Medici.com 103

Page 1

www.medicicom.com Intervju:

GODINA XVIII • BROJ 103 • FEBRUAR 2021 • CIJENA 6 KM, ZA INOSTRANSTVO 4 EUR • DVOMJESEČNIK • DISTRIBUCIJA PUTEM PRETPLATE

Prof. dr Sergej Boljević Prim. dr Nada Latinović Matović

Poduhvat Opšte bolnice Pančevo

Kovid - trudnica

Anksioznost u doba korone Dr sc. med. Nenad Živković

Spastični tortikolis UKC RS

Orden herojima u odbrani od korone

D. Šećerov Zečević, D. Vulić, A. Lazarević, S. Jandrić, R. Škrbić, S. Ristić

Novine u akutnom koronarnom sindromu

Otvorena pitanja i odgovori

Vakcine protiv COVID-19

PLUS

NMK • STRUČNI SKUPOVI • INFO







P O Z I T I V N E

F R E K V E N C I J E

S

A

D

R

@

A

J

UKC RS

Orden herojima u odbrani od korone

Uvodna reč Udrobljena gustom oblačnom kašom, noć je pod sebe bacila maglenosivu prostirku, njome umotala zimom obnaženu prirodu i otišla da predahne. Duž vrhova krajiških planina vetrovi predgorja povremeno bi razgrnuli vidik pokazavši mlad mesec, koji kao da je priželjkivao da svojim skutima obgrli zvezdu Danicu... I jutros se zora umotala maglom... Studen sa svih strana drhtavicu čini. Još se jedno jutro prepustilo tmini, vedre misli goni umiranju naglom! I taman što smo, zagledani u nebeski beskraj, pomislili kako prođoše i decembar i januar, a prave zime ni na pomolu, ostadosmo zatečeni u svom tom vilajetu procesa majke Prirode. Kao da se poigrava svojom snagom i svojom dominacijom, još jednom nam pokaza svoju nadmoć. Ispustivši duboki ledeni dah oštrine i ugriz nenadanih minusa, osvesti nas toliko da shvatimo da sa njom nikada nismo načisto i da su njene ćudi i misteriozne i prkosne. No, stisak je sve labaviji, jer je februar u svojoj punoj dominaciji. Svojim nezaustavljivim napredovanjem razgrće mračnu zavesu noći, skraćuje je i stvara uslove zori, da dan što pre porodi, a suncu da ga pridrži i umije. Tako poetično zakačeno na nebu, razgrće kišne i snežne oblake, boreći se za svoje zasluženo mesto na nebeskom svodu. I dok proleće još duboko spava na obroncima naših želja, na daskama planetarnog scenarija, već se uveliko odigrava početak radne godine. Ipak, energetski dah proleća neumoljivo zapljuskuje naše pore. Osećamo vedre vibracije i kao da se ponovo rađamo! Započeli smo još jednu godinu našega života i pristali na sva vremenska pravila, na pisane i nepisane zakone. Život je samo osmišljena igra u dvorištima prolaznosti kroz godišnja doba i cikluse koje obogaćujemo svojom energijom. I našem novom, 103. slovnom tkanju, „Medici.com“-a, utkali smo svoju energiju. Misaono i znalački posložili smo brojna i značajna događanja. I dok tako po pločnicima vremena ispisujemo sadašnjost i projektujemo budućnosti, prst Gospoda stavlja tačke po svojoj volji. Koliko juče smo imali prebliski susret sa virusom korona iz čijih kandži se još nismo sasvim iščupali. Doneo je bolest, paniku i strah. Doneo je jad, bol, tugu… Sejao je i seje smrt. Odjednom shvatite da su moć, lepota i novac bezvredni i da ne mogu da vam osiguraju kiseonik za koji se grčevito borite! U tako teškoj godini iza nas, najteže je bilo sačuvati zdravlje građana. A svako teško vreme iznedri svoje heroje. Na prvoj liniji odbrane bili su i ostali ONI, naši lekari, naše sestre i tehničari - Anđeli u belim mantilima… Svi medicinski i nemedicinski zdravstveni poslenici. Upravo su oni heroji koje je na pijedestal podigla prošla, turobna i tegobna 2020. godina. Na pijedestal ih je podigla i njihova država, njihova Republika Srpska, te ih je, 9. januara, kada Srpska obeležava svoj rođendan, predsednica Republike Srpske gospođa Željka Cvijanović obdarila najvišim odličjem, upravo kako i dolikuje herojima! Ostanite sa nama i čitajte još...! I Gospod Hristos reče: „ Ne sabirajte sebi blaga na zemlji gde moljac i rđa kvari i gde lopovi potkopavaju i kradu... jer gde je blago vaše, onde će biti i srce vaše...“ A istinsko blago je u srcima našim, u ljubavi, dobroti i radosti koju možemo i umemo da delimo sa drugima. Nesebičnost, čoveka čovekom čini. Da pruži kap veselja ko zračak svetlosti u tami, da novu nadu da! Da probudi volju u iskonskoj borbi za život, kada se život od života, iz ruku sudbine, krade i otima... Čovek humanost u sebi nosi i daje je, a ruku pruža da most bude preko provalije... Vaš “Medici.com”

Vera Pušac, direktor

8

Otvorena pitanja i odgovori

Vakcine protiv COVID-19

15

Prim. dr Nada Latinović Matović

Anksioznost u doba korone

32

Intervju:

Prof. dr Sergej Boljević

44

Poduhvat Opšte bolnice Pančevo

Kovid - trudnica

48

Dr sc. med. Nenad Živković

Spastični tortikolis

50

Prof. dr Radoje Čolović

Jubilej Medicinskog fakulteta u Beogradu

56

Novine u akutnom koronarnom sindromu

78

Piljić metoda

Operativni zahvat abdominalne aorte

90

UKC RS

Info bilten

92 Glavni urednik: prim. dr Momir Pušac Izvršna urednica: Anđa S. Ilić Tehnički urednik: Sretko Bojić; Lektor: Biljana Kuruzović

Stručno naučni konzilij redakcije: akademik prof. dr Miodrag Ostojić, akademik prof. dr Drenka Šećerov-Zečević, akademik prof. dr Miodrag Čolić, prof. dr Zoran Popović, prof. dr Miodrag Jevtić, prof. dr Zoran Rakočević, prof. dr Vaso Antunović, prof. dr Danica Grujičić, prof. dr Ljiljana Vujotić, prof. dr Srboljub Golubović, prof. dr Duško Vulić, dopisni član ANURS, prof. dr Duško Vasić, prof. dr Zdenka Krivokuća, prof. dr Senad Mehmedbašić, prof. dr Sandra Lazarević, prof. dr Miroslav Petković, mr. sc. ph. Pero Rokvić, mr. ph. Nataša Grubiša, prof. dr Snežana Pejičić, dr sc. med Slavica Žižić-Borjanović, prof. dr Nebojša Kavarić, akademik prof. dr Enver Zerem i prof. dr Elizabeta Ristanović. Stručni savjet redakcije: prim. dr Lela Popović, prim. dr Slavko Dunjić, prim. dr Mira Popović, mr. ph. Dragana Reljić, dr Rade Dubajić, dr Danica Mihajlović, mr Živana Vuković-Kostić, mr. sci. med. dr Branislav Lolić, prim. dr Boro Gužvić, dr Dušan Bastašić, dr Goran Račetović, mr. ph. Rada Krća, Amra Odobašić, i Nataša Aleksić Redakcija: 78000 Banja Luka, Branka Ćopića 15, Tel: +387 (0)51 318 606, +387 (0) 65 603 346; e-mail: medici.com@blic.net; www.medicicom.com Izdavač: “Udruženje Medici.com” Banja Luka, Branka Ćopića 15 Direktorica: Vera Pušac Prodaja, marketing, promocija u BiH: Jelena i Bojan Broćilović Promocija i marketing u inostranstvu Beoimpex AD Beograd tel. +381 11 38 09 715 Pravni savjetnik: Advokat dr Jovana Pušac, Banja Luka, tel. +387 65 692 377 Foto: Bojan Crnokrak, tel. 066/454-211; Štampa: ”Atlantik bb” Banjaluka Tiraž: 5.000

104. broj izlazi u aprilu 2021. godine

Rješenjem Ministarstva prosvjete i kulture RS broj 6-09-3783/03 od 25.09.2003. upisano u Registar javnih glasila pod r. br. 430. Svako umnožavanje, reprodukovanje i kopiranje dijela ili cijelog materijala iz časopisa i www izdanja dozvoljeno je isključivo uz pismenu saglasnost izdavača.

7


Z D R AV S T V O - d o g a đ a j d a n a

“Setimo li se naših predaka koji su vekove proveli u tami ropskih noći, tek tada ćemo znati šta Republika Srpska istinski znači onima koji je vole. Znači im slobodu, mir, dostojanstvo, spokoj… Mi Srbi znamo da smo svoj slobodarski duh, nasleđen od predaka, utkali u želju za slobodom, a ime te slobode danas je Republika Srpska. Zato, pamteći Srpsku, moramo pamtiti one koji su je stvorili, ne dajući vremenu da njihova svetla imena prekrije zaborav. Kako budemo pamtili njih, tako neka i mi budemo zapamćeni! Republika Srpska će trajati sve dok je onih koji je poštuju!”(rekao je Vladika Sergije u besedi Ime slobode je Republika Srpska, povodom Dana RS) Nastala je 9. januara 1992. godine u Sarajevu kao Republika srpskog naroda Bosne i Hercegovine, odlukom Skupštine srpskog naroda u BiH. U avgustu 1992. preimenovana je u Republika Srpska, a Dejtonskim sporazumom, potpisanim 21. novembra 1995. postala je međunarodno priznata kao jedan od dva entiteta BiH. „Republika Srpska je tog 9. januara 1992. samo dobila ime, ali potreba za njom i borba za nju počela je još u 15. vijeku, dolaskom Turaka na ove prostore. Za Srpsku su se dizali hercegovački ustanci, za nju se ginulo u balkanskim, potom i u dva svjetska rata, a u njenim temeljima su i žrtve Donje Gradine, Prebilovaca, Garavice, Broda na Drini i brojnih manje ili više znanih stratišta. Sloboda je stvarana mukotrpno. Republika Srpska je naš odgovor za sva stradanja, poniženja i omalovažavanja kojima su nas kao narod izlagali stotinama godina, pokušavajući da zatru našu nacionalnu i vjersku svijest. To su pokušali i 90-ih godina prošloga vijeka. Viševijekovna ideja i težnja srpskog naroda je da živi u svojoj državi slobodno! Ova generacija je imala istorijsku ulogu da tu ideju materijalizuje i taj san ostvari. Zato je Republika Srpska najsjajniji biser srpske istorije, jer ništa se tako dugo, tako mučno i uz tolike žrtve nije stvaralo“, govorio je gospodin Milorad Dodik, srpski član Predsedništva BiH. “Republika Srpska je trajna, pravna, teritorijalna i politička kategorija, koja je svoj suverenitet unijela u državnu zajednicu BiH. Ona je sigurno mjesto za život za sve koji žele da je razvijaju i unapređuju. Srpska ima svoju dušu, društveni život, ekonomiju, institucije, teritoriju i narod koji je voli, a to su obilježja države! Srbi je tako i doživljavaju“ istakla je predsednica RS gospođa Željka Cvijanović i napomenula da RS 8

Univerzitetski klinički centar Republike Srpske

Orden herojima u odbrani od korone Piše: Vera Pušac

šalje poruku mira, a da je Dan RS praznik koji se nalazi u srcima svih građana Srpske. U miru stvarana, u ratu branjena i odbranjena! Republika Srpska obeležava 9. januar kao Dan Republike i kao svoju krsnu slavu, Svetog arhiđakona Stefana. Ovogodišnje obeležavanje počelo je Svetom arhijerejskom liturgijom u sabornom Hramu Hrista Spasitelja u Banjaluci. U okviru obeležavanja ovih svetih datuma i dana, u Palati Republike, predsednica Republike Srpske gospođa Željka Cvijanović dodelila je odlikovanja zaslužnim institucijama i pojedincima. Na samom početku, minutom ćutanja odata je počast svima koji su za stvaranje Republike Srpske i slobodu koju danas imamo dali ono najvrednije i najsvetije - svoje živote, kao i onima koji su izgubili bitku za život u pandemiji izazvanoj virusom korona. Republika Srpska se i u ovim novonastalim okolnostima priseća onih koji su je stvarali, priseća se onih koji su je branili i odaje počast onima koji je čuvaju i danas. U tako teškoj godini iza nas, najteže je bilo sačuvati zdravlje građana. Svako teško vreme iznedri svoje heroje. Koliko juče smo imali prebliski suret sa virusom korona iz čijih kandži se još nismo iščupali. Doneo je bolest, paniku

i strah. Doneo je jad, bol, tugu… Sejao je i seje smrt ! Taj 5. mart je promenio sve! U RS su zabeleženi prvi slučajevi virusa korona. Krenulo se s reorganizacijom kako na primarnom zdravstvenom nivou, tako i u bolničkom sektoru. Za lekare on je bio nepoznanica. Bilo je mnogo strahova. Jedan od glavnih je što se ulazi u borbu protiv nečega o čemu niko, ni ovde a ni u svetu, nema nikakva iskustva. Ni koga da pitate niti da se sa bilo kim konsultujete. Veliki strah od nepoznatog. Nije se znalo ni o načinu prenosa niti o konkretnim simptomima i mogućim komplikacijama. Učilo se u hodu. Zaštitna odela i oprema za medicinsko osoblje, od tada do danas, deo je svakodnevice. Potisnuli su strahove, obukli zaštitna odela i beskompromisno krenuli u borbu protiv nepoznatog virusa. Prekinuta je nastava u školama, uveden policijski čas… Pacijenti i lekari počinju neizvesnu i nezaustavljivu bitku sa nemani nepoznate i neizvesne namere! Porodice se opraštaju od svojih najmilijih… Veliki izazovi i besomučno angažovanje. Na prvoj liniji odbrane bili su i ostali ONI, naši lekari, naše sestre i tehničari – anđeli u belim mantilima. Svi medicinski i nemedicinski zdravstveni poslenici – budni čuvari našega zdravlja! Upravo su oni heroji koje je na pijedestal podigla prošla, turobna


Z D R AV S T V O - d o g a đ a j d a n a

i tegobna, 2020. godina. Na pijedestal ih je podigla i njihova Država, njihova Republika Srpska! Na dvadeset i deveti rođendan njihove države, predsednica Srpske gospođa Željka Cvijanović obdarila ih je najvišim odličjem, upravo kako i dolikuje herojima: “Poštovani dobitnici odlikovanja i priznanja. Za izuzetne zasluge i doprinos u organizovanju, sprovođenju i pružanju medicinske pomoći, u spasavanju ljudskih života, kao i svaki drugi vid podrške i ulaganja herojskih napora u borbi protiv pandemije, izazvane virusom korona, a za čiji je doprinos zaslužan cjelokupan zdravstveni sistem, kojeg čine svi zdravstveni radnici i nemedicinski sektor, vaša Država vas nagrađuje! Pokazali ste nadčovječansku snagu u borbi i pružanju pomoći našem stanovništvu i očuvanju javnoga zdravlja. Priznanja odlaze u prave ruke. To je samo mali doprinos republičkih instituacija i institucije predsjednika Republike, u želji da vam se na neki način odužimo i pokažemo da znamo koliki ste trud i napor uložili, da znamo da cijenimo i da poštujemo vaše napore. Niste štedjeli sebe, niste štedjeli ni svoje porodice da biste štitili nas i naše porodice i, konačno, da biste štitili cijelu Republiku Srpsku”, kazala je predsednica. Najvišim priznanjem, ordenom zastave Republike Srpske sa zlatnim vijencem (Njegova poruka je: „Onaj koji svetli ljudima i sam mora biti svetlost”), odlikovan je Univerzitetski klinički centar Republike Srpske. Ordenom zastave sa srebrnim vencem odlikovano je svih devet bolnica u RS: Bolnica “Sveti Vračevi” u Bijeljini, “Sveti apostol Luka” u Doboju, “Srbija” u Istočnom Sarajevu, “Dr Mladen Stojanović” u Prijedoru, Univerzitetska bolnica u Foči te bolnice u Trebinju, Gradišci, Nevesinju i Zvorniku. Medaljom zasluga za narod (natpis na medalji glasi: Za krst časni i slobodu zlatnu, Republika Srpska), odlikovano je svih 55 domova zdravlja u RS. Ordenom Njegoša prvog reda odlikovni su: Institut za javno zdravstvo Republike Srpske, Fond zdravstvenog osiguranja Republike Srpske i Republička uprava civilne zaštite. Dirljiv i bolan momenat je nastao kada je predsednica Države posthumno odlikovala lekare, tehničare i humanitarne pregaoce, koji su u borbi sa opakim virusom, spasavajući živote drugih, obolelih od korona virusa, od istog neprijatelja izgubili svoj život. Ordenom krsta milosrđa, za izuzetne zasluge i doprinos u organizova-

nju i pružanju medicinske pomoći, spašavanju ljudskih života i ulaganja herojskih napora u borbi protiv pandemije izazvane virusom korona, posthumno su odlikovani: Primarijus doktor Dragan Vojvodić sa Klinike za unutrašnje bolesti UKC RS, doktor medicine Marko Pekija sa Klinike intenzivne medicine za nehirurške grane UKC RS, Vladimirka Mirnić, laboratorijski tehničar Zavoda za laboratorijsku dijagnostiku UKC RS i generalni sekretar Crvenog krsta RS Đoko Mihajlović. Odlikovanja u njihovo ime preuzeli su članovi porodica. Naša intelektualna gromada, uvaženi akademik Vladeta Jerotić govorio je:”Mi danas znamo da čovek nije zdravo biće. Njemu neprestano prete bolest i smrt...Mnogima je danas neshvatljivo da, uprkos fantastičnim ostvarenjima nauke, čovek nije u stanju da zbriše bolest sa lica zemljinog i da postane gospodar života i smrti…” Mračne sile pošasti brzinom svetlosti zamračile su svu lepotu i genijalnost prirodne volje. Epidemija…pandemija…priče o njoj raširile su se planetom skoro istom brzinom kojom i stvarni virus, Covid 19 – virus korona – nevidljivi neprijatelj! Odjednom, u naše živote ušla je katastrofa biblijskih razmera: „I tako pusti Gospod pomor. I svet bi zaražen“! Čovečanstvo se našlo pred neprijateljem koji nije od ovoga sveta, pa za nas ostaje neshvatljiv i utoliko opasniji. Jači je od svakog neprijatelja od krvi i mesa koga smo susreli. Snažniji od svakog superheroja koga smo dočaravali u svojim maštanjima i u filmovima. On preti da će usisati čitavo naše biće, koje odjednom izgleda tako krhko i bespomoćno. A taj 5. mart je promenio sve! U Republici Srpskoj su zabeleženi prvi slučajevi virusa korona koji su i otkriveni

u UKC-u RS! Od početka pandemije, organizacija borbe sa kovidom bila je prava mudrost i vanserijska umešnost. UKC RS, kao najveća i najznačajnija javna zdravstvena ustanova u RS, vođena znalačkom rukom menadžmenta ove kuće, vrlo profesionalno i spremno, sa nadljudskom posvećenošću i naporom, prestrojila je sve svoje kapacitete i stala na crtu ovoj pošasti. Prvi su postavljali kontejnere, trijažne punktove, prvi su nabavili testove i zaštitna odela, radili na edukaciji kadra u korišćenju testova, u upotrebi zaštitnih odela…Kovid bolnica je bilo na više lokacija… stara hirurgija, pulmologija, Banja Slatina, a najteža odluka, ali i realizacija, bila je podela Centralnog medicinskog bloka. Trebalo je da se od jedne bolnice naprave dve! Mehanički je podeljen čitav Centralni blok. Tako su od jednog urgentnog centra napravljena dva. Jedan urgentni centar bio je za kovid bolesnike, a od polikliničkog dela napravljen je urgentni centar za nekovid pacijente. Podeljeni su i radnici, oprema, dijagnostika, operacione sale… što je omogućilo da se spremno i adekvatno zbrinjavaju i kovid i nekovid pacijenti. Ova ustanova je primer duboke posvećenosti i angažovanja. Primer ozbiljnosti koja uliva poverenje. Primer dobre prakse i još boljih medicinskih usluga koje pruža pacijentima iz cele Srpske. Briga za pacijenta je imperativ i sve akcije i napori idu ka pružanju najkvalitetnije zdravstvene zaštite onima koji u svojoj muci baš njima ukazuju poverenje. Pred njima, pred njihovim patnjama i njihovim mukama, oni su ne samo odgovorni, već i obavezni! E to je Univerzitetski klinički centar Republike Srpske! To je zdravstveni džin koji je između ostalih, iznedrila godina iza nas, godina muka, Covid CMB i sjever zoniranje patnji, stradanja, bolova, nepoznanica, 9


Z D R AV S T V O - d o g a đ a j d a n a

nedoumica, pitanja bez odgovora i bez rešenja… To je div u čije će postojanje, rast, razvoj i trajanje biti uzidan orden zastave Republike Srpske sa zlatnim vencem za izvanredne zasluge i herojski napor u borbi protiv pandemije. A orden poručuje: „Onaj koji svetli ljudima i sam mora biti svetlost! Generalni direktor UKC RS prof. dr Vlado Đajić, primajući ovo veliko priznanje, izrazio je duboku zahvalnost u svoje i u ime svih zdravstvenih radnika i kazao: “Poštovana predsjednice Republike Srpske, poštovani ministre zdravlja, uvažene koleginice i kolege, dame i gospodo, uvaženi zdravstveni radnici RS, poštovani građani. Danas, kada u ime zdravstvenih radnika naše republike, primam ovaj orden ne mogu sakriti zadovoljstvo što smo pokazali tokom protekle godine da smo dorasli Hipokratovoj zakletvi i svemu što ona sa sobom nosi i podrazmijeva. Deset mjeseci teške borbe sa virusom korona je iza nas i ponosan sam što smo pokazali da nam je zdravlje pacijenata najvažnije, čak i u trenucima kada smo mi, zdravstveni radnici, rizikovali i svoj život da na našu predanost pacijentu ne utiču ni nacionalnost, ni pol, ni vjera, ni društveni status ni političko ubjeđenje, već da su pacijenti svi ravnopravni u našim ustanovama. U ovoj pošasti, svi smo stradalnici, neko u manjoj, neko u većoj mjeri, ali ovu borbu nismo mogli dobiti, nažalost, bez ljudskih žrtava. Najiskrenije poštovanje iskazujem za sve i jedan ljudski život, koji je ova pandemija uzela. Nažalost, i neki od naših kolega su izgubili bitku u ovoj pandemiji. Zbog njih i zbog građana RS, ja obećavam da ćemo nastaviti ovu borbu sa virusom korona i da ćemo na kraju, siguran sam, biti pobjednici. Zahvaljujući našem danonoćnom radu, predanosti i dobroj organizaciji, ali i uz pomoć republičkih institucija, stvorili smo, po mnogima, odličan zdravstveni sistem RS. Dozvolićete mi da se sa ovog mjesta još jednom najiskrenije zahvalim svim zdravstvenim radnicima i medicinskim i nemedicinskim u RS. Hvala svima! Hvala pojedincima i kolektivima koji su podržali naš rad tokom pandemije i veliko hvala izliječenim pacijentima koji su nam, napuštajući naše zdravstvene ustanove, uputili osmijeh zahvalnosti, a nadam se kada ovo prođe, i stisak ruke, na koji smo mi navikli od naših pacijenata. Posebnu zahvalnost iskazujem predsjednici Republike Srpske gospođi Željki Cvijanović što je prepoznala istinske heroje današnjice i što je dodijelila svim zdravstvenim ustanovama odličja i priznanja, a 10

Univerzitetskom kliničkom centru jedno od najvećih odlikovanja, orden zastave Republike Srpske sa zlatnim vijencem. Hvala. Obećavam da ćemo ovaj orden ponosno i dostojanstveno čuvati, a svojim radom u budućnosti i opravdati.” Odluka nadležnih institucija Srpske da planski razvija zdravstveni sektor, vodeći računa da u svakoj regiji postoji savremena bolnica, u ovim teškim trenucima pokazala se i pametnom i opravdanom. Generalni direktor UKC RS prof. dr Vlado Đajić izrazio je zahvalnost Vladi Republike Srpske, predsjedavajućem Savjeta ministara gospodinu Zoranu Tegeltiji, a posebno srpskom članu i predsjedavajućem Predsjedništva BiH, gospodinu Miloradu Dodiku za pomoć u razvoju zdravstvenog sistema Republike Srpske i dodao: “Siguran sam da

Foto: Gorana Jakovljević Anadolu Agency

ovu bitku ne bismo ovako uspješno vodili da sa njom nije komandovano iz institucija Republike Srpske. Zato, hvala svima, živjela naša Republika Srpska i da je čuvamo kao zjenicu oka. Zdravstveni sistem Republike Srpske ima budućnost!” Republika Srpska obeležava 9. januar kao Dan Republike i kao svoju krsnu slavu, Svetog arhiđakona Stefana. Ovogodišnje obeležavanje Dana Republike počelo je Svetom arhijerejskom liturgijom u Sabornom hramu Hrista Spasitelja u Banjaluci. Episkop banjalučki gospodin Jefrem osveštao je slavski kolač povodom slave Svetog prvomučenika arhiđakona Stefana i prelomio ga sa najvišim rukovodstvom Republike Srpske. U svojoj besedi vladika Jefrem je rekao da je danas krsna slava Republike Srpske, Sveti arhiđakon Stefan, koji je prvi među mučenicima stradao za Hrista, za istinu i pravdu i kazao: “Na današnji dan, kada se molitveno sjećamo arhiđakona Stefana, teško da bi se mogao izabrati bolji nebeski zaštitnik Republike Srpske nego što je Sveti arhiđakon Stefan, koji je propovijedao istinu, stradao radi istine i na kraju pobijedio! Mi hoćemo da verujemo da naša otadžbina treba i mora da se zasniva na istini. U ovom vremenu ona treba da bude prijatan prostor na kojem će da žive svi ljudi koje je Bog ovde posadio! I neka to tako i bude ! Srpski narod danas je ponosan i radostan, jer ima svoju otadžbinu – Republiku Srpsku. Leka protiv covida još nema, ali je vakcina nadohvat ruke! No, beli mantili, “naš dobri duh iz boce” nas upozoravaju: Nema mesta opuštanju! Perite ruke, nosite maske i držite fizičku distancu! Zdravlje na prvom mestu!

Milorad Dodik, predsjedavajući Predsjedništva Bosne i Hercegovine, na pres konferenciji po izlasku iz COVID bolnice Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske u Banjaluci, nakon što je 16 dana bio hospitalizovan zbog COVID-19, u obraćanju medijima je rekao: “Zahvalan sam timu UKC RS. Pokazao je da mogu biti primjer okupljanja i timske pobjede. Ovo je nesumnjivo bilo mojih najtežih 25 dana. Prethodni dani su bili teški za mene, i moju porodicu i ljude koji su mu važni”, rekao je Dodik, napominjući da je na početku bolest ignorisao, a da je sada kada sluša ljekare svjestan da je to bilo poprilično ozbiljno. “Hoću ljudima da kažem da se čuvaju. Nemojte biti naivni, lakomisleni, ne zna se na koju stranu to okreće. Čuvajte se! Ne dozvolite da dođete u ovu situaciju! Uopšte nije jednostavno, teško je”, poručio je Dodik. Navodeći da ne želi da se junači, rekao je da je bila problematična situacija i da je ovo njegova velika pobjeda kao i tima ljudi koji su ga liječili. “Tokom hospitalizacije godila mi je podrška, davala mi snagu i nije dozvolila da pokleknem. Ponosan sam na vrijedne zdravstvene radnike i na UKC RS.”


Z D R AV S T V O - d o g a đ a j d a n a

Odlikovanja za 55 domova zdravlja uručio ministar Šeranić

M

inistar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Alen Šeranić je na svečanostima u Banjaluci i Istočnom Sarajevu uručio odlikovanja, medalja zasluga za narod, direktorima 55 domova zdravlja u Republici Srpskoj, a koje je, povodom 9. januara - Dana Republike, dodijelila predsjednica Republike Srpske Željka Cvijanović.

„Ovo je veliko priznanje za cijeli zdravstveni sistem u Republici Srpskoj, jer su zdravstvene ustanove prepoznate kao neko ko je dao svoj maksimum kada je u pitanju zbrinjavanje građana u proteklom periodu. To je ujedno i podstrek svima nama da i u narednom periodu nastavimo da radimo na najbolji mogući način“, rekao je ministar Šeranić, ujedno zahvaljujući svim zdravstvenim radnicima u Republici Srpskoj za veliki lični doprinos koji su dali u borbi sa pandemijom virusa korona. Ministar Šeranić je naglasio da će se nastaviti sa pružanjem podrške finansijskoj održivosti zdravstvenih ustanova, a time i sigurnosti zdravstvenih radnika da odgovore na izazove koji slijede. On je podsjetio da je Vlada Republike Srpske na početku prošle go-

dine za finansiranje rada zdravstvenih ustanova izdvojila dodatna 52 miliona konvertibilnih maraka, što će biti realizovano i ove godine. U Administrativnom centru Vlade Republike Srpske u Banjaluci svečano su uručena odlikovanja predsjednika Republike Srpske, medalja zasluga za narod, domovima zdravlja: Banjaluka, Bijeljina, Brod, Čelinac, Derventa, Doboj, Gradiška, Kneževo, Kostajnica, Kotor Varoš, Kozarska Dubica, Laktaši, Modriča, Mrkonjić Grad, Petrovo, Novi Grad, Oštra Luka, Drinić-Petrovac, Istočni Drvar,

Prijedor, Prnjavor, Ribnik, Srbac, Stanari, Teslić, Krupa na Uni, Šamac, Šipovo, Lopare i Ugljevik. U Administrativnom centru Vlade Republike Srpske u Istočnom Sarajevu odlikovanja predsjednika Republike Srpske uručena su domovima zdravlja: Berkovići, Bileća, Bratunac, Čajniče, Foča, Gacko, Han Pijesak, Istočno Sarajevo, Kalinovik, Ljubinje, Milići, Nevesinje, Pale, Rogatica, Rudo, Sokolac, Srebrenica, Šekovići, Trebinje, Trnovo, Novo Goražde, Višegrad, Vlasenica, Zvornik, Istočni Stari grad.

11


Z D R A V S T V O

Još 25 novih O zdravstvenih usluga koje finansira FZO RS

F

ond zdravstvenog osiguranja Republike Srpske od ove godine počeo je da finansira još 25 novih zdravstvenih usluga koje do sada nisu bile dio zdravstvenog sistema. Time je nastavljen trend uvođenja novih usluga u zdravstvene ustanove u Srpskoj, jer je u proteklih pet godina uvedeno više od 300 novih usluga zbog kojih su se ranije naši osiguranici upućivali na liječenje izvan Republike Srpske. Tako je od januara 2021. godine Univerzitetski klinički centar Republike Srpske počeo da izvodi 19 novih dijagnostičkih usluga iz oblasti infektologije, mikrobiologije, patologije, humane genetike i biohemijske – laboratorijske dijagnostike. Osim toga, Zavod za transfuzijsku medicinu počeo je da izvodi i četiri nove zdravstvene usluge iz oblasti krvi i krvnih komponenti koje su preporuke Evropske unije, jer je, između ostalog, riječ o savremenoj tehnologiji odstranjivanja leukocita koji za određenu kategoriju pacijenata mogu da izazovu neželjene posljedice. Tako leukoredukcija, odnosno smanjenje broja leukocita do maksimalno rezidualnog sadržaja, predstavlja noviju tehnologiju pripreme komponente krvi koja je posebno značajna u cilju povećanja većeg stepena bezbjednosti transfuzijskog liječenja pacijenata. To je još jedan dokaz da Fond i cjelokupan zdravstveni sistem prate svjetske trendove u ovoj oblasti i nastoje da pacijentima osiguraju dostupnost zdravstvenih usluga koje se primjenjuju i u referentnim evropskim klinikama. Takođe, i u Zavodu za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju „Dr Miroslav Zotović“ od ove godine uvode se još dvije nove usluge iz oblasti fizikalne medicine i rehabilitacije, poput terapije udar12

nim talasom za pacijente sa hroničnim bolnim stanjima lokomotornog aparata. Prednost ove usluge je u efikasnijem liječenju, ali i to što se pacijenti sa ovim zdravstvenim problemima ne moraju izlagati operativnim zahvatima. Finansiranje i uvođenje novih zdravstvenih usluga dio su strateške zdravstvene politike i opredeljenje da se ulaganjem u sopstveni razvoj i resurse smanji broj pacijenata koji moraju da odlaze na liječenje izvan Republike Srpske. Zahvaljujući tome umjesto više od 10.000 pacijenata koji su ranije upućivani na liječenje izvan RS sada je taj broj smanjen na oko 6.000 osiguranika na godišnjem nivou.

d 15. januara počela je da se primjenjuje nova Lista lijekova koji se izdaju na recept na kojoj se nalaze novi lijekovi koje do sada Fond zdravstvenog osiguranja RS nije finansirao poput lijekova koji se koriste za liječenje hronične opstruktivne bolesti pluća, dijabetesa te kardiovaskularnih oboljenja. I sa finansiranjem novih lijekova Fond nastoji da kontinuirano poboljša efikasnost liječenja savremenijim terapijama, smanji broj hospitalizacija i unaprijedi kvalitet života oboljelih. Neki od novih lijekova sada su dostupni na Listi A, gdje je participacija 10 odsto za one koji nisu oslobođeni plaćanja ove obaveze, a osiguranici koji su oslobođeni plaćanja participacije ne plaćaju ništa za ove lijekove. Jedan od novih lijekova koji je uvršten na Listu A je lijek za hroničnu opstruktivnu bolest pluća (trokomponentni lijek ‘’beklometazon’’, ‘’formoterol’’, ‘’glikopironijum bromid’’ stlačeni inhalat). Osim njega, na Listi A već sada su dostupne kapi za djecu ‘’holekalciferol’’ u većem doznom obliku u odnosu na dosadašnji oblik, čime će se pojednostaviti primjena ovog lijeka. Osim toga, na Listu A uvršten je i novi lijek za dijabetes tipa dva (‘’semaglutid’’). Naglašavamo da se ovaj

P

Fond će i dalje, u skladu sa finansijskim mogućnostima, da podržava zdravstvene ustanove kada je u pitanju uvođenje novih zdravstvenih usluga jer je, između ostalog, i cilj da se novac koji se se sada izdvaja za liječenje izvan RS usmjeri u naš zdravstveni sistem, tačnije u zdravstvene ustanove u Srpskoj. Podsjećamo da je opredjeljenje Fonda da iz godine u godinu izdvaja veća sredstva za finansiranje zdravstvene zaštite, posebno kada je u pitanju bolnički zdravstveni sektor. To je još jedan pokazatelj finansijske podrške Fonda zdravstvenim ustanovama u Srpskoj, a sve u cilju obezbjeđenja što bolje, efikasnije i dostupnije zdravstvene zaštite osiguranim licima FZO RS.

rocijenjeni troškovi Fonda zdravstvenog osiguranja Republike Srpske, kada je riječ o bolničkim liječenjima pacijenata koji su zaraženi virusom korona, od marta pa do kraja 2020. godine iznose oko 30 miliona KM. Primjera radi, u zavisnosti od težine kliničke slike, za oboljele od virusa korona koji su zbrinuti u jednicama intenzivne njege uz upotrebu respiratora po pacijentu (odnosno po epizodi liječenja od datuma prijema pa do otpusta pacijenta iz bolnice) Fond ovu uslugu bolnicama finansira u iznosu od 30.330 KM. Takođe, Fond bolnicama za pacijente koji zahtijevaju povremenu upotrebu kiseoničke maske i klasifikuju se kao pacijenti sa težom kliničkom slikom po epizodi liječenja plaća 2.270 KM. Za pacijente sa najblažom kliničkom slikom, Fond bolnicama po epizodi liječenja plaća 1.260 KM. Dakle, osiguranici ne plaćaju ništa, jer je riječ o zaraznoj bolesti čije liječenje u potpunosti finansira Fond. Inače, FZO RS građanima koji su zaraženi virusom korona u potpuno-


Z D R A V S T V O

Veća prava za osiguranike

Novi lijekovi na recept lijek nabavlja putem javnih nabavki, pa će osiguranicima biti dostupan nakon sprovedenog tenderskog postupka. Inače, sve nove lijekove propisivaće nadležni ljekari u skladu sa medicinskim indikacijama. Inače, svi pomenuti lijekovi su savremeniji i omogućiće komforniju primjenu za osiguranike, a istovremeno doprinose i racionalizaciji troškova. I na Listu B, gdje je participacija 50 odsto za sve osiguranike bez izuzetka, osiguranicima su od sredine januara dostupni novi lijekovi koje Fond po prvi put uvrštava na listu. Primjera radi, osiguranicima sa hroničnom srčanom insuficijencijom na preporuku ljekara dostupna su tri dozna oblika lijeka ‘’sakubitril, valsartan filmtablet’’. Ovaj lijek je uvršten na preporuku Udruženja kardiologa RS koji smatraju da će se uvođenjem ovog lijeka smanjiti broj hospitalizacija i poboljšati kvalitet života oboljelih. Na Listi B od 15. janu-

ara dostupna je i nova doza lijeka ‘’trimetazidin’’ za anginu pektoris, koji se takođe propisuje na preporuku kardiologa. Uvođenjem nove doze smanjuje se broj terapija ovog lijeka na jednu dnevno, što je još jedna prednost za oboljele. Ove novine su dokaz da Fond osluškuje potrebe struke i osiguranika u cilju poboljšanja efikasnosti liječenja i u skladu sa mogućnostima uvrštava nove terapije na Listu lijekova koji se izdaju na recept. Inače, pored finansiranja novih lijekova, Fond je neke lijekove koji su se nalazili na Listi B prebacio na Listu A, gdje je participacija za lijekove mnogo manja, a oni koji su oslobođeni plaćanja participacije ne plaćaju ništa za lijekove na Listi A. Tako se čak pet generičkih lijekova za oboljele od hronične opstruktivne bolesti pluća od sredine januara nalazi na Listi A, što je velika finansijska olakšica za oboljele od ove bolesti. S obzirom na to

sti finansira zdravstvenu zaštitu za sve ono što spada u obavezno zdravstveno osiguranje. Fond u potpunosti finansira bolničko liječenje oboljelih od COVID - 19, što podrazumijeva kompletnu bolničku njegu (uključujući lijekove i sve ostalo što je dostupno u bolnicimama Republike Srpske za oboljele od virusa korona). Osim toga, oslobođeni su plaćanja participacije za sve lijekove koji se nalaze na Listi lijekova FZO RS koji se izdaju na recept (izuzetak je Lista B). Budući da još ne postoji adekvatna terapija za oboljele od korone, na raspolaganju su im svi lijekovi koje Fond finansira, uključujući i antibiotike koje, između ostalog, koriste oboljeli zaraženi ovim virusom. Takođe, Fond je nedavno omogućio da svi osiguranici koji su preležali infekciju virusa korona imaju pravo na produženu medicinsku rehabilitaciju u trajanju do 28 dana, a po potrebi i na obnovu medicinske rehabilitacije. Ovo pravo mogu da ostvare oboljeli nakon bolničkog liječenja i na prijedlog ljekara odgovarajuće grane medicine - pulmologa, pneumotfiziologa ili infektologa.

Samo za bolničko liječenje 30 miliona KM

da je riječ o lijekovima koji se koriste u terapiji hronične opstruktivne bolesti pluća, koja je u stalnom porastu, prebacivanjem ovih lijekova na Listu A, gdje je manje lično učešće osiguranika u troškovima lijekova, nastoji se smanjiti progresija ove bolesti, kao i sve njene komplikacije. Sa uvođenjem novih lijekova na recept Fond nastavlja svoju praksu da svakom uštedom koja nastane racionalizacijom, kontrolom i upravljanjem svim troškovima usmjerava na proširenje prava osiguranih lica. Uprkos svim finansijskim izazovima sa ovom praksom Fond će nastaviti i ubuduće, s tim da će se još više zalagati za dodatne izvore finansiranja budući da savremena medicina napreduje iz dana u dan, a u skladu sa njom rastu i potrebe osiguranika i zdravstvene struke.

Finansijska strana borbe protiv korone

Fond je, prateći aktuelnu epidemiološku situaciju, donio i ovu odluku, među prvim zemljama regiona, upravo u cilju da osiguranici nakon dobijanja virusa ko-

rona imaju što kvalitetniju zdravstvenu njegu, kako bi se što prije i u potpunosti oporavili i vratili svojim radnim i drugim svakodnevnim aktivnostima Podsjećamo da je Fond za potrebe zdravstenog sistema u cilju sprečavanja širenja virusa korona sprovodio nabavke zaštitne opreme i medicinskih sredstava kao i sredstava za održavanje higijene, zahvaljujući kojoj su zdravstvene ustanove u Srpskoj u potpunosti snabdjevene neophodnom opremom. Za sve navedeno sredstva je obezbijedila Vlada Republike Srpske. I po tom osnovu Vlada Republike Srpske dodatno je izdvojila oko 50 miliona KM. Autor: Darija Filipović Ostojić, portparol FZO RS

13


Z D R A V S T V O

U

povodu Dana Republike Srpske – 9. januara, predsjednica Republike Srpske Željka Cvijanović dodijelila je Fondu zdravstvenog osiguranja Republike Srpske odlikovanje Orden Njegoša I reda za izuzetne zasluge i doprinos u borbi protiv pandemije virusa korona. Pored FZO RS, predsjednica Srpske odlikovala je za izuzetne zasluge i doprinos u organizovanju, sprovođenju i pružanju medicinske pomoći, spasavanju ljudskih života, kao i svaki drugi vid podrške i ulaganja herojskih napora u borbi protiv pandemije kovida 19, a za čiji je doprinos zaslužan cjelokupan zdravstveni sistem kojeg čine svi zdravstveni radnici i nemedicinski sektor, te pojedine ličnosti koji su istinski heroji u ovoj pandemiji. Predsjednica Republike Srpske Željka Cvijanović rekla je da je dodjela odlikovanja zaslužnim pojedincima i ustanovama posebno važan čin u okviru obilježavanja Dana Republike. ‘’Iza nas je teška godina u kojoj su naš zdravstveni sektor i svi zdravstveni radnici pokazali nadčovječansku snagu u očuvanju ljudskih života i javnog zdravlja, zbog čega smo odlučili da priznanja idu upravo u njihove ruke. Ovo je samo mali doprinos da im se odužimo i pokažemo da poštujemo i cijenimo njihove napore’’, istakla je predsjednica Srpske na svečanosti koja je organizovana u Palati Republike.Orden je u ime FZO RS preuzeo vršilac dužnosti direktora Fonda Dejan Kusturić. On je izrazio zadovoljstvo što je prepoznata uloga Fonda u borbi protiv pandemije, ističući da je 14

Fondu zdravstvenog osiguranja RS orden Njegoša 1. reda

ovo odlikovanje izuzetna čast, ali i velika odgovornost za budući rad Fonda. ‘’Ovaj orden zasluga je svih zaposlenih u Fondu koji su od početka pandemije predano radili kako bi zdravstvenom sistemu pravovremeno obezbijedili medicinsku i zaštitnu opremu i koji su i te kako ponosni što je Republika Srpska ovim ordenom prepoznala naš doprinos borbi za spas zdravstvenog sistema i očuvanje ljudskih života. Naše je bilo da najvažniji

resurs u spasavanju ljudskih života, a to su zdravstveni radnici, maksimalno sačuvamo, pravovremenom nabavkom zaštitne i medicinske opreme. U tome smo i uspjeli’’, rekao je Kusturić. On je dodao da je kompletan zdravstveni sistem Srpske pokazao u ovim vanrednim okolnostima da je spreman da odgovori i najvećim izazovima, te da su zaslužno herojima proglašeni zdravstveni radnici i svi zaposleni u zdravstvenom sektoru. „Republika Srpska, iako mala, u ovim vanrednim okolnostima pokazala je svu svoju snagu i jedinstvo i što je najvažnije, svakom građaninu poslala umirujuću poruku, jer su institucije sistema u ovoj krizi, pokazale kako se radi za interes svakog pojedinca - obezbjeđena je finansijska stabilnost ali i kvalitet zdravstvene zaštite“, istakao je Kusturić. Autor: Nikolina Dušanić, rukovodilac Odjeljenja za odnose sa javnošću FZO RS


V

akcine protiv COVID -19 koje se počinju davati u regionu ili na koje računamo, a još nisu prošle registraciju i odobrenja, variraju od mRNA (iRNK), preko adenovirusnih (vektorskih) do inaktiviranih (mrtvih) vakcina. Pokušava se i s razvojem rekombinantnih vakcina koje bi se zasnivale na Spike proteinu virusa SARS-CoV-2. Služba za epidemiologiju Instituta za javno zdravstvo Republike Srpske odgovara na otvorena, aktuelna pitanja u vezi s vakcinama protiv COVID -19 Postoji li vakcina protiv COVID - 19? Da. Postoji nekoliko vrsta vakcina protiv COVID - 19, s čijom se primjenom počelo u nekoliko država svijeta. Vjerovatno je da će u budućnosti regulatornim organima biti dostavljeni zahtjevi za odobravanje i vakcina drugih proizvođača. Trenutno se u procesu razvoja nalazi veći broj vakcina protiv COVID - 19 koje su potencijalni kandidati. Zbog bezbjednosti i djelotvornosti vakcine, ona mora biti proizvedena i distribuisana u skladu sa strogim standardima. Svjetska zdravstvena organizacija sarađuje sa partnerima iz cijelog svijeta na koordinaciji ključnih koraka u ovom procesu, uključujući i obezbjeđivanje pravičnog pristupa sigurnim i efikasnim vakcinama protiv COVID -19 za nekoliko milijardi ljudi kojima će biti potrebne. Da li vakcine protiv COVID 19 obezbjeđuju dugotrajnu zaštitu? Još je suviše rano reći da li vakcine protiv pandemije COVID - 19 obezbjeđuju dugotrajnu zaštitu. Odgovor na ovo pitanje zahtijeva dalje istraživanje. Međutim, podaci ohrabruju pošto ukazuju na to da većina osoba koje se oporave od COVID - 19 imaju imunološku reakciju koja obezbjeđuje zaštitu od ponovne infekcije barem neko vrijeme - iako se još ispituje kolika je ta zaštita i koliko traje. Za većinu vakcina protiv COVID 19 koje su dostupne ili u fazi testiranja predviđen je režim sa dvije doze. Koliko je vremena potrebno da vakcine protiv COVID - 19 zaustave pandemiju? Efekat vakcina protiv COVID-19 na pandemiju zavisiće od nekoliko faktora. To su, na primjer: efikasnost vakcine, brzina i kontinuitet odobravanja, proizvodnja i isporuka te broj ljudi koji će se vakcinisati. Takođe, nije zanemariv

Z D R A V S T V O

Otvorena pitanja i odgovori

Vakcine protiv COVID - 19 Koje vrste vakcina protiv COVID – 19 su trenutno razvijene ili su u razvoju? Kako djeluju? Od pojave virusa SARS-CoV-2, međunarodna naučna zajednica provodi intenzivna istraživanja za pronalazak terapije koja bi bila efikasna u liječenju COVID - 19, kao i za pronalazak sigurne i efikasne vakcine kao najboljeg dugoročnog rješenja za suzbijanje pandemije. Ogroman trud i međunarodna saradnja u oblasti nauke i farmaceutske industrije su u rekordnom roku omogućili razvoj više različitih tehnologija za proizvodnju vakcine protiv COVID - 19. ni podatak o broju osoba koje su preboljele COVID - 19, kao i podatak o trajanju imuniteta koji se prati kroz naučne i verifikovane stručne radove. Većina naučnika očekuje da, kao što je slučaj sa većinom drugih vakcina, ni vakcine protiv COVID - 19 neće biti 100% djelotvorne. Da li je opravdana bojazan od vakcinacije, jer je vakcina nastala relativno brzo? Kako se ubrzava proces istraživanja i razvoja bez narušavanja bezbjednosti vakcine? U pronalazak bezbjedne i efikasne vakcine uloženo je jako mnogo, a važno je uzeti u obzir i činjenicu da se čitava svjetska nauka angažovala na proizvodnji vakcine protiv virusa korona. Svjetska zdravstvena organizacija i partneri posvećeno rade na ubrzavanju razvoja vakcina protiv COVID - 19 uz poštovanje najviših standarda sigurnosti. Vakcine su nekada razvijane u nekoliko koraka koji mogu trajati godinama. Danas, s obzirom na urgentnu potrebu za vakcinama protiv COVID - 19, finansijska ulaganja i naučna saradnja bez presedana mijenjaju način razvoja vakcine. To znači da se određeni koraci u procesu i istraživanju odvijaju paralelno, uz poštovanje strogih kliničkih standarda i standarda sigurnosti. Na primjer, u nekim kliničkim ispitivanjima ocjenjuje se više vakcina istovremeno. Međutim, to ne znači da su studije manje rigorozne.

