Issuu on Google+

PRAVI POGLED NA BRANIČEVSKI OKRUG

ao listu

DS prvi pred

Str. 3

SREDA, 28. MART 2012. * BROJ 169, GODINA IV

3RS0D Sve spremno za radove str. 5

Uskoro gradski park u novom ruhu

str. 3

OKRUGЛО

subota 31.03. Klub KB EYESBURN

DaMOTRIMO mi je jedanNA okrugli VASsto... !!!

Rukomet: MRK Požarevac - Rudar 28:26 Fudbal: Mladi radnik - Radnički 1:0

str. 15


STRANA 2

28.03.2012.

www.novineokrug.rs

Pisma Radikali predali izbornu listu prijatelju

Prikane, šta da ti pričam... sve je u i oko kampanje... samo se priča o izborima, o eventualnim koalicijama, predviđanjima, oooočekivanjima, kadrovima, planovima i programima. A tek, će da se priča... Poč’o rat plakatama. Naravoučenije, glavešine stranaka dobro žive, a oni koji postavljaju plakate pitaju se kako narod živi. Sve u svemu, ima i duhovitu crtu. Jedan dan se jedni pitaju, drugi dan drugi. U plakatiranje treba da se uključi i treća strana, pa četvrta itd. Nek’ nam bar bude interesantno. Inače, liste i na lokalu se predaju liste kandidata za odbornike, imamo kec, dva, tri... videćemo dokle će da se gura. Valjda će da znamo dotle da brojimo. U nedelji iza obeležen je jedan strašan datum u našoj istoriji. Teško je i podsetiti se... 13 godina je prošlo, a čini mi se da je još sve sveže. Položeni su venci na spomenik Sloboda, kod Doma zdravlja. Karte su rasprodate za predstojeći festival posvećen bardu glumišta Milivoju Živanoviću, kulturni spektakl u Požarevcu, sve sami doaeni dolaze u naš grad. Prilika da se malo kulturno uzdignemo. Bio sam posle duže vremena na stadionu Mladog radnika, gled’o vrlo bitnu tekmu za naš tim u borbi za opstanak protiv Radničkog iz Sombora. Da l’ zbog pobede, lepog vremena ili dobre atmosfere, sjajno sam se proveo na stadionu. Bio i rukometni derbi. Požarevljani vs Kostolčani. Bilo žustro na terenu i na tribinama, prštalo na sve strane. I tako to, što bi rek’o neko... ajd’ pa se dopisujemo i dalje sledeće nedelje. Do tada ajd’ budi dobar.

Srpska radikalna stranka predala je u utorak uveče izbornu listu za Požarevac. Na listi je 38 kandidata koje je potpisima podržalo 1.240 građana. Predsednik SRS u Požarevcu Saša Valjarević rekao je da se na listi nalaze različiti profili kandidata: intelektualci, radnici, penzioneri i studenti. Dodao je da se najverovatnije radi o najmlađoj listi po starosnoj dobi kandidata. „Da nastavimo započeto“, slogan je SRS za lokalne izbore. Valjarević kaže da je formiranjem nove koalicije 2008.godine, njegova stranka sprečena da realizuje ono što je obećala građanima u prethodnom izbornom procesu. Radikali se zalažu da svim građanima bude bolje, a ne samo lokalnim i republičkim funkcionerima, rekao je Valjarević. On je dodao da lista kandidata za odbornike nije potpuna i da priprema poseban tim stručnjaka koji će biti promovisani tokom kampanje. „U timu će biti mesta za sve stručnjake, ne isključivo za članove SRS-a ili bilo koje druge stranke. Za sve koji žele dobro ovom gradu, za dokazane stručnjake, za mlade ljude koji žele da se afirmišu. Da izgradimo industrijsku zonu i kao ostali gradovi privučemo investitore“, rekao je Valjarević. Centralna otadžbinska uprava SRS odlučila je da Valjarević bude kandidat te stranke za funkciju gradonačelnika Požarevca. M.V.

SDPS samostalno na lokalu

Požarevac je jedan od prvih gradova iz kojih kreće kampanja Socijaldemokratske partije Srbije. To je rečeno na skupu Foruma žena ove partije prošle subote u restoranu Gem. Na skupu je objavljen hrabar potez ove partije da izađe sa samostalnom liste na izbore u Požarevcu. Skupu su inače prisustvovale dame iz svih krajeva Srbije koje su aktivistkinje ove partije. Prvobitno je bilo najavljeno da prisustvuje i predsednik stranke Rasim Ljajić ali je on usled iznenadnih obaveza otkazao. Požarevačke medije najviše je interesovala informacija da li će SDPS na izbore u lokalu izaći samostalno ili u koaliciji, a sve dileme je razrešila Ljiljana Dabić koja je javnost upoznala sa svojom odlukom o nesklapanju predizbornih koalicija na lokalu u Požarevcu. – Gradski odbor SDPS-a je rešio da hrabro uđe u trku, izađe samostalno i prihvati veliki izazov i nadam se uspešan .– kazala je predsednica požarevačkog gradskog odbora Ljiljana Dabić napomenuvši da će lista biti predata u narednih desetak dana. – Ljudi na listi se nikada ranije nisu bavili politikom, dolaze iz Požarevca i Kostolca i oni imaju ambiciju da se nešto promeni u gradu. Želimo da napravimo tle gde je moguće pružiti šansu i onima koji nisu učlanjeni u stranke da doprinesu razvitku grada. - kaže ona. Pored žena iz svih krajeva Srbije kao i predavača, skupu je prisustvovao i član Glavnog odbora ove partije Vladimir Marinković.

Uhapšen pripadnik OVK, suđenje u Požarevcu

Srpska policija uhapsila je pripadnika bivše Oslobodilačke vojske Kosova Buri Taljaka u Merdarima zbog sumnje da je izvršio ratni zločin nad srpskim civilima u Prizrenu 16. juna 1999. godine. Taljak se sumnjiči da je sa još dva lica naoružan automatskim oružjem i noževima ušao u stan srpske porodice koju su fizički zlostavljali, opljačkali, a zatim uz pretnje proterali iz stana u naselju Ortakov i iz grada Prizrena, rekao je Tanjugu zamenik tužioca za ratne zločine Bruno Vekarić. Prema njegovim rečima, osumnjičeni se nalazi u pritvoru u Požarevcu, pošto se postupak vodi u požarevačkom sudu. “Očekujem da će predmet preći u nadležnost Odeljenja za ratne zločine Višeg suda u Beogradu, jer radnja izvršenja ima sva obeležja krivičnog dela ratnog zlocina protiv civilnog stanovništva”, kazao je Vekarić. On je napomenuo da su Tužilaštvu za ratne zločine dostupni oštećeni, odnosno srpska porodica nad kojom je zločin izvršen, što je veoma bitno za vođenje ovog postupka.

BROJ 169

DS prva predala izbornu listu za Požarevac

Demokratska stranka u Požarevcu u ponedeljak prva je predala gradskoj izbornoj komisiji listu kandidata za 68 odbornika u lokalnom parlamentu. Listu DS-a podržalo je 2.227 građana, a stranka će samostalno izaći na lokalne izbore. Prvih petoro na listi su Žarko Pivac, Miodrag Milosavljević, Vukica Vasić, Aleksandar Popov i Jovica Dinčić. Predsednik DS-a u Požarevcu Žarko Pivac rekao je da ranija obećanja te stranke nisu bila velika, kao i da su u najvećoj meri ispunjena. On se zahvalio građanima koji su sa preko dve hiljada potpisa podržali listu DS-a naglasivši da je ta podrška više nego dupla u odnosu na oko hiljadu članova koje imaju i da to znači da građani imaju poverenja u njih.

- Naša Izborna kampanja u Požarevcu baziraće će se na zapošljavanju, industrijskoj zoni, poljoprivredi i većim socijalnim davanjima. Smatram da bi sve političke stranke trebalo da se ujedine oko zajedničkog cilja, boljitka Požarevca i odlučnijeg nastupa prema republičkim institucijama. Svi aktelni direktori u javnim preduzećima i ustanovama iz DS-a nalaze se na začelju liste jer i oni i stranka veruju u dobar rezultat na izborima. - rekao je Pivac. Pivac je istakao očekivanje da će se saradnja sa SPS - om nastaviti nakon izbora, kao i saradnja sa strankama demokratskih provicijencija koje pređu celzijus, i dodao da će DS poštovati odluku Glavnog odbora i da neće ulaziti u postizborne koalicije sa Srpskom naprednom strankom, Demokratskom strankom Srbije i Srpskom radikalnom strankom. M. Veljković

ISSN - 1820 - 9688

Izdavač: OKRUG D. O. O. Požarevac Sedište: Čede Vasovića 4/15. Redakcija: Bogdan Živanović, Aleksandar Captenić, Dragana Nikolić, Jelena Radovanović. Direktor, glavni i odgovorni urednik: Nenad Petrović. Tehnički urednik: Bokan Nastasijević. Telefon: 012/541-725, fax:012/541-726, 061/6837-321, 060/0222-634. e-mail: novineokrug@yahoo.com i okrugnovine@yahoo.com Rukopisi i fotografije se ne vraćaju. Štampa: GPK ŠTAMPARIJA BORBA, Kosovska 26, 11000 Beograd


BROJ 169

www.novineokrug.rs

28.03.2012.

STRANA 3

Park u novom ruhu. Rekonstrukcija kostolačkog puta GV POŽAREVAC

Nakon 76. sednice Gradskog veća grada Požarevca okončan je štrajk radnika gradske uprave jer je objavljeno da je donesen pravilnik o zvanjima, zanimanjima i platama zaposlenih u Gradskoj upravi koji je zadovoljio sindikat. Od ostalih tačaka izdvajaju se one koje se tiču popravke puta Požarevac – Kostolac kao i raspisivanje konkursa za finansiranje nevladinih organizacija.

