikim odzivom i zadovoljstvom učesnika 1. i 2. kongresa endokrinologa i dijabetologa Republike Srpske, sa međunarodnim učešćem, odlučili smo organizovati i 3. kongres, koji je po riječima učesnika bio jednako uspješan kao i prethodna dva, a u organizacionom i strukturnom pogledu čak i najuspješniji od svih dosadašnjih, po riječima uvaženih pozvanih predavača iz regiona. I ovaj, 3. kongres endokrinologa i dijabetologa Republike Srpske, je izazvao

veliko interesovanje internista-endokrinologa, dijabetologa, pedijatara, ljekara porodične medicine i subspecijalista koji se bave komplikacijama dijabetesa u Republici Srpskoj, ali i regionu. Akreditovano je preko 200 učesnika, uz on line učešće još preko 300 učesnika, a predavači su bili najeminentniji stručnjaci prvenstveno iz oblasti endokrinologije i dijabetologije , ali i kardiologije, gastroenterologije, nefrologije i drugih srodnih disciplina koje se bave komplikacijama dijabetesa i komorbidite-

tima iz Republike Srpske i Srbije, ali i cijelog regiona. Ovaj prestižni kongres je akreditovao Savjet za zdravstvo Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske kao naučnostručni skup najvišeg ranga - međunarodni kongres, što mu svakako daje veliki značaj. U okviru naučnog programa Kongresa bile su obuhvaćene najaktuelnije teme iz dijabetologije i endokrinologije, kao i drugih srodnih disciplina kao kardiologije, gastroenterologije, nefrologije 71


N M K

-

s t r u č n i

s k u p o v i

SMJERNICE ZA LIJEČENJE DIJABETESA MELITUSA U REPUBLICI SRPSKOJ Udruženje endokrinologa i dijabetologa Republike Srpske Autori: Snježana Popović-Pejičić, Valentina Soldat-Stanković Gabrijela Malešević, Aleksandra Marković, Milena Brkić, Bojana Carić Autori-saradnici: Članovi Udruženja endokrinologa i dijabetologa Republike Srpske

i drugih. Održana su zapažena plenarna predavanja, 10 tematskih simpozijuma, 10 satelitskih simpozijuma, veoma značajan naučni simpozijum u organizaciji Akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske i Udruženja endokrinologa i dijabetologa Republike Srpske te saopšteni originalni naučni radovi mladih endokrinologa i ljekara drugih specijalnosti. Teme saopštene na Kongresu su veoma važne za prevenciju, dijagnostiku, praćenje i liječenje naših pacijenata kao i unapređenje naučnog i stručnog rada naših ljekara. Naime, zbog sve ubrzanijeg savremenog načina života dijabetologija i endokrinologija su discipline interne medicine koje postaju sve aktuelnije u savremenom društvu. Teme Kongresa su utoliko interesantnije, jer se u velikoj mjeri dotiču savremenog načina života, a obuhvataju opus od veoma aktuelne reproduktivne endokrinologije do problema starenja; dijagnostiku i terapiju dijabetesa tipa 1; dijagnostiku i terapiju dijabetesa tipa 2; djabetes, komplikacije i komorbiditeti; bolesti hipofize i nadbubrežnih žlijezda; oboljenja štitne i paraštitne žlijezde; poremećaje lipida, neuroendokrinologiju, neuroendokrine tumore i pedijatrijsku dijabetologiju. Tokom Kongresa održano je 41 predavanje po pozivu, u okviru kojih su bila predstavljena najnovija dostignuća i stručni stavovi iz oblasti endokrinologije i dijabetologije i date preporuke za kvalitetan klinički rad. Veoma su bila zapažena plenarna predavanja istaknutog akademika Nebojše M. Lalića: Terapija dijabetesa u COVID-19 pandemiji: preporuke i izazovi, kao i plenarno predavanje uvaženog endokrinologa iz Beograda prof. dr Svetozara Damjanovića: Kortikosteroidi: anti- i proinflamatorni efekti, koji su predstavljeni pri otvorenju Kongresa.

Potom je promovisana naučna monografija „Savremeni stavovi u liječenju dijabetesa melitusa tipa 2“ autora Snježane Popović Pejičić i saradnika, u izdanju Medicinskog fakulteta Univerziteta u Banjaluci, kao i Smjernice za liječenje dijabetesa melitusa tipa 2 u Republici Srpskoj, Udruženja endokrinologa i dijabetologa Republike Srpske.

Dijabetes melitus tip 2_korice - Snezana Pejicic.ai 1 29.4.2021. 11:17:27

Prof. dr Ranko Škrbić

C

M

Y

CM

MY

CY

CMY

K

Monografija je napisana jasnim stilom i uz korišćenje savremene medicinske literature i terminologije. Predstavlja značajno stručno dijelo od velike koristi za adekvatno liječenje velikog broja bolesnika sa dijabetes melitusom tipa 2. Autor ove knjige spada u istaknutog sljedbenika struke i nauke, koja je poznata široj stručnoj javnosti. Pokretač je i dugogodišnji Načelnik Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma, UKC Republike Srpske i Nacionalni koordinator za dijabetes mellitus Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske. Knjiga dolazi u pravo vrijeme i može korisno poslužiti svima koji se bave ili će se baviti problemima vezanim za dijabetes mellitus tipa 2 i daće veliki doprinos rješavanju značajnog zdravstvenog problema stanovnika Republike Srpske. Ova monografija, svojim pristupom i posebno sadržajem, pridružuje se knjigama koji problem sagledavaju na sveobuhvatan način i zaslužuje visoku ocjenu i sve pohvale. Preporučujem ovu vrijednu knjigu u raznim oblicima postdiplomskog usavršavanja, specijalizacija i subspecijalizacija iz endokrinologije, interne medicine, porodične medicine i drugih srodnih disciplina, na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Banjoj Luci. Prof. dr Duško Vulić

Savremeni pristup i novina u izradi ove monografije se ogleda u izdvajanju posebnog poglavlja sa prikazom„Smernica za lečenje dijabetes melitusa tipa 2 u Republici Srpskoj“ Udruženja endokrinologa i dijabetologa Republike Srpske. Smernice su napisane sa ciljem da doprinesu primeni savremenih stavova u lečenju ove bolesti, kao i stvaranju takvog sistema zdravstvene zaštite u kome će pacijenti biti lečeni na „jednak i za sada najbolje dokazani način, a putem standardizacije terapijskih procedura“ i namenjene su prvenstveno specijalistima endokrinologije, internistima i lekarima na primarnom nivou zdravstvene zaštite. Takođe, izrada ovih Smernica predstavlja deo kontinuiranog procesa ažuriranja vodiča kliničke prakse za lečenje osoba sa dijabetesom tipa 2 u Republici Srpskoj. U celini, monografija je ostvarila svoj cilj da bude referentna publikacija sa najsavremenijim preporukama i stavovima u lečenju dijabetesa tipa 2, na koju će se moći oslanjati specijalizanti i specijalisti endokrinologije i interne medicine, kao i lekari na primarnom nivou zdravstvene zaštite, suočeni sa komplikovanim zahtevima savremenog tretmana šećerne bolesti. Monografija „Savremni stavovi u liječenju dijabetes melitusa tipa 2“ autora prof. dr Snježane Popović-Pejičić i saradnika, je izuzetno vredna publikaciju i predstavlja značajan doprinos medicinskoj literaturi, kao i kliničkoj praksi, te zaslužuje visoku ocenu i sve pohvale. Akademik Nebojša M. Lalić

ISBN 978-99976-26-64-6

9

72

789997

626646

Snježana Popović-Pejičić i saradnici • SAVREMENI STAVOVI U LIJEČENJU DIJABETES MELITUSA TIPA 2

U monografiji su pored savremenih stavova u liječenju hiperglikemije u dijabetesu tipa 2 iznesene i nove terapijske preporuke za liječenje hipertenzije i dislipidemije, kao i preporuke za liječenje dijabetesa i komorbiditeta, što čitaocu omogućuje sticanje znanja iz najaktuelnijih, provjerenih i naučno dokazanih izvora. Kroz dobro koncipirana poglavlja obrađeni su svi aspekti liječenja dijabetesa tipa 2 uz primjenu stručno i naučno dokazanih i prihvaćenih činjenica u skladu sa savremenim preporukama medicine zasnovane na dokazima. Na stručan, ali razumljiv način pojašnjeni su svi relevantini pojmovi, stavovi i principi koji se odnose na uzroke, tok i savremeno liječenje pacijenata sa dijabetes melitisom tipa 2. Osim toga, prikazani su i rezultati relavantnih internacionalnih kliničkih studija i istraživanja u praćenju i liječenju dijabetesa tipa 2, njegovih komplikacija i komorbiditeta. Ova vrijedna knjiga će biti od dragocjene koristi ne samo specijalistima i subspecijalistima koji se usko profesionalno bave problemom dijabetesa, već i ljekarima praktičarima koji se sa ovom problematikom susreću na primarnom nivou zdravstvene zaštite.

Promotori su bili akademik Nebojša M. Lalić, prof. dr Duško Vulić, dopisni član ANURS i prof. dr Ranko Škrbić. Na kraju monografije su prikazane i aktuelne smjernice za liječenje dijabetesa melitusa tipa 2 u Republici Srpskoj, Udruženja endokrinologa i dijabetologa Republike Srpske. Želja nam je bila da specijalistima endokrinologije, specijalistima interne i porodične medicine, kao i specijalistima različitih struka koji se bave liječenjem hroničnih komplikacija dijabetesa, ponudimo savremena saznanja u liječenju DMT2 koje će im poslužiti kao pomoć u kliničkoj praksi i podsticaj za poboljšanje liječenja pacijenata sa DMT2. Veoma je značajno istaći i da je Udruženje endokrinologa i dijabetologa RS izdalo 2021. god. vlastite Smjernice za liječenje dijabetesa melitusa

Prof. dr Gordana Bukara Radujković, prim. dr Vesna Jelača, doc. dr Ivona Risović, mr sc. dr Sneža Mališ, prim. dr Mladen Blagojević, prim. dr Dragomir Berić, prim. dr Mirjana Todorović, prim. dr Slavica Turanjanin, prim. dr Dragana Borovčanin, prim. dr Gordana Grubor, prim. dr Aleksandra Kamburov Čećez, prim. dr Radmila Nogo, prim. dr Marina Tomanić, prim. dr Mirjana Tekić, dr Svjetlana Grahovac, dr Olivera Čančar, dr Dušan Biuković, Danijel Đekić, dr Ljupka Cvijetić, dr Zoran Pudar, dr Draženka Subotić, dr Jelena Malinović Pančić, dr Nataša Filipović Subotić, dr Dragana Pačvara, dr Tamara Dojčinović, dr Gordana Rakita, dr Milan Grubor, dr Ana Jevrić, dr Marko Semiz, dr Marko Popović

tipa 2 u Republici Srpskoj, po uzoru1 na ADA /EASD smjernice, a sa ciljem olakšanja rada ljekarima koji se u svom svakodnevnom radu bave liječenjem pacijenata oboljelih od šećerne bolesti. Ovo su ujedno i najaktuelnije smjernice izdate u našem regionu, a recenzirali su ih uvaženi akademik Nebojša M. Lalić, prof. dr Duško Vulić, dopisni član ANURS i prof. dr Ranko Škrbić, dekan Medicinskog fakulteta Univerziteta u Banjaluci. Na Kongresu su predstavljeni klinički prikazi slučajeva koji obuhvataju najzanimljivije slučajeve iz dijabetologije, endokrinologije i srodnih disciplina te posterske prezentacije. Takođe, veliko je zadovoljstvo da su u radu Kongresa, pored afirmisanih endokrinologa i dijabetologa, učestvovali i mladi endokrinolozi iz Republike Srpske, što ukazuje na stabilnu perspektivu ne samo ovog Kongresa, nego i endokrinologije i dijabetologije u Republici Srpskoj. Posebno ističemo da je u subotu, 11. septembra 2021. u Velikoj sali ANURS održan veoma značajan simpozijum Odjeljenja medicinskih nauka Akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske (ANURS ) u saradnji sa Udruženjem endokrinologa i dijabetologa Republike Srpske pod nazivom “Dijabetes i kardiovaskularne bolesti -mogućnosti prevencije i liječenja“. Simpozijum je omogućio učesnicima da čuju najeminentnije akademike i profesore u oblasti dijabetologije i kardiologije Republike Srbije i Republike Srpske: Akademika Nebojšu M. Lalića, akademika Miodraga Ostojića, prof. dr Duška Vulića, dopisnog člana ANURS, prof. dr Katarinu Lalić i prof. dr Snježanu Popović Pejičić.


3 kongres endokrinologa i dijabetologa RS-ANURS simpozijum 2021.ai 1 31.8.2021. 10:13:37

N M K

3. KONGRES ENDOKRINOLOGA I DIJABETOLOGA REPUBLIKE SRPSKE SA MEĐUNARODNIM UČEŠĆEM

3

3rd

recenzija i činjenica da svaki rad ocjenjuju najmanje dva recenzenta. Stoga vjerujemo da će Kongres predstavljati snažan podsticaj za razvoj endokrinologije i dijabetologije u Republici Srpskoj i doprinijeti unapređenju naučnog i stručnog rada i u konačnici dobrobiti i poboljšanju zdravlja naših pacijenata. Opšti je utisak da je Kongres je protekao u svjetlu profesionalnog napretka i dobre saradnje svih učesnika i gostiju, a učesnici Kongresa su, osim prisustva stručnom i naučnom programu, imali priliku da upoznaju grad Banjaluku, univerzitetski i kulturni centar Republike Srpske. Sigurni smo da su ponijeli

вријеме

-

s t r u č n i

Велика сала АНУРС-а

s k u p o v i

СУБОТА, 11.09.2021.

Симпозијум Oдјељења медицинских наука АНУРС-а у сарадњи са Удружењем ендокринолога и дијабетолога Републике Српске 11:00-13:15 ДИЈАБЕТЕС И КАРДИОВАСКУЛАРНЕ БОЛЕСТИ: МОГУЋНОСТИ ПРЕВЕНЦИЈЕ И ЛИЈЕЧЕЊА 11:00-11:20

ОТВАРАЊЕ СИМПОЗИЈУМА Уводне ријечи: Академик Рајко Кузмановић, предсједник АНУРС-а Академик Драган Данелишен, секретар Одјељења медицинских наука АНУРС-а Академик Дренка Шећеров-Зечевић, предсједник Одбора за кардиоваскуларну парологију АНУРС-а

11:20-13:00

ИЗЛАГАЊА Радно предсједништво: академик Драган Данелишен, академик Дренка Шећеров-Зечевић, проф. др Сњежана Поповић-Пејичић

C

M

KNJIGA SAŽETAKA I ODABRANIH RADOVA U CJELOSTI

Y

CM

11:20-11:40

CY

Академик Небојша М. Лалић, Београд, Србија Савремена терапија типа 2 дијабетеса: еволуција препорука

MY

11:40-12:00

Академик Миодраг Остојић, Београд, Србија

CMY

Banja Luka, 09-12.09.2021.

Атеросклероза код болесника са метаболичким синдромом и/или диабетес мелитусом: Еволуција наших знања - од превенције до реваскуларизације

K

12:00-12:20

Проф. др Душко Вулић, дописни члан АНУРС-а, Бања Лука, Република Српска Шта је ново у процјени кардиоваскуларног ризика код особа са дијабетесом типа 2

12:20-12:40

Проф. др Катарина Лалић, Београд, Србија Терапија липидних поремећаја у превенцији атеросклерозе: нови приступ

12:40-13:00

Проф. др Сњежана Поповић-Пејичић, Бања Лука, Република Српска Дијабетес и кардиоваскуларне болести: могућности превенције и лијечења

13:10-13:10

Дискусија

13:10-13:15

ЗАТВАРАЊЕ СИМПОЗИЈУМА

O UDRUŽENJU ENDOKRINOLOGA I DIJABETOLOGA REPUBLIKE SRPSKE (UED RS)

Simpozijum Odjeljenja medicinskih lijepe uspomene i da će se sa radošću ponovno vratiti u naš prelijepi grad, Banauka ANURS u saradnji sa njaluku i Republiku Srpsku. Udruženjem endokrinologa i dijabetologa Republike Srpske DIJABETES I KARDIOVASKULARNE BOLESTI: MOGUĆNOSTI PREVENCIJE I LIJEČENJA U okviru Kongresa publikovan je Zbornik radova sa rezimeima i izabranim naučnim radovima u cjelini koji je izrađen prema svim međunarodnim bibliografskim standardima. O nivou organizovanosti i pripremljenosti Zbornika govori adekvatnost recenzija naučnih radova koje podliježu recenziji najmanje dva recenzenta, od kojih je jedan iz druge države, anonimnost

Udruženje endokrinologa i dijabetologa Republike Srpske je jedno od najaktivnijih profesionalnih medicinskih udruženja u Republici Srpskoj i ove godine slavi 14 godina svog postojanja. Formirano je 2007. god. i tokom ovog perioda, Udruženje je dalo značajan doprinos u ostvarivanju kontinuirane medicinske edukacije i stručnog usavršavanja kako endokrinologa i dijabetologa, internista i pedijatara, tako i doktora porodične medicine i medicinskih sestara/tehničara, putem organizacije velikog broja simpozijuma, stručnih predavanja i radionica. Prof. dr Snježana Popović Pejičić je osnivač i predsednik Udruženja endokrinologa i dijabetologa Republike Srpske od 2007. god. do danas, kao i predsjednik Naučnog i organizacionog odbora 1, 2. i 3. kongresa UED RS. Udruženje je verifikovano u Ministarstvu nauke i tehnologije Republike Srpske, kao naučnoistraživačka organizacija od 2015. godine, a odlukom Ministarstva prosvjete i kulture Republike Srpske br. 07.6./053-8/2017-4 od 11.4. 2017. upisano je u Registar izdavača Republike Srpske, pod brojem 468. S. Popović Pejičić je ovlaštena za zastupanje i predstavljanje izdavača. Od 1. marta 2019. godine, inicijativom i anagažovanošću članova, Udruženje je postalo punopravni član Evropskog udruženja endokrinologa, kao jedino strukovno Udruženje iz Republike Srpske. Radi izuzetnih aktivnosti u ovom periodu aplicirali smo u članstvo Evropskog udruženja endokrinologa (ESE ) i 1. marta 2019. god. smo primljeni na godišnjoj Skupštini ESE kao punopravni član. Ono na što smo posebno ponosni je činjenica da smo prihvaćeni u članstvo ESE kao jedino strukovno Udruženje endokrinologa i dijabetologa iz Republike Srpske, čime se Republika Srpska ponosno našla među mnogobrojnim članicama ESE. 73


N M K

-

s t r u č n i

s k u p o v i

U Banjaluci

7. KONFERENCIJA EVROPSKE SEKCIJE I 8. KONFE

K

onferencija Internacionalne akademije kardiovaskularnih nauka (IACS) koja je održana u periodu od 20. do 23. septembra u Banskom dvoru u Banjaluci ugostila je veliki broj istraživača svjetskog glasa. Riječ je o 7. konferenciji Evropske sekcije i 8. konferenciji Sjevernoameričke sekcije IACSa, a domaćin je bio Medicinski fakultet Univerziteta u Banjaluci. Rukovodstvo Fakulteta je ovaj događaj vidjelo kao priliku da se studenti, doktori i ljudi koji se bave istraživanjima, upoznaju sa poznatim imenima iz oblasti kardiovaskularnih istraživanja. Prof. dr Ranko Škrbić, dekan Medicinskog fakulteta Banjaluka, rekao je da je konferencija bila dodatni podsticaj za naše mlade istraživače. “Ovo je bila prilika da damo podsticaj nauci i novim istraživanjima, nekim novim saznanjima koja će sigurno doprinijeti povećanju ukupnog fonda znanja. Doprinijela je i razmjeni iskustava koja su vrlo značajna ne samo u pretkliničkim, nego i kliničkim istraživanjima te pacijentima zbog kojih se, u konačnici, sve i radi”, naglašava prof. dr Škrbić. Dodaje da je ovo bio, između ostalog, i vrlo značajan promotivni skup. “Ne samo da smo ugostili istraživače svjetskog glasa i u lijepom svjetlu predstavili Banjaluku, Srpsku i ovaj dio Balkana, nego smo imali priliku da se i mi dodatno afirmišemo. To je bila prilika da razgovaramo o mogućim stipendijama te obostranim studijskim boravcima. Na svečanom otvaranju konferencije, trojica eminentnih istraživača, profesori Narandžan Dala, Grant Pirs iz Kanade, Roberto Boli iz SAD i Andraš Varo promovisani su u viziting profesore Medicinskog fakulteta u Banjaluci. Time 74

je naša lista viziting profesora postala još veća. Podsjetio bih da imamo jedan broj poznatih svjetskih imena iz raznih oblasti koje smo birali u ovo zvanje, s ciljem da jednom godišnje dođu i održe predavanje našim studentima. Oni su ujedno ambasadori našeg fakulteta jer u svemu što publikuju navode i Banjaluku, što mnogo znači za rejting Medicinskog fakulteta,” objašnjava prof. dr Škrbić. Pored istraživača iz Bosne i Hercegovine, Banjaluku je posjetio znača-

jan broj istraživača iz SAD i Kanade, kao i predstavnika udruženja iz brojnih evropskih zemalja (Mađarska, Slovačka, Rumunija, Turska, Rusija, Italija, Bjelorusija, Češka, Poljska, Bugarska, Njemačka, Engleska, Hrvatska, Slovenija). “Predstavljeno je preko 150 naučnih članaka koji su izlagani kroz prezentacije uživo i jedan dio onlajn zbog situacije u vezi sa pandemijom COVID-19, dok je dio radova bio predstavljen kroz sesije,” dodao je prof. Škrbić.