Postoji najmanje šest vrsta tehnologija za proizvodnju vakcine protiv COVID - 19, koje se zasnivaju na oslabljenom virusu, inaktiviranom virusu ili dijelovima virusa. Inaktivne vakcine Vakcine na bazi inaktivisanog uzročnika bolesti, u ovom slučaju virusa. Inaktivni virus detektuju imune ćelije u organizmu, što izaziva snažan imuni odgovor. Proizvodnja zahtijeva velike količine virusa. Primjer inaktivne vakcine je vakcina protiv bjesnila. Žive atenuirane vakcine Vakcine na bazi živog uzročnika, koji je oslabljen tako da ne može da uzrokuje bolest, ali izaziva isti imunološki odgovor organizma kao prirodna infekcija. Ovakve vakcine se ne mogu davati trudnicama i imunokompromitovanim osobama. Primjer je vakcina protiv morbila. Virusne vektorske vakcine Koristi se virusni vektor koji je genetskim inženjeringom ili modifikacijom izmijenjen tako da sadrži antigen virusa protiv koga se vakciniše. Nukleinska kiselina ovakvog virusa dovodi do stvaranja kopija virusnog proteina što stimuliše imuni odgovor domaćina. Ovakve vakcine se razvijaju brzo, ali ukoliko je osoba ranije bila izložena virusnom vektoru koji se koristi to može umanjiti efekat vakcine. Primjer je vakcina protiv ebole. 15


Z D R A V S T V O

Vakcine zasnovane na nukleinskoj kiselini (RNA ili DNA) Vakcine na bazi RNA ili DNA uzročnika bolesti, zaduženih za indukovanje proizvodnje virusnog proteina koji dovodi do imunog odgovora domaćina. Izazivaju snažan ćelijski imunitet, ali relativno nizak odgovor antitijela. Vakcine zasnovane na česticama sličnim virusu Na bazi virusnog omotača koji je sličan virusu protiv kojeg se vakciniše, ali bez genetičkog materijala virusa, ovaj virusni omotač stimuliše stvaranje imunog odgovora. Proizvodnja ovakvih vakcina je brza, ali je odgovor antitijela relativno nizak. Primjer je vakcina protiv humanog papiloma virusa.

od COVID - 19), a nakon toga osobe sa hroničnim oboljenjima i osobe starije od 65 godina. U narednim fazama biće obuhvaćene i druge kategorije stanovništva koje su pod povećanim rizikom od infekcije virusom korona.

Da li će vakcina protiv COVID 19 biti besplatna? Da. Republika Srpska je uložila značajne napore i sredstva da vakcina što Proteinske podjedinične vakcine prije stigne do građana Republike SrpOvakve vakcine koriste fragmen- ske i ona će za građane biti besplatna. te uzročnika bolesti koji su važni za izazivanje imunog odgovora. Manje su Da li će vakcinacija protiv reaktogene, ali mogu biti i manje imuCOVID - 19 biti obavezna ili nogene (manje neželjenih efekata, ali dobrovoljna? Vakcinacija protiv COVID - 19 će biti i imuni odgovor može biti slabiji). Primjer ovakve vakcine je vakcina protiv dobrovoljna. U vremenu pandemije koja je dovela do ogromnih posljedica na hepatitisa B. zdravlje i živote ljudi i koja je uticala na Na koji način će vakcine protiv sve sfere funkcionisanja društva očekuje se da vakcinacija, kao najefikasnije COVID - 19 biti skladištene i sredstvo za zaštitu zdravlja od COVID distribuisane? Distribucija i čuvanje svih vakcina -19, bude prihvaćena od stanovništva. protiv COVID - 19, pa i onih koje se Naročito je bitno da bude prihvaćena od čuvaju na -80ºC, će se raditi tako da onih koji su najviše izloženi (kao što su se iskoristi postojeći sistem (centralno zdravstveni radnici), onih koji su najviskladište u Institutu za javno zdravstvo še ugroženi ovom bolešću (starije osoRepublike Srpske, distribucija preko re- be, osobe koje imaju hronične bolesti) gionalnih centara Instituta). Kako vakci- i onih koji, po prirodi posla, mogu da na koja se čuva na -80ºC može da bude prenesu infekciju na najosjetljivije osostabilna nakon odmrzavanja pet dana be (zaposleni u staračkim domovima, (na temperaturi frižidera), biće dovoljni zdravstveni radnici, itd). U suprotnom, kapaciteti za čuvanje ovih vakcina na ogroman trud i ulaganja u naučnoj za-80ºC samo na nivou Instituta i regional- jednici koji su ostvareni u prethodnoj nih centara. UNICEF, Kancelarija za BiH, godini kako bi vakcina bila dostupna pruža pomoć Institutu u obezbjeđivanju neće biti iskorišteni. ovih kapaciteta za hladni lanac. Takođe, Institut za javno zdravstvo Republike Da li su vakcine protiv COVID Srpske obezbijedio je i kapacitete za 19 sigurne za trudnice, dojilje i skladištenje i distribuciju vakcina komlađu populaciju? je se čuvaju na višim temperaturama. Trenutno dostupne vakcine nisu testirane na trudnicama i dojiljama tako Koje kategorije stanovništva su da u ovom trenutku nemamo dovoljno prioritetne da prime vakcine protiv COVID - 19? Prema Planu vakcinacije protiv COVID - 19 u Republici Srpskoj, koji je izradio Institut za javno zdravstvo Republike Srpske, prve vakcine primiće korisnici i zaposleni u domovima za smještaj starijih lica i zdravstveni radnici (prioritetno oni koji liječe pacijente oboljele 16

podataka o tome. Za dostupne vakcine protiv novog virusa korona, Fajzerovu i Sputnjik V, nisu rađena istraživanja među mlađom populacijom i trudnicama. Kako je tokom istraživanja koja su rađena bilo iskustava sa ispitanicama koje su u vrijeme istraživanja zatrudnile, pokazalo se da primanje vakcine nije uticalo negativno na trudnoću niti na plod. Isto je pokazano i u istraživanjima na životinjama. U skladu sa rezultatima istraživanja koja budu dostupna u budućnosti će biti usaglašene preporuke za primaoce vakcina u Republici Srpskoj. Na kojim mjestima će u prvom talasu biti sprovođena vakcinacija? Mjesto vakcinacije će se određivati u zavisnosti od kategorije stanovništva koja se vakciniše. Zdravstveni radnici će biti vakcinisani u svojim matičnim zdravstvenim ustanovama, zaposleni i korisnici domova za starija lica će biti vakcinisani u samim staračkim domovima od timova nadležnih domova zdravlja. Za ostale osobe koje podliježu vakcinaciji će biti formirani punktovi u njihovim domovima zdravlja, a u pojedinim slučajevima i izvan doma zdravlja, zavisno od uslova koji postoje u konkretnoj lokalnoj zajednici. Kako se zdravstveni radnici pripremaju za sprovođenje procesa vakcinacije? Sve zdravstvene ustanove imenuju timove koji će biti zaduženi za organizaciju, sprovođenje, praćenje i izvještavanje o procesu vakcinacije protiv COVID - 19, a koji će biti obučeni u Institutu za javno zdravstvo Republike Srpske. Edukacija uključuje informacije o dostupnim vakcinama, načinu čuvanja, načinu aplikacije, nadzoru nad provođenjem vakcinacije i sigurnosti vakcinacije, neophodnom izvještavanju i sl. Da li je potreban ljekarski pregled prije vakcinacije? Preporučeno je sa izabranim doktorom porodične medicine razgovarati o eventualnim hroničnim bolestima ili zdravstvenom stanju, nakon čega će on procijeniti da li je potrebno odložiti imunizaciju. Da li druge vakcine štite od COVID - 19? Trenutno nema dokaza da postojeće vakcine štite od COVID - 19. Međutim, naučnici ispituju da li neke postojeće


Z D R A V S T V O

vakcine - npr. be-se-že vakcina pro- je stoga potrebno da ordinirajući doktiv tuberkuloze - djeluju protiv COVID - tor medicine procijeni da li je potrebno 19. Svjetska zdravstvena organizacija odložiti imunizaciju. će ocijeniti dokaze iz ovih studija kada budu dostupni. Možemo li i nakon vakcinacije biti prenosioci virusa? Kako se postupa u slučaju Do sada je istražen efekat vakcine pojave neželjenih reakcija na na smanjenje mogućnosti obolijevanja, vakcinaciju? ali nije istražen efekat na prenošenje U slučaju neželjenog događaja na- virusa. Zbog toga ne možemo biti sikon vakcinacije, kao na primjer aler- gurni da osobe koje su vakcinisane i gijske reakcije na vakcinu, medicinski time zaštićene od obolijevanja, ukoliko timovi koji provode vakcinaciju obučeni dođu u kontakt sa zaraženom osobom, su za pružanje pomoći. To je obavezna ne mogu da prenose virus na svojoj sluprocedura u slučaju bilo koje vakcina- znici na druge osobe. . Epidemiološke cije, ne samo vakcinacije protiv COVID mjere prevencije poput nošenja ma-19. Ukoliko se desi posebno ozbiljan ski i održavanja fizičke distance će biti neželjeni događaj on mora biti prijav- neophodne još neko vrijeme, sve dok ljen, istražen i ispitan da li je povezan se vakcinacijom toliko ne poveća broj sa vakcinacijom. Kao i kod drugih vrsta imunih osoba da dođe do značajnog vakcinacije za to je propisana odgova- smanjenja prenosa virusa u populaciji. rajuća procedura u skladu sa Pravilnikom o načinu sprovođenja imunizacije i Da li se može desiti da osoba hemioprofilakse protiv zaraznih bolesti. koja je primila vakcinu protiv COVID - 19 oboli od ovog Da li je ljudima sa istorijom virusa? alergijskih reakcija Takvi slučajevi se mogu desiti ukoliko je osoba bila u kontaktu sa virusom preporučena vakcinacija? Alergijske reakcije su moguće i na- prije nego što se vakcinisala, tako da je kon primanja drugih vakcina ili lijeko- u trenutku vakcinacije bila u inkubaciji, va te ove sporadične reakcije nakon zatim kod osoba koje su bile u kontaktu vakcinacije COVID - 19 vakcinom ne sa virusom u toku 10-tak dana u kojipredstavljaju izolovan slučaj. Preporu- ma se tek razvijaju antitijela ili je osoba čeno je da osobe sa istorijom ozbiljnih primila prvu od ukupno dvije potrebne alergijskih reakcija na lijekove, hranu doze vakcine i u organizmu se još nije ili vakcine ne primaju vakcinu Fajzer- razvio dovoljan titar zaštitnih antitijela. Biontek, ali se ovo ne odnosi na osobe Nakon vakcinacije potrebno je da koje imaju blaže alergije niti je potrebno prođe određeno vrijeme, otprilike oko da se prije vakcinacije rade bilo kakvi 15 dana, da se počnu razvijati antitijela alergotestovi. i zato i nakon vakcinacije treba primjenjivati mjere lične zaštite, što važi i prije vakcinacije. Slično je sa vakcinacijom Da li osobe sa autoimunim protiv sezonskog gripa i drugih bolesti oboljenjima mogu primiti protiv kojih se vakcinišemo. Zbog toga vakcinu protiv COVID - 19? Iako do sada urađena klinička te- ljekari savjetuju da se čuvamo prvih stiranja nisu imala dovoljan broj ispita- 15-tak dana nakon vakcinacije dok se nika sa autoimunim oboljenjima da bi još ne formiraju antitijela. se došlo do čvrste preporuke kada je u pitanju vakcinacija protiv COVID - 19 Da li osobe koje su preležale do sada nisu zabilježene neželjene reCOVID - 19 treba da prime akcije povezane sa autoimunim oboljevakcinu? njem kod onih ispitanika koji su primili Vakcinacija se preporučuje i onima koji su preležali korona virus. To je ovu vakcinu. preporuka i Svjetske zdravstvene organizacije, jer se ne zna koliko antitiDa li osobe sa onkološkim jela traju nakon prebolijevanja bolesti oboljenjima treba da prime te koliki je nivo antitijela potreban da vakcinu protiv COVID - 19? Osobe sa onkološkim oboljenjima bi osoba bila zaštićena. Zabilježeno je treba da prime vakcinu protiv COVID - da su ljudi ponovo obolijevali već nakon 19, uz prethodnu konsultaciju sa nad- infekcije, ali se češće dešava kada proležnim onkologom, s obzirom na to da đu tri mjeseca. Postoji indikacija da je sama terapija koju osoba primjenjuje imunitet nakon prebolijevanja duži, ali može da utiče na efekat vakcinacije te ima ljudi kod kojih nije tako. Preporu-

ka Svjetske zdravstvene organizacije i drugih međunarodnih organizacija je da se većina populacije vakciniše. Koliko vremena nakon prebolovanog COVID - 19 se preporučuje vakcinacija protiv ove bolesti? Čim prođe akutna faza bolesti COVID - 19 osoba se može vakcinisati. Prema trenutno dostupnim saznanjima, nema potrebe da se pravi veliki razmak između prebolijevanja i vakcinacije koja će svakako doprinijeti imunitetu i produžiti ga. Zašto je vakcinacija značajna? Mnoge zarazne bolesti koje su u prošlosti odnosile veliki broj života i izazivale ozbiljne cjeloživotne deformacije spasile su veliki broj ljudi zahvaljujući upravo vakcinaciji. Iako je danas sve manje takvih bolesti, osim velikih boginja nijedna druga bolest nije u potpunosti iskorijenjena. Zbog toga je vakcinacija najbolji oblik prevencije i zato se smatra jednim od najvećih dostignuća čovječanstva. Neke od vakcina pružaju dugotrajnu, a ponekad i cjeloživotnu zaštitu od nekih zaraznih bolesti, dok nas neke druge štite određeni period. Velika korist od vakcine jeste gradnja kolektivnog imuniteta populacije, a koji predstavlja zaštitu grupe od izbijanja epidemije ukoliko je veliki procenat pripadnika grupe vakcinisan, a ujedno predstavlja i zaštitu za onaj dio populacije koji nije u mogućnosti da se vakciniše. Pandemija virusa korona pokazala nam je važnost takve vrste imuniteta u zajednici. Da li će se nakon vakcinacije izdavati potvrda? Građani koji budu primili vakcinu protiv COVID - 19 dobiće potvrdu o vakcinaciji. Služba za epidemiologiju Instituta za javno zdravstvo Republike Srpske

17


M

Z D R A V S T V O

ultidisciplinarni rehabilitacioni tim Dječjeg odjeljenja Zavoda „Dr Miroslav Zotović“ unazad godinu dana bogatiji je za dječjeg neurologa koji sa svog aspekta upotpunjava mogućnosti dijagnostike i terapije različitih neuroloških oboljenja kod djece. On učestvuje u habilitacionom tretmanu zajedno sa specijalistima fizikalne medicine i rehabilitacije, psihologom, logopedom, socijalnim radnikom, fizioterapeutima i radnim terapeutima.

U Zavodu „Dr Miroslav Zotović“

Dječji neurolog

Odbranom specijalističkog ispita iz dječje neurologije u 2020. godini Zavod je dobio dječjeg neurologa - dr Jelenu Bera. Neurološki problemi kod djece mogu da izazovu različit stepen smetnji u normalnom razvoju i zadatak dječjeg neurologa u timu je praćenje širokog spektra neuroloških oboljenja i stanja koja je kod djece potrebno pratiti od najranijeg uzrasta, a koja se mogu obuhvatiti sljedećom opštom podjelom: • Neurološki rizična simptomatologija, gdje simptomi rizika, najčešće perinatalni, ne znače nužno i postojanje neurološkog oboljenja, ali zahtijevaju procjenu, praćenje i habilitacioni tretman. • Cerebralna paraliza koja opisuje grupu permanentnih poremećaja razvoja pokreta i položaja, uzrokujući ograničenje aktivnosti, a koji se atribuiraju neprogresivnim smetnjama koje su se desile u toku razvoja fetusa ili odojčeta. Motorni poremećaji kod cerebralne paralize često su praćeni poremećajima senzacije, percepcije, kognicije, komunikacije, epilepsijom i sekundarnim muskulo-skeletnim problemima (definicija radne grupe na konferenciji u Bethesedi). • Neuromišićne bolesti kao grupa heterogenih bolesti, hroničnog toka, čiji je dominantan klinički znak gubitak mišićne snage, a sekundarne posljedice su vidljive na mišićnokoštanom sistemu kao skraćenje tetiva, smanjen obim pokreta, deformiteti kičmenog stuba, uz često otežanu pokretljivost. Dječji neurolog se uključuje i u slučajevima evidentirane primarne glavobolje kod djece, ali i u širokom dijapazonu drugih oboljenja sa neurološkim manifestacijama. Kako izgleda neurološki pregled i šta dijete i roditelj mogu očekivati? Svakom neurološkom pregledu 18

dr Jelena Bera, specijalista dječje neurologije

prethodi razgovor sa pacijentom u kojem ljekar specijalista dječje neurologije pomno ispituje detalje o tegobama koje pacijent osjeća ili koje su primijetili roditelji/staratelji. Za postavljanje ispravne dijagnoze, kao i za izbor adekvatne dijagnostike i naposljetku uvođenje prave terapije, jako je bitno uzimanje tačnih podataka o početku svake pojedine tegobe, njihovom karakteru, vremenu njihovog trajanja, redoslijedu javljanja, njihovom širenju te eventualnim popratnim pojavama. Za određena neurološka oboljenja bitan je nasljedni faktor te se često ispituju i podaci o oboljenjima u porodici. Pojavi određenih neuroloških stanja i oboljenja često prethode ili su „oki-

ne viljuške koji mu pomažu da prepozna ispade u normalnom funkcionisanju nervnog sistema. Po završenom pregledu neurolog se može odlučiti za neku od dopunskih dijagnostičkih procedura sa ciljem postavljanja konačne dijagnoze. Nakon postavljanja dijagnoze, u dogovoru sa djetetom i njegovim roditeljima/starateljima, započinje se sa uvođenjem medikamentozne terapije, a specijalisti fizikalne medicine i rehabilitacije i drugi članovi rehabilitacionog tima se uključuju u slučaju potrebe za fizikalnom i radnom terapijom. Ako je potrebno hirurško liječenje, po potrebi se konsultuje neurohirug.

dač“ za njihovu pojavu i druga oboljenja. Nakon uzimanja detaljnih anamnestičkih podataka, pristupa se neurološkom pregledu. Pregled obično započinje od glave, ispitivanjem kranijalnih nerava, a zatim se nastavlja ispitivanjem vrata, trupa i ekstremiteta sa posebnim naglaskom na mjesto tegoba i uz korištenje tehnika pregleda koje su specifične za određena neurološka oboljenja. Prilikom neurološkog pregleda izvode se i testovi koji pomažu pri ispitivanju određenih složenih funkcija mozga, ispitivanje stepena zamora neuromišićne spojnice koji mogu ukazati na ispad određene funkcije nervnog sistema. Prilikom pregleda neurolog se koristi i alatima poput neurološkog čekića i zvuč-

U Zavodu „Dr Miroslav Zotović“ se mogu uraditi laboratorijske analize, ultrazvučni pregled krvnih sudova glave, vrata i ekstremiteta, EMNG pregled u dijagnostici oboljenja perifernog nervnog sistema te radiološka dijagnostika. Pregled dječjeg neurologa se obavlja ambulantno, uz prethodno zakazivanje, ili u toku bolničkog liječenja u Zavodu. Pregled je moguće obaviti uz uputnicu nadležnog porodičnog doktora i pedijatra, za osiguranike Fonda zdravstvenog osiguranja Republike Srpske ili uz lično plaćanje. Tekst pripremili: Dr Jelena Bera, u saradnji sa Kancelarijom za odnose s javnošću



P

Z D R A V S T V O

arkinsonov sindrom je najpoznatiji neurološki poremećaj kretanja od kojeg u Evropi boluje oko milion ljudi. Parkinsonova bolest je ime dobila po dr Jamesu Parkinsonu koji je 1817. godine prvi opisao simptome ove bolesti u eseju o „drhtajućoj paralizi“ (An Essay on the Shaking Paisy). Bolest je nepoznatog uzroka, načešće se javlja oko 50-te godine života s porastom obolijevanja prema starijoj dobi. Parkinsonizam je progresivno oboljenje i dovodi do potpune nepokretnosti. Klinički znakovi koji karakterišu parkinsonizam, bez obzira na etiologiju bolesti, su: rigor, tremor, hipokinezija, gubitak fizioloških nus kretnji kao i gubitak automatizacije pokreta. Rigor ometa fine pokrete prstiju šake i ti pokreti postaju sve tromiji iako je gruba snaga očuvana. Uz rigor javlja se i hipokinezija, smanjena pokretljivost. Hipokinezija je uzrokovana zbog spasticiteta, a s druge strane je uslovljena izostajanjem impulsa za pokret. Iz navedenog razloga bolesnici mogu da ostanu u sjedećem položaju satima i ne mijenjaju, niti žele promjeniti, položaj tijela. Tremor je takođe jedan od dominantnih znakova parkinsonizma i nekada samostalan. Tremor može biti u toku mirovanja, a u toku izvođenja pokreta se smanjuje ili potpuno nestaje. Najčešće je izražen na rukama, a u progresiji zahvata i cijelo tijelo. Kod Morbus Parkinsona pareze ekstremiteta u pravom smislu nema, refleksi nisu pojačani i piramidalnih simptoma nema. U finalnim stadijumima ove bolesti pokretljivost je smanjena na minimum. Gubitak automatizacije pokreta kod ekstrapiramidalnog sindroma je veoma često prisutan. Kod pacijenata se briše engram automatizacije pokreta pa iz tog razloga u progresiji ne znaju kako da ustanu sa stolice, kako da sjednu na stolicu, kako da u toku hoda otvore vrata, okrenu se u mjestu, započnu izvođenje koraka, pređu preko prepreka, itd. Kod parkinsonizma postoji manjak dopamina u mozgu i on se supstitucionom terapijom nadomješćuje. Hirurška intervencija je rijeđa jer se pacijentu ukazuje na moguće posljedice, ali ukoliko se uradi dolazi do isključenja papido-talamo-kortikalnog puta i na taj način se smanjuje tremor i rigor. Najsavremenijom hirurškom metodom implantiraju se elektrode i vrši se elektrostimulacija mozga, odgovornog za kontrolu pokreta koji uveliko olakšavaju aktivnosti dnevnog života pacijenta. U procesu liječenja, pored medikamentozne tera20

Morbus Parkinson

Kineziterapijske procedure Prof. dr Gordan Bajić

Slika 1. Simptomi kod Morbus Parkinsona

elnom masažom pokušava se smanjiti rigor. Kineziterapijom se može djelovati na primarni proces Parkinsona. Degenerativni proces se ne može zaustaviti na bazalnim ganglijama, ali primjenom kineziterapije možemo djelovati na primarne deficite. Motivacija pacijenta u toku kineziterapije je veoma bitna, posebno u psihičkoj sferi, jer ovi pacijenti mogu da imaju psihičke smetnje, kao što je depresija. PNF tehnika (Kabat) pije, primjenjuje se i fizikalna terapija daje izuzetno dobre rezultate kod padoživotno. Fizikalnom terapijom manu- cijenata sa Morbus Parkinsonom. Ovom Kineziterapijske procedure Vježbe disanja (forsiramo i ekspirijum i inspirijum). Inspirijum forsiramo zbog rigiditeta interkostalne muskulature, a ekspirijum kod parkinsoničara sa težim oblikom koji su vezani za postelju kako bismo spriječili nastanak hipostatske pneumonije).

Slika 2. Respiratorna kineziterapija sa ciljem sprečavanja nastanka hipostatske pneumonije

Pasivne vježbe

Slika 3. Pasivne pokrete gornjih i donjih ekstremiteta izvodimo u svim zglobovima sa ciljem sprečavanja nastanka kontraktura

Aktivne vježbe

Slika 4. Aktivne pokrete gornjih i donjih ekstremiteta pacijent izvodi sa ciljem očuvanja mišićne snage, smanjenja spasticiteta i očuvanja engrama pokreta


Z D R A V S T V O

Automatizacija pokreta

Slika 5. Ustajanje sa stolice kao automatizam pokreta koji se kod parkinsoničara u progresiji gubi (engram se briše).

Uvježbavanje balansa

Slika 6. Uvježbavanje balansa u sjedećem položaju na stolici i pred ogledalom (fleksija, ekstenzija i rotacija trupa)

Vježbe hoda

Slika 7. Uvježbavanje bočnog hoda na širokoj osnovi kao prvi element hoda zbog široke osnove i stabilnosti pacijenta i hoda između dvije linije

Vježbe mimične muskulature

Slika 8. Vježbe mimične muskulature

Kineziterapija urogenitalnog trakta

Slika 9. Jačamo mišiće karličnog pojasa

Vježbe pisanja

Slika 10. Vježbe pisanja zbog veličine slova (na početku pacijenti pišu krupnim slovima makrografija, a u progresiji mikrografija)

tehnikom postiže se veoma dobra hipertrofija mišića, smanjuje se tremor i stvara automatizam. Za poboljšanje koordinacije pokreta koriste se Frenkellove vježbe za donje ekstremitete. Pacijente treba da motivišemo da kineziterapiju sprovode u kućnim uslovima. Prvo se počinje sa respiratornom kineziterapijom, zatim pokretima u svim zglobovima, prevencija dekubitalnih ulkusa, a zatim se pacjenti obučavaju za transfere. Najbitniji cilj u kineziterapijskom programu predstavlja uvježbavanje hoda pred ogledalom. Na ovaj način, pomoću vizuelnog inputa, pacijent može da koriguje svoj stav i položaje ekstremiteta pri hodu. Uvježbava se balans u sjedećem i stojećem položaju kao i pri hodu, počinje se sa bočnim hodom na širokoj osnovi, zatim hod naprijednazad i hod preko prepreka. Hod preko prepreka se posebno oprezno uvježbava, jer ovi pacijenti vuku stopala po podlozi. Pokušava se insistirati na dužem iskoraku sa većom fleksijom u kuku i koljenu i pravilnim dostupom pete noge koja je naprijed na podlozi, a zatim cijelim stopalom i prstima. Uvježbavamo reciprocitet pokreta u toku hoda, ali i u sjedećem položaju, da pacijent vrši rotaciju trupa. Vizuelni input prilikom uvježbavanja reciprociteta je veoma bitan i zato ga uvježbavamo pred ogledalom. Rigor i hipokinezija dovode do smanjenog obima pokreta i do formiranja kontraktura. Pasivno izvodimo sve pokrete do krajnjeg obima u svim zglobovima tijela jer rigor ne dozvoljava da pacijent aktivno izvede pokret u krajnjem obimu. Nakon toga ukoliko je pacijent u mogućnosti, izvodi sve pokrete aktivno kako bi očuvao mišićnu snagu, ali i engram pokreta. Rukopis pacijenta ide od makrografije do mikrografije i zato je bitno da uvježbavamo pisanje. Znatan broj ovih pacijenata ima depresiju, a kod jedne trećine pacijenata uočava se i intelektualni pad u vidu demencije. Psiholog je neophodan zbog psihološke podrške i terapije kod ovih bolesnika, kao i logoped koji uvježbava govor. Posebno je bitno navesti da parkinsoničari imaju poremećaj funkcije mimične muskulature i bezizrazno lice (lice kao u lutke, kao maska), pogled je ukočen, mimika je usporena (hipomimija). Kineziterapijom mimične muskulature uvježbavamo mimiku, pokušavamo naglasiti pokrete mimične muskulature kao što su smijeh, mrštenje, treptanje, dizanje i spuštanje obrva, kao i zviždanje. 21


E

Z D R A V S T V O

kcem ili dermatitis, zapaljenje kože, zajednički je naziv za grupu upalnih promjena na koži i opšti pojam koji se odnosi na bilo koji osip ili upalu na koži koja nije uzrokovana infekcijom. Sve bolesti iz ove grupe imaju zajedničke kliničke karakteristike: suvoća, crvenilo i svrab kože, a u određenim slučajevima i pojava posjekotina i mjehurića. Ekcem je najčešća kožna bolest djece i odraslih. Javlja se u prosjeku kod jednog na petoro djece i jednog na deset odraslih. Uzroci pojave: genetski nasljedni faktor, poremećaji imuniteta i funkcije hidrolipidne barijere kože. ECZEMA DYSHIDROTICUM Ovo je polietiološko oboljenje koje se manifestuje pruriginoznim vezikulama na tabanima i dlanovima kao i bočnim stranama prstiju. Povezanost naziva oboljenja sa poremećajem u funkciji znojnih žlijezda još nije dokazana. Etiopatogeneza ovog oboljenja nije još u potpunosti dokazana, ali na osnovu nastanka može se smatrati ekcemskom reakcijom. Faktori koji učestvuju u nastanku patoloških promjena na koži se mogu podijeliti na endogene i egzogene, a poznato je da emocionalni faktori i znojenje pogoršavaju kliničku sliku bolesti. Ovo oboljenje se često javlja zajedno sa pozitivnom anamnezom na atopiju. Najčešći etiološki faktori koji dovode do dishidroze su: -- hemijski agensi (nikal i kobalt), -- dermatofitije, sa nastankom mikida na šakama, -- kvasnice, -- bakterije, -- emocionalni stres, -- atopija.

Ekcemi Prof. dr Bogdan Zrnić, dermatovenerolog

Dr med. Kristina Zrnić-Vranješ, dermatovenerolog

Poremećaju u funkciji znojnih žlijezda se ne pridaje značaj, što je i histološki dokazano. Promjene se lokalizuju na stopalima, dlanovima i bočnim stranama prstiju. Glavne manifestacije oboljenja su vezikule ispunjene bistrim sadržajem. Promjene su smještene dublje u epitelu pa imponiraju kao papule. Vrlo često imaju sezonski karakter, proljeće i ljeto, mada su česte pojave i tokom jeseni. Ukoliko u kliničkoj slici nema inflamacije i eritema koža je normalna, može se govoriti samo o dishidrozi. Osim hidroze, kod ovog oboljenja su prisutni: krusto-skvame, hiperkeratoza, ragade koje su često jako bolne, naročito ako su lokalizovane na jagodicama prstiju. Promjene su praćene pruritusom, a zbog izloženosti vrlo često je prisutna i superinfekcija piokokima. Diferencijalno-dijagnostički treba misliti na dermatomikoze i palmo-plantarnu formu vulgarne psorijaze.

NUMULARNI EKCEM (ECZEMA NUMULARE) Promjene kod ovog oboljenja podsjećaju na oblik kovanog novca (nummulus lat.) zato i naziv numulare. Vrlo često numularni ekcem u ranoj mladosti može biti znak atopije. Epikutani test je uglavnom negativan. Uzrok oboljenja do danas nije razjašnjen, ma22

da postoji više pretpostavki. Najčešće se navode fokalne infekcije, a dosta se u etiologiji oboljenja spominju hemijske i fizičke traume. Recidivi i egzacerbacije oboljenja vrlo često su u vezi sa psihičkim stresom, a nakon praćenja ovakvih bolesnika često se dođe do podataka da ovakve osobe pate od hroničnog stresa, što se kasnije dokaže kao osnovni uzrok oboljenja. Klinički, oboljenje se manifestuje okruglim i jasno ograničenim pločama sa izraženom ekcematizacijom. Oboljenje se češće javlja kod odraslih osoba, a dosta rjeđe u mlađoj populaciji. Najčešće počinje sa papulama i vezikulama koje nakon konfluiranja stvaraju plakove koji imaju izgled metalnog novca. Promjer lezija je različit, a mogu biti veličine i do nekoliko centimetara. U akutnoj fazi se javlja eritem, nakon toga se javljaju vezikule na koje se nastavlja vlaženje, krusto-skvame uz prisutan pruritus. Kad se promjene isuše javlja se deskvamacija, a ukoliko je pruritus izraženiji nastaje lihenifikacija promjena. Ukoliko dođe do centralne regresije, promjene poprimaju anularan izgled. Histološka slika numularnog dermatitisa je slična drugim tipovima spon-


Z D R A V S T V O

giotičnih dermatitisa. Morfološka slika zavisi od faze evolucije bolesti, odnosno od stadijuma (vidjeti naprijed opise spongiotičnih dermatitisa).

laze kroz nekoliko stadijuma: eritematozni, vezikulozni, erozivni ili madidirajući i stadijum deskvamacije koja predstavlja reparativni stadijum. Može da se javi u akutnom, subakutnom i hroničnom obliku, zavisno od dužine dejstva IRITATIVNI KONTAKTNI štetne nokse. DERMATITIS Dijagnoza se postavlja na osnovu (DERMATITIS E CONTACTU anamneze i kliničke slike. Epikutani IRRITATIVA) Iritativni dermatitis je nealergijska testovi su negativni, a diferencijalno upalna reakcija kože, uzrokovana vanj- dijagnostički dolaze u obzir kontaktni skim toksičnim materijama. alergijski dermatitisi, psorijaza, gljivične Toksično oštećenje epidermisa na- infekcije i atopijski dermatitis. staje zbog hemijskog ili mehaničkog oštećenja enzimskog sistema keratinoINFEKTIVNI EKCEM cita, a u najtežim slučajevima javlja se (DERMATITIS INFECTIOSUM) i nekroza. Različite materije dovode do Infektivni ekcem predstavlja obopojave iritantnog dermatitisa: alkalna i ljenje sa kliničkom slikom ekcema kokisela sredstva, organski rastvarači, ul- je je izazvano infektivnim agensima ili traljubičasti, jonizirajući i laserski zraci. njihovim metabolitima. Oboljenje je izazvano infektivnim Na koži se, nakon kontakta sa štetnim materijama, javlja eritem, vezikule, agensima normalne bakterijske flore u erozije, madidacija, kruste i deskvama- mnogo većem broju od normalne flocija zavisno od stepena oštećenja i faze re i njihovim toksičnim i metabolitima reparacije kože. koji dovode do senzibilizacije kože sa Promjene su oštro ograničene i pro- posljedičnim nastankom ekcema. Na-

Iritantni kontaktni dermatitis

stanku ekcema doprinosi poremećaj cirkulacije, znojenje, maceracija i trenje neadekvatnom odjećom. Promjene su najčešće lokalizovane na koži na velikim pregibima u okolini inficiranih rana i ulcus crurisa u vidu eritematoznih plakova sa madidacijom, krustama i krusto-skvamama. Često se u okolini na ivici ploča nalaze pustule i deskvamacija u vidu “ogrlice”. Zbog senzibilizacije prema mikroorganizmima dolazi do diseminacije promjena na koži. Dermatitis coccica treba razlikovati od impetiga kod kojeg mikroorganizmi izazivaju direktnu inflamaciju. Erythema-infectiosum

Dijagnoza se postavlja na osnovu tipične kliničke slike i anamneze. Često se kulturom izoluje Staphylococcus aureus iako njegova patogena uloga nije u potpunosti jasna. U terapiji se koriste antiseptične kupke potom lokalni antibiotici ili kombinacija antibiotika i kortikosteroida.

Atopijski dermatitis

23


Z D R A V S T V O

T

okom intenzivnog rasta i razvoja do koga dolazi tokom srednje škole važno je da se oči i vid sačuvaju i ostanu zdravi. Oko 25% srednjoškolaca ima potrebu za korekcijom vida. Obično se korekcija postiže pomoću naočara. Svakako da je veoma dobra opcija korišćenje kontaktnih sočiva. Nakon oftalmološkog pregleda, ako se ustanovi da su oči zdrave, može se prepisati odgovarajuća korekcija bilo da se radi o kratkovidosti, dalekovidosti ili astigmatizmu. U procesu odlučivanja da li prepisati kontaktna sočiva mora se voditi računa o tome da li je budući korisnik dovoljno zreo za ovakvu vrstu korekcije i da li je sposoban da ih koristi i čisti na odgovarajući način pošto kontaktna sočiva traže da se koriste u odgovarajućim vremenskim intervalima. Takođe, tokom prepisivanja potrebno se odlučiti da li koristiti jednokratna ili sočiva koja će se mijenjati nakon određenog vremena korišćenja. Kod kontaktnih sočiva je zaista važno poštovati predviđeno vrijeme njihove zamjene kako bi se izbjegle moguće komplikacije korišćenja sočiva. Najčešći problem vida kod srednjoškolaca je kratkovidost koja kada je nekorigovana može dovesti do problema u školi i u različtim sportskim aktivnostima. Sljedeći po učestalosti je astigmatizam. Nešto je rjeđa prikrivena dalekovidost koja može dovesti do glavobolja ako se ne koristi odgovarajuća korekcija, bilo da se radi o sočivima ili naočarama. Najbolji način da se utvrdi u čemu je problem su redovni pregledi oftalmologa. U prevenciji problema sa očima od koristi je uravnotežena ishrana, uredan obrazac života sa dovoljno sna i održavanje lične higijene. Pušenje i pretjerano konzumiranje alkohola svakako da imaju negativan uticaj na oči. Neke druge bolesti, kao što je na primjer dijabetes, takođe mogu da dovedu do problema vezanih uz vid i oči. Pranje ruku je naročito važno kada se koriste kontaktna sočiva, jer na taj način se smanjuje mogućnost prenosa infekcije na konjunktivu i pojavu konjunktivitisa. Ovog se posebno treba 24

Zdravlje oka i vid u srednjoškolskom periodu

Dr Milan Preradović, spec. oftalmolog

pridržavati prije stavljanja i skidanja kontaktnih sočiva sa oka. Kontakna sočiva treba stavljati prije šminkanja, a nakon korišćenja sprejeva za kosu. Korišćenje računara, tableta i mobilnih telefona može da ima dugotrajan efekat po zdravlje oka. Zbog toga je važno držati ekran dovoljno daleko od oka kako bi se izbjeglo naprezanje i posljedične glavobolje. Pojava žuljanja

ti masni sloj suznog filma ako postoji disfunkcija Meibovih žlijezda. Preporuka je da se barem dva sata dnevno bude vani i ne gleda u blizinu. Sportske aktivnosti mogu biti posebno zahtjevne kada je u pitanju jasan vid. Zbog toga je odgovarajuća korekcija i te kako važna. Ako postoji mogućnost da dođe do povrede oka potrebno je koristiti odgovarajuću zaštitu za oči. Boravak na suncu traži odgovarajuću

oka može biti uzrokovana nedovoljnim treptanjem što kada se javi traži korišćenje sredstava za ovlaživanje površine oka. Nekada je potrebno popravi-

zaštitu od ultravioletnog zračenja tako što će se nositi odgovarajuće naočare, bez obzira na to što se za korekciju vida koriste kontaktna sočiva.


Z D R A V S T V O

25


K

Z D R A V S T V O

ašalj se ne smatra bolešću, nego simptomom stanja ili bolesti te je veoma važno utvrditi pravi uzrok kašlja i njegovu terapiju, s obzirom na to da dugotrajni, iscrpljujući kašalj može ozbiljno narušiti kvalitet života. Javlja se poslije stimulacije receptora za kašalj koji su prisutni u većim disajnim putevima pa sve do bronhiola. Receptori reaguju na dodir, iritaciju mehaničkim, hemijskim, toplotnim, bakterijskim podražajem, zagađenim vazduhom, duvanskim dimom, pretjeranom količinom šlajma. Kašalj je veoma čest razlog posjete pacijenata apotekama, nezavisno o godišnjem dobu. Farmaceut će u komunikaciji sa pacijentom, zahvaljujući svom znanju, prepoznati da li je kašalj prikladan za samoliječenje ili je simptom ozbiljnije bolesti ili stanja koje zahtijeva posjetu ljekaru. Uzroci pojave kašlja mogu biti prehlada, upala grla, alergija,određene grupe lijekova, astma. Kašalj može upućivati i na veoma ozbiljne bolesti kao što su karcinom pluća, HOBP, zatajenje srca.

Kašalj - simptom i upozorenje

Primarijus mr farm. Anđelka Damjanović, spec. farmakoinformatike

• suv i udružen sa stvaranjem iskašljaja • produktivan sa prozirnim iskašljajem • zbog velike gustoće šlajma teško se iskašljava • iskašljaj žut do zelenkast • kašalj sa krvavim ispljuvkom • neprekidan kašalj koji jako iscrpljuje bolesnika • kašalj koji prati teško disanje koje se pojačava pri naporu ili vodoravnom položaju • zaglušujući, bez iskašljavanja, pri kojem bolesnik nema vremena udahnuti • praćen čestom upalom i nadražajem u grlu • kašalj praćen promuklošću, zaduhom, vrtoglavicom • nadražajni kašalj

• kada je sluz, koja se izbacuje kašljem gusta, žuta, zelena, smeđa i gnojna, • kod nedostataka daha, iskašljavanje krvi, • kada istovremeno postoje problemi sa disanjem, bolovima u grudima ili ubrzano kucanje srca, • kada se ima osjećaj iscrpljenosti, bolesti i umora • kod pojave osipa i povišene temperature kod djece • kod visokih temperatura, preko 38,8 stepeni Celzijusa • kada je kašalj uzrokovan inhalacijom stranog tijela • ukoliko samoliječenje i poslije sedam dana ne daje poboljšanje simptoma

Kašalj se najćešće dijeli na: -- produktivni kašalj, kojeg karakteriše prekomjerno stvaranje sluzi koja se zbog guste konzistencije teško iskašljava; -- suvi kašalj ili nadražajni Prema trajanju može se podijeliti na: -- akutni, koji traje do tri sedmice -- subakutni, koji traje tri do osam sedmica i -- hronični, traje duže od osam sedmica.

Simptomi • onemogućavanje mirnog sna • potreba za stalnim nakašljavanjem (uzrok može biti lijek - ACE inhibitori) • bolovi u grudnom košu zbog napreLiječenje simptoma i zanja međurebarnih mišića uzroka kašlja • iznenadni napadi kašlja • bol u grlu, iza prsne kosti ili u pluFarmakološko liječenje ćima Antitusici: Codein, Folcodin, Dek• promuklost, teško disanje i vrtostrometorfan, Butamirat glavica Mukolitici: Acetilcistein, Bromhexin, • javlja se gorušica i kiseo ukus u ustima (uzrok kašlja gastroezofa- Carbocistein, Eprazinon, Ambroksol Ekspektoransi: Ekstrakt listova brgijalna refluksna bolest) šljanja Kada je potrebno javiti se ljekaru Ekstrakt timijana • kada kašalj traje duže od sedam Ekstrakt korijena bijelog sljeza dana, Ekstrakt korijena jagorčevine Tečni ekstrakt lista bokvice

Vrste kašlja • kašalj kao posljedica zapušenog nosa, iritacije očiju i grla, suzenja, grlobolje • potreba za stalnim nakašljavanjem kao posljedica uzimanja ACE inhibitora • suv i neproduktivan

Nefarmakološke mjere • izbjegavanje bliskog kontakta sa osobama oboljelim od akutnih respiratornih infekcija • prostorije u kojima se boravi potrebno je češće provjetravati • prilikom kašljanja, rukom ili maramicom zakloniti usta

26


Z D R A V S T V O

• ishrana treba da bude izbalansirana sa odgovarajućim unosom svježeg voća i povrća, koji su neophodni izvori vitamina i antioksidanasa • od pomoći može biti inhalacija mentolom, stavljanjem toplih obloga na grudi koje smiruju receptore za kašalj, korišćenje toplih i slatkih napitaka

31. januar 2021.

Nacionalni dan bez duvanskog dima

I Savjeti farmaceuta u apoteci • potrebno je da pacijenti sa hroničnim oboljenjima budu pravilno edukovani za primjenu svakodnevne prepisane terapije • upozoriti pacijente, koji koriste kodein i folkodin, da se može razviti fizička i psihička zavisnost, kao i da lijek može uticati na psihofizičke sposobnosti ukoliko se za vrijeme njegovog uzimanja upravlja motornim vozilom ili mašinama • unošenje dovoljne količine tečnosti (oko tri litra dnevno) • odmaranje • inhalacije parama koje sadrže ljekovita sredstva • obavezan prestanak pušenja cigareta • izbjegavanje prostorija u kojima se puše cigarete • izuzetnu pažnju posvetiti edukaciji trudnica i omladine o štetnosti duvanskog dima i pružiti maksimalnu podršku pušačima u procesu odvikavanja od pušenja cigareta Literatura: 1. Damjanović, A. et all. Vodič za savjetovanje pacijenata u apoteci, Farmaceutsko društvo RS i Federacije BiH, Banjaluka, 2013. 2. Edvards, Stilman, P.: Mala oboljenja ili velike bolesti, IV izdanje, Beograd, 2011. 3. Ugrešić, N.(urednik): Farmakoterapija za farmaceute, Farmaceutski fakultet Beograd, 2017. 4. Urešić, N.(urednik): Farmakoterapijski vodič, Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije, Beograd 2016.

ako se trenutno nalazimo u vanrednoj zdravstvenoj situaciji na koju se i dalje nismo potpuno privikli, ne smemo da zaboravimo na problematična pitanja koja su prisutna svakoga dana u godini. Jedno od takvih pitanja je i pušenje. Svakog 31. januara se obeležava Nacionalni dan bez duvanskog dima, dan kada je bitno skrenuti pažnju na štetnost duvanskog dima i proizvoda duvanske industrije. Ali i dan kada je bitno podsetiti da je to problem o kome je potrebno pričati svaki dan, a ne samo jednom godišnje.

Zamislite život bez duvanskog dima Probajte da zamislite život bez duvanskog dima. Da li možete? Verovatno ne. Toliko smo okruženi duvanskim dimom gde god da se okrenemo, gde god da krenemo i gde god da dođemo, da ne možete ni da zamislite takav život. Činjenica je da živimo na području gde je konzumacija duvanskih proizvoda duboko ukorenjena u kulturi. Pušenje se smatra radnjom koju rade cool osobe, na mnogim mestima je pušenje dozvoljeno, provlači se kroz filmove, a duvanski proizvodi mogu da se kupe svuda. I kada izađete na svež vazduh da prošetate parkom ili uz reku osetićete duvanski dim, ako odlučite da uživate u nekom restoranu i isprobate neko novo jelo, duvanski dim će i ovde biti vaš verni pratilac.