Da je u pitanju rasplet štrajka radnika Gradske uprave, medijima koji su prisustvovali konferenciji povodom poslednjeg Gradskog veća grada Požarevca bilo je jasno kada su na vratima gradskog zdanja zatekli obaveštenje sindikalne organizacije. Na tom papiru je pisalo da se štrajk obustavlja zato što je novim pravilnikom garantovana zarada u visini iz decembra 2011. godine

onim kategorijama kojima je trebala biti umanjena plata republičkom uredbom. Ipak, načelnik gradske uprave Goran Milenković napominje da pravilnik nije u suprotnosti sa uredbom Vlade i da je sa njom u potpunom skladu: – Pravilnik je donesen u saradnji sa sindikatom i stupiće na snagu u roku od 8 dana. Efekti na plate novog pravilnika biće poznati kada se urade pojedinačna rešenja i mogu vam reći da po tom pitanju nema više tenzija. – kazao je načelnik gradske uprave ne želeći da komentariše konkretne cifre kada je nivo zarada u pitanju. Požarevački gradonačelnik je komentarisao ostale tačke sednice Gradskog veća, te je najpre obavestio javnost da je do veća stigao konačan predlog Komisije za davanje predloga naziva ulica i trgova grada Požarevca za ulice čiji su nazivi, kako je rekao, prevaziđeni i za nekih 90 ulica koje nemaju svoje zvanične nazive. Predložena je javna rasprava u trajanju od 3 meseca u kojoj bi svi građani, institucije i udruženja mogla da iznesu svoje predloge i tako dopune izveštaj. Pored obaveštenja o davanju saglasnosti za raspisivanje konkursa za finansiranje projekata i programa nevladinih organizacija u tekucoj godini rečeno je još i da je prezentovan plan uređenja

gradskog parka, po kome bi Direkcija za izgradnju grada Požarevca trebalo da raspiše javnu nabavku ili konkurs za projektanta. Na konferenciji je Milosavljević izneo i neke pojedinosti iz plana. – Razmatrano je da se planom dobije više zelenih površina u parku nego do sada. Jednu veću postojeću stazu. kao i tri manje poprečne pretvaramo u zelenu površinu, ali u isto vreme proširujemo pešačku stazu koja je izuzetno uska a koja se nalazi prema ulici Moše Pijade. Takođe se proširuje trotoar pored ulice 15. oktobra i sve u svemu takvim kompenzacijama dobija se generalno veća zelena površina u parku. – kaže gradonačelnik i dodaje da će se nakon uređenja parka krenuti sa uređenjem fasade gradskog zdanja koje je dobilo kategoriju nulta zaštita od strane ministarstva kulture, te će se, kako je kazao gradonačelnik, kada dođe na vreme kod njih aplicirati za sredstva za sanaciju ovog reprezentativnog objekta srpskog građevinarstva. Na konferenciji je jos rečeno da je Gradsko veće odlučilo da tezge sa proizvodima vezanim za Uskrs budu

POSLEDNJE ZASEDANJE PRED IZBORE ODRŽANA 41. SEDNICA SKUPŠTINE OPŠTINE VELIKO GRADIŠTE

Uoči predstojećih izbora održana je i poslednja 41. sednica Skupštine opštine Veliko Gradište na kojoj je usvojeno pet tačaka po Dnevnom redu. Najpre Predlog rešenja o prestanku mandata odbornika Vojčeta Radulovića, budući da je ušao u sastav Izborne komisije opštine Veliko Gradište. U nastavku usaglasili su se stavovi po pitanju Programa davanja u zakup na određeno vreme građevinskog zemljišta u javnoj svojini za period od 2012 – 2017 godine i dopune programa otuđenja neizgrađenog građevinskog zemljišta u javnoj svojini za 2012. Izglasano je rešenje o izmeni i dopuni rešenja o imenovanju izborne komisije opštine veliko Gradište, gde između ostalog stoji, da nove tačke glase, za predsednika imenovan je Joja Štrbac, zamenika Zoran Jovanović, član komisije je Boro Rodić Grupa građana Za selo i grad – Dragan Milić a zamenik je Žarko Živanović SPS – PUPS.

Inače po onome što se moglo čuti za govornicom, a što bi se moglo verifikovati političkim nadmudrivanjem, evidentno da je predizborna groznica već na sceni. U više navrata primećeno je udaljavanje od tema, a krenuli su već više puta iznete kritike na račun dveju strana. - Ljudi izbori slede, to je utakmica pa ko da gol više. - naglasio je Dragan Milić predsednik opštine

Veliko Gradište i dodao pored ostalog: - Što se tiče koalicije funkcionisala je korektno, odradili smo veliki posao. Iskoristio bih priliku da se svima zahvalim, bili smo na teškom i odgovornom zadatku, ali su protekle dve godine pokazale i rezultate. Predstoje izbori 6. maja, naši građani su pametni, znamo ko je ko, ovo je malo mesto, dakle predstoji utakmica i svima želim sreću. Poslednja usvojena tačka odnosila se na predlog Zaključka za odbijanje davanja saglasnosti na ukidanje odborničkog mandata Miodragu Miletiću iz Srednjeva članu SRS po zahtevu Osnovnog suda Požarevac, a po krivičnoj tužbi zbog klevete, podnete od strane Svetlane Stojanović direktora Centra za socijalni rad u Velikom Gradištu, koja je na jednoj od sednica lokalnog parlamenta od strane Miletića otvoreno za govornicom optužena za primanje mita. Tom prilikom je Branislavka Šulović zamenik predsednika opštine Veliko Gradište istakla: - Ne zaboravimo da smo prozivali jedni druge, padale su teške reči, ali niko nikoga nije tužio, nismo imali ovakav slučaj. Dakle smatram da bi trebali da se držimo zakona i da se izglasa imunitet. Zasedanje je završeno u dobroj atmosferi u želji da predstojeći izbori prođu prema očekivanju korektno i fer. D. Nikolić

postavljene u parku kao i da je doneta odluka o postavljanju nadzornog organa za revitalizaciju puta Pozarevac – Kostolac. Radovi treba da počnu u narednih nekoliko dana i sa sanacijom ovog putnog pravca se kreće iz pravca Kostolca prema Požarevcu. Razlog tome je što još uvek nije završena kanalizacija u ulici Vojske Jugoslavije, tako da se očekuje da kada se ti radovi privedu kraju, sanacija kompletnog putnog pravca će doći do te požarevačke ulice. Pored tog puta, gradonačelnik Milosavljević je nakon razgovora sa JP ”Putevi Srbije” nagovestio i značajne pomake u budućnosti na završetku i dobijanju upotrebne dozvole za “novi” kostolački put. Saša Stojadinović

Upravni odbor «pojede» 200 mesečnih stipendija

Ukida se Fond za dodelu stipendija

Gradonačelnik Požarevca, Miodrag Milosavljević, najavio je ukidanje gradskog Fonda za dodelu stipendija i nagrada, zbog prevelikog rashoda članova Upravnog odbora. Umesto toga, osnovaće se posebna gradska komisija, koja će iste poslove obavljati po šestostruko nižoj ceni. - Za plaćanje naknada članovima Upravnog odbora, iz budžeta ove godine treba da izdvojimo skoro milion dinara. Pošto smatramo da je to prevelika suma, planiramo da osnujemo gradsku komisiju koja će se ubuduće baviti svim poslovima oko dodele stipendija. Umesto dosadašnjeg rashoda za Upravni odbor od milion dinara godišnje, za njen rad platićemo iz budžeta oko 150.000, što znači da ćemo preostalih 850.000 moći da iskoristimo za stipendiranje studenata. - kaže gradonačelnik Milosavljević. Osim ove novine, koja će omogućiti dodatnih 10 mesečnih stipendija za oko 20 studenata, gradonačelnik je najavio i jednokratnu novčanu pomoć za sve one koji školovanje nastavljaju na master i doktorskim studijama. - Jednokratna novčana pomoć za jednu godinu master studija iznosiće 800, a za doktorske 1.100 evra, u dinarskoj protivvrednosti. Da bi diplomirani studenti stekli pravo za konkurisanje, moraće da zadovolje dva neophodna uslova, prosečnu ocenu najmanje 9 tokom svih godina studiranja i redovno polaganje godine za godinom. Osim toga, svi koji konkurišu moraju da imaju prebivalište na području našeg grada u najmanje deset prethodnih godina. kaže gradonačelnik Požarevca, Miodrag Milosavljević. Pravo na ovu pomoć moći će da ostvare svi studenti master i doktorskih studija, bez obzira na zanimanje za koje su se opredelili i bez obaveze lokalne samouprave da ih zaposli po završetku školovanja. Ovo će biti prvi put da grad novčano pomaže studente i nakon osnovnih studija, na kojima se trenutno stipendira 99 Požarevljana, sa po 5.000 dinara mesečno. M. Veljković


STRANA 4

Dan sećanja na početak NATO bombardovanja

U Srbiji şe u subotu obeležio Dan sećanja na žrtve napada NATO snaga na saveznu Republiku Jugoslaviju, koji su počeli pre 13 godina, 24. marta 1999.

www.novineokrug.rs

28.03.2012.

U susret mednoj sezoni U Kučevu održana Skupština Udruženja homoljskih pčelara „Pek“

Na redovnoj Skupštini Udruženja homoljskih pčelara „Pek“ Kučevo, nakon podnošenja izveštaja o radu u prethodnoj i plana rada za ovu godinu, zaslužnim pčelarima i pojedincima koji su dali svoj lični doprinos u razvoju pčelarstva i radu Uduženja uručena su priznjanja. Ovom skupu u gradu na Peku pored kučevačkih pčelara prisustvovali su i predstavnici udruženja pčelara iz opština Petrovac na Mlavi, Smederevska Palanka, Velika Plana, Žagubica, Golubac, Smederevo, Veliko Gradište, Požarevac, naselja Kamenovo u opštini Petrovac na Mlavi, zatim menadžer projekta „Moj pčelinjakmoja kancelarija“ za opštine Boljevac, Velika

pčelari - dobitnici priznanja

U subotu je prijemom porodica poginulih vojnika u svečanoj sali gradskog zdanja i polaganjem venaca na spomenik „Sloboda” obeležen Dan sećanja na početak bombardovanja 1999. godine. Vence su položili predstavnici grada, policije, vojske, boračkih organizacija i porodice.

Ugalj za ugrožene

Privredno društvo «Termoelektrane i kopovi Kostolac», poklonilo je 96 tona uglja za potrebe 30 ugroženih porodica, kako bi se obezbedile ogrevom do kraja grejne sezone. U saradnji sa lokalnom samoupravom, u ovoj humanitarnoj akciji ugalj je dostavljen porodicama iz Kostolca, Ostrova, Petke, Klenovnika i Starog Kostolca. Akcija doniranja uglja postala je tradicionalna za PD TE-KO Kostolac, koje godinama unazad obezbeđuje ogrev za ugrožene, među kojima je najviše romskih i izbegličkih porodica. M.V.