N M K

-

s t r u č n i

s k u p o v i

RENCIJA SJEVERNOAMERIČKE SEKCIJE IACS-A Jedan od predavača i organizatora ovog velikog događaja je profesor dr Vladimir Jakovljević, dekan Fakulteta medicinskih nauka u Kragujevcu. “U pitanju je jedna veoma ozbiljna organizacija svjetskih stručnjaka sa područja proučavanja kardiovaskularnog sistema, koja već duži niz godina organizuje svoje skupove. Narandžan Dala, osnivač Internacionalne akademije kardiovaskularnih nauka IACS, jedno od najvećih imena u svijetu medicine, bio je gost u Banjaluci na susretima evropske i sjevernoameričke sekcije IACS. On je poslije studija medicine u Pendžabu otišao na dodatne studije u Sent Luis, pa u Vinipeg, gdje je osnovao Centar kardiovaskularne nauke krajem šezdesetih godina prošlog vijeka. Njegovi studenti i postdiplomci danas su veliki šefovi najvećih kardiovaskularnih institucija,” pojašnjava za dr Jakovlje-

vić. Podsjeća da je profesor Dala 1996. godine osnovao udruženje IACS, koje je spoj nauke i medicinske prakse sa idejom da popularizuje probleme koje donose bolesti srca. “S obzirom na to da od bolesti srca umire najveći broj ljudi u svijetu, kardiovaskularna nauka je u neprekidnoj potrazi za najboljom prevencijom takvih bolesti. Stoga su skupovi ove organizacije od izuzetnog značaja za ljude širom svijeta, jer najbolji stručnjaci se okupljaju kako bi sa svojim najnovijim istraživanjima, uz pomoć supertehnologije, smanjili smrtnost od kardiovaskularnih bolesti,” naglasio je prof. Jakovljević. Među glavnim temama o kojima se govorilo je COVID-19 i kardiovaskularni sistem, napredak u istraživanju aritmije, kardioprotekcija u dijabetesu, molekularni mehanizmi i stres te brojne druge”, dodaje prof. Jakovljević.

“Prošle godine kongres je otkazan zbog korona virusa, a ove godine je održan u Banjaluci zahvaljujući inicijativi profesora Ranka Škrbića i Miloša Stoiljkovića. Ovo je bila fantastična prilika da se Republika Srpska, grad Banjaluka i Medicinski fakultet prikažu u odličnom svjetlu. Banjaluka je okupila krem de la krem svjetske vaskularne i istraživačke medicine, a ima potencijala da ti ljudi ponovo dođu ovdje i da se masa mladih poveže i stekne nova saznanja. Ovo je bio veoma značajan događaj za Republiku Srpsku”, zaključuje profesor Vladimir Jakovljević. Na sjednici izvršnog odbora sedme sekcije IACS-a koja je održana drugog dana konferencije u Banjaluci odlučeno je da naredna, osma konferencija IACS-a, bude održana sljedeće godine u Segedinu, Mađarska.

75


N M K

P

-

s t r u č n i

s k u p o v i

oslije izvjesnih opravdanih odlaganja, Udruženje kardiologa Republike Srpske organizovalo je svoj 5. kongres sa međunarodnim učešćem u periodu od 24. do 26. septembra 2021. godine u Banjaluci. Sagledavajući bogat naučni program, V kongres je do sada najveći kongres u organizaciji Udruženja kardiologa Republike Srpske, a održan je u hibridnoj verziji uz pomoć najsavremenijih platformi za „online“ komunikaciju. Učešće na kongresu uzelo je preko 300 učesnika, koji su bili u prilici da čuju čak 178 predavanja, raspoređenih u 50 tematskih sesija u tri konferencijske sale, uključujući i salu u Akademiji nauka i umjetnosti Republike Srpske. Među gostima iz inostranstva našli su se i oni iz Kanade, Sjedinjenih Američkih Država, Švajcarske, Grčke, Italije, Slovenije i Češke. Među naučnim sesijama posebno je važno istaći zajedničke simpozijume Udruženja kardiologa Republike Srpske sa Akademijom nauka i umjetnosti Republike Srpske i Srpskom akademijom nauka i umetnosti, 34. ogrankom Američkog koledža kardiologa za Srbiju i Republiku Srpsku kao i sa udruženjima kojima je u fokusu kardiovaskularni bolesnik i to Udruženje kardiologa Srbije, Udruženje koronarnih jedinica Srbije, Udruženje doktora porodične

76

24-26. septembra 2021. Banjaluka

V kongres kardiologa Republike Srpske


N M K

Akademik Miodrag Ostojić

-

s t r u č n i

s k u p o v i

medicine Republike Srpske, Udruženje endokrinologa i dijabetologa Republike Srpske, Udruženje neurologa Republike Srpske te Udruženje intenzivista Republike Srpske. Naravno, Udruženje kardiologa Srbije imalo je posebno mjesto. Potpuno inovativna sesija u formi okruglog stola odražana je u Akademiji nauka i umjetnosti Republike Srpske, a posvećena implikacijama ISCHEMIA studije na svakodnevnu kliničku praksu. Neposredno pred održavanje kongresa sprovedena je anonimna anketa učesnika, a čiji rezultati su diskutovani za okruglim stolom kome su, pod predsjedavanjem akademika prof. dr Miodraga Ostojića, uzeli učešće najeminentniji stručnjaci iz zemlje i inostranstva iz oblasti kliničke i invazivne kardiologije i kardiohirurgije. Potpuna novost kada je u pitanju naučni program kongresa jesu radionice, takozvane „hands on“ sesije, koje u osnovi predstavljaju praktičnu primjenu naučnih teoretskih znanja. Radionice iz oblasti ehokardiografije i elektrostimulacije srca održane su treći dan kongresa u Univerzitetskom kliničkom centru Republike Sprske i to iz oblasti 4-dimenzionalne transezofagealne ehokardiografije, „strain“ ehokardiografije u srčanoj insuficijenciji te „his bundle“ pejsing-a. Poseban značaj tokom kongresa je posvećen razmjeni znanja i iskustva sa institutucijama koje su posvećene nesebičnoj saradnji sa Klinikom za kardiologiju, Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske kao što su Institut za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“, Institut za kardiovaskularne bolesti Vojvodine Sremska Kamenica, Klinike za kardiologiju, kardiohirurgiju i vaskularnu hirurgiju Kliničkog centra Srbije, Vojnomedicinska akademija Beograd, Kliničko bolnički centri „Bežanijska kosa“, „Zvezdara“, „Dr Dragiša Mišović“, Zemun. Svima je zajednički cilj bio da kongres da presjek svih savremenih dostignuća u dijagnostici, prevenciji i terapiji kardiovaskularnih bolesnika sa nezaobilaznim osvrtom na uticaj SARS-CoV-2. Nesebičnu podršku kongresu dali su pokrovitelj kongresa predsjednik Republike Srpske gospođa Željka Cvijanović te Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite u Vladi Republike Srpske, Univerzitetski klinički centar Republike Srpske i Medicinski fakultet Univerziteta u Banjaluci. Pripremili: prof. dr Tamara Kovačević Preradović i doc. dr Bojan Stanetić

77


N M K

M

-

s t r u č n i

s k u p o v i

eđunarodni simpozijum: „Savremena stremljenja u medicini“ održan je 18.9.2021. godine u Hotelu „Bosna“ u organizaciji Centra za teledermatovenerologiju i dermatokozmetologiju Banjaluka Evidentno je da će ovaj vijek biti u znaku pandemija, koje su nam izmijenile dosadašnje obrasce življenja, a samim tim i obrazac medicnske struke i nauke. Danas, a pogotovo sutra, će doći do izražaja značaj povjerenja zbunjenih pacijenata u zdravstvene radnike i saradnike. Ostalo je otvoreno mnogo pitanja: • Da li smo izvukli pouke iz dosadašnje pandemije? • Da li smo izgubili ionako poljuljano povjerenje kod pacijenata? • Šta radimo, a šta bi trebalo da radimo? I još mnogo pitanja koja se sama postavljaju, a na koja nauka i struka treba i mora da da odgovor. Koliko smo unaprijedili struku u smislu afirmacije holističkog pristupa u medicini!? Da li je možda danas vrijeme da se objedine sva medicinska znanja, „zapadne“ i „istočne“ medicine i svih pokreta i stremljenja značajnih za sprečavanje i liječenje bolesti i unapređenje zdravlja svakog pojedinca, regije, država, čovječanstva u cjelini. Na simpozijumu smo imali priliku i da čujemo najnovije studije o dermatološkim manifestacijama COVID-19 infekcije; polimorfnog karaktera; više klasifikacija postoji te su najčešće grupisane u (a) urtikarijalne osipe, (b) eritematozne/makulopapularne/morbiliformne osipe, (c) papulovezikularni egzantem, (d) akralni osip sličan chilblainu, (e) li-

78

Međunarodni simpozijum

Savremena stremljenja u medicini

vedo reticularis/sličan racemozi oblik te (e) purpurni „vaskulitni“ tip. Imali smo značajno predavanje o klasifikaciji melanocitnih nevusa koja se nekada bazirala na kliničkim i histološkim karakteristikama. Predloženo je nekoliko modela koji mogu objasniti razvoj nevusa. Dermoskopija kao “in vivo” dijagnostička metoda daje uvid u submakroskopske pigmentne i vaskularne strukture te obrasce njihovog rasporeda na nevusima. Na osnovu toga ustanovljeni dermoskopski kriterijumi omogućavaju klasifikaciju nevusa. Predstavljena su iskustva u Klinici za kožne i polne bolesti UKC RS, od 6. mjeseca 2020. godine, sa primjenom u

liječenju biološkog lijeka Adalimumab, za liječenje umjerene do teške hronične plak psorijaze. Održano je predavanje i radionica iz oblasti integrativne medicine - kiropraktike. Kiropraktika podrazumijeva ručno namještanje i manipulaciju kičme, pršljenova, velikih i malih zglobova i mekih tkiva. Kiropraktika spada u manipulativne tehnike za koje se znalo prije više hiljada godina. Moderna kiropraktika danas spada u priznate integrativne medicinske postupke. Glavni zadatak kiropraktora je da uoči blok, da ga manipulativnom tehnikom otkloni, a samim tim ukloni neurofiziološki problem na određenom nivou, pa da se nakon toga tijelu pruži mogućnost da započne prirodni proces samoizlječenja. Tijelo može djelotvornije regulisati proces samoizlječenja te poboljšati zdravlje ako se otkloni napetost iz nervnog sistema čiji stres uzrokuje subluksacija. Sama manipulacija je apsolutno bezbjedna, pod uslovom da je sprovodi stručan i medicinski školovan kiropraktor. U prilog tome govori i činjenica da i trudnice mogu koristiti kiropraktiku kao vid liječenja. Savremeni način života, svakodnevno sjedenje, manjak fizičke aktivnosti samo su neki od razloga za nastajanje bola u leđima. Svako od nas je bar jednom u životu osjetio taj bol, bilo da je to


N M K

lumbalna, torakalna kičma, a u posljednje vrijeme sve zastupljeniji bol u vratu. Prvo šta osoba primijeti je ograničen pokret ili ukočenost što je jasan signal da se obratite kiropraktoru. Ukoliko se osoba odmah javi tad je oporavak najefikasniji i problem se rješava već nakon nekoliko tretmana. Ako bol duže traje i ako je stepen oštećenja veći, sam proces rehabilitacije je malo kompleksniji, ali se problem svakako rješava. Gost predavač - Stanoje Radeljić, dipl. ing, sa stanovišta fizike prezentovao je uzrok i značaj unutrašnjeg stomačnog pritiska (nadimanje), odnosno intraabdominalnu hipertenziju koja učestvuje u krvnom i hidrostatskom pritisku, a što prouzrokuje poremećaje svih fizioloških pritisaka (arterijskog, venskog, onkotskog, osmotskog, plućnog). Imali smo priliku da saznamo najnovije smjernice iz ‘’Well-Aging’’a, modernog koncepta u formulacijama dermokozmetičkih proizvoda. Naša koža je izložena svakodnevnom stresu i zagađenju, pogotovo u urbanoj sredini - od čestica zagađenja u vazduhu, preko štetnog dejstva UV zračenja do plave svjetlosti koju emi-

tuju ekrani kompjutera i telefona. Prijevremeno formiranje znakova starenja kože je uzrokovano izlaganjem različitim dijelovima svjetlosnog spektra (UVA, UVB, VIS, IR) i česticama urbanog zagađenja. Izučavanjem procesa starenja kože razvijaju se i nove antiaging strategije. Moderan ‘’well-aging’’ koncept se zasniva na holističkom principu dugovječnosti, očuvanju zdravlja i ljepote u skladu sa godinama, uz izbjegavanje egzogenih faktora starenja, korekciju životnog stila i navika. Ključni elementi ove strategije u pogledu njege kože su prevencija i zaštita kože od posljedica izloženosti zagađenju, prirodnoj i plavoj svjetlosti, UV zračenju, kao i uspostavljanje i održavanje ravnoteže mikrobioma. Takođe, važan segment je i ublažavanje postojećih nesavršenosti teksture i izgleda kože kao što su tamne fleke, umoran izgled kože, gubitak sjaja i neujednačen ten. Dermokozmetika posebnu pažnju posvećuje očuvanju ravnoteže kože u agresivnom okruženju megalopolisa. Prioritet je prilagođavanje urbanom okruženju i razvijanje nove strategije odbrane kože od glavnih izvora zagađenja: zagađenja vazduha i sunčevog zagađenja, putem sofisticira-

-

s t r u č n i

s k u p o v i

nog odabira aktivnih supstanci u dermokozmetičkim proizvodima. Podsjetili smo se značaja tradicionalnih kozmetičkih formulacija i njihove primjene u budućnosti. Iako je poznat kao tradicionalni lijek, ihtiol je i savremena kozmetički aktivna supstanca. Prečišćavanjem i obradom ihtiola dobijena je sirovina koja ima jednako dobro dejstvo, ali kozmetički prihvatljivije karakteristike. Ihtiol ima široku primjenu u kozmetici. Koristi se za svakodnevnu njegu problematične kože koja je sklona pojavi akni, kao dodatna njega kože kod osoba sa seboroičnim dermatitsom i rosaceom, a pored toga pokazao je dobro djelovanje i kod pojave peruti, pogotovo masne, s obzirom na to da kontroliše lučenje sebuma. Sve ove osobine iskoristili smo za razvoj ichtyol linije od tri proizvoda: ichtyol white krem gel za svakodnevnu njegu problematične kože, ihtiol pasta za ciljano djelovanje i isušivanje bubuljica i ihtiol šampon protiv peruti, pogodan i za primjenu kod seboroičnog dermatitisa kosmatog dijela glave. Pripremio: Prim. dr sc. med. Zoran Vrućinić, predsjednik OO Simpozijuma

79


N M K

-

s t r u ~ n i

s k u p o v i

Sekcija sestara onkologije UMSTIB Republike Srpske

Sestrinske praktične vještine u palijativnoj njezi

U

skladu sa epidemiološkim mjerama, po planu aktivnosti Udruženja medicinskih sestara, tehničara i babica Republike Srpske, 10.9.2021. godine održana je sekcija sestara u onkologiji. Tema ovogodišnje sekcije je „Sestrinske praktične vještine u palijativnoj njezi“. Moto sekcije za 2021. godinu: „Ne životu više dana, već danima više života“ Palijativna njega je sveobuhvatna (zdravstvena, psihološka, socijalna i duhovna) njega s ciljem pružanja potrebne njege bolesnicima s neizlječivom bolešću koja značajno skraćuje životni vijek. Nastoji se ublažiti bol i podići kvalitet života bolesnika neizlječivih ili složenih bolesti. Cilj palijativne njege je smanjiti bol i neugodne simptome bolesti kako bi bolesnik koji je u posljednjim stadijumima neizlječivih bolesti, ili ima hroničnu tešku bolest, što kvalitetnije živio. Palijativna medicina je prikladna za bolesnike u bilo kojoj fazi bolesti, uključujući oboljele od izlječivih bolesti te hroničnih bolesti, kao i pacijente