I dolazimo do paradoksalne situacije: pušači se sve više žale kako nemaju dovoljno mesta gde im je dozvoljeno da puše, a nepušači ćute dok se truju tuđim dimom. Hajde da zajedno razvijemo svest o štetnosti duvanskog dima Duvanski dim direktno štetno utiče na zdravlje osobe koja konzumira duvanske proizvode i pasivno štetno utiče na zdravlje osoba koje provode vreme u blizini osobe koja konzumira cigarete. A kako te činjenice ne bi bile još jedna stvar na koju ćemo već sutra zaboraviti, potrebno je svaki dan razgovarati o ovom problemu. • Potrebno je edukovati decu od najranijeg detinjstva i predstaviti im duvanske proizvode onakvim kakvi zapravo i jesu. • Potrebno je raditi na tome da se reklamiranje i prodaja duvanskih proizvoda ograniče, kao i konzumacija na javnim mestima. • Potrebno je pričati o različitosti duvanskih proizvoda, jer iz godine u godinu se pojavljuju novi proizvodi zamaskirani u lepa i mirišljava pakovanja, koji su navodno manje štetni i bolji od cigareta. A suštinski su podjednako štetni i donose loše posledice. • Potrebno je zahtevati da mesta na kojima borave deca budu mesta bez duvanskog dima. Zašto je duvanski dim toliko loš? Svaka osoba na ovoj planeti je svesna štetnosti duvanskog dima, pa čak i ona koja to pokušava da negira. Ali zašto se onda to ignoriše? Ekonomski faktor, zavisnost od duvanskih proizvoda, psihološki faktori… sve je u igri. U duvanskom dimu se nalazi više od 250 jedinjenja koja su opasna po zdravlje, kao i više od 70 materija koje izazivaju maligna oboljenja. 27


Z D R A V S T V O

Čak 17% smrtnih slučajeva usled kardiovaskularnih bolesti je uzrokovano upotrebom duvanskih proizvoda ili izloženosti istim. Znate da pušenje uzrokuje rak pluća. Ali da li ste znali da ne postoji organ u ljudskom telu na koji duvanski dim ne utiče štetno? Usled konzumiranja duvanskih proizvoda može doći do raka bešike, pankreasa, jednjaka, jetre. Može doći do drugih bolesti pluća, do pojave astme, paradentoze, hroničnog bronhitisa, do smanjenja plodnosti i do mnogih drugih zdravstvenih komplikacija. I ne, ovo se ne odnosi samo na osobe koje su pušači. Jer to što ne pušite ne znači da nećete imati posledica ukoliko ste često u društvu osoba koje konzumiraju duvanske proizvode. Pasivno pušenje je podjednako opasno kao i aktivno pušenje. Usled sekundarnog unosa duvanskog dima, osoba takođe rizikuje da oboli od određenih malignih oboljenja ili da dobije neko drugo hronično oboljenje. Poražavajuća saznanja • Svake godine duvanski dim ubije oko osam miliona ljudi, od čega je oko jedan milion pasivnih pušača – ljudi koji su bili izloženi duvanskom dimu. • U Srbiji svake godine oko 15.000 ljudi prevremeno umre zbog konzumiranja duvanskih proizvoda. • Po podacima iz 2017. godine više od 80% učenika koji puše cigarete uspevaju da ih kupuju u prodavnicama uprkos tome što je zabranjena prodaja cigareta maloletnim licima. • Više od 60% mladih je izloženo duvanskom dimu na zatvorenim javnim mestima. • Po poslednjim istraživanjima čak svaki treći učenik prvog razreda srednjih škola je bar jednom probao cigarete… • Kovid-19 je u poslednjih godinu dana mnogima zakomplikovao živote, ali posebno pušačima. • Istraživanja su u međuvremenu pokazala da su pušači podložniji većem riziku od zaraze korona virusom, kao i da dugogodišnji pušači češće imaju teže oblike Kovida-19. Češće su hospitalizovani, češće su u intenzivnoj nezi i na respiratoru i, češće umiru. Na mladima svet ostaje A na nama je kakav ćemo svet da im ostavimo. Potrebno je glasno govoriti o štetnosti duvanskog dima, duvanskih 28

proizvoda i o lažima koje se plasiraju od zainteresovanih strana (jednostavnije rečeno – onih koji zarađuju na prodavanju štetnih supstanci). Kvalitetan i zdrav život nije moguć u okruženju ispunjenom duvanskim dimom! Moramo se aktivno boriti za svet bez duvanskog dima i duvanskih proizvoda, za zdrav vazduh i svetlu budućnost. Hajde da zajedno menjamo našu okolinu nabolje! https://krugzdravlja.rs/

Iz istorije kampanje u borbi protiv pušenja Nakon dvogodišnje specijalizacije iz biohemijske farmakologije u Americi nekoliko puta sam u vreme letnjeg raspusta vršio istraživnja u laboratoriji svog mentora. To je bilo najpre u Dalasu, Teksas. Kada sam se 1982. godine vraćao u Tuzlu, u avionu sam razmišljao šta bismo u zemlji mogli uraditi da se smanje ogromne štete koje izaziva pušenje duvna. Na to me je usmerila činjenica da su svi lekari i studenti na medicinskom fakultetu u Dalasu, koje sam poznavao, bili nepušači. Pored toga, niko u bolnici od pacijenata ili osoblja nije smeo pušiti i svi su se toga pridržavali. I danas u bolnici gde radim kao volonter, Stroger Hospital of Cook County Chicago, ne sme se pušiti. Kazne su drastične; za prvi prekršaj, službenik se jedan dan udaljuje s posla (znači plata mu se umanji za jedan dan). Za ponovni prekršaj, kazna je udaljavanje s posla tri dana, a za treći prekršaj se gubi posao. To važi za sve, od čistača do direktora bolnice. Na Univerzitetu Čikago nalazi se najprestižniji od ukupno šest medicinskih fakulteta u tom gradu. Jedne godine, kad se na njega upisao student našeg porekla, primlje-

no (kao i uvek) 100 studenata i svi su upisani bili nepušači! Kod nas je procenat pušača lekara i studenata medicine osamdesetih godina iznosio oko 35%. Cena cigareta je kod nas u to vreme bila izuzetno niska u odnosu na cenu u Americi. Nesmetano reklamiranje cigareta još više je povećavalo broj mladih pušača. Tokom dugog avionskog léta preko Atlantika, 1982. godine, smislio sam važan prvi korak koji bi mogao povećati broj onih pušača koji nameravaju ostaviti duvan, a istovremeno uticati na decu i omladinu da ne počinju pušiti. Odlučio sam da se kod nas proglasi jedan dan kada bismo sve pušače pozvali da prekinu s pušenjem, a da se nedelju ili dve ranije javnost upoznaje s štetama do kojih dovodi pušenje, metodama ostavljanja duvana i prevenciji stvaranja pušačke navike. Pošto za izbor tog dana dolazi u obzir samo zima, kada i samim pušačima smetaju zadimljene prostorije, odlučio sam da to bude 31. januar. Više je razloga što sam izbrao baš taj dan: Zimski praznici (Nova godina, važni verski praznici) su već prošli, kraj tog meseca je pogodan jer je januarska plata već potrošena, a studenti medicine, na koje sam računao da će mi pomoći u toj akciji, su na zimskom raspustu i imaju više slobodnog vremena. U avionu sam načinio skicu plakata s precrtanom cigaretom i ispisao ovaj tekst: Pozivamo sve pušače da ne puše Studenti medicine Mi brinemo o vašem zdravlju Kasnije sam zamolio Hasana Fazlića, karikaturistu iz Sarajeva, Tuzlaka, da uradi crtež. Tako je nastao plakat s pomenutim tekstom na srpskohrvatskom (ćirilica i latinica), makedonskom, slovenačkom i engleskom, koji je svake godine dolazio u sva naseljena mesta u Jugoslaviji. Akademik Rajko Igić

Poštanska markica (vrednost 10 dinara) koja je puštena u promet 31. januara, 1990. godine, u znak podrške pokretu studentske akcije Dan nepušenja


S

vjetski dan borbe protiv raka u svijetu se svake godine obilježava 4. februara kao jedinstvena inicijativa za borbu protiv ove globalne epidemije. Ovu incicijativu pokrenula je Međunarodna unija za borbu protiv raka (UICC) uz podršku Svjetske zdravstvene organizacije (WHO) i drugih zdravstvenih organizacija. Obilježavanjem Svjetskog dana borbe protiv raka nastoji se podići i ojačati svijest o značaju i važnosti prevencije, podrške oboljelima od raka i podsticanju svih kako bi preduzeli aktivnosti za suzbijanje obolijevanja i smrtnosti od raka. Međunarodna agencija za istraživanje raka (IARC) objavila je nove procjene o globalnom opterećenju rakom, ukazujući da je broj oboljelih porastao na 19,3 miliona novih slučajeva i 10 miliona smrtnih slučajeva od raka u 2020. godini. Prema procjenama, preko 70% smrtnih slučajeva od raka desiće se u zemljama sa niskim i srednjim prihodima (low and middle income countries), gdje je stopa preživljavanja najniža. Prema podacima Svjetske zdravstvene organizacije učestalost različitih lokalizacija u svijetu govori da su rak pluća, prostate, debelog crijeva, želuca i jetre najčešći oblici raka kod muškaraca, dok su rak dojke, debelog crijeva, pluća, grlića materice i štitne žlijezde najučestaliji među ženama na globalnom nivou. Slogan Svjetskog dana borbe protiv raka u razdoblju 2019-2021. godine glasi: JESAM I HOĆU („I am and I will“), koji ističe da svako može dati svoj doprinos i preduzeti različite aktivnosti u borbi protiv globalnog opterećenja obolijevanja od raka. Većina karcinoma rezultat je izloženosti brojnim različitim uzročnim faktorima. Ključni javnozdravstveni pristup u kontroli malignih bolesti predstavljaju preventivne aktivnosti na polju sprečavanja njihovog nastanka. Iako se neki uzročni faktori ne mogu modifikovati, oko jedne trećine slučajeva raka se može spriječiti smanjenjem faktora rizika koji se odnose na ponašanje i ishranu: prestankom pušenja, konzumiranjem zdrave hrane, fizičkom aktivnošću, izbjegavanjem konzumiranja alkohola, izbjegavanjem prekomjernog izlaganja suncu, održavanjem normalne tjelesne težine kao i zaštitom od infekcija, koje se mogu razviti u rak, odgovornim ponašanjem. Ukoliko dođe do razvoja bolesti ishod je moguće poboljšati ranim otkrivanjem i adekvatnim liječenjem i rehabilitacijom.

Z D R A V S T V O

4. februar

Svjetski dan borbe protiv raka Detaljnije informacije možete potražiti i na https://www.euro.who.int/en/ media-centre/events/events/2021/02/ united-action-against-cancer,-a-paneuropean-movement-from-grassroots-to-government Pripremila: Služba za socijalnu medicinu, JZU Institut za javno zdravstvo Republike Srpske

Prema podacima Registra za maligne neoplazme, u Republici Srpskoj broj novootkrivenih slučajeva malignih bolesti u 2017. godini iznosio je 5.901 (3.103 muškaraca i 2.798 žena), a od malignih bolesti je umrlo 2.980 osoba (1.734 muškarca i 1.246 žena). Stopa incidence iznosila je za muškarce 270,8 na 100.000, a za žene 253,4 na 100.000, dok je stopa mortaliteta za muškarce iznosila 146,2 na 100.000, a za žene 89,4 na 100.000 stanovnika. Pet najčešćih lokalizacija novootkrivenih slučajeva malignih tumora kod muškaraca u 2017. godini su: dušnik, bronhi i pluća (16,6%), kolon i rektum (12,0%), prostata (9,4%), mokraćna bešika (6,5%) i želudac (4,3%), a pet najčešćih lokalizacija kod žena u 2017. godini su: dojka (19,4), kolon, rektosigmoidni spoj i rektum (10,2%), dušnik, bronhi i pluća (6,7%) grlić materice (6,1%) i tijelo materice (4,7%). Prema podacima rutinske statistike, odnosno zbirnim izvještajima koje dostavljaju zdravstvene ustanove, imamo i podatke o vanbolničkom morbiditetu. Tako je u 2019. godini zabilježeno 11.243 slučajeva oboljenja iz grupe malignih neoplazmi (šifre MKB C00-C97), što predstavlja sve pacijente sa tim dijagnozama koji su tražili zdravstvenu zaštitu u vanbolničkim zdravstvenim ustanovama u 2019. godini, bez obzira na to da li je karcinom nekad ranije otkriven ili je novootkriven.

Prevencija i dalje ostaje najefikasniji metod u borbi protiv raka Posljednjih godina napravljeni su veliki pomaci u dijagnostici i terapiji malignih bolesti, pri čemu prevencija i dalje ostaje najefikasniji metod u borbi protiv raka. Čak 40% malignih bolesti može biti izbjegnuto mjerama prevencije: prestankom pušenja, ograničenim konzumiranjem alkohola, izbjegavanjem suvišnog izlaganja suncu, održavanjem odgovarajuće tjelesne težine konzumiranjem zdrave hrane, vježbanjem, kao i zaštitom od infekcija koje se mogu razviti u rak. Redovni skrining i sistematski pregledi kod ljekara mogu u velikoj mjeri doprinijeti ranom otkrivanju i uspješnom liječenju bolesti, jer mnoge maligne bolesti mogu biti stoodstotno izlječive ukoliko se otkriju u prvom stadijumu bolesti.

29


Z D R A V S T V O

C

entar za zaštitu mentalnog zdravlja Doma zdravlja Čelinac je od pojave virusa COVID-19 uputio preko 2.000 poziva prema građanima, bilo da su boravili u izolaciji ili imaju potvrđenu infekciju korona virusom. Na samom početku pandemije osnovna psihološka tegoba kod većine osoba bila je strah, uz doživljaj stigmatizovanosti prisustvom pozitivne dijagnoze, dok se tokom ljeta značajno smanjio nivo straha i neizvjesnosti kako kod osoba pozitivnih na virus COVID- 9, tako i kod osoba koje su samo bile u kontaktu sa oboljelima. Takođe, i doživljaj stigmatizovanosti značajno se smanjio, s obzirom na to da je svako od nas tada već poznavao nekoga ko je bio zaHumanitarna aktivnost Udruženja „Duša“ Usljed teške epidemiološke situacije u svijetu, izazvane virusom COVID-19, Udruženje za podršku licima sa mentalnim poremećajima „Duša“ iz Čelinca kao jedan vid podrške u očuvanju mentalnog i fizičkog zdravlja osobama sa smetnjama u mentalnom zdravlju je omogućilo da im se dodijele paketi sa osnovnim životnim namirnicima i higijenskim potrepštinama. S obzirom na to da je ovo jedna od najranjivijih grupa stanovništa procijenjeno je da je i ovaj vid podrške važan podršci njihovom oporavku i sveukupnom zdravlju. Aktivnosti su realizovane u okviru Projekta mentalnog zdravlja u Bosni i Hercegovini kojeg podržava Vlada Švajcarske, a implementira Asocijacija XY u saradnji sa Ministarstvom zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske i Federalnim ministarstvom zdravstva. 30

Zajedničke aktivnosti

Aktivnosti u Čelincu tokom pandemije Telefonska psihološka podrška Centra za zaštitu mentalnog zdravlja Pripremila: Željka Stevanović, dipl. psiholog, Dom zdravlja - CZMZ Čelinac

ražen i završio s liječenjem ove virusne infekcije. Mijenjanjem somatske kliničke slike koju je donijela jesen, mijenja se i psihološka klinička slika na način da strah vezan za virus pokreće niz neprijatnih osjećanja koja su odranije prisutna u nama. S obzirom na to da smo već duže vrijeme svi pod visokom tenzijom, jer ova situacija ne ostavlja mogućnosti za prirodne čovjekove reakcije: „Bježi ili bori se“, značajno je smanjen naš kapacitet za toleranciju na stres. Zbog

toga se dešava da nismo u stanju više da se na isti način nosimo sa poteškoćama svakodnevice kao što su problemi vezani za posao, konflikti sa ukućanima, nezadovoljstvo partnerskim odnosom i da se često osjećamo kao na granici svojih snaga i da nam je potrebna podrška. Tim Centra za zaštitu mentalnog zdravlja i dalje stoji na raspolaganju svim stanovnicima Čelinca telefonski (051/491-887), ili virtuelno (Viber 065/560-904).


Z D R A V S T V O

CMZ aktivnosti

Poruke iz Tomislavgrada tokom pandemije Pripremila: mag. act. soc. Ljiljana Zrno, socijalna radnica, Dom zdravlja - CMZ Tomislavgrad

Glavni cilj ove ideje jeste da ukažemo da na bilo koji način možemo biti podrška jedni drugima. Svaki oblik podrške osobi koja se nalazi u teškoj situaciji od velike je pomoći. Ohrabrujućom i motivirajućom porukom možemo potaknuti osobu na razmišljanje koliko je zapravo vrijedna i važna uloga koju nosi. Važno je da osvijestimo i preveniramo brigu o sebi kako bi očuvali svoje fizičko i mentalno zdravlje. Potrebno je slušati sebe, raditi na jačanju svijesti kako bi se što bolje i lakše nosili sa teškim i kriznim situacijama kojima smo svakodnevno izloženi. I zbog toga „Brini se o sebi da se ne zabrineš za sebe.“

J

este li znali da centri za mentalno zdravlje pružaju profesionalnu stručnu psihološku pomoć? To znači da, osim farmakoterapije i korišćenja lijekova, pomoć koju možete dobiti može biti upravo temeljena na razgovoru, slušanju, zaštiti, brizi i podršci; ona je psihološka i savjetodavna. Upravo je podrška ključni segment koji osobu gura naprijed i daje joj motivaciju da bude bolja u onome što radi. Ona zauzima vrlo važan aspekt društvenih odnosa; ogleda se u ljubavi, prihvaćanju, brizi, povjerenju, suosjećanju i samopoštovanju. Dobra podrška vodi ka optimizmu, zadovoljstvu i dobrom mentalnom zdravlju. U kriznim situacijama potrebno je prepoznati svoje emocionalne reakcije i poteškoće s kojima se susrećemo. Važno je razgovarati o svojim osjećajima i sjetiti se da su negativne emocije učestala pojava kod tragičnog, neočekivanog događaja. Ono što je bitno zapamtiti jeste da nikad niste sami, da postoje institucije, službe, profesije i osobe od kojih možete zatražiti pomoć! Zbog toga se kod stručnog tima Centra za mentalno zdravlje Doma zdravlja Tomislavgrad za vrijeme izvanredne okolnosti zbog pandemije COVID-19, koja je sa sobom donijela strah, nervozu i stres, pojavila ideja o novom, kreativnom načinu pružanja

podrške korisnicima i pacijentima - podrška pružena u obliku pisane poruke. Poruka koja je motivirajućeg, ohrabrujućeg sadržaja osmišljena da se predstavi kao svojevrsni lijek. Ona se nalazi na dostupnom i vidnom mjestu u staklenoj ambalaži; šarenih je boja i besplatna je. Upakirana je na način da ima izgled kapsule, s naputkom za upotrebu. Ambalaža koja nosi naziv MENTALNO ZDRAVLJE, sa sadržajem šarenih, pastelnih papirnatih kapsula, novi su proizvod ‘’tvrtke’’ Centra za mentalno zdravlje Tomislavgrad. Nose uputu za upotrebu koja glasi: „Sačuvaj malo sebe sebi“ i djeluju na principu jačanja svijesti i brige o sebi i pružanju stručne i profesionalne podrške. 31


A

Z D R A V S T V O

nksioznost je “slobodno lebdeći” strah koji je praćen motornim i vegetativnim ispoljavanjima. Korijen je svih emocionalnih poremećaja. U ličnoj istoriji svakog od nas prisutan je od rođenja pa do samog kraja života. Neizmjernu zahvalnost dugujemo čovjekovoj prirodi koja je sposobna da prihvati anksioznost. Kontroliše je, toleriše, živi, radi, voli. Stresovi se mogu metabolisati. Ko ne može, ne umije ili ne zna sam, profesionalac iz mentalnog zdravlja može mu pomoći. Zadesila nas je pandemija izazvana korona virusom. Čitav svijet bacila je pod noge. Razdvojila najdraže, neke zauvijek. Sa televizije vijesti svakodnevno, broj zaraženih, broj umrlih, broj izilječenih. Naši najstariji su uglavnom ispred televizora, gledaju tv-program, vjesti. Šta sa anksioznošću ove populacije? U godinama kada je i normativno strah od smrti pojačan. Podrška im je neophodna, kao hljeb i voda. Nazovite, odnesite hranu, lijekove, voće. Ko god ima svoje roditelje blizu. Ovo će im olakšati život. Dajte im malo optimizma. Postavlja se pitanje: A šta sa našim optimizmom? Radimo, ovako ili onako. Plašimo se i za sebe. Nervoza. Kriza. Šta ćemo? Pa da se saberemo, da vidimo da li to što nas uznemirava baš mora da nas uznemirava. Ako je problem, rješavajmo. Ako nije, neka prenoći pa sutra vidite je li baš vrijedno živciranja. Bijeg od svakodnevne anksioznosti

32

Anksioznost u doba pandemije izazvane korona virusom Prim. dr Nada Latinović Matović, specijalista neuropsihijatrije

Da li je baš to vaše, baš toliko ili može da se pusti. Korona ima potencijal da razvije fobiju kod predisponiranih. Fobija je patološki strah koji se razvija u prisustvu objekta i situacija koje realno nisu opasne ili nisu baš toliko opasne. Osoba je svjesna apsurdnosti straho-

vanja. Strah prestaje kada je osoba udaljena od objekta strahovanja. Osoba izbjegava, recimo, posao. Od marta na bolovanju ili slično. Za to vrijeme, hrabriji rade. Ali, ako je fobija po definisanim dijagnostičkim principima, profesionalac u mentalnom zdravlju može pomoći. Svedoci smo pojačanih afekata. Pod pojmom afekat podrazumijevamo kratkotrajna, prolazna i veoma intenzivna osjećanja: bijes, strah, srdžba, ushićenje, zadivljenost. Afektivno stanje otkriva osnovno raspoloženje i utiče na ponašanje. Afekat može da remeti logičko razmišljanje. Pa šta da radimo ako imamo neko intenzivno osjećanje? Pa, da naučimo da se smirimo. Da razumijemo šta nam je i zbog čega nam je to što nam je. Ovo se zove mentalizacija. Da sebi objasnimo sebe.


Z D R A V S T V O

A sad, zamislite jednu rukavicu. Nazovimo je anksioznost. A sad je izvrnimo. Znate li kako se ona sada zove? Zove se depresivnost. Da, da, to je ta ista rukavica. Šta ako osjećate tugu u doba korone? Opustite se, tužne misli prihvatite, ali ih odmah i otpustite. Ne bavite se njima, nemojte ih razrađivati u svojoj glavi. Čim ih registrujete, pustite ih da odu. Ako ne ide, obratite se psihologu i psihijatru. Lakše ćete proći kroz neprijatnosti. Dobićete upute kako. A naši najmlađi, djeca i školarci. Oni su najopušteniji i oni su taj putokaz svima da će sve ovo proći. Igraju se, smiju i žive kroz svoju igru. Mladi izlaze, druže se i izbjegavaju da dođu u kontakt sa bakama i dekama, znaju da to može da bude opasno po njihovo zdravlje. A, ipak, osjetljivija kategorija mladih javlja se sa izraženom anksioznošću, neurotskom ili psihotičnom. Ako roditelji ovo primijete kod svojih adolescenata neka potraže pomoć profesionalaca. Šta da kažem na kraju. Korona je tužna i opasna priča koja je planetarni

problem. Očekujem vakcinaciju, da donese bolji život u 2021. godini. Šta bih ja savjetovala, kako da čovek ostane normalan u ovom ludom svjetu? A da to što savjetujem bude prosto, pristupačno i jeftino. Da ne traži prevelika ulaganja novca? Može li biti nešto baš besplatno? Pa ne može. Nešto moramo "potrošiti"da bi nam bilo dobro. Da se manje plašimo, stresiramo, sekiramo i nerviramo. A šta je to? E pa to je, da njegujemo radost, radovanje, kao životni stil. Ovo mora da se vježba, neće samo od sebe.Traži da uložimo volju i ostvarimo radost. Čuvaj osmjeh i optimizam. Opterećuju te misli. Nemoj misliti, nije korisno. Daj sebi slobodu da ponekad letiš visoko iznad misli. Pusti neka sada misli prođu, pa ćeš sutra o tome.. Korona je i dalje tu. Prilagodi se mentalno datom stanju, tako da ti bude dobro. Anksioznost od malih nogu

N O V O N A S TA R Č E V I C I ! ZU SPECIJALISTIČKA AMBULANTA „MEDIKO ART“ BANJA LUKA

Ul. Dr Vojislava Đede Kecmanovića br. 2E 78 000 Banja Luka

Email: mediko.art@gmail.com Instagram: mediko.art Tel: +387 65 209 919

JIB: 44046444840008 Račun: 567-241-11001298-25 SBERBANK a.d. BANJA LUKA

MOŽETE DA ŽIVITE ZDRAVI U SOPSTVENOM MIRU I SREĆI... U našoj specijalističkoj ambulanti “MedikoArt“ u prijatnoj atmosferi možete obaviti preglede specijalista, usluge medicinske sestre, uraditi labaratorijske analize, dobiti profesionalan savjet, podsticaj, usmjerenje, lijek, lijepu riječ i stručnu brigu o Vašem zdravlju. „Posedujem 33-godišnje radno iskustvo u medicini i 20-godišnje radno iskustvo u oblasti neurologije i psihijatrije. Motivisana sam da u svojoj privatnoj ordinaciji upotrebim lični potencijal i znanje u ovim oblastima medicine, imajući dovoljno vremena da se posvetim pacijentu koji ima tegobe na neurološkom i psihičkom planu, a u korist njegovog lečenja i ozdravljenja. Radeći u ovoj oblasti dve decenije, uverila sam se da nema neurološke bolesti koju ne prati neki poremećaj mentalnog zdravlja ali, i obrnuto, nema poremećaja mentalnog zdravlja koji ne pokazuje i neurološku simptomatologiju. Neophodno je pacijenta videti u celini, posmatrajući i lečeći oba aspekta, neurološki i psihički“. DOĐITE U SPECIJALISTIČKU AMBULANTU MEDIKO ART DA ZAJEDNO BRINEMO O VAŠEM ZDRAVLJU Primarijus dr Nada Latinović Matović, specijalista neuropsihijatrije 33


Z D R A V S T V O

On line kontinuirana medicinska edukacija doktora porodične medicine

Diabetes mellitus u fokusu

P

rotekla godina je proglašena godinom pandemije Covid -19, godinom izazova. Korona virus je u potpunosti promijenio način življenja cijelog čovječanstva i još jednom nas podsjetio na krhkost ljudske civilizacije. Promjene su bile neminovne u svim sferama življenja od privrede i poslovanja, sporta, umjetnosti, obrazovanja do funkcionisanja zdravstvenih sistema. Pored organizacionih promjena u radu zdravstvenih ustanova koje su u fokus stavile borbu sa korona virusom bilo je potrebno izvršiti i reorganizaciju kontinuirane edukacije. Na različite načine su se udruženja, kao niosioci takvih procesa, morala prilagoditi izazovima. S jedne strane trebalo je da se poštuju preporuke Republičkog štaba za vanredne situacije, odnosno epidemiološke mjere, a s druge strane da se zadrži nivo aktivnosti na permanentnoj edukaciji doktora porodične medicine. Globalizacija kao proces koji ima velikih mana, ali se pokazalo da ima i dobrih strana,

34

Prim. dr sc. Draško Kuprešak, spec. porodične medicine, predsjednik Udruženja porodične medicine RS

u smislu dostupnosti informacija bilo gdje i bilo kad, te su u tom smislu nikle različite platforme koje su omogućile u tehnološkom pogledu da se edukacije održavaju na zadovoljavajući način uz poštovanje svih potrebnih mjera, a da se zadrži smisao i cilj edukacije. Udruženje doktora porodične medicine RS je tokom cijele godine organizovalo putem zoom aplikacije i drugih platformi tematske sesije iz različitih oblasti svoga rada u želji da održi potreban nivo za unapređenje rada u praksi. Tokom decembra uz ozbiljne pripreme počela je realizacija edukacije iz oblasti dijabetologije koja je svojevrsni poduhvat jer se organizuje u formatu više pojedinačnih cjelina, a koje su obuhvatile 11 sesija i šest fokus grupa. Cilj edukacije je da se usvoje nova znanja iz ove značajne oblasti za rad porodičnog doktora ali i društva u cjelini. Ona obuhvata različite teme, od uloge TPM u tretmanu pacijenata sa DM tip 1, sa nekim budućim projekcijama, do redefinisanja i osnaživanjima uloge TPM u

tretmanu DM tip 2. Tu je blok tema u fokus grupama, gdje se praktikuje intenzivna razmjena stavova, grupama koje će se baviti kliničkim aspektima i izazovima s kojima se praktičari susreću u tretmanu od hipoglikemije do prevencije komplikacija sa posebnim naglaskom na multidsciplinarni pristup. Bez obzira na kapacitete udruženja u organizacionom smislu, ovaj proces ne bi bio moguć bez razumijevanja naših partnera iz farmaceutske oblasti. Ovom prilikom posebno zahvaljujemo komapniji “Sanofi” koja je podržala ovaj složen projekat edukacije iz DM u teškim i kompleksnim usovima pandemije Covid - 19 za zdravstveni sektor Republike Srpske.



PRI R O D A I

Z D R AV L J E

„Biofield Care BiH“

Foto: Privatna arhiva

Dobro došli u svijet frekvencija!

F

lasteri sa frekvencijama su jedinstven proizvod u svijetu, a došli su na prostore BiH zahvaljujući brendu „Biofield Care BiH“. Flasteri „B. E.Well“ i „Recovery“ su dizajnirani kao mali silikonski flasteri u koje su utisnute frekvencije i služe kao podrška optimalnom zdravlju i vraćanju tijela u prirodni energetski balans. Mali flasteri sa frekvencijama koji služe za otklanjanje tegoba - zvuči pomalo čudno, i ljudi se pitaju šta je to novina u ovim proizvodima? Kao i sva živa energetska bića i ljudi imaju frekvenciju. Svi aspekti našeg života (fizičko zdravlje i bolesti, emocije, misli...) djeluju prema zakonima kvantne fizike. Stoga su frekvencije najbolja alatka za regulisanje našeg zdravlja, blagostanja i spokoja. Frekvencije djeluju na naš organizam blagotvorno i stimulišu tijelo da se samo izliječi. Kako su nastali flasteri sa frekvencijama? Uz pomoć najsavremenije nanobiotehnologije, stručnjaci i doktori iz SAD iz raznih oblasti medicine, kao što su pedijatrija, biomedicina, kvantna medicina i drugih grana, uspjeli su utisnuti frekvencije u male silikonske flastere, vrlo jednostavne za upotrebu. Flasteri sa frekvencijama se mogu koristiti za ublažavanje i rješavanje različitih problema, kao i preventivno za održavanje hormonske, energetske i emocionalne ravnoteže. Koji proizvodi brenda „Biofield Care BiH“ su dostupni na našem tržištu? Flasteri sa frekvencijama bazirani su na niskim elektromagnetnim frekvencijama, vraćaju organizmu prirodnu ravnotežu, pomažući otklanjanje problema i njihovih uzroka na potpuno prirodan način. Trenutno su dostupna dva proizvoda: „B.E.Well“ i „Recovery“, a treći proizvod „Harmony“ će se naći u ponudi u aprilu. 36

seonika, mogu pomoći u zacjeljenju i zarastanju rana. Pogodan je za profesionalne sportiste i rekreativce, kao i osobe koje imaju velike fizičke napore tokom dana. Flaster je pogodan za sve uzraste, nema nuspojava i obično traje od četiri do sedam dana, zavisno od područja na kome je nalijepljen. Korisnici „Recovery“ flastera među sportistima su Nemanja Majdov, džudista reprezentacije Srbije i svjetski i evropski prvak, te Robert Kranjec, olimpijski i svjetski šampion u ski skoko„B.E.Well“ flaster sadrži kombi- vima, a sada i proslavljeni biciklista, i naciju frekvencija za normalnu funkci- sami svjedoče o uticaju frekvencija na ju nervnog sistema i frekvencije zemlje. njihovo cjelokupno zdravlje. Pozitivna korisnička iskustva pokazuju da može poboljšati raspoloženje, poDa li su flasteri bezbjedni? većati energiju, koncentraciju i vratiti Flasteri sa frekvencijama su izuunutrašnji mir. Takođe, može obezbije- zetno bezbjedni, jer ne sadrže hemijska diti fokus i uzemljenje. Bilo da je riječ jedinjenja i rade na niskim frekvencio poslu, studiranju ili školi, blage fre- jama koje podržavaju našu ravnotežu. kvencije iz flastera daju podršku našem Početak nanobiotehnologije začet je u tijelu i našim potencijalima. okviru američkog svemirskog progra„B.E.Well“ flaster može da podržava ma za vrijeme boravka u svemiru. Flanormalno djelovanje nervnog sistema, steri su sami po sebi pasivna kvantna podigne nivo energije, koncentraciju i tehnologija, koja se aktivira samo u fokus te podiže raspoloženje. „B.E.Well“ kontaktu s kožom. Ljudsko tijelo proflaster koristi kao privremena dječja izvodi u prosjeku 0,75mV električne tetovaža i nanosi se na akupunkturne energije, što je sasvim dovoljno da se tačke na tijelu. frekvencije iz flastera aktiviraju i ra„Recovery“ flaster sadrži kombi- šire po tijelu. Prema zakonima kvannaciju frekvencija za normalnu funkci- tne fizike, naše ćelije reaguju na njih, ju ćelije i frekvencije zemlje. Pozitivna vraćajući se time u ravnotežu i u opkorisnička iskustva pokazuju da je „Re- timalno stanje. covery“ flaster može uticati na proces samoiscjeljenja. „Recovery“ flaster ima Da li su vršena istraživanja frekvenciju koja omogućije unos kioi šta o tome kaže nauka i savramena medicina? Flasteri su ispitani na svjetskim klinikama i univerzitetima (možete pročitati na našem sajtu www.biofieldcare. ba) a kako su frekvencije potpuno prirodne, nema neželjenih efekata i nuspojava. U ovim studijama možete pročitati kakvi su rezultati o upotrebi flastera nakon postoperativnih zahvata. Flasteri su doprinijeli pojačanoj cirkulaciji i efikasnosti mišića i ubzavanju regeneraci-


PRIRODA I

Z D R AV L J E

Kako se lijepe flasteri? Koliko ostaju na koži? Flasteri se jednostavno lijepe na akupunkturne tačke na tijelu, nemaju nuspojava, potpuno su bezbjedni i traju od četiri do sedam dana. Flasteri sa frekvencijama mogu koristiti svi. Pogodni su i za djecu stariju od 6 mjeseci, za trudinice i dojilje, jer frekvencije podržavaju da tijelo "radi" bolje. Prema zakonima kvantne fizike, tijelo se vraća u optimalno stanje i u prirodnu ravnotežu. Na osnovu pozitivnih korisničkih iskustava iz Amerike, Evrope i Srbije, možemo zaključiti da ce flasteri sa frekvencijama naći svoj put prema korisnicima u BiH. je tkiva. Zahvaljujući ljekarima srpskog porijekla dr Srbi Brašovanu i dr Biljani Uzelac, koji koriste flastere na svojim klinikama u SAD, flasteri sa frekvencijama su došli na evropsko tržište preko Nine Kokalj i Tilena Oselija, koji se i sam uvjerio u dobrobiti flastera sa frekvencijama. Kao neko ko se lično uvjerio u dobrobiti alternativne medicine (aromaterapije, homeoptije i fitoterapije)

i uvidjevši sve dobrobiti sa flasterima dok smo ih testirali, znali smo da će i flaster postati dio naših života te smo iz tog razloga i postali zastupnici „Biofieldcare“ flastera. Naša životna priča se sastoji od ljubavi prema prirodi, holističkom pristupu liječenju, kao i zdravoj ishrani i konstantnom učenju o kvaliteti života, poboljšanju svakodnevice i jačanju veze sa prirodom.

Više detalja na www.biofieldcare.ba, #biofieldcarebih, @biofieldcarebih I sam Albert Ajnštajn je izjavio: „Budućnost medicine biće frekvencije“. (Svi proizvodi, tvrdnje i svjedočanstva su zasnovana na osnovu korisničkih iskustava te nisu namijenjeni da dijagnostifikuju, tretiraju ili liječe bolesti. „Biofieldcare BiH“

37


PRI R O D A I

Z D R AV L J E

Istina i zablude o fitoterapiji

I

storija primene fitoterapije datira od samih početaka civilizacije. Čovek je u toku evolucije bio primoran da u svom okruženju pronađe lek za sva oboljenja. Napredovanjem nauke, hemijske i farmaceutske industrije sintetisana su mnoga jedinjenja koja se koriste kao lekovite supstance. Za većinu molekula osnova su bile upravo supstance izolovane iz biljnih sirovina. Sintetske supstance su preuzele primat u savremenoj terapiji, međutim, povećana učestalost neželjenih dejstava, interakcija, alergijskih reakcija i tolerancije ponovo vraća interes za fitoterapiju. Upravo takva situacija predstavlja i „zamku“ jer se mora voditi računa o racionalizaciji, opravdanosti i stvarnim rezultatima upotrebe fitopreparata. Većina ovih preparata je registrovana kao dodatak ishrani, odnosno dijetetski suplement. Moraju imati deklaracije sa tačnim hemijskim sastavom, načinom doziranja i čuvanja, mogućim neželjenim dejstvima i interakcijama, podacima o proizvođačima, poreklu sirovina, uvoznicima i distributerima. Potrebno je označiti način ekstrakcije aktivnih supstanci iz biljne droge, njihovu koncentraciju i stabilnost ekstrakta. Pacijenti sve češće posežu za samomedikacijom, tako da je uloga farmaceuta izuzetna u obezbeđivanju kvalitetne i racionalne terapije. Da bi fitopreparat zadovoljio sve kriterijume (delotvornost i efikasnost, neškodljivost i bezbednost) neophodno je: 1. Izabrati droge najboljeg kvaliteta (biljke moraju biti uzgojene na adekvatnom zemljištu, pod određenim klimatskim uslovima, bez uticaja zagađenja i toksičnih materija, a berba izvršena po propisima); 2. Adekvatno skladištiti i pripremiti droge za ekstrakciju (čišćenje, usitnjavanje i sušenje pod propisanim uslovima); 3. Ekstrahovati aktivne supstance uz najmanje gubitke tako da se dobije stabilan preparat i analizama odrediti zastupljenost aktivne supstance; 4. Formulisati lekoviti oblik koji omogućuje najbolju apsorpciju i efikasnost; 38

Mr ph. Anica Crkvenčić

5. Izabrati odgovarajuću ambalažu da bi se izbegle interakcije, smanjenje aktivnosti i razlaganje aktivne supstance; 6. Adekvatno skladištiti i transportovati gotov preparat. Ako su ovi uslovi ispunjeni uz adekvatnu preporuku lekara i farmaceuta upotreba fitopreparata je sasvim bezbedna. Postoje određene „kultne“ biljke u koje narod ima poverenja kao što su, na primer, beli luk, valerijana (odoljen), gingko, kantarion, kopriva, majčina dušica, bokvica, hajdučka trava i dr. čija je delotvornost višestruko dokazana. Odoljen je po narodnom verovanju i dobio naziv, jer se verovalo da ko ima ovu biljku uz sebe može svemu odoleti, a koristio se uz beli luk kao amajlija.

Danas se koristi u brojnim preparatima kao umirujuće sredstvo, kod nesanice i problema sa srcem. Nažalost, ovi preparati su znatno skuplji zbog komplikovanijeg načina dobijanja od sintetskih sedativa za koje se odlučuje većina lekara i pacijenata usled sve siromašnije strukture stanovništva, uprkos učestalijim neželjenim efektima. Poznata je efikasnost biljnih uroantiseptika koji su najčešće preparati

uve, brusnice, koprive, peršuna, hajdučke trave i dr. Posebno su značajni kod hroničnih infekcija pri čemu je omogućena dugotrajna terapija nakon antibiotika sa što manje štetnih posledica. Kod primene plodova brusnice treba obratiti pažnju jer u kombinaciji sa antikoagulansima može doći do pojave krvarenja, u kombinaciji sa antacidima umanjuje njihovo delovanje, a zbog snižavanja pH urina umanjuje efikasnost uve. U terapiji oboljenja respiratornog trakta fitoterapija predstavlja vrlo važnu podršku terapiji lekovima, a kod lakših oblika može biti i osnovna terapija. Najčešće se primenjuju beli slez, bokvica,bosiljak, podbel, timijan, majčina dušica, bršljan, islandski lišaj i dr. Vrlo bitna je primena preparata sa ovim lekovitim biljkama kod virusnih infekcija, gde antibiotska terapija nema efekta. Echinacea je otkrivena kao čudotvorni lek severnoameričkih Indijanaca i o njenoj primeni postoji niz nedoumica. Samo određene vrste Echinacee su lekovite i to samo određeni delovi biljke: Echinacea purpurea herba i Echinacea pallida (koren). Najdelotvorniji su preparati od sveže biljke SIPF (ekstrahovanje se vrši odmah nakon branja i to su suspenzije koje sadrže usitnjene delove sveže biljke) i tinkture, dok tablete i kapsule imaju manju efikasnost. Terapija treba da bude kratka i intenzivna najduže dva meseca u kontinuitetu, za jačanje imuniteta kod respiratornih i urinarnih infekcija, dok je upotreba Echinacee strogo zabranjena kod autoimunih oboljenja, multiple skleroze, Hashimoto tireoiditisa,


PRIRODA I

infekcije HIV-om, tuberkuloze, reumatoidnog artritisa. Najviše nedoumica i zabluda donose biljne vrste koje nisu zastupljene na našem podneblju, a čija se upotreba forsira u poslednje vreme. Najčešće su to Noni Aloe vera, Acai, Goji, Una de Gatto koje se većinom upotrebljavaju kao snažni antioksidansi, antkancerogeni i imunomodulatori. Ove preparate obično koriste pacijenti sa prilično narušenim zdravljem, najčešće oboleli od karcinoma, te je velika odgovornost farmaceuta i lekara pri preporučivanju njihove upotrebe. Posebno se mora voditi računa o mogućim interakcijama sa standardnom terapijom, alergijskim reakcijama i neželjenim dejstvima. Veliki je problem i prisustvo preparata koji ne poseduju odgovarajuće sertifikate i distribuiraju se van apoteka, a pacijentima su lako dostupni. Najviše podeljenih mišljenja ali i medijskog prostora zauzimaju fitopreparati za mršavljenje. Karakterističan je primer preparata zelene kafe, koja kao aktivni princip sadrži hlorogeničnu kiselinu. Ova kiselina utiče na nivo glukoze u krvi, podstiče metabolizam ugljenih hidrata i masti i utiče na energetski balans, smanjuje apetit i podstiče detoksikaciju. Nije dozvoljena upotreba trudnicama i dojiljama, deci ispod 15godina, osobama sa kardiovaskularnim oboljenjima, dijabetesom i poremećajima rada štitne žlezde. Mnogi pacijenti su konzumirali preparate uprkos upozorenjima i javljali se sa jakim tahikardijama, povišenjem krvnog pritiska i nesanicom. Posebno je alarmantna činjenica da je u jednom od preparata utvrđeno i prisustvo leka silbutramina što je uslovilo povlačenje kompletne serije sa tržišta. Ovakvi, srećom retki, slučajevi dodatno ukazuju na potrebu za pojačanom kontrolom fitopreparata pre puštanja u promet. Fitoterapija je opravdana i efikasna kod mnogih, posebno hroničnih oboljenja i kao dopuna standardnoj terapiji lekovima, ali samo ako je adekvatno primenjena i pod stručnim nadzorom lekara i farmaceuta.

Z D R AV L J E

Prirodni „aspirin“ u sprečavanju komplikacija bolesti od korone

Srijemuš u prevenciji zgrušavanja krvi

N Priprema: Jelena Pušac Broćilović

ažalost, tokom skoro već pune godine dana borbe sa koronom, stručnjaci su utvrdili da je glavni razlog smrtnosti od korone zapravo zgrušavanje krvi i stvaranje trombova. Doktorka Tatjana Radosavljević objašnjava vezu između korone i zgrušavanja krvi kao jednog od najvećih razloga smrtnosti. Prof. dr Tatjana Radosavljević, pneumoftiziolog iz Instituta za plućne bolesti i tuberkulozu Kliničkog centra Srbije, navela je da je korona virusno oboljenje koje, za razliku od ostalih virusa, pogoduje stvaranju tromba, što se vidjelo na primjeru najtežih pacijenata koji su preminuli, dokazano obdukcijama.

„Povišen D-dimer ukazuje na moguću povećanu sklonost ka stvaranju tromba. Aspirin je lek koji se daje u prvoj liniji. Međutim, ako je D-dimer veoma visok, primenjuju se antikoagulantni lekovi“, ističe doktorka i dodaje: „Aspirin razređuje krv i kada se uzima 100, odnosno 75 miligrama dnevno. Pojedini kardiolozi čak preporučuju i manje doze. Ukoliko se uzima u većim količinama, deluje kao lek protiv povišene temperature“. Kod pacijenata kod kojih ne daje efekte kod razrjeđivanja krvi daju se druge vrste lijekova, ali isključivo uz dozvolu ljekara jer, kako dr Radosav-

ljević kaže, njihove veće količine mogu da izazovu krvarenje. Napominje da aspirin ne treba da uzimaju astmatičari (aspirinska astma) kao i da ne podržava savjete o uzimanju više doza ovog lijeka dnevno. Kada je u pitanju hronična bolest smanjenog broja trombocita, trombocitopenija, doktorka kaže da je njena jedina veza sa koronom to što su ljudi koji pate od ovog oboljenja kao i ostali hronični bolesnici pod većim rizikom. Aspirin i trombociti „Sve zavisi od toga koliko je smanjen broj trombocita. Generalno, trombociti su odgovorni za zgrušavanje krvi i osobe koje imaju manje krvnih pločica, nevezano za koronu, sklonije su krvarenju i treba da budu oprezne sa aspirinom. Opet, osobe koje imaju više trombocita, sklonije su zgrušavanju krvi te je poželjno, prirodnim sredstvima, koliko god je to moguće, takvu krv održavati viskoznom“, objašnjava doktorka. Vrhunski prirodni „aspirin“ sa naših prostora Jedna od ljekovitih biljaka sa naših prostora koja je veoma efikasna za održavanje normalne viskoznosti krvi jeste srijemuš – Allium ursinum. Kao odličan prirodni antibiotik, srijemuš je savršena dopuna u liječenju kako bakterijskih, tako i virusnih infekcija. Problem je što ova biljka pohodi našu prirodu samo u aprilu i maju, a njena ljekovita svojstva nije lako sačuvati, jer poslije branja, veoma brzo počinje da gubi svoja ljekovita svojstva. Sušenjem ili zamrzavanjem, srijemuš gubi svoje blagodeti, pa od njega ostaje samo ukusan začin. Nešto bolja je priča ako srijemuš sačuvamo u uljima (kao ukusan pesto) ili u rakiji - alkoholu kao alkoholnoj tinkturi. No, poznato je da je upotreba alkoholnih tinktura ograničena zbog nus pojava do kojih može da dovede njihova pretjerana upoteba. Naravno, pošto nismo u mogućnosti da koristimo svježi srijemuš tokom cijele godine, naše tržište postalo je 39


PRI R O D A I

Z D R AV L J E

bogatije za još jedan proizvod kao prirodni dodatak ishrani – kapsule od liofilizovanog srijemuša! Punjene su 100% liofilizovanim listom srijemuša i ne sadrže nikakve sporedne dodatke. U samo jednoj kapsuli, koliko i iznosi dnevna doza, srijemuš je sačuvao skoro svu svoju blagodet! Proizveden je posebnom tehnologijom – liofilizacijom koja omogućava da se u biljci sačuva i do 90% ljekovitih svojstava a, zahvaljujući tome što se odmah po branju list srijemuša zamrzava postupkom suvog leda, spriječen je i zaustavljen proces gubljenja blagodeti iz ove čudotvorne biljke. Sva stručnost i vrhunska tehnologija da se biljka pripremi za cjelogodišnju konzumaciju u svoj svojoj ljekovitosti prepoznata je i nagrađena zlatnom medaljom u Moskvi na međunarodnom salonu inovacija i tehnologije „Arhimed“ te drugim mjestom na takmičenju za najbolju tehnološku inovaciju Republike Srpske i Srbije! Zato, ako želite dobro zdravlje i jak imuni sistem, prionite na srijemuš! Ta divlja samonikla biljčica u svoj svojoj krhkosti čuva čitavo bogatstvo eteričnih ulja, vitamina, minerala, bjelančevina, moćnog alina... Srijemuš, kao blagonakloni dar našeg stvoritelja, dragulj iz božje bašte, ima širok spektar blagodeti na naš organizam: -- Čisti krv, čisti crijeva, revitalizuje organizam i podmlađuje; -- Sprečava stvaranje trombova; -- Snižava krvni pritisak jer čisti holesterol iz krvi i poboljšava cirkulaciju; -- Ima antimikrobno dejstvo (prevencija i ubrzavanje liječenja infekcija); -- Pokazao se djelotvornim i ljekovitim u tretiranju problema disajnog sistema (bronhitis, astma i dr.); -- Djeluje na očuvanju kardiovaskularnog sistema uopšte; -- Djeluje kao antioksidans (vezuje slobodne radikale i izbacuje ih iz ćelija); -- Pomaže kod prehlada, jer ima baktericidno i viricidno dejstvo; -- Štiti od ateroskleroze; -- Pomaže čišćenje organizma od štetnih materija (pušenje, alkohol…); -- Pomaže kod gasrointestinalnih smetnji, hematoma i rana koje teško zacjeljuju, ekcema, dermatitisa, a naročito lišajeva; -- Djelotvoran je u borbi protiv crijevnih parazita kod djece; -- Stimuliše rad želuca i crijeva i poboljšava peristaltiku; -- Pomaže da se lakše izluči višak sluzi 40

iz pluća što olakšava iskašljavanje viti 20 grama kvasca i jednu kašičicu šećera da ukisne, a onda kvasac dodati i lakše disanje. u brašno i zamesiti. Ostaviti da naraDakle, srijemuš ima širok spektar ste, a zatim testo premesiti i prebaciti pomoći i djelovanja, što nam daje slo- u pleh. Ostaviti još pola sata da narabodu korišćenja, između ostalih lijekova ste, a onda staviti u rernu i peći na 220 iz božje apoteke i u borbi protiv korone, stepeni 30 minuta. jačajući naš imuni sistem! Zato, ovoga proljeća nemojte da miŠpageti sa sremušom moiđete ovog dragulja među biljem! A za porciju špageta potrebne su šadok ne dođe proljeće, tu su kapsule ka kikirikija, šaka sitno seckanog sreod liofilizovanog srijemuša iz bren- muša i kašika maslinovog ulja. Sve sastojke ispasirajte u blenderu. Masu da „Srijemuš La Vita“! Više o proizvodnji, efektima te isku- prelijte preko vrucih špageta. Odozgo stvima korisnika, čitajte na sajtu naseckajte nekoliko kockica paradajza, dodajte malo svežeg ili suvog bowww.srijemuslavita.com siljka ili nane. Čuveni travar i sveštenik Johan Kincle o ovoj korisnoj biljci je zapisao Rolnice sa sirom Kao odlicno predjelo možete naprasledeće: „Nijedna biljka na zemlji nije tako delotvorna za čišćenje želuca, creva, viti rolnice od sremuša. U svaki listic krvi, kao divlji luk. Večito bolesni ljudi... sremuša stavite pola kašike sremskog bledunjavi, trebalo bi da cene divlji luk sira i urolajte. Prija uz vruc domaci hleb. kao zlato. Mladi ljudi cvetali bi kao ruže Namaz od sremuša i razvijali se kao jele na suncu...” Potrebno je oko 100 g lišca sremuša, 200 g zrelog sira, 50 ml kisele Hleb sremuš Pregršt fino seckanog sremuša sta- pavlake, dva tvrdo kuvana jajeta, so i viti u činiju i pomešati sa 250 grama biber po ukusu. Sve sastojke sjedinite belog oštrog brašna. Dodati još toliko blenderom, stavite u cinijice, poklopite integralnog, kao i dve kašičice soli i i stavite u frižider do služenja. dve kašike ulja. U šolju sa strane sta-



S T O M A T O L O G I J A

Anestezija u stomatologiji Dr stom. Dajana Kalamanda, stomatolog

L

okalna anestezija se koristi da bi se spriječio bol tokom stomatoloških intervencija. Ona izaziva utrnulost onog dijela usne duplje (desni ili bukalna sluznica) koja treba da se podvrgne stomatološkom zahvatu. Anestezija blokira nervne završetke od jednog do nekoliko sati i sve zavisi od dužine stomatoloske intervencije. Tokom trajanja anestezije pacijent ne osjeća bolove tokom rada, a nakon prestanka djelovanja anestezije sve funkcije se vraćaju u fiziološko stanje. U zavisnosti od stomatološke intervencije lokalnu anesteziju možemo podijeliti na: - Blok ili sprovodnu anesteziju koja se najčešće daje u donju vilicu (mandibulu), jer su tu zubi kompaktni, a posljedica je utrnulost kako desni, tako i bukalne sluznice na istoj strani; - Pleksus ili infiltracionu anesteziju primjenjujemo na gornjoj vilici (maxili) i pod dejstvom anestetika je samo nekoliko zuba i manji dio bukalne sluznice; - Interligamentarna anestezija se koristi ako se radi o jednom zubu. Sve navedene anestezije podrazumijevanju anestetik koji se aplikuje iglom na određenu lokalizaciju bukalne šupljine. Takođe, treba napomenuti da postoje i anestezije u obliku gela, tečnosti ili spreja i obično se koriste za intervencije na mekim tkivima usne duplje ili tokom ekstrakcija mliječnih zuba. Intervencije koje zahtijevaju primjenu anestezije su: - Stalni zub koji je u potpunosti uništen strukturom i devitalizovan, gdje je jedino rješenje ekstrakcija; - Kod ekstrakcije korijena zuba; - Tokom dužih i zahtjevnijih intervencija na zubima stomatolog predloži 42

lokalnu anesteziju zbog ugodnijeg osjećaja za pacijenta i vremena da se intervencija uradi što kvalitetnije; - Takođe se koristi lokalna anestezija kad se ugrađuju titanijumski implantati direktno u kost mandibule ili maksile koji služe da preuzmu sve funkcije postojećeg zuba i treba napomenuti da se ova intervencija u stomatološkim ordinacijama nikad ne radi bez anestezije. Anestezija se ne primjenjuje tokom promjene plombi u zubima, tokom ekstrakcije mliječnih zuba i ako ne postoji korijen zuba. Samo trajanje anestezije zavisi od psihosomatskog stanja pacijenta (ranije uzimani oralno ili parenteralno analgetici), prisustvo vazokonstriktora, koncentracije anestetika i same količine ubrizgane anestetične supstance. Najčešće se daje 2 ml anestetika u koncentraciji od 2% do 4%, lokalno i 10%, a dodani vazokonstriktor sužava na mjestu aplikacije krvne sudove što dovodi do toga da se smanjuje krvarenje i anestetik se sporije resorbuje te duže traje.