Viminacijum obišlo 75.000 turista

Prema podacima Turističke organizacije Požarevac, u prošloj godini najveći broj poseta turista imao je antički lokalitet Viminacijum kod Ko-

stolca. Od ukupno 160.000 turista, koliko ih je tokom prošle godine posetilo područje Požarevca, što je pet odsto više nego 2010. godine, Viminacijum je obišlo 75.000. Na drugom mestu po posećenosti našla se manifestacija «Ljubičevske konjičke igre», koju je pratilo 50.000 turista, ili 10 odsto više nego pretprošle godine. Što se tiče noćenja, u prošloj godini u Požarevcu ih je bilo 21.859, od čega 8.739 otpada na strance, mahom iz Austrije, Italije, Nemačke, Rusije, Francuske i republika bivše SFRJ.

i drugih pčelinjih proizvoda kao i dobijanje sertifikata za izvoz ovih proizvoda u Evropsku uniju. - Projekat „Moj pčelinjak, moja kancelarija“ odobren je za finansiranje od strane Evropsku unije, u okviru programa Regionalno-socijalnoekonomskog razvoja, drugi poziv. Ukupna vrednost projekta je 297 hiljada dinara, od čega su opštine učesnice u projektu obezbedile 10 odsto sredstava, a ostatak obezbedila je Evropska unija. Na ovom skupu su dodeljena i pčelarska priznanja, najviše priznanje Saveza pčelarskih organizacija Srbije diplomu „Prof. Jovan Živanovic“ dobio je Slobodan Šulejić iz Kučeva, zlatnu

Plana, Kučevo i Žagubica, Jovica Stojanović, član Izvršnog odbora Saveza pčelarskih organizacija Srbije Dejan Milošević i zamenik predsednika opštine Kučevo Ljubiša Vojić. Predsednik Udruženja Nenad Vermešanović je istakao da se u prošloj godini radilo na stručnom usavršavanju članova, a najveća aktivnost bila je na realizaciji zajedničkog projekta „Moj pčelinjak, moja kancelarija“ koji finansira Evropska unija u saradnji sa opštinom Kučevo. Udruženje homoljskih pčelara „Pek“ je jedno od najstarijih u Srbiji. Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj opštine Kučevo zajedno sa opštinama Žagubica, Velika Plana i Boljevac učesnik je u zajedničkom projektu Ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva Republike Srbije pod nazivom „Podrška pčelarima“. Ovaj projekat finansira ogledni primerak pčelinjaka gde se članovi Udruženja pčelara „Pek“ edukuju na raznim predavanjima i seminarima za veću proizvodnju meda

medelaju Nenad Vermešanović, pčelar iz Neresnice i diplomu počasnog člana pčelarstva Dragoslav Lukić iz Kučeva. Zahvalnicu je dobio predsednik opštine Zoran Milekić, a pohvalnicu Mića Martinović i Ljubiša Blagojević. Pčelari Dušan Roškić iz Duboke, Ivan Miletić iz Kučeva, Bogoljub Živković iz Velike Bresnice, Direkcija za izgrdanju i razvoj naselja u opoštini Kučevo i menađer projekta „Moj pčelinjak“ Jovica Stojanović dobitnici su priznanja koje dodeljuje Udruženje homoljskih pčelara „Pek“ iz Kučeva. Dobitnik najvišeg priznjanja Saveza pčelarskih organizacije Srbije diplomu „Prof. Jovan Živanović“ dobila je porodica Slobodana Šulejića koja se pčelarstvom bavi 35 godina. Ova porodica kada je dobra medonosna godina izvrca preko tri tone raznog meda, od kojih je najkvalitetniji livadski koji je dosta tražen na tržištu.

Muke žitelja Ulice Draže Markovića

J.Radovanović

Vandali demoliraju požarevačku Skadarliju Ulicu čija je obnova koštala 30 miliona dinara, svakog vikenda opsedaju vandali, koji se opijaju i uništavaju sve što stignu

Ulica Draže Markovića, poznata kao požarevačka Skadarlija, svakog vikenda na meti je lokalnih vandala. Takvo stanje traje već dve godine, od kako je ova ulica kompletno rekonstruisana, uz ulaganja 30 miliona dinara iz gradskog budžeta. Njihova divljanja izazivaju ogorčenje vlasnika kuća iz ove ulice, koji ne žele da im se objavljuju imena, zbog straha od osvete. - Prvo smo imali probleme jer je rekonstrukcija trajala predugo, pa nam je ulica mesecima bila raskopana i blatnjava. Kad se sve završilo, taman smo odahnuli, ali su tad vandali krenuli da se okupljaju i uništavaju sve što je moglo da se uništi - kažu stanari iz Ulice Draže Markovića. Najpre su nastradale korpe za smeće sa mesinganim delovima, koji su prvo oštećeni, a potom i ukradeni. Potom su na red došle kućice sa elektroinstalacijama, pa mesingani okovi držača sadnica «jarebike» posađenih umesto drvoreda stoletnih lipa, koji su, takođe, nestali. Vandali su se zatim okomili i na saobraćajne znake, koje su izvalili iz betonskih ležišta. - Mnogo puta obraćali smo se nadležnima zbog ovog problema, ali divljanja vandala ne prestaju. Posle svakog vikenda, za njima ostaju delovi polomljenog uličnog mobilijara i brojne prazne pivske flaše - kažu stanari. U komunalnoj policiji tvrde da se redovno odazivaju na pozive stanara, ali da nije sve u njihovoj moći. - Prošle subote, tokom noći, izašli smo na lice mesta, ali nismo zatekli nikakvo problematično ponašanje. To je bilo naše vanredno postupanje zbog prijave stanara, jer mi još uvek nemamo noćnu smenu, zbog nedovoljnog broja komunalnih policajaca. Kada ona bude uvedena, moći ćemo redovno tokom noći da izlazimo na lice mesta i utvrdimo ko je odgovoran za ove prekršaje - kaže Nebojša Lukić, načelnik Komunalne policije. Da bi trajno rešili ovaj problem, stanari su najavili pokretanje peticije za postavljanje video-nadzora ili za uklanjanje klupa, kako bi sprečili okupljanja vandala. M.Veljković

BROJ 169

Braničevski upravni okrug

Sa opš te nj e

Na osnovu Uredbe za regresiranje dizel goriva za prolećne radove u poljoprivredi, koju je donelo Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede, 13. marta 2012. godine započela je akcija upisivanja zahteva za regresiranje goriva, koja će trajati do 09. aprila 2012. godine. Bonovi za gorivo moći će da se iskoriste do 15. aprila 2012. godine. Pozivaju se sva registrovana poljoprivredna gazdinstva sa teritorije Braničevskog upravnog okruga da iskoriste svoje pravo i da podnesu prijave za nabavku goriva. Prijava se može podneti u filijali Uprave za trezor, kao i asistentima savetodavaca, koji se nalaze na sledećim lokacijama:

Za grad Požarevac: Grad Požarevac: PSSS, ul. Dunavska br. 91 (bivši Zavod za poljoprivredu), MK Živica, MK Batovac, MK Poljana, MK Ćirikovac, MK Kličevac, MK Bare, MK Bubušinac Za opštinu Veliko Gradište: Opština Veliko Gradište (kancelarija br. 17), ul. Žitni trg br. 1, MK Tribrode, ul. Maršala Tita br. 2, MK Biskuplje, ul. Gvozdena Stanojevića bb, MK Majilovac, MK Topolovnik, ul. Maršala Tita bb, MK Srednjevo, MK Makce. Za opštinu Malo Crniće: Opština Malo Crniće, ul. Maršala Tita br. 80, MK Smoljinac, MK Šapine, ul. Šesta bb, MK Boževac, MK Kula, MK Crljenac, MK Toponica Za opštinu Žabari: Opština Žabari, Fond za razvoj poljoprivrede, MK Porodin, ul. Glavna bb, MK Polatna, MK Simićevo, MK Vlaški Do, MK Aleksandrovac, ul. Mike Apotekara bb.

Za opštinu Petrovac na Mlavi: MZ „Savremeni dom“, ul. Srpskih vladara br. 165, MK Ranovac, MK Rašanac, MK Dobrnje, MK Veliko Laole, MK Šetonje, MK Tabanovac Za opštinu Golubac: MK Klenje, MK Braničevo

Za opštinu Žagubica: Centar za razvoj poljoprivrede, MK Suvi Do, MK Izvarica, Zadruga Osanica Za opštinu Kučevo: MK Neresnica, MZ Rabrovo, ul. Trg Zorana Đinđića br. 8


BROJ 169

www.novineokrug.rs

28.03.2012.

STRANA 5

Sve spremno za radove U Termoelektrani „Kostolac B“ uskoro počinje druga faza revitalizacija bloka B2

Za samo nekoliko dana počinje jedan od najvećih poduhvata na revitalizaciji blokova u Termoelektrani „Kostolac B“. U narednih sedam meseci nešto više od hiljadu radnika iz više desetina firmi iz zemlje i inostranstva radiće na drugoj fazi rekonstrukcije bloka „B2“. Poslovi na montaži skela za spoljne radove na elektrofilterima i unutrašnje za radove na kotlovskom i cevnom sistemu već su počeli. Pristižu i kamioni sa opremom, mašinama i rezervnim delovima. Na gradilište su stigli i kineski partneri koji će raditi na sistemu za odsumporavanje. O svemu tome smo razgovarali sa direktorom TE „Kostolac B“, Draganom Živićem. - Nije aprilska šala već zaista počinje veliki projekat na revitalizaciji bloka „B2“ i to druga faza, a koja se odnosi na potpunu revitalizaciju kotlovskog postrojenja sa zamenom elektrofiltera.

Kompletno projektovanje je završeno i tokom zime smo mi sve pripreme obavili. Sa našim konzorcijumom, na čijem čelu je „Energoprojekt“, a u čijem sastavu su Minel Kotlogradnja, Feromont,

Dragan Živić

Ove godine realizacija kredita

Nastavak revitalizacije bloka „B2“ u visini od 64.660.000 dolara realizovaće se u celosti od strane PD „TE – KO” Kostolac i podrazumeva rekonstrukciju kotla, parovoda, elektronapajanja, elektrofiltera, merenja, upravljanja i regulacije, izradu glavnog projekta, turbinski deo je urađen u 2010. godini. Drugi projekat je izgradnja sistema za odsumporavanje. Vrednost izgradnje postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova u Termoelektrani za blokove „B1 i B2“ iznose 130.500.000 dolara. Kineski obim poslova obuhvata projektovanje, izrada delova i isporuka, demontaža i montaža, građevinski radovi i puštanje u rad postrojenja u vrednosti od 130.500.000 dolara. To znači da će u okviru radova biti izgradnja sledećih sistema: sistem dimnog gasa - kanali, ventilatori, pripadajuća oprema - abzorberi za svaki blok po jedan sa pripadajućom opremom, sistem odvodnjavanja gipsa 1. i 2. stepena sa pripadajućom opremom, sistem otpadne vode sa pripadajućom opremom, sistem istovara krečnjaka, sistem obrade i pripreme krečnjaka sa mlinovima i pratećom opremom, sistem procesne vode, sitem za pražnjenje, izgradnja novog dimnjaka, elektro oprema i oprema za merenje, regulaciju i upravljanje, trakasti transporter za gips do deponije gipsa i izrada glavnog projekta. Kada se radi o deponiji gipsa od projektovanje, izrada delova i isporuka, montaža, građevinski radovi i puštanje u rad, čija je vrednost 10.000.000 dolara, nije u obimu kineskog kredita i realizovaće se iz sredstava PD „TE - KO Kostolac“.