80

koji se bliže kraju života. Palijativna medicina koristi multidisciplinarni pristup njege za bolesnika. Palijativna njega pacijenata predstavlja svestranu (sveobuhvatnu) brigu o pacijentima oboljelim od teških, hroničnih bolesti, najčešće u terminalnim fazama bolesti, kao i o njihovim porodicama. Za ovakav vid njege pacijenata neophodno je i posebno organizovati multidisciplinarne timove koji njegu pružaju. Palijativna njega pacijenata predstavlja tretman, niz posebno prilagođenih tretmana koji uklanjaju (u maksimalnoj mogućoj mjeri) neugodnosti, simptome i stres koji teška bolest sama po sebi donosi pacijentu (bol, umor, mučnine, gubitak apetita, malaksalost, depresiju, nesanicu, anksioznost, povraćanje, probleme sa stolicom, itd.). Takođe, ublažava i negativne efekte koje invazivne terapije i radikalne hirurške intervencije mogu da prouzrokuju kod pacijenata. Osnovni cilj je da pacijentu bude olakšano, da mu bude ugodno i da mu se poboljša kvalitet života koji u času pružanja njege živi. Sekcija sestara u onkologiji je za članove udruženja organizovala na tri lokacije radionice na kojima je prikazano nekoliko sestrinskih praktičnih vještina koje se primjenjuju u zdravstvenoj njezi. Učesnici su imali priliku da posmatraju i nakon pokazne vježbe urade: toaletu usne šupljine, toaletu tijela i postelje,

ishranu pacijenta, njegu stome, ishranu putem stome… Učesnici putem konferencijske veze su se složili da palijativna njega ne može zamijeniti primarni tretman pacijenta, ali zato ga podržava, istovremeno se realizujući, a sve sa ciljem sprečavanja i olakšavanja patnje kroz koju pacijenti i članovi porodice prolaze. Važna činjenica je da ako je pacijentu potrebna palijativna njega to nikako ne znači da on umire. Cilj palijativne njege je da mu obezbijedi da kroz određene faze bolesti prođe na što bezbolniji način. Pažnju nam odvlače nove procedure, protokoli, dijagnostičke metode, ali ne smijemo nikako zaboraviti na ono što je neophodno: zdravstvena njega, topla ljudska riječ, razumijevanje za bolesnika i porodicu. Složili smo se da osnove zdravstvene njege treba obnavljati i uvijek nanova skretati pažnju na njegu bolesnika koja je prvi korak do ozdravljenja ili olakšavanja patnje. Predsjednica UMSTIB RS Mr Živana Vuković Kostić


UKC Tuzla

U

organizaciji Klinike za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju UKC Tuzla i Udruženja za fizioterapiju FBiH, a pod nadzorom Sektora za naučno-istraživački rad, od 7. do 11. septembra u JZU UKC Tuzla održana je edukacija pod nazivom “Manuelna limfna drenaža po dr. Vodderu – Terapija I”. Edukator je Silva Uršič, fizioterapeut, voditeljica tečaja i licencirani instruktor MLD (Manual Lymph Drainage) po dr. Vodderu kod dr. Vodder Academy International, Austrija. Višestruka primjena “Manuelna limfna drenaža po dr. Vodder-u je tehnika koja sa jako blagim pritiskom i specifičnim pokretima ruku utiče na resorpciju tekućine i otpadnih tvari iz tkiva. U medicini je uglavnom poznata kao tehnika za odstranjivanje velikih edema koji nastaju kod različitih patologija, a najčešće kod kancera. Kada su odstranjeni veliki limfni čvorovi ili kada su oštećene velike limfne žile dolazi do blokade određenog područja i tekućina zastaje u tkivu. Pojavi se otok – edem. Edem koji je nastao zbog oštećenja limfnog sistema naziva se limfedem. Limfedem je hronično, progresivno stanje, koje, ako nije u pravo vrijeme i pravilno liječeno, polako progresira. U svijetu, kao zlatni standard liječenja limfedema postoji CDT (kombinirana dekongestivna terapija), koja se sastoji od četiri elementa: manuelne limfne drenaže, kompresije (kompresijski zavoji ili kompresijska odjeća), dekongestivnih vježbi i njege kože koju

INFO VIJESTI

Edukacije:

Manuelna limfna drenaža po dr. Vodder-u izvode specijalno educirani fizioterapeuti – limfterapeuti. Pored liječenja limfedema manuelna limfna drenaža primjenjuje se i u posttraumatskoj rehabilitaciji, poslije ortopedskih operacija, respiratornoj terapiji i može se primjenjivati u različitim područjima”, istakla je Silva Uršič, voditeljica edukacije i suradnica Wittlinger klinike za limfedem iz austrijskog Tirola. Zbog porasta broja pacijenata sa limfedemom različite etiologije, a koji se za pomoć i terapiju obraćaju na Kliniku za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju poduzete su aktivnosti da se tim pacijentima pruže usluge od strane certificiranih uposlenika - fizioterapeuta, zbog čega i jeste organizovan tečaj po dr. Vodder-u. Aplikacija limfne drenaže Tečaj je planiran u tri dijela. Prvi dio tečaja obavljen je 2019. godine, a tada je iz UKC-a Tuzla učestvovalo šest naših uposlenika. To je ujedno bio i osnovni dio programa u kojem se radila limfna

drenaža na zdravom čovjeku. Drugi dio tečaja trebao se održati prošle godine, ali je zbog pandemije COVID-19 virusa bio odgođen, a sada se rade napredni programi drugog dijela edukacije. “U ovom stepenu primjenjujemo aplikaciju limfne drenaže u terapeutske svrhe u fizioterapiji poslije ortopedskih operativnih zahvata, multiplih trauma ili sličnih situacija. Posebno me dojmilo što je ova grupa polaznika tečaja izuzetno zainteresovana i željna rada i usvajanja novih znanja”, napominje edukatorica Uršić. Treći, posljednji dio edukacije iz ovog tečaja trebao bi se održati naredne godine, a akcenat edukacije u finalnom tečaju biće na limfedemima, što je najviši stepen edukacije manuelne limfne drenaže, nakon čega će polaznici steći certifikat MLD-a po dr. Vodder-u. Edukacija se bazira na teorijskom i praktičnom znanju, a ocjenu kvalitete educiranosti iz ove oblasti polaznici su imali 11.9.2021. Za sticanje certifikata MLD po Vodder-u neophodno 81


UKC Tuzla

INFO VIJESTI

je odslušati i treći dio edukacije, nakon čega će polaznici imati finalnu provjeru znanja. Po okončanju edukacije polaznici će dobiti međunarodnu licencu i kompetetni su za rad bilo gdje u svijetu. Metoda se primjenjuje širom svijeta, a najviše u Njemačkoj i Austriji. Ova edukacija za svako radno mjesto u pomenute dvije države je obavezan preduslov, što samo po sebi kazuje o potrebi educiranja zdravstvenog kadra i u ovoj grani medicine. Tehnika, koju je razvio danski praktik Emil Vodder i njegov rad sa velikom brigom za originalnost nastavili su njegovi studenti i suradnici Gunter in Hildegard Wittlinger. Klinika Wittlinger danas je jedna od najpoznatijih klinika za limfedem kako u Europi tako i u svijetu. Drugi dio tečaja odslušali su uposlenici UKC-a koji su odradili prvi dio tečaja, a pored naših uposlenika edukaciju su pratili i uposlenici zdravstvenih ustanova iz Banjaluke, Mostara, Gradačca i drugih dijelova Bosne i Hercegovine.

Aparat za kalorijski test vestibularisa putem zraka

Klinika za bolesti uha, grla i nosa i hirurgiju glave i vrata UKC Tuzla u procesu je zanavljanja medicinske opreme. Nabavljen je aparat „Atmos Varioair“ namijenjen za termičko ispitivanje vestibularnog organa zrakom. Njegova iznimno precizna kontrola temperature kao i tačna doza protoka zraka, osiguravaju da prenesena toplinska energija ostane konstantna za vrijeme trajanja stimula-

82

cije vestibularnog organa. Prema riječima načelnika Klinike za bolesti uha, grla i nosa i hirurgiju glave i vrata, doc. dr. sc. Almira Salkića, kalorijski test vestibularisa je dijagnostička metoda koja se koristi u otkrivanju uzroka nastanka vrtoglavice, te pomoću koje se ispituje funkcija akustičkog nerva zaduženog za sluh i ravnotežu. U ranijem periodu ova pretraga se izvodila na način da se u pacijentov vanjski ušni kanal ubacivala voda, te na taj način vršila stimulacija čula za ravnotežu što izaziva nastanak nevoljnih pokreta očnih jabučica koji se onda interpretiraju putem aparata. Pretraga je imala svoja ograničenja osobito kod pacijenata koji imaju perforaciju bubne opne i kod kojih se ova pretraga morala izvoditi uz posebne mjere opreza. Nabavkom ovog aparata Klinika za bolesti uha, grla i nosa i hirurgiju glave i vrata je dodatno unaprijedila službu, te osigurala sigurnu i pouzdanu metodu za sve pacijente koji zahtijevaju ovu pretragu.

Delegacija Evropskog univerziteta Kallos posjetila UKC Tuzla U protokolarnoj posjeti Univerzitetskom kliničkom centru Tuzla 6. oktobra boravila je delegacija Evropskog univerziteta Kallos koju su činili akademik, prof. dr. Nedeljko Stanković, prof. dr. Mithat Tabaković, dekan Medicinskog fakulteta, prof. dr. Adi Rifatbegović, prodekan za nastavu medicinskog fakulteta, i prof. dr. Fahir Baraković, dekan Fakulteta zdravstvenih nauka. Delegaciju je primio direktor Univerzitetskog kliničkog centra Tuzla, prim. doc. dr. Alen Kamerić sa saradnicima, pomoćnikom direktora za medicinske poslove, doc. dr. Bahrudinom Hadžiefendićem i pomoćnikom direktora za naučno istraživački rad i nastavu, prof. dr. Šefikom Hasukićem. Tokom sastanka razgovaralo se o nastavku saradnje između ove dvije ustanove koje su od novembra 2015. godine potpisnici međusobnog ugovora o akademskoj, naučnoj i poslovnotehničkoj saradnji. Direktor UKC Tuzla, prim. doc. dr. Kamerić istakao je da će studenti Medicinskog fakulteta i Fakulteta zdravstvenih nauka Kallos, kao i studenti ova dva fakulteta Univerziteta u Tuzli, imati mogućnost vakcinacije unutar Univerzitetskog kliničkog centra Tuzla, što je uslov za prisustvo praktičnoj nastavi u ovoj ustanovi. U nastavku razgovora definisan je program rada unutar naučnostraživačke saradnje ove dvije ustanove.


INFO VIJESTI

Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite RS

Obilježena Dječja nedjelja

• Naknada roditelju - njegovatelju ili njegovatelju.

P

ovodom obilježavanja Dječje nedjelje od 4-10.10.2021. godine pod sloganom „Zajedno možemo sve“, ove godine smo pažnju javnosti i institucija koje se svojim radom zalažu za dobrobit djece i ostvarivanje njihovog potencijala, zaštitu i stvaranje jednakih mogućnosti za svako dijete, željeli da usmerimo na važnost zajednice i nas, njenih članova, u kreiranju sigurnog i stabilnog okruženja za svako dijete. Pomoćnik ministra zdravlja u resoru za socijalnu, porodičnu i dječju zaštitu Vladimir Makarić posjetio je Dom „Rada Vranješević“ u Banjaluci, kako bi prisustvovao svečanosti dodjela nagrada mališanima za izdradu idejnog plakata u svrhu obilježavanja Dječje nedjelje. Organizovan je likovni konkurs u kojem je učestovalo 28 djece JU Doma za djecu i omladinu bez roditeljskog staranja „Rada Vranješević“. Djeca učesnici konkursa su svojim idejama i likovnim umijećem pokazala talenat te na taj način dokazala da zaista „Zajedno možemo sve“. Zahvaljujući kreativnosti i talentu četrnaestogodišnje štićenice Doma, ove godine imamo veseo plakat koji, kroz dječju igru i osmijehe, simbolizuje zajedništvo. Republika Srpska daje širok obim prava iz oblasti dječje zaštite, koji se redovno isplaćuju u cilju podrške porodici i natalitetu: • Refundacija naknade plate za vrijeme korišćenja porodiljskog odsustva; • Refundacija naknade plate za rad sa jednom polovinom punog rad-

• • • • •

nog vremena radi pojačane njege djeteta do tri godine; Refundacija naknade plate za rad sa jednom polovinom punog radnog vremena radi pojačane njege i brige o djetetu sa smetnjama u razvoju; Pomoć za opremu novorođenčeta; Dodatak na djecu; Materinski dodatak; Zadovoljavanje razvojnih potreba djece; Pronatalitetna naknada za trećerođeno i četvrtorođeno dijete;

IZ GODINE U GODINU PRAVA IZ OBLASTI DJEČJE ZAŠTITE SE PROŠIRUJU U 2018. godini za prava iz oblasti dječje zaštite Republika Srpska izdvojila je 62.692.517 KM U 2019. godini za prava iz oblasti dječje zaštite Republika Srpska izdvojila je 84.692.598 KM U 2020. godini za prava iz oblasti dječje zaštite Republika Srpska izdvojila je 102.378.426 KM U 2021. godini za prava iz oblasti dječje zaštite Republike Srpske biće obezbijeđeno 106.125.500 KM.

Vakcinacija radnika u privredi

U

prostorijama Privredne komore Republike Srpske zdravstveni radnici Zavoda za medicinu rada i sporta Republike Srpske nastavili su sa vakcinacijom radnika u privredi.

Ministar zdravlja i socijalne zaštite Srpske Alen Šeranić, koji je prisustvovao vakcinaciji jedne grupe radnika, istakao je da radnici u privredi mogu da biraju koju vakcinu žele, kao što je slučaj prilikom vakcinacije koju organizuju domovi zdravlja. “Započeli smo aktivnost sa Unijom udruženja studenata u Republici Srpskoj, jer nam je ta populacija u ovom trenutku najinteresantnija sa aspekta zaštite i kontrole virusa i cilj nam je da sprovedemo vakcinaciju u što većem obimu”, rekao je ministar Šeranić. Predsjednik Privredne komore Pero Ćorić rekao je da je posredstvom Privredne komore do sada vakcinisano više od 2.000 radnika. On je naveo da je, s obzirom na pogoršanu epidemiološku situaciju, neophodno što prije vakcinisati što veći broj zaposlenih u privredi, ali i generalno stanovništva Republike Srpske. Direktor Zavoda za medicinu rada i sporta Anka Šmitran Đurić navela je da je putem mobilnog tima Zavoda do sada aplicirano oko 5.000 doza vakcina. 83


INFO VIJESTI

Uspješno napreduje izgradnja

Nova bolnica u Doboju

In memoriam

Dr Ratko Stojić 1961 - 2021

G

ruba građevinska faza radova na konstrukciji novog objekta Bolnice “Sveti apostol Luka” u Doboju se privodi kraju, a počelo se i s mašinskim instalacijama u unutrašnjosti, rekao je ministar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Alen Šeranić. Šeranić je nakon posjete gradilištu u Doboju rekao da je zadovoljan dinamikom izgradnje novog objekta bolnice, zahvaljujući dobroj sinergiji oko 15 subjekata angažovanih na realizaciji ovog projekta, koji se gradi najkvalitetnijim materijalima, a sve za dobrobit korisnika ove regije.

“Sa današnjim danom ulazimo u sljedeću fazu koja je mnogo komplikovanija i podrazumijeva unutrašnje radove”, rekao je Šeranić i dodao da nakon toga slijedi i zatvaranje objekta stolarijom, postavljanje pregradnih zidova i završetak krova kako bi se omogućio kontinuirani rad tokom zimskog perioda i ispoštovali rokovi. On je naveo da resorno ministarstvo kontinuirano prati sve aktivnosti na izgradnji te da je zadovoljan obećanjem kineskih partnera da će objekat biti završen i opremljen prije predviđenog roka, odnosno decembra naredne godine. Pripremila: Jelena Vujić, PR Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite RS

U Prijedoru je 31. avgusta 2021. u 60. godini života, preminuo doktor Ratko Stojić. Ratko (Boška) Stojić rođen je na Vidovdan 1961. godine u Pritoci kod Bihaća. Djetinjstvo provodi na Stojića brdu. Osnovnu školu „Boje Stanarevića“ pohađa u Pritoci. Nakon završetka osnovne škole polazi u gimnaziju u Bihaću, a nakon toga upisuje studij na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Po završetku fakulteta počinje da radi u Domu zdravlja u Bihaću 1989. godine. Početkom rata osniva sanitet i ambulantu u Ripču. Po završetku rata napušta Pritoku i sa porodicom dolazi u Prijedor. Počinje raditi u Omarskoj i Oštroj Luci gdje je dao veliki doprinos. Od 1.5.1997. godine zapošljava se u Opštoj bolnici “Dr Mladen Stojanović “ Prijedor i odlazi na specijalizaciju iz interne medicine koju završava 2001. godine u Banjaluci. Do 2008. godine radi kao specijalista interne medicine i jedan kraći period biva pomoćnik direktora za medicinske poslove. Od osnivanja Odsjeka onkologije 2008. godine biva raspoređen na radno mjesto šefa Odsjeka za onkologiju u Internističkoj službi sve do 2017. godine te nakon toga nastavlja sa radom u Odsjeku opšte interne medicine u Internističkoj službi, gdje je radio do zadnjeg dana. Bio je dugogodišnji istaknuti funkcioner Srpske demokratske stranke u Prijedoru. Kao odbornik ove partije sjedio je u skupštinskim klupama 24 godine, od kraja 90-ih godina prošlog vijeka pa sve do posljednjih izbora. Pored uspješne karijere, bio je brižan suprug i otac dvoje djece. Malo je reći da je bio dobar čovjek, požrtvovan za porodicu i ljude oko sebe, za pacijente uvijek nasmijan i vedar, pozitivnog duha. Kao ljekar vrijedan, uvijek na usluzi kolegama i uvijek spreman da bez pogovora obavi sve poslove koji mu se stave u zadatak. Bio je jedan od onih na koje se uvijek moglo računati. Ostaće upamćen kao dobar i human čovjek, prava ljudska veličina. Preranim odlaskom Ratka Stojića najviše su izgubili njegova porodica, prijatelji, radne kolege, ali i pacijenti i svi oni znani i neznani za koje je ovaj Prijedorčanin uvijek imao i vremena i pravih riječi. Neka ti je vječna slava, veliki doktore, najbolji sine, tata, supruže i druže!