Kad govorimo o neželjenim efektima to su najčešće prolazne tegobe kao što je hematom na mjestu aplikacije anestetika, ponekad se pojavi prolazna tahikardija, ako se ošteti nerv on se spontano revitalizuje, alergija na anestetik koji se daje lokalno je dosta rijetka, ali svakako treba anamnestički uzeti podatke od pacijenta i obratiti pažnju na to. Lokalna anestezija se koristi da bi se spriječio bol tokom liječenja koje sprovodi stomatolog. Nasuprot opštoj anesteziji, lokalna anestezija izaziva utrnulost predjela koji treba da se podvrgne stomatološkoj proceduri. Koriste se dvije vrste lokalnih anestetika. Ubrizgavanjem anestetika sprečava se bol u predjelu gdje će liječenje biti učinjeno. To funkcioniše tako što blokira nervne završetke na kratak vremenski period. I na kraju, treba napomenuti da se i u stomatologiji može koristiti opšta anestezija u posebnim medicinskim institucijama gdje se liječe pacijenti koji zbog posebnih oboljenja nisu u mogućnosti da ostvare kontakt sa stomatologom.

ZU STOMATOLOŠKA AMBULANTA

“KALAMANDA dr DAJANA” Ul.Jovana Dučića 39, Banja Luka

Tel.051/263-620



ZDRAVSTVO - SRBIJA

U

niverzitet I.M. SEČENOV je prvi ruski državni univerzitet osnovan 1758. U Moskvi. 2018. godine Univerzitet I.M.SEČENOV je proslavio 260 godina postojanja. I.M. SEČENOV predstavlja najznačajniji medicinski univerzitet u Rusiji. Za više od dva i po veka postojanja mnogo lekara i naučnika su dali veliki doprinos ruskoj i svetskoj medicini. Univerzitet je postao značajan naučni i istraživački centar u ruskom zdravstvenom sistemu. Univerzitet I.M. SEČENOV razvija medicinu budućnosti, baziranu na visokonaučnim akademskim temeljima u kliničkoj medicini, šireći granice u naprednim multidisciplinarnim istraživanjima, zajedno sa svetskim liderima u prirodnim naukama i inženjerskim tehnologijama. Katedra za patologiju čoveka 2018. i 2019. godine proglašena je za najbolju među 140 njih, na Prvom moskovskom državnom medicinskom univerzitetu I.M. SEČENOV. Šef Katedre je profesor dr Sergej Boljević. To je bio povod da razgovaramo sa uglednim profesorom i naučnikom našeg porekla dr Sergejem Boljevićem, koji je boravio nekoliko dana u Beogradu. Pored mnogobrojnih obaveza, profesor Boljević je dao specijalni intervju za MEDICI.COM. Profesore vi ste poreklom sa prostora bivše Jugoslavije! Moja majka je iz Hrvatske, ja sam rođen u Zagrebu. Pošto je otac Crnogorac, kad sam imao dve godine, prešli su u Crnu Goru. Tu sam završio gimnaziju. Zatim prelazim u Moskvu i upisujem se na Prvi medicinski institut SEČENOV. Studije sam završio sa crvenom diplomom, što znači sa svim peticama, najboljim ocenama. Posle toga sam dve godine specijalizovao unutrašnje bolesti, napisao i odbranio kandidatsku disertaciju, a 1995. sam odbranio doktorsku disertaciju. Tako sam u svojoj trideset prvoj godini postao najmlađi doktor nauka u Rusiji. Posle toga počeo sam da radim na Katedri za patofiziologiju, postao sam profesor, a od 2010. godine sam i šef Katedre za patologiju do današnjeg dana. 44

Intervju: Prof. dr Sergej Boljević, Univerzitet I.M. SEČENOV - MOSKVA

Kandidat za Nobela Profesor dr Sergej Boljević je šef Katedre za patologiju čoveka na Prvom moskovskom državnom medicinskom univerzitetu I.M SEČENOV, koja je proglašena najboljom 2018. i 2019. godine Razgovor vodili: Dario Mirović i Marko Radoš

Prof. dr Sergej Boljević rođen je 1964. u Zagrebu. Godine 1989. završio Medicinski fakultet na Univerzitetu I.M. SEČENOV - Moskva, s odličnim ocenama, specijalizirao internu medicinu 1995. a doktorirao u svojoj 31. godini i postao najmlađi doktor medicinskih nauka u Rusiji. Objavio 50 knjiga i 350 naučnih radova, više od 100 u inostranstvu, ima nekoliko otkrića i više patenata, naučnih radova u konkurenciji za Nobelovu nagradu. Predložen je za akademika Ruske akademije nauka.


Z D R AV S T V O - S R B I J A

Profesore, kako ste dospeli u Moskvu? Moj tata je bio veliki rusofil, voleo je Sovjetski Savez. U Moskvi su studirali osim mene, moj brat i sestra i dva brata od strica. Svi smo u Moskvi završili studije. Tako je otac rešio da nas pošalje u Moskvu kad završimo srednju školu. Kad sam došao u Moskvu, bio sam dve godine stariji od svojih vršnjaka, zbog našeg sistema školovanja. To mi je pomoglo jer sam ovde dobio dobro bazično obrazovanje. Bilo je teško u početku, ali uspeo sam. Kako ste izabrali patologiju? Patologiju sam izabrao svesno, meni se uvek više sviđala patofiziologija. Patofiziologija je bazična nauka za čitavu medicinu i kad sam došao kod šefa Katedre za patofiziologijiu, kod profesora Litvickog , on je tamo i sada šef Katedre, rekao mi je da dođem kod njega. Ja sam odbranio disertaciju i u patofiziologiji i pulmologiji. Do današnjeg dana se time bavim. To što predajemo je teoretska disciplina, nije lečenje ljudi, predajemo studentima, aspirantima, specijalizantima, ljekarima i drugima. Ruska medicina je na svetskom nivou, pogotovu posle dolaska predsednika Putina. Predsednik Putin je kao jedan od svojih osnovnih postulata postavio razvoj nauke. Od početka, kako mi kažemo nultih godina, to su 2000. godina i dalje, počela je da se razvija naučna baza. Počela je da se finansira nauka, država finansira nauku. Moj univerzitet je u poslednjih pet godina u konkurenciji sa svjetskim univerzitetima, ulazi na mnoge liste i na vrhunskom je nivou. Mi imamo svjetske rezultate koji su vrhunska dostignuća savremene ruske medicine. U mnogočemu smo prvi u svetu. To podrazumeva da i mladi naučnici dobijaju dobre uslove za rad. Stimuliše se da to budu jako mladi naučnici. Akcenat se stavlja na ljude do 39 godina. Meni kao šefu Katedre za patologiju je zadatak da na Katedri bude polovina ljudi mlađih od 39 godina koji se bave naukom. Kod nas više niko ne može da se bavi samo jednim zanimanjem, recimo lečenjem pacijenata, to je glavno, ali obavezno mora da se bavi i naukom. Da li se i vama omogućavalo da se bavite naukom? To su bila druga vremena, to je bilo 1991. i 1992. godine . Ja sam počeo da se bavim naukom kao student šeste godine medicine, to je bilo 1988. godi-

Prof. dr Sergej Boljević i prof. dr Vladimir Jakovljević, dekan Medicinskog fakulteta u Kragujevcu

ne. Tada je to bio čisti entuzijazam. Ja sam radio kao entuzijasta, nas su malo finansirali. U vreme raspada Sovjetskog Saveza nauka je bila bačena na drugu stranu. Mi smo radili kao entuzijasti. Ja sam provodio po 10-12 sati u laboratoriji. Tada me je još tata školovao iako sam kasnije završio fakultet i radio. Toga se rado sećam, jer sam uvek gajio veliku ljubav prema nauci. Ja sam radio sam, pravio sam te laboratorijske nalaze, sve je to bilo iz ljubavi prema nauci. Zato sam verovatno i uspeo. Uspeha nema bez volje, želje da se napravi nešto u nauci i da se dođe do otkrića. Ja imam dva otkrića . Za jedno otkriće smo dobili poziv iz Nobelovog komiteta da budemo u konkurenciji za Nobelovu nagradu. Imam šest patenata i preko 400 radova. To je bio lep period života, ali vrlo težak. Bio je to period bez novca, ja sam bio oženjen imao sam dete. Kad sam završio doktorsku disertaciju bilo je pitanje kako dalje. Tada država nije ništa pomagala, ali uvek je bilo ljudi koji su hteli da se bave naukom. Profesore Boljeviću, bili ste a i sada ste izuzetno posvećeni nauci? To je istina. Ja sam radio pod rukovodstvom pokojnog akademika Aleksandra Haritonoviča Kogana i profesorke dr Ine Grigorijevne Daniljak. Oni su moji učitelji. U Rusiji imate profesore koji su vas izveli na naučni put,

oni se priznaju čitav život kao učitelji. Oni su mene izveli na naučni put i ja sam im jako zahvalan i čitav život ću ih pamtiti. U svakom slučaju, uvek ću ih spominjati kada to mogu. Profesore, može li se porediti srpska, eks jugoslovenska medicina i ruska škola medicine? Škole su različite, ja ću vam reći srpska medicina, medicina bivše Jugoslavije bila je zapadno orijentisana. A u Rusiji, ruska medicina, na primer u psihologiji, dominantan je akademik Pavlov i njegova psihologija, na zapadu to je Frojd. Tako imamo škole Frojda na zapadu, sovjetska medicina nije priznavala to jedno vrijeme, sad priznaje, ali u Rusiji dominantan je akademik Pavlov i njegova škola psihologije. To je jedan primer, ali takvih primera postoji mnogo. Postoji mnogo naučnika u Rusiji koji nisu na Zapadu poznati, možda jesu uskom krugu naučnika, ali šire nisu. U Rusiji se ponekad tako odnose prema Zapadu. Mislim da to polako prevazilazimo, polako te zapadne škole ulaze u Rusiju i ruske škole na Zapad. Mislim da nauka nema granica. Ona ne može da postoji u jednoj državi. Ne može nauka da postoji u grupi država, ona može da postoji kao međunarodna. Što se naučnici više povezuju u svetu to je bolje za svakog. I za naučnika i države i uopšte za svet. 45


Z D R AV S T V O - S R B I J A

Prvi ste Crnogorac - Srbin koji je u Rusiji primio rusku vakcinu protiv korone! Jeste, to je bilo 11. novembra prošle godine, prvi sam primio vakcinu. Primio sam prvu dozu kod akademika Aleksandra Gincburga u Institutu Nikolaja Gamaleja, koji je napravio tu vakcinu. Drugog decembra sam dobio drugu dozu vakcine. Osećao sam se dobro, nisam imao nus pojave i 22. decembra ja sam dobio punu zaštitu od korona virusa. Ne moram da se bojim i preporučujem svima da to urade. Znači, ruska vakcina... Samo ruska Sputnjik V, ove druge vakcine su isto efikasne, ali u pogledu bezopasnosti ja ne mogu da se potpišem. Te vakcine nisu loše, ali efikasnost im je manja, nego kod Sputnjika. Dosta studenata se interesavalo kako da dođu u Rusiju da studiraju? Univerzitet I.M. SEČENOV je otvoren za dolazak stranih studenata. Imamo vrlo mnogo stranih studenata iz raznih zemalja. Kad je profesor dr Vladimir Jakovljević, dekan Medicinskog fakulteta u Kragujevcu, bio u Moskvi mi smo razgovarali sa rektorom Univerziteta SEČENOV, akademikom Petrom Vitalijevicom Glibockom. To je bilo posebno pitanje, da iz Srbije dolaze studenti, rektor je pozitivno reagovao i mi možemo , kada treba, da organizujemo dolazak bilo kojeg studenta. Neki su već dolazili, ali to nije bilo organizovano. Meni se čini da to treba organizovati kao put ljudi koji hoće u Rusiji da završe fakultet. Da upoznaju rusku školu i dobiju vrhunsko znanje, pa posle završetka studija mogu da ostanu u Rusiji ili da se vrate u Srbiju. Profesor dr Vladimir Jakovljević je prošle godine u Ruskom domu, prilikom obeležavanja 100 godina Medicinskog fakulteta u Beogradu, najavio svetski kongres patofiziologije u Moskvi 2022. godine! Da, pripremamo Deveti svetski kongres patofiziologije, ja sam predsednik, a vicepredsednik je profesor dr Vladimir Jakovljević. Zajednički to pravimo na Univerzitetu I.M. SEČENOV. Ova kovid vremena zatvorila su sve kongrese s ličnim prisustvom, osim distancionog . Mi se nadamo da će to proći ove godine, da će sledeća godina biti već 46

normalna i da ćemo Kongres održati u septembru 2022. u Moskvi. Očekujemo lično prisustvo velikog broja naučnika, očekujemo masovan dolazak i drugih naučnika iz sveta, ne samo Rusije. Jer ne pozivamo samo patofiziologe , mi zovemo sve svetske stručnjake iz Međunarodnog društva naučnika, koji su povezani sa patofiziologijom, koji mogu da nas upoznaju sa mnogim novinama u različitim specijalnostima. Takođe, zvaćemo i lekare - naučnike iz svih republika bivše Jugoslavije, tako da na Kongresu očekujemo više hiljada učesnika. To će biti vrhunski stručnjaci priključeni Ruskoj akademiji nauka i Univerzitetu I.M.SEČENOV, naravno i kompletna međunarodna nauka, odnosno stručnjaci iz celog sveta, ne samo ruski stručnjaci. Posle kovid pandemije, to će biti prvi postkovid Kongres svetskog nivoa. Nadamo se da će se naučnici okupiti i imati priliku da se sete starih vremena, kada su se družili i razmenjivali mišljenja. Može li se uporediti naša i ruska patofiziologija? Može, mislim da smo tu negde na istom nivou. Srbija ima vrhunske naučnike i u patofiziologiji i fiziologiji. To

su naučnici koji se probijaju u svetu. Ja moram da pohvalim Medicinski fakultet u Kragujevcu i školu profesora doktora Vladimira Jakovljevića, koga lično poznajem. To su mladi, pametni i perspektivni ljudi koji imaju veliku budućnost. Tako samo treba ići dalje. Treba imati što više takvih škola u Srbiji. Mi u Rusiji se trudimo da to omasovimo. To je perspektiva nauke u državi, to je perspektiva države. Bez mladih se ne može ništa postići. Mladi su budućnost, njih treba favorizovati, treba im davati šansu. Mladi čovek može da ima želju, može da ima talenat, ali da se to ostvari treba da mu pomognu stariji, mi kao profesori i država, naravno. To je i uputstvo i savet državi! Da, jeste, mislim da je to tako. Uvaženi gospodine profesore Boljeviću, veliko Vam hvala za ovaj neposredni razgovor.

Первый Московский государственный медицинский университет имени И. М. Сеченова I.M. Sechenov First Moscow State Medical University


Z D R AV S T V O - S R B I J A

Uloga Gradskog zavoda za plućne bolesti i tuberkulozu u Beogradu kao trijažnog centra tokom pandemije

Dr Ljiljana Timotijević, direktorka Gradskog zavoda za plućne bolesti i tuberkulozu

G

radski zavod za plućne bolesti i tuberkulozu u Beogradu kao vodeća ustanova za bolesti pluća, na primarnom nivou zdravstvene zaštite, susreće se sa respiratornim infekcijama, hroničnim nezaraznim i zaraznim bolestima u svom svakodnevnom radu. Iskustvo koje posedujemo svakako nam je pomoglo da se lakše i brže organizujemo u periodu pandemije ali, ipak, niko od nas nije slutio kakve će izazove doneti SARS-Kov-2 koji je izazvao pandemju i stavio veliku odgovornost na zdravstveni sistem, a najviše na zdravstvene radnike.

Profesionalno iskusniji, ljudski plemenitiji Autor: Tatjana Jovanović, strukovna medicinska sestra, glavna sestra GZZPBITB, Beograd Tatjana Jovanović rođena je 1970. godine u Zrenjaninu. Srednju medicinsku školu završila je 1988. u Zrenjaninu, a 2018. završila je je Visoku medicinsku školu strukovnih studija u Zemunu. Specijalističke studije upisala je 2020. godine. Radni odnos je zasnovala u Opštoj bolnici u Kikindi na Odeljenju hirurgije, a 2001. godine prešla je u Gradski zavod za plućne bolesti i tuberkulozu Beograd, gde je radila na različitim pozicijama. Od 2014. radila je na Odeljenju dugotrajne oksigenoterapije, a u novembru 2016. imenovana je za glavnu sestru Gradskog zavoda.

Vera Canić i dr Velibor Canić

Proglašenje epidemije u martu prošle godine i uvođenje vanrednog stanja rezultovalo je odlukom Ministarstva zdravlja o upućivanju zdravstvenih radnika iz naše ustanove u kliničko bolničke centre KBC Zemun, KBC „Dragiša Mišović“, KBC „Zvezdara“ i u privremenu bolnicu na Beogradskom sajmu. Profesionalno i stručno svi su se odazvali pozivu i zajedno sa kolegama iz cele Srbije krenuli u borbu sa „nevidljivim“ neprijateljem sa kojim se prvi put susrećemo želeći da se što pre izborimo sa njim. Zavod je i dalje nastavio sa svojim primarnim radom manjim kapacitetom i zbrinjavao ostale pulmološke pacijente. Krajem juna, iako nismo očekivali tako brz porast broja zaraženih i obolelih, epidemija se ponovo razbuktala i tako nas opet opomenula da još nije vreme da se vratimo svojim uobičajenim životima. Ministarstvo zdravlja je donelo odluku da postajemo jedan od tri kovid

Ekipa Gradskog zavoda u crvenoj zoni

trijažna centra na teritoriji grada Beograda. Zahvaljujući timskom radu i dosadašnjim sticanim iskustvima iz kovid bolnica brzo smo reagovali, oformili crvenu i zelenu zonu i tako sprečili ukrštanje puteva i mogućnost širenja infekcije među pacijentima i osobljem. Formirali smo timove i precizirali zadatke, obučili sve zaposlene za bezbedan rad u vanrednim okolnostima. Lične zaštitne opreme smo imali dovoljno, tako da je svaki zaposleni koji je dolazio u direktan ili indirektan kontakt sa obolelima bio propisno i maksimalno zaštićen. U Gradskom zavodu za plućne bolesti i tuberkolozu u Beogradu, u periodu od 27. 6. 2020. god. do 31.12. 2020. godine, pregledano je ukupno 44.108 od toga 15.132 pacijenta sa simptomima kovid infekcije, a prvih i ponovnih pre-

gleda 26.696 . Urađeno je 11.429 grafija pluća, 5.809 PSR testa na Kovid-19. Urađeno je 1.137 arterijskih punkcija za gasne analize. Na dalje bolničko lečenje upućeno je 1.847 obolelih. Najveći broj pacijenata je mlađeg uzrasnog doba, od 30 do 50 godina, sa simptomima karakterističnim za kovid infekciju (povišena temperatura, grebanje u grlu, gubitak čula mirisa i ukusa, malaksalost, brzo zamaranje, plitak dah i dijareja). Preko polovine pacijenata imalo je virusnu upalu pluća. Trudili smo se da budemo dorasli zadatku koji je postavljen pred nas u skladu sa etikom koju nam nalaže naša profesija. Radili smo timski i brinuli o našim pacijentima kojima je pored medicinske bila potrebna i psihološka podrška. Na isti način kako smo brinuli o pacijentima, brinuli smo i jedni o drugima i bili jedni drugima neophodna podrška. Rezultat takvog rada i zalaganja bio je da smo sačuvali zdravlje naših radnika, a i ukazali svu potrenu zdravstvenu pomoć našim pacijentima. Pored profesionalne etike i odgovornosti koju naša profesija iziskuje, važno je izdvojiti hrabrost i plemenitost kao lične osobine kolega koje sam imala priliku da vidim na delu. Lepo je i dirljivo bilo videti kako jedinstvo kolektiva, solidarnost, požrtvovanost i empatija pobeđuju sve strahove i prepreke na koje smo nailazili. Ljudske vrednosti se nisu izgubile uprkos velikim izazovima kroz koje smo prošli. Sada, mogu slobodno da kažem, smo profesionalno još iskusniji da se nosimo sa novim izazovima koje naša profesija nameće, ali da smo i kao ljudi položili veliki test u doba pandemije koja je promenila svet. 47


Z D R AV S T V O - S R B I J A

Uspeh pančevačkog tima lekara ušao u evropske medicinske zbornike

P

očetkom novembra, prošle godine, usred Kovid 19 - epidemije, u Opštu bolnicu u Pančevu javila se trudnica sa korona simptomima. Ubrzo je stavljena na aparat za veštačko disanje - respirator. Nakon nekoliko dana, dok je bila na respiratoru, lekari su uradili carski rez i rodila se zdrava i vitalna beba muškog pola. Majka je ostala na respiratoru, bez svesti još mesec dana. Posle sedam nedelja je prvi put videla svoje dete. Ovo je bio jedinstven medicinski poduhvat lekara pančevačke bolnice, koji ulazi u anale naše, ali i evropske medicine. Opštu bolnicu u Pančevu, koja je Kovid centar već jedanaest meseci, uspešno vodi direktor dr Slobodan Ovuka. Doktora Slobodana Ovuku koji je sve vreme bdio nad celim slučajem, pitali smo kako se to dogodilo? Naša porodilja, zapravo trudnica, bila je primljena u Kovid bolnicu - Pančevo 5. novembra prošle godine zbog upale pluća, uzrokovane virusom korona. Od ulaska u bolnicu lečena je od pneuomonije, a paralelno s tim smo pratili intenzivno stanje ploda i stanje majke. Uradili smo ginekološki ultrazvuk, CTG u više navrata u toku dana, pratili smo stanje ploda koje je bilo dobro. Ono što nam je diktiralo čitav tretman bilo je naglo pogoršanje kliničke slike koje se dešavalo u noći između sedmog i osmog novembra, tako da je porasla enormna potreba za kiseonikom. Upala pluća - primenjeni su svi terapijski protokoli po pitanju Kovida -19. To nije dalo željeni rezultat, dolazilo je do komplikacija u smislu pluća, nedostatka vazduha, kiseonika, padala je saturacija kiseonika u krvi i to nas je uslovilo time da odlučimo da prekinemo trudnoću, to jest da ženu porodimo, ne bi li s jedne strane dali plodu maksimalnu mogućnost i zaštitu da se adaptira na vanmaterični život, a s druge strane da može i sama majka da se posveti borbi za očuvanje svog zdravlja. Prilikom carskog reza, pošto nije bilo uslova za spinalnu anesteziju, intubirana je pacijentkinja, uvedena u opštu ane48

Poduhvat Opšte bolnice Pančevo za medicinske anale Kovid - trudnica, bila na respiratoru bez svesti mesec dana. Porođena carskim rezom, majka i beba odlično. Živi, zdravi i vitalni se vratili kući Pripremili: Dario Mirović i Marko Radoš

steziju, urađen je carski rez. Rođena je beba muškog pola koja je bila vitalna i dobra. Beba nije bila nijednog sekunda životno ugrožena. Tad nam je preostala teška borba za majčino zdravlje. Posle operacije nije bilo uslova da se izvadi tubus, da se žena razbudi, pošto je saturacija kiseonikom dramatično padala, jedini način da se sačuva život je bio da ostane intubirana, da ostane na mašini za veštačko disanje, respiratioru. To smo tako radili narednih mesec dana, čekajući, želeći i radeći sve ono što je savremena srpska medicina u Kovid - sistemu usvojila. Svi naši napori i svakodnevne konsultacije stručnog tima, bile su usmerene

na to, da pokušamo da je vratimo u život i da to dete ima majku. Narednih dana bilo je jako teško i u nekim momentima izuzetno kritično. Nalazi koje smo radili svakodnevno ukazivali su na jedno izuzetno teško opšte stanje. U nekoliko navrata smo radili skener i rendgene pluća vrlo često. Ti snimci pluća bilo na rendgenu ili skeneru, nisu bili ohrabrujući. Ali nismo popuštali, pošto smo imali preko mašine za veštačko disanje maksimalnu koncentraciju kiseonika u tkivima, uzdali smo se u njenu mladost i snagu da to sve izdrži. Tako da smo nakon 25-26. dana borbe na respiratoru pokušali da je


Z D R AV S T V O - S R B I J A

budimo, posle nekoliko dana uspeli smo da je probudimo, izvadimo tubus i postignemo željenu oksigenaciju tkiva i da je prebacimo na Odeljenje ginekologije, gde je bila do potpunog oporavka. Tako je porodilja - majka otišla kući živa i zdrava, nekoliko dana posle Nove godine. Više od mesec dana je trajala ta borba na respiratoru. To je veliki uspeh i sreća. Izuzetno je retko da se neko nakon 30 dana skine sa respiratora i da preživi, a kamoli da preživi bez ikakvih posledica. Na svu sreću, ona nema posledice i time je postignut naš maksimalan cilj. Ponosni smo na kompletan sastav ekipe koja je tih 30 dana brinula o pacijentkinji. Pre svega, osoblje intenzivne nege i anesteziolozi, ali su tu bili uključeni i laboratorija, radiologija, pulmolozi, infektolozi i ginekolozi. Postoperativni ginekološki tok je bio besprekoran, to je bilo ohrabrujuće, tu nismo imali problem. Nikakvih infekcija nije bilo, sve je bilo kao u najboljim carskim rezovima. S te strane nismo imali problem. Uspeh je rezultat multidisciplinarnog pristupa. Živa i zdrava majka, koja se vratila kući svojoj deci, pošto pored novorođene bebe ima i starijeg sina. Bilo je teških momenata kada smo je gledali na respiratoru, ali smo u dubini duše verovali da ćemo je izvući i da će priča imati srećan kraj.

Posle porođaja carskim rezom šta je bilo s bebom? Beba muškog pola, rođena je 8. novembra prošle godine, u dobrom opštem stanju sa dobrom vitalnom ocenom. Beba je otpuštena kući na dalju brigu kod oca, starijeg brata i porodice. Za to vreme majka je bila na respiratoru, intubirana bez svesti, mesec dana. Nakon ekstubacije zadržana je bolnici zbog Kovid sistema. Puštena je kući kasnije posle sedam nedelja, krajem prošle godine. Tada je prvi put videla svog sina. Svoje čedo je zagrlila sedam nedelja od porodjaja. Porodilja na respiratoru bez svesti mesec dana, izašla živa i zdrava iz bolnice, videla svog sina posle sedam nedelja lečenja. To ulazi u anale medicine! To je uspeh i za mnogo veće kliničke centre, sa mnogo boljim uslovima i većim iskustvom, da se ovakva žena vrati kući zdrava i srećna. Ja sam pričao sa majkom nakon ekstubacije, kada je došla svesti posle trideset dana i tada smo joj rekli da se porodila, da je dobila sina, da je beba dobra i vesela i da ima punu pažnju oca i ostale familije. Tada sam video kakav je to osećaj i sreća, koliko je žudela da vidi svoje čedo. Jedva je čekala dan otpusta iz bolnice. Ali zbog

Kovid sistema, nismo smeli da dopustimo da bebu donose dok se majka potpuno ne izleči, dok ne bude Kovid negativna, zbog bezbednosti bebe pre svega, a i ostalih, naravno. Otpuštena je iz bolnice kad smo je potpuno stabilizovali, krajem decembra 2020. godine i tada je prvi put zagrlila svog novorođenog sina, sedam nedelja posle porođaja. Ponosni smo što smo dokazali da možemo da stanemo uz bok najboljim ustanovama u zemlji i šire. Ovakvih primera nema mnogo ni u svetskoj literaturi, pogotovo s Kovidom - 19, koji je novina za našu i svetsku medicinu. Mi smo za ovih godinu dana mnogo toga naučili o Kovidu - 19. Danas imamo preko 100 pacijenata (nekad više od 250). Mi nijednog dana u prethodnih 11 meseci nismo bili na brojnom stanju nula. To je sve, naravno, dalo i rezultat u smislu učenja i praktikovanja novih protokola i novih terapijskih metoda. Sve smo to ispratili i uradili profesionalno. Naravno, imali smo sve vreme maksimalnu podršku Ministarstva zdravlja Republike Srbije i Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo tako da nismo oskudevali ni i jednom leku ni u zaštitnoj opremi. Sve je to dalo rezultat, a evo uspeh s porodiljom koju smo uspeli da vratimo kući živu i zdravu, zajedno sa njenom bebom, zaista će ostati zabeležen u medicinskim analima i hronikama. Takvim se rezultatom ne može pohvaliti mnogo ustanova u zemlji i Evropi. Da li epidemija opada? Dolaze bolji dani u odnosu na brojeve koje imamo prethodnih mesec dana, ja sam optimista. Mi sada imamo dva puta manje pacijenata neko što smo nedavno imali. U Pančevu se počelo s vakcinacijom građana protiv korona virusa na nekoliko punktova. Raspored imunizacije je utvrđen i dobar je odziv. Građanima je na raspolaganju i mogućnost izbora vakcine određenog proizvođača. Svakodnevno planiramo i vakcinisanje zdravstvenih radnika, kineskom vakcinom. Interesovanje je veliko i očekivano, tako da smo se za te brojke i pripremili. To je već četvrta, peta grupa u našoj ustanovi koja se vakciniše. Uporedo sa vakcinacijom, mislim da dolaze bolji dani za sve nas. Bili smo dugo okupirani, mislim da ćemo moći najzad, posle 11 meseci, da se bavimo medicinom a ne kovidom. Nadam se da pandemija neće trajati još dugo, da će vakcina dati pun efekat i da ćemo u toku godine da se vratimo u normalu. 49


Z D R AV S T V O - S R B I J A

S

pastični tortikolis (ST) je neuromišićni poremećaj koji se karakteriše nekontrolisanim kloničnim i/ili toničnim spazmom mišića vrata. Termin spastični mišićni tortikolis (SMT) odnosi se na deformaciju vrata koja podrazumeva skraćivanje sternokleidomastoidnog mišića koji vodi glavu da se okrene ka pogođenoj strani, a bradu ka suprotnoj strani. Kada se rano dijagnostikuje i operiše mogu se očekivati dobri rezultati. Može se klasifikovati kao složen ili jednostavan poremećaj pokreta. Položaj glave može se predstaviti u vidu rotacije, naginjanja ili produženja vrata. Ako su zahvaćeni trup ili ramena bolest se naziva distonija. Najveća incidenca je između 30. i 40. godine. Klinička slika Osećaj zategnutosti mišića vrata sa abnormalnim položajem glave je najčešći prvi klinički simptom i može napredovati brzo ili postepeno. Aktivne kontrakcije i spazam odgovarajućih mišića mogu se lako identifikovati palpacijom. Javljaju se bolne toničke kontrakcije ili intermitentni spazmi sternokleidomastoideusa, trapeziusa i drugih mišića vrata sa abnormalnim položajem glave. Kontrakcije sternokleidomastoidnog mišića rotiraju glavu na suprotnu stranu. Tegobe u vidu zakrivljenosti vrata mogu ići od blagih do teških. Progresija bolesti traje najčešće od jedne do pet godina, a zatim se stabilizuje. Prema literature, oko 10% bolesnika spontano ozdravi (obično mlađe osobe sa blažim oblicima), ali može trajati i celi život sa ograničenjem pokreta i iskrivljenim držanjem glave i vrata. Kako nastaje? Uzrok je nepoznat. Postoji nekoliko hipoteza o etiologiji ovog poremećaja: • poremećaj refleksnih luka koji održavaju tonus mišića, • disfunkcija bazalnih ganglija i njihove veze, • psihogeni faktori i vaskularna kompresija. Idiopatski spastični tortikolis predstavlja najčešću distoniju kod odraslih. Oko 5% pacijenata ima pozitivnu porodičnu anamnezu. 50

Šta je spastični tortikolis?

Dr sc. med. Nenad Živković, spec. neurohirurgije, naučni saradnik, Bel Medic, opšta bolnica, Beograd

Kako se leči ovo oboljenje? Svakom pacijentu se pristupa individualno. Većina medicinskih tretmana ovog stanja nije zadovoljavajuća, a prvi izbor su konzervativna lečenja. Najčešće su injekcije botulinum toksina u zahvaćene mišiće. Injekcije su efikasne kod većine pacijenata i daju blage neželjene efekte. Efekat traje tri do četiri meseca i injekcije se moraju često ponavljati. Botulinum toksin A donosi samo ograničenu korist ili nije efikasan kod 6% –14% pacijenata, a efikasnost se gubi kod najmanje 3% pacijenata uz kontinuiranu ponavljanu upotrebu. Kada konzervativni tretman ne daje rezultate, mogu se razmotriti hirurške intervencije.

izazvati slične simptome. Magnetna rezonanca glave i vrata (MR) radi se kod svih pacijenata, kako bi se isključile lezije mozga i kičmene moždine. Elektromiografija (EMG) cervikalnih mišića se standardno radi preoperativno i postoperativno. Indikacije za operativnim lečenjem su: -- isključenje cervikalne spondiloze, sistemski distonični ili diskinetički poremećaji pokreta (Huntingtonova horea, sistemska torzijska distonija, Parkinsonova bolest), -- grčeviti mišići bili su ograničeni uglavnom na vrat, -- trajanje simptoma i neuspeh konzervativnog lečenja od najmanje 24 meseca.

Koje vrste hirurškog lečenja postoje? Rendgen vratne kičme radi se pre operacije kako bi se isključili poremećaji vratne kičme koji mogu

Postoje dve vrste hirurškog lečenja. Jedna je hronična duboka stimulacija mozga na unutrašnjem segmentu globus pallidum-a, a druga je hirurška denervacija mišića vrata koji su u nju uključeni. Kroz istoriju pokušani su mnogi hirurški tretmani, poput miotomije zahvaćenih mišića, neurektomije ili rizotomije živaca kičmene moždine, selektivna periferna denervacija (SPD) i mikrovaskularna dekompresija (MVD). Hirurško lečenje, čiji je cilj selektivno uklanjanje patološke aktivnosti uz očuvanje normalne motoričke funkcije i izbegavanje neželjenih efekata, postignuto je korišćenjem širokog spektra tehnika, uključujući: -- intraduralnu denervaciju (McKenzie procedura), -- ekstraduralnu denervaciju (Bertrand procedura) i -- selektivna miotomija (SCM denervacija). McKenzijevom procedurom se radi intraduralna denervacija motornih cervikalnih korenova kako bi se rešio spazam odgovarajućih mišića. Selektivnom miotomijom prese-


Z D R AV S T V O - S R B I J A

Degenerativne promene kičme

D ca se odgovarajući mišić i vrši se preparacija i ablacija distalnih grana cervikalnih nerava i na taj način rešava spazam mišića i vrši korekcija. Kakvi su rezultati hirurškog lečenja ovog retkog oboljenja? Dugoročna korist procenjena je globalnom ocenom ishoda i modifikovanom skalom ocenjivanja spazmodičnog tortikolisa u Torontu (TVSTRS). Za rezultat hirurškog lečenja najbitnije je vreme javljanja pacijenta. Bitno je što pre prepoznati simptome i abnormalni položaj glave i vrata jer su rezultati kod mlađih pacijenata odlični. Većina mlađih pacijenata je pokazala postoperativno odlične rezultate u opsegu kretanja vrata i nagiba glave. Kod zapuštenih adultnih formi ove bolesti koje ne reaguju na konzervativno lečenje preporučujemo hirurški tretman. Štaviše, hirurško lečenje odraslih pacijenata sa zanemarenim

PRE

mišićnim tortikolisom pomoću bipolarnog oslobađanja SCM-a daje odlične rezultate. U skorašnjoj studiji unipolarnom resekcijom na distalnom kraju SCM-a, rotacija i bočna fleksija su se poboljšali, a napetost je nestala. Ako prepoznamo benefite ove vrste lečenja, odabir unipolarne resekcije je dobra hirurška opcija za odraslog pacijenta sa zapuštenim idiopatskim spastičnim tortikolisom. Pacijenti mogu imati koristi od hirurškog lečenja, operacija vraća obim kretanja vrata, rešava nagib glave i može poboljšati kvalitet života pacijenta. Sve navedene operativne tehnike u našoj zemlji koristi u svakodnevnom radu dr sc. med. Nenad Živković, neurohirurg i naučni saradnik, želeći da implementira nove svetske trendove lečenja spinalne patologije u svojoj zemlji, a koje je dobrim delom naučio od najboljih svetskih stručnjaka u oblasti spinalne hirurgije.

egenerativne promene kičme sastavni su deo biološkog procesa starenja i javljaju se dva puta češće kod muškaraca nego kod žena, posebno kod osoba starijih od 40. godina, a poslednjih decenija i dosta ranije. Pacijenti, da bi ih se rešili, često moraju da biraju između komplikovanih, ponekad neizvesnih operacija ili dugoročnog vežbanja pod nadzorom fizijatra i fizioterapeuta. Savremen stresogen način življenja i nova kompjuterska era doprineli su da se degenerativna oboljenja kičme sve češće javljaju i kod mlađih osoba, nekada i pre 30. godine. Predstavljaju ozbiljan socio-ekonomski problem jer remete kvalitet života i onemogućavaju radnu sposobnost. Nedovoljna fizička aktivnost, posledična prekomerna težina, dugotrajno sedenje u prinudnom položaju, loše držanje tela su faktori koji utiču na progresivan tok degenerativnih promena koje smanjuju elastičnost kičme, najčešće u lumbalnoj (krsnoj), a zatim i u cervikalnoj (vratnoj) regiji čineći pritisak na vaskularne i nervne elemente. Degenerativne promene mogu da zahvate sve delove kičmenog stuba - zglobove, međupršljenske diskuse, ligamente, kičmene pršljenove i kao posledica mogu nastati diskus hernija, spondiloza, spondilolisteza, suženje kičmenog kanala... Bol u kičmi ima čak između 80 i 90 odsto stanovništva, a najčešći razlog je diskus hernija koja predstavlja pomeranje međupršljenskog diska pri čemu dolazi do uklještenja nerva. Javlja se u slabinskom i vratnom, a znatno ređe u grudnom delu kičme. Kada se rodimo, naši diskovi se 88 odsto sastoje od vode i spoja belančevina i šećera koji čine osnovno tkivo vezivnog tkiva i hrskavice.

POSLE

51


Z D R AV S T V O - S R B I J A

P

ostoje dve grupe telesnih, tj. somatskih bolesti koje čak mogu i da ubiju čoveka. Prva grupa tih bolesti nastaje pod uticajem faktora kakvi su: nasleđe, zagađenje, povrede, upale, virusne infekcije i sl. Osim što je, dakle, poznat uzrok ovih bolesti njih karakteriše i to: • Što svi bolesnici koji boluju od iste bolesti, na primer od loma noge, imaju ograničen broj istih simptoma; • Što se veliki broj ovih bolesti može trajno izlečiti; • Što sa izlečenjem trajno nestaju i simptomi; • Ove bolesti se ne mogu izlečiti uz pomoć psihoterapije. Ono što ove bolesti takođe karakteriše je to što njihovi simptomi traju kontinuirno do eventualnog izlečenja. Ako je čoveku, na primer, ruka onesposoblena usled loma ili moždanog udara, ta ruka mu je nefunkcionalna sve do zarastanja loma ili mu je u svakom trenutku života paralizovana. I kod loma i kod moždanog udara nikada se ne dešava da ruka dva dana savršeno funkcioniše, a dva dana uopšte ne funkcioniše. Druga grupa bolesti, koje takođe mogu da oštete organe i čitave organske sisteme i mogu da ubiju čoveka, nastaje kao posledica delovanja psiholoških faktora. To su psihosomatske bolesti. U grupu psihosomatskih bolesti spadaju neki oblici autoimunih bolesti, pa tako i neki oblici multiple skleroze. Dakle, autoimune bolesti, kakva je multipla skleroza, mogu da budu organskog i psihološkog porekla. Karakteristike multiple skleroze psihološkog porekla možemo prepoznati po tome: • Što se njihov (psihološki) uzrok ne vidi. Zbog te činjenice čovek najčešće odbja da poveruje u psihološku prirodu svojih organskih tegoba. • Što svi bolesnici sa istom dijagnozom nemaju iste simptome. • Što za većinu simptoma ne postoji neurološka osnova, kao što je to slučaj s osobom kojoj trnu obe ruke od vrhova prstiju do sredine podlaktice za šta ne postoji neurološko opravdanje. • Što simptome ovog porekla čovek pod jednim životnim okolnostima ima, a pod drugim okolnostima nema. • Što telesne tegobe, nastale delovanjem psiholoških faktora, uvek prate psihološke tegobe, kakve su strah, depresija, panika. • Što su telesne tegobe i psihološke 52

Upoznajte svoju multiplu sklerozu tegobe istog intenziteta i istog stepena neprijatnosti. • Što pod posebno povoljnim životnim uslovima ovaj tip multiple skleroze može da nestane sponatano. • Što ovaj tip multiple skleroze ne može trajno da se otkloni (izleči) uz pomoć lekova, imobilizacije, operacije i sl. već se može ublažiti i čak u potpunosti izlečiti samo putem psihoterapije. Primer multiple skleroze psihološkog porekla Filip M. 14 godina. Odličan učenik osmog razreda sa dijagnozom multipla skleroza. Od telesnih tegoba dečaku: • Trne desna noga u gornjem delu buta ne sa spoljašnje strane; • Ima otežano hodanje, otežano disanje, bol u očima, lako zaplače; • Simptome ima samo u kući; • U školi najviše voli da igra fudbal i misli da je u fudbalu najbolji u razredu. Od psiholoških tegoba dečak ima: • Anksioznost • Osećanje krivice Dakle, za njegove simptome možemo reći: • Da su brojni; • Da nemaju neurološkog opravdanja; • Da su periodični: javljaju se u jednim okolnostima (kada je kod kuće), a nema ih u drugim okolnostima (kada je u školi). Psihoterapija nam je otkrila sećanje iz njegove osme godine u kome mu je na parket pala puna boca gustog soka. Otac, koji je sa detetom bio sam u kući, verovatno se iznervirao, zato što je to morao da očisti. Iako ga nikada pre toga nije udario otac je pojurio da ga udari i zakačio ga je rukom baš po onom delu noge koji mu sad stvara problem. Dečak je registrovao udar po nozi, osetio krivicu i strah te zaplakao. Psihoterapija nam je otkrila da postoji veza između dečakovih trenutnih telesnih i psiholoških tegoba i njegovih telesnih i psiholoških reakcija iz asociranog sećanja.

Ljiljana Dešević, psiholog i psihoterapeut

U procesu psihoterapije klijent i njegov psihoterapeut razgovaraju isključivo o onome što klijent već zna o sebi. Takav razgovor sam po sebi nije lekovit. Podatke koje sam vam navela dečak je znao i van psihoterapije. Ono što je u psihoterapiji lekovito, tj. ono što trajno otklanja psihološke i psihosomatske tegobe, je specifična procedura terapijskog razgovora. Kako možete znati da li je vaša multipla skleroza psihološkog porekla? Najpre pročitajte još jednom ovaj tekst i sebi odgovorite na pitanje: Da li u svojoj bolesti prepoznajete neke od navedenih karakteristika multiple skleroze psihološkog porekla. Nakon toga, ukucajte u pretraživač jednu po jednu vašu tegobu i pored svake ukucajte reč konverzivna neuroza. (Reč konverzija znači transformacija, pretvaranje. U ovom smislu misli se na pretvaranje psiholoških simptoma u telesne). Pratite da li će pretraživač dovesti u vezu vaše tegobe i pojam neuroze koja je psihološka bolest, ali lečiva psihološka bolest. Zatim jedan list papira podelite na četiri dela. U gornjem levom kvadratu napišite svoje trenutne telesne tegobe, a u gornjem desnom kvadratu svoje trenutne psihološke tegobe. Onda pogledajte “dole nizbrdo, niz ulicu svog života” i pustite da vam neko sećanje spontano padne na pamet. Posle toga, dole levo unesite telesne reakcije koje ste imali u tom sećanju (npr. udar po nozi), a dole desno svoje tadašnje psihološke reakcije (krivica i strah). Nakon toga pročitajte sve što ste zapisali i odgovorite sebi na pitanje: • Da li su moje sadašnje i prošle telesne reakcije i tegobe iste u psihološkom smislu? • Da li su moje sadašnje i moje prošle psihološke reakcije (tegobe) iste u psihološkom smislu? Ukoliko je odgovor na sva ova pitanja DA odgovorili ste sa DA i na najvažnije pitanje: Da li je vaš zdravstveni MS problem psihološkog porekla?


Z

akonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti (“Službeni glasnik RS”, br. 15/2016, 68/2020, 136/2020) uređuje se zaštita stanovništva od zaraznih bolesti i posebna zdravstvena pitanja, određuju se zarazne bolesti koje ugrožavaju zdravlje stanovništva Republike Srbije i čije sprečavanje i suzbijanje je od opšteg interesa za Republiku Srbiju, sprovođenje epidemiološkog nadzora i mera, način njihovog sprovođenja i obezbeđivanje sredstava za njihovo sprovođenje, vršenje nadzora nad izvršavanjem ovog zakona kao i druga pitanja od značaja za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti. Zaštita stanovništva od zaraznih bolesti vrši se sprovođenjem opštih, posebnih, vanrednih i drugih mera za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti. Opšte mere za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti sprovode se u objektima koji podležu sanitarnom nadzoru, odnosno nad objektima, prostorijama, uređajima, opremom i nad licima koja obavljaju delatnost u oblasti zdravstva, socijalnog zbrinjavanja, obrazovanja, poslovanja sa hranom, ugostiteljstva, turizma, trgovine i usluga, unutrašnjeg i međunarodnog saobraćaja, sporta i rekreacije. Jedna od posebnih mera za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti je imunizacija. Imunizacija je preventivna mera zaštite osoba od zaraznih bolesti davanjem vakcina i/ili imunoglobulina humanog porekla, imunobioloških preparata koji sadrže specifična antitela i monoklonskih antitela i ona je obavezna za: lica izložena određenim zaraznim bolestima: hepatitisu B, hepatitisu A, trbušnom tifusu, besnilu i tetanusu; lica u posebnom riziku od bolesti: hepatitisa B, gripa, meningokokne bolesti, oboljenja izazvanih streptokokom pneumonije i hemofilusom influence B, varičele, infekcije izazvane respiratornim sincicijalnim virusom; i lica zaposlena u zdravstvenim ustanovama protiv određenih zaraznih bolesti. Imunizacija stanovništva protiv određenih zaraznih bolesti je obavezna i preporučena. Prema Pravilniku o imunizaciji i načinu zaštite lekovima (“Službeni glasnik RS”, br. 82/2017) obavezna imunizacija obuhvata obaveznu aktivnu i pasivnu imunizaciju lica zaposlenih u zdravstvenim ustanovama i sprovodi se u skladu sa stručnometodološkim uputstvom za sprovođenje oba-

Medicina i pravo

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Pravo zaposlenog da odbije da radi na određenim poslovima

Ljubiša Živadinović, advokat, Beograd

vezne aktivne i pasivne imunizacije zaposlenih u zdravstvenim ustanovama protiv određenih zaraznih bolesti. Zaposleni u zdravstvenim ustanovama i privatnoj praksi koji podležu obaveznoj aktivnoj i pasivnoj imunizaciji su oni koji pružaju usluge zdravstvene zaštite na odeljenjima sa povećanim rizikom od zaraznih bolesti i to na poslovima dijagnostike, lečenja, nege, ishrane bolesnika i poslovima održavanja higijene. Imunizacija se sprovodi nakon provere imunizacionog statusa zaposlenog, kao i nakon sprovedenih obaveznih i preporučenih pregleda na specifična antitela u skladu sa zakonom. Primer iz sudske prakse: Zaposleni ima pravo da odbije da radi na određenim poslovima ako mu preti neposredna opasnost po život i zdravlje. Iz obrazloženja: Međutim, u postupku donošenja ožalbene presude, činjenično stanje je ostalo nepotpuno utvrđeno. Naime, prema odredbi člana 58 Zakona o zaštiti na radu (“Službeni glasnik RS” br. 42/91...propis tada važeći) radnik ima pravo da odbije da radi kad smatra da mu preti neposredna opasnost po život i zdravlje zbog toga što nisu sprovedene propisane mere zaštite na radu, sve dok se ne sprovedu odgovarajuće mere, a prema odredbi člana 59 stav 1 propisano je da kada radnik odbije da radi zbog toga što smatra da mu preti neposredna opasnost po život i zdravlje, a preduzeće smatra da postupak radnika nije opravdan, dužno je da odmah izvesti nadležnu inspekciju. Dalje je odredbom člana 114 Posebnog kolektivnog ugovora za zdravstvene ustanove Republike Srbije propisano da se zaposlenom ne može otkazati ugovor o radu ako odbije da radi, jer mu preti neposredna opasnost po ži-

vot i zdravlje zbog toga što nisu sprovedene posebne mere zaštite na radu. Zaposleni ne može biti odgovoran za povredu radne discipline i povredu radne obaveze koju je učinio ako postoje okolnosti koje isključuju njegovu odgovornost. Poštujući ove pravne norme, bilo je nužno utvrditi da li je bila obavezna vakcinacija radi obavljanja poslova specijaliste interne medicine u Službi za kućno lečenje. U odnosu na ovu okolnost, prvostepeni sud navodi da je iz iskaza svedoka S. utvrđeno da su svi zaposleni u službi kućnog lečenja morali biti vakcinisani, odnosno da je njima koji su radili u kućnom lečenju rečeno da moraju biti vakcinisani. Međutim, u odnosu na ovu okolnost postoji suprotno utvrđenje. Naime, prema odgovoru na prijavu Sektora za sanitarni nadzor odeljenja u B. broj 530-02-5900/2010-04 od 11.6.2010. godine, vakcinacija protiv hepatitisa B sprovodi se kod svih lica u zdravstvenim i drugim ustanovama koja u obavljanju svojih poslova dolaze u neposredan kontakt sa inficiranim licima i infektivnim materijalnom (krv, sekreti). Radi toga, bilo je nužno utvrditi da li izvršioci na poslovima na koje je tužilja premeštena dolaze u kontakt sa naznačenim materijalom ili ne. Na sve ovo je ukazala žalba tužene ukazujući osnovano na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361 stav 1 u vezi člana 8 ZPP, a ovo i sa razloga što je u postupku donošenja ožalbene presude u prisustvu naznačenih činjeničnih utvrđenja izostala i ocena dokaza. (Presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž1 br. 4324/13 od 3. jula 2013. godine) - Bilten Apelacionog suda u Beogradu, br. 6/2014, Intermex, Beograd, Autor sentence: Borivoje Živković, sudija Apelacionog suda u Beogradu. 53


Vesti iz VMA

Z D R AV S T V O - S R B I J A

23. 12. 2020.