Odložen remont bloka B2 za septembar

Na osnovu odluke EPS-a blok B2 neće ići u redovni remont, kako je planirano u maju, već će se obaviti osvežavanje postrojenja u septembru kako bi mogao da nesmetano radi tokom naredne zimske sezone. Već naredne godine, po svemu sudeći u aprilu, ovaj blok ulazi u rekonstrukciju koja će se obaviti u kompletu na svim delovima postrojenja od turbine do kota i elektrofiltera. Razlog za odlaganje je remontovanje i drugih blokova u EPS-u pre svega na Obrenovačkim agregatima.

Izoprogres, Goša, Termoelektro, Enel, Institut Mihajlo Pupin, Petro Progres i druge celokupni posao radi Privredno društvo „TE - KO Kostolac“ sa domaćim firmama. U toku je priprema gradilišta, priprema depoa za opremu koja će se demontirati do otpadnih materijala, koristan i nekoristan otpad koji će se ekološki zbrinjavati. To su veoma velike količine izolacionih materijla limova, cevi kotla, šamot od ozida i sve ostalo što će se skidati sa postrojenja. Druga strana je ona koja se odnosi na ljudski resurs. Očekuje se pored naših radnika dolazak velikog broja radnika izvođača i tu smo u završnoj fazi da se obezbedi logistika od bezbednosnih mera, kontrole materijala i ljudi, ishrane radnika, skladištenja i čuvanja opreme, alata do početka montaže skela i drugih sredstava za izvođenje samih radova, kaže Živić i dodaje: - Oprema i mašine pristižu i smeštaju se u magacin oni delovi opreme koji moraju da se zbrinu u zatvoreni deo, dok se ostala oprema lageruje na otvorenom. Javne nabavke su još uvek u toku i uglavnom su dimenzionisane po gantogramu radova. Taj posao trudićemo se da obavimo ekspeditivno, ali treba imati u vidu da su velika materi-

jalna sredstva u pitanju i da je oprema koja ima proces izrade i dinamiku tako da to jedan od veoma teških i ozbiljnih procesa. Moramo odabrati najpovoljnije izvršioce i proizvođače. Sve u svemu, realizacija velikog posla je praktično započeta, a zaustavljanje bloka je planirano za 1. april, najavio je Dragan Živić. D. O.

Napredak moguć uz bolju organizaciju Privredno društvo „Standard“

Privredno društvo „Standard“ već nekoliko godina nalazi se u teškom finansijskom položaju. Početkom 2012. postavljeno je novo rukovodstvo koje će pokušati da promeni situaciju u ovom ugostiteljskom preduzeću povećanjem kvaliteta usluga. Raznovrsnijom ponudom planiraju da vrate goste u svoje objekte.

Miodrag Mirković

- Dužnost direktora preuzeo sam 25. januara ove godine. U tom trenutku PD „Standard“ je bio u velikim gubicima, sa velikim obavezama prema dobavljačima. Krenuli smo u veoma teškim uslovima da radimo. Moj zamenik, Miroslav Jović i ja imamo volju da to pokrenemo, a nadam se da ćemo uspeti u tome. Imamo podršku radnika, a razumljivo je da oni nisu dovoljno motivisani zbog malih i neredovnih ličnih dohodaka, rekao nam je na početku razgovora Miodrag Mirković, direktor PD „Standard“. Jedini siguran prihod u ovom trenutku imamo od uplata PD „TE – KO Kostolac“ za radnike koji su raspoređeni u restoranima društvene ishrane. Motivacija zaposlenih je razumljivo slaba, ali se i moramo pokrenuti i raditi više i bolje da bismo očekivali veće plate. PD „Standard“ je i dalje pod ingerencijom Agencije za privatiza-

ciju. Posle izdvajanja, a i zato što se deo imovine vodi na PD „TE – KO Kostolac“, ova kompanija kao osnivač ima još deo obaveze da nam u ovoj situaciji malo pomogne. Mi pokušavamo i našim sredstvima, a krenuli smo od sređivanja Motela „Dunavski Dragulj“, jer smo procenili da je u ovom trenutku to naš najbitniji objekat na atrsaktivnoj lokaciji. Krenuli smo sa ulaganjem u poboljšanje uslužnog dela, da polako poboljšamo kvalitet ponude i da nastavimo da je dopunjavamo u toku godine ako se stvore uslovi. U ovom trenutku možemo da promenimo meni, da ga proširimo, ali i da ukinemo nešto od ponude, jer to pre svega treba da bude prvenstveno riblji reMiroslav Jović storan, sa idejom da se obezbedi u ponudi kvalitetan izbor rečne ribe na meniju. Naš plan je da „Dunavski dragulj“ bude reprezentativan restoran, za poslovne ručkove, sastanke, a da ne bude kao do sada za proslavu rođendana, slava, svadbi i sličnih skupova, jer smo od toga imali veću štetu nego korist. Malo smo pokrenuli stvari, ambijent je već promenjen, što je naročito primetno našim stalnim gostima. Takođe planiramo da uspostavimo kontakte sa Arheološkim parkom „Viminacijum“ i da u saradnji sa njima privučemo strane turiste čiji brodovi pristaju u neposrednoj blizini „Dragulja“, a bitno je da napravimo i neki zajednički program, kao i sa „Autotransportom“ koji prevozi turiste do ovog nalazišta, što do sada nije bio slučaj. Što se ostalih objekata u Kostolcu tiče, renoviranje restorana „Viminacijum“ uradiće PD „TE- KO Kostolac“ u skladu sa svojim potrebama. „Putnik“ se nalazi na dobroj lokaciji, zadovoljni smo radom ovog objekta, ali uvek ima prostora za poboljšanje. Što se društvene ishrane tiče, naročito u Termoelektrani „Kostolac B“, od aprila kada

krene nastavak revitalizacije bloka „B2“, očekujemo povećanje obima posla i već smo poslali ponude i načelno postigli dogovor sa podizvođačima koji će raditi. Situacija sa platama će se menjati onako kako budemo radili i zarađivali. Ako ostvarimo dobar promet i prihod svuda situacija će se poboljšati, istakao je Mirković. - PD „TE – KO Kostolac“ kao osnivač opredelio je sredstva za rekonstrukciju komercijanog dela četvrtog sprata Hotela „Kostolac“ i sanaciju dela krova koji prokišnjava. Planirano je takođe da se sredi recepcija i deo restorana. Ta sredstva su predviđena za ovu godinu, rekao nam je Miroslav Jović, zamenik direktora. Za restoran „Viminacijum“ je projekat bio urađen, ali je Ministarstvo smanjilo taj deo budžeta i zato je obustavljen zbog nedostatka sredstava. Radovi u „Dunavskom dragulju“ su iz naših sredstava, nešto što smo mi našim naporima mogli da napravimo u ova dva meseca. U organizaciji rada PD „Standard“ predstoji nam restruktuiranje. Što se kadrova tiče u ovom trenutku smo ograničeni na izbor zaposlenih postojeće stručne, obrazovne i starosne srtukture, koja je vrlo nepovoljna. Imamo nameru da sa treninzima, obukama, kao i sa dokvalifikacijom pronađemo mogućnost da taj deo uslužni što bolje profunkcioniše. Podneli smo zahtev ministarstvu za smanjenje broja radnika. Međutim, taj tehnološki višak koji smo imali urađen je još pre dve godine, poslat je ministarstvu, ali je zbog nedostatka finansija sve obustavljeno. Sada imamo prirodan odliv radne snage zbog odlaska u penziju. Starosna struktura je nepovoljna i prosek godina starosti je preko 50 godina. Međutim, imajući u vidu lokacije koje mi imamo u gradu i menze koje mi držimo pri PD-u postoji realna osnova da sa boljim angažovanjem, uz pomoć svih faktora, Gradske opštine Kostolac i PD „TE – KO“, možemo napraviti kvalitativan i kvantitativan pomak u pružanju usluga i da na taj način ne budemo teret društvu nego da budemo ti koji ćemo se sami finansirati. Za poslednjih 20-ak dana smo imali veći obim posla u „Dragulju“ nego cele prošle godine. To nam govori da sa boljom organizacijom i većim angažovanjem svih nas zaposlenih možemo krenuti napred, naveo je Miroslav Jović. P. Životić


STRANA 6

www.novineokrug.rs

28.03.2012.

Izaberite zdrav stil života Iz Doma zdravlja Kostolac: Mart mesec borbe protiv raka

Savremeni način života je doneo mnoge oblike rizičnog ponašanja a to su: pušenje duvana, nepravilna ishrana, gojaznost, fizička neaktivnost, zloupotreba alkohola, a odgovoran je i za povećanu izloženost sve većem uticaju stresa na zdravlje, rad kao i štetnih uticaja okoline, sunčevo zračenje, štetne supstance na radnom mestu i u okruženju, kaže Jasmina Malina, viša medicinska sestra Patronažne službe Doma zdravlja u Kostolcu koja je inače, odgovorna za sprovođenje Akcije „Mart mesec borbe protiv raka“. Izbor zdravih stilova života i mere primarne prevencije pravi su način da se smanji rizik od oboljenja. Svako može da smanji sopstveni rizik od raka ako se pridržava jednostavnih saveta. To je: prestanak pušenja duvana i izbegavanje izloženosti duvanskom dimu, ograničena potrošnja alkohola, izbegavanje preterane izloženosti sunčevoj svetlosti, održavanje normalne telesne težine, izbalansirana ishrana, redovna fizička aktivnost, zaštita od infekcija povezanih sa nastankom raka. U Srbiji se godišnje otkrije 32.000 novoobolelih slučajeva od malignih oboljenja, a od posledica ovih bolesti umire približno 19.000 ljudi. Naša zemlja zauzima vodeće mesto u Evropi. Najrasprostranjeniji je rak pluća, rak debelog creva i prostate. B. Bundalo

Kuda ide ovaj svet?