84



Info Bilten pripremili: saradnici za informisanje UKC RS

INFO BILTEN

Univerzitetski klinički centar Republike Srpske

Najsavremenija angio-sala u regionu

U

Univerzitetskom kliničkom centru Republike Srpske predstavljena je organizacija rada i protokoli nove, tehnološki najsavremenije angio-sale kakva se može naći samo u najmodernijim evropskim i svjetskim centrima i koja predstavlja ogroman iskorak na polju vaskularne interventne radiologije i spasavanju života naših građana. Ova sala je od izuzetne važnosti za zbrinjavanje ishemijskog moždanog udara gdje se koristi trombektomija koja predstavlja najsavremeniji vid liječenja i prilikom koje se kateterom dolazi do tromba koji se vadi iz krvnih sudova glave. Ovom prilikom generalni direktor UKC Republike Srpske prof. dr Vlado Đajić je izjavio da će naša ustanova nastaviti sa dosadašnjom praksom, a to podrazumijeva praćenje svih svjetskih trendova, dijagnostičkih i terapijskih, te da stanovništvo Republike Srpske ima najbolju zdravstvenu zaštitu, odnosno zdravstvenu zaštitu kakva je i u najboljim svjetskim centrima. Novu angio-salu obišao je i interventni neuroradiolog iz Univerzitetskog kliničkog centra Ljublja-

na dr Zoran Milošević. On je spasio život mnogim pacijentima u Republici Srpskoj, a istovremeno je edukovao naše ljekare u Sloveniji. Naglasio je da aparati na kojima se izvode procedure nakon moždanog udara u potpunosti zadovoljavaju svjetske standarde te da su mnogo bolji nego u drugim evropskim centrima. Prema njegovim riječima, u pogledu aparature, kod uvođenja novih metoda u 86

sposoban za dalji život, bez invaliditeta. Takođe, prof. dr Miljković je naglasio da je uspješnost te terapije 50 do 60 odsto za razliku od trombolitičke terapije koja je kod karotidnog tromba bila samo nekih 13%. On je dodao da će to predstavljati ogroman dobitak ne samo za Banjaluku, nego i za Republiku Srpsku. Prof. dr Saša Vujnović, načelnik Zavoda za kliničku radiologiju, istakao je da UKC Republike Srpske i dr Zorana Miloševića veže dugogodišnje prijateljstvo te da je naša ustanova dostigla tehnološki nivo da se interventna radiologija razvija na najbolji mogući način. Naglasio je da su u toku dogovori u vezi sa edukacijama našeg osoblja jer, pored najsavremenije tehnike, je neophodno imati i edukovan kadar.

liječenju akutnog moždanog udara nema problema, kao ni sa stručnim radom i organizacijom. Načelnik Klinike za neourologiju prof. dr Siniša Miljković je objasnio da pacijent, ukoliko ga ne spase nakon šest časova od moždanog udara, ulazi u salu gdje se pomoću katetera dolazi do tromba koji se nalazi u arteriji u mozgu, nakon čega se tromb vadi. Pacijent je već sljedeći dan


INFO BILTEN

Čuveni svjetski torakalni hirurg ponovo u Univerzitetskom kliničkom centru RS

Dr Diego Gonzalez Rivas obučava torakalne hirurge iz regiona

V

odeći svjetski grudni hirurg dr Diego Gonzalez Rivas ponovo je u Univerzitetskom kliničkom centru Republike Srpske. U utorak, 24. avgusta 2021. godine, UKC Republike Srpske je organizovao Master Class iz oblasti uniportalne video-asistirane torakoskopske hirurgije pod nazivom „Tips and tricks for Uniportal VATS sleeve resections“, a stručnu obuku je držao dr Diego Gonzalez Rivas. Obuka je bila namijenjena torakalnim hirurzima i pulmolozima iz regiona. Tokom prošle posjete, organizovane u okviru Balkanske turneje „Balkan Tour 2020“, na temu „Masterclasses in minimally invasive thoracic surgery – Uniportal VATS“, dr Diego Gonzalez Rivas je istakao kako u UKC Republike Srpske postoji veliki potencijal za razvoj VATS referentnog centra za cijelu regiju Balkana pa i Evrope što je i opredjeljenje Poslovodstva UKC Republike Srpske na čelu sa prof. dr Vladom Đajićem. Generalni direktor Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske prof. dr Vlado Đajić istakao je značaj kontinuirane edukacije zdravstvenih radnika, čemu je doprinijela i današnja obuka koju je u ovoj zdravstvenoj ustanovi održao čuveni svjetski torakalni hirurg Dijego Gonzalez Rivas o minimalno invazivnoj operaciji grudnog koša. Prof. dr Vlado Đajić je naveo da su obuci, osim ljekara UKC Republike Srpske, prisustvovali

i torakalni hirurzi i pulmolozi iz regiona. Istakao je da mu je zadovoljstvo što smo pacijentima omogućili ne samo prostor i opremu, nego i kvalitetne hirurške intervencije. Dr Diego Gonzalez Rivas je izrazio zadovoljstvo što je ponovo u Banjaluci te istakao da UKC Republike Srpske ima veliki potencijal za razvoj VATS referentnog centra. On je naveo da je riječ o minimalno invazivnoj hirurškoj proceduri koja se izvodi kroz mali hirurški otvor i koja omogućava brži oporavak pacijenta. Dr Diego Gonzalez Rivas osim što operišemo teške

slučajeve ovdje, istovremeno radimo i edukaciju ljekara iz regiona. Završili smo upravo težak slučaj sekcije pluća, a kasnije nastavljamo dalje. Načelnik Klinike za torakalnu hirurgiju UKC Repulike Srpske dr Marko Kantar rekao je da je današnja obuka prva u nizu treninga koji će biti organizovani u narednom periodu. Dodao je da je plan da se, osim posjeta, poveća i broj obuka te da omogućimo da torakalni hirurzi iz cijele Evrope dođu u našu ustanovu i da zajedno sa Rivasom svi učimo naprednu uniportal VATS hirurgiju.

87


INFO BILTEN

Ekspert savremene grudne hirurgije UKC Ljubljana doc. dr Tomaž Štupnik ponovo u UKC RS

Najsavremeniji vid hirurškog liječenja patologije pluća i dušnika

L

jekarski tim Klinike za torakalnu hirurgiju na čelu sa dr Markom Kantarom, zajedno sa ekspertom savremene grudne hirurgije i načelnikom Klinike za torakalnu hirurgiju UKC Ljubljana - doc. dr Tomažom Štupnikom uradio je dva veoma složena operativna zahvata. Riječ je o resekciji dušnika (operativni zahvat zbog suženja dušnika) i uniportal VATS segmentektomiji pluća (minimalno invazivno hirurško liječenje tumora pluća) koja se u Bosni i Hercegovini ne izvodi ni u jednom drugom zdravstvenom centru. Podsjećamo da je uniportal VATS metoda sofisticiran operativni zahvat, skoro bezbolan i

88

lako se podnosi, uz maksimalno brz oporavak. Važno je naglasiti da je ova operacija najveći domet grudne hirurgije te da je rutinski izvode samo najbolji centri grudne hirurgije u Evropi. Generalni direktor UKC Republike Srpske prof. dr Vlado Đajić izjavio je da je jedan od primarnih ciljeva naše ustanove usavršavanje i edukacija ljekara te da je veliko zadovoljstvo upravo u tom cilju raditi sa ekspertom savremene grudne hirurgije iz Slovenije dr Tomažom Štupnikom. Prof. Đajić je naveo da zadovoljstvo takođe predstavlja što je dr Štupnik, koji je i načelnik Klinike za torakalnu hirurgiju UKC Ljubljana, još jednom

imao priliku da se uvjeri da je UKC Srpske savremena evropska, ali i svjetska zdravstvena ustanova te da ima najsavremeniju opremu i dobre stručnjake. On je dodao da prioritet naše ustanove ostaje edukacija kadra, čime ćemo se rukovoditi i u narednom periodu, jer je to garant kvalitetne usluge.Takođe je istakao da je praksa da se, osim gostovanja stručnjaka iz inostranstva, ljekari UKC Republike Srpske edukuju i odlaskom u veće svjetske zdravstvene ustanove, gdje se usavršavaju učeći od istaknutih stručnjaka. Načelnik Klinike za torakalnu hirurgiju UKC Republike Srpske dr Marko Kantar istakao je značaj gostovanja svjetskih stručnjaka i prenošenja njihovog znanja našim ljekarima. Naglasio je da je ponosan na sve ono što je urađeno u Klinici za torakalnu hirurgiju te da su danas izvedena dva operativna zahvata - resekcija dušnika i uniportal VATS segmentektomija pluća, odnosno minimalno invazivno hirurško liječenje tumora pluća. Doc. dr Tomaž Štupnik, koji je ujedno i instruktor uniportal VATS hirurgije i kreator simulatora za VATS, izrazio je zadovoljstvo što nakon dvije godine ponovo ima priliku da bude gost u našoj ustanovi u koju rado dolazi kako bi dao svoj doprinos da se torakalna hirurgija dovede na svjetski nivo. Dr Štupnik je ovom prilikom istakao da je neophodno stvarati uslove da pacijente liječimo u svojoj zemlji, a ne da ih moramo slati u druge države i zdravstvene ustanove.


INFO BILTEN

Vizija i plan UKC Republike Srpske: Rame uz rame sa svjetskim zdravstvenim centrima

Kontinuirana edukacija ljekara iz Urgentnog centra UKC RS

E

dukacija iz mjera napredne kardiopulmonalne reanimacije (Advanced Life Support Course – ALS) za doktore medicine iz Urgentnog centra održana je 21. i 22. avgusta 2021. godine u UKC Republike Srpske. Edukacija je vršena prema preporukama Evropskog savjeta – ERC koji je vodeća evropska naučna ustanova koja se bavi urgentnom medicinom i kardiopulmonalnom reanimacijom. U edukaciji je učestvovalo pet instruktora ERC-a iz Resusticionog savjeta Srbije, na čelu sa dr Zlatkom Fišerom, a iz naše ustanove načelnica Urgentnog centra UKC Republike Srpske dr Slavica Zeljković i dr Suzana Šobot. U edukaciji je učestvovalo 14 ljekara Urgentnog centra UKC Republike Srpske. ALS kurs Evropskog resuscitaciong savjeta - ERC je osmišljen kao radno intenzivan seminar tokom kojeg polaznik ovladava praktičnim vještinama i potvrđuje svoja teoretska znanja koja se odnose na napredne mjere zbrinjavanja iznenadnog zastoja rada srca. Tokom rada polaznici imaju ulogu vođe reanimacionog tima i rješavaju kroz razradu scenarijuma stimulaciju iznenadnog srčanog zastoja, vrše procjenu stanja pacijenta i osposobljavaju se za pravilno upravljanje timom koji rješava stanja koja prethode iznenadnom srčanom zastoju i sam iznenadni srčani zastoj kao i mjerama postresuscitacione njege. Ovakav vid edukacije je od izuzetnog značaja jer ljekari koji rade u oblasti urgentne medicine moraju posjedovati širok spektar teoretskog i praktičnog znanja u zbrinjavanju svih vrsta hitnih pacijenata i to po posljednjim smjernicama i standardima. Ovo je prvi iskorak ka formiranju sopstvenog instruktorskog kadra i edukativnog centra koji bi dalje radio na obrazovanju i treningu svih zdravstvenih radnika iz drugih bolnica koji učestvuju u zbrinjavanju urgentnih pacijenata. Edukacija je realizovana zahvljujući sve-

srdnoj podršci prof. dr Vlade Đajića i Poslovodstva Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske. Generalni direktor Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske prof. dr Vlado Đajić izjavio je da poslovodstvo ove zdravstvene ustanove ima viziju i plan da zajedno sa rukovodstvom Srpske omogući da UKC Republike Srpske bude rame uz rame sa mnogim evropskim i svjetskim medicinskim centrima. Dodao je da je cilj da se edukuje naš kadar, a da istovremeno stečeno znanje prenesemo na ostale zdravstvene radnike u Srpskoj i regionu. Zlatko Fišer iz Resuscitacionog savjeta Srbije rekao je da ovaj savjet prvi put na ovim prostorima realizuje jedan značajan program u vezi sa zbrinjavanjem životno ugroženih pacijenata, a cilj je da se po najvišim standardima unaprijedi kvalitet zbrinjavanja takvih pacijenata. Rekao je da je, uz sav trud i napor, potrebno standardizovati proces i učiniti da se sve to dešava timski, gdje učestvuju cijele ekipe, koje je potrebno utrenirati da zajedno zbrinjavaju lica s određenim životno ugrožavajućim situacijama. On je rekao da će nakon ovog programa polaznici dobiti međunarodno validan sertifikat prepoznat od zdravstvenih sistema svih razvijenih zemalja, iznijevši uvjerenje da će u narednom periodu biti ostvarena plodotvornija saradnja kako bi se ovdje mogao odvijati i trening ljekara iz cijele Republike Srpske. Načelnik Urgentnog centra Slavica Zeljković naglasila je da je ovo velika prilika da ljekari iz našeg centra savladaju tehnike i vještine po svjetskim i evropskim standardima. Ona je navela da je u Urgentnom centru trenutno zaposleno 18 ljekara, gdje su četvoro specijalisti, a ostali specijalizanti i doktori medicine.

89


INFO BILTEN

Klinika za anesteziju i intenzivno liječenje UKC RS

Dvodnevna radionica za ljekare intenzivne njege

Edukacija za medicinske profesionalce iz Republike Srpske

Zbrinjavanja prehospitalnih trauma pacijenata i zaustavljanje krvarenja

U

druženje anesteziologa i reanimatologa Republike Srpske, uz podršku farmaceutske kompanije “Medis”, organiziralo je 12. i 13. avgusta 2021. godine, u Klinici za anesteziju i intenzivno liječenje Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske, radionicu za ljekare koji se bave intenzivnom medicinom na temu: “Hemodijaliza, hemodijafiltracija i upotreba Cytosorba”.

U

Univerzitetskom kliničkom centru Republike Srpske, 26. avgusta 2021. godine, održana je četvorodnevna edukacija koju su sprovodili kako zaposleni u UKC Republike Srpske, tako i iz Resuscitacionog savjeta koji je ujedno bio i organizator edukacije. Edukacija je bila namijenjena medicinskim sestrama/tehničarima i ljekarima iz oblasti prehospitalnog zbrinjavanja trauma pacijenata (PHTLS) i zaustavljanja krvarenja (“stop bleeding”). Tim povodom u UKC Republike Srpske boravio je Edvardo Gatika, glavni zastupnik za PHTLS i sve kurseve ispred Nacionalne asocijacije medicinskih radnika (NAEMT), koji će u narednom periodu formirati i edukativni centar u Republici Srpskoj. Ujedno je to uvod u osnivanje NAEMT predstavništva u Banjaluci. Ova dva kursa za četiri dana je prošlo 45 medicinskih radnika iz cijele Republike Srpske, od kojih je 12 dobilo licence. Tačnije, njih šest su nakon obuke postali licencirani instruktori za PHTLS, a šest licencirani instruktori za “stop bleeding”. Obuku su prošli medicinski profesionalci iz UKC Republike Srpske te domova zdravlja i bolnica Bijeljina, Banjaluka, Teslić, Kostajnica, Novi Grad, Mrkonjić Grad itd. Generalni direktor UKC RS prof. dr Vlado Đajić istakao je da ova zdravstvena ustanova nastavlja sa praksom dovođenja eminentnih stručnjaka iz cijelog svijeta kako bi radili na usavršavanju domaćeg kadra. Rekao je da ima plan da se i dalje radi na edukciji zdravstvenog osoblja iz zdravstvenih ustanova širom Srpske i regiona. Edvardo Gatika je izrazio zadovoljstvo što u UKC Republike Srpske sprovodi kampanju čiji je konačni cilj spasavanje ljudskih života. Rekao je da ovdje radi sa izvanrednim timom. On je takođe naveo da je ovo početak velike kampanje koja će biti realizovana u BiH, a čiji je cilj da potrebno znanje za prehospitalno zbrinjavanje pacijenata i zaustavljanje krvarenja bude preneseno svakom građaninu kako bi znao da reaguje i da pomogne unesrećenom. Organizator edukacije je Resuscitacioni savjet Republike Srpske, čiji predstavnik Biljana Ćurguz je istakla da je ovo istorijski trenutak za UKC Republike Srpske, zato što počinje saradnja sa organizacijama čiji su kursevi priznati u cijelom svijetu.

90

Tokom dvodnevne radionice koju su ljekari i medicinski tehničari mogli pratiti uživo, predavanja su održali dr Dragan Rakanović, načelnik Klinike za anesteziju i intenzivno liječenje UKC Republike Srpske, dr Vanja Peršič, specijalista interne medicine na Univerzitetskom kliničkom centru u Ljubljani, i dr Edita Grbavac, šef Jedinice za intenzivno liječenje pri Klinici za anesteziju i intenzivno liječenje UKC Republike Srpske. Praktični dio radionice podrazumijevao je upoznavanje sa uslovima rada u Jedinici za intenzivno liječenje pri Klinici za anesteziju i intenzivno liječenje UKC Republike Srpske te osnovnim sredstvima za purifikaciju krvi kojima raspolaže Jedinica. Eminentna gošća iz Ljubljane dr Vanja Peršič izrazila je svoje zadovoljstvo prisustvom ovoj radionici i dolaskom u UKC Republike Srpske kao i činjenicom da je imala mogućnost da znanja i iskustva prenese kolegama u Banjaluci. Sigurna je da je ovo tek početak dobre saradnje. Kako je objasnio dr Dragan Rakanović, načelnik Klinike za anesteziju i intenzivno liječenje UKC Republike Srpske, tokom dvodnevne radionice praktično su prikazani slučajevi priključivanja pacijenta na terapiju veno-venske hemodijafiltracije, zatim priključivanja Cytosorba, kao i priključivanja pacijenta na terapiju hemoperfuzije, a demonstrirano je i priključivanje Cytosorba u toku hemoperfuzije. Snimak s radionice biće dostupan i onim ljekarima koji nisu bili u mogućnosti da prisustvuju radionici.


INFO BILTEN

Stručno predavanje u UKC RS, 8.9.2021.

Međunarodni dan fizioterapeuta Ljekari i medicinski tehničari UKC Republike Srpske

U

Edukacija u SAD

niverzitetski klinički centar Republike Srpske posjetio je gospodin Mohamad Saremi, vlasnik i direktor Kompanije „Bell international laboratories“, iz Sjedinjenih Američkih Država, koja se bavi farmacijom i zdravstvom. Povod za njegovu posjetu je dogovor sa generalnim direktorom UKC Republike Srpske prof. dr Vladom Đajićem o edukaciji medicinskog kadra naše ustanove u Sjedinjenim Američkim Državama.

Prof. dr Vlado Đajić ovom prilikom je izjavio da će medicinsko osoblje UKC Republike Srpske u narednom periodu odlaziti na stručno usavršavanje u neke od najprestižnijih zdravstvenih ustanova u SAD. On je istakao da će ova edukacija biti omogućena zahvaljujući saradnji naše usatnove sa vlasnikom i direktorom velike američke kompanije “Međunarodne laboratorije Bel” (Bell international laboratories) Mohamadom Saremijem koji će snositi sve troškove odlaska naših ljekara i tehničara u SAD, njihovog boravka i edukacije. Naglasio je da je ovo poseban dan za našu ustanovu te da nam je čast što imamo ovakvog gosta. Prema njegovim riječima, plan je da svaki mjesec najmanje dva ljekara budu na edukaciji u prestižnim američkim bolnicama. Prof. Đajić je dodao da je zajednički cilj unapređenje zdravstvenog sistema u Republici Srpskoj te da se nastavlja sa praksom dovođenja svjetskih stručnjaka u Banjaluku, a istovremeno se naši ljekari šalju na edukaciju širom svijeta. Gospodin Mohamad Saremi je istakao da je do ove saradnje došlo nakon što je njegov punac, koji je bio zaražen virusom korona, liječen u UKC Republike Srpske i spasen nakon 50 dana na mehaničkoj ventilaciji. Naglasio je da u mnogo većim bolnicama ne uspijevaju takve pacijente održati u životu te da je iznenađen da na ovom prostoru postoji bolnica koja ima ovakav nivo intenzivne njege kako za kovid pacijente, tako i za druge oboljele. Dodao je da mu je upravo iz tog razloga želja da učini sve što može da doprinese unapređenju rada naše ustanove. Gospodin Saremi je takođe naveo da kada je riječ o dogovorenoj edukaciji, ona će biti usmjerena na razvoj intenzivne njege, posebno u oblasti pedijatrije, zatim na razvoj hirurških disciplina kao što je kardiohirurgija te na unapređenje istraživačkog procesa. Gospodin Saremi je takođe rekao da je plan i da omogući institucionalnu saradnju naše ustanove sa prepoznatljivim zdravstvenim ustanovama u SAD. Sastanku gospodina Saremija i rukovodstva UKC Republike Srpske prisustvovao je i ambasador BiH u SAD Bojan Vujić koji je najavio da Saremijeva kompanija uskoro otvara pogone na području Banjaluke. On je ovom prilikom izjavio da je gospodin Saremi, pored toga što je uspješan biznismen, takođe i veliki humanista te da je već u nekoliko navrata njegova kompanija pomogla UKC Republike Srpske i Domu zdravlja u Banjaluci. Dodao je da je Saremijeva želja sada da se omogući ljekarima stručno usavršavanje te da vjeruje da će ta saradnja biti dugotrajna.