Ministar Stefanović obišao Vojnu bolnicu “Karaburma” Potpredsednik Vlade i ministar odbrane dr Nebojša Stefanović obišao je Vojnu bolnicu “Karaburma”, gde je nakon razgovora sa rukovodstvom i osobljem bolnice izrazio još jednom zahvalnost svim zdravstvenim radnicima u Srbiji, posebno onima koji rade u vojnomedicinskom sistemu, na svemu što su učinili u prethodnom periodu. - Razgovarali smo sa komandantom bolnice dr Udovičićem, dr Taušanom i sa medicinskim osobljem, koji ovde zaista danonoćno već mesecima rade i brinu, u ovom trenutku o 126 teških pacijenata. Kroz naše vojno zdravstvo u kovid sistemu u prethodnom periodu prošlo je više od pet hiljada ljudi – naglasio je ministar Stefanović. On je podsetio da je Vojna bolnica “Karaburma” specifična po tome što se u nju šalju kovid pacijenti sa najtežim simptomima. - Ljudi koji ovde rade zaista se lavovski bore za svaki život, bore se za svakog čoveka i, naravno, da

posledice po njihovo zdravlje budu što manje. Razgovarao sam sa njima i o uslovima njihovog rada, o onome što treba dodatno da im pomognemo i onome što oni čine za svakog od ljudi koji dolaze ovde u vojnu bolnicu. Ono što je moj utisak, i većine građana Srbije, jeste da lekari, naše medicinske sestre, tehničari i svi drugi ljudi koji učestvuju u vojnom sistemu i u civilnom sistemu zdravstva čine jedan ogroman posao za sve nas, rizikujući i svoje zdravlje – istakao je ministar Stefanović. On je dodao da zato svi moramo uložiti maksimalne napore kako bi se pomoglo da njihov posao bude što lakši. - Doktor Udovičić kaže da za Novu godinu organizuju ovde doček, jer će svi biti ovde u tom trenutku u crvenoj zoni, a ja hoću zato da zamolim građane Srbije da im se ne pridruže, da pomognemo da se niko novi ne razboli, da budemo odgovorni i da pomognemo našim lekarima da im posao bude lakši.

Nadam se da ćemo uz vakcinu, koja je, kako je predsednik Vučić i obećao, već počela da stiže u Srbiju i u narednoj godini i masovniju vakcinaciju, moći da se vratimo normalnom životu i da će sve ovo vrlo brzo biti iza nas – zaključio je ministar Stefanović. Komandant Vojne bolnice “Karaburma” pukovnik dr Ivo Udovičić, u prisustvu načelnika Uprave za vojno zdravstvo general-majora Uglješe Jovičića, informisao je ministra Stefanovića o trenutom stanju u tom vojnomedicinskom

centru, a tokom obilaska ministar odbrane razgovarao je sa zdravstvenim radnicima u toj bolnici, koja od marta 2020. godine nije prestajala sa radom i gde je angažovan najveći broj pripadnika vojnog zdravstva. Kada je reč o stanju u ostalim vojnozdravstvenim ustanovama, u privremenoj kovid bolnici u “Štark areni” trenutno su na lečenju 442 pacijenta. U Vojnoj bolnici u Novom Sadu zbrinuto je 19, dok je u Vojnoj bolnici u Nišu na lečenju 37 kovid pacijenata.

15. 1. 2021. godune

Vojno zdravstvo u borbi protiv Kovid-19 Od početka pandemije virusa Kovid-19 vojno zdravstvo neprekidno i hrabro pruža pomoć stanovništvu u borbi za suzbijanje pandemije. Više od 10 meseci pripadnici vojnog zdravstva su u prvim redovima borbe protiv opakog virusa i nastavljaju da opravdavaju poverenje građana u Vojsku Srbije i vojno zdravstvo. Vojna kovid bolnica Vojnomedicinskog centra „Karaburma” radi od aprila prošle godine bez prekida, a njen kapacitet je 135 kreveta. Trenutno (15. 1. 2021) su na lečenju 102 pacijenta, a od njenog aktiviranja do danas lečena su 1.633 pacijenta. U privremenoj kovid bolnici u “Štark arena”, čiji je kapacitet 510 postelja, na lečenju je trenutno 265 pacijenata, a od njenog ponovnog aktiviranja u oktobru 2020. godine do danas primljeno je i lečeno njih 2.433. U prethodnom talasu od 6. jula do 3. septembra 2020. lečena su 434 pacijenta. Za lečenje kovid pozitivnih pacijenata u Vojnoj bolnici u Novom Sadu odvojeno je 35 kreveta. Trenutno je na lečenju šest pacijenata, a od 4. novembra 2020. do danas lečeno je 326 pacijenata. U prvom talasu epidemije od jula do septembra prošle godine primljena su i lečena 202 pacijenta. 54

Od 5. decembra 2020. godine u kovid sistem uvrštena je i Vojna bolnica u Nišu kapaciteta 50 postelja. Od tada su lečena 134 pacijenta, dok se na lečenju trenutno nalazi njih 35. Podsećamo da je u Hali 1 Beogradskog sajma od 29. marta do 5. juna prošle godine lečeno 1.277 kovid pozitivnih pacijenata. Vojni lekari i medicinsko osoblje nastavljaju da u ovom teškom vremenu daju značajan doprinos u borbi protiv virusa Kovid-19 i neprekidnim radom i požrtvovanošću potvrđuju da su i kad je najteže uz svoje građane.



Преузето: Српски архив за целокупно лекарство 2005, vol. 133, iss. 11-12, pp. 535-542

Z D R AV S T V O - S R B I J A

ISTORIJA MEDICINE BIBLID: 0370‑8179, 133(2005) 11‑12 p. 535‑542

JUBILEJ MEDICINSKOG FAKULTETA U BEOGRADU* osni­va­we medi­ci­nskog fa­kul­teta­ Radoje ČOLOVIĆ

Da bi se nadoknadilo viševekovno kašwewe u razvoju školstva, za vreme Prvog srpskog ustanka 1808. godine u Beogradu je osnovana Velika škola, koja je radila do 1813. Godine 1838. u Kragujevcu je osnovan Licej kao dvogodišwa škola, koja je 1840. produžena na tri godine, a 1841. godine premeštena u Beograd. Godine 1853. donet je Zakon o Liceju. Od 1857. do 1863. godine kapetan Miša Anastasijević izgradio je zdawe po projektu arhitekte Jana Nevole (tzv. Kapetan-Mišino zdawe, u kome se danas nalazi rektorat Univerziteta u Beogradu), potrošivši 100.000 ćesarskih dukata i posvetio ga svom otačestvu za prosvetu. Početkom 1860. godine Popečiteqstvo prosvete Kneževine Srbije osnovalo je odbor sa zadatkom da izradi plan za osnivawe naučnih zavoda u Srbiji. Odborom je rukovodio arhimandrit Gavrilo Popović, profesor Liceja i wegov bivši rektor. U wemu su bili i Konstantin Branković, profesor Liceja a kasnije profesor Velike škole i wen rektor, dr Janko Šafarik, lekar, profesor i bivši rektor Liceja, i još tri člana. Odbor je već u martu 1860. godine Popečiteqstvu prosvete podneo predlog „Osnove naše naučne zgrade”, u kome je pisalo da su Srbiji potrebne osnovne škole za mušku i žensku decu, sveučilište u kome bi bili i lekarski fakultet i niz drugih škola. Verovalo se da bi se na lekarskom fakultetu školovali ne samo lekari za potrebe Srbije, već i mladi pripadnici slovenskih naroda koji su se još nalazili u sastavu Otomanskog carstva. Odbor je procenio da bi se za potrebe lekarskog fakulteta, pored neophodnih „sprava”, moralo obezbediti najmawe po 24.000 talira godišwe. Za početak, Odbor je preporučio da se osnuje škola za babice. Dana 27. septembra 1863. godine knez Mihailo Obrenović je doneo ukaz o proglašewu Zakona o Velikoj školi, koja je u svom sastavu imala pravnički, jevtastvenički i tehnički fakultet, a na srpsku novu godinu, 14. januara 1864. godine, otvorio je školu u Kapetan-Mišinom zdawu. Na Liceju, a kasnije Velikoj školi, nekoliko lekara držalo je predavawa iz više predmeta: dr Vuk Marinković i dr Janko Šafarik predavali su fiziku a dr Lazar Dokić, dr Aćim Medović, dr Milan Jovanović Morski, dr Jovan Valenta, dr Milan Jovanović Batut, dr Đorđe Jovanović i dr Vojislav Đorđević uporednu anatomiju, fiziologiju, higijenu, sudsku medicinu, botaniku, zoologiju, mineralogiju i geognoziju. Nastava na ovim katedrama bila je na zavidnom nivou. Za neke predmete bili su napisani

kvalitetni uxbenici, a svršeni diplomci su, najčešće bez teškoća, nastavqali i s uspehom završavali najboqe fakultete širom Evrope. Osnivawe Srpskog lekarskog društva i wegovi sastanci podizali su nivo stručnog i naučnog rada lekara, posebno u Beogradu, tako da je 1876. godine dr Josif Pančić predložio osnivawe medicinskog fakulteta kao najboqi način da se u Srbiji obezbedi potreban broj lekara. Wegov predlog nije naišao na odziv. Uskoro su usledili srpsko-turski ratovi, pa je wegov predlog bio i zaboravqen. Sedmog decembra 1879. godine u Narodnoj skupštini razmatrana je „Predugotovna radwa za reformu sanitetske struke u Srbiji”. U diskusiji je izražena bojazan što su lekari u Srbiji najvećim delom stranci, pa je narodni poslanik Vasilije Pavić tražio da se Velika škola digne na stepen univerzi­ teta, pa da se na školi naši sinovi spreme za dok­ tore, te da oni leče svoj narod. Učestvujući u diskusiji, dr Vladan Đorđević je osporio svaku pomisao o osnivawu medicinskog fakulteta, pošto on zahteva ogromnu naučewačku snagu,... profesorski kor koji nemamo i koji ne možemo imati još za 30 godina, jer Medicinski fakultet zah­teva tako ogromne i sku­ pocene naučne zbirke kakve ne možemo za dugo vreme­ na dobiti, pa baš kada bismo imali novaca za to, pa se založio da je boqe da mi po 20 do 30 pitomaca o državnom trošku šiqemo na strane univerzite­ te za lekarske nauke, pa ćemo za pet do šest godina opet imati sve naše sinove za lekare. Dana 28. decembra 1879. godine donet je Zakon o narodnom sanitetskom fondu, a 30. marta 1881. Zakon o uređewu sanitetske struke i zaštiti narodnog zdravqa, koji je predvideo da se do 1888. godine osnuju škola za lekarske pomoćnike i škola za babice. Osnivawe medicinskog fakulteta nije ni pomenuto. Za školovawe lekara bilo je predviđeno da se i daqe šaqu državni pitomci (stipendisti) na strane medicinske fakultete. Godine 1888. „Srpske novine” su pisale da mi još za čitave decenije nećemo biti u stawu da ostva­ rimo našu živu žequ da našu Veliku školu podig­ nemo na stepen univerziteta, a da u isto vreme Hrvati imaju Univerzitet već 14 godina i da je Zagreb već dao 100.000 dinara za podizawe medicinskog fa­ kulteta, dok Beograd... ništa, kao i da se u Zagrebu uveliko radi na popuwavawu Hrvatskog univerzite­ ta fakultetom medicinskim. Godine 1895. Uredništvo „Srpskog arhiva za celokupno lekarstvo” pokrenulo je u rubrici „Javna

* Predavawe koje je 9. decembra 2005. godine, u skraćenoj verziji, autor održao na proslavi 100. godišwice od donošewa Zakona o Univerzitetu, kojim je bilo predviđeno i osnivawe Medicinskog fakulteta, i 85. godišwice početka nastave na Medicinskom fakultetu.

56


Z D R AV S T V O - S R B I J A SRPSKI ARHIV ZA CELOKUPNO LEKARSTVO

reč” pitawe obrazovawa pomoćnog lekarskog osobqa, tj. škole za lekarske pomoćnike, babice, bolni­ čare, „Samarijane”, nudiqe i desinfektore. Poziv nije izazvao skoro nikakvu reakciju. Jedino se urednik „Srpskog arhiva” dr Jovan Danić oglasio člankom „Škola za babice”. Sledeće godine (1896) dr Ivan Lazarević iz Aranđelovca oglašava se u „Srpskom arhivu za celokupno lekarstvo” člankom „Najpre škola za primaqe (babice) i lekarske pomoćnike, pa onda postepeno i medicinski fakultet”, u kome pobija tvrdwe protivnika osnivawa fakulteta da bi on Srbiju prepunio lekarima i time učinio da opadne vrednost i ugled lekara, da ne bi imali dobar fakultet koji bi davao dovoqno teorijski i praktično spremne lekare i da ne bi imali dovoqno materijala za praktično vežbawe đaka, potrebnih preparata i kabineta za učewe. On je tvrdio i da bi se pravilnim izborima onih koji vladaju nau­ kom i strukom mogli obezbediti kvalitetni nastavnici i da bi se domaćinskim raspolagawem novcem Sanitetskog fonda mogle izgraditi zgrade instituta i klinika i da bi u toku nekoliko godina bilo moguće otvarawe medicinskog fakulteta. Najvažnije je da se... lekari iz cele Srbije zainteresuju za tu stvar, i da taj interes prenesu na publiku. Ni ovaj, kao ni pomenuti članak dr Jovana Danića kod lekara nisu izazvali veću reakciju, tako da je izgledalo da za ta pitawa lekari u Srbiji nemaju naročito interesovawe. Na proslavi 25. godišwice Srpskog lekarskog društva 1897. godine predsednik dr Mihailo – Mika Marković je rekao i ovo: ...Samo ako političke prilike dozvole... uskoro kod nas ponići će farmace­ utska i veterinarska škola, škola za lekarske po­ moćnike i babice a zatim i medicinski fakultet, na kome će srpska i jugoslovenska omladina uopšte, na svom slatkom materwem jeziku svoju žequ moći da zadovoqe. Tri godine kasnije (1898), za vreme vlade dr Vladana Đorđevića, odlukom Narodne skupštine Kraqevine Srbije osnovana je „Univerzitetska komisija” sa zadatkom da pripremi predlog o podizawu Velike škole na stepen univerziteta. Pored članova Srpske akademije nauka Stojana Boškovića, predsednika komisije, Qubomira Kraqevića, Andre Nikolića i Petra Đorđevića, u komisiji su bili i profesori Velike škole Nikola Stamenković, Vojislav Bakić, Dragoqub Mijušković, Đorđe Stanojević, Bogdan Gavrilović i dr Milan Jovanović Batut. Komisija je dala predlog da se na budućem srpskom univerzitetu ima osnovati i medicinski fakultet. Krajem 1898. godine već pomenuti dr Ivan Lazarević ponovo se oglasio u „Srpskom arhivu za celokupno lekarstvo” člankom „O podizawu srpskog univerziteta”, u kome se ponovo snažno založio za osnivawe medicinskog fakulteta, ponavqajući i upotpuwavajući raniju argumentaciju, u uverewu da već imamo izvestan broj specijalista koji bi mogli bi­ ti nastavnici, a ukoliko nedostaje, možemo ih­ sa strane dobiti. Naći će se od Srba i Slovenaca ko­ ji su docenti, koji bi kod nas došli. Ni posle ovog članka nije bilo ozbiqnije reakcije u lekarskim krugovima.

Da bi što snažnije potkrepio to pitawe, dr Milan Jovanović Batut je 25. oktobra 1899. godine izdao studiju na 124 strane „Medicinski fakultet Srpskog Universiteta” (Slika 1), u kojoj je nastojao da odgovori na tri pitawa: 1. Da li Srbiji treba medicinski fakultet?; 2. Ima li kod nas mogućnosti za medicinski fakultet?; 3. Bi li Medicinski fakultet stvorio u zemqi lekarski proletarijat? Dr Batut je došao do zakqučka da je Universitet bez medicinskog fakulteta nepotpun, pa da baš za to s naučne strane ne može odgovarati onim zadaćama što ih­ je po svojoj suštini na sebe primio, da je medicinski fakultet preka potreba i sa nacional­ no­političkog gledišta, te da smo na međi i raskr­ snici istoka i zapada, dakle, takoreći celom sve­ tu na vidiku, pa što pogrešimo, ili samo zakasni­ mo, jako nam se vidi, a ponekad i nemilice sveti. On je bio ubeđen da ta ustanova ima kod nas svih­ pogo­ daba za dostojan opstanak i prirodni napredak i da bi nas ta važna kulturna ustanova stala sra­ zmerno neznatnih­ žrtava, te da je naša rodoqubi­ va dužnost da pristupimo tom važnom poslu, te da medicinski fakultet što pre proradi i podmi­ ri bitne i neodoqive potrebe našeg naroda i drža­ ve. Zakqučio je da osnivawe medicinskog fakulteta predstavqa nasušnu potrebu srpskog naroda. Mora se reći da ni ova rasprava nije dala očekivane efekte. Kod većine lekara vladalo je uverewe da još nije vreme za osnivawe medicinskog fakulteta. Godine 1900. dr Mihailo Petrović, načelnik

SLIKA 1. Na­slovna­ stra­na­ Ba­tutove studije

57


Z D R AV S T V O - S R B I J A SRPSKI ARHIV ZA CELOKUPNO LEKARSTVO

hirurškog odeqewa Moravske stalne vojne bolnice u Nišu, u „Srpskom arhivu za celokupno lekarstvo” objavquje članak „Je li medicinski fakultet u Srbiji najakutnija sanitetska potreba?”, u kome je došao do zakqučka da Srbiji nije potreban medi­ cinski fakultet, bar za sada, radi obrazovawa sop­ stvenih lekara. Mislio je da je boqe zidati bolnice po Srbiji, kojih nije bilo ili koje su bile u jadnom stawu i slabo opremqene, kao i da su za osnivawe fakulteta neophodne ozbiqne pripreme, a da bi osnivawe fakulteta trebalo da bude kruna sveukupnog napretka. Iz ovog članka provejava bojazan da bi se sva postojeća sredstva Sanitetskog fonda utrošila za osnivawe medicinskog fakulteta, a da bi za najveći broj stanovnika Srbije nebo bilo vi­ soko a klinike daleko. Tvrdio je da Srbiji nije potreban toliki broj lekara koliko je izračunao dr Batut i da je za sada isplatqivije školovawe lekara na stranim medicinskim fakultetima. Podižimo najpre bolnice, a ostavimo, bar za sada (1899) fakul­ tet, a kad se odista ukaže i potreba, pripravqa­ jući međutim teren za tu lepu ustanovu, tako, da u svako doba možemo jednim potezom pera sa nadle­ žnog mesta otvoriti upis đaka na naš srpski fa­ kultet. Narod će naš imati... veće koristi od to­ ga da dobije najpre nekoliko uređenih­ i dobrih­ bolni­ ca, gde će se lečiti i izlečiti... no što bi mu pru­ žilo to zadovoqstvo... da zna da se u Beogradu otvo­ rio... medicinski fakultet. On je bio uveren da ne bismo imali za sada ni dovoqno qudi ni najpotreb­ nije ux­benike i da će se fakultet tek moći osnovati na stabilnijem terenu... no što bismo mogli to či­ niti danas kad svega toga još nema. Na ovaj članak odgovorio je dr Đoka Nikolić, ne u „Srpskom arhivu za celokupno lekarstvo” već u časopisu „Zvezda”, koji je uređivao kwiževnik Janko Veselinović. Dr Nikolić je bio uveren da se dr Petrović ogrešio o objektivnost o raspravqawu istaknutog pitawa i uneo elemente čisto subjek­ tivne prirode. Budući da je bio uveren da zdravstvene prilike i osobine našega naroda imaju neke specifičnosti koje se mogu izučiti samo u našoj sredini, dr Nikolić kaže da je sasvim prirodno da nam naučna i praktična sprema stranih­ medicinskih­ fakulteta ne može dati sve ono što nam treba, pa bi, baš toga radi, bilo potrebno da se postara­ mo za svoj sopstveni fakultet, jer se tamo ne obra­ ća nikakva pažwa na zdravstvene prilike naše ze­ mqe i na osobine našega naroda koliko bi se to mo­ glo činiti na domaćem fakultetu. On navodi da su neke druge evropske zemqe osnivale medicinske fakultete i u mnogo gorim uslovima nego što su tada bili u Srbiji. Očigledno prekorevajući uticajne srpske lekare da se u suštini suprotstavqaju ili u najmawoj meri da su pasivni po pitawu osnivawa medicinskog fakulteta, Nikolić navodi kako se Zbor liječnika Hrvatske i Slavonije već godinama zala­ že da se na Zagrebačkom sveučilištu osnuje i medi­ cinski fakultet iako je Hrvatska mawa i siroma­ šnija od Srbije, a ima već odavno srazmerno više le­ karskih­ snaga od nas. Videći u tome jednu od glavnih prepreka osnivawu medicinskog fakulteta, on kritikuje naročito beogradske lekare pa kaže da izve-

58

sne prilike lekarskog staleža u Beogradu pokazuju već od dužeg vremena ozbiqne simptome i stiču ja­ sne i nesumwive znake žestoke, zaoštrene, očajne pa – po gde kada – baš i nedostojne borbe među leka­ rima. Danas je ona tek u prvom začetku, i vodi se mah­om iz neke sujete i ambicije, a ne baš za onu ko­ ru nasušnog h­leba. Pobijajući bojazan dr Petrovića da će u Srbiji doći do hiperprodukcije nedovoqno spremnih lekara, on kaže da je dobro uređen medi­ cinski fakultet... najsnažnija odbrana od... šarla­ tana u medicini – od lekarskog proleterijata, i založio se za što hitnije osnivawe fakulteta. Već sama čiwenica da ovu raspravu dr Nikolić nije štampao u časopisu Srpskog lekarskog društva, kako bi bilo normalno očekivati, govori da je Uredništvo „Srpskog arhiva za celokupno lekarstvo” uglavnom bilo na stanovištu dr Petrovića. U svom referatu „Laboremus” na Prvom kongresu srpskih lekara i prirodwaka, održanom od 5. do 8. septembra 1904. godine, imajući na umu izgradwu novih bolnica, dr Vladan Đorđević je rekao da na Vračaru kraj Beograda niče najlepše cveće srpske čo­ večnosti, srpske kulture i neće dugo trajati a taj Vračar pokriće ona idealna h­umanistička koloni­ ja Srbije koja je predviđena sanitetskom reformom od 1881. godine i ona će tek postati solidan te­ meq za medicinski fakultet Srpskog Univerzite­ ta. Na kraju ovog kongresa wegov gost profesor Jaroslav Hlava je rekao da je prvi srpski kongres spre­ mio materijal za budući lekarski fakultet. Rasprave o osnivawu medicinskog fakulteta su se ponovo aktivirale 1904. godine, kako se privodio kraju predlog zakona kojim se Velika škola podiže na stepen univerziteta. Zakon o Univerzitetu donet je 12. marta 1905. godine. U članu 4. Zakona pisalo je da Univerzitet ima pet fakulteta: bogoslovski, filozofski, pravnički, medicinski i tehnički. U članu 6. Zakona pisalo je da redovno učewe u medicinskom fakultetu traje 10 semestara a u ostalim po osam. U članu 28. Zakona kaže se i ovo: Za osnivawe medicinskog fakulteta i podizawe po­ trebnih­ zgrada unosiće se svake godine u državni bu­ x­et naročita pozicija a sem toga postaviće se na­ ročiti odbor sa zadatkom da se stara oko svih­ pri­ premnih­ poslova, kao što su sistematsko pripre­ mawe anatomskog i drugog nastavnog materijala iz naših­ bolnica i drugih­ zavoda; pripremawe pojedi­ nih­ bolničkih­ odeqewa, podesnih­ za klinike; izaši­ qawe pitomaca za specijalno izučavawe pojedinih­ medicinskih­ struka itd, a za osnivawe novih­ i po­ puwavawe starih­ kabineta, laboratorija i semina­ ra staviće se u državni bux­et naročiti krediti. Na osnovu tog zakona, ministar prosvete je juna 1905. godine osnovao tzv. komisiju za Medicinski fakultet, u kojoj su bili rektor, nekoliko profesora Univerziteta, šefovi vojnog i civilnog saniteta, upravnik i šefovi svih odeqewa Opšte državne bolnice, koja je imala zadatak da podnese izvešaj o najprečim poslovima i potrebama oko osnivawa medicinskog fakulteta. Ova komisija je osnovala dve potkomisije. Jednu potkomisiju činila su tri lekara i arhitekta Andra Stefanović, profesor Univerziteta. Wen zadatak je bio da u krugu Opšte


Z D R AV S T V O - S R B I J A SRPSKI ARHIV ZA CELOKUPNO LEKARSTVO

državne bolnice odabere mesta za izgradwu zgrada za institute i klinike fakulteta. U drugoj potkomisiji bili su dr Milan Jovanović Batut, predsednik, i članovi dr Milan Radovanović, upravnik Opšte državne bolnice, i dr Eduard Mihel, šef prosekture ove bolnice. Wen zadatak je bio da proceni šta od materijala treba da se prikupi da bi nastava mogla da počne. Ova potkomisija došla je do proračuna da bi se tokom dve-tri godine u buxetu moralo obezbeđivati po 200.000 dinara godišwe kako bi se stvorio fond za izgradwu zgrada klinika i instituta. Komisija je od vlade tražila 4.000 dinara godišwe na ime troškova (recimo za sudove i dru­ ge potrebe što se moraju kupiti). Kako na zahtev komisije i wen elaborat vlada nije dala ni odgovor ni sredstva, juna 1906. godine prestao je rad i komisije i potkomisija. Na 33. Glavnom godišwem skupu SLD održanom 14. septembra 1905. godine dr Miloš Đ. Popović je rekao da je vreme da se ozbiqno misli na osniva­ we medicinskog fakulteta, jer do većeg broja leka­ ra možemo doći samo tako ako budemo u zemqi ima­ li medicinsku školu..., te da Srpsko lekarsko društvo uzme na se inicijativu i da se pošqu svrše­ ni lekari konkursom... kao državni pitomci za po­ jedine discipline, za koje danas nemamo spremnih­ qudi..., da bi na najboqim Evropskim klinikama i institutima, spremajući se za svoj poziv... sprema­ li i srpsku terminologiju za svoj predmet. Wegov predlog nije ni uzet u razmatrawe, već je prosleđen Upravnom odboru Društva na daqi postupak. Inicijative za osnivawe medicinskog fakulteta postepeno su zamrle. Godine 1910. dr Lazar Genčić, hirurg, izneo je predlog da se ustanovi Ministarstvo narodnog zdravqa, kome bi prva tačka programa bila stvara­ we medicinskog fakulteta u Beogradu. Dana 6. oktobra 1910. godine dr Aleksa Stojković i dr Pavle Jeftić podneli su Upravnom odboru Srpskog lekarskog društva pisani predlog za osnivawe medicinskog fakulteta, jer će jedino tako biti moguće popuniti velike praznine u lekarskom kadru, pa su predložili da Upravni odbor o tome učini motivisanu pred­ stavku vladi i šefovima stranaka i to uskoro, a po mogućstvu da odbor i lično korporativno pred­ stane po toj stvari kod tih­ faktora i Kraqa, kao i da Odbor... umoli vladu te da ona pošqe na stranu 15 lekara u inostranstvo, te da provedu tri godine spremajući se za buduće docente medicinskih­ grana i da se umoli vlada i načelnik saniteta za produ­ žewe zidawa bolničkih­ zgrada... koje će, pored sada­ šwih­, poslužiti za buduće klinike i wih­ove pomoć­ ne institute. Neumorni i nepokolebqivi dr Milan Jovanović Batut u časopisu „Zdravqe” 1910. godine piše: Ja sam puno ubeđen da Srbija neće imati sve dotle potreban broj lekara da bi ih­ po potrebi mogla i po samom narodu rasporediti, dokle god ne dobije svoj medicinski fakultet. Petog marta 1911. godine dr Vojislav Subbotić, predsednik SLD, sazvao je sednicu Srpskog lekarskog društva da bi se ponovo pokrenulo pitawe osnivawa medicinskog fakulteta. Dr Subbotić je na sastanak pozvao i dr Milovana Milovanovića,

predsednika vlade, dr Andru Nikolića, predsednika Narodne skupštine, i nekoliko političara, poslanika i profesora Univerziteta. U uvodnoj reči dr Subbotić je, između ostalog, rekao: Od vajkada je medicina važna grana kulturnog života naroda, a centri u kojima se ona gaji i uči izvori su upliva i uticaja, koji dopiru često i do udaqenih­ pokrajina i naroda. Pitawe o osnivawu medicinskog fakulte­ ta na srpskom univerzitetu značajno je po narod i po državu, ne samo stoga što od wegovog povoqnog re­ šewa zavisi umnogome budućnost narodnog zdravqa, medicinskih­ znanosti i medicinskog staleža u Sr­ biji, nego i stoga što je s wim tesno spojen pravil­ ni razvitak srpskog univerziteta i srpske nauke u opšte. Na sastanku je zatim dr Batut održao predavawe „Medicinski fakultet u Srbiji”, koji je bio skraćena verzija wegove ranije pomenute studije iz 1898. godine. Tada je rekao da u Evropi jedino Srbija i Crna Gora nemaju svoje medicinske fakultete i da, ako bi se za Crnu Goru moglo naći opravdawe, opravdawa za Srbiju ne može biti jer je u Srbiji već od postanka države vaqalo misliti na tu bitnu po­ trebu svoga života i svoje samostalnosti. Utisak koji je predavawe dr Batuta ostavilo, po svemu izgleda, bio je veoma dobar. Nažalost, usledila je diskusija u kojoj je nekoliko lekara osporavalo potrebu za osnivawem medicinskog fakulteta. Izgleda da je najštetnija bila diskusija dr Svetozara Markovića, koji je, iznoseći dosta jake argumente, bio ne samo protiv osnivawa fakulteta, već je grubo napao političare koji za ovih­ posledwih­ 30­40 godina nisu brinuli o državi i wenim potrebama, nego o partijskoj politici, te da je boqe da nemamo medi­ cinskog fakulteta nego da ga imamo, pa da bude sa­ kat, kao što imamo puno drugih­ sakatih­ stvari, takvih­ za koje narod daje mnogo novaca a od wih­ ne­ ma nikakve koristi. Mora biti da se wegova diskusija i slične diskusije nisu nimalo svidele prisutnim visokim političarima. Ni diskusija dr Lazara Genčića nije bila od koristi jer, iako se izjasnio za osnivawe fakulteta, wegova diskusija se u kontekstu prethodne mogla shvatiti skoro negativnom. Ni brojne intervencije predsednika Subbotića, Batuta i Đoke Nikolića nisu mogle popraviti u osnovi loš utisak. Sve u svemu, sednica je, bez sumwe, ostavila prilično mučan utisak i zakqučena je bez ikakve odluke, s tim da je odlučeno da se nastavi kasnije. Nastavqena je 12. marta, ali bez prisustva političara. Ponovo je usledila duga i suprotstavqena diskusija. Na kraju je jedva usvojena predstavka da Srpsko lekarsko društvo podnese merodav­ nim faktorima: Kruni, Kraqevskoj Vladi i Narod­ noj skupštini dobro motivisanu predstavku, u ko­ joj će tražiti da se zakonske odredbe o podizawu Me­ dicinskog fakulteta što pre u delo privedu. Protivnici osnivawa izdejstvovali su da se na kraju predstavke doda i formulacija s tim da se daqe po­ stupi po pravilima Lekarskog Društva. Izabrana je i „Komisija za medicinski fakultet” u sastavu dr Milan Jovanović Batut, dr Vojislav Subbotić, dr Đoka Nikolić i dr Eduard Mihel. Zato nije čudo što je predstavka praktično ostala bez odziva.

59


Z D R AV S T V O - S R B I J A SRPSKI ARHIV ZA CELOKUPNO LEKARSTVO

Godine 1912. u „Srpskom arhivu za celokupno lekarstvo” dr Toma Leko piše da opšti nivo naučnog obrazovawa našeg medicinskog sveta u Srbiji ne da se... podići ni najboqim radovima pojedinaca i da je za to potrebno jedno medicinsko naučno telo, je­ dan medicinski fakultet, ali, verovatno misleći na Srpsko lekarsko društvo, sa žalošću konstatuje da kod nas, i to na jednom merodavnom mestu, vla­ da duboko uverewe da nam je jedna takva ustanova ne­ potrebna. Pitawe osnivawa fakulteta ponovo je postavqeno tek kada su od Skupštine zatražena velika sredstva za školovawe lekara i wihovu specijalizaciju. Naime, u jesen 1912. godine Narodnoj skupštini je predloženo da se iz Sanitetskog fonda izdvoji 1.500.000 dinara radi upućivawa 45 pitomaca na studije medicine i 18 lekara na specijalizaciju u inostranstvo. Kada je predlog stigao pred Skupštinski odbor za finansije kojim je rukovodio dr Lazar Paču, on je postavio pitawe zašto se ne bi pristupilo osnivawu medicinskog fakulteta kao racionalnijem rešewu. Odbor se s tim saglasio i to mišqewe prosleđeno je ministru unutrašwih dela, sa kojim se i on saglasio, i Skupštini je poslat dopis u kome je pisalo: Gospodin ministar unutrašwih­ dela,... u brizi za narodnim zdravqem, podneo je predlog o šiqawu većeg broja pitomaca na izučavawe medicine. Odbor je uzeo u ocenu pomenuti predlog, pa je posle svestra­ nog razmatrawa o wemu, našao da se šiqawem pito­ maca, iako u velikom broju, kako se predlaže, neće moći ni tako brzo, ni u dovoqnoj meri zadovoqiti tako prešne potrebe narodnog zdravqa. Četrdeset i pet pitomaca, u ovoj velikoj oskudici u lekarima, samo bi donekle i privremeno zadovoqilo potrebe naše zemqe. Da bi se potrebe potpunije zadovoqi­ le, morao bi se slati u kraćim razmacima vremena mnogo veći broj pitomaca i to neprestano, što bi u našem bux­etu stalno predstavqalo znatnu su­ mu. S pravom smo se onda morali pitati – zašto se tim novčanim sredstvima ne bi mogao izdržavati medicinski fakultet, koji je već i predviđen zako­ nom Univerziteta i koji se i stoga treba ostvari­ ti? Po našem uverewu, izdaci za izdržavawe medicin­ skog fakulteta ne bi bili veći od izdataka na taj

SLIKA 2. Dr Mila­n Jova­nović Ba­tut

60

povećani broj pitomaca, koji bi se morao predviđa­ ti, a kojim se opet ne bi mogle izmiriti potrebe ze­ mqe, jer populacija raste, a i lekari se troše, sta­ re i umiru. A sagrađene bolnice i one koje se po ras­ poredu novca Sanitetskog fonda imaju još sagradi­ ti ovde u Beogradu biće dovoqne da služe kao klini­ ke Medicinskog fakulteta. Otvarawem Medicin­ skog fakulteta u Beogradu mi bismo dobili mnogo ve­ ći broj kandidata za medicinu od broja pitomaca ko­ ji bi se na strani mogli školovati. Naš Medicin­ ski fakultet mogao bi snabdevati i našu otax­bi­ nu i vojsku i srpske krajeve našim lekarima. Pita­ we o kvalitetu lekarskom time bi bilo rešeno... Sa ovih­ razloga Odbor je predložio g. ministru da svoj predlog u ovom smislu i izmeni. G. ministar je odmah­ na to pristao. Mi imamo čast predložiti Narodnoj skupštini da izvoli rešiti: da se suma predložena za šiqawe četrdeset pet pitomaca na stranu radi izučavawa medicine smatra kao izvr­ šni ulog za osnivawe Medicinskog fakulteta za vreme od osnivawa Univerziteta do danas, a na osno­ vu člana 38. Zakona o Univerzitetu. Ujedno Odbor predlaže da se radi pripreme svega što je potrebno za ostvarewe Medicinskog fakulteta u najkraćem roku u sporazumu sa g. ministrom unutrašwih­ dela i s Univerzitetom sve učini kako je predviđeno u na­ pred pomenutom članu. Nastupajući balkanski ratovi prekinuli su ove napore. I pored velike pomoći stranih sanitetskih misija, ovi ratovi su još jednom pokazali koliko nedovoqno lekara ima Srbija. Zato su na početku 1914. godine dr Milan Jovanović Batut i dr Vojislav J. Subbotić dobili zadužewe da napišu nacrt za organizaciju rada medicinskog fakulteta. Odbor je potom uputio predlog Narodnoj skupštini i vladi da se medicinski fakultet osnuje. Predlog je prihvaćen, pa je Stojan Protić, ministar unutrašwih dela, u martu 1914. godine omogućio odlazak lekarske komisije u evropske univerzitetske centre radi upoznavawa organizacije i rada medicinskih fakulteta. U komisiji su bili honorarni univerzitetski profesor higijene i sudske medicine dr Milan Jovanović Batut (Slika 2), šef Hirurškog odeqewa Opšte državne bolnice dr Vojislav J. Subbotić (Slika 3) i šef Prosekture Opšte državne bolnice dr Eduard Mihel (Slika 4). Tokom

SLIKA 3. Dr Vojisla­v J. Subbotić

SLIKA 4. Dr Edua­rd Mihel


Z D R AV S T V O - S R B I J A SRPSKI ARHIV ZA CELOKUPNO LEKARSTVO

šest nedeqa članovi komisije obišli su 17 medicinskih fakulteta u Italiji, Francuskoj, Švajcarskoj, Nemačkoj, Češkoj i Rumuniji, ukqučujući i zemqe slične veličine Srbiji, birajući gradove slične veličine Beogradu. Po povratku, komisija je podnela referat na osnovu kojeg je ministar unutrašwih dela Stojan Protić krajem maja 1914. godine, ceneći veliki naučni, nacionalni i kulturni značaj medicinskog fakulte­ ta za Kraqevinu Srbiju, doneo Rešewe o osnivawu Medicinskog fakulteta u sastavu Univerziteta u Beogradu. Osnivawe Medicinskog fakulteta onemogućilo je izbijawe Prvog svetskog rata 29. jula 1914. godine. U ovom ratu Srbija je izgubila polovinu svojih lekara, ukqučujući i neke koji su bili predviđeni za osnivače katedri i prve nastavnike, kao što su dr Eduard Mihel, dr Toma Leko i drugi. Od donošewa rešewa ministra Stojana Protića o osnivawu Medicinskog fakulteta do početka wegovog rada proteklo je šest godina. Na prvoj sednici Univerzitetskog saveta održanoj 28. marta 1919. godine pročitan je akt broj 4801/1919, u kojem Qubomir Davidović, ministar prosvete, zahteva da se od nove školske godine (1919/1920) u Beogradu otvore Medicinski i Poqoprivredni fakultet i da Univerzitetski savet odredi članove komisije za ove fakultete. Za članove komisije univerzitetskog osnivačkog odbora za Medicinski fakultet određeni su dr Milan Jovanović Batut, profesor Velike škole u penziji i honorarni profesor Univerziteta, dr Vojislav J. Subbotić, šef Hirurškog odeqewa Opšte državne bolnice, dr Živojin Đorđević, biolog i profesor Filozofskog fakulteta, i dr Nikola Vulić, hemičar i profesor Univerziteta. Na devetoj sednici Univerzitetskog saveta pročitan je akt ministra prosvete od 11. septembra 1919. godine kojim je Rektorat Univerziteta obavešten da su ukazom od 9. septembra 1919. godine za redovne profesore Medicinskog fakulteta postavqeni dr Vojislav J. Subbotić, hirurg, i dr Milan Jovanović Batut, profesor Velike škole u penziji i honorarni profesor Univerziteta za higijenu. Pored regenta Aleksandra, ukaz je potpisao i ministar prosvete Pavle Marinković. Prof. dr Milan Jovanović Batut i prof. dr Vojislav J. Subbotić su 10. decembra 1919. godine izabrali dr Draga Perovića, upravnika Anatomskog instituta Sveučilišta u Zagrebu, za redovnog profesora normalne i topografske anatomije. Izbor je potvrđen ukazom od 17. decembra 1919. godine. Tako je stvoren kolegijum od tri redovna profesora. Uzima se da je prvom sednicom kolegijuma, koja je održana 6. februara 1920. godine, počeo rad Medicinskog fakulteta. Na toj istorijskoj sednici za dekana je izabran prof. dr Milan Jovanović Batut, a za prodekana prof. dr Vojislav J. Subbotić. Kolegijum je na istoj sednici za redovnog profesora na Katedri opšte patologije sa patološkom anatomijom i histologijom izabrao dr Đorđa Joannovića, dotadašweg profesora patologije Medicinskog fakulteta u Beču. S ove sednice kolegijum je uputio dopis Ministarstvu vojske i mornarice s molbom da se za Anatomski institut Medicinskog fakulteta pri-

vremeno ustupi zgrada u krugu vojne bolnice u Beogradu, a Ministarstvu narodnog zdravqa da ustupi zgradu za Institut za fiziologiju. Dopisom od 5. maja 1920. godine Ministarstvo vojske i mornarice obavestilo je Medicinski fakultet da će na dve godine ustupiti zgradu Zaraznog odeqewa Vojne bolnice Prve armijske oblasti u Beogradu, a Ministarstvo narodnog zdravqa ustupilo je zgradu Tuberkuloznog odeqewa Opšte državne bolnice. Pravdajući se zdravstvenim razlozima, prof. Drago Perović je 9. aprila 1920. godine podneo ostavku na mesto profesora sistematske i topografske anatomije i vratio se u Zagreb. Javila se opasnost da se sa nastavom neće moći početi u jesen 1920. godine. Juna meseca 1920. godine, za vreme kongresa hirurga u Parizu, prodekan prof. dr Vojislav Subbotić pozvao je dr Nika Miqanića, koji je specijalizirao hirurgiju i nekoliko godina radio na Klinici za anatomiju u Parizu, da dođe u Beograd i osnuje Anatomski institut, što je on prihvatio. Tako je 13. avgusta 1920. godine Savet Medicinskog fakulteta za honorarnog profesora deskriptivne i topografske anatomije izabrao dr Nika Miqanića. Kolegijum je odlučio i da do izbora odgovarajućih nastavnika nastavu iz biologije, hemije i fizike drže profesori Filozofskog fakulteta Živojin Đorđević, Sima Lozanić i Đorđe Stanojević. Na sednici održanoj 10. oktobra 1920. godine kolegijum je za kontraktualnog redovnog profesora fiziologije izabrao dr Riharda Burijana, profesora fiziologije na Medicinskom fakultetu u Lajpcigu i direktora Fiziološkog odseka Zoološke stanice u Napuqu, a 29. oktobra za honorarnog profesora histologije i embriologije izabrao je dr Aleksandara Đ. Kostića. Posle obavqenih izbora nastavnika za predmete iz prve godine, septembra 1920. godine izvršen je upis 286 studenata za školsku 1920/1921. godinu. Nastava na Medicinskom fakultetu počela je 9. decembra 1920. godine. U svečanoj sali stare zgrade Univerziteta, u današwem Kapetan-Mišinom zdawu (Slika 5), dekan je u prisustvu rektora, nekoliko profesora beogradskog univerziteta i svih profesora Medicinskog fakulteta kraćim govorom svečano otvorio Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu. Zatim je prvoj generaciji studenata, upisanoj školske 1920/1921. godine, profesor deskriptivne i topografske anatomije dr Niko Miqanić (Slika 6) održao svoje pristupno predavawe. Tako je počela nastava na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Taj dan se od 1970. godine slavi kao dan Medicinskog fakulteta. Časovi anatomije i daqe su održavani u svečanoj sali stare zgrade Univerziteta i bili su teorijski. Praktična nastava iz anatomije počela je kada je završeno uređewe prostorije Zaraznog odeqewa Vojne bolnice Prve armijske oblasti u Beogradu i kada je bilo omogućeno snabdevawe instituta leševima. U međuvremenu, nabavqeni su još nekoliko kostura, atlasi i ostala učila. Narednih meseci i godina izabirani su i drugi profesori i nastava se polako uređivala. No, postojawe fakulteta nije bilo sasvim obezbeđeno. Nepunu godinu od osnivawa javile su se inicijative da se on ukine. Taj zahtev pravdan je tvrdwama da je za

61


Z D R AV S T V O - S R B I J A SRPSKI ARHIV ZA CELOKUPNO LEKARSTVO

SLIKA 5. Ka­peta­n­Mišino zda­we

Kraqevinu Srba, Hrvata i Slovenaca dovoqan Medicinski fakultet u Zagrebu i da fakultet u Beogradu nema uslova za rad. Godine 1921. Skupština Kraqevine obrazovala je komisiju sa zadatkom da ispita rad tek osnovanog fakulteta. Jednog dana komisija se iznenada pojavila na tada jedinom institutu – Anatomskom – i u wemu zatekla više od 200 mla­ dih­ qudi koji su radili kao pčele, puni oduševqe­ wa za svoj budući poziv, tako da je Institut uči­ nio tako povoqan utisak na komisiju, da je wen izve­ štaj ispao najpovoqniji za naš mladi fakultet. Četiri godine kasnije Stjepan Radić, ministar prosvete Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca, zatražio je da se, iz finansijskih razloga, zatvore neki fakulteti a među wima i Medicinski fakultet u Beogradu. Usledila je ogorčena reakcija javnosti, a naročito Srpskog lekarskog društva, koje je izdalo izjavu u kojoj je, između ostalog, pisalo: Srpsko le­ karsko društvo najenergičnije protestuje protiv namera g. ministra prosvete da ukine Medicinski fakultet u Beogradu. Društvo tu nameru smatra kao iznenadni i čudnovat napad predstavnika pro­ svete u vladi, koji je učinio mučan utisak na srp­ ske lekare. Gospodin ministar prosvete ne sme zabo­ raviti da su kulturne tekovine srpskog naroda ne­ prikosnovena svojina Srba, do koje se došlo ne samo teškim materijalnim žrtvama u borbama za oslo­ bođewe svih­ srpskih­ zemaqa, u kojima je položilo ži­ vote 50% srpskih­ lekara, te da će te kulturne teko­ vine braniti ne samo srpski lekari, nego i sav srp­ ski narod.