Nakon izvođenja predstave „Usamljeni zapad“ BDP-a u Kostolcu

Poznato je da Kostolčani vole Pozorište i tako je bilo oduvek. Ovaj grad su posećivale kako profesionalne pozorišne trupe, tako i amaterske i kostolačka Pozorišna sala je uvek bila puna. Tako je bilo i te večeri 10. marta kada je u Kostolcu izvedena Pozorišna predstava „Usamljani zapad“ Beogradskog dramskog pozorišta. Ovoga puta, osim ljubavi prema Pozorištu, postojao je još jedan razlog više za prepunu kostolačku Salu. A to je mladi glumac, Mateja Popović, Kostolčanin, koji je angažovanjem baš u ovoj predstavi postao diplomirani glumac Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu. Ovom prilikom, Mateja Popović, je izjavio da je imao želju da igra pred svojim sugrađanima i na taj način pokaže mladima da se sve može kada se hoće i to je njegova poruka mla-

dima, naročito Kostolčanima: „Kao i ja možete postići što god poželite, uprkos tome što potičete iz male sredine.“ Inače, predstava „Usamljeni zapad“ je „crna komedija“, iznenađuje svojom aktuelnošću, životnim stavovima. Uz sve to, očaravajuća irska muzika! - Ostala sam bez daha, ne samo ja već i većina gledalaca, rekla je Cvijeta Gajević, profesor srpskog jezika, inače i nekadašnji profesor Mateji Popoviću. Ova mlada glumačka četvorka, vidi se, posvećena svom radu, priredila nam je noć bez daha. Naterali su nas na razmišljanje, šta mi to radimo, kakvi smo postali i da potražimo, duboko u sebi, odgovor na pitanje: Šta radimo svojoj deci?

U čast Milivoja Živanovića

B. Bundalo

«Nije smrt biciklo» otvara festival

Prema odluci organizacionog odbora, Glumačke svečanosti «Milivoje Živanović», koje se u Požarevcu održavaju od 2. do 7. aprila, otvoriće predstava «Nije smrt biciklo (da ti ga ukradu)» Biljane Srbljanović, u režiji Slobodana Unkovskog, koju će izvesti glumci Jugoslovenskog dramskog pozorišta. U glavnim ulogama nastupiće: Anita Mančić, Vojislav Brajović, Branislav Lečić i Svetlana Bojković. Pre izvođenja ove predstave, tradicionalnu «Besedu o glumcu», govoriće Božidar Đurović, upravnik Narodnog pozorišta Beograd. - Naredne večeri na programu je Beogradsko dramsko pozorište i predstava «Doktor D» u režiji Gorana Markovića, uz glumačku ekipu koju predvode Dragan Petrović Pele, Boda Ninković i Milica Zarić. «Kanjoš Macedonović» Narodnog pozorišta Beograd, u režiji Vide Ognjenović, biće izveden 4. aprila, sa Igorom Đorđevićem, Branislavom Lečićem i Predragom Ejdusom u glavnim ulogama – saopšteno je iz organizacionog odbora. «Zvezdara teatar» nastupa 5. aprila, predstavom «Kumovi» Dušana Kovačevića, sa Predragom Mikijem Manojlovićem, Danicom Maksimović i Branimirom Brstinom. Naredne večeri «Atelje 212» izvešće «Oca na službenom putu» Abdulaha Sidrana, u režiji Olivere Frljić, sa Vlastimirom Đuzom Stojiljkovićem u glavnoj ulozi. Poslednje takmičarske večeri na programu je «Važno je zvati se Ernest» Narodnog pozorišta Beograd, u režiji Nikole Zavišića, čije će glavne likove tumačiti Nenad Stojmenović, Miloš Đorđević i Anastasia Mandić. Selektor ovogodišnjih Glumačkih svečanosti je beogradska glumica Đurđija Cvetić, dok su za članove žirija izabrani reditelji Ljiljana Todorović i Dimitrije Jovanović i pozorišni kritičar Boško Milin. Oni će odlučiti o pobedniku festivala, kome će pripasti statueta Milivoja Živanovića i novčana nagrada od 100.000 dinara. Sve predstave počinjaće u 20 sati, a cena ulaznice biće kao i prošle godine, 500 dinara. M.Veljković

U pratećem programu festivala, u holu Centra za kuluturu u Požarevcu biće priređena izložba plakata «Glumci su stigli» autora Dragog Ivića, dok će u Kostolcu biti izvedene dve predstave, «Nesporazum» Narodnog pozorišta Beograd i «PR ili potpuno rasilo» beogradske Ustanove kulture «Vuk Karadžić».

BROJ 169

PETROVAČKA HRONIKA

Nacionalni savet Vlaha

Delegacija Nacionalnog saveta Vlaha prošlog ponedeljka je prisustvovala sastanku koji je održan u sedištu Misije OEBS-a u Beogradu, na poziv visokog komesara za nacionalne manjine Knuta Volebeka. U sastavu delegacije Nacionalnog saveta Vlaha bili su predsednik Radiša Dragojević, član Izvršnog odbora Siniša Čelojević i sekretar Bojan Modrlanović. Tom prilikom je istaknuto da je pitanje položaja vlaške nacionalne manjine aktuelizovano prilikom dobijanja statusa kandidata Srbije za članstvo u EU što je pomoglo da se domaćoj i stranoj javnosti preciznije predstave stavovi koje zastupa Nacionalni savet Vlaha pre svega kada je reč o identitetu te nacionalne zajednice koji ne može biti izjednačen sa entitetom Rumuna uz svo poštovanje prijateljskog naroda u susednoj državi i maksimalno poštovanje svih nacionalnih manjina, izjavio je sekretar NSV Bojan Modrlanović. Na pomenutom sastanku u sedištu Misije OEBS-a bilo je reči i o aktivnostima NSV u oblasti kulture, službene upotrebe jezika i pisma, posebno o nedavno usvojenoj odluci o vlaškoj azbuci, odnosno ćiriličnoj i latiničnoj verziji pisma. Stav je Volebeka, kako je istakao sekretar Nacionalnog saveta Vlaha Bojan Modrlanović, da postojanje nacionalne zajednice i nacionalnog entiteta Vlaha ni u kom slučaju nije dovedeno u pitanje niti pak njihova osobenost i posebnost prema bilo kojoj drugoj nacionalnoj zajednici , pa i prema većinskom narodu. Povodom teze koja se pokušava provući između redova, a čiji je krajnji cilj izjednačavanje Vlaha i Rumuna, izrečeno je uveravanje o poštovanju principa koje definišu naše ustavne i zakonske odredbe, odnosno da svako ima apsolutnu slobodu prilikom izjašnjavanja o svojoj nacionalnoj pripadnosti i da to ne može biti nametnuto ni sa čije strane.

PD AMD „POBEDA“ POŽAREVAC Požarevac, Bože Dimitrijevića, 52. Tel 223-837

- Auto škola - Tehnički pregled - Osiguranje vozila - Međunarodna vozačka dokumenta - Mehaničarske usluge

Posebne pogodnosti za članove društva!


BROJ 169

www.novineokrug.rs

28.03.2012.

Zajednički napori za zaštitu i upravljanje rekom Pek Lokalni forumi za implementiranje projekta

U okviru projekta „Zajednički napori za zaštitu i upravljanje rekom Pek“ na teritoriji opštine Kučevo su organizovani lokalni forumi 13. i 14. marta 2012. godine koji su imali za cilj da upoznaju lokalno stanovništvo sa dosadašnjim napretkom u implementiranju projekta kao i sa koristima koje će projekat do-

omogućava dostupnost podataka i kasniju lakšu primenu i korišćenje. Daniela Cvetković je predstavila podatke o registraciji i popisu biljni i životinjskih vrsta na njihovim staništima duž rek, kao i o mogućnostima registrovanja područja sliva reke Pek kao ekološki vrednog staništa. Mesud Adžemović je održao

neti. Nosilac projekta je opština Veliko Gradište sa partnerskim opštinama Kučevo, Majdanpek i Poljčane iz Slovenije kao i sa nevladinom organizacijom Unija ekologa UNECO iz Beograda. Dušan Todorovič iz opštine Kučevo je tokom ova dva dana predvodio ekspertski tim iz Unije ekologa UNECO u poseti mesnim zajednicama koje pripadaju opštini Kučevo – Voluja, Rabrovo i Mustapić. Prvog dana, 13. marta održane su prezentacije u Kučevu i Voluji a sutradan u mesnim zajednicama Rabrovo i Mustapić. Tokom jednoipočasovnih prezentacija govorila su četiri eksperta iz Unije ekologa. Miloš Ninković, je prisutnim gostima govorio o metodologiji prikupljanja podataka za integralni katastar zagadjivača i njihovu implementaciju u GIS (Geografski informacioni sistem) koji

prezentaciju o ekonomskoj analizi vode i dostupnim podacima. Takodje je naglasio potrebu dodatnih analiza i dopune postojećih podataka novim činjenicama. Dejan Marković je istakao značaj otvaranja labora-

torije za hemijsku analizu vode u Velikom Gradištu koja nije samo važna za sam projekat nego će i nakon njegovog završetka ostati na korišćenje opštini i svim njenim gradjanima. On je predstavio dosadašnje rezultate na hemijskoj analizi vode iz reke Pek i naglasio neophodnost zaštite, očuvanja i unapredjenja ekoloških staništa duž celog rečnog toka.