U

Univerzitetskom kliničkom centru Republike Srpske organizovano je stručno predavanje za fizioterapeute povodom Međunarodnog dana fizioterapeuta 8. septembra, na kojem je osnovna tema bila oporavak pacijenata sa trombozom nakon preležane bolesti izazvane virusom korona. Pomoćnik generalnog direktora za medicinske poslove dr Goran Topić istakao je da rehabilitacija post kovid pacijenata zahtijeva ogroman angažman medicinskih profesionalaca ne samo u ovoj ustanovi, nego u kompletnom zdravstvenom sistemu. Dodao je da značajnu ulogu u oporavku tih pacijenata, nakon osnovnog liječenja, preuzimaju fizioterapeuti, koji uz ogroman trud i zalaganje, postižu dobre rezultate. Prema njegovim riječima, zahvaljujući njihovom radu, pacijenti se u što kraćem vremenskom roku vraćaju normalnom životu i ranijim aktivnostima.

Momirka Milaković, glavna sestra Službe kliničke rehabilitacije UKC Republike Srpske, iskoristila je priliku da svojim kolegama čestita Međunarodni dan fizioterpeuta te da se zahvali poslovodstvu UKC Republike Srpske, na čelu sa prof. dr Vladom Đajićem, što podržavaju sve aktivnosti kao i edukaciju ovog kadra u našoj ustanovi. Fizioterapeut iz Službe kliničke rehabilitacije UKC Republike Srpske Bojana Kajkut naglasila je da se rehabilitacija sprovodi s ciljem da se pacijentu vrati određeni dio tijela u funkciju, kako bi se djelimično ili potpuno otklonili problemi. Rekla je da se medicinska rehabilitacija sastoji od fizikalne i kineziterapije. Dužina trajanja rehabilitacije zavisi od niza faktora, ali period oporavka pacijenata koji su bili na respiratoru je dugotrajan i zahtjevan. Osim predavanja stručnjaka iz Srbije i Republike Srpske, prezentovan je i rad fizioterapeuta UKC Republike Srpske. 91


INFO BILTEN

Univerzitetski klinički centar Republike Srpske

Projekat “e-beba”

U

Klinici za ginekologiju i akušerstvo Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske počelo se s realizacijom Projekta “e-beba”, čijom implemntacijom se omogućava da se kompletan proces prijave djeteta završi u porodilištu. Ministar za naučnotehnološki razvoj, visoko obrazovanje i informaciono društvo Srpske Srđan Rajčević rekao je da je sa porodilištem u Banjaluci okončan proces implementacije Projekta “e-beba” u svim porodilištima u Republici Srpskoj.

Ministar Rajčević je rekao da je u proteklih mjesec dana, nakon Doboja, Prijedora, Bijeljine, Foče, Istočnog Sarajeva i drugih porodilišta, danas završena implementacija projekta na opšte zadovoljstvo prvenstveno roditelja, a zatim i zdravstvenih radnika. Objasnio da je suština ovog projekta to što se proces evidencije novorođenčadi završava na jednom mjestu, u porodilištu, nakon čega na adresu prebivališta dobijaju besplatno prve dokumente za svoje dijete - izvod iz matične knjige rođenih, uvjerenje o državljanstvu, potvrdu o prebivalištu i prijavu na zdravstveno osiguranje. Rekao je da su do sada roditelji morali da na nekoliko adresa troše vrije-

me i novac. Sada nakon rođenja beba dobijaju svu potrebnu dokumentaciju na kućnu adresu potpuno besplatno, a sve je postignuto zahvaljujući informacionom sistemu “e-beba”, odnosno uvezivanjem registara koje vode nadležne institucije. Ministar Rajčević je naveo da je riječ o multiresornom i vrlo kompleksnom projektu u čiju realizaciju je bilo uključeno više ministarstava i uprava te da je do sada 350 beba evidentirano putem sistema “e-beba” u Republici Srpskoj. Osim Ministarstva za naučnotehnoški razvoj, koje je nosilac projekta, uključena su ministarstva zdravlja i socijalne zaštite, unutrašnjih poslova te uprave i lokalne samouprave. Nadam se da je ovo novi početak u radu institucija da se građanima ponude novi elektronski servisi, bazirani na informacionim tehnologijama, a konačni cilj je da se olakša svakodnevni život građana. Generalni direktor UKC Republike Srpske prof. dr Vlado Đajić rekao je da bez informacionih tehnologija nije moguće organizovati rad naše ustanove, niti ići u korak sa svjetskim centrima. Dodao je da je ovaj projekat realizovan u interesu građana, a njegove benefite će roditelji vrlo brzo osjetiti, jer neće morati nigdje ići da bi upisali dijete već će sve završiti u porodilištu. Za realizaciju ovog projekta izdvojeno je 683.760 KM bez PDV-a, odnosno 800.000 KM sa PDV-om, a Informacioni sistem “e-beba” je u vlasništvu Republike Srpske.

Halid Bešlić u posjeti UKC RS

L

egenda narodne muzike Halid Bešlić posjetio je Univeritetski klinički centar Republike Srpske, gdje ga je pregledao generalni direktor naše ustanove prof. dr Vlado Đajić. Tokom posjete Bešliću je urađen kontrolni ultrazvučni pregled krvnih sudova glave i vrata te je ustanovljeno da je sve u najboljem redu. Podsjećanja radi, prof. dr Đajić je Bešliću prije nekoliko godina neplaniranim ultrazvučnim 92

pregledom krvnih sudova glave i vrata spasio život. Pjevaču je prijetio moždani udar i dani su ga dijelili od fatalnog ishoda po njegov život. Ultrazvučnim pregledom, koji je obavio prof. dr Đajić, ustanovljeno je visoko i opasno zakrčenje krvnih sudova vrata i hitno je transportovan za Ljubljanu, gdje mu je urađena procedura i plasiran stent. Zahvat u Univerzitetskom kliničkom centru Ljubljana izveo je poznati interventni neuroradiolog Zoran Milošević, sa kojim UKC Republike Srpske ima odličnu saradnju. Nakon današnjeg pregleda, Bešlić je zahvalio rukovodstvu UKC RS na čelu sa prof. dr Vladom Đajićem te izjavio da se osjeća dobro i da je apsolutno sve pod kontrolom i poručio da je preventiva najvažnija. Prof. dr Vlado Đajić potvrdio je da je kontrolni pregled prošao dobro i da je zadovoljan nalazom koji je urađen te da je stent u odličnom

stanju, a Bešlić je dobio preporuke za dalju terapiju. On je istakao da je zakrčenje krvnih sudova jedan je od najčešćih uzroka moždanog udara i da, nažalost, ljudi ne osjećaju nikakve smetnje sve dok ne dođe do moždanog udara. Zbog toga je još jednom apelovao na stanovništvo – preventivni pregledi su pola zdravlja. Prof. dr Đajić je naglasio da je veoma bitno da se uradi preventivni pregled krvnih sudova vrata i glave kod osoba koje imaju preko 40 godina, povišen krvni pritisak i druge faktore rizika. Veče prije Halid Bešlić je na tvrđavi Kastel održao koncert pred oko 10.000 ljudi, priredivši spektakl za pamćenje. Tom prilikom se pred publikom prisjetio dana kada mu je prof. dr Đajić spasio život te mu se javno zahvalio.


INFO BILTEN

Druženje sa onima koji su udarili temelje UKC Republike Srpske

P

oslovodstvo UKC Republike Srpske, na čelu sa prof. dr Vladom Đajićem, cijeneći trud i rad penzionisanih radnika koji su dali doprinos najvećoj zdravstvenoj ustanovi i utrli put da budemo ovdje gdje smo sada, odlučilo je da uvaži ljude koji su svoj radni vijek proveli u Univerzitetskom kliničkom centru Republike Srpske. Tradicionalno, od 2018. godine, organizuje se ručak za penzionisane radnike naše ustanove. S obzirom na postojeću epidemiološku situaciju, naša ustanova ni ove godine nije bila u mogućnosti da upriliči druženje i ručak te je stoga odlučeno da se penzionisanim radnicima kao i prošle godine uruče bonovi u vrijednosti od 50 konvertibilnih maraka u Hotelu „Bosna”. To je znak da ljudi koji su gradili ovu ustanovu i spasavali živote ne smiju da budu zaboravljeni.

U znak zahvalnosti osobe s Down sindromom

Međunarodna plaketa prof. dr Vladi Đajiću

P

redstavnici Down sindrom centra Banjaluka uručili su Međunarodnu plaketu zahvalnosti generalnom direktoru Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske prof. dr Vladi Đajiću, koji je ujedno i ambasador osoba s Down sindromom. Znak je to zahvalnosti za njegovu nesebičnu pomoć i zalaganje u poboljšanju kvaliteta života osoba sa Down sindromom i njihovih porodica, za njihovu međunarodnu društvenu vidljivost kao i za uključivanje u sve sfere društvenog života i veliki doprinos u borbi protiv stigme.

Uz plaketu, 11 osoba sa Down sindromom iz Prijedora, Laktaša, Banjaluke i Kotor Varoša prof. dr Đajiću predalo je i crtež koji simbolizuje drvo života Djece Sunca. Plaketa i crtež uručeni su ispred svih osoba sa Down sindromom iz Republike Srpske, Norveške, Austrije, Srbije i Crne Gore. Primajući plaketu prof. dr Đajić je istakao je da je ovo poseban dan za njega i da je primao mnoga priznanja, ordenje, plakete, ali ovo je posebno zbog činjenice da su to oni sami pravili. Rekao je da su na ovom poklonu otisci njihovih šaka i da će to zauzeti posebno mjesto u njegovom kabinetu.

Zoran Jelić, direktor Down syndrom centra, pojasnio je da je odluka o uručenju Međunarodne plakete zahvalnosti direktoru UKC RS stigla od osoba s Down sindromom iz Republike Srpske, Austrije, Norveške Srbije i Crne Gore, kao čovjeku koji je dugi niz godina sa njima i uz njih. Podsjetio je da je prof. dr Đajić formirao prvi fudbalski klub osoba s Down sindromom i, takođe, prvi ženski fudbalski klub u Republici Srpskoj i da je on zajedno sa njima u borbi protiv stigme 24 sata. Osobe s Down sindromom su svom ambasadoru prof. dr Đajiću uručile drvo Djece Sunca na kojem su ostavili šarene otiske svojih dlanova. Kako je rekao Zoran Jelić, “od danas skraćenica DS više ne znači Down sindrom, nego Djeca Sunca, zahvaljujući ambasadoru Đajiću“. Sve što je prof. dr Đajić učinio, učinio je za sve nas i ja ga volim kao našeg ambasadora, on je za mene zakon i sve u životu - rekla je u ime svojih prisutnih drugara 24-godišnja Aleksandra. Na kraju su pozdrave i poruke zahvalnosti putem online direktoru UKC RS uputili i njegovi drugari s Down sindromom iz Norveške i Austrije. Uručenju priznanja prisustvovao je legendarni pjevač Halid Bešlić koji je boravio u posjeti UKC RS te se priključio i druženju osoba s Down sindromom. 93


II N N FF O O V B II JLETSETNI

Biskup banjalučki Franjo Komarica u posjeti UKC

B

iskup banjalučki Franjo Komarica, zajedno sa saradnicima, posjetio je Univerzitetski klinički centar Republike Srpske i tom prilikom održao sastanak sa Poslovodstvom UKC Republike Srpske na čelu sa prof. dr Vladom Đajićem. Prilikom sastanka biskup Komarica se zahvalio svim zdravstvenim radnicima na požrtvovanoj borbi za zdravlje stanovništa tokom pandemije, a iskoristio je priliku da pohvali organizacione sposobnosti i pravovremeno reagovanje na tešku epidemiološku situaciju poslovodstva UKC Republike Srpske, na čelu sa prof. dr Vladom Đajićem. Poslovodstvo je upoznalo biskupa Komaricu sa načinom funkcionisanja naše ustanove, kao i o budućim planovima i projektima. Takođe, zaključeno je da trenutna pogoršana epidemiološka situacija u Srpskoj upozorava da je neophodno uključiti sve društvene resurse u borbi protiv pandemije te da jedni drugima treba da stojimo na raspolaganju za svaki vid pomoći.

XIV sportski susreti radnika zaposlenih u zdravstvu

U

periodu od 25. do 29. avgusta 2021. godine odražani su XIV sportski susreti radnika zaposlenih u zdravstvu u kojima su učestvovali i zaposleni iz Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske. Iz naše ustanove je učestvovalo 60 takmičara, a na sportskim igrama je bilo preko 600 učesnika raspoređenih u 31 ekipu. Timovi su se takmičili u malom fudabalu, basketu, odbojci, odbojci na pijesku, stonom tenisu, pikadu, kuglanju, tenisu, šahu i rukometu. Ekipa UKC Republike Srpske osvojila je prvo mjesto u ukupnom plasmanu jer 94

su naši takmičari u svim disciplinama postigli zavidne rezultate. Za najboljeg sportistu XIV sportskih susreta radnika zaposlenih u zdravstvu izabran je Petar Zec koji je radnik UKC Republike Srpske. Koristimo ovu priliku da pohvalimo sve učesnike na izuzetnom zalaganju u svim disciplinama i što su našu ustanovu predstavljali u najboljem svjetlu. Sportske manifestacije treba razvijati i njegovati jer se prije svega kroz afirmaciju sporta promoviše i zdrav način života na čemu Sportsko društvo UKC Republike Srpske aktivno radi.

IN MEMORIAM

Dr Miroslav Božić (1945-2021)

Obavještavamo vas da je 15.8.2021. godine preminuo naš uvaženi ljekar dr Miroslav Božić, specijalista ginekologije i akušerstva, koji je svoj radni vijek proveo u Klinici za ginekologiju i akušerstvo UKC Republike Srpske. Dr Miroslav Božić rođen je 12.7.1945. godine u Šipragama kraj Kotor Varoša. Medicinski fakultet je završio 1977. godine u Beogradu. Postdiplomske studije je završio 2002. godine u Banjaluci. Prvi radni odnos zasnovao je u Domu zdravlja Kotor Varoš, a 1983. godine se zaposlio u Klinici za ginekologiju i akušerstvo naše ustanove, gdje je proveo svoj radni vijek. Učestvovao je u izradi mnogobrojnih stručnih i naučnih radova. Bio je učesnik značajnih kongresa i simpozijuma u zemlji i inostranstvu. Ljekari, medicinsko osoblje i svi zaposleni u našoj ustanovi koji su sarađivali sa njim imali su privilegiju što su poznavali uvaženog ljekara i što su imali priliku da sa njim sarađuju. Bio je vrhunski profesionalac, pun etike i odgovornosti prema onima kojima je to bilo najpotrebnije. Iza sebe je ostavio suprugu i dvoje djece. Komemorativna sjednica dr Miroslavu Božiću održana je 16.8.2021. godine u Univerzitetskom kliničkom centru Republike Srpske, a sahrana je obavljena isti dan na Srpsko-pravoslavnom groblju u Boriku u krugu najuže porodice.

Saradnici za informisanje


ništa nije važnije od zdravlja

Informacije za pacijente

Vodič za pacijente na radioterapiji

SRT (STEREOTAKSIJSKA RADIOTERAPIJA) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14

VMAT (VOLUMENSKI MODULISANA LUČNA TERAPIJA) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13

IMRT (INTENZITETOM MODULISANA RADIOTERAPIJA) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13

3DCRT (3D KONFORMALNA RADIOTERAPIJA) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12

KOJE VRSTE RADIOTERAPIJE POSTOJE? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12

KOLIKO ČESTO SE IDE NA RADIOTERAPIJU? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12

POČETAK LIJEČENJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11

ŠTA JE RADIOTERAPIJA? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11

KO MOŽE DA SE LIJEČI U CENTRU ZA RADIOTERAPIJU? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10

VIŠE O BANJOJ LUCI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9

GDJE SE NALAZIMO? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8

NAŠ MULTIDISCIPLINARNI TIM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6

O AFFIDEA / IMC CENTRU ZA RADIOTERAPIJU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5

UVOD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4

Sadržaj


NAŠ KONTAKT . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26

ZAŠTITA LIČNIH PODATAKA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25

KAKO DA DATE MIŠLJENJE O NAŠEM CENTRU? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25

OPCIJE SMJEŠTAJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24

DODATNE INFORMACIJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24

ŠTA NAKON ZAVRŠETKA TRETMANA? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23

NJEGA TOKOM LIJEČENJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23

POSAO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23

KASNE NUSPOJAVE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23

TRUDNOĆA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23

PLODNOST I REPRODUKCIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23

UMOR . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23

MUČNINA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22

JELO I PIĆE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .22

HOĆE LI MI OTPASTI KOSA? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .22

EFEKTI NA KOŽU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21

KOJE SU NUSPOJAVE LIJEČENJA RADIOTERAPIJOM? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21

RADIOTERAPIJSKI TRETMAN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19

PLANIRANJE TRETMANA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18

SAGLASNOST ZA LIJEČENJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17

RADIOTERAPIJA NEMALIGNIH BOLESTI I BENIGNIH TUMORA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16

BRAHITERAPIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16

DIBH (RADIOTERAPIJA U DUBOKOM UDISAJU) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15

SBRT (STEREOTAKSIJSKA EKSTRAKRANIJALNA RADIOTERAPIJA) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14

4

Svakako Vas podržavamo u tome da nam postavljate i dodatna pitanja koja se tiču Vašeg stanja, liječenja i efekata liječenja, a koja nisu ovdje objašnjena.

• opis ostalih usluga koje možete ovdje dobiti.