62

SLIKA 6. Prof. dr Niko Miqa­nić


Z D R AV S T V O - S R B I J A SRPSKI ARHIV ZA CELOKUPNO LEKARSTVO

Fakultet se održao, a wegova pedagoška i naučna aktivnost je unapređivana. Već 29. aprila 1926. godine promovisani su prvi doktori medicine. Fakultet je dobio finansijsku pomoć, tako da je završena izgradwa zgrada Anatomskog i Patološkog instituta, Interne propedevtičke, prve i druge Interne klinike. Posle nekoliko godina naizgled mirnog razvoja Medicinskog fakulteta, upravo u godinama kada su počeli da se privode kraju radovi na izgradwi instituta i klinika, svet je zahvatila teška ekonomska kriza koja nije mimoišla ni našu zemqu. I Medicinski fakultet je osetio posledice ove krize, pa je veliki broj pomoćnog osobqa početkom 1927. godine bio otpušten. Zbog sve teže ekonomske situacije u zemqi, početkom 1928. godine počelo se ponovo razmišqati i o zatvarawu Medicinskog fakulteta. Fakultet je doživqavao teške trenutke i 1938. godine, kada su fakultetske klinike bile odvojene od Opšte državne bolnice. Pa ipak, uprkos brojnim teškoćama, fakultet se polako razvijao, tako da je pred rat u svemu postigao zavidan nivo pedagoškog, zdravstvenog i naučnog rada. Najteže dane Medicinski fakultet je doživeo tokom Drugog svetskog rata. Nastava je bila prekinuta. Nekoliko zgrada instituta i klinika fakulteta, kao i klinika Opšte državne bolnice bile su oštećene, a učila, naučne i zbirke za nastavu delom ili potpuno uništeni ili izgubqeni. Najteža oštećewa doživeo je jedan od najlepših objekata fakulteta – Institut za histologiju i fiziologiju, koji je bio skoro do temeqa srušen. Posle rata je obnovqen, ali mu prvobitni izgled nije u potpunosti vraćen. Posle rata zgrada ginekološko-akušerske klinike u izgradwi, u ulici dr Subbotića broj 10, postala je Upravna zgrada Medicinskog fakulteta, u kojoj se on i danas nalazi. U woj su bile smeštene i biblioteka i Uprava stomatološkog, a jedno vreme i Farmaceutskog fakulteta. Biblioteka Medicinskog fakulteta je u međuvremenu preseqena u objekat u krugu stare Vojnomedicinske akademije. L­ITE­RATURA 1. Predugotovna radnja za reformu sanitetske struke u Srbiji. Srp Arh Celok Lek 1880; (VI):467, 476-7. 2. Škola za lekarske pomoćnike, babice, „Samarijane”, bolničare, nudilje i desinfektore. Srp Arh Celok Lek 1895; (7-8):204. 3. Lazarević I. Najpre škola za primalje (babice) i lekarske pomoćnike, pa onda postepeno medicinski fakultet. Srp Arh Celok Lek 1896; (5):156-215; (4):215-9. 4. Danić J. Škola za babice. Srp Arh Celok Lek 1896; (9):215-9. 5. Lazarević I. O podizanju Srpskog Univerziteta. Srp Arh Celok Lek 1899; (11):535-42. 6. Petrović M. Je li medicinski fakultet u Srbiji najakutnija sanitetska potreba ili ne? Srp Arh Celok Lek 1900; (1):1-13; Srp Arh Celok Lek 1899; (2):62-70. 7. Nikolić Đ. Medicinski fakultet srpskog univerziteta (povodom Batutove knjige). Zvezda 1900; 1(2):77-91; 1(3):333-45. 8. Jovanović MB. Medicinski fakultet Srpskog Universiteta. Beograd: Državna štamparija; 1899.

Проф. др Радоје Чоловић, редовни члан Одељење медицинских наука САНУ, председник СЛД

9. Đorđević V. Laboremus: Pozdrav Prvom kongresu srpskih lekara i prirodnjaka. Prvih 100 godina u razvitku lekarske struke u Srbiji. Prvi kongres lekara i prirodnjaka. Beograd 1905; knj. 1, p.45-69. 10. Jovanović MB. Medicinski fakultet u Srbiji. Srp Arh Celok Lek 1911; (6):320-46. 11. XII redovni sastanak (SLD), 5. marta 1911. godine. Srp Arh Celok Lek 1911; (6):346-56. 12. Trideset treći glavni godišnji skup. Srp Arh Celok Lek 1905; (12):558-9. 13. II vanredni sastanak (SLD), 12. marta 1911. godine. Srp Arh Celok Lek 1911; (6):356-86. 14. Trideset deveti glavni godišnji skup 8-9. septembra 1911. Srp Arh Celok Lek 1911; (11):654. 15. Vardar, kalendar za prostu godinu 1927. Beograd: Kolo srpskih sestara; 1926. p.139-42. 16. Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu 1920-1935. Beograd; 1935. 17. Pedeset godina Medicinskog fakulteta u Beogradu 1920-1970. Beograd; 1970. 18. Stanojević V. Početak stvaranja Srpskog lekarskog kadra. Spomenica 1872-1972. Beograd: SLD; 1972. p.1-5. 19. Stanojević V. Stvaranje lekarskog kadra u Srbiji. Osnivanje SLD i rad do obustave u Drugom evropskom ratu. Spomenica 1872-1972. Beograd: SLD; 1972. p.6-21. 20. Stanojević V. Udeo SLD i njegovih članova u stvaranju Medicinskog fakulteta u Beogradu. Spomenica 1872-1972. Beograd: SLD; 1972. p.137-46. 21. Pedeset godina Klinike za infektivne bolesti „Dr Kosta Todorović” u Beogradu (1926-1976). Beograd; 1976. 22. Prilog za istoriju Klinike za očne bolesti „Prof. dr Đorđe Nešić” u Beogradu. I. Beograd: Institut za očne bolesti, Klinički centar Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu; 1986. 23. Profesori Medicinskog fakulteta u Beogradu u sećanju generacije studenata upisane na Medicinski fakultet u Beogradu 1946. godine. Beograd: Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu; 1999. 24. Savićević M. Profesori Medicinskog fakulteta od osnivanja do pedesetih godina XX veka. Beograd: Medicinski fakultet; 2003. 25. Savićević M. Osnivanje medicinskog fakulteta. In: Savićević M, editor. Profesori medicinskog fakulteta od osnivanja do pedesetih godina XX veka. Drugo dopunjeno i prerađeno izdanje. Beograd; 2003. p.21-45. 26. Subotić VM. Pedesetogodišnja istorija Srpskog lekarskog društva (1872-1922). Beograd: Srpsko lekarsko društvo; 1922. p.39-45.

* Rukopis je dostavqen Uredništvu 23. 12. 2005. godine.

63


Z D R AV S T V O - S R B I J A

Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu

Prvi čas na prvoj interaktivnoj tabli Pripremili: Dario Mirović i Marko Radoš

O

beležavajući jubilej sto godina od osnivanja, Medicinski fakultet u Beogradu dobio je novu opremu. U Anatomskom institutu Medicinskog fakultetu instalirana je savremena interaktivna tabla. Interaktivna tabla omogućava predavaču – profesoru da elektronskim putem upravlja ekranom. Na obodu table su senzori koji omogućavaju pisanje dodirom prsta, odnosno specijalnom teleskopskom pisaljkom. Interaktivna tabla pruža velike mogućnosti. Održan je prvi čas gde su se profesori, asistenti i studenti upoznali sa novim uređajem. Prof. dr Milan Milisavljević, profesor Anatomskog instituta

Ovo je istorijski trenutak kada dižemo nastavu na viši nivo. Ako se setimo početaka, epidijaskopa, dijaskopa, drvene table, slajdova, dijapozitiva, projektora, pa na kraju kompjutera i prezentacija koje smo preko videobima na platno prenosili i učili naše studente. Ovo je stvarno najviši nivo nastave jer koristi interaktivnu, odnosno pametnu tablu koja pruža velike mogućnosti da se poveže sve ono što smo do sada radili. Ali i da se to uklopi u jednu sliku koja je mozaik svih tih sličica na jednom velikom prostoru. Ta interaktivna tabla reaguje na dodir, na njoj može i prstom da se crta, označavaju i prebrojavaju strukture, izdvajaju za drugu prezentaciju. Približavamo se 64

trenutku kada će studenti upravljati predavanjem. To do sada nije bilo moguće, uvek je bilo zadato postojećom prezentacijom koju je predavač osmislio. Ovaj način učenja omogućava da u isto vreme više studenata na više pitanja dobije odgovore i to vizuelno, a anatomija je vizuelna nauka i slika je osnova svakog izlaganja i učenja o anatomiji. Tabla je povezana, umrežena, sa svim centrima koji su u mreži Medicinskog fakulteta, tako se na tabli u isto vreme prezentuje operacija sa neurohirurgije, iz teme koja je interesantna za samo to predavanje, a ako govorimo o kostima povezujemo se sa ortopedskom klinikom, vodimo analizu pacijenta koji ne mora da dolazi kod nas. Pacijent uživo sedi i uživo ga prenosimo iz ordinacije ortopedske klinike gde radi naš kolega, profesor ortopedije. Mogućnosti su sve što se poželi, sve što pruža mogućnost da se udruži elektronskim vezama. Prof. dr Laslo Puškaš, šef Katedre Anatomskog instituta Upravo smo montirali interaktivnu tablu, to je prva interaktivna tabla na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Već izvesno vreme takva ista postoji na fakultetu u Novom Sadu. Smatram da smo uspeli da nešto što je krenulo od krede i

zelene table dođe do toga da ide u svet. Znači, direktna predavanja celom svetu koja će se dešavati na ovoj interaktivnoj tabli. Pre tačno sto godina na tabli se crtalo, to je pratilo 50-60 studenata, sada može biti mnogo više studenata širom planete. Studenti mogu na svoje računare ili mobilne telefone da stavljaju sadržaj i uopšte taj storage, kako ga nazivaju, to znači da imaju svoju arhivu svih predavanja. Studenti više ne moraju da hvataju beleške. Interaktivna tabla poboljšava nastavni proces jer se studenti fokusiraju na predavanje, a ne na hvatanje beležaka. Zahvaljujuci interaktivnoj tabli, moguće je pratiti predavanja širom Evrope i cele planete. Osnovni cilj interaktivne table je veća pažnja studenata. Prof. dr Aleksandar Maliković, profesor Anatomskog instituta Ovo je veliki korak u osavremenjavanju nastave na našem fakultetu jer sve ono što smo nekad radili uz upotrebu krede na drvenim tablama sada radimo na ovim interaktivnim tablama, što značajno ubrzava samu dinamiku nastave i olakšava nam njeno izvođenje. Najveća prednost ove table je što studenti mogu na neki način da učestvuju u nastavi tokom predavanja kao i mi. Mogu da preuzimaju slike, tekst, mogu da postavljaju pitanja. I to sve može da se snimi, da ostane kao audiovizuelni zapis na disku zauvek. Nekad su se koristile krede u boji, to je jedna tradicija našeg fakulteta koja datira još od 1920. godine. Tada je bila takva tehnička opremljenost, imali smo velike drvene table, koje smo sačuvali i dan-danas. Koristili smo krede različitih boja. Tako da bismo crtali uobičajeno, vene bismo prikazivali plavom bojom, arterije - crvenom, živce - žutom. To je nešto što je bilo nephodno tada. Međutim, pošto sama nastava i način na koji se izvodi bitno napreduje, moramo da


Z D R AV S T V O - S R B I J A

IN MEMORIAM

Prof. dr Branislav Filipović 1962 - 2021

se prilagođavamo novim trendovima, a upravo taj trend je nešto što je primenjeno u okviru ove interaktivne table. Ova tabla prati digitalnu eru u kojoj smo danas svi. Asistent dr Jelena Boljanović Ova tabla omogućava pisanje, crtanje, podvlačenje, slanje preko e-maila i štampanje različitog materijala. Sada je moguće kompletan sadržaj predavanja snimiti i dostaviti studentu putem emaila. Tabla ima direktan pristup pretraživačima Google i Wikipedia, a podržava sisteme Windows, Linux, Mac, Android, Chrome. Celu prezentaciju je moguće snimiti kao PDF i, na kraju, to mogu koristiti studenti koji nisu bili na predavanju.

Profesor dr Branislav Filipovic (59), dugogodišnji upravnik i šef Instituta za anatomiju „Niko Miljanić“, Medicinskog fakulteta u Beogradu, preminuo je 15. januara 2021. godine u Kliničko-bolničkom centru „Dr Dragiša Mišović“ u Beogradu od komplikacija usled Kovida - 19. Sahranjen je 20. januara na Novom bežanijskom groblju u Beogradu. Porodica, prijatelji, kolege i studenti ispratili su profesora na večni počinak. Za vreme opela, ispred kapele na Bežanijskom groblju, stajali su dostojanstveno, u neverici, potreseni, puni bola i tuge. Profesor dr Branislav Filipović bio je ugledni srpski i svetski psihijatar, anatom i sudski veštak u najsloženijim slučajevima. Profesor Branislav Filipović je treća generacija lekara u porodici koja je dala veliki doprinos i inovativnost medicini Srbije. Diplomirao je na Medicinskom fakultetu u Beogradu sa prosečnom ocenom 9,14 i zvanje doktora medicinskih nauka stekao u svojoj 29. godini. Specijalistički ispit je položio s odličnom ocenom i postao specijalista psihijatrije. Usavršavao se na Anatomskom institutu u Ženevi i bio član Udruženja anatoma Nemačke. Bio je član Srpskog lekarskog društva, a kao lekar je učestvovao u sanitetskoj jedinici na slavonskom ratištu 1991-92. godine. U ime svih kolega, od profesora Branislava Filipovića dirljivim rečima oprostio se profesor anatomije Medicinskog fakulteta dr Vuk Đulejić: “Naš Bane bio je izuzetan čovek, veliki stručnjak, iskren i predan kolega i pre svega izuzetan prijatelj. Bio je neko kod koga smo uvek mogli da odemo po savet, stručno mišljenje i na iskreni ljudski razgovor. Bio je čovek širokih pogleda, čiste duše i velikog srca. Poznavao sam ga skoro 30 godina i kao mnoge druge vodio me je kroz moju karijeru kao stručni i naučni, a pre svega životni mentor. Bio je uzor mladima, njihov učitelj, a svima nama oslonac. Tvojim odlaskom ostaje praznina koja odzvanja hodnicima Instituta i praznina u našim srcima koja odzvanja još jače. Ti više nisi sa nama, ali znam da si tu oko nas, među nama i u nama. Tvoja energija će nas voditi i dalje i svi mi osećamo da si tu. Budi siguran da si ostavio iza sebe naraštaje koji će zahvaljujući tvom učenju nastaviti napred i da te neće izneveriti. Borićemo se onako kako si nas ti naučio i trudićemo se da opravdamo tvoje poverenje“ - rekao je profesor dr Vuk Đulejić. Branko Kolšek, ispred grupe advokata, oprostio se biranim rečima od kolege i prijatelja. Profesor dr Branislav Filipović, kao upravnik Anatomskog instituta „Niko Miljanić“ vodio je značajne naučno-istraživačke projekte i mnogo je doprineo osavremenjavanju nastave. „Značajno si doprineo da Medicinski fakultet u Beogradu, povodom obeležavanja 100 godina postojanja, ukazom predsednika Republike Srbije, dobije Sretenjski orden prvog stepena, najviše priznanje države koje se dodeljuje za naročite zasluge u obrazovanju – istakao je šef Katedre Anatomskog instituta prof. dr Laslo Puškaš. Profesor dr Branislav Filipović ostaće upamćen kao veliki naučnik, psihijatar, anatom, patriota i dobar čovek i prijatelj. Za sobom je ostavio suprugu Branku i blizance, dvanaestogodišnjeg sina Veljka i kćerku Tijanu. Zvucima trube, melodijom IL SILENZIO (TIŠINA) profesor doktor Branislav Filipović je ispraćen na večni počinak.

65


Z D R AV S T V O - S R B I J A

П

андемија вирусом корона истакла је потребу да се наши чланови оглашавају у медијима више него у мирним годинама с обзиром на то да су и лекари и уметници. Нарочито је запажена активност у области превентивне медицине. Чланови су спевали песме о корони: Др Љиљана Митровић „Корона”, акад. мед. Владимир Јокановић „Људи са маскама”, које је објавио „Medici.com“ Др Олга Лекић је вишекратно објављивала фотографије у „Дневнику Младеновац”, а др Миодраг Игњатовић забележио тренутке у време короне и забране кретања шаљући их кроз личну преписку. Верујемо да је било и других прилога чланова секције које овде нисмо забележили. Др Славица Жижић Борјановић објавила је више текстова у „Политици“ у складу са одвијањем пандемије као лекар превентивац, академик Рајко Игић огласио се већим бројем текстова о корони и пушењу дувана у доба пандемије. Др sc. Петар Пауновић, епидемиолог и социјални медицинар, све време се оглашава преко Рајачке школе народног здравља из села Рајац.

Секција за хуманост, уметност и културу Друштва лекара Војводине СЛД

У години пандемије Др сц. мед. Славица Жижић Борјановић

Несаломљиви

Венчање 2020/2021.

У години пандемије ликовни актив Секције је учинио велики искорак објављивањем књиге у Друштву лекара Војводине, лекара вајара акад. мед. Владимира Јокановића „Ликови знаменитих лекара у вајарском опусу Владимира Јокановића”. Чини се да нема нигде у свету да је један лекар уметник извајао толико пуно биста лекара и поклонио заједници. Можда је то резултат за Гиниса, кажу неки! Такође је ликовни актив – његов најистакнутији члан акад. мед. Владимир Јокановић у години пандемије поклонио већи број биста наших људи из света спорта, шаха и новинарства. 66

Бисту чувеног новинара Мирослава Радојчића поклонио је „Политици”, Олимпијском музеју у Београду бисте наших врхунских спортиста Фрање Михалића, Стевана Хорвата, Боре Вукова и Владимира Карељина, којима и сам аутор као некадашњи рвач припада, бисту др Петера Шварца Пастеровом заводу у Новом Саду, а бисту Светозара Глигорића Шаховском клубу Панчево. Секција је пратила и обележавала „Дан планете Земље” (22. април), „Светски дан књиге” (23. aприл), издата је поштанска марка поводом 75 година победе над фашизмом (9. мај) „Светски дан борбе против пушења”( 31. мај) а, наравно, и 31. јануар „Дан без цигарета”– по идеји академика Рајка Игића који се обележава у Републици Србији и Републици Српској, „Светски дан заштите животне срединe” (5. јун). Академик Рајко Игић објавио је 2020. уџбеник „Основи геријатрије” за Медицински факултет у Бањалуци који је, како смо видели у години када вирус короне нарочито напада здравље и животе

Музика без граница

старих људи јако значајно штиво! Посебан догађај јесте традиционална ликовна изложба лекара уметника „Medici pro arte XXIX“. Одржана је најпре у Задужбини владике Платона Скупштина Секције, а затим свечано отворена изложба у граду на лепом плавом Дунаву уз валцер – поклон Народног оркестра КУД „Светозар Марковић”. У сали се и заиграло упркос корони, упркос маскама у славу уметности и победи живота. Ове године је Друштво лекара Војводине доделило Дипломе и Захвалнице нашим члановима проф. др Јовану Стриковићу, књижевнику проф. др Ивану Тушеку, виолиности, сликару и фотографу, др Браниславу Тушеку, виолинисти (започео да учи виолину са Стефаном Миленковићем!) и шефу Народног оркестра РТ Војводине Мићи Јанковићу. У овој пандемијској години вирусом корона, упркос свим тегобама чланство је нашло снаге и инспирације да одржи „хуманост, културу и уметност” на површини збивања у нашем еснафу.

Славица Жижић Борјановић примила је вакцину са очекивањем да ћемо се ове године вратити у живот како је било пре короне Фото: Ђорђе Борјановић


Umetnici iz Gruže

Veliko vam hvala heroji, čuvari našeg zdravlja Gružanski san HEROJI, HVALA Na inicijativu opštine Knić mladi umetnici iz Gruže poslali su podršku svim lekarima, medicinskim sestrama i radnicima, posvetivši im kompoziciju “Gružanski san”. Uz “veliko vam hvala heroji, čuvari našeg zdravlja”, Tara Zečević, Andrija Delić, Marko Marković, Radovan Suknović i Bojan Andrić uputili su zahvalnost za sve spašene živote, sačuvano zdravlje, optimizam i nadu. Oni su zahvalili svim lekarima, medicinskom osoblju, laborantima, kao i onima čije profesije nemaju zvučna imena, ali koji su radili iznad granica izdržljivosti sa zdravstvenim osobljem, rizikujući svoje živote, odbranili život nacije. Odvažno, viteški, na prvoj liniji fronta u borbi sa ovim opakim, nevidljivim neprijateljem ne samo zato što vas na to obavezuje Hipokratova zakletva, već zato što ste iskreni humanisti, piše u poruci. Iz opštine Knić, Gruže, iz srca Srbije, pesmom vam kažemo – VELIKO HVALA!

Zapamti Srbijo heroje svoje U teške dane što bitke biju Ti mirno spavaš i noći ove Dok oni budni nad nama bdiju! Čuvaj se tata, pazi se mama Tiho se moli dete u noći Znam da si lekar, ali te molim Možeš li barem na minut doći! A mama vitez hrabra srca Beli je mantil ko kruna krasi Ne traži orden niti priznanje, Već svome bližnjem da život spasi! A onda posle, kad bitka prođe, U nekom uglu tihe bolnice Pogleda sliku deteta svoga Pa jedna suza padne niz lice! Pamtićeš Srbijo heroje svoje, Ponosna večno što si ih dala Lekare, sestre, medicinare… U tvoje ime kažem im HVALA!

67


ZDRAVSTVO - SRBIJA

Zdravstveni turizam kroz tradicionalan pristup banja Srbije

Oaza zdravlja

mr Marija Labović v.d. direktor Turističke organizacije Srbije

Banje Srbije

V

est da je britanski dnevni list “The Guardian” svrstao jednu srpsku banju među 10 top destinacija za SPA odmor u istočnoj Evropi, a Srbiju predstavila kao destinaciju koja nudi najbolji odnos cene i kvaliteta - učinila nas je još ponosnijim na to što imamo. Naša zemlja je bogata banjama koje potiču iz rimskog ili osmanlijskog perioda i spadaju među one sa najpristupačnijim cenama u Evropi. Banjski smeštajni kapaciteti učestvuju u ukupnim kapacitetima u Srbiji sa 25%. Upravo je Atomska banja Gornja Trepča, o kojoj je taj čuveni britanski list pisao kao o oazi zdravlja, jedna od naših banja koja privlači ne samo domaće, nego i značajan broj stranih turista. Srbija je po ugledu na Evropu prepoznala koncept welness & spa turizma, ali je sačuvala i tradicionalni pristup banjama kroz zdravstveni turizam. Ranije su banje u javnosti bile prepoznate isključivo kao rehabilitacioni centri, smatralo se da se u banju ide na rehabilitaciju ili radi prevencije. U saradnji sa Udruženjem banja, kao i sa lokalnim turističkim organizacijama Turistička organizacija Srbije kontinuirano promoviše i predstavlja banje kao atraktivne turističke destinacije. Otvarali su se novi i renovirali stari smeštajni kapaciteti, uvodili su se novi sadržaji, a banje su postale mesta za odmor, gde se može boraviti tokom cele godine. Ove aktivnosti su dale rezultate, pa je sve više domaćih, ali i inostranih turista koji posećuju naše banje. TOS u okviru svojih promotivnih kampanja kako na domaćem, tako i na inostranom tržištu promoviše sve banje koje imaju neka lekovita svojstva, ali i raznovrsne sadržaje za animaciju turista, kao i programe za obilazak kulturno-istorijskog nasleđa u okolini i mogućnost različitih aktivnosti u prirodi. Povodom 50 godina od osnivanja Udruženja banja Srbije dodeljene su povelje i TOS-u za dugogodišnju uspešnu saradnju sa Udruženjem i nesebičnu pomoć u promociji banjskog turizma Srbije. Koliko su banje privlačne turistima pokazuje i podatak da su tokom 2020. godine domaći turisti najviše posećivali: Vrnjačku Banju, Sokobanju, Vrdnik, Palić, Bukovička banja-Arandjelovac, Prolom banja, Banja Koviljača. Tokom zimske sezone najposećenije banje medju domaćim turistima su Vrnjačka Banja, Sokobanju i Banju Vrdnik. Zanimljivo je da se među destinacijama koje su zabeležile veći ukupan broj turista u 2020. godini nego prethodne godine nalaze Sokobanja, Banja Vrdnik i Ribarska banja. Trend značaja banja na globalnom, lokalnom i regionalnom tržištu pokazuje činjenica da su domaći investitori u prethodnom periodu bili zainteresovani za revitalizaciju kapaciteta u određenim banjama, kao što su Vrnjačka Banja, Sokobanja i Banja Vrdnik. Ta zainteresovanost se nastavlja i gradnjom novih smeštajnih kapaciteta u Lukovskoj banji, Zlatiboru, Zlataru, Goliji i nekada veoma posećenoj Kuršumlijskoj banji. Očekujemo da će se i u buduće srpske banje još više razvijati kao turistički centri, sa posebnim vrednovanjem lekovitog faktora, s obzirom na sve veću potražnju na međunarodnom turističkom tržištu za zdravstvenim turizmom koji ima jake temelje u RH centrima. Urednik rubrike “Banje Srbije”: Rade-Radenko Karalić Priprema: “Medici.com” DTP: Sretko Bojić

68


Z D R AV S T V O - S R B I J A

Dobrodošli u Banju Koviljaču

U

prijatnom klimatskom i ekološki zdravom ambijentu Banje Koviljača kome je priroda podarila lekovitu sumporovitu termomineralnu vodu i peloid, a struka i nauka ih stavile u službu zdravlja, potrebe pacijenata su imperativ. Predsednik Svetske asocijacije balneoklimatologa zvanično je potvrdio da je odnos lekovitih materija iz blata i sumporovite vode Banje Koviljače jedinstven u svetu i zaslužan za

U

Specijalnoj bolnici ‘’Sokobanja’’ pružaju se usluge prevencije, dijagnostike i lečenja respiratornih, kardiovaskularnih, lokomotornih, reumatskih i neuroloških oboljenja, kao i usluge medicinske rehabilitacije i to, pre svega, kod oboljenja respiratornog sistema, zatim povreda i oboljenja lokomotornog sistema, reumatskih oboljenja i usluge medicinske reha-

tako dobre terapijske efekte u lečenju, pre svega reumatskih bolesti. Prateći potrebe svojih pacijenata kao i savremene tokove u medicini, u Specijalnoj bolnici Banja Koviljača primenjuje se široka paleta dijagnostičkih i terapijskih procedura, koje su individualne, i prilagođene svakom pacijentu. Ovde su usavršili i najsavremeniju biološku terapiju koja pomaže oporavak oštećenih tkiva kod povreda mišića, tetiva, zglo-

bova i ligamenata. Ortokin terapija se primenjuje posebnom metodologijom obrade krvi pacijenta, gde se izdvaja serum obogaćen najkvalitetnijim faktorima rasta i antizapaljenskim proteinima. Pre 30 godina, 1989. godine, ovde je osnovano prvo odeljenje za rehabilitaciju dece u bivšoj Jugoslaviji. Od tada je lečeno više od 41 hiljade mališana. Oni i njihovi roditelji borave u objektu gde je sve podredjeno i prilagodjeno njima, uključujući i terapijske postupke. Kreativne, nutritivno bogate, a ukusne obroke po strogom HASAP standardu, spremaju se u četiri savremeno opremljene kuhinje, poštujići novi pristup u kulinarstvu koji prvenstveno ističe

zdravstveni aspekt ishrane, a koji je pritom potpuno personalizovan. Višestruko nagradjivan restoran “Pod kulom” nalazi se u zdanju koje podseća na kraljevsku. Pod kupolom stoletnog zdanja kupatila Kralja Petra Prvog, na oko hiljadu i po kvadratnih metara, nalazi se wellness centar Kovilje. Daleko od gradske vreve, okružen prelepom prirodom koja upotpunjuje osećaj utočišta od stresa svakodnevnog života, wellness Kovilje je jedinstvena oaza relaksacije. Prepuštanje svim blagodetima kupanja u toploj sumpornoj vodi, bazenima, aromatičnim kupkama, blatnim pakovanjima ili masažama je nesvakidašnje iskustvo kojem ne možete odoleti. U wellnesu sve je usmereno ka zdravlju a u centru Kovilje to pretvaraju u umetnost – umetnost zdravlja i lepote. Na usluzi u svakom trenutku je i konsultacija medicinskog tima lekara specijalista a sve u cilju dostizanja maksimalnog ugođaja i povoljnog efekta tretmana na zdravlje svakog gosta. https://www.banjakoviljaca.rs

programi, koji su specifični zbog korišćenja banjskog prirodnog lekovitog faktora. Specijalna bolnica “Sokobanja” je jedan od najznačajnijih zdravstveno-turističkih centara i prva ekološka opština u Srbiji. Nalazi se na 235 km jugoistočno od Beograda i 60 km severnoistočno od Niša, u sokobanjskoj kotlini na oko 400 m nadmorske visine. bilitacije dece. Bolnica raspolaže najsavremenijom medicinskom opremom i stručnim kadrom, a zdravstveni tretmani se sprovode u sadejstvu stručnosti, nauke, savremenih trendova i prirodnih blagodeti, među kojima su svakako najznačajniji kristalno čist vazduh, sa negativnom jonizacijom, i termomineralne vode. Poseban segment usluga Bolnice su velnes, fitnes, slana soba i drugi specijalni

 https://www.soko-banja.rs; sokobolnica@mts.rs 69


Z D R AV S T V O - S R B I J A

Specijalna bolnica za rehabilitaciju Ribarska banja

 Tel. +381 37 865 270

S

 https://www.ribarskabanja.rs

pecijalna bolnica „Ribarska banja“ iz godine u godinu sve svoje goste i posetioce obraduje novim sadržajima, kako u medicinskom, tako i u turističkom delu. Na samom početku ovogodišnje turističke sezone svečano je otvoren i pušten u rad sportsko-rekreativni centar „Samar“, čiji centralni i najveći deo čini mini-akva park, sa tri toboganska bazena sa termalnom vodom, od čega jedan za decu. Pored bazena, tu je i teren za tenis, teren za odbojku na pesku, rent a bike, sto za

70

stoni tenis, kafe-pizerija, park za decu. Pored ovih sadržaja, tokom leta organizuju se razna sportska i kulturna dešavanja - noćno kupanje, zanimljiva takmičenja na vodi, koncerti, muzičke večeri i još mnogo toga. Kompleks je svečano otvorio ministar turizma i trgovine Rasim Ljajić, naglasivši da je ovo izuzetna investicija koja proširuje turističku ponudu ne samo ovog kraja, već i čitave zemlje. Pored centra ‘’Samar’’ i mini-akva parka posetioci mogu uživati i u wellness i spa cen-

tru sa brojnim sadržajima, etno-restoranu u Srndalju, brojnim sportskim i kulturnim dešavanjima tokom kulturnog leta, verskom i etno-turizmu. Termalni sumporoviti izvori pogoduju ne samo ljudima koji čuvaju i održavaju zdravlje, već i pacijentima koji traže lek za svoje zdravstvene probleme. Specijalna bolnica veoma uspešno leči i rehabilituje pacijente sa koštanozglobnim, degenerativnim, ortopedskim, nekim neurološkim oboljenjima. Hiperbarična komora, kompletne dijagnostičke metode i terapijske procedure čine ovu ustanovu veoma uspešnom i popularnom.


Z D R AV S T V O - S R B I J A

SB Bukovička Banja

B

ukovička Banja je smeštena u srcu Šumadije, na padinama planine Bukulje okružena stoletnom bukovom šumom. Specijalna bolnica za rehabilitaciju „Bukovička Banja“ se nalazi u parku Bukovičke Banje, koji je nadrastao ulogu banjskog šetališta i danas je jedan od najvećih svetskih galerija skulptura na otvorenom prostoru“. Banja je poznata po lekovitoj mineralnoj vodi koju Specijalna bolnica za rehabolitaciju “Bukovička Banja” Aranđelovac koristi zajedno sa glinom za lečenje oboljenja gastrointestinal-

nog i hepatolibijarnog sistema, bolesti respiratornog sistema i povreda lokomotornog sistema. O blagotvornosti kisele vode govori podatak da je još 1811. godine svoje zdravlje njome krepio Dositej Obradović. Na lični zahtev kneza Miloša, bukovička voda je dopremana u bocama i korišćena na dvoru. Rehabilitacija je osnovna delatnost Specijalne bolnice “Bukovička Banja” u Aranđelovcu. Predstavlja proces osposobljavanja osobe do njenih maksimalnih ili optimalnih fizičkih, fizioloških i psihisocijalnih mogućnosti. Osnovni ciljevi kojima se stručni kadar rukovodi u ovoj ustanovi u sprovođenju rehabilitacije su: prevencija invalidnosti-nesposobnosti, rehabilitacija hendikepiranih u cilju kompenzacije i prilagođavanja na postojeće zdravstveno stanje. Poboljšanje kvaliteta života i obuka aktivnostima dnevnog života, su naš prioritet. Raspolažemo sa kompletnim timom stručnjaka koji se bave rehabilitacijom dece obolele od šećerne bolesti. Pored pedijatara, odnosno endoktrinologa, imamo i fizijatra, psihologa i nutricionistu. Tu je i tim sestara koji je obučen za rad sa decom i tim od šest fizioterapeuta koji rade samo sa decom. U toku lečenja koje se sprovodi u Specijalnoj bolnici „Bukovička Banja“ praktično se primenjuju svi dostupni modaliteti fizikalne terapije. Pored kinezi terapija, to su različiti vidovi termo terapije – parafin, primenjuje se lekovito blato koje se meša sa mineralnom vodom i koja je balneološki faktor po kojem je “Bukovička Banja” poznata.

Mataruška Banja

 +381 34 725 250  https://www.bukovickabanja.co.rs

adneksa i kod steriliteta. Tokom boravka u ovoj ustanovi o Vama brine tim lekara (fizijatri, internista-reumatolog, neurolog), defektolog, fizioterapeuti i medicinske sestre-tehničari. Početkom godine završeni su radovi na rekonstrukciji terapijskog bloka (bazen i dve sale za kineziterapiju) što će našim pacijentima i gostima omogućiti kvalitetnije lečenje i rehabilitaciju.

M

ataruška banja se nalazi u centralnom delu Srbije, udaljena 8 km od Kraljeva i 170 km od Beograda. Krasi je i blaga klima, čist vazduh i blizina kulturno-istorijskih spomenika (manastiri Žiča i Studenica , srednjovekovni grad Maglič ). Specijalna bolnica za rehabilitaciju “Agens” je akreditovana zdravstvena ustanova koja se bavi medicinskom rehabilitacijom pacijenata nakon oštećenja centralnog i perifernog nervnog siste-

ma, nakon povreda koštano-zglobnog sistema i pacijenata sa reumatskim bolestima (zapaljenjski i degenerativni reumatizam). Pored savremenih protokola fizikalne medicine i rehabilitacije, koristimo i prirodni balneološki faktor. Termomineralna voda pripada kategoriji hidrokarbonatnih sumporovitih hipertermi. Sadrži značajne količine vodonik-sulfida (14 mg/l) što je glavna terapeutska vrednost ove mineralne vode uz temperaturu do 46 stepeni C. Sumporovita termomineralna voda ima značajan efekat i u ginekologiji, kod hroničnih zapaljenja

 Tel. +381 36 541 10 22  https://www.agensmb.rs 71


Z D R AV S T V O - S R B I J A

Banja “Rusanda”

S

pecijalna bolnica za rehabilitaciju„Rusanda” iz Melenaca je ustanova koja je posvećena očuvanju zdravlja građana više od 150 godina. Ono što „Rusandu“ čini posebnom je jedinstveni Park prirode koji se nalazi na obali slanog jezera Rusanda čije je dno prekriveno lekovitim blatom koje se koristi u rehabilitaciji. Pored rehabilitacije stacionarnih pacijenata koji borave u banji, svakodnevno pomažemo velikom broju ambulantnih pacijenata koji dolaze na terapije. Banja Rusanda je posvećena turizmu, pa gosti mogu doći na relaksaciju i rekreaciju u našu ustanovu. Sve je u službi profesionalnog lečenja, opuštanja, povratka svežine, lepote i osmeha. Za to postoji kvalitetan radni kadar, kao i prostorni i smeštajni kapaciteti i sve se svakodnevno usavršava i podiže svoje usluge na viši nivo. Mnogi projekti u cilju unapređivanja infrastrukture i uslova rada u našoj banji su već po-

72

krenuti, a mnogi su planirani za budući period. U toku prethodne godine u potpunosti je renoviran bazen, kao i hidro-blok, dok je ove velika pažnja posvećena renoviranju wellness centra, tako da je sada stvorena jedna potpuno nova dimenzija kad je pitanju kvalitet usluga spa centra. Shodno tome, svi naši gosti moći će da uživaju u novom spa centru, uz prelepu saunu, kvalitetne i raznovrsne masaže, bazen, džakuzi, tepidarijum i druge usluge. Renovirana je terasa ispred restorana, pa je postojeća podloga zamenjena novim behatonom, a biće renovirane i tende na teresi. Najveći adut Banje i u ovoj sezoni je blato-peloid, sa renoviranim peloidnim blokom, koje je jedinstveno u Evropi. Kupljena su tri nova aparata za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju, koji su po svetskim standardima, dok će postojeća medicinska oprema i dalje biti obnavljana. Obogaćen je književni fond u našoj biblioteci za oko 500 knjiga. Planirano je i izvođenje jednodnevnih turističkih ek-

skurzija za naše goste, koji bi obilazili zanimljive lokacije u Banatu, uz turističkog vodiča, i na taj način bili u prilici da upoznaju lepotu podneblja u kom se nalazimo. U nekom budućem periodu predviđena je izgradnja inhalacionog parka na samoj obali jezera i geronto-bloka, kao i obnova stare zgrade zdravstva, četvrtog paviljona (vila) koji mora da bude autentičan. Takođe je predviđena i gradnja sportske hale, nekoliko hotela i drugih pratećih turističkih sadržaja. Na mestu današnjeg parkinga planiran je banjski trg i novi prilazi kompleksu. I ove godine građani mogu da koriste vaučere za odmor u Banji „Rusanda“, koje poklanja Republika Srbija. Gosti koji planiraju dolazak u Banju „Rusandu” mogu pozvati telefonom brojeve 023/315-04-04 i 023/315-04-14 i informisati se o mogućnosti dolaska kod nas. Želimo Vam dobro zdravlje. Dođite i posetite nas! Vaša Banja „Rusanda”

Tel. +381 23 315 04 02 https://www.banjarusanda.rs


Z D R AV S T V O - S R B I J A

Specijalna bolnica za rehabilitaciju "Gamzigrad" Gamzigradska banja

M G

 Tel. +381 19 450-443  https://www.gamzigradskabanja.org.rs

eđunarodni poslovni i media klub “Diaspora group” više od dve decenije radi na informativnom i privrednom povezivanju i iunapređenju saradnje ljudi našeg porekla u rasejanju u više od 50 zemalja širom sveta sa Srbijom i regionom. U okviru projekta “Upakovana nostalgija”, poseban akcenat dat je na afrimaciji zdravstvenog turizma Srbije i povećanju izvoza proizvoda i usluga iz otadžbine, matice u ceo svet. Najnoviji projekat u radu saradnje sa na[om diasporom je POVEŽIMO SE - Link Up Serbia!

amzigradska banja se nalazi u istočnoj Srbiji, 220km jugoistočno od Beograda, a 11km zapadno od Zaječara. Leži na 160m nadmorske visine u meandarskoj dolini donjeg toka Crnog Timoka, na samim njegovim obalama, nedaleko od ma-

gistralnog puta Zaječar – Paraćin, kojim se ostvaruje dobra saobraćajna veza u svim pravcima. INDIKACIONA POLJA • Neurološka oboljenja • Oboljenja srca i krvnih sudova • Reumatska oboljenja • Povrede i oboljenja lokomotornog sistema U okviru Specijalne bolnice postoji Odeljenje za terapijski i rehabilitacioni tretman koje obuhvata hidroterapiju, termoterapiju, kineziterapiju, radnu terapiju, vakuumterapiju, magnetoterapiju, i terapiju laserom.

Kontakt, kancelarija Srbija email: upakovananostalgija@yahoo.com web: diasporagroup.org, citymarketingservice.com tel. 061/6557208.

HBO - hiperbarična oksigenacija, terapija - 100%-kiseonikom pod pritiskom

73


Z D R AV S T V O - C R N A G O R A

Uspravite kičmu i budite zadovoljni

Fizio centar ENDORFIN

M

lada četa, predvođena specijalistom fizioterapije Milićem Raičkovićem, kao i mladim i iskusnim terapeutima koji su željni stalnog znanja i usavršavanja, što potvrđuju uspješnom kontinuiranom edukacijom, stvorila je pod idejnim i stručnim vođstvom svog kormilara jedinstven terapeutski koncept u Crnoj Gori koji primjenjuje u svakodnevnoj praksi. Iskustva stečena u najprestižnijim evropskim centrima u Austriji i Švajcarskoj Raičković je prenio u rodnu zemlju, a planira i jačanje saradnje i nove ambiciozne projekte sa kolegama i institucijama u regionu. Milić Raičković je manuelni terapeut koji se specijalizovao u do-

74

Milić Raičković spec. fizioterapije

menu osteopatije uz primjenu tehnika spinalne manipulacije, tehnike sa iglama - dry needling, mobilizacione tehnike Mulligan, ergon tehnike, kao i visceralne osteopatije. Koncept rada u centru zasniva se na tretiranju mišićnog, zglobnog i nervnog sistema i posmatranju tijela kao cjeline. Samim tim ne rješavaju se samo simptomi, nego se zapravo uklanja uzrok problema, a osmijeh na licima zadovoljnih korisnika najbolje je svjedočanstvo i potvrda da je ovaj tim na pravom putu. Privatna zdravstvena ustanova FIZIO CENTAR ENDORFIN pruža usluge rehabilitacije i prevencije putem fizikalne terapije, elektroterapije, kiropraktike, akupunkture, visceralne osteopatije, masaže. Centar je opremljen najsavremenijim uređajima za rehabilitaciju i opremom za vježbanje sa profesionalnim sportistima i rekreativcima. U rehabilitaciji se koriste uređaji posljednje generacije poput: lasera, magneta, ultrazvuka, 50 različitih vrsta struje, compexa, shockwave-a, tekara, stola za spinalnu dekompresiju. Rehabilitacioni dio se sastoji u liječenju degenerativnih stanja (artoza kukova, koljena, ramena, lakta, šake, palca, vratnog i lumbalnog dijela kičme), reumatskih stanja (reumatski artritis, ankilozirajući spondilitis), problema sa kičmenim stubom (sve vrste diskus hernija, spondiloza, stenoza), korekcije deformiteta kičme (lordo-

za, kifoza, skolioza), koljena (X noge i O noge), stopala (ravna stopala, spušten svod), grudi (uvučene i izbočene), kompresivne neuralgije (išijalgične, brahijalne, radijalne, ulnarne, facijalne, peronealne), kalcifikata (petni trn, kalcifikati ramena i lakta, tetive bicepsa i supraspinatusa). Požrtvovani tim uspješno se bori protiv glavobolje, vrtoglavice, zbrinjava sportske povrede (iščašenja, istegnuća, rupture mišića i ligamenata, tendinitise, prelome), a postiže uspjehe i u oporavku neuroloških pacijenata (moždani udar, paraplegija, hemiplegija, multipla skleroza, parkinsonizam) i rješavanju problema sa unutrašnjim visceralnim organima kao što su podignut ili spušten želudac, tegobe sa crijevima, nadimanje, neuredna probava). Uz sve to, nasmijana lica terapeuta i članova tima sama po sebi su doprinos fizičkom zdravlju.

Praćenje svjetskih trendova i otvaranje novih horizonata na polju nauke, sportske genetike i fiziologije, kao i iskustva tradicionalne i integralne medicine, uključujući zdravu ishranu i aromaterapiju dalji su projektovani pravci razvoja. Ljudsko zdravlje i nauka, medicinska teorija i praksa ne poznaju granice, što u teoriji i praksi pokazuje Fizio centar “Endorfin” koji je odavno izašao iz formalnih granica Crne Gore. Uz snagu tijela koju vraćaju, ide i snaga duha na koji pozitivno utiču zaposleni stručnjaci sa idejom i vizijom. Medici.com


www.fizio-endorfin.me



GODINA X BROJ 97. FEBRUAR 2021.

77


N M K

PREZENTACIJA I RECENZIJA

A

kutni koronarni sindrom (AKS) uključuje nestabilnu anginu pektoris, infarkt miokarda bez S-T elevacije i infarkt miokarda sa S-T elevacijom (na elektrokardiogramu). Najčešće je posledica rupture ili erozije nestabilne aterosklerotične ploče sa posledičnom (ne)opstruktivnom trombozom. Smanjuje se protok krvi kroz opstruisanu srčanu arteriju, a time i oksigenacije miokarda. Nastaje njegova ishemija koja dovodi do nekroze kardiomiocita u regionu ishrane opstruisane arterije, tj. AKS. U Republici Srpskoj se godišnje dogodi oko 1500 slučajeva infarkta miokarda. Savremena medicina, brzo i adekvatno primenjena, svojom medikamentoznom i interventnom terapijom, uz stentovanje, se uspešno bori protiv AKS-a. Danas je bolnička smrtnost nešto manja od 10%. Grupa eminentnih, relevantnih autora iz Republike Srpske – ukupno 31 član (uključujući i akademika SANU i inostranog člana ANURS Miodraga Ostojića, koji radi u Banjoj Luci) je svestrano i dobro naučno i edukativno obradila problem AKSa u Monografiji. Nedostaje jedino prilog kompetentnog kardiovaskularnog patologa, tj. podaci o kliničkim obdukcijama ovih bolesnika, sa relevantnim patološko-histološkim i elektronsko-mikroskopskim nalazima i njihovim korelacijama sa kliničkim manifestacijama. Naučnoj monografiji o AKS-u prethodio je Projekat „Analiza lečenja akutnog infarkta miokarda u Republici Srpskoj – trenutno stanje i perspektive“ iz 2012. finansiran od Ministarstva nauke i tehnologije Republike Srpske. Naučna monografija o AKS-u štampana je na 235 stranica; pored šest glavnih auto-

D. Šećerov Zečević

D. Vulić

Naučne monografije: NOVINE U DIJAGNOSTICI, LIJEČENJU I PREVENCIJI AKUTNOG KORONARNOG SINDROMA autora: akademik Drenka Šećerov Zečević, prof. dr Duško Vulić, dop. čl. ANURS, prof. dr Aleksandar Lazarević, prof. dr Slavica Jandrić, dop. čl. ANURS, prof. dr Ranko Škrbić i prof. dr Siniša Ristić.

Glavni urednik akademik Rajko Kuzmanović, odgovorni urednik akademik Dragoljub Mirjanić, recenzenti: 1. Akademik Vladimir Kanjuh i 2. Akademik Miodrag Ostojić. Izd. ANURS, Monografije, Knjga XLIV, Odeljenje medicinskih nauka, Knjiga 15 Odbor za kardiovaskularnu patologiju, Banja Luka, 2020.

ra, citiranih na njenim koricama, postoji još 25 koautora, tj. ukupno 31 autor; svi radovi u Monografiji imaju ukupno 393 reference, tekstovi su ilustrovani sa 52 fotografije, sheme i tabele (12 fotografija sa ličnostima na skupovima i 40 fotografija u vezi sa samim radovima); tiraž: 150 primeraka. Može se primetiti nedovoljna citiranost značajnih relevantnih radova sa širih srpskih prostora. Takođe, tiraž od 150 primeraka (iako su moguća doštampavanja) je apsolutno nedovoljan i za samu Republiku Srpsku a kamoli za šire srpske prostore i države ex Jugoslavije.

Sl. 1. Naslovne korice Naučne monografije ’’NOVINE U DIJAGNOSTICI, LIJEČENJU I PREVENCIJI AKUTNOG KORONARNOG SINDROMA’’. ANURS, Banja Luka, 2020.

A. Lazarević

S. Jandrić

Sl. 2. Autori Monografije

78

D. Šećerov Zečević i S. Ristić: VASKULARIZACIJA SRCA Naglašena je velika individualnost srčanih arterija; dominantnost jedne arterije (koja je prva zahvaćena aterosklerozom); njihove manje kongenitalne anomalije (polazišta, broja i distribucije grana); intramuralni sudovi (važni za mogućnost kasnije kolateralne cirkulacije kod AKS-a) i miokardni mostovi i petlje. Anatom D. Šećerov Zečević je, inače, najbolji poznavalac anatomi-

R. Škrbić

S. Ristić


N M K

Sl. 3. Makroskopski nalaz: dva miokardna mosta na prednjoj međukomornoj grani leve koronarne arterije u muškarca starog 20 godina (D. Šećerov Zečević).