STRANA 7

SEDNICA SKUPŠTINE MALO CRNIĆE

D O D AT N I P R I H O D I BUDŽETSKIH KORISNIKA * Rebalans budžeta i izveštaji o radu, glavne teme Na 23. sednici SO Malo Crniće odbornici su razmatrali 36 tačke dnevnog reda. Svi predlozi odluka usvojeni su kako ih je utvrdilo Opštinsko veće. Predsednik Skupštine opštine Bojan Urošević dao je medijima i sledeće akcente: - Rebalansom budžeta raspoređeni su dodatni prihodi direktnim i indirektnim budžetskim korisnicima. Ovo je bilo neophodno iz razloga što izvor i struktura određenih javnih prihoda, kao i njihov obim, nisu bili poznati prilikom donošenja Odluke o budžetu krajem 2011. godine. Najveći deo sredstava opredeljen je za nastavak započetih projekata u oblasti kapitalnih investicija. Konkretno, odluka o budžetu za 2012. godinu doneta je pre usvaajanja Zakona o budžetu Republike, kada još uvek nije bio utvrđen iznos pripadajućih nenamenskih transfera lokalnim samoupravama. Zakonom je ovoj opštini pripalo više novca, tj umesto budžetiranih 160 miliona pripada joj blizu 188 miliona dinara. Takođe, sada su uzeta u obzir neutrošena sredstva budžeta iz prošle godine, kao i namenska sredstva koja su data Malom Crniću. Ukupno je rebalans raspodelio novih 58.521.731 dinar. Konačno, budžet opštine Malo Crniće za ovu godinu iznosi 313.356.731 dinar. Taj dodatni novac raspoređen je na 11 pozicija. To su: kapitalne investicije u putnu infrastrukturu, vodosnabdevanje, opremanje sanitarnih objekata, podrška aktivnosti mesnim zajedicama, „pomoć u kući starim licima“, zaštitu životne sredine, vanredne situacije, bezbednost saobraćaja na putevima itd. Odbornici su usvojili izveštaj o radu predsednika Opštine i Opštinskog veća. Ocenjeno je da su izvršni organi funkcionisali u skladu sa zakonom, svojim ovlašćenjima i nadležnostima na zadovoljavajući način. Izveštač novina Okrug ocenio je da je druga po značaju tema sednice obuhvatila izveštaje o radu uprave, javnih preduzeća i ustanova čiji je osnivač Opština. Izveštaj o radu opštinske uprave najobimniji je materijal, za koji su neki odbornici izjavili da nisu stigli ni da ga pročitaju. Izdvajamo aktivnosti planiranja i izgradnje u 2011. Odbornici su obavešteni da je u toku donošenje plana generalne regulacije za naselje Malo Crniće. Prostornim planom predviđena je izrada plana generalne regulacije, sprovdeden je postupak javne nabavkew za ustupanje plana i obezbeđena su finansijska sredstva. Obrađivač plana je Arhitektonski fakultet Beograd. Usvajanje plana biće tokom ove godine. Započet je postupak prikupljanja uslova i mišljenja od javnih preduzeća i drugih organa koji su uslov za usvajanje plana. Plan regulacije sedišta opštine ugradio je principe dobre prakse i održivog razvoja, zaštitu životne sredine, ekonomski razvoj i zapošljavanje, društveni razvoj, ali i razvijanje globalnog partnerstva za razvoj. Dosta posla (i prihoda) bilo je na sprovođenju Zakona o poljoprivrednom zemljištu, davanjem u zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini. U prošloj godini izlicitirano je 77,60 hektara i na ime zakupa uplaćeno tri miliona osamstotinahiljadadinara, od čega opštini ostaje milion ipo dinara. Zapažanje izveštača sa sednice SO Malo Crniće odnosi se i na izveštaj o radu opštinske uprave. Načelnik Dušan Ivković je u pisanom izveštaju priložio i izveštaje o radu svakog sektora, svakog odeljenja i svakog činovnika uprave, sa imenom i prezimenom, tako da je transparentan svačiji rad. Zaključujući sednicu, predsednik B. Urošević je istakao: - Imajući u vidu da je gotovo izvesno da je današnja sednica Skupštine bila poslednje zasedanje ovog saziva, ukoliko se ne jave neke hitne i neodložne potrebe, želim da se zahvalim odbornicima ovog saziva i svim saradnicima na čelu sa predsednikom Opštine koji su doprineli da ovaj mandat bude veoma uspešan i plodan na dobrobit građana opštine Malo Crniće. B.Ž.

ZAVOD ZA JAVNO ZDRAVLJE POŽAREVAC

SERVIS ZA REKLAMACIJE PARKING SERVISA Radno vreme:

Radnim danom 8:00 – 20:00, Subotom 8:00 – 14:00 Telefon za reklamacije: 012/520-914

Adresa: Jovana Šerbanovića 14. Telefoni: 012/ 222-568, 222-682, 227-573, 227-572, 222-690, 221-425, 221-146, 531-628. Faks: 012/220-913. E-mail: zavodpo0311@open.telekom.rs


STRANA 8

28.03.2012.

www.novineokrug.rs

BROJ 169

REZULTATI POSLOVANJA ZA ISTORIJU PRIVREDNO DRUŠTVO „GEORAD“ DRMNO

* Ostvarenja koje firma nije imala od svog osnivanja do danas

Diplomirani inženjer MARKO DRAGIĆEVIĆ, direktor Privednog društva „GEORAD“ Drmno predstavio je poslovanje preduzeća u prošloj godini na konferenciji za predstavnike medija. - U protekloj godini imali smo zaista veliki broj ugovorenih poslova. Doduše, ugovoreni poslovi ne znače mnogo ukoliko se ne izvrši njihova realizacija. Mi kao ozbiljna firma sve ugovorene poslove smo uspešno obavili, odnosno, sve ono što je bilo do nas mi smo izvršili. Naravno, ugovoren veliki obim poslova i njivova realizacija uslovili su i pozitivno poslovanje privrednog društva „Georad“. Ovo je sedma godina za redom kako uspešno posujemo odnosno u kojoj smo imali uspešan poslovni rezultat. To poslovanje je na zavidnom nivou, s obzirom da u svemu pratimo privredno društvo „Termoelektrane i kopovi Kostolac“, uključujući i praćenje nivoa ličnih dohodaka, što nije lak zadatak, s obzirom da znamo da su njihove plate na zavidnom nivou. Pored toga, isplaćujemo regres, topli obrok, jubilarne nagrade, kolektivna osiguranja, životno osiguranje, što malo koja firma može da podnese.

- Ukupan prihod ostvaren u 2011. godini jepreko milijardu dinara, tačnije 1.117.615.622 dinara. Rashod je 1.104.437.948 dinara, bruto dobit je oko 13.177.674, a neto dobit 12.528.840 dinara. Tako dobrom poslovanju su doprineli svi realizovani zadaci koji su pred nas postavljeni od strane privrednog društva „Termoelektrane i kopovi Kostolac“. Izuzetak su neki poslovi gde su bili sporni imovinsko-pravni odnosi, što je dovodilo do nekih zastoja, ali sve drugo, što je moglo da se uradi, sve je urađeno, tako da iza nas stoji jedan vrlo dobar rezultat. Direkror Dragićević je govorio i o istorijskim rezultatima „Georada“, rezultatima koji pre 2011. Godine u svojoj istoriji ovo privredno društvo nije imalo, od formiranja „Georada“ 1976. godine. - Istorijski rezultati su postignuti na polju bušenja bunara u službi geobušenja. Ta služba je u protekloj godini izbušila preko 11.079 metara bušenih bunara, što je istorijski rezultat, najveći koji je u svojoj istoriji postigao „Georad“. Radili smo po celoj Srbiji, normalno, najviše za privredno društvo TE KO KOSTOLAC, za čije potrebe je urađeno preko osam ipo hiljada metara bušenja bunara, dok je ostalo urađeno za treća lica („Kolubara“, Tamnava zapadno polje, kao i polje „E“, zatim su bušeni bunari za vodosnabdevanje Lazarevca, Sombora, izvorište „Jagodica“ u okviru Javnog komunalnog preduzeća “Vodovod i kanalizacija“ Požarevac, sa kojim imamo jedan kompleksniji ugovor vezan za detaljna hidrogeološka istraživanja i izradu elaborata rezervi po-

dzemnih voda za tri izvorišta koja sada postoje. Istorijski rezultat smo postigli na službi monitoringa i dubinskog odvodnjavanja. Tu je takođe bilo dosta posla, kako na tekućem održavanju, tako i na poslovima vezanim za investicije, za izradu „LC 12“ linije i„LC 13“ linije bunara, kao i za potrebe trećih lica. Ispumpano je sa dubinskog sistema odvodnjavanja oko 28,5 miliona kubika vode na godišnjem nivou. Tolike količine vode nisu nikada ispumpane. - Mi vršimo i daljinsko upravljanje drenažnim bunarima iz jednog centra koji je smešten u „Georadu“. Daljinski sistem omogućava da sami pratimo rad bunara, i sa njima upravljamo regulišući njihov kapacitet i nivo podzemnih voda. Kada je potrebno, bunari se isključuju radi otklanjanja kvara. - Treća stvar na koju želim da ukažem je da smo dosta ulagali u razvoj privrednog društva „Georad“, kao i njegovu afirmaciju. Danas mi ovde u „Georadu“ imamo lepo i funkcionalno uređen krug privrednog društva, tako da „Georad“ liči na modernu srpsku firmu. Krug smo morali da uradimo da mi smo dobili

TE KO Kostolac. Izvođeni su svi potrebni istražni radovi po projektima, kako za kostolački ugljeni basen tako i za buduću deponiju pepela“ Ćirikovac“. Urađeno je 107 bušotina. U toku godine ugovoreni su poslovi koji su prevazilazili naše ljudske kapacitete, tako da je uposleno još 20 radnika, kako bi se ugovori ispoštovali i poslovi obavili kvalitetno i na vreme. - Služba pripreme i projektovanja je u svemu pratila istražna bušenja po projektu, za potrebe sanacije severne kosine kopa „Ćirikovac“ po projektu dopunskih geoloških istraživanja ležišta uglja Drmno, kao i po projektu Marko Dragićević geoloških istraživanja zapadnog kostolačkog ugljenog basena; kartiranje bušotina, uzimanje uzoraka, obradu uzoraka i korišćenje laboratorijskih rezultata za projektovanje. U protekloj godini služba je uradila dva elaborata: o rezervama uglja površinskog kopa „Ćirikovac“ sa ISSO standarde, i to ISSO:9001 koji se stanjem na dan 30.06.2010. i o rezerodnosi na kvalitet, ISS:14001 koji se vama uglja površinskog kopa „Klenovodnosi na zaštitu životne sredine i nik“ sa stanjem na dan 31.12.2010. ISSO:18001 koji se odnosi na bezbed- godine. Urađen je projekat geoloških nost i zdravlje radnika. Na taj način istraživanja na drobilani Drmno, za pofirma je opremljena i uređena da po- trebe fundiranja objekata i izvorišta i sluje po navedenim standardima. Ure- analize izvedenih radova. Laboratorija đeni su parkovi, zasađeno zelenilo, koja je u sklopu ove službe, radila je remontovana vodvovodna mreža, ka- analizu koja se odnosi na utvrđivanje nalizaciona mreža, hidrantska mreža, kvaliteta uglja. Uzeto je 2595 uzoraka izrgađena i opremljena prališta, drena- uglja na kojima su obavljene skraćene žni kanali radi odvođenja velikih voda hemijske analize uglja (gornje i donje posle obilnih padavina i regulisanja kalorične vrednosti), vlažnost i pepeo. odvodnjavanja ovog terena. - Služba monitoringa i dubinskog - Takođe, u prošloj godini dosta je odvodnjavanja obavlja sve poslove praulagano u osavremenjavanje i kupovinu teći rad službe geobušenja, opremanje mehanizacije. Nabavili smo dve nove bunara,testiranje bunara, obrade podagrađevinske mašine; to su ULT sa kaši- taka testiranja bunara itd. Služba je kom od dva kubika i rovokopač, obe obavila i ispumpavanje 28,5 miliona kumašine nemačke proizvodnje. Uložili bika vode. Takođe, vršene su elektrosmo sopstvena sredstva za njihovu na- mašinske pripreme i intervencije na bavku. Nabavljeno je nekoliko terenskih tekućem održavanju. Bilo je 532 intervozila. vencije sa vađenjem i ponovnim potaKako je naša tendencija da se dalje panjem pumpi. Služba je bila razvijamo, planiramo i nabavku još angažovana na investicionim poslonekih novih modernih mašina za buše- vima, na aktiviranju drenažnih linija bunje, verovatno putem kredita. Na taj nara, daljinskom upravljanju drenažnih način smo u stanju da odgovorimo svim bunara, gde dispečeri rade u tri smene, zahtevima koje dobijamo od Privrednog prate rad bunara i ako dođe do nekih društva TE KO „Kostolac“ na tenderima, kvarova javljaju ekipama na terenu da i zadacima koje smo po ugovorima u intervenišu. obavezi da izvedemo, što se odnosi i na - U Službi mont projekta urađen je izvođenje radova za treća lica. projekat detaljnih hidrogeoloških istražiDirekror „Georad-a“ Marko Dragi- vanja za potrebe stvaranja izvorišta ćević govorio je i ponaosob o radu vode za kontejnersko naselje površinsvake od šest proizvodnih i dve admini- skog kopa „Drmno“. Urađena je prostrativne službe u sastavu privrednog gnoza podzemnih voda PK „Drmno“. društva. Urađen je izveštaj o izvedenim buna- Služba geobušenja bila je angažo- rima i piziomentrima na etaži PK vana po celoj Srbiji, najviše za potrebe „Drmno“ u severoistočnom delu sa te-