• objašnjenje terapija zračenja koje se pružaju u našem centru;

• opis našeg centra za radioterapiju – ko smo, gdje se nalazimo, koga ćete sve upoznati u ovoj ustanovi tokom liječenja te objašnjenje kako funkcionišemo;

Dobrodošli u Affidea / IMC Centar za radioterapiju. U ovom vodiču ćete pronaći sljedeće informacije:

Uvod


5

6

Radiološki tehnolozi / tehničari predstavljaju najbrojniji dio kolektiva

Pored statusa nastavno-naučne baze za Medicinski fakultet u Banjoj Luci, Centar za radioterapiju Banja Luka je od 2017. godine Centar izvrsnosti za kompaniju Varian Medical Systems iz Švajcarske, jednog od najpoznatijih proizvođača opreme za zračenje u svijetu.

i njih ćete sretati svakog dana. Radi se o uskospecijalizovanim medicinskim profesionalcima koji sprovode simulacije na CT aparatu, kao i svakodnevne isporuke Vašeg radioterapijskog tretmana na linearnim akceleratorima. Oni su zaduženi za to da svaki Vaš tretman bude precizno isporučen, uz pomoć visokosofisticirane imobilizacijske i radioterapijske aparature. Oni su takođe zaduženi za to da prate Vaše zdravstveno stanje svakog dana tretmana, te da Vas šalju na dodatne preglede kod ljekara ako uoče bilo kakva odstupanja od propisanih parametara. Pored svakodnevnog rada sa pacijentima, radiološki tehnolozi/tehničari obavljaju niz dodatnih aktivnosti usmjerenih na kontrolu kvaliteta radioterapijske opreme. Ukoliko imate bilo kakvih dilema ili pitanja, slobodno se obratite tehnologu ili tehničaru koji sprovodi Vaš tretman.

Medicinski fizičari su visokoobrazovani saradnici u zdravstvu. Njihov zadatak je osmišljavanje optimalnog načina isporuke doze zračenja na tumorsku masu, a da se pri tome ne nanese šteta okolnom zdravom tkivu. Kombinacija znanja medicine i fizike čini ove članove kolektiva izuzetno značajnim u procesu dizajniranja Vašeg radioterapijskog plana. Međutim, mala je vjerovatnoća da ćete biti u direktnom kontaktu sa medicinskim fizičarima jer priroda njihovog posla ne podrazumijeva kontakt sa Vama.

Radijacioni onkolozi su Vaši ordinirajući ljekari, zaduženi za osmišljavanje Vašeg liječenja. Odmah nakon registracije na recepciji Centra, bićete upućeni na prvi pregled kod svog ordinirajućeg ljekara. Prilikom prvog pregleda ljekar će se upoznati sa Vama i detaljima Vašeg slučaja – u direktnom razgovoru sa Vama i na osnovu medicinske dokumentacije koju donesete. Tokom pregleda ljekar formira elektronsku arhivu svih relevantnih medicinskih podataka koji se odnose na Vaše liječenje. Naš ljekar će Vam tada i saopštiti strategiju radioterapijskog liječenja, sa svim potencijalnim neželjenim efektima, kao i očekivani ishod liječenja. Za vrijeme trajanja tretmana imaćete redovne preglede kod istog ljekara, kako bi se pratilo Vaše stanje. Ukoliko Vam budu potrebni vanredni pregled ili konsultacija sa Vašim ljekarom, obratite se našoj recepciji.

Tokom liječenja u našem centru susrešćete se sa različitim medicinskim i nemedicinskim profesionalcima. Naš tim čine: radijacioni onkolozi, medicinski fizičari, radiološki tehnolozi/tehničari, medicinska sestra, recepcija, transporter, pomoćni radnik, servis inženjeri/tehničari te izvršni direktor.

Naš multidisciplinarni tim

Sva naša znanja i iskustva stečena od početka rada pretočili smo u knjigu „Radijaciona onkologija“, koju je izdao Medicinski fakultet Univerziteta u Banjoj Luci u januaru 2020. godine. Ova će knjiga omogućiti studentima medicine i radiološke tehnologije da lakše nauče i bolje razumiju radijacionu onkologiju, a specijalizantima i specijalistima pomoći će u multidisciplinarnom radu. U pisanju knjige učestvovalo je 26 autora, uglavnom iz Centra za radioterapiju, ali i nekoliko iz Beograda, Novog Sada, Skoplja i Beča.

IMC Banja Luka od početka svog postojanja predstavlja nastavno-naučnu bazu Medicinskog fakulteta Univerziteta u Banjoj Luci. Odmah poslije liječenja pacijenata, edukacija je za nas jedan od najznačajnijih segmenata rada jer omogućava kontinuitet stvaranja stručnih kadrova.

Centar za radioterapiju ima lokalni naziv „International Medical Centers“ ili skraćeno IMC Banja Luka, a registrovan je kao zdravstvena ustanova – bolnica. IMC Banja Luka pripada većoj porodici kompanije Affidea, koja je najveći i najuspješniji panevropski pružalac medicinskih usluga. Ova nizozemska holding kompanija sa sjedištem u Amsterdamu zapošljava preko 9000 zdravstvenih radnika u 16 evropskih zemalja i posjeduje preko 380 medicinskih centara. Aktivnosti kompanije Affidea podijeljene su na dijagnostičke usluge i savremene usluge liječenja onkoloških pacijenata. Više detalja o našoj matičnoj kompaniji možete pronaći na internet stranici: www.affidea.com .

O Affidea / IMC Centru za radioterapiju


Tim koji radi u Centru nije velik, ali smo svi posvećeni svojim zadacima i usmjereni isključivo ka tome da svojim aktivnostima osiguramo Vaše liječenje na najvišem mogućem nivou. Više detalja o našem medicinskom timu možete naći na internet stranici: www.affidea.ba.

On je takođe osoba kojoj se možete obratiti u slučaju da imate komentar ili žalbu na tretman, odnosno neka pitanja u vezi sa zaštitom ličnih podataka ili plaćanjem tretmana.

Izvršni direktor je zadužen za nemedicinske operativne poslove Centra.

Servis inženjeri / tehničari su poznavaoci svih tehničkih aspekata medicinske aparature i intervenišu u slučajevima kvarova ili zastoja. Radioterapija je danas dosegla visok stepen kompjuterizacije. Zbog toga je radioterapijska oprema, kada je riječ o njenom održavanju, veoma osjetljiva i specifična.

Pomoćni radnik radi na održavanju higijene u Centru.

pri kretanju.

Transporter će Vam biti na raspolaganju ukoliko Vam je potrebna pomoć

Recepcija će od Vas pri prvom dolasku prikupiti sve neophodne lične, demografske i kontakt podatke. Takođe će Vas fotografisati radi identifikacije tokom dolazaka na tretmane. Recepcija je primarna kontakt tačka za razmjenu svih vrsta informacija.

Medicinska sestra asistira ljekaru prilikom brahiterapijskog tretmana. Ona će Vam dati terapiju koju Vam propiše ljekar tokom radioterapije, uključiti infuziju, izmjeriti pritisak itd. – sve što je potrebno, sa medicinske strane, da se osjećate zbrinuto i bezbjedno za vrijeme boravka u Centru.

7

8

Specifičnost našeg centra jeste to što je ovo prvi centar za radioterapiju u Banjoj Luci. Naime, nikada prije u ovom dijelu BiH nije postojala ovakva medicinska ustanova. Od dana uspostavljanja 2010. godine do danas, naš centar je okupio stručnjake iz regiona, formirao lokalni mladi tim, koji je intenzivno prikupljao sva nova radioterapijska znanja u proteklih 10 godina i pretočio u protokole zasnovane na dokazima u medicini, te možete biti sigurni da ćete u modernom ambijentu na aparatima posljednje tehnološke generacije dobiti usluge standardizovane na nivou evropskih ili američkih centara za radioterapiju.

Centar za radioterapiju je smješten na etaži -1 Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske (UKC RS), na adresi Dvanaest beba bb (na Paprikovcu). Centar nema zaseban ulaz, tako da do nas možete doći preko glavnog ulaza u zgradu Poliklinike UKC RS (iza glavnog info-pulta siđite stepeništem ili liftom na -1 etažu, te pratite znakove „radioterapija” do Centra). Ulaz u Centar je označen natpisom „affidea”. Pri ulasku se prvo prijavite na recepciji.

Affidea / IMC Centar za radioterapiju nalazi se u Banjoj Luci, RS, BiH.

Gdje se nalazimo?


Više pojedinosti o istoriji grada, legendama koje su u vezi s njim, zatim o prirodi i kulturi, znamenitostima, ali i restoranima, hotelima i aktivnostima koje ovaj grad nudi pronađite na internet stranici Turističke organizacije grada Banja Luka: www.banjalukatourism.com. Na ovoj stranici pronaći ćete takođe detalje o prevozu po gradu (rentakar, taksi), kao i o mogućnostima plaćanja parkinga.

VAŽNIJI TELEFONI Hitna pomoć 124, 051/230-620 Policija 122 Vatrogasci 123 Sve ostale važnije telefone možete pronaći na portalu Grada Banja Luka: https://www. banjaluka.rs.ba/vazniji-telefoni/

Iako ste došli u Banju Luku prvenstveno da biste se liječili, ukoliko budete u mogućnosti, predlažemo Vam da istražite grad i njegovu okolinu. Banja Luka ima dugu istoriju, a njen lagan tempo i ljubaznost stanovnika sigurno će blagotvorno djelovati na Vas

Više o Banjoj Luci

Parkiralište oko bolnice izuzetno je ograničenog kapaciteta i ne postoje dodijeljena parking-mjesta za pacijente na radioterapiji. Ovo treba da imate u vidu prilikom dolazaka na terapije.

9

10

e-mail: info_BA@affidea.com tel: +387 51 340 510 +387 51 223 340

KONTAK T

Da biste došli na liječenje u IMC Banja Luka, potrebno je samo da nam se javite telefonom ili imejlom kako biste dobili detaljne instrukcije u vezi sa medicinskom dokumentacijom koju treba da nam dostavite. Inicijalni kontakt možete ostvariti preko recepcije Centra, tako što ćete se javiti na imejladresu: info_BA@affidea.com, odnosno na broj telefona: +387 51 340 510, ili preko uprave Centra, na broj telefona: +387 51 223 340.

Ukoliko niste osiguranik Fonda zdravstvenog osiguranja Republike Srpske, našu uslugu možete dobiti kao privatni pacijent. Na osnovu uvida u Vašu medicinsku dokumentaciju, naš tim će za Vas uraditi preliminarnu kalkulaciju cijene radioterapijskog tretmana.

IMC Banja Luka je privatni radioterapijski centar, ali on ima ugovor sa Fondom zdravstvenog osiguranja Republike Srpske, što znači da se naše usluge za osiguranike Fonda zdravstvenog osiguranja Republike Srpske ne naplaćuju od pacijenta, već pacijent dobija uslugu na osnovu ovjerene zdravstvene knjižice.

Ko može da se liječi u Centru za radioterapiju?


Medicinski profesionalci često naglašavaju bitnost pravovremenog početka liječenja onkoloških pacijenata jer to povećava vjerovatnoću izlječenja. U našem centru nema lista čekanja, a u zavisnosti od kompleksnosti tehnike zračenja koja će se primijeniti, pacijenti počinju sa liječenjem u roku od nekoliko dana. Još važnije, u našem se centru nije desilo da pacijent propusti dnevni tretman zbog kvara opreme ili bilo kakvog drugog tehničkog problema.

Početak liječenja

Tim stručnjaka koji će se brinuti o Vama pomoći će Vam da razumijete radioterapijsko liječenje i odgovoriti na sva Vaša pitanja. Ako imate bilo kakvih nedoumica, ne ustručavajte se razgovarati sa bilo kojim članom našeg medicinskog tima.

Radioterapija je medicinska terapija koja koristi precizne, pažljivo usmjerene visokoenergetske zrake za liječenje karcinoma. Cilj liječenja je uništavanje ćelija karcinoma uz maksimalnu poštedu okolnih zdravih ćelija i tkiva. Ćelije karcinoma su osjetljivije na zračenje od zdravih ćelija, te ih zato visokoenergetski zraci uspijevaju uništiti ili zaustaviti u rastu. Zračenje oštećuje i zdrave okolne ćelije, ali one se obično oporave i zacijele nakon tretmana.

Šta je radioterapija?

11

12

Ovo je osnovna RT tehnika, u kojoj se radioterapijski snopovi prilagođavaju obliku tumora. Uključuje upotrebu MLC-a (multilisnog kolimatora), elektronskog uređaja za oblikovanje snopova zračenja. Ova se tehnika rutinski primjenjuje posljednjih 20 godina i predstavlja standard moderne radioterapije.

3DCRT (3D konformalna radioterapija)

U našem centru je moguće pružiti čitav dijapazon savremenih terapija, tako da se za svakog pacijenta može odabrati optimalan tretman. U našem portfoliju usluga nalaze se: 3DCRT (3D konformalna radioterapija), IMRT (intenzitetom modulisana radioterapija), VMAT (volumenski modulisana lučna terapija), SRT (stereotaksijska radioterapija), SBRT (stereotaksijska ekstrakranijalna radioterapija), DIBH (radioterapija u dubokom udisaju), brahiterapija, kao i radioterapija nemalignih bolesti i benignih tumora.

Postoji niz različitih modaliteta radioterapije, a modalitet za Vas biće odabran s obzirom na Vašu bolest, opšte zdravstveno stanje, kao i na niz drugih medicinskih parametara o kojima će sa Vama prodiskutovati Vaš ordinirajući ljekar.

Koje vrste radioterapije postoje?

Radioterapija se sprovodi u jednom danu ili u periodu od nekoliko sedmica, u zavisnosti od modaliteta koji se određuje za svakog pacijenta ponaosob. Obično se daje samo radnim danima, od ponedjeljka do petka. Tačan broj tretmana definiše se, dakle, individualno, te će i u Vašem slučaju broj tretmana i raspored dolazaka definisati Vaš ordinirajući ljekar u koordinaciji sa Vama.

Koliko često se ide na radioterapiju?


VMAT je novija tehnološka varijanta IMRT-a, koja podrazumijeva isporuku zračne doze uz pomoć modulisanih lukova. Slično kao kod IMRT-a, proces modulacije prilagođava formu izodoze sa formom ciljnog volumena uz istovremenu poštedu okolnih zdravih organa i tkiva. U odnosu na IMRT, VMAT je superioran u pogledu vremena neophodnog za isporuku zračnog tretmana, a samim tim je prihvatljiviji za pacijente. Sprovođenje ove tehnike podrazumijeva kompleksne metode kontrole kvaliteta za svakog pacijenta pojedinačno (PSQA – Patient Specific Quality Assurance). Danas se preko 40% svih tretmana u IMC Banja Luka isporučuje ovom tehnikom.

VMAT (volumenski modulisana lučna terapija)

IMRT je napredna tehnika radioterapije koja koristi modulisane snopove zračenja. Modulacija prilagođava raspodjelu doze prema obliku tumora, što dovodi do optimalne pokrivenosti ciljnog volumena, uz istovremenu poštedu okolnih zdravih organa i tkiva. Specifičnost ove tehnike jeste to što se isporučuje u više zračnih snopova. Optimalan način sprovođenja ove visokokonformalne tehnike jeste isporuka u kombinaciji sa IGRT-om (slikovno vođenom radioterapijom). U IMC Banja Luka IMRT je uveden u saradnji sa Houston Methodist bolnicom iz Sjedinjenih Američkih Država, a rutinski se primjenjuje od 2011. godine.

IMRT (intenzitetom modulisana radioterapija)

13

14

SBRT je po svojoj definiciji isporuka visokih doza zračenja unutar ograničenog volumena u malom broju frakcija, i to za ciljne volumene cijelog tijela. Ova metoda najčešće podrazumijeva visoke doze zračenja po frakciji, te kao takva zahtijeva specijalnu imobilizaciju pacijenta, ali i specifične metode slikovnog vođenja.

SBRT (stereotaksijska ekstrakranijalna radioterapija)

SRT je po svojoj definiciji isporuka visokih doza zračenja unutar ograničenog volumena u malom broju frakcija, i to za ciljne volumene u regiji glave. Ova metoda najčešće podrazumijeva visoke doze zračenja po frakciji, te kao takva zahtijeva ne samo specijalnu imobilizaciju pacijenta nego i specifične metode slikovnog vođenja. SRT se koristi za mali broj strogo definisanih indikacija. Indikaciju za sprovođenje ove vrste tretmana donosi specijalista radijacione onkologije na osnovu stepena raširenosti i stadijuma bolesti. Naš tim će preporučiti pacijentu optimalnu metodu radioterapije nakon uvida u njegovo stanje i relevantnu medicinsku dokumentaciju.

SRT (stereotaksijska radioterapija)


ništa nije važnije od zdravlja

DIBH je jedan od najnovijih dodataka respiratorno sinhronizovanoj radioterapiji, a koristi se za poštedu rizičnih organa u neposrednoj blizini ciljnog volumena (srce i koronarne arterije). Ova metoda istovremeno smanjuje kretanje ciljnog volumena tokom isporuke zračenja. Danas se ona rutinski koristi u radioterapiji lijeve dojke radi poštede koronarnih arterija i srca. Najnovije naučne studije pokazuju posebnu korist u korištenju ove tehnike i kod ostalih anatomskih lokalizacija (hematološki malignomi, pojedine SBRT lokalizacije itd.).

DIBH (radioterapija u dubokom udisaju)

SBRT se koristi za mali broj strogo definisanih indikacija. Indikaciju za sprovođenje ove vrste tretmana donosi specijalista radijacione onkologije na osnovu stepena raširenosti i stadijuma bolesti. Naš tim će preporučiti pacijentu optimalnu metodu radioterapije nakon uvida u njegovo stanje i relevantnu medicinsku dokumentaciju.

15

16

- funkcionalne bolesti (Gravesova orbitopatija, arteriovenske malformacije, makularna degeneracija, ginekomastija uzrokovana hormonalnom terapijom karcinoma prostate i sl.).

- hipertropične/hiperproliferativne bolesti mekih tkiva (heterotopička osifikacija različitih zglobova, Dupuytren-ova bolest, keloidi, pterigium i sl.);

- akutne/hronične upale (hidradenitisi, karbunkulusi i sl.);

- degenerativne esteziopatije i bolne artroze (rameni/lakatni bolni sindrom, gonartroze, artroze zglobova šaka, bursitisi, upale fascija i sl.);

Radioterapija se koristi i u tretmanu mnogih nemalignih bolesti, kao i benignih tumora. Indikacije za radioterapiju nemalignih bolesti jesu:

Radioterapija nemalignih bolesti i benignih tumora

Brahiterapija (kontaktna radioterapija) jeste metoda radioterapije koja koristi radioaktivne izvore koji se stavljaju unutar tumorskog tkiva ili u njegovu blizinu. Danas se sprovodi uz pomoć tzv. afterloading tehnike, koja podrazumijeva da specijalista radijacione onkologije postavlja nosače, tzv. aplikatore, u kontakt sa tumorom, a tretman se sprovodi tako što afterloading aparat uvede radioaktivni izvor unutar već postavljenih nosača. U našem centru koristi se HDR brahiterapija velikih brzina doze, što omogućava da se radioterapijski tretman isporuči u svega nekoliko minuta. Dizajn brahiterapijskih aplikatora za HDR smanjuje bol i nelagodu kod pacijenata tokom same intervencije. Brahiterapija se u našem centru sprovodi u ambulantnim uslovima, te se nakon aplikacije i sprovedenog zračenja pacijent kratko opservira i šalje kući.

Brahiterapija


Molimo Vas da kontaktirate sa bilo kojim članom našeg medicinskog tima ako u nekoj od faza poželite razgovarati o svom liječenju. Želimo da budete ravnopravan partner u procesu svog liječenja i poštovaćemo svaku odluku koju donesete.

Od Vas će se tražiti pristanak za početak liječenja. Ovaj pristanak zasniva se na informacijama o liječenju koje ste dobili, uključujući i one o rizicima i koristima. Odluka o liječenju je Vaša i trebalo bi da je donesete onda kada shvatite da ste imali dovoljno vremena za razmatranje svih mogućnosti u konsultaciji s medicinskim timom.