Sl. 4. Mikroskopska (histo-patološka slika) miokardnog mosta iznad ogranka epikardne koronarne arterije u masnom tkivu. (D. Šećerov Zečević).

je i funkcije miokardnih mostova i petlji u nas. Oni dovode do poremećaja toka krvi, otežanog dreniranja produkata metabolizma arterijskog zida od intime prema adventiciji i ranije pojave lokalne ateroskleroze. Snabdevanje srca krvlju sagledano je evoluciono – filogenetski, od spongioznog miokarda ribe, koji se ishranjuje krvlju iz lumena srca, do miokarda čoveka, koji se najvećim delom ishranjuje epikardnim arterijama koje polaze od aorte. Analizirane su i velike kongenitalne anomalije srčanih arterija: raznovrsne koronarne fistule, izlazak jedne srčane arterije iz plućne arterije, postojanje samo jedne srčane arterije, itd. Objašnjeni su procesi kompenzatorne angiogeneze grana srčanih arterija, fiziologija koronarne cirkulacije i metabolizam u normalnom i ishemičnom miokardu. A. M. Lazarević, D. Šećerov Zečević, S. Lončar, D. Vulić, N. Šobot, V. Vujović, S. Kešelj, G. Bojanić, M. Trifković, A. Radanović, M. Blagojević, M. Drljević,V. Prodanović, D. Trninić, B. Stanetić, T. Kovačević

Preradović, N. Dobrijević, S. Srdić, M. Ostojić: ANALIZA LIJEČENJA BOLESNIKA SA STEMI INFARKTOM MIOKARDA U REPUBLICI SRPSKOJ Cilj Studije je bio upoređivanje načina lečenja (klasični medikamentozni tretman, reperfuziona terapija i primarna perkutana koronarna intervencija sa stentovanjem) bolesnika sa STEMI u Republici Srpskoj 2007 – 2008. (datum otvaranja Sale za kateterizaciju srca u Banjoj Luci) sa lečenjem takvih bolesnika u devet centara Republike Srpske 2013 – 2014. Konstatovan je porast broja primarnih perkutanih koronarnih intervencija, tj. značajno je smanjen procenat bolesnika koji nisu dobili modernu specifičnu terapiju za STEMI. Pri tome, detaljno je analizirano kako se to uspelo (edukacija kardiologa, poboljšanje tehničkih mogućnosti, opremljenost ustanova, itd.). A. Lazarević: INTRAVASKULARNI IMIDŽING KOD BOLESNIKA SA AKUTNIM KORONARNIM SINDROMOM Kod bolesnika sa AKS-om nužna je hitna koronarna angiografija (dobijanje „luminograma“ arterije) radi utvrđivanja karakteristika i težine opstruktivne lezije u njoj da bi se izvršila njena rekanalizacija sa ugradnjom stenta. Međutim, treba takođe proceniti da li je opstruktivna aterosklerotična ploča stabilna ili nestabilna, tj. da li ima rupture, erozije, kalcifikacije, sekundarne (ne)opstuktivne tromboze. To se može dijagnostikovati tek intravaskularnim ultrazvukom i optičkom koherentnom tomografijom. One omogućavaju analiziranje zida koronarne arterije na njenom poprečnom preseku. Autor je odlično analizirao prednosti i nedostatke ovih dijagnostičkih imidžing tehnika. U edukativnom smislu nedostaju histopatološke slike rupture, erozije i kalcifikacije aterosklerotične ploče jer one dijagnostičaru najbolje prikazuju pravu suštinu ovih lezija. Posebno je analiziran AKS sa neaterosklerotskom prezentacijom, tj. infarkt miokarda bez opstrukcije koronarne arterije (MINOCA) i spontana disekcija koronarnih arterija. R. Škrbić: FARMAKOTERAPIJA AKUTNOG KORONARNOG SINDROMA Pre sadašnje terapije AKS trombolizom i perkutanom koronarnom intervencijom sa stentovanjem, ishemija miokarda se lečila antiishemijskim lekovima: nitrati-

ma, β-blokatorima i blokatorima kalcijumovih kanala (antagonisti kalcijuma). Ova terapija je i danas značajna, naročito u akutnoj fazi AKS-a. Ostali lekovi iz ove grupe su: molsidomin, nikorandil, ranolazin, trimetazidin i ivabradin. Antiagregacioni (antitrombocitni) lekovi su stub prevencije i lečenja AKS-a jer inhibišu aktivaciju, adheziju i agregaciju trombocita, smanjuju tromboze (uključujući i u stentu) i njihove mikroembolizacije, reinfarkt miokarda i kardiovaskularnu smrt. Acetilsalicilna kiselina je „nesteroidni antiinflamacioni lek koji, pored antiinflamatornog delovanja, ima analgetsko, antipiretično i antiagregaciono delovanje. Apsorbuje se u gornjem delu gastrointestinalnog trakta (sluznica želuca i usne duplje). Kod AKS-a daje se u dozi od 162 – 325 mg (tableta se sažvače radi brzog antitrombocitnog dejstva). Kao doza održavanja celog života daje se 75 – 100 mg dnevno. Neželjena dejstva su: dispepsija, erozivni gastritis, ulkus sa krvavljenjem i perforacijom“. Aspirin traje u medicini već čitav vek i najveća mu je „mana“ - što nije skup lek. Inhibitori P2Y12 su tienopiridinski lekovi (tiklopidin, klopidogrel i prasugrel) kao i tikagrelor koji je netienopiridinski lek. Inhibitori glikoproteinskih IIb/IIIa receptora (abciksimab, eptifibatid i tirofiban). Radi se o najbrojnijim receptorima na trombocitima. Kod aktiviranih trombocita vezuju se sa fibrinogenom i pod velikom silom smicanja s von Willebrand-ovim faktorom te vezuju susedne trombocite i pokreću njihovu agregaciju. Protease-activated receptor 1 (PAR-1) inhibitori. Trombin, preko PAR-1 receptora na površini trombocita, je jedan od najjačih aktivatora trombocita. Lekovi vorapakser i atoksapar su PAR-1 inhibitori (mana im je što povećavaju rizik od intrakranijalnog krvavljenja). Antikoagulantni lekovi sprečavaju koagulaciju (zgrušavanje) krvi. Koagulacija nastaje kaskadnim delovanjem niza faktora. Na kraju dolazi do pretvaranja fibrinogena u fibrin sa stvaranjem krvnog ugruška. Takvi su lekovi: soli trinatrijum-citrat, oksalati, fluorid, EDTA (engl. ethylenediaminetetraacetic acid), kalijumova i natrijumova so (vezuju kalcijum u nefunkcionalna jedinjenja). Antikoagulantni lekovi koji inaktiviraju trombin su: heparin (nefrakcionisani i niskomolekularni). Direktni inhibitori trombina su: lepirudin, argatroban i dabigatran, bivalirudin. 79


N M K

Konvencionalni oralni antikoagulantni lekovi su: varfarin, acenokumarol. Zatim, oralni antikoagulantni (NOAK) lekovi za prevenciju i lečenje tromboze rivaroksaban, edoksaban i apiksaban. Fibrinolitički lekovi Fibrinoliza sprečava prekomerno stvaranje tromba jer ga razgrađuje (plazmin, koji potiče od plazminogena, cepa fibrin i razgrađuje ga). Tromb se zatim dalje razgrađuje dejstvom proteaze. Fibrinolitički lekovi su „aktivatori plazminogena: streptokinaza (jednočlani polipeptid iz kulture β-hemolitičkog streptokoka), reteplaza, alteplaza i tenekplaza. Primenom ovih lekova kod akutnog STEMI, fibrinoliza rekanalizuje srčanu arteriju opstruisanu trombom (smanjuje se veličina infarkta, poboljšava funkcija miokarda i preživljavanje). Najozbiljnija komplikacija ove terapije (1%) je intrakranijalno krvavljenje“. Terapija bola u akutnom infarktu miokarda. Ishemični miokard dovodi do pojave karakterističnog bola u grudnom košu. Bol se smanjuje reperfuzionom terapijom i morfijumom. Morfijum je jak analgetik, smanjuje anksioznost i nemir i inhibira simpatikoadrenalne aktivnosti. Statini snižavaju nivo holesterola u krvi inhibiranjem njihovog stvaranja u jetri. Deluju, takođe, protiv zapaljenja i penastih ćelija u aterosklerozi, stabilizuju aterosklerotičnu ploču, sprečavaju stvaranje krvnog ugruška. Retke komplikacije terapije statinima su rabdomioliza i oštećenje jetre. Ezetimib snižava nivo holesterola u krvi inhibicijom njegove apsorpcije u crevima, tako da se smanjuje njegov prenos iz creva u jetru. Može se kombinovati sa statinima. Antagonisti renin-angiotenzin-aldosteronskog sistema (RAAS). RAAS kontroliše koncentraciju natrijuma u plazmi i arterijski krvni pritisak, održava strukture i funkcije kardiovaskularnog sistema, bubrega i drugih organa. Angiotenzinogen (α-globulin iz jetre) preko renina (luče ga jukstaglomerularne ćelije bubrega kao odgovor na hipoperfuziju glomerula) katalizira pretvaranje angiotenzinogena u inaktivni angiotenzin I. Konvertujući enzim (ACE) (uglavnom se nalazi u kapilarima pluća na membranama endotelnih ćelija) katalizira pretvaranje angiotenzina I u angiotenzin II, koji deluje u mozgu, bubrezima, nadbubrezima krvnim sudovima i srcu (deluje vazokonstriktivno dovodeći do hipertrofije mišićne medije sudova i srca). 80

Inhibitori angiotenzin konvertujućeg enzima (ACE) „se primenjuju u lečenju arterijske hipertenzije, koronarne bolesti, akutnog infarkta miokarda, (ne)dijabetične nefropatije i slabosti srca. Blokiraju pretvaranje angiotenzina I u angiotenzin II, blokirajući ACE enzim, sa konačnim rezultatom: smanjivanje volumena cirkulišuće krvi i vazodilatacijom“. Inače, za ACE receptore vezuju se šiljci SARS-CoV-2, koji preko njih ulazi u ćeliju i dovodi do bolesti COVID-19. Antagonisti angiotenzinskih receptora se razlikuju od ACE inhibitora u receptorima na koje deluju i njihovom dejstvu na kinine. Antagonisti aldosterona su diuretici koji antagonizuju delovanje aldosterona na mineralnokortikosteroidne receptore u bubregu (smanjuju resorpciju natrijuma, povećavaju resorpciju kalijuma i povećavaju diurezu). Pisac ovog poglavlja, vrsni kardiofarmakolog R. Škrbić, pokazao je kardiolozima i drugim lekarima koliko je potrebno veliko poznavanje bazične biohemije, a donekle i molekularne biologije, da bi se shvatilo delovanje lekova protiv kardiovaskularnih bolesti i AKS-a. D. Vulić, D. Šećerov Zečević: SEKUNDARNA PREVENCIJA NAKON AKUTNOG KORONARNOG SINDROMA U Republici Srpskoj mortalitet od kardiovaskularnih bolesti je bio 53,4% 1998. a 49% u 2017. Efektivno dalje smanjivanje ovog mortaliteta zavisi od: nadzora, prevencije i pravedne zdravstvene zaštite. U svetu je godišnja stopa smrtnosti od AKS-a 10%. Odgovarajuća dijeta, redovna fizička aktivnost i prestanak pušenja su od presudne važnosti za suzbijanje AKS-a. Treba voditi računa o sveukupnom nivou rizika za AKS a ne samo o jednom značajnom faktoru rizika. Treba, dakle, sagledavati kompletnog bolesnika. Nakon AKS-a treba primeniti sekundarnu prevenciju promenom životnog stila, korigovanjem svih faktora rizika, odgovarajućom farmakoterapijom, suzbijanjem dalje ateroskleroze i opštom rehabilitacijom. „Praktično, treba postići sljedeće ciljeve: -- prestanak pušenja, -- zdrav način ishrane, -- umjerena fizička aktivnost 30 minuta dnevno, -- body mass index (BMI) <25 kg/m2 i izbjegavanje centralne gojaznosti (obim struka 94 muškarci, < 80 cm žene), -- krvni pritisak ispod 140/90 mmHg, -- LDL < 1,4mmol/l ili smanjenje 50% početne vrijednosti LDL,

-- glukoza natašte <6 mmol/l (~110 mg/ dl) i glikozirani hemoglobin (HbA1c) < 7%. Postizanjem ovih ciljeva sekundarne prevencije AKS-a, sprečava se njegova progresija i recidiv“. S. Đ. Jandrić: KARDIOLOŠKA REHABILITACIJA NAKON AKUTNOG KORONARNOG SINDROMA Prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije, “kardiološka rehabilitacija je skup mera i postupaka sa svrhom postizanja najboljeg mogućeg fizičkog, psihičkog i socijalnog stanja, tako da bolesnici nakon akutne epizode kardiovaskularne bolesti, znatnim delom svojim ličnim snagama, očuvaju, odnosno ponovo zauzmu svoje mesto u zajednici i nastave sa dotadašnjim aktivnim životom“. Rehabilitacija produžava život i smanjuje učestalost ponovnih hospitalizacija (i troškove lečenja). Međutim, samo ispod jedne trećine bolesnika, kojima je potrebna ova rehabilitacija, zaista je i koriste! Zašto? U suštini: neobaveštenost o mogućnostima i značaju rehabilitacije AKS-a. U kardiološkoj rehabilitaciji koriste se fizički faktori: (1) mehanička energija – pokret, putem kineziterapije (terapijske vežbe) i terapije radom (ergoterapija, okupaciona terapija jer, uostalom, još je Hipokrat rekao: „Rad je najprirodniji lek za čoveka“); (2) voda (balneo-klimato-talaso terapija) i (3) vazduh. Rana rehabilitacija bolesnika nakon AKS-a Ranije se smatralo da je takvim bolesnicima potrebno apsolutno mirovanje najmanje šest meseci zbog pretnji nastanka aneurizmi i rupture srca. Međutim, danas se preporučuje rana mobilizacija bolesnika sa preležanim AKS-om jer do citiranih pretnji, ipak, ne dolazi a „korisni efekti su: povoljno deluje na sprečavanje mnogih štetnih posledica od dugotrajnog mirovanja, kao što su smanjenje mišićne mase skeletne muskulature, smanjenje kontraktilnosti mišića, povećanje koagulabilnosti i sklonost nastanku tromboze (posebno donjih ekstremiteta), oštećenje vazomotornog posturalnog refleksa, negativni azotni balans, demineralizacija kostiju, bronhopneumonija i drugo“. Rehabilitacija nakon AKS-a uključuje i terapiju psihosocijalnih faktora rizika i poremećaja seksualnih aktivnosti. Psihosocijalni faktori su: „nizak socioekonomski status, nedostatak socijalne podrške, hronični stres na poslu i porodičnom životu, depresija, teskoba, neprijatelj-


N M K

stvo i tip D ličnosti (negativne emocije i inhibicija samoizražavanja). Oni pogoršavaju klinički tok i prognozu kardiovaskularnih bolesti, a depresija i hronični stres povezani su sa patogenezom koronarne bolesti“. Poremećene seksualne aktivnosti su: „impotencija, prerana ili odložena ejakulacija i smanjeni libido kod muškarca i žene (nekad zbog lekova β-blokatora i diuretika; depresije i straha)“. U Monografiji, D. Šećerov Zečević i D. Vulić su analizirali 15 GODINA ODBORA ZA KARDIOVASKULARNU PATOLOGIJU ANURS – koji je idejni, organizacioni i izvršni centar za naučno proučavanje AKS-a, ateroskleroze i drugih kardiovaskularnih oboljenja u Republici Srpskoj. Odbor je osnovan 10. marta 2005. Njegova predsednica je univerzitetski profesor anatomije (sa najvećim naučnim doprinosom u anatomiji srca i njegovih krvnih sudova) akademik ANURS Drenka Šećerov Zečević, a sekretar, odn. potpredsednik prof. dr Duško Vulić, dopisni član ANURS, internista kardiolog sa stručno-naučnom orijentacijom na istraživanje epidemiologije kardiovaskularnih bolesti, uspostavivši uspešnu saradnju sa prof. dr N. Wong-om, inostranim članom ANURS, sa Univerziteta Irvine u SAD, prenoseći epidemiološku kardiološku školu SAD u Republiku Srpsku; organizator (sa M. Nedeljkovićem) Chapter-a američkog College Cardiology za Republiku Srpsku i Srbiju; najbliži saradnik akademika SANU V. Kanjuha u organizaciji Internacionalne letnje kardiološke škole ECPD na Crnogorskom primorju. Odbor je, već u godini osnivanja, bio organizator I kongresa kardiologa Repu-

blike Srpske novembra 2005. nastupivši u okviru Okruglog stola „Perspektive razvoja kardiologije u Republici Srpskoj” i prikazao rad „Torrent-Guasp-ovo srce u svetlosti evolucije i filogeneze kardiovaskularnog sistema, ontogeneze ljudskog srca i njegove kliničke implikacije”, autori V. Kanjuh, M. Kočica, D. Šećerov Zečević, A. Lazarević, D. Šuščević, V. Tatić, V. Radak. Zatim, organizuje značajne skupove: „Novi podaci u prevenciji i tretmanu ateroskleroze“ sa publikacijom relevantne naučne monografije 2007. Redakcioni odbor: R. Kuzmanović (glavni urednik), D. Mirjanić (odgovorni urednik), D. Šećerov Zečević (urednik), V. Kanjuh i D. Vulić; vrlo specifični skup za Republiku Srpsku „Istraživanje posttraumatskih prediktora kardiovaskularnih oboljenja kod mladih u posleratnom periodu“; na II kongresu kardiologa Republike Srpske 2008. odbori za KVP ANURS i SANU održali su dva simpozijuma: „Psihosocijalni faktori i kardiovaskularne bolesti“ (Zbornik je izašao 2012.) i „Morfološko-kliničke korelacije u kardiovaskularnim bolestima“; Međunarodni kongres o prevenciji kardiovaskularnih bolesti u jugoistočnoj Evropi 2009.“; Međunarodni naučni skup „Psihosocijalni faktor u kardiovaskularnim bolestima“ 2011. u saradnji odbora za KVP ANURS i SANU; Naučna monografija „Posttraumatski prediktori ateroskleroze kod mladih“ 2013. itd. Vredi istaći neprekidnu uspešnu saradnju Odbora za KVP ANURS i SANU. Odbor za KVP SANU je osnovan 24. juna 1976. (prvi predsednik je bio kardiolog akademik B. S. Đorđević) i počeo je da radi, ali je prvi zvanični sastanak održao 1982. Danas Odborom rukovode predsednik V. Kanjuh, sekretar M. Ostojić, tehnički sekre-

tar S. Kanjuh. Broji 33 člana iz Srbije i 15 inostranih članova, uključujući i tri člana iz Republike Srpske: D. Šećerov Zečević, D. Vulić i A. Lazarević. Akademici SANU V. Kanjuh i M. Ostojić izabrani su za inostrane članove ANURS 5. septembra 2008. Održali su svoje pristupne besede 2016. na IV kongresu kardiologa Republike Srpske u Banji Vrućici, Teslić (V. K. “Holistički pristup vulnerabilnom pacijentu sa aterotrombozom koronarne arterije“ i M.O. „Lečenje STEMI Stent for life inicijativa“). Izabrani su i u Odbor za KVP ANURS. ZAKLJUČAK U nizu uspešnih naučnih monografija koje su napisali članovi Odbora za kardiovaskularnu patologiju i Odeljenja medicinskih nauka ANURS, Monografija NOVINE U DIJAGNOSTICI, LIJEČENJU I PREVENCIJI AKUTNOG KORONARNOG SINDROMA spada među najbolje. Predstavlja ozbiljno, značajno stručno-naučno i edukativno delo od velike koristi za lečenje velikog broja bolesnika sa AKS-om. Treba je štampati ali, ponavljam, u daleko većem broju primeraka od 150. Naravno, recenzent je imao izvesne kritičke tonove (što ukazuje da je ozbiljno shvatio svoj zadatak) i široko je citirao same radove iz Monografije kako bi i recenzija imala i edukativnu vrednost za širi krug čitalaca. Akademik Vladimir Kanjuh

Sl. 5. Članovi i saradnici Odbora za kardiovaskularnu patologiju SANU 2020. Članovi Delegacije Odbora za kardiovaskularnu patologiju ANURS su označeni strelicama. Sleva nadesno stoje: M. Pušac i M. Radoš, sede: D. Vulić, D. Šećerov Zečević i A. Lazarević.

81


N M K

1. Uvodne napomene Osnovna svrha ovog rada je da se donosioci odluka, stručna i šira javnost upozna sa pojmom i razvojem nacionalnih zdravstvenih računa u BiH i Republici Srpskoj metodologijom i osnovnom klasifikacijom sistema zdravstvenih računa kao i sa značajem istih u preduzimanju određenih mjera i vođenju zdravstvene politike. Zdravstveni sistemi u razvijenim zemljama, kao i u Republici Srpskoj, suočavaju se sa problemom brzog rasta troškova za zdravstvo. Osnovni razlozi povezani su sa napretkom medicinske tehnologije, većim brojem informacija i očekivanjima stanovništva u pogledu zdravlja, epidemijama i pandemijama, različitim institucionalnim faktorima, starenjem populacije itd. Povećavanje resursa u sistemima zdravstvene zaštite ima uticaj na poboljšanje zdravlja stanovništva. To doprinosi ekonomskom prosperitetu, kroz povećanje učešća na tržištu rada i produktivnosti, i od presudnog značaja je u kontekstu starenja populacije i produženja radnog vijeka. Reforme zdravstvene zaštite i promjene u finansiranju zdravstvene zaštite treba da budu zasnovane na relevantnim analizama za koje su osnova statistički podaci prikupljeni po međunarodnim standardima. Međunarodne institucije su kao odgovor na potrebe zdravstvene politike razvile metodologiju Sistema zdravstvenih računa (eng. System of Health Accounts – u daljem tekstu: SHA) koja je alat za analizu potrošnje u zdravstvu. SHA obuhvata niz vrlo detaljnih i preciznih klasifikacija izvora finansiranja, davaoca i namjena u zdravstvu, čijim se kombinovanjem u tabelama i unosom odgovarajućih izdataka dobija pregled strukture zdravstvene potrošnje. Glavna svrha analize pokazatelja finansiranja zdravstva i zdravstvene potrošnje je da daje informaciju o opštim trendovima potrošnje za zdravstvo. Sa analizom ukazujemo na mogućnosti koje nudi SHA kao osnova za zdravstvene politike na makro nivou. Nacionalni zdravstveni računi (u daljem tekstu: NHA) predstavljaju zdravstvene račune jedne države ili regije (entiteta) urađene prema metodologiji SHA na način da niz statističkih podataka opiše potrošnju javnog i privatnog sektora u zdravstvenom sistemu. Razvoj NHA ima svoju istoriju nastanka.

Medicina i pravo

Nacionalni zdravstveni računi u Republici Srpskoj Dr pravnih nauka Nedeljko Z. Milaković

Mr sc. Slobodanka Stjepanović Broćilo*

verziji priručnika „Sistem zdravstvenih računa 1.0 (eng. System of Health Accounts SHA 1.0)“ iz 2000. godine (OECD, 2000), a u manje razvijenim državama i na osnovu „Vodiča za proizvodnju NHA sa specifičnim zahtjevima za nerazvijene i zemlje u razvoju“, (eng. Guide for producing NHA with specific applications for low and middle income countries)“ (WHO, WB, USAID, 2003). U 2011. godini objavljena je nova revidirana verzija SHA priručnika (u daljem tekstu: SHA 2011) zajedno od strane Eurostata, SZO i OECD (OECD, Eurostat, WHO, 2011). SHA metodologija (stara i revidirana verzija) napravila je jasnu razliku između finansijskih, institucionalnih i funkcionalnih aspekata zdravstvene zaštite.

3. Osnovne klasifikacije Da bi se napravila jasna razlika između finansijskih, institucionalnih i funkcionalnih aspekata zdravstvene zaštite SHA je predložila trodimenzionalni sistem klasifikacije, koji odgovara na tri ključna pitanja: 1. Odakle dolazi novac? (od finansijskog agenta/izvor finansiranja) 2. Gdje odlazi novac? (davaocu usluga zdravstvene zaštite) 3. Kakve su usluge pružene i kakvi su materijali/roba kupljeni? (namjene zdravstvene zaštite) Osnovna, gore navedena, pitanja prikazana su u predloženoj Međunarodnoj klasi2. Razvoj NHA Od 2000. godine, NHA su se priprema- fikaciji za zdravstvene račune (eng. ICHA – li na osnovu metodologije opisane u prvoj International Classification for Health Accounts) koja se dijeli na tri osnovne klasifikacije: a) Klasifikaciju namjena/funkcija zdrav* Autori ovog rada bili su članovi radne grupe za re- stvene zaštite (ICHA-HC) alizaciju Projekta ‘’Reforma javnog zdravstva 2’’ i usb) Klasifikaciju davaoca usluga zdravpostavljanje sistema zdravstvenih računa u Republici stvene zaštite (ICHA-HP); Srpskoj i Bosni i Hercegovini 2012 – 2013. 82

c) Klasifikaciju izvora finansiranja zdravstvene zaštite (ICHA-HF). Njihovim kombinovanjem nastaju tri osnovne tabele na koje je moguće dograđivati dodatne tabele, prema izvorima finansiranja, dobnim grupama stanovništva, grupama bolesti i drugo. Podaci iskazani putem metodologije sistema zdravstvenih računa korisni su za evaluaciju i planiranje u zdravstvu, posebno ako su međunarodno uporedivi, a kompatibilni su i sa statističkim klasifikacijama koje se koriste u SNA i na taj način sa pokazateljima iz drugih područja ekonomije. Veliki broj zemalja započeo je proces praćenja pokazatelja finansiranja i potrošnje za zdravstvo prema metodologiji SNA, ali s obzirom na to da je uvođenje ove metodologije i klasifikacije zahtjevno i često dugotrajno, nalaze se u različitim fazama implementacije. SHA je modularan, dakle, moguće je započeti s prikupljanjem podataka za tri osnovne klasifikacije/tabele pa naknadno uvoditi ostale tabele prilagođavajući dinamiku i redoslijed njihovog uvođenja mogućnostima i potrebama svake pojedine zemlje. 4. Pravni okvir Prikupljanje informacija i medicinskih podataka je sastavni dio obaveza iz djelatnosti zdravstvenih ustanova. U članu 6. Zakona o zdravstvenoj zaštiti Republike Srpske (u daljem tekstu: ZZZ) propisano je da je zdravstvena ustanova obavezna da vodi medicinsku dokumentaciju i dostavlja individualne, zbirne i periodične izvještaje u skladu sa posebnim zakonom – Zakon o evidencijama i statističkim istraživanjima u oblasti zdravstvene zaštite*. Takođe, * www.paragraf.ba


N M K

u članu 3. navedenog zakona propisano je vođenje evidencija u oblasti zdravstvene zaštite čime se obezbjeđuju podaci za: praćenje i proučavanje zdravstvenog stanja stanovništva, planiranje i programiranje zdravstvene zaštite, preduzimanje odgovarajućih mjera i unapređivanje zaštite zdravlja, potrebe zdravstvenog osiguranja i socijalne zaštite, naučna istraživanja, praćenje biološkog i radnog potencijala, obavještavanje javnosti, statistička istraživanja u zdravstvu, kao i za izvršavanje međunarodnih obaveza u oblasti zdravstva i druge službene potrebe. U ZZZ propisano je da Institut za javno zdravstvo vodi evidencije zdravstvene statistike i obavlja istraživanja u oblasti javnog zdravstva. Institut priprema godišnji izvještaj analize zdravstvenog stanja stanovništva i izvještava nadležne institucije u skladu sa zakonom i međunarodnim obavezama. Treba naglasiti da je u Fondu zdravstvenog osiguranja Republike Srpske (u daljem tekstu: Fond) organizovan Integrisan zdravstveni informacioni sistem u skladu sa ZZZ i Uredbom o integrisanom zdravstvenom informacionom sistemu**. Osnovna svrha osnivanja Integrisanog zdravstvenog informacionog sistema je kvalitetnije i efikasnije planiranje i upravljanje sistemom zdravstvene zaštite, dostupnost i efikasnost pružanja zdravstvenih usluga, poboljšanje kvaliteta kao i prikupljanje i obrada podataka u vezi sa zdravstvenim stanjem stanovništva i funkcionisanjem zdravstvene službe. Naročito je značajna uloga u statističkim istraživanjima i izvještavanju za izradu NHA. Prema Zakonu o statistici BiH***, Agencija za statistiku BiH vrši međunarodno zastupanje i saradnju sa organizacijama i drugim tijelima i ispunjava međunarodne ** Uredba o integrisanom zdravstvenom informacionom sistemu, „Službeni glasnik Republike Srpske“ br.30/17. *** Zakon o statistici BiH, www.bhas.gov.ba pristupljeno 25.12.2020.

obaveze BiH u pogledu statistike. Agencija predstavlja statistički sistem BiH koji uključuje entitetske zavode (Federalni zavod za statistiku FBiH i Republički zavod za statistiku Republike Srpske i Odjel za zdravstvo i ostale usluge Brčko distrikta) u kontaktima sa svim međunarodnim partnerima i koordinira dogovorene aktivnosti u okviru statističkog sistema. U kontaktima sa međunarodnim partnerima Agencija predstavlja entitetske institucije koje su dio statističkog sistema BiH i koordinira aktivnosti unutar statističkog sistema. Agencija za statistiku BiH predstavlja podatke NHA za BiH koji su pripremljeni od strane Radne grupe za NHA BiH. Podaci dati u izvještaju Agencije predstavljaju objedinjene podatke entitetskih zavoda za statistiku, Federacije BiH, Republike Srpske i Brčko distrikta (u daljem tekstu: BD). Izvještavanje NHA u državama EU reguliše posebna regulativa EU za područje statistike javnog zdravstva (EU OFFICIAL JOURNAL, 31.12.2008. 354/77) koja propisuje pravni okvir za cijelo područje zdravstvene statistike, a ujedno se odnosi i na istraživanja NHA. 5. Aktivnosti u Bosni i Hercegovini U Republici Srpskoj i Bosni i Hercegovini, prva probna kompilacija nacionalnih zdravstvenih računa je urađena 2007. godine. Kao rezultat toga objavljeni su prvi NHA podaci i osnovni međunarodno uporedivi indikatori o izdacima za zdravstvo za period od 2004-2006. godine. Ministarstvo civilnih poslova BiH je preuzelo odgovornost da koordinira budući razvoj i kompilaciju NHA za nivo BiH. Radna grupa za NHA na nivou BiH zvanično je uspostavljena 2008. godine i od tada je svake godine Ministarstvo civilnih poslova BiH, zajedno sa Zavodom zdravstvenog osiguranja i reosiguranja FBiH, Ministarstvom zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske i Odjelom za zdravstvo i ostale usluge Vlade BD BiH, prikupljalo podatke za NHA o javnim izdacima za zdravstvo, u Federaciji BiH, Republici Srpskoj i BD BiH. Vršena je procjena privatnih izdataka za zdravstvo korištenjem podataka iz statističke objave bruto domaćeg proizvoda prema rashodnom pristupu (BHAS, 20082011. godina). U periodu od 2008-2010. godine, Ministarstvo civilnih poslova BiH je sastavljalo osnovne NHA pokazatelje na nivou BiH i dostavljalo ih SZO. Kao nastavak navedenih aktivnosti oko pripreme i izrade NHA u RS i BiH, a u cilju poboljšanja pripreme i izvještavanja NHA, Evropska unija je u periodu 2012-2013. godina finansirala Projekat ‘’Reforma javnog zdravstva 2’’ (u daljem tekstu: ‘’RJZ 2’’) u

BiH****. U okviru Projekta ‘’RJZ 2’’, imenovana je radna grupa za NHA BIH čiji je bio cilj poboljšanje sistema izvještavanja NHA u BiH, koji su u okviru međunarodnih institucija (Evropske komisije, Eurostata, SZO i OECD) u zadnjim godinama postali jedan od najvažnijih elemenata u sistemu prikupljanja statističkih podataka u oblasti zdravstva. Većina država članica EU i OECD izvještava prema osnovnim klasifikacijama (namjena, davaocima i izvorima finansiranja) koje su u okviru Projekta ‘’RJZ 2’’ integrisane i u statistički sistem BiH kao i za nivo entiteta (FBiH, RS) i BD. U okviru Projekta ‘’RJZ 2’’ pripremljen je dokument ‘’Smjernice za razvoj nacionalnih zdravstvenih računa u BiH’’, u kojem je jasno navedeno koje su institucije uključene u proces kreiranja NHA, okruženje i struktura upravljanja, ljudski i finansijski resursi, procedure prikupljanja podataka, vremenski rokovi za dostavljanje podataka, kao i izvori podataka za NHA po relevantnim izvorima finansiranja. Implementacija SHA zahtijeva jasnu institucionalnu odgovornost i saradnju na republičkom nivou između institucija sa relevantnim izvorima podataka. Za implementaciju NHA vrlo važno je razumjeti sistem zdravstvene zaštite koji se izučava i njegov finansijski tok. Veoma bitan zadatak u BiH jeste i uspostavljanje i dalji razvoj NHA na nivou Federacije BiH, Republike Srpske i BD BiH, gdje NHA treba da budu provedeni. 6. Nacionalni zdravstveni računi u Republici Srpskoj Zdravstveni sistem Republike Srpske funkcioniše kroz rad i saradnju Vlade, Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite, Instituta za javno zdravstvo, Fonda, Agencije za sertifikaciju, akreditaciju i unapređenje kvaliteta zdravstvene zaštite Republike Srpske, zdravstvenih ustanova, kao i zdravstvenih komora i stručnih udruženja, fakulteta i škola zdravstvenog usmjerenja, lokalnih zajednica i javnosti. Tehnička radna grupa za izradu NHA u RS je uspostavljena u januaru 2013. godine i koordinirana od strane Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske sa članovima iz Ministarstva finansija Republike Srpske, Republičkog zavoda za statistiku Republike Srpske, Fonda i Instituta za javno zdravstvo Republike Srpske. Analiza potrošnje za zdravstvo u Republici Srpskoj se odnosi na glavne međunarodno uporedive pokazatelje zdravstvene **** ‘’Reforma javnog zdravstva 2’’ u Bosni i Hercegovini, Nacionalni zdravstveni računi u BiH, Izvještaj za period 2009 – 2011, IPA program Evropske unije za BiH, www.reforma javnog zdravstva 2, pristupljeno 25.12.2020.

83


N M K

potrošnje koji dopunjavaju sliku o skupu institucionalnih karakteristika zdravstvenih sistema. Svrha analize je da pruži informaciju o opštim trendovima potrošnje za zdravstvo u Republici Srpskoj i da preporuke za preduzimanje određenih mjera. Analize omogućavaju međunarodno poređenje, koje je namijenjeno, prvenstveno, da se identifikuju područja u kojima Republika Srpska odstupa od drugih evropskih zemalja i odrede prioriteti djelovanja. Sa analizom i preporukama ukazujemo na mogućnosti koje nudi NHA kao osnova za kreiranje zdravstvenih politika na makro nivou. 7. Zaključna razmatranja U Republici Srpskoj prikupljaju se podaci za izradu NHA računa koje Republički zavod za statistiku Republike Srpske dostavlja Agenciji za statistiku BiH a preko iste zbirni podaci – izvještaj dostavlja se Agenciji za statistiku EU (EUROSTAT) i SZO. Podaci dati u izvještaju Agencije za statistiku BiH predstavljaju objedinjene podatke entitetskih zavoda za statistiku Republike Srpske, Federacije BiH i BD. Imajući u vidu različite institucionalne karakteristike zdravstvenog sistema u entitetima BiH i BD nije moguće dati pojedinačnu, istinitu i potpunu analizu i ocjenu strukture finansiranja i zdravstvene potrošnje. Samim tim, prioriteti i mjere u vođenju zdravstvene politike neće biti iste za sve. Radna grupa i Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske je ostalo kod stava i insistiralo je da u NHA BiH bude vidljiva sa podacima, posebno Republika Srpska kao i BD. Prema informacijama sa terena, u posljednje vrijeme nije evidentna aktivnost članova radne grupe za izradu NHA u Republici Srpskoj i BiH, a nedostaju i stručne preporuke koje se daju na kraju ocjene prezentovanih podataka, koje služe za utvrđivanje prioriteta i mjera u vođenju zdravstvene politike.Da bi dobila na značaju i primjeni, oblast NHA treba pravno regulisati i institucionalno organizovati kao dio zdravstvenog sistema. Na kraju, može se postaviti pitanje, da li se i koliko koriste podaci prikupljeni za izradu NHA? Izradom NHA i korišćenjem tih podataka i trendova stvaraju se uslovi za objektivno uspostavljanje optimalnog modela planiranja, finansiranja, organizacije, funkcionisanja i racionalnog trošenja sredstava i drugih resursa u oblasti zdravstva kao i za poređenje sa zdravstvenim sistemima u drugim državama. Korisni linkovi: www.batut.org.rs ; www.bhas. gov.ba ; www.gea.ba ; www.scindeks-članci.ceon.rs ; www.fzs.ba ; www.hozir.org ; www.stat. gov.rs ; www.reforma javnog zdravstva 2 ; www. paragraf.ba ; www.rzs.rs.ba ; www.euro.who. int/en/data-and-evidence ; www.stats.oecd.org/ ;

84

Medicinski fakultet Univerziteta u Banjaluci, 30.12.2020.

Predstavljeni rezultati prve faze Studije seroprevalencije infekcije SARS-KOV-2 u populaciji Republike Srpske

N

a Medicinskom fakultetu Univerziteta u Banjaluci danas je održana konferencija za medije povodom predstavljanja rezultata prve faze Studije seroprevalencije infekcije SARS-KOV-2 u populaciji Republike Srpske. Rezultate sprovedenog istraživanja predstavili su dekan Medicinskog fakulteta prof. dr Ranko Škrbić, dekan Medicinskog fakulteta u Foči prof. dr Dejan Bokonjić i Branislav Zeljković, direktor Instituta za javno zdravstvo Republike Srpske. U ovoj studiji učestvovalo je oko 2.000 građana, a rezultati istraživanja pokazuju da oko 30 odsto građana ima antitijela na ovaj virus. Dekan Medicinskog fakulteta Univerziteta u Banjaluci prof. dr Ranko Škrbić rekao je da su to preliminarni rezultati, koji još stižu te da će konačni biti krajem januara. “Kada je riječ o sjevernom dijelu Republike Srpske, što je bila zona odgovornosti banjalučkog Medicinskog fakulteta, primili smo 1.370 uzoraka krvi”, naveo je Škrbić. On je izrazio zadovoljstvo jer je zabilježen veliki odziv građana da učestvuju u istraživanju te da su određeni domovi zdravlja dodatno tražili materijale kako bi mogli prikupiti više uzoraka nego što je predviđeno. Škrbić je naveo da je u Banjaluci 29,95 odsto građana seropozitivno, u Prijedoru oko 40 odsto, u Prnjavoru 37 odsto, Srpcu 35 odsto te Laktašima 17 odsto, Kozarskoj Dubici 31 odsto i Čelincu 40 odsto. “Istraživanje je zasnovano na nasumično izabranim uzorcima iz populacije, bez obzira na to da li su u pro-

teklih nekoliko mjeseci prebolovali virus ili ne znaju da su bili u kontaktu, ali bitno je da nisu sada aktivni”, istakao je Škrbić. On je napomenuo da je u planu i da se uradi posebno istraživanje u kojem bi se pratili oni koji su bili bolesni, da se vidi kakvo je kretanje njihovih antitijela, što će pokazati dužinu imuniteta. Dekan Medicinskog fakulteta u Foči Dejan Bokonjić rekao je da je zona odgovornosti ovog fakulteta istočni i južni dio Republike Srpske te da je primljeno oko 500 uzoraka. “Rezultati su pokazali da je u regiji Hercegovine, gdje se nalaze Trebinje, Bileća, Nevesinje, Gacko i Berkovići, 30 odsto bila prokuženost te isto toliko u regiji Foče, Višegrada, Rudog i Čajniča, zatim grad Istočno Sarajevo sa Han Pijeskom, Rogaticom i Sokocem oko 50 odsto, dok je u zvorničkoj regiji taj rezultat između 40 i 50 odsto”, kaže Bokonjić. Direktor Instituta za javno zdravstvo Republike Srpske Branislav Zeljković istakao je značaj ovih rezultata, koji će doprinijeti da se u prvom kvartalu naredne godine napravi plan sprovođenja vakcinacije te pokazati koje su opštine posebno ugrožene. “Studija će se nastaviti i nakon što počnemo sa vakcinacijom te ćemo pratiti samu efikasnost vakcina, kao i procjene za budućnost kada je riječ o segmentima društva na koja treba da obratimo posebnu pažnju”, rekao je Zeljković. Izvor: https://med.unibl.org/


N M K

COVID - 19 se brzo širi svijetom i svi pružaoci usluga moraju biti spremni prepoznati, stabilizovati i liječiti pacijente s novom infekcijom korona virusom. Medicinskim sestrama i ostalim zdravstvenim radnicima (HCW) toplo se preporučuje jedinstveni pristup zasnovan na dokazima u spasavanju života pacijenata s COVID -19, uključujući one koji su kritično bolesni. Zdravstvene ustanove, posebno sistem primarne zdravstvene zaštite, treba da budu spremni odgovoriti na slučaj novonastalog korona virusa, identifikovati slučaj nakon što se dogodi i pravilno primijeniti prevenciju i kontrolu infekcija kako bi se osiguralo da nema daljeg prenosa na HCW ili na druge pacijente i druge u zdravstvenoj ustanovi. Medicinske sestre iz PZZ-a i ostali zdravstveni radnici moraju biti spremni odgovoriti na izbijanje epidemije, ograničiti prenos s čovjeka na čovjeka primjenom IPC-ovih intervencija koje preporučuje WHO, kao i identifikovati, izolovati i prijaviti sumnjive i potvrđene slučajeve. Unutar ovog složenog okruženja, SEEHN provodi aktivnost usmjerenu na razvoj i provedbu modula obuke za jačanje kapaciteta medicinskih sestara primarne zdravstvene zaštite tokom pandemije COVID - 19 u zemljama jugoistočne Evrope i šire. Projekat „Jake medicinske sestre za snažne zdravstvene sisteme i zdraviji svijet“ je planirao i radi internetsku obuku trenera za hitne slučajeve COVID - 19. Udruženje medicinskih sestara, tehničara i babica Republike Srpske je dobilo priliku da ispuni ankete i predviđene uslove. Medicinske sestre su morale da poznaju engleski jezik. Obuka je trajala pet dana po planiranim terminima. Predavači su eminentni stručnjaci: Dr Nicola Petrosillo, dr Luca Rosi, dr Nicola Petrosillo, dr Mauro Forlizzi, Dott. ssa Giulia Dagliana, PSM, MSc, dr Mauro Forlizzi. Hitni trening trenera za program COVID - 19 za medicinske sestre primarne zdravstvene zaštite pokrenut je 14. decembra 2020. godine u virtuelnom okupljanju s izvanrednom postavom stručnih govornika na teme COVIDa u hitnim slučajevima. Polaznici iz pet država članica SEEHN, koje ispunjavaju uslove za program, učestvovali su u obuci. S obzirom na vanredne okolnosti s kojima se suočavamo, jugoistočna zdravstvena mreža stavlja sve svoje snage u pogon, pa je program obuke pronicljiv i interaktivan webinar tokom kojeg su stručni govornici podijelili svo-

-

s t r u č n i

s k u p o v i

Udruženje medicinskih sestara, tehničara i babica Republike Srpske “Strong nurses for strong health systems and a healthier world”

Jake medicinske sestre za snažne zdravstvene sisteme iJačanje zdraviji svijet kapaciteta medicinskih sestara - zdravstvenih radnika u prvoj liniji tokom odgovora na COVID -19

je znanje o nekim ključnim elementima vezanim uz Covid - 19 kao snažnog sredstva za poboljšanje kliničkih performansi medicinskih sestara na prvom mjestu. Moduli treninga trenera obuhvatali su sljedeće: koncept trijaže bolesnika s COVID - 19, upotreba OZO za smanjenje rizika od izloženosti SARS-CoV-2, važnost kliničkih znakova infekcije COVID - 19 kod pacijenata, kao i važnost adekvatnog upravljanja stresom i mentalnim zdravljem tokom pandemije. Na uvodnoj sjednici, upravnica Sekretarijata SEEHN dr Mira Dašić naglasila je važnost uloge medicinskih sestara kao temeljnih stubova zdravstvenih sistema. Medicinske sestre prednjače u odgovoru na COVID - 19 pružajući njegu i igrajući presudnu ulogu u smanjenju, pripravnosti i odgovoru na hitne

rizike. Sestre primarne zdravstvene zaštite često su prve koje direktno dolaze u kontakt s potencijalnim pacijentima pozitivnim na COVID - 19. One takođe pružaju osnovnu njegu pacijentima, koordinirajući napore s drugim zdravstvenim timom tokom hitnih slučajeva. Svi znamo da bez dobro pripremljenog i zaštićenog zdravstvenog osoblja nema odgovora. Obuka trenera za hitne slučajeve na programu COVID - 19 za medicinske sestre primarne zdravstvene zaštite je program izgradnje kapaciteta za pripravnost i odgovor na hitne slučajeve, namijenjen medicinskim sestrama primarne zdravstvene zaštite. Program omogućuje svojim sudionicima da uključe stručnost zasnovanu na dokazima i uvide u upravljanje slučajem COVID - 19. Projekt provodi Sekretarijat SEEHNa u odabranim državama članicama SEEHN-a: Albanija, Republika Srpska, Federacija Bosna i Hercegovina , Crna Gora, Republika Moldavija, Republika Sjeverna Makedonija i Republika Srbija. Sudionici treninga iz Republike Srpske su bili: Živana Vuković Kostić, Milan Žurić, JZU DZ Kotor Varoš, Jelena Subotić, Kuća zdravlja „Dr Marjanović“, Gorica Novaković i Tatjana Hajek JZU DZ Prnjavor, Teodora Čikić JZU DZ Gradiška, Duško Bijelić, Bolnica Mlječanica, Brankica Danilović JZU DZ Mrkonjić Grad, Stojanka Mirković, Milana Savić, Teodora Škoro i Jelena Jagrović, Bolnica „Dr Kostić“ Banjaluka, Ranka Stanar, JZU DZ Prijedor, Mirjana Ćurković i Milica Miljević Latinović, JZU DZ Banjaluka. Mr Živana Vuković Kostić, predsjednica UMSTIB RS

85


Модерна галерија Б2, Балканска 2 - Прва изложба Раде Селаковић у овој години, траје два месеца

Р

ада Селаковић, наша угледна сликарка (Београд 19522008) дипломирала је сликарство 1976. а магистрирала 1978. године на Факултету ликовних уметности у Београду. После студија стручно се усавршавала у Грчкој, САД и Француској. Грчка, са медитеранским одликама и историјом, посебно је утицала на Раду Селаковић. Али такође и Њујорк где се тих година (19851986) успостављао актуелни идентитет постмедерних уметничких и културних продукција. Рада Селаковић је имала је 39 самосталних изложби у Југославији, САД, Француској и Немачкој, а учествовала је на преко 400 групних изложби и пројеката у земљи и иностранству, излажући слике, цртеже, графике, мозаике, објекте, видео-радове и амбијенталне инсталације. На изложби у Београду, у Галерији Б 2, изложени су радови које је Рада Селаковић реализовала током деведестих година. Сликарка интензивних емоција и раскошне женске лепоте овом приликом се представила апстрактним радовима. Овде је приметан утицај чувеног српског сликара академика Стојана Ћелића. “Фазу апстрактних слика Раде Селаковић треба посматрати као њен ескапистички одговор на дистопијску деценију којом је обележен крај прошлог века“, каже ликовни критичар Сава Ристовић. Рада Селаковић спада у најзначније сликаре савремене српске ликовне уметности. Њена дела налазе се у многим светским збиркама и галеријама. Дела Раде Селаковић налазе се у Народном музеју у Београду, Музеју савремене уметности, Музеју града Београда и приватним колекцијама. Једно од најзначајнијих дела које је извела у јавном простору је КОСМОРАМА – СЛИКА СВЕТА, зидни мозаикфонтана у централном холу Хотела 86

Стопама академика Ћелића Припремили: Дарио Мировић и Марко Радош

“Хајат Риџенси” у Београду. Ова постхумна изложба, нажалост наше рано преминуле сликарке, траје два месеца и прва је у новој години.

Ова изложба - пријатно изненађење у Галерији Б 2, привукла је многе љубитеље уметности и слика Раде Селаковић.



Ministarstvo zdravlja RS

INFO VIJESTI

Banjaluka, 3.2.2021.

Stručna podrška kolega iz Slovenije Bolnica “Srbija” Istočno Sarajevo

Edukacija za BZH stanja

Ministar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Alen Šeranić razgovarao je u svom kabinetu sa ambasadorom Republike Slovenije u BiH Zoricom Bukinac. Tokom sastanka naglašena je odlična saradnja koju ostvaruju Univerzitetski klinički centar Republike Srpske i Univerzitetski klinički centar Ljubljana te značaj podrške koju razvoju intenzivne njege pacijenata u Banjaluci u proteklim godinama pružaju stručnjaci iz Slovenije. Ministar Šeranić je zahvalio za ovu značajnu stručnu podršku kolega iz Slovenije te dodao da je pandemija virusa korona odgodila planove za intenzivniju saradnju, koja će sigurno biti realizovana u budućnosti. On se nada da bi ova godina mogla biti iskorišćena za dodatno bilateralno uvezivanje, kako bi se saradnja nadogradila i učvrstila za naredni period. Ministar je naglasio da će Republika Srpska pratiti dobra iskustva Slovenije i kada je u pitanju tranzicija u oblasti sestrinstva i akušerstva u Republici Srpskoj, sa ciljem približavanja evropskoj praksi. Razgovarajući o izazovima i dosadašnjim iskustvima, kada je u pitanju suzbijanje širenja virusa korona, kao i predstojećoj vakcinaciji, ministar Šeranić je naglasio da je epidemiološka situacija u Republici Srpskoj stabilizovana te da ohrabruju podaci o padu broja osoba oboljelih od COVID 19 kojima je potrebno bolničko liječenje. Ambasadorka Bukinac je prenijela čestitke i priznanje za način na koji je zdravstveni sistem u Republici Srpskoj odgovorio na pandemiju virusa korona, posebno kada je u pitanju komunikacija sa građanima.