stiranjem i efektima odvodnjavanja. Urađen je izveštaj o rezultatima analiza vode na piziometrima PK „Drmno“. Urađeno je 19 izveštaja o testiranju bunara, sa obradom podataka... - Služba površinskog odvodnjanja obavila je ispumpavanje tri miliona tristotinehiljada kubnih metara vode van konture kopa, obavila premeštanje šest glavnih infrastrukturnih objekata na glavnim vodosabircima, sa izmeštanjem oko 3.000 metara cevovoda prečnika 200 i 300 mm. Iskopano je preko 20.000 metara drenažnih kanala na etažama kopa kako na jalovinskom tako i na ugljenom sistemu, a voda se preko njih ispumpava ka glavnim vodosabirnicima i pumpama. - Služba Geoservis svojom logistikom prati izvršenja svih poslova na površinskim i dubinskim poslovima geobušenja. U ovoj službi vodi se briga o održavanju glavne i pomoćne mehanizacije. U službi vode računa da ova mehanizacija bude ukev ispravna kako bi se ugovoreni poslovi izveli. Takođe u ovoj službi se radi na izradi novih proizvoda (filtri „Gavrilko“ tipa „Georad“, izrada PVC filtara, bunarskih kapa, piziometarskih kapa, piziometarskih filatara itd). U drugom delu ove službe, koja je smeštena u PRIM-u vrši se servisiranje dubinskih muljnih i cetrifugalnih pumpi. Neispravne pumpe sa drenažnih sistema se transportuju u ispitno remontni centar gde se remontuju, dobijaju ispitni list o tehničkim karakteristikama pumpi i kao ispravne se ponovo vraćaju na drenažnu liniju bunara. Služba elektropripreme je veoma značajna. Ona svojom logistikom pomaže kvalitetnom izvršavanju svih poslova na dubinskom i površinskom odvodnjavanju službe geobušenja kao i celom „Georadu“. Najviše su sa poslovima vezani za dubinsko odvodnjavanje (tekuće i investiciono) gde se vrše pripreme za vađenje i potapanje pumpi, dovod i elektronapajanje svakog bunara, postavljanje i ukopavanje kablova, do aktiviranja svakog bunara i puštanja u rad. Administrativne službe su Služba za ekonomske poslove i Služba za pravne, kadrovske i opšte poslove. Služba za ekonomske poslove vodi računa o finansijama, prati troškove, vrši analizu poslovanja firme, učestvuje u donošenju proizvodno finannisjkog plana na godišnjem nivou i prati njegovo sprovođenje, sprovodi nabavke svih vrsta i vodi računa o kretanju roba i materijala u magacinu. Služba za pravne, kadrovske i opšte poslove vodiračuna o poštovanju i primeni zakona, poštovanju pravnih akata firme, poštovanju zakona o javnim nabavkama, sklapanju ugovora, ljudskim resursima i kadrovima firme. B. Živanović


BROJ 169

www.novineokrug.rs

28.03.2012.

PRUŽAMO SVE VRSTE USLUGA OBRADE PLOČASTIH MATERIJALA NA NAJSAVREMENIJIM INDUSTRIJSKIM MAŠINAMA

STRANA 9

Sirova iverica, Univer, Sjaj dekori, Radne ploče, Građevinske ploče, HDF ploče, MDF ploče, ABS kant trake, Okov

ZTR Univer Savić, vlasnik: Zvonko Savić Đurđa Brankovića br.2, Požarevac Telefon: 012/555-593,

Fax: 012/555-593

Prodaja: 060/0170802, Proizvodnja: 060/0566-766, 060/7556-766 Prodaja Veliko Gradište: 060/3556-766, Komercijala: 060/0314-968


STRANA 10

www.novineokrug.rs

28.03.2012.

Presuda Apelacionog suda

Prostitutki 12 godina za ubistvo Optužena je za smrt starice, kod koje se bavila prostituisanjem, optužila svoju prijateljicu, ali sud u to nije poverovao

Silvija Živković (28) iz Požarevca, pravosnažno je osuđena na 12 godina zatvora, zbog ubistva Vidosave Miletić (83), počinjenog pre godinu i po dana. Ovakvu presudu doneo je beogradski Apelacioni sud, čime je potvrdio presudu Višeg suda u Požarevcu, na koju se žalio advokat optužene. Do ubistva je došlo 3. oktobra 2010. godine, u Vidosavinoj kući, u Skopljanskoj

osuđena Silvija Živković

ulici u širem centru Požarevca. Nakon žučne prepirke, Silvija je staricu više puta udarila u glavu staklenom flašom punom vode, a potom i hoklicom. Na kraju joj je kobne udarce zadala sekirom u glavu, od kojih je starica preminula na licu mesta. To je kasnije bila oteževajuća okolnost na sudu, jer je time optužena pokazala da je bila uporna u nameri da ubije staricu. Njih dve su se posvađale oko para, jer je Vidosava Silviji iznajmljivala sobu u svojoj kući i dovodila joj mušterije za prostituisanje. Nakon svake isplate, Vidosava je uzimala svoj deo, koji je kasnije podigla na 80

odsto. Oko toga su se i posvađale 3. oktobra, što je starica ubrzo platila glavom. Za ovo ubistvo Silvija je na sudu optuživala svoju prijateljicu, takođe prostitutku, Anitu Jovanović (37), državljanku Republike Srpske. - Ja sam Vidosavu udarila u glavu flašom punom vode i hoklicom, ali joj je Anita nakon toga ubrizgala rastvor napravljen od nekolik tableta «bensendina» i rakije. Kad je Vidosava pala na pod. Ona joj je zadala više udaraca sekirom u glavu, zbog čega je ova izdahnula. - izjavila je Silvija na sudu. Međutim, sud nije uvažio ovakve tvrdnja optužene, pa se Anita, prvobitno uhapšena zbog neprijavljivanja ubistva, kasnije na sudu pojavljivala samo u svojstvu svedoka, jer je oslobođena krivice. Za ovo krivično delo predviđena je kazna od 5 do 15 godina zatvora, ali se krivično veće Višeg suda, na čelu sa sudijom Draganom Vučićevićem, nije odlučilo za maksimalnu, već za 12 godina, uzimajući u obzir da optužena do tada nije bila osuđivana. Smatrajući da je ova visina prevelika, advokat optužene po službenoj dužnosti, Novica Pantić, uložio je žalbu Apelacionom sudu, navodeći da je za smrt starice kriva Anita Jovanović, a ne Silvija. Ipak, Apelacioni sud ovo nije uvažio, pa je potvrdio presudu Višeg suda. M.Veljković

Tokom celog sudskog postupka, sem babe optužene, niko drugi nije prisustvovao glavnom pretresu. Osim zatvorske kazne, koju će izdržavati u ženskom kazneno-popravnom zavodu u Požarevcu, Silviji nije izrečena i obaveza plaćanja troškova jednoipogodišnjeg procesa. Zbog njenog lošeg materijalnog stanja, odlučeno je da sve troškove snosi sud iz sopstvenog budžeta.

Pucao u komšijinog psa

Požarevačka policija podnela je krivičnu prijavu protiv Dragoslava S. (1952) iz Gareva, zbog osnova sumnje da je izvršio krivično delo ubijanje i zlostavljanje životinja. On je osumnjičen da je juče oko 16,00 časova u mestu Garevo pucao iz vazdušne puške, za koju nema odobrenje nadležnih institucija, u psa “nemačkog terijera” vlasništvo njegovog komšije i naneo mu povrede u predelu desne strane grudnog koša. Protiv Dragoslava S. podneta je i prekršajna prijava zbog ilegalnog posedovanja oružja. M. V.

U 14. nesreća dve osobe poginule

Na području Policijske uprave u Požarevcu, tokom predhodne nedelje, dogodilo se 14 saobraćajnih nezgoda. U ovim saobraćajnim nezgodama 2 osobe su poginule, 3 osobe su zadobile teške telesne povrede dok je12 osoba zadobilo lake telesne povrede. Ove nedelje iz saobraćaja su isključena sedam vozača zbog upravljanja pod dejstvom alkohola. Najviše promila alkohola u krvi imao je Boban J. iz Požežena (2,67mg/mol). Požarevačka policija je ovim vozačima putničkih motornih vozila odredila zadržavanje zbog teške alkoholisanosti. M.V.

BROJ 169

CRNA HRONIKA

Falsifikatom do akcija

Požarevačka policija podnela je krivičnu prijavu protiv Jasmine F. (1967) iz Velikog Gradišta, zbog osnova sumnje da je izvršila krivično delo zloupotreba službenog položaja i falsifikovanje službene isprave. Ona je osumnjičena da je kao pomoćnik direktora preduzeća “Pek Petrol” DOO Kučevo, falsifikovala potvrdu o stanju sredstava na namenskom tekućem računu Hartija od vrednosti, preduzeća izdatu od strane Banke Intesa. Ona je stvarno stanje od 3.622.305,00 dinara falsifikovala i saldo preduzaća pikazala u iznosu od 13.622.305,00 dinara čime je stvorila mogućnost svom preduzeću da kupi akcije preduzeća “Zvižd” Kučevo.