Vaš ordinirajući ljekar će sa Vama razgovarati o mogućnostima liječenja i dati Vam jasno objašnjenje svakog tretmana koji je dobra opcija za Vas. Zajedno ćete razmotriti rizike i koristi koje nosi svaka odabrana opcije i u skladu s tim odlučiti koja je najbolja. Član porodice ili Vaša pratnja mogu doći s Vama na razgovor kod ljekara.

Saglasnost za liječenje

17

18

Nakon simulacije počinje proces planiranja tretmana, koji se odvija u Vašem odsustvu. Planiranje je proces dizajniranja strategije Vašeg liječenja, koje, nakon urađene simulacije i prvog razgovora, Vaš ordinirajući ljekar priprema zajedno sa medicinskim fizičarima. Ponekad je potrebno više od jednog dana za planiranje tretmana prije početka samog radioterapijskog liječenja.

Simulacija traje otprilike pola sata. Podaci prikupljeni na simulaciji unose se u računarski sistem za planiranje kako bi se izradio individualni plan liječenja za Vas.

Ukoliko imate pejsmejker, obavezno o tome informišite naš medicinski tim.

U prostoriji za CT simulaciju ćete leći na kauč mašine. U ovoj fazi ćemo koristiti posebnu, tzv. imobilizacionu opremu, dizajniranu specijalno za pozicioniranje. Pozicioniranje će biti organizovano na način koji će za Vas biti komforan, a ujedno će se maksimizirati prednosti liječenja. Osim kod regije glave i vrata, radioterapijski tehnolog će Vam nacrtati oznake izocentra na koži (jedna do tri tačke pomoću uboda tinte). One se koriste kako bismo bili sigurni da ste svaki dan tačno postavljeni za svoj tretman, a ne prave problem kod održavanja lične higijene (kupanje nije zabranjeno).

Prostorija za simulaciju je velika i prozračna, pa nećete imati problem da boravite u ovom zatvorenom prostoru. Cilj simulacije jeste da na osnovu Vaših CT slika napravimo virtuelnog pacijenta, na kojem ćemo pripremiti strategiju liječenja.

Svaki pacijent dobija tretman koji je prilagođen njegovim specifičnim potrebama. Da bi se uradio plan liječenja, treba se uraditi priprema, koja se naziva simulacija. Simulacija se radi na CT skeneru. Za pacijente kojima će se liječiti glava i/ili područje vrata biće potrebno da se izradi posebna maska. Ova procedura je bezbolna.

Planiranje tretmana


Izabrana konfiguracija aparata pruža mogućnost izvođenja visokopreciznih radiohirurških tretmana. Primjenom FFF (Flattening Filter Free) energija postiže se isporuka veoma velikih doza radijacije u kratkom vremenu na izuzetno male volumene, što značajno skraćuje vrijeme neophodno za isporuku tretmana, a na taj način pacijentu se omogućava radiohirurški tretman u vremenu kraćem od 10 minuta.

U našem centru koriste se TrueBeam linearni akceleratori, uređaji posljednje tehnološke generacije. Njihova specifičnost ogleda se u tome što omogućavaju sprovođenje najsavremenijih radioterapijskih tretmana kod svih vrsta malignih oboljenja

Nakon izrade plana liječenja počinje Vaš radioterapijski tretman. Radioterapija se sprovodi na mašinama koje se nazivaju linearni akceleratori. Radioterapijsko liječenje je bezbolno – ne možete vidjeti niti osjetiti zračenje. Takođe, važno je znati da Vas ova vrsta radioterapije ne čini radioaktivnim.

Radioterapijski tretman

19

20

Prostorija za radioterapiju je veoma velika i prozračna. Radioterapijski tehnolog/tehničar uvešće Vas u prostoriju i pomoći Vam da legnete na kauč, isti kao i za vrijeme Vaše CT simulacije.

Zahvaljujući primjeni ovih tehnologija, praktično je moguće prije same isporuke doze vizualizovati tumor i/ili ciljni volumen, te na osnovu slike korigovati geometriju zračnog tretmana i sa submilimetarskom preciznošću isporučiti visoke doze radijacije.

SGRT sistem u realnom vremenu, za vrijeme zračenja, prati pacijenta i prevenira bilo kakve greške u vezi sa neželjenim pomjeranjima pacijenta, a time i smanjuje mogućnost greške u sprovođenju tretmana. TrueBeam akcelaratori opremljeni su najnovijim algoritmima za slikovno vođenje radioterapijskog tretmana.

Ugrađeni moduli za respiratornu sinhronizaciju u realnom vremenu prate disanje pacijenta i dozu zračenja isporučuju u precizno definisanom dijelu respiratornog ciklusa, zahvaljujući čemu se postiže maksimalna pošteda respiratorno pokretnih zdravih organa i tkiva koji se nalaze u neposrednoj blizini tumora. Takođe, ovi su akceleratori među prvima u Evropi opremljeni visokosofisticiranim sistemom Identify za SGRT (Surface Guided Radiation Therapy).


Koža na tretiranom području može postati ružičasta i povremeno možete osjetiti bol, zavisno od vrste tretmana. Reći ćemo Vam unaprijed postoji li mogućnost da Vam se to dogodi. Slijedite preporuke koje Vam da ljekar jer će Vam pomoći. Možete prati kožu i kupati se ili tuširati, ali savjetujemo Vam da ne budete predugo u vodi ili da voda ne bude veoma vruća. Koristite blagi sapun bez parfema i posušite područje koje je zračeno, umjesto da ga trljate. Ako Vam koža postane bolna, ljekar će Vam dati dodatne savjete i po potrebi će intervenisati. U nekim slučajevima koža može promijeniti boju. To se uglavnom događa ako se tretira sama koža, a s vremenom će te promjene izblijedjeti. Ako postoji mogućnost da se to dogodi, o tome ćemo razgovarati s Vama.

Efekti na kožu

Nuspojave radioterapije mogu varirati u zavisnosti od doze zračenja, upotrebe citostatika uz zračenje, kao i od toga koji je dio tijela tretiran. Tokom tretmana moguća je pojava zdravstvenih problema koji nisu u vezi sa samim zračenjem, pa je zato bitno da razgovarate sa svojim ljekarom, koji će Vam sve objasniti. Molimo Vas da pitate ako imate bilo kakvih nejasnoća. Sljedeće informacije opisuju neke opšte nuspojave zračenja koje možete osjetiti, kao i druge pojedinosti koje bi Vas mogle zabrinuti.

Koje su nuspojave liječenja radioterapijom?

Tokom zračenja bićete sami u prostoriji, ali naši radioterapijski tehnolozi/ tehničari Vas mogu vidjeti i čuti putem video-sistema i interfona u svakom trenutku. Pokušajte ostati mirni dok Vam ne kažemo da je tretman završen.

Prvo ćete čuti zvučni signal, koji pokazuje da je mašina uključena. Tretman obično traje oko 15 minuta, ali može potrajati duže tokom prvih nekoliko tretmana zbog provjere svih parametara.

21

22

Zavisno od područja koje se liječi, neki pacijenti mogu osjetiti mučninu i nagon na povraćanje. Ukoliko do toga dođe, odmah nas obavijestite, kako bismo Vam mogli propisati lijekove.

Mučnina

Većina pacijenata može jesti i piti normalno tokom liječenja. Ako gubite na težini, obavijestite nas o tome. Ukoliko ste zabrinuti u vezi s konzumacijom jela i pića, razgovarajte o tome s nama. Obično možete piti alkohol, ali ne preporučujemo konzumiranje žestokih pića. Molimo Vas da se o tome konsultujete sa svojim ljekarom. Neki pacijenti će dobiti savjet u vezi sa izmijenjenom prehranom za vrijeme terapije. O tome ćemo razgovarati sa Vama tokom prvog susreta.

Jelo i piće

Kosa će Vam otpasti samo ukoliko tretirate područje na kome se ona nalazi. Ako postoji mogućnost da se to dogodi, upozorićemo Vas na to i dati Vam savjet kako da njegujete kosu.

Hoće li mi otpasti kosa?


Nuspojave se mogu nastaviti, pa čak i postati jače. Možete se obratiti svom onkologu, a ako imate bilo kakvih nedoumica u vezi sa radioterapijom, mi ćemo Vam rado dati sva potrebna objašnjenja i savjete.

Šta nakon završetka tretmana?

Tokom liječenja Vaš ljekar će Vas redovno pregledati. Ako imate bilo kakve nedoumice nakon radnog vremena Centra za radioterapiju (tj. poslije 16 sati), obratite se svom porodičnom ljekaru. Ako vam je akutno loše, pozovite ili posjetite najbližu hitnu pomoć.

Njega tokom liječenja

Individualno je da li ćete tokom radioterapije ići na posao ili ne. To će zavisiti od različitih okolnosti. O tome možete razgovarati sa svojim ljekarom.

Posao

Kasne nuspojave mogu se pojaviti mjesecima ili godinama nakon završetka radioterapije. Ovi kasni neželjeni efekti zavise od doze radioterapije i toga koje je područje tretirano. Vaš ljekar će Vas obavijestiti o svim mogućim kasnim nuspojavama, i to u sklopu procesa pristanka.

Kasne nuspojave

Ako tokom planiranja liječenja ili za vrijeme trajanja samog liječenja budete mislili da ste trudni, molimo Vas da nas o tome obavijestite.

Trudnoća

Ako je regija koja se zrači u dijelu karlice, radioterapija će uticati na Vašu plodnost. Važno je napomenuti kako svim pacijentima savjetujemo da izbjegavaju začeće djece tokom radioterapije. Molimo Vas da o tome razgovarate sa svojim ljekarom.

Plodnost i reprodukcija

Umor je uobičajena nuspojava liječenja, a normalno je da se osjećaj umora pojačava kako napreduje liječenje. Nakon završetka tretmana radioterapijom, može Vam trebati i nekoliko sedmica kako bi Vam se poboljšao nivo energije. Lakše vježbe i planiranje dana kako biste imali vrijeme za odmor mogu pomoći u kontroli umora. Ako želite dodatne informacije o umoru, pitajte svog ljekara.

Umor

23

24

U Banjoj Luci je moguće rezervisati i stan na dan, sa popustom na duži period boravka, u zavisnosti od trajanja zračne terapije.

Jedan od smještaja koji možemo preporučiti jeste Zavod za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju „Dr Miroslav Zotović”, u Slatini (www.zotovicbl.com). U Zavodu je pacijentima u cijenu uključen organizovani prevoz na zračne terapije i pun pansion.

Ako opšte stanje to dozvoljava, naša je preporuka da pacijent boravi u privatnom smještaju (hotelu, hostelu, privatnom stanu). Ukoliko je potrebna asistencija u tom pogledu, možete nam se javiti na broj telefona: +387 51 223 340 .

Opcije smještaja

Za eventualne usluge iz oblasti onkologije i radiologije, ali i kardiologije, abdominalne hirurgije, vaskularne i neurološke ambulante, dogovorena je saradnja sa Zdravstvenom ustanovom „S-tetik“ (www.s-tetik.com). U „S-tetiku“ je za pacijente našeg centra moguće organizovati aplikaciju hemioterapije koju je eventualno potrebno primati u isto vrijeme kada i radioterapiju.

Tokom tretmana ordinirajući ljekar Vam može propisati redovne krvne analize. Za svoje pacijente imamo posebne usluge dogovorene sa Laboratorijom Konzilijum (www.konzilijum.ba).

Dodatne informacije


Za više detalja o tome kako koristimo podatke o pacijentima posjetite našu internet stranicu: www.affidea.ba.

Ukoliko budete smatrali da su Vaši podaci zloupotrijebljeni, imate pravo da podnesete prigovor na korištenje ličnih podataka Agenciji za zaštitu ličnih podataka BiH.

Podaci o pacijentima čuvaju se u skladu s nacionalnim zakonom i propisima. U našem centru prikupljaju se samo oni lični podaci pacijenta koji su relevantni za pružanje usluga radioterapije. Prilikom prve posjete od Vas ćemo tražiti dopuštenje da Vaše podatke koristimo za poboljšanje naših usluga u smislu učešća u kliničkim studijama i revizijama kvalitete, te u svrhu obuke. Svi članovi medicinskog i nemedicinskog tima su ugovorno i etički dužni čuvati povjerljivost Vaših podataka.

Zaštita ličnih podataka

Ako niste zadovoljni nekim aspektom svog tretmana, obratite se svom ordinirajućem ljekaru. Ako i dalje budete nezadovoljni, obratite se izvršnom direktoru (možete mu se javiti preko recepcije).

Ako želite lično da nam date komentar, i to je moguće. Obratite se recepciji, koja će Vas uputiti izvršnom direktoru.

Imamo elektronski upitnik o zadovoljstvu – dovoljno je samo da skenirate QR kod, koji će Vam na Vašim elektronskim uređajima otvoriti stranicu sa upitnikom. Pomozite nam svojim povratnim informacijama kako bismo poboljšali uslugu.

Otvoreni smo za sve komentare i prijedloge.

Kako da date mišljenje o našem centru?

25

Affidea / IMC Banja Luka - Centar za radioterapiju 12 beba bb, 78000 Banja Luka Tel/Fax: +387 51 340 510 Email: info_BA@affidea.com Internet stranica: www.affidea.ba Fb: IMC Banja Luka

Affidea / IMC Banja Luka – Uprava Ivana Franje Jukića 9, 78000 Banja Luka Tel: +387 51 223 340 Fax: +387 51 223 350

Naš kontakt

ništa nije važnije od zdravlja


Z D R AV S T V E N I H O R O S K O P Uređuje i piše: Snežana Despot Vuletić snezana.despot@ gmail.com

Kurs iz osnova astrologije, informacije na tel. 065 523 036 SREĆAN ROĐENDAN škorpijama i strijelčevima, da ste mi živi, zdravi i voljeni. Venera dugim boravkom u Jarcu i Mars u Škorpiji daju pečat ovom periodu, zavisno od segmenta života koji dodirnu. Mars u Škorpiji će pokazati sposobnost planirane akcije koja ide na sve ili ništa. Samopouzdanje i samodisciplina mogu biti na viskom nivou. Pronicljivo upravljanje ovom snažnom energijom donosi uspjehe, savladavanje prepreka, pobjedu.U suprotnom gubitke i poraze u akciji. Želim vam da mudro slijedite svoju viziju i ostvarite uspjeh. OVAN 20. 3 - 20. 4. Venera boravi u polju statusa i karijere i podstiče na ostvarenje ambicije. Sa Marsom u škoriji, u polju rizika i opasnosti, treba oprezno i pronicljivo preduzimati akcije. U protivnom donosi opasnosti, sukobe i nezgode. Tranzit Saturna pravi izazovan aspekt sa Marsom pa eto borbe i teških situacija koji se hrabrošću mogu prebroditi. Budite oprezni, ne prenagljujte, ne ulazite u sukobe koji se mogu završiti tučom, povredom. Mogući su i finansijski problemi parneru, koji može izgubiti novac. U ovom periodu ne rješavajte pitanja nasljedstva, jer mogu iskrsnuti problemi i nesuglasice. Zdravlje i život mogu biti ugroženi ulaskom u opasne situacije. BIK 21. 4 - 20. 5. Venera pravi povoljan aspekt prema Suncu i donosi zadovoljstvo, sreću i ljubav. Povoljan period za poslove sa inostranstvom ili odlazak u inostranstvo. Ko upisuje fakultet ovaj aspekt nosi lakoću dobijanja indeksa. Na putovanju se može upoznati ljubav svog života. Promišljen je pristup ulaska u vezu ili u brak, jer ova Venera u Jarcu traži sigurnost i odanost partnera. Mars u 7. polju može donijeti probleme sa sudovima i sukobe sa poslovnim partnerima. Kako je u opoziciji sa prvom kućom, moguća je nervoza i brzopletost što može uticati na psihofizičko zdravlje. Nađite vremena za odmor i relaksaciju od obaveza u javnom životu. BLIZANCI - 21. 5 - 20. 6. Venera tranzira 8. polju horoskopa i ako je dobro postavljena na rođenju može vam donijeti nasljedstvo, kredit ili novac partneru, u suprotnom mogući su problemi u partnerstvu, teška komunikacija, puno ljubomore. Sa Marsom u polju zdravlja u napetom aspektu sa Saturnom mogući su problemi sa reproduktivnim organima, jajnicima ženama, moguće i operacije. Merkur, vaš vladar, brzo se kreće od Vage do Jarca noseći raznolikost interesovanja, počev od puno izlazaka i druženja, preko usmjerenosti na posao i zdravlje, putovanja i poslovne vijesti. Periodi kada se trebate čuvati problema sa disajnim organima su 524.11 i druga polovina decembra. RAK - 21. 6 - 22. 7. Boravak Marsa u Škorpiji vama neće praviti probleme, naprotiv donijeće ogromnu snagu, entuzijazam i borbenost da se uspije u akciji. Venera u Jarcu opozitivna vašem Suncu, imaće sklonost potiskivanju osjećanja i pravljenu zida rezervisanosti u poslovnim odnosima, ali i prema bračnom partneru. Nesigurnost koju osjećate trudićete se