88

Edukacija za medicinske sestre/tehničare o bazičnom zbrinjavanju hitnih stanja, čiji je cilj jačanje kompetencija medicinskih radnika u ranom prepoznavanju srčanog zastoja i započinjanju reanimacije od osoba koje su se zadesile na mjestu nesreće do dolaska stručne ekipe, održana je 14.12.2020. u Bolnici “Srbija” u Istočnom Sarajevu. Cilj edukacije, održane u organizaciji Udruženja tehničara urgentne medicine Republike Srpske, jeste i da se stopa preživljavanja i kvaliteta života unesrećenih nakon reanimacije podigne na što viši nivo. Predsjednik Resuscitacionog savjeta Republike Srpske Biljana Ćurguz istakla je da je danas zdravstvenim radnicima Bolnice prikazana bazična reanimacija, odnosno postupci koje preporučuju svjetske kuće koje daju preporuke za urgentna zbrinjavanja. Osvrnućemo se i na zbrinjavanje COVID-19, odnosno postupke u toku pandemije virusa korona, rekla je ona i dodala da je zbrinjavanje ovih pacijenata za zdravstvene radnike veoma zahtjevno, jer imaju pritisak i od broja pacijenata te manjeg broja radnika koji ih zbrinjavaju. Ona je navela da je posebno važno da obuku prođu i laici, jer je bitno da oni na ulici mogu prepoznati hitno stanje, odnosno kada da pozovu hitnu pomoć, broj telefona te službe i kako da ukažu prvu pomoć dok obučene ekipe ne stignu. Edin Fišeković, predstavnik Fondacije “Fami”, koja uz podršku Vlade Švajcarske realizuje Projekat “Jačanje sestrinstva u BiH”, rekao je da se u okviru ovog projekta realizuje i podrška razvoju sestrinskih udruženja. On je zahvalio Ministarstvu zdravlja Republike Srpske na podršci u sprovođenju ovog projekta i Resuscitacionom savjetu, koji su našli načina i mogućnosti da se u ova teška vremena približe sestrama, kao nekome ko nosi najveći teret pandemije. Direktor Bolnice “Srbija” Nebojša Šešlija objasnio je da je današnja edukacija namijenjena medicinskim radnicima - tehničarima i

mladim ljekarima, koji pružaju usluge stanovnicima u Urgentnom centru ove ustanove te izrazio nadu da je ovo početak saradnje koja će omogućiti kvalitetniju uslugu onima koji su u hitnom stanju. Podsjetio da je Bolnica tokom ove godine riješila pitanje mobilnog rendgena, koji je značajno poboljšao uslove za pružanje zdravstvene zaštite u urgentnim slučajevima. Edukacija se sprovodi uz podršku Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske u javnim zdravstvenim ustanovama širom Srpske, u okviru projekta jačanja sestrinstva u BiH.

Bolnica u Doboju

Donirana zaštitna oprema

Bolnici “Sveti apostol Luka” u Doboju donirana je veća količina lične zaštitne opreme kompanije “Čajna Sinofarm internešnel korporejšn”, angažovane na izgradnji novog objekta bolnice u naselju Usora. Predaji donacije prisustvovao je ministar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Alen Šeranić koji je zahvalio predstavnicima Ambasade Kine u BiH i komapnije “Čajna sinofarm internešnel korporejšn” te naglasio da je u trenutnim okolnostima svaka donacija dobrodošla. “Ovo partnerstvo i prijateljstvo koje funkcioniše kroz primjer projekta u Doboju je nešto što nam daje za pravo da možemo računati jedni na druge”, izjavio je ministar Šeranić. On je naveo da je zadovoljan načinom kako se realizuju aktivnosti na izgradnji novog objekta bolnice i da mu je ovo drugi dolazak na gradilište.


Ministarstvo zdravlja RS

Ministar Šeranić je dodao da je svaka zdravstvena ustanova u Srpskoj u epidemiološkoj situaciji “stub na svoj način” i da o tome govori i prepoznavanje od predsjednika Republike Srpske Željke Cvijanović, koja je ordenom zastave sa srebrenim vijencem odlikovala sedam bolnica u Republici Srpskoj, a jedna od njih je i dobojska “Sveti apostol Luka”. Savjetnik za ekonomska i trgovinska pitanja u Ambasadi Kine u BiH Ksiu Ju nada se da će ova bolnica biti primjer dobre saradnje, koje će u BiH biti i u narednom periodu. Pomoćnik generalnog direktora Poslovne jedinice “Čajna Sinofarm internešnel korporejšn” za centralnu i istočnu Evropu Juan Cuangjun rekao je da ova kompanija ima veliko iskustvo u zdravstvenom sektoru i da je tokom pandemije dopremila više od 2,1 milijardu komada medicinske opreme u više od 126 država. Direktor bolnice Mladen Gajić rekao je da su danas donirane zaštitne maske i odijela, vrijednosti oko 11.000 evra. Izgradnja objekta bolnice na Usori realizuje se na osnovu ugovora sa kineskim izvođačem

INFO VIJESTI

radova “Čajna Sinofarm internešnel korporejšn” i “Šansi konstrakšn investment grup”. Projekat ima tri faze, prva je projektovanje, drugi izgradnja i treća opremanje, a nosilac izrade glavnog projekta je dobojski projektni biro “Atrij”. Nakon što je uručen glavni projekat i dobijena građevinska dozvola, dobojsko preduzeće “Građ-promet” započelo je izgradnju. Nova bolnica u Doboju jedan je od najznačajnijih projekata za grad i regiju, a predstavljaće medicinski objekat sa stacionarima za boravak pacijenata. Predviđeno je da objekat bude jedna cjelina sa ukupno pet funkcionalnih krila koja se razdvajaju na spratovima, odnosno stacionarima. Objekat ima šest etaža, a predviđen je i helidrom.

DZ Pale

Donacija zaštitne opreme Načelnik Odjeljenja za zdravstvenu zaštitu u Ministarstvu zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Milan Latinović prisustvovao je 10.12.2020. godine uručenju donacije u opremi, koja je namijenjena za borbu protiv virusa korona, Domu zdravlja u Palama. Donacija se sastoji od zaštitne opreme, rukavica, maski, vizira, zaštitnih odijela, natikača, ogrtača, kapa i beskontaktnih toplomje-

ra, a opremu vrijednu 37.000 dolara uručili su predstavnici Ambasade SAD u BiH. Doktor Latinović je zahvalio za donaciju i podsjetio da je Ambasada SAD u BiH na samom početku pandemije donirala vrijednu opremu Bolnici “Srbija” u Istočnom Sarajevu, koja je raspoređena i drugim zdravstvenim ustanovama u okruženju. “Razgovarali smo sa predstavnicima Američke ambasade da, ukoliko budu u mogućnosti, doniraju i određene laboratorijske aparate koji će služiti za dijagnostiku virusa korona u Republici Srpskoj”, naveo je Latinović i izrazio nadu da će saradnja biti nastavljena. Zahvalnost za donaciju izrazio je i načelnik opštine Pale Boško Jugović ističući da ova oprema nema samo finansijsku vrijednost, već predstavlja i vid podrške u vremenu kad se cijeli svijet bori protiv virusa korona. Jelena Vujić

Svim zdravstvenim radnicima Srpske i Univerzitetskom kliničkom centru RS

Podrška navijača Fudbalskog kluba „Borac“

V

ulturesi, navijači Fudbalskog kluba „Borac“ zapalili su 8. 1. 2021. god. u 20:00 časova baklje ispred objekata Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske na lokaciji Paprikovac kao znak podrške najvećoj zdravstvenoj ustanovi u RS i svim zdravstvenim radnicima Republike Srpske u borbi sa pandemijom novog korona virusa i kao poziv stanovništu da poštuje protivepidemijske mjere tokom praznika kako bismo se svi zajedno što prije vratili normalnim životnim tokovima. 89


U

Univerzitetskom kliničkom centru Tuzla 29. januara 2021. godine održana je konferencija za novinare na kojoj je predstavljena Piljić metoda kod operativnog tretmana abdominalne aorte i zdjeličnih arterija. Metodu je plasirao prof. dr. med. sc. Dragan Piljić, kardiovaskularni hirurg, šef Odjeljenja za vaskularnu hirurgiju UKC Tuzla. Kako je tokom svog izlaganja pojasnio prof. Piljić, konvencionalni operativni zahvati ovakve vrste ranije su podrazumijevali stvaranje reza na stomaku pacijenta dužine od 40 centimetara, uz vađenje crijeva i ostalih organa za nesmetan pristup aorti koja se nalazi neposredno ispred kralježnice. Uz to aplicirane su velike količine infuzionih otopina što je dovodilo do otoka crijeva i usporene peristaltike, kao i opterećenja bubrega. Pacijenti su bili izloženi velikom intenzitetu bola, produženom boravku u Jedinici intenzivne njege, uz čestu pojavu komplikacija. Kako je ovom prilikom istakao prof. dr. Piljić, zbog svega navedenog odlučio je pristupiti istraživanju o mogućnostima da se pravi manji rez na trbušnom zidu, te da se crijeva ne vade iz trbuha i da se što je moguće više smanji unos tečnosti kroz infuzione otopine. Uz poštivanje svih etičkih i međunarodnih standarda provedeno je četverogodišnje istraživanje, a rezultati su objavljeni u američkim, njemačkim i japanskim visokoindeksiranim časopisima. “Operativni zahvat abdominalne aorte sada se radi kroz mali rez od osam do deset centimetara, također ne vadimo crijeva iz stomaka, dakle ona ostaju u prirodnom staništu, čime je izbjegnuta mogućnost njihovog oticanja, te sada ne dajemo preveliku količinu infuzija koje su ranije punile vaskularno korito, što bubrezi nisu mogli preraditi, te je dolazilo do punjenja crijeva i oslabljene peristaltike. Uvođenjem novog pristupa pacijenti četvrti dan odlaze kući, dok su ranije u bolničkom krevetu provodili i do 15 dana uz veliku bol”, pojasnio je prof. dr. Piljić. Sa aspekta anesteziologa o novom operativnom pristupu govorio je dr. Almir Kusturica koji je pomenuo da se uvođenjem novog pristupa brže uspostavlja funkcija pluća, te pacijent kraći vremenski period bude priključen na respirator, a i upotreba nazogastrične sonde svedena je maksimalno na jedan dan. O značaju nove metode za Univerzitetski klinički centar Tuzla i naučnoistraživački rad unutar ove ustanove govorili 90

UKC Tuzla

INFO VIJESTI

Piljić metoda - operativni zahvat abdominalne aorte i zdjeličnih arterija

su prof. dr. Šekib Umihanić, pomoćnik direktora za medicinske poslove, i prof. dr. Ervin Alibegović, pomoćnik direktora za naučnoistraživački rad. Na konferenciji za novinare obratila se i akademik, prof. dr. Mirsada Hukić koja je novu metodu Univerzitetskog kliničkog centra Tuzla ocjenila velikim uspjehom za svjetsku medicinu.

“Čestitam kolegi na inovativnosti i hrabrosti, da ono što je kroz praksu naučio pretoči u jedan opće prihvatljiv metod”, čestitala je prof. dr. Hukić i istakla da BiH u znatno većoj mjeri mora posvetiti pažnju bh. nauci, između ostalog uz osiguravanje grantova za naučnoistraživačke projekte.

Transplantacija matičnih ćelija hematopoeze

T

ransplantacijski tim matičnih ćelija hematopoeze Univerzitetskog kliničkog centra Tuzla uradio je autolognu transplantaciju matičnih ćelija hematopoeze. Prema riječima šefa tima za transplantaciju i načelnice Klinike za hematologiju i transplantaciju matičnih ćelija

hematopoeze, prof. dr. med. sc. Aide Čustović Arnautović četrdesetdevetogodišnjem pacijentu koji se na pomenutoj klinici u posljednjih godinu dana liječi od multiplog mijeloma urađena je autologna transplantacija matičnih ćelija hematopoeze. “Kada je bolest uvedena u stanje kompletne remisije odlučeno je da se liječenje završi autolognom transplantacijom matičnih ćelija hematopoeze, a s obzirom da se radi o multiplom mijelomu, pacijentu je aferezni postupak rađen tokom dva konsekutivna dana, pa je autologna transplantacija matičnih ćelija hematopoeze urađena u dva akta, 27 i 28. januara 2021. godine. Sam postupak transplantacije uspješno je završen, bez neželjenih efekata. Pacijent je trenutno stabilan i bez tegoba”, istakla je prof. dr. med. sc. Čustović Arnautović.


UKC Tuzla

INFO VIJESTI

U

Webinar konferencija:

U

U borbi protiv COVID-19

saradnji sa Ambasadom Italije u BiH i Medicinskog vijeća provincije Trst, preko Zoom aplikacije, Univerzitetski klinički centar Tuzla učestvovao je u webinar konferenciji na temu “Bolnički tretman COVID-19 pacijenata”. Edukacija je pored osnovnih spoznaja o najvažnijim aspektima COVID-19 infekcije pružila nova saznanja o tretmanu COVID-19 sa kardiološkog, neurološkog i pneumološkog aspekta. Cilj edukacije je bio okupiti stručnjake iz prakse, kako bi prezentirali ulogu svojih institucija i aktivnosti koje su poduzeli u borbi protiv efekata koronavirusa (COVID-19). Uvodno obraćanje održao je dr. Nicola Minasi, italijanski ambasador u Bosni i Herzegovini, a nakon njega prisutnima se obratio dr. Dino Trento, predsjednik Medicinskog vijeća provincije Trst. Predavanja su održali: prof. Marco Confalonieri, direktor pneumološke klinike, prof. Roberto Luzzati, direktor klinike za infektivne bolesti, prof. Paolo Manganotti, direktor klinike za neurologiju i prof. Gianfranco Sinagra, direktor klinike za kardiologiju. Pored ljekara iz Tuzle webinaru su prisustvovali i ljekari iz Sarajeva, Mostara, Banjaluke i Foče.

niverzitetski klinički centar Tuzla dobio je vrijednu donaciju u kojoj se nalazi Real time PCR-QPRC System-LAPTOP- Applied Biosystems Quant Studio 5, kao i značajna količina zaštitne medicinske opreme. Donacija medicinske opreme, u vrijednosti od 164.000 konvertibilnih maraka, nabavljena je iz sredstava Evropske unije u okviru programa pomoći BiH u borbi protiv koronavirusa, koji provodi UNDP BiH. Direktor Univerzitetskog kliničkog centra Tuzla, prof. dr. Vahid Jusufović, se zahvalio na ovoj izuzetno značajnoj donaciji koja će, prema njegovim riječima, poboljšati uslove rada i stvoriti dodatnu sigurnost u radu. “Ovo je vrijedna donacija za UKC Tuzla. Mi imamo jedan ovakav aparat i sa ovim ćemo imati sigurnost u slučaju da dođe do kvara jednog od PCR aparata. Danas smo dobili vrlo vrijedan aparat, poznatog proizvođača Thermo Fisher Scientific, kao i zaštitnu medicinsku opremu, koja je došla u pravom trenutku jer je povećana potrošnja zbog povećanog broja hospitaliziranih pacijenata”, istakao je u svom obraćanju prof. dr. Jusufović.

Bolnički tretman COVID-19 pacijenata

Vrijedna donacija EU

Prema riječima ministrice zdravstva TK, dr. Dajane Ćolić, zbog usložnjavanja epidemiološke situacije donacija je od izuzetnog značaja za cijeli Tuzlanski kanton. Ona je istakla zahvalnost jer je Evropska unija prepoznala potrebu i pokazala spremnost za pomoć i to u više navrata do sada. Prema Tuzlan-

skom kantonu, kako je istakla ministrica, Evropska unija je do sada donirala medicinsku i zaštitnu opremu u vrijednosti više od 1 milion KM. Pored gore pomenute opreme određeni broj zaštitne medicinske opreme uručen je i Zavodu za javno zdravstvo TK. 91


Info Bilten pripremili: saradnici za informisanje UKC RS

INFO BILTEN

Pohvale za rad UKC RS

Vrijedna donacija Švedske

A

mbasador Švedske u BiH Johana Stromkvist uručila je generalnom direktoru Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske prof. dr Vladi Đajiću opremu u vrijednosti 101.000 KM za tretman infektivnog otpada, nastalog tokom pandemije virusa korona. Ovom prilikom obezbijeđeni su vertikalni sterilizator, specijalizovano vozilo i zaštitna oprema za radnike u okviru projekta koji finansira Švedska, a realizuje Razvojni program UN /UNDP/ kako bi se pružila podrška domaćim vlastima da na adekvatan način upravljaju navedenim otpadom. Vertikalni sterilizator je instaliran u Klinici za infektivne bolesti UKC RS i poslužiće da se na adekvatan način upravlja infektivnim otpadom nastalim tokom pandemije. Sve aktivnosti se provedene u okviru Projekta UNDP-a “Okolinski prihvatljivo upravljanje postojanim organskim zagađujućim materijama (POPs) u industrijskom i sektoru upravljanja opasnim otpadom”, koji finansira Švedska. Prof. dr Vlado Đajić je rekao da je osim praktičnog značaja donacije u ovom veoma teškom trenutku, veoma značajna i podrška za zdravstvene radnike koji su izloženi velikim naporima da zbrinu pacijente. Rekao je da je Univerzitetski klinički 92

centar Republike Srpske u vrijeme pandemije virusa korona odgovorio na sve izazove na najbolji mogući način te da je pacijentima pružena zdravstvena zaštita poput one u mnogo razvijenijim državama. Dodao je da kada je riječ o skladištenju i

obradi medicinskog otpada u našoj medicinskoj ustanovi se njime upravlja po svjetskim standardima. Ambasador Švedske u BiH Johana Stromkvist je navela da je veoma važno da se vlasti


INFO BILTEN

bave zbrinjavanjem medicinskog otpada na bezbjedan način. Ona je naglasila da je oduševljena radom Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske i zalaganjem svih zaposlenih koji svakodnevno vrijedno rade na borbi protiv virusa korona te da je donacija dio švedskog programa za odgovor na krizu prouzrokovanu virusom korona. Ambasador Švedske u BiH Johana Stromkvist je istakla da je medicinski otpad toksičan te ako se ne tretira na pravilan način može da zagadi životnu sredinu i ugrozi medicinsko osoblje i pacijente. Kako je navela, iz tih razloga Švedska je izdvojila dodatna sredstva kako bi se tretirao toksični otpad iz industrijskih pogona. Ona je istakla da joj je veliko zadovoljstvo što je posjetila Univerzitetski klinički centar Republike Srpske koji je jedna od najboljih bolnica u ovom dijelu zemlje te da je sigurna da će doniranu opremu vrhunski profesionalci u našoj zdravstvenoj ustanovi upotrijebiti na pravi način. Rezidentni predstavnik UNDP-a u BiH Steliana Nedera je rekla da je, zahvaljujući donaciji od 558.000 evra koje je izdvojila Švedska, UNDP nabavio opremu za bezbjedno zbrinjavanje infektivnog otpada u bolnicama širom BiH. U okviru UNDP projekta koji finansira Švedska, provedena je brza procjena upravljanja infektivnim otpadom u šest bolnica i 20 domova zdravlja u BiH koji su najviše pogođeni pandemijom COVID-19. Dodala je da je nabavkom ove opreme povećana sigurnost radnika koji su na bilo koji način u dodiru sa nastalim otpadom te osigurana bolja kontrola infekcije unutar institucije.

93


INFO BILTEN

Radni sastanak rukovodstva UKC RS i ministra zdravlja i socijalne zaštite u Vladi RS

Opravdano poštovanje mjera protiv COVID 19

U

Univerzitetskom kliničkom centru Republike Srpske krajem 2020. godine održan je radni sastanak rukovodstva najveće zdravstvene ustanove u RS, na čelu sa prof. dr Vladom Đajićem, i ministra zdravlja i socijalne zaštite u Vladi Republike Srpske dr Alena Šeranića kako bi se razmotrili naredni koraci u vezi sa zbrinjavanjem oboljelih od virusa korona.

dodao da je maksimum UKC RS da primi oko 550 covid pacijenata i oko 700 pacijenata sa drugim oboljenjima. Prof. dr Đajić je ponovo stavio akcenat na poštovanje mjera koje su propisali nadležni i izrazio svoju zahvalnost ministru i rukovodstvu Srpske na neizmjernoj pomoći. Ministar zdravlja i socijalne zaštite u Vladi RS dr Alen Šera-

Generalni direktor UKC RS prof. dr Vlado Đajić je izjavio da predstojeći praznični period sa sobom nosi i mogućnost povećanja broja oboljelih lica od virusa korona te je jedna od tema sastanka bio i plan za navedeni period. Naglasio je da su zaposleni u UKC RS radili mnogo i kvalitetno te da je kvalitet usluga na nivou svjetskih zdravstvenih ustanova. Rekao je da je napravljen plan za naredni mjesec, jer se zbog praznika očekuje veći priliv pacijenata te

nić je istakao da dolazi izazovno vrijeme zbog predstojećih praznika te da će se UKC RS suočiti sa većim brojem inficiranih virusom korona. Naglasio je da moramo biti obazrivi i pridržavati se mjera, da zdravstveni radnici danonoćno rade i da je nepohodno da svi budemo oprezni kako ne bismo doživjeli kolaps. Još jednom je zamolio stanovništvo da se praznici provedu u porodičnoj atmosferi. Istakao je da UKC Srpske radi kvalitetan posao i da se

94

ulažu svi napori kako bi se pomoglo pacijentima. Ministar zdravlja i socijalne zaštite u Vladi RS je rekao da će u narednom periodu u okviru UKC RS biti formiran centar za neinvazivnu ventilaciju. Pojasnio je da bi se na ovaj način moglo efikasnije postupati sa pacijentima koji su na prelazu da li

RS i rade. Rekao je da je osposobljena zgrada hirurgije na staroj lokaciji i da se tu liječe pacijenti oboljeli od malignih i drugih teških necovid oboljenja. Šef Tima za praćenje provođenja epidemioloških mjera Republičkog štaba za vanredne situacije i zamjenik generalnog direkto-

da se za njihovo zbrinjavanje koristi respirator ili kiseonička maska. Nakon sastanka sa rukovodstvom UKC RS, ministar Šeranić je rekao da je u planu da se od narednog mjeseca radi program pulmološke rehabilitacije, odnosno zbrinjavanje pacijenata kojima nalaz na virus korona bude

ra UKC RS dr Nenad Stevandić apelovao da se stanovništvo pridržava svih mjera koje su uvedene kako bi se spriječilo širenje virusa korona. Naglasio je da od nas najviše zavisi kako ćemo proći sa epidemijom dok ne dođe vakcina i protokol liječenja.

negativan, ali imaju aspekt produženog liječenja zbog određenih komplikacija. On je najavio i edukaciju za sve zdravstvene kadrove, što već zaposleni u UKC

Ostali učesnici sastanka pozvali su građane da budu odgovorni u borbi protiv virusa korona i da se strogo pridržavaju propisanih mjera u vrijeme predstojećih praznika.


INFO BILTEN

IN MEMORIAM

Prim. dr Borislav-Braco Smoljanović (1932-2020)

Obavještavamo javnost i zaposlene u Univerzitetskom kliničkom centru Republike Srpske da je 15. decembra 2020. godine preminuo naš uvaženi oftalmolog prim. dr Borislav Smoljanović. Prim. dr Borislav Smoljanović rođen je 1932. godine u Hrastovici, Petrinja. Medicinski fakultet završio je 1959. godine u Sarajevu. U periodu od 1961–1964. godine radio je u Domu zdravlja Banjaluka i u Zdravstvenoj stanici Krupa na Vrbasu gdje je obavljao i funkciju upravnika Stanice. Od 16. septembra 1964. godine zaposlen je u tadašnjoj Opštoj bolnici Banjaluka. Specijalizaciju iz oftalmologije, kao i postdiplomske studije, završio je u Zagrebu 1968. godine. Obavljao je funkciju šefa Operativnog odsjeka u Oftalmološkoj službi tadašnjeg Medicinskog centra Banjaluka, a kasnije šefa Hirurškog odsjeka sa specijalističkim ambulantama u Klinici za očne bolesti tadašnjeg Kliničko-bolničkog centra Banjaluka, kao i pomoćnika načelnika Klinike za očne bolesti. Ratne godine su mu nametnule i dodatne obaveze i dužnosti, koje je časno i uspješno izvršavao. U zasluženu penziju odlazi 1997. godine, ali je do poslednjeg dana sa radošću i entuzijazmom radio sa oftalmološkim pacijentima. Poslovodstvo UKC RS, na čelu sa prof. dr Vladom Đajićem, izražava iskreno saučešće porodici i kolegama preminulog. U nastavku su riječi kolektiva Klinike za očne bolesti UKC RS „Bio je pravi doktor, u punom smislu te riječi. Čovjek koji je sve stvari sagledavao pažljivo i sa iskustvom. Slušajući pacijenta i njegove tegobe, znao je uvijek naći prave riječi i prava rješenja za svaki problem. Često se sjetimo i kako je znao da kaže da svaki značajniji problem treba prespavati da se nađe odgovarajuće rješenje. Svaki susret sa njim donosio je radost kolegama i prijateljima, kojih je bilo mnogo na svim meridijanima. Pozitivna energija koju je širio svuda oko sebe nikoga nije ostavljala imunim. Imao je beskonačno mnogo strpljenja i znao iz svake situacije da izvuče ono što je dobro, korisno i plemenito. Kolegama oftalmolozima i saradnicima koji su kroz posao i neformalna druženja imali priliku da uče od doktora Brace i stasavaju uz njega ostaje praznina u duši i srcu, a porodici i prijateljima nesagledivi gubitak, jer dr Braco je bio samo jedan... Bio je dobar suprug, dobar otac svojim dvjema kćerkama Saši i Nini i dobar deda svojim unucima, jednom rječju, dobar, dobar čovjek. Njegov vedri i nasmijani lik će ostati zauvijek u našim srcima. Neka mu je vječna slava i hvala! Kolektiv Klinike za očne bolesti UKC RS 95


Z D R AV S T V E N I H O R O S K O P Uređuje i piše: Snežana Despot Vuletić snezana.despot@ gmail.com

Kurs iz osnova astrologije, informacije na tel. 065 523 036 Svima vama, koji ste rođeni u znacima RIBE i OVAN, želim SREĆAN ROĐENDAN i da ste mi živi, zdravi i voljeni. OVAN 20. 3 - 20. 4. U ovom periodu vaš vladar Mars utiče na finansijska pitanja i komunikaciju u okruženju. Snažan nagon za uzbuđenjima može vas nepromišljeno odvesti u neplanirane troškove kao i u sukobe sa rodbinom ili komšijama. Strpljenje, kojem inače niste skloni, sada je pod uticajem Saturna prisutno i pomaže u postizanju konkretnih ciljeva. Pod uticajem Jupitera nekim avanturističkim akcijama možete postići uspjeh, promjenu nabolje. Motivisaće vas veliki ideali da inicijativu usmjerite na poboljšanje svog i života drugih. Čuvajte se povreda prstiju i ključne kosti. Moguća akutna upala pluća. Oprez u saobraćaju, jer su moguće kazne zbog brze vožnje. BIK 21. 4 - 20. 5. Venera, vladar Bika, svojim brzim kretanjem utiče na raznolikost interesovanja u ovom periodu. Moguć je profesionalno dobar period, druženje sa prijateljima, a nekima i tajne ljubavi. Povoljan period je 26.2. do 21.3. za vrijeme Venerinog boravka u Ribama, u povoljnom dostojanstvu i aspektu sa Suncem.Nagon za uživanjem se stapa sa nagonom za stvaranje, doazi do razmjene energije sa drugim ljudima, prijateljima na zajedničkim projektima ili planiranje poslova u kojima ste povezani zajedničkim interesima. Krajem marta i početkom aprila biće probuđena najdublja osjećanja koja će vas silovito voditi kroz preobražaj usljed jakog nagona da se prodre u srž iskustva. Mogu biti radikalne odluke da ono što vas više emotivno ne zadovoljava napustite i krenete ispočetka. Uran vas podstiče na velike promjene. BLIZANCI - 21. 5 - 20. 6. U ovom dvomjesečnom periodu intelektualna energija je usmjerena na učenje, sticanje znanja, duhovna stremljenja. Moguća su poslovna putovanja, paralelni poslovi kao i razmišljanje o novim idejama, pravljenje novih planova. Mars, u vašem znaku, vas podstiče na neprestano djelovanje. Povoljni energetski uticaji iz Vodolije koje šalju Saturn i Jupiter prema vašem Suncu doprinijeće objektivnom i jasnom izražavanju. Samouvjerenosti i optimizma neće nedostajati. Rođeni u prvoj dekadi znaka biće skloniji opreznijem nastupu, provjeravajući sve činjenice, a rođeni u drugoj i dijelom i u trećoj dekadi imaće otvoreniji i direktniji način djelovanja. Kontrolišite nestrpljivost. RAK - 21. 6 - 22. 7. Povoljan period za Rakove je mart u kojem, zavisno od vaših interesovanja, možete uživati u putovanju u inostranstvo ili biti uspješni u polaganju ispita na fakultetu, ili se prepustiti umjetničkim kreativnim poslovima. Aktiviran je jak nagon za stvaranje i društveni život. Pod uticajem Kirona iz Ovna u vašem 10. polju, probuđena je ratnička energija za nove početke u karijeri, djelovanje za ostvarenje ciljeva, spoznaja sebe i svoje istinske svrhe (ovaj proces trajaće nekoliko narednih godina sa ciljem da širite svoje potencijale do svog najvećeg maksimuma). Sa Marsom u 12. polju moguće su nesanice, uznemirenost, nekom čak boravak u bolnici.

96

Horoskop od 19. 02. - 19. 04. 2021. Planetarna konfiguracija na nebu

U ovom periodu SUNCE će boraviti u znaku Ribe od 19.2 -19.3. i znaku Ovan od 20.3-19.4. MJESEC će dva puta obići cijeli zodijak putujući od znaka Bik do znaka Rak. MERKUR ima svoj dug boravak u vazdušnom znaku Vodolija (egzaltacija) do 15.3. nakon čega prelazi u znak Ribe od 16.3- 4.4. potom u Ovna od 5.4-19.4. VENERA je u znaku Vodolije do 25.2. u znaku Ribe od 26.2 - 21.3, u znaku Ovan 22.3 - 14.4. nakon čega prelazi u znak Bik. MARS napušta znak Bik 4.3. i prelazi u znak Blizanci od 5.3.-23.4. JUPITER u vodoliji i cijeli period je u direktnom kretanju od 14-26 stepena. SATURN u vodoliji, u direktnom kretanju od 7-12 stepena. URAN u Biku, cijeli period je u direktnom kretanju od 7-10.stepena. NEPTUN u Ribama, cijeli period je u direktnom kretanju od 19-22. stepena. PLUTON u Jarcu, direktan i kreće se od 25-26. stepena. Ovo je period kada se suočavamo sa promjenama u našim životima. Napeti aspekti Saturna iz Vodolije i Urana iz Bika biće prisutni u prvoj polovini godine. Vrijeme kontradiktornosti, otuđenosti i velike psihološke napetosti. Osjećaj da gubimo kontrolu. Svjedoci smo upotrebe prisile da radimo neke stvari koje nikada prije nismo radili . Vodolija je ljudski znak, omogućava povezivanje sa prijateljima ili drugim ljudima sa kojima imamo iste ili slične interese i želim vam da prepoznate šta je to dobro za svakog od vas i povežete se u interesne grupe kako biste bili sigurni da su nauka i znanje pravilno korišteni za dobrobit svih ljudi. Jupiter brzim hodom kroz Vodoliju inspiriše intelektualnu nezavisnost, nepristrasan stav, ali i darežljivost. Omogućava tolerantnost prema svakoj vrsti slobodnog izražavanja. I, naravno, od naših natalnih pozicija planeta u susretu sa tranzitnim planetama zavisi kako ćemo se nositi sa izazovima vremena. LAV - 23. 7 - 23. 8. Vaše Sunce je u opoziciji sa Jupiterom i Saturnom što podstiče potrebu za priznanjem, kao i da se učini nešto veliko radi zadovoljenja ega i privlačenje pažnje.Radi očuvanja samopouzdanja neki od vas će više težiti osjećaju sigurnosti i stabilnosti zbog straha od gubitka postignutog, dok će neki imati više vjere u sebe i avanturističkog duha da uđu u promjene. Uran u izazovnom aspektu doprinosi da ste tvrdoglavi i egoistični u svojim ciljevima. Vašu nepredvidljivost u ovom periodu je teško pratiti, pa otud moguće nerazumijevanje okoline. Savjet za ovaj period je da dovoljno odmarate i ne djelujete impulsivno. DJEVICA - 24. 8 - 22. 9. Rođeni u znaku Djevice su cijeli period pod povoljnim uticajem Urana na Sunce te su puni ideja, planova i nadahnuća i želje za promjenom. Mogući su neplanirani, ali dobri događaji. Do prve polovine marta dominiraju događaji na poslu, a potom fokus prelazi na partnerstva. Druga polovina marta može biti u znaku lošijeg rasploženja ili zabluda o pravoj prirodi stvari (Merkur u Ribama opozicija Sunce) te izbjegavajte važne odluke, pregovore ili potpisivanje ugovora. Tokom aprila želje pokreću stvaralačku energiju i počinje direktna akcija na profesionalnom planu, borba za dokazivanje. U ovom periodu su osjetljivi nervi i disajni organi. VAGA - 23. 9 - 22. 10. Tranzit Venere tokom marta i aprila usmjerava fokus vašeg interesovanja na poslovne i bračne (partnerske) aktivnosti. Rođeni u prvoj sedmici oktobra pod uticajem Saturna imaće izuzetnu želju za dokazivanjem, za poboljšanjem statusa, disciplinovanu upornost u radu. Žene Vage, rođene od 8.do 20.oktobra, mogu upoznati partnera ili ući u brak ako su u vezi. Pod uticajem Jupitera period je dobar za zdravlje kao i za poslovne poduhvate, zaradu i putovanja. Uran tranzitom u 8. polju može donijeti opasnosti u saobraćaju ili od električnih aparata zato povećajte oprez i prilagodite svoje ponašanje uslovima kako biste izbjegli nezgode. ŠKORPIJA - 23. 10 - 22. 11. Tranzit Venere iz Riba može vam donijeti novu ljubav od 26.2 do 21.3. Od 5. marta do 23.4. Mars, vladar Škorpije, boravi u Blizancima i 8. polju i traži oprezno korišćenje energije. Može uzrokovati sukobe i nezgode, borbe i povrede ruku. Ženama može donijeti abortus ili porođaj uz carski rez, što sve zavisi od natalnog rasporeda planeta. Period je dobar za sex, ali loš za nasljedstvo, jer provocira sukobe među nasljednicima. Uticaj Merkura je povoljan za bavljenje intelektualnim i kreativnim poslovima od polovine marta do 4. aprila, poslije 5. aprila možda poželite promjenu i krenete u nove intelektualne poduhvate. Savjetne budite brzopleti.

STRIJELAC - 23. 11 - 21. 12. Vaš vladar Jupiter, u tranzitu kroz polje komunikacija i neposrednog okruženja, uvećava originalne ideje i optimističku svijest o sposobnostima za rast i lična poboljšanja kroz komunikaciju sa drugima nekim novim metadama ili većim korišćenjem modernih komunikacionih sredstava. S druge strane, Saturn u istom polju traži trud da se dokažete i spreman je dati priznanje i nagrade za istrajnost i odgovornost. Povoljan period za skladne odnose sa partnerom, razmjenu ljubavi i pažnje, uživanje u komforu počinje od zadnje semica marta i traje tokom aprila i predstavlja period optiizma da se možete izboriti sa svim životnim izazovima. JARAC - 22. 12 - 19. 1. Dug boravak Saturna u vašem znaku sigurno je dao lekcije koje se ne zaboravljaju. Boravak u drugom polju aktivira finansijska pitanja i najčešće neplanirane troškove, nekad i problem sa zaradom, ako vam je horoskop tome sklon. Moguć je slabiji apetit. Ukoliko vam je Saturn na rođenju u dobrom dostojanstvu i aspektima situacija neće biti kritična. Sa Jupiterom u polju novca zadržaćete optimističnu svjest o svojim sposobnostima za lično poboljšanje i rast. Uran u harmoničnom aspektu sa Suncem budi nagon za promjenom i nudi mogućnost da pokažete svoju kreativnost. Slabija cirkulacija zahtjeva više kretanja i fizičke aktivnosti. VODOLIJA - 20. 1 - 19. 2. Boravak Saturna u znaku Vodolije djeluje tako da vas tjera da se suočite sa odgovornošću prema sebi samima i potrebi da se više fokusirate na sebe, svoje potrebe i svoje zdravlje. Rođenima krajem januara, prilikom prelaska Saturna preko Sunca, može biti teži period, pad imuniteta i narušavanje zdravstvenog stanja, što će vas natjerati na razmišljanje da je došlo vrijeme da dozvolite sebi da se više odmarate ili preduzmete neko liječenje. Pritisak koji ste osjećali u prethodnom periodu polako će početi popuštati. S druge strane, Jupiter u vašem znaku obezbjeđuje optimizam da možete uspješno savladati poteškoće. Od vaše životne filozofije zavisi kako ćete se izboriti sa teškoćama. Moguća velika psihička napetost usljed blokada izazvanih spoljnim uticajem. RIBE - 20. 2 - 20. 3. Solarni povratak Sunca u vaš znak u društvu sa Merkurom i Venerom ponudiće samopouzdanje, optimizam, jaku energiju i sposobnost za velike poduhvate. Neće nedostajati veselosti i lijepog druženja u dobrom raspoloženju. Povoljni aspekti sa Marsom, Uranom i Plutonom bude nagon za promjenom, uzbuđenjem, buntom i dokazivanjem. Snaga volje usmjerena je na promjene i preobražaj sebe i drugih. Oprez da ne upadnete u zamku potcenjivanja ili precjenjivanja sopstvenih sposobnosti. Tokom aprila moguće poboljšanje finansijskog položaja. Snažan osjećaj intelektualne nezavisnosti, jačanje samopouzdanja. Instinktivno i logičko shvatanje suštine.


S M I J T E S E , Z D R AV O J E ! Prof. dr Slobodan Janković, književnik i humorista

11.12.2019 – 11.12.2020 Smrt je samo promena svjetova, kao što prijatelji prelaze preko mora, zauvjek boraveći jedni u drugima. Oni možda umiru, ali njihovo prijateljstvo i njihova prisutnost, besmrtni su! (Medici.com ) Do viđenja, druže, do viđenja. Ti mi prijatelju jednom bejaše sve! Urečen rastanak bez našega htenja, obećava i sastanak, zar ne!? (Jesenjin)

Aforizmi Potrebno je osavremeniti dijagnostiku da bi se u nama vidjelo što više zdravlja. *** I šipak bi jaukao kada bi, umjesto onoliko košpica, imao bolesnike u sebi kao bolnica. *** Kolika bi tek gužva bila u bolnicama da je sav narod zdravstveno osiguran! *** Lakše visoki rukovodioci, zbog male bolesti, odu u inostranstvo na liječenje nego obični ljudi zbog velike u lokalnu bolnicu. *** Dobro je što svagdje gradimo i opremamo bolnice, ali dok mi to završimo pomrije narod od gladi. *** Ne znam šta se otvaralo u bolnici, ali sam vidio makaze i presijecala se vrpca – pupčana. *** Help mi! Porodični ljekar otišao u Kuvajt i odveo samo svoju porodicu. *** I danas bi bio dobar ručak u bolnici, ali smo novac morali dati za otplatu rate kredita. *** Neki se preopterećuju bolestima. Zašto umobolni kad je mogao da bude ili lud ili samo bolestan. *** Bio sam dobrovoljni davalac krvi. Ščepaše me pa kažu: Biraj da ti pustimo svu krv ili da daš dobrovoljno litru. *** U bolnicu su me primili bez traženja veze ili podmićivanja, pa kao da me nisu primili. *** Lako je danas biti ljekar. Sve manje je onih kojima moraš da zabraniš da mnogo jedu. *** Uvijek doktorima skidam kapu. Poderana mi, pa me je sramota. *** Ma kakva beba da se rodi u porodilištu, ljepša je od svih onih oko nje. *** Ne plašite se, socijalno brine o vašem zdravlju. Čim sebi podijele plate, na redu su osiguranici. *** Poslanici tri puta izlaze iz sale dok hirurzi izađu samo jednom. *** Bez obzira na to što se i ukakio i plakao, nisu ga smjestili u porodiliše već u starački dom.

Mala anatomija

Međumozak Priroda je sve predvidjela. I kad nas je stvarala, znala je da ćemo se mučiti između sebe. Nije mi jasno zašto izabra i mene za mučenika, kad sam mogao da budem mučitelj (bilo kakvo radno mjesto u administraciji bolje je nego dobro u proizvodnji kojoj dobro ne ide). Pisao sam ja molbe i tražio veze, ali sve ostade bez veze. Molbe se više ne čitaju, a veze su pokidane i stvorene neke tajne, nedostupne narodu. Tako sam se pomirio i danas mirno nosam transparente, izražavajući svoj nemir. Ali, prirodi odajem priznanje, ako ni zbog čega drugog, a ono zbog njenog prirodnog držanja. I ona je, mučenica, imala dosta glavobolja. Stvorila je ljudima veliki mozak, a oni ga ne upotrebljavaju, jer na Evropskom tržištu nemaju potrebe za njim. Tako nam u glavi zauzima prostor koji smo mogli koristiti za neke nama dostupne mahinacije, a ne da zbog velikog mozga imamo velike glavobolje i gutamo skupe lijekove. Htjela je ona da se spasi svojih pogrešnih poteza pa je dodala mali mozak, kičmenu i produženu moždinu, sve bez velikog razloga. Ali, tu je priroda, sasvim prirodno, nabasala na grumen dragog kamenčića i stvorila nam Međumozak! Upravo taj momenat izučavam za doktorsku disertaciju, jer sam sto odsto ubijeđen da je tu prste umiješao Anđeo čuvar, zaštitnik i brižnih svih visokih rukovodilaca, poslanika i nekih odbornika. Sumnja se da su ga finansirali ‘’bizmismeni’’ sumnjivog bogatstva, ali to će se sve razraditi u naučnom radu, jer smo mi na sve naučili i kad je u pitanju rad i nerad. No, vratimo se na dar prirode koji smo dobili, možda i nezasluženo, ali smo dobili. Taj Međumozak imaju svi ali, opet, kao i veliki mozak, svi ga ne koriste. Anđeo zaštitnik visokopretplaćenih mozgonja ga je uturio samo njima. Sada vidim da je priroda dobro uradila. Šta bi se dobilo da sam ja počeo da ga koristim. Ništa, ionako sam u raskoraku sa svim i svačim. Rukovodioci hodaju ovom zemljom (mislim kad izađu iz automobila ili aviona) i gledaju sirotinju. Možda se ponekad i rastuže, ali sirotinju boli stomak od gladi pa joj nije ni do čega. Oni, rukovodioci, jadnici nekako otrpe našu muku i odlaze, recimo, u – Skupštinu. Tu, osim laptopa, zbog tv. snimanja, uključuju i Međumozak. Međumozak briše sirotinju, odstrani jaukanje i plač, uglanca stanje i oni opale s nivoa švajcarskog standarda. Tu, pljujući jedni na druge, opravdavaju visoki standard.

Šale Pacijent moli doktora da ga ne stavlja na dijetu. - Jer, ja sam na dijeti od kada sam otišao u penziju. ---Komšinica pita snahu kako joj je svekrva. - Čujem da su je vratili iz bolnice, kako se osjeća? - Ne znam kako se osjeća, ali ne jauče. Sahrana je tek sutra – odgovori snaha. ---Pita doktor jednog opozicionara na šta se žali. - Na sve. Ništa ne rade kako valja, vode nas u propast.. --Operisala žena žuč pa pita doktora šta smije da jede. Doktor reče da smije sve, i jaja i meso, sve. - E, nemam mesa – reče žena tužno. --Polazi starica u bolnicu i govori djedu: - Ja idem u bolnicu, a ti nemoj da dovodiš tuđe žene u našu kuću. - Ti si stvarno za bolnicu samo ne znam da li ideš u onu živčanu – odgovori djed.

--- Kako ti kuva snaha? - Odlično, svakog dana za doručak, ručak i večeru imamo jezika. --Žali se pacijent ljekaru: - Sve je pošlo kako ne valja. Prvo sam počeo da preskačem seks, onda obroke, a sada mi i srce preskače. --Vratio se topli brat iz bolnice i hvali se: - Sve je ispalo bolje nego što sam se nadao! U bolnici gužva pa po dvojica u jednom krevetu! --Pita medicinska sestra mlađeg bolesnika: - Hoćete li večeras ribu? - Koliko ima godina? – upita ovaj, prije nego će se opredijeliti. --Došao bogataš u bolnicu i bira sobu. Kad je čuo gdje je najveća gužva, ubaci se tamo. Sutradan pita bolesnika do sebe zašto je ovdje najveća gužva, ovaj reče: - Osim što su sobe okrenute prema suncu, odavde je najbliža mrtvačnica, a ni obdukciona sala nije daleko... --Poslije operacije, doktor reče pacijentu da mu je izvadio pola metra crijeva. - Možete li, doktore, da izvadite još pola metra pa da to bude umjesto participacije? --Žena u godinama došla na ginekologiju da se porodi. Babica hvatala muštuluk: - Meni muštuluk, eno ti sina. Kad ova reče da će je častiti, babica dodade: Čeka na ulazu da vidi kako si. --Babica govori porodilji:. - Vaša beba je lijepa. Hoćete li da je upišem za izbor najljepše bebe ove nedjelje, sigurno će pobijediti. - Nemojte, babice, moj muž je ružan kao lopov. --Dvojica razgovaraju i jedan pita kako da dobije mjesto u bolnici. - Jednostavno, uzmeš uputnicu od svoga ljekara i pravo u bolnicu. - Eh, neću ja tako, ja bih htio preko veze. --- Doktore, koliko ta operacija traje? - Jeste li mislili koliko operacija staje? --Dočekuje sverkva snahu iz bolnice: - Neka si ti meni doššla. Ja riječ nisam progovorila od kada si otišla u bolnicu. Nemam s kim da se svađam. --Vratila se baba na selo pa priča šta je sve vidjela u bolnici, u gradu: - Živim ljudima vade krv, udaraju nekakve igle u guzicu, a jedan je čak oženio sestru... --Čiča obišao babu u bolnici. - Pitaju li za mene? – baba će. -Kako da ne. I krava i konj i svinja, a da o kokošima i ne govorim – nabraja čiča.

97


103

ZDRAVSTVENA USTANOVA, BOLNICA IZ HIRURŠKIH OBLASTI

"PROF. DR SCI. N. LAGANIN" 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9.

Dermatološki pregledi Kozmetološki tretmani i liječenje polnih bolesti Ultrazvuk krvnih sudova Krioterapija tečnim azotom (otklanjanje bradavica, kondiloma) Peeling lica, kauterizacija (otklanjanje visećih, staračkih, seborojičkih bradavica) Biopsije kože i elektrohirurgija radiotalasima Imunodijagnostika kožnih oboljenja Dijagnostika i liječenje gljivičnih oboljenja IPL tretmani (trajno uklanjanje dlaka)

Radno vrijeme: subotom od 8-14h radnim danom od 10-20h Bulevar Cara Dušana 3 (kod Ekvatora), Banja Luka Tel. 051/22 66 00; 22 66 06 Mob. 065/20 80 00 Fax. 051/22 66 01 E-mail: drroljic@teol.net

Sime Matavulja 11, 78000 Banja Luka, R. Srpska tel: +387 51 216 462, 214 036; +387 65 538 169 e-mail: poliklinikalaganin@gmail.com


• Savremena poliklinika, Vrhunski iskusni lekari • Savremena oprema, nove, savremene metode lečenja. • vrhunska dnevna hirurgija, artroskopija, rekonstrukcija prednjeg ukrštenog ligamenta kolena, hirurgija stopala • planiranje i ugradnja proteza kuka, kolena i ramena jednostrane i obostrane u istom aktu

Prof. dr sc. med. Zoran Popović, ortopedski hirurg Kumodraška 121, Beograd; Phone: +381 11 39 88 111 Tel.: +381 11 63 01 900; Fax: +381 11 63 01 900 Email: vozdmedik@gmail.com Web: www.vozdmedik.com

• regenerativna ortopedija, Ortokin terapjja za oporavak hrskavice zglobova sa najvećim iskustvom u regionu

KVALITETNOM ZDRAVSTVENOM USLUGOM, UZ PRIHVATLJIVE CENE DO ZADOVOLJSTVA PACIJENATA


Ekskluzivni uvoznik i distributer za BiH

Noni originalno pakovanje Tel. +387 51 216 824, 211 904, 306 969

PREGLEDI I LIJEČENJE



ZU Specijalna bolnica iz hirurških oblasti “Dr Kostić” Maksima Gorkog 9, Banja Luka, 051/491-999, 066/340-004

E-mail: shbdrkostic@gmail.com; www.klinikakostic.com

Mi smo tu zbog Vas!!! U našoj ustanovi možete obaviti sljedeće usluge: 1. Pregled hirurga i operativni zahvati iz domena abdominalne hirurrgije 2. Pregled gastroenterologa i gastroenterološka obrada (gastroskopija,kolonoskopija u analgosedaciji) 3. ERCP 4. CT dijagnostika 5. UZ dijagnostika 6. Pregled kardiologa + UZ srca 7. Pregled dermatologa 8. Pregled ortopeda, endoskopske intervencije 9. Pregled endokrinologa

10. Pregled i endoskopska dijagnostika dječijeg gastroenterologa (prof. dr Vojislav Perišić) 11. Pregled specijaliste ORL, alergologa, te operativni zahvati iz domena otorinolaringologije 12. Operativni zahvati iz domena laparaskopske ginekologije 13. Operativni zahvati štitne žlijezde minimalno-invazivnom metodom (prim. dr Dejan Ilinčić) 14. Operativni zahvati iz domena plastično-rekonstruktivne hirurgije




Millions discover their favorite reads on issuu every month.

Give your content the digital home it deserves. Get it to any device in seconds.