108

Horoskop od 23. 10 - 20. 12. 2021. Planetarna konfiguracija na nebu

SUNCE je u Škorpiji, koja je ženski, vodeni znak, fiksnog kvaliteta, od 23.10 - 21.11., a u Strijelcu, koji je muški, vatreni znak, promjenljivog kvaliteta od 22.11 -20.12. MJESEC će napraviti više od dva puna obilaska zodijaka, krećući se od znaka Bik do znaka Rak. MERKUR je 18.10. završio rx (retrogradan) hod i nastavlja da se kreće kroz Vagu do 5.11., potom prelazi u Škorpiju do 24.11., zatim u Strijelca do 13.12. i nakon toga je u Jarcu do kraja godine. VENERA se kreće kroz znak Strijelac do 5.11. nakon čega prelazi u znak Jarac na duži period, tj.do 6.3.2022. godine. Od 19.12. okreće u rx hod sa 26° do 29.1. naredne godine. Ako znamo da joj je prosječna brzina kretanja oko 20 dana kroz jedan znak, ovaj spori tranzit od četiri mjeseca u znaku Jarca ukazuje da Venera šalje važne poruke svakom od nas. MARS napušta Vagu 30.10. i prelazi u Škorpiju do 13.12. potom ide u znak Strijelac. JUPITER je u Vodoliji od 22°-28° i od 30.12.prelazi u znak Ribe. SATURN je u znaku Vodolije i od 11.10. je opet u direktnom hodu i kreće se od 6°-10°. URAN se kreće rx cijeli period od 13°-11° Bika. NEPTUN u Ribama je rx do 2.12. Na 20° Riba boravi cijeli period. PLUTON je u Jarcu u direktnom hodu od 24-25°. da kompenzujete materijalnim dobrima, borbom za profesionalnu poziciju i potvrđivanje. Napet aspekt Marsa i Saturna tražiće da hrabrošću pobijedite svoju nesigurnost i strahove. Izbjegavajte kritikovanje drugih jer je to siguran put ka sukobima. Između 9-11. novembra smirite aktivnosti, odmarajte. LAV - 23. 7 - 23. 8. Venera tranzitira vaše 6. polje i donosi dobru situaciju na poslu. Moguća i emotivna veza na radnom mjestu. Nezaposlenima povoljan period za dobijanje posla, a zaposlenima za napredovanje. Zaštita na zdravstvenom planu, izuzev ako je Venera ugrožena na rođenju tada su mogući problemi sa kožom, bubrezima, dijabetesom. Mars tranzitom kroz 4. polje može donijeti probleme i puno obaveza u kući, u porodičnim odnosima ili se ispoljiti kroz radove i popravke u kući. Oko 10. novembra izbjegavajte sukob sa partnerom. Sa Saturnom u 7. polju mogući su bračni problemi, zahlađenje odnosa, a vezu održava osjećaj dužnosti. Neki će se odlučiti za razvod. DJEVICA - 24. 8 - 22. 9. Merkur, vladar djevice, brzim kretanjem uslovljava brze izmjene interesovanja. U ovom periodu moguć je dodatni sitniji priliv novca, usmjerenost na intelektualni rad, puno kretanja, kraćih putovanja, usmjerenost na dom i porodicu krajem novembra do polovine decembra i opet aktivnost, izlasci. Venera u 5 polju daje naglasak na ljubav, na odanost. Dug povoljan aspekt Venere iz jarca prema vašem Suncu donosi zadovoljstvo i sreću, daje dobro raspoloženje, ljubavne susrete i druge lijepe stvari. Uspjeh djece donosi radost i ponos. Saturn u polju posla nameće puno obaveza, naporan rad, prekovremeni rad što može uticati na nervni sistem, iscrpljenost i premor pa povedite računa da obezbjedite sebi i dovoljno sna i odmora. VAGA - 23. 9 - 22. 10. Vagama planeta Venera tranzitira 4. polje doma i porodice i u skladnom aspektu s Marsom daje energiju koja je okrenuta ka ljubavi i obezbjeđenju sigurnosti doma i porodice. Slobodni mogu iznenada ući u emotivnu vezu tokom novembra. Utiče na harmonizaciju odnosa u porodici, a ako je bilo problema situacija se smiruje. Moguće su i aktivnosti vezane za uređenje doma, krečenje, nov namještaj, umjetničke slike, cvijeće. Tranzit Marsa ukazuje na neplanirane troškove. Nesigurnost koju možete osjećati kompenzovaćete težnjom ka statusu ili materijalnim dobrima. Zdravstveno je moguća osjetljivost kože i potreba za pojačanim njegovanjem. Za osobe koje imaju reumu ovo je odličan period za banjsko liječenje. ŠKORPIJA - 23. 10 - 22. 11. Tranzit Marsa kroz vaš znak donosi obilje energije, aktivnost, jača snagu volje i pokreće strasti i naglost. Dobar aspekt sa Plutonom, drugim vladarom vašeg znaka, podržava vitalnost i energiju. Ako je Mars na rođenju loše postavljen ili vlada 6. kućom treba obratiti pažnju na zdravlje. Moguće su upale, temperatura, groznice, a ako vlada 8. kućom moguće su fizičke povrede i operacije. Svakako budite oprezni i čuvajte se brzopletog ponašanja, nastojte biti umjereni i odmjereni. Osjetljivi organi u ovom periodu mogu biti jajnici i bubrezi. Venera će omogućiti društvene

aktivnosti, ljubav u komšiluku, kozmetičke tretmane, odlazak na koncerte, sve što je lijepo željećete da si priuštite i tako pokazati svoju spoljašnju sigurnost kojom prikrivate unutrašnju tugu, nesigurnost ili neke strahove koji vas muče. STRIJELAC - 23. 11 - 21. 12. Venera u 2. polju donosi dobar period za finansije. Primanje poklona, uživanje u muzici, umjetnosti, sređivanju. Mars tanzitom kroz 12. polje može uzrokovati nesanice ili psihičku uznemirenost. Neki će biti skloni ulasku u tajnu ljubavnu vezu, a oni sa loše postavljenim Marsom mogu završiti u bolnici na nekoj operaciji. Tokom novembra do polovine decembra izbjegavajte mračna i usamljena mjesta gdje mogu vrebati opasnosti. Ne bavite se ničim ilegalnim, jer neće ostati skriveno. Pazite se u saobraćaju od velikih prevoznih sredstava kao što su kamioni i autobusi. Vaša nevjerovatna mentalna snaga pomaže da sačuvate zdravlje i pored svih izazova. JARAC - 22. 12 - 19. 1. Venera dugo boravi u znaku u kom ste rođeni i ovaj tranzit je izuzetno povoljan, jer donosi radost, sreću i zadovoljstvo. Osjećaćete se ugodno, možete se i proljepšati u ovom periodu. Aspekt je dobar za zdravlje kao i za ulazak u ljubavnu vezu. Šarmom i diplomatskim pristupom možete riješiti sve probleme. Mars u 11. polju može donijeti nova prijateljstva, ali i sukobe sa doskorašnjim istomišljenicima. Moguće je angažovanje u humanitarnim akcijama. Saturn u polju novca još otežava vaše finansijsko stanje i uzrokuje nezadovoljstvo. Sklonost slaboj ishrani može donijeti zdravstvene tegobe. Slaba cirkulacija i malokrvnost su mogući. VODOLIJA - 20. 1 - 19. 2. Mars tranzitira poljem statusa i karijere i donosi aktivnosti na profesionalnom planu. Ako imate snažnog Marsa na rođenju moguć je početak novog posla i uspješno dokazivanje. Sa slabim Marsom moguće su profesionalne teškoće u vidu neslaganja sa šefovima i sukobi s njima. Borba da se održi status i položaj. Venera putuje kroz vaše polje tajni i može donijeti sjetu i depresivna ljubavna stanja, razočaranost i usamljenost. U boljim horoskopima donosi sklonost tajnim ljubavnim vezama. Period je dobar za duhovna usavršavanja, posjete manastirima i drugim svetim mjestima. Zadovoljstvo kada ste sami uz omiljenu muziku. Problemi sa zglobovima. RIBE - 20. 2 - 20. 3. Neptun stoji na 20° Riba i svima rođenima 11.3. bilo koje godine stoji preko Sunca. Ovaj tranzit pojačava osjetljivost i inspiraciju, budi duhovne i umjetničke sklonosti i potrebu za traženjem nekog drugog značenja života. Sve što se radi teži se postizanju idealnog. Venera iz 11. polja donosi dobre kontakte s prijateljima, društveni život i ispunjenje planova. Sa Marsom u 9. polju budite oprezni na autoputevima, kao i u inostranstvu, jer je sklon da izazove nezgode. Saturn u 12. polju traži smireniji život, post i molitvu. Mogući problemi sa spavanjem, nesanica kao i povremena depresivna stanja. Budite posvećeni svojoj misiji, ma kakva god da je i uspjećete.


S M I J T E S E , Z D R AV O J E ! Prof. dr Slobodan Janković, književnik i humorista

Smrt je samo promena svjetova, kao što prijatelji prelaze preko mora, zauvjek boraveći jedni u drugima. Oni možda umiru, ali njihovo prijateljstvo i njihova prisutnost, besmrtni su! (Medici.com ) Do viđenja, druže, do viđenja. Ti mi prijatelju jednom bejaše sve! Urečen rastanak bez našega htenja, obećava i sastanak, zar ne!? (Jesenjin)

Aforizmi Putnici mole one koji skidaju ženama zvijezde s neba da bar ne diraju u Sjevernjaču, treba im da se orijentišu. *** Trošite ljubav da je ne pojede inflacija. *** Da smo mi u ratu znali za njih, kao što oni nisu znali za nas, danas ne bi bilo ni njih ni nas. *** Drago mi je kad sam čuo da je gospođa rodila trojke, jer sam ja poznavao svu trojicu muškaraca s kojima je živjela. *** Od kada se oženio, ne spava noću. Sluša šta žena priča u snu. *** Molim da me uvedu u narkozu koja bi trajala bar mjesec dana da ne slušam političke svađe i ne gledam njihova pljuvanja na televiziji. *** Medicina je jadnako humana prema svima. Ima li iko da je human prema medicini? *** Sve više je onih koji se javno zahvaljuju medicinskim radnicima. Nema se više čime platiti. *** Jedna sirotinja upire prstom u doktora i viče: On mi je spasio život, ubiću ga! *** Davala je srce svakome, a sada traži da joj ugrade stent. *** On nikada ne ide ljekaru praznih ruku. Ponese brdo ranijih nalaza. *** Siromašne bolnice se stide kad moraju u sebe da prime tako velike bogataše. *** Kao da hirurgu nije bilo dosta što je cijelog dana operisao pa i naveče sjeo i siječe meso. *** Ko je nesrećan on će i u bolnici pogriješiti vrata od mrtvačnice i doći kući. *** Poslije operacije iz drena stavljenog u jetru curi alkohol. *** Na vratima ginekologije piše: Čuvajte nevinost, bolnica ne odgovara ako je izgubite. *** Zdravlje je skupo čim se tablete mjere u miligramima.

Mala anatomija

Čulo mirisa Čuo sam dosta o tim čulima. O čulu mirisa najčešće sam slušao kako ovaj ne miriše onoga i obrnuto. Biće da neki ljudi imaju ogromna čula mirisa kad mogu da omirišu tolikog čovjeka i donesu ocjenu da li je dobar ili nije. Postoje prirodni i vještački mirisi. Miomirs je miris koji vam je mio. Meni je svaki miris mio ma kakav bio. Ipak, više mi se sviđaju prirodni mirisi. Ne samo mirisi: ja sam za to da ako smrdi, neka smrdi prirodno, a ako miriše neka opet miriše prirodno. Kad odem u prirodu i duboko udahnem osjetim sve blagodeti ovozemaljskih mirisa majke prirode. Miris livadskog cvijeća, miris šuma i livada, miris lišća, miris tišine i vazduha. Miris čistog ženskog tijela, na toj istoj livadi, opija me. Ne znam zašto neki mirišu na vještačke mirise. Da i oni nisu, ne dao Bog, izvještačeni?Mirisi su kao čovjekova sudbina, prijatni i neprijatni. Jači ili slabiji. Narod je za one neprijatne rekao da smrde. Gdje ste čuli za život u kome nema

Šale Kad god joj muž dođe u posjetu jedna bolesnica stavlja na oči tamne naočare na koje ništa ne vidi. Kada je sestra upita zašto to radi, odgovorila je: - Rekla sam mu da više ne želim da ga vidim! *** Ostavlja baka djeda u bolnici i pri odlasku obraća se sestri: - Molim vas, sestro, pripazite ga i javite odmah čim umre da ne puštam pjesme na radiju... *** - Imali ste tešku operaciju – govori hirurg pacijentu. - Baš me briga, vi ste je radili, nisam ja – odgovori pacijent. *** - Šta vas boli? - pita ljekar u prijemnoj ambulanti staricu sa sela. - Da sam ja znala šta me boli, ne bih vama ni dolazila - odgovori šeretski starica. *** Pita sestra pacijentkinju šta joj je muž rekao kad je pošla u bolnicu - Rekao je: Da ti ko ne bi ukrao pare, ostaviću ih ja kod sebe... *** Pita starac medicinsku sestru hoće li se ova njegova bolest izliječiti. Kad mu sestra reče da hoće, on odgovori: - Zašto bih ja onda ležao u bolnici, bolje je da idem i radim kod kuće...

smrada? Zar vam ne smrdi ovo političko svađanje i pljuvanje? Zar ne smrdi kad neko ne mijenja redovno čarape? Neko ko se redovno ne kupa, a znoji se? Neko ko vas bezrazložno ogovara i tako dalje. Kad bi jadni čovjek nabrajao sve što smrdi život bi sebi zagorčao. Ma, kakvi zagorčao – usmrdio bi ga!Kažu da i bijeli luk smrdi. E, to ne priznajem! On samo miriše na svoj sumporski način. Možda je nevolja u tome što se čulo mirisa nalazi u nosu, a nas, od kada znamo za sebe, uvijek neko pokušava da vuče za nos. Da je negdje sakriveno i da se do njega ne može lako doći ne bi bilo toliko ljudi s oštećenim čulom mirisa. Nekima je miris pojačan pa njuše svašta. Drugi ga nemaju ili im je zakovrnut i promijenjen pa što nekome miriše njima smrdi. Od čovjekovog raspoloženja zavisi osjećaj mirisa. Udisao sam miris kiše, miris ženskog tijela kojeg sam dugo pamtio. I hljeb ima svoj lijepi miris, kao i djetinjstvo i sve omiljeno iz djetinjstva. Evo prilike da i siromašni budu bogati mirisima i da uživaju za jeftine pare. Narod kaže: Ili je lud, ili mu noge smrde. Ja znam jednoga koji je lud i noge mu smrde. Je l’ da znate i vi? *** - Ti si, bako, suviše mirna. Nikako da mene pozoveš da ti nešto dam. - Dugo sam, sestro draga, ležala kod kuće i nisam smjela da zanovijetam snahi... *** Tek što se vratila s rastave braka, sestra traži bolji krevet za novog bolesnika. On joj laska kako je srećna i lijepa: -Sigurno ste srećno udati. Kad to ču, sestra se zaustavi kod najlošijeg kreveta i reče mu da legne. *** - Mama, je li ti bolje? - pita snaha svekrvu. - Kako neće biti bolje, kad nisam s tobom. *** Sestra smjestila u sobu jednu mršavu, iscrpljenu bolesnicu i vraća se doktoru. - Šta da dam ovoj novoj bolesnici? - Daj joj da se najede – reče ljekar kao iz topa. *** Zgodna mlada djevojka došla da operiše slijepo crijevo i moli hirurga da se rez što manje vidi. - Meni bi najlakše bilo, ako hoćete, da se nikako ne vidi – odgovori u šali ljekar. *** - Sestro, - zove pacijentkinja – hoćeš li dati nešto za smirenje? - A zbog čega ti treba, mila moja? - Sanjala sam da sam se vratila kući iz bolnice, a snaha me čeka na pragu... *** Otpuštaju bolesnika iz bolnice, a on se obraća sestri: - Vidim, sestro, da bolesnici odnose pidžame ispod odjeće pa, ako se nećete ljutiti, ja ne bih, imam ih kod kuće dovoljno? *** Prebira starac po lijekovima i čudi se kako su neke tablete male, a druge velike. - E, te male su ti za malu nuždu, a velike za veliku – dobacuje mu jedan šaljivdžija. *** Neki bolesnici se ne raduju kad ih šalju kući. Kad je ljekar rekao jednoj baki da sutra ide kući, ona je odmah pitala zašto ranije. Ljekar odgovori: - Ne moraš ti ranije, možeš ti i oko podne. *** - Je li ti bolje? – pita starac babu u bolnici. - Bilo je dok nisam tebe ugledala - šali se ona na svoj originalni svakodnevni način.

109


107

ZDRAVSTVENA USTANOVA, BOLNICA IZ HIRURŠKIH OBLASTI

"PROF. DR SCI. N. LAGANIN" 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9.

Dermatološki pregledi Kozmetološki tretmani i liječenje polnih bolesti Ultrazvuk krvnih sudova Krioterapija tečnim azotom (otklanjanje bradavica, kondiloma) Peeling lica, kauterizacija (otklanjanje visećih, staračkih, seborojičkih bradavica) Biopsije kože i elektrohirurgija radiotalasima Imunodijagnostika kožnih oboljenja Dijagnostika i liječenje gljivičnih oboljenja IPL tretmani (trajno uklanjanje dlaka)

Radno vrijeme: subotom od 8-14h radnim danom od 10-20h Bulevar Cara Dušana 3 (kod Ekvatora), Banja Luka Tel. 051/22 66 00; 22 66 06 Mob. 065/20 80 00 Fax. 051/22 66 01 E-mail: drroljic@teol.net

Sime Matavulja 11, 78000 Banja Luka, R. Srpska tel: +387 51 216 462, 214 036; +387 65 538 169 e-mail: poliklinikalaganin@gmail.com


• Savremena poliklinika, Vrhunski iskusni lekari • Savremena oprema, nove, savremene metode lečenja. • vrhunska dnevna hirurgija, artroskopija, rekonstrukcija prednjeg ukrštenog ligamenta kolena, hirurgija stopala • planiranje i ugradnja proteza kuka, kolena i ramena jednostrane i obostrane u istom aktu

Prof. dr sc. med. Zoran Popović, ortopedski hirurg Kumodraška 121, Beograd; Phone: +381 11 39 88 111 Tel.: +381 11 63 01 900; Fax: +381 11 63 01 900 Email: vozdmedik@gmail.com Web: www.vozdmedik.com

• regenerativna ortopedija, Ortokin terapjja za oporavak hrskavice zglobova sa najvećim iskustvom u regionu

KVALITETNOM ZDRAVSTVENOM USLUGOM, UZ PRIHVATLJIVE CENE DO ZADOVOLJSTVA PACIJENATA


pet do dvanaest

POMOĆ U OČUVANJU ZDRAVLJA CIJELE PORODICE! 78000 BANJA LUKA; Ul. Braće Mažar i majke Marije 18 (Hanište); Tel: 051/212-437; prizmabls@teol.net; www.prizmabl.com PRIZMA

Tlakomjer RS 2

200

50 KM

150 KM

KM

KM

Tjelesni analizator

Elektromasažer E3 INTENSE

KM

145 KM

200 KM

AutoCode

Oralni tuš Dental Jet

150

155 Kompresorski inhalator C 28P

120

Tlakomjer M3

Tlakomjer INTELLIIT

KM

Glukometar

KM

Koncetrator kiseonika

2000

vrijeme je za ZDRAVLJE

PRIZMA

PENZIONERI I ZAPOSLENI KUPOVINA NA RATE

PREGLEDI I LIJEČENJE


Obradujte sebe ili svoje voljene poslasticama Voila Fini Kolači Pronadjite nas na Instagramu i Facbooku ili nas kontaktirajte:

Tel. +387 65 173 199; 65 398 149 Mali Voila Fini Kolači Tim


ZU Specijalna bolnica iz hirurških oblasti “Dr Kostić” Maksima Gorkog 9, Banja Luka, 051/491-999, 066/340-004

E-mail: shbdrkostic@gmail.com; www.klinikakostic.com

Mi smo tu zbog Vas!!! U našoj ustanovi možete obaviti sljedeće usluge: 1. Pregled hirurga i operativni zahvati iz domena abdominalne hirurrgije 2. Pregled gastroenterologa i gastroenterološka obrada (gastroskopija,kolonoskopija u analgosedaciji) 3. ERCP 4. CT dijagnostika 5. UZ dijagnostika 6. Pregled kardiologa + UZ srca 7. Pregled dermatologa 8. Pregled ortopeda, endoskopske intervencije 9. Pregled endokrinologa

10. Pregled i endoskopska dijagnostika dječijeg gastroenterologa (prof. dr Vojislav Perišić) 11. Pregled specijaliste ORL, alergologa, te operativni zahvati iz domena otorinolaringologije 12. Operativni zahvati iz domena laparaskopske ginekologije 13. Operativni zahvati štitne žlijezde minimalno-invazivnom metodom (prim. dr Dejan Ilinčić) 14. Operativni zahvati iz domena plastično-rekonstruktivne hirurgije




Millions discover their favorite reads on issuu every month.

Give your content the digital home it deserves. Get it to any device in seconds.