Krali telefonske kablove

Požarevačka policija odredila je zadržavanje i podnela krivičnu prijavu protiv Dimitrija T. (1990) iz Majdanpeka i Saše P. (1982) iz Kučeva, zbog osnova sumnje da su izvršili krivično delo krađa. Oni su osumnjičeni da su na relaciji puta Duboka - Radenka sa devet drvenih stubova posekli telefonske kablove ukupne dužine oko 250 metara, isekli ih na manje delove i zapakovali u gepek putničkog vozila “Golf 3” vlasništvo osumnjičenog Dimitrija T. Policija ih je nedaleko odatle oko 00:15 časova u selu Dobra, zaustavila i u gepeku putničkog vozila pronašla i oduzela pokradene kablove vlasništvo preduzeća “Telekom Srbija”.

Uhapšeni dileri heroina

Požarevačka policija uhapsila je i podnela krivičnu prijavu protiv Darka D. (1974) iz Požarevca i Dragana I. (1988) iz Boževca, zbog osnova sumnje da su izvršili krivično delo neovlašćna proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga. Pripadnici kriminalističke policije Policijske uprave Požarevac, koji rade na suzbijanju narkomanije, na autobuskoj stanici u ulici Đure Đakovića u Požarevcu, kod osumnjičenih koji su izlazili iz autobusa, pronašli su oko10 grama heroina koji su prenosili u najlonskoj kesi. Pronađeni heroin oduzet je od osumnjičenih, dok su oni uz krivičnu rijavu predati istražnom sudiji Višeg suda u Požarevcu.

Rumuni meštaninu polomili nos

Požarevačka policija lišila je slobode i podnela krivičnu prijavu protiv dvojice rumunskih državljana Bogdanela P. G. (1992) zbog osnova sumnje da je izvršio krivično delo teške telesne povrede i Bulata M.I. (1967) zbog osnova sumnje da je izvršio krivično delo ugrožavanje opasnim oruđem pri tuči. Krivična prijava podneta je i protiv Radiše M. (1949) iz Desina, zbog sumnje da je izvršio krivično delo ugrožavanje opasnim oruđem pri tuči. Naime nakon svađe ispred seoske prodavnice, Radiša je nožem nasrnuo na rumunskog državljanin koji ga je odgurnuo na gajbe sa pivskim flašama, dok ga je drugi rumunski državljanin udario pivskom flašom po glavi. Meštanin Desina je zadobio prelom nosne kosti dok su dvojica rumunsih državljana ostala nepovređena. Istražni sudija Osnovnog suda u Požarevcu odredio im je pritvoru trajanju do 8 dana.

Poginula devojka

Istražni sudija Višeg suda u Požarevcu pokrenuo je istragu i odredio pritvor do 30 dana Jovani G. (22) iz Petrovca na Mlavi zbog osnovane sumnje daje izazvala saobraćajnu nesreću u kojoj je poginula Andrijana Mitić (25) iz Rašanca kod Petrovca na Mlavi. U saobraćajnoj nesreći koja se dogodila u Kamenovu kod Petrovca na Mlavi jedna devojka je poginula kada je automobil „Opel astra“ zbog neprilagođene brzine sleteo s puta i udario u zidanu ogradu, saopštila je policija. Kako je policija saopštila, automobilom je upravljala alkoholisana Jovana G. iz Petrovca na Mlavi. Devojka koje je upravljala vozilom, kako je navedeno, imala je 1,3 promila alkohola u krvi. Andrijana Mitić (25) iz Rašanca koja je sedela na zadnjem sedištu putničkog vozila, podlegla je povredama na mestu nesreće, dok su dve devojke koje su bile u automobilu ostale nepovređene, a vozač Jovana G. zadobila je lakše telesne povrede.

Poginuo učenik osmog razreda

U mestu Ranovac na lokalnom putu, na mestu zvanom “stara kaldrma” prošlog ponedeljka oko 13:00 časova, dogodila se saobraćajna nezgoda. M. P. (1997) iz Ranovca, upravljao je bez vozačke dozvole, putničkim vozilom “Jeep cherokee” vlasništvo Žike J. (1952) iz Ranovca. Usled neprilagođene brzine vozilo je sletelo s puta a zatim se prevrnulo. Zbog povreda zadobijenih u saobraćajnoj nezgodi na licu mesta život izgubio David Radulović (1997) iz Ranovca. Ostala pet dečaka svi 1997 dvojica iz Ranovca i trojica iz Manastirice prevežena su u petrovačku bolnicu gde su im konstatovane lake telesne povrede. Požarevačka policija odredila je zadržavanje Žiki J. iz Ranovca zbog osnova sumnje da je izvršio krivično delo teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja, jer je svoj džip dao maloletnoj deci da ga voze. Krivična prijava podneta je i protiv maloletnog M P. zbog osnova sumnje da je izvršio krivično delo teško delo protiv bezbednsti javnog saobraćaja. Osumnjičenog Žiku J. policija je uz krivičnu prijavu predala istražnom sudiji nadležnog suda u Požarevcu.

Drvenom motkom pretukao rođenu babu

Požarevačka policija odredila je zadržavanje i podnela krivičnu prijavu protiv Ivice P. (1983) iz Golupca, zbog osnova sumnje da je izvršio krivično delo nasilje u porodici. On je osumnjičen da je u utorak oko 17:00 časova u Rečici, u dvorištu porodične kuće svoju babu udario drvenom motkom u predelu leđa a zatim je više puta pesnicama udarao po licu i telu. Nakon ukazane lekarske pomoći u požarevačkoj bolnici povređenoj starici R.J. (1937) konstatovane su lake telesne povrede. Ivica J. koji se nakon toga zaključao u porodičnu kuću, policiji se predao nakon dva sata. Policija će osumnjičenog uz krivičnu prijavu predati istaržnom sudiji Osnovnog suda u Požarevcu.


BROJ 169

28.03.2012.

www.novineokrug.rs

STRANA 11

D A N Š U M A Ta r g e t ZELENILO PLUĆA GRADA

Dana 21. marta obeležen je svetski dan šuma. Dan je ustanovljen kako bi smo, bar jednom svake godine, svi mi zemljani razmislili šta nam znače šume, drveće uopšte. Jedan moj poznanik jesenas je zasadio drvo, hrast. Kaže je nekada Srbija bila puna hrastova, ali su šume iskrčene a nove se slabo podižu. On, eto, sa svoje strane daje mali doprinos i zasadi jednu sadnicu hrasta. I to ne baš neku kultivisanu, odgajenu u rasadniku. Ne, on je iskopao tek niklu biljćicu ispod stoletnog moćnog hrasta, gde inače ne bi mogla da se razvija. Presadio je na zgodno mesto i ovih dana je brižno neguje. Hvali mi se, prezimela je, on je zaliva, čeprka oko nje, jedva čeka dan kada će olistati. To će tek biti veselje, kada promene budu uočljive. Jedan moj drugi poznanik, intelektualac koji nema baš vremena za vrtlarstvo i šume, ali znalac zdravog života, kaže mi „skidam kapu svakom ko zasadi jedno drvo, a još više onome ko ga odneguje“. U našoj okolini malo je šuma. Nedovoljno drveća uopšte uzev. Zato smo dužni da pazimo i mazimo svako stablo kao da je jedino. I da poštujemo one koji su se profesionalno ili amaterski iz hobija posvetili drveću, zelenilu. Čestitke za dan šuma svima koji ih vole, koji se njima bave, posebno kolektivima javnog preduzeća „Severni Kučaj“ Kučevo, RIO Kostolac, kao i članovima Društva inženjera i tehničara šumarstva Požarevac, bivšim mladim goranima i današnjim pobornicima ekologije. Kontakt adresa za temu zelenila bogdan.ziv@sbb.rs

OSNOVNA ŠKOLA „JOVAN CVIJIĆ“ KOSTOLAC

DINAMIČNO I USPEŠNO POLUGODIŠTE

obnova fasade čeka red

Od početka drugog polugodišta u Osnovnoj školi „Jovan Cvijić“ u Kostolcu je sve ubrzano i radno. Novi direktor Serdžo Krstanovski uneo je dinamiku, pozitivnu energiju, dodatne motive za angažovanje učenika i članova kolektiva. Oni, sa svoje strane, sa usićenjem govore o svemu što se u nihovoj sredini za kratko vreme promenilo. Direktor škole je još za vreme zimskog raspusta organizovao zamenu dasaka na klupama i stolicama, pa su učenici u učionici broj 15, početkom drugog polugođa seli u nove klupe. Nešto kasnije, novim nameštajem je opremljena i učionica broj 18. Do kraja školske godine biće zamenjen nameštaj u svim učionicama na spratu. Kupljeno je i devet belih magnetnih zabli, koje će biti postavljene u učionice koje koriste učenici od petog do osmog razreda. Februar i mart obeležila su školska i opštinska takmičenja. - Bili smo domaćini opštinskom takmičenju iz fizike, hemije i gimnastike, obaveštava nas direktor Serdžo Krstanoski. I dodaje: – Kod nas je održano i okružno takmičenje iz fizike i gimnastike, kao i međuregionalno takmičenje Serdžo Krstanovski iz gimnastike. Od učesnika ovih javnih nastupa slušamo: „Svim takmičarima, nastavnicima i gostima naše škole pripremili smo osveženje, sendviče i sokove. Na takmičenju iz hemije organizovali smo im i prigodan program, prezentacije i laboratorijske eksperimente u našem kabinetu za hemiju. Svi učenici koji su

predstavljali našu školu na takmičenjima su putovali organizovanim prevozom. Učinili su nas ponosnim ostvarivši zapažene rezultate...“ Novinarska sekcija škole je za angažovanje od direktora dobila na poklon diktafon, kako bi njeni članovi lakše radili intervjue sa gostima škole. Tako su uradili intervju sa Viktorijom, koja je gostovala februara meseca zajedno sa glumicom Nadom Blam i prihijatrom Jovanom Marićem, kada su učenicima govorili o bolestima zavisnosti. Pesnikinja za decu Mirjana Petrov bila je gost u martu i oduševila učenike od prvog do četvrtog razreda. Pošto si u oni delovali na nju isto tako, odlučila je da produži svfoj boravak u kostolačkoj osnovnoj školi i drugog dana obišla isturena odeljenja škole.

Članovi Novinarske sekcije naglašavaju: među 1385 učenika puno je talentovanih za muziku, igranje, pevanje... Svi su mogli da pokažu šta znaju i prijave se na audiciju za priredbu koju je organizovala Novinarska sekcija u saradnji sa Đačkim parlamentom. Istovremeno je organizovan i turnir u košarci za učenike od petog do osmog razreda. Naredne nedelje ispratićemo i plesni par Tamaru Bujošević i Matiju Radojevića, učenike naše škole, na Svetsko prvenstvo u plesu, koje se održava u Moskvi. Želimo im puno uspeha. Energija koju je novi direktor uložio u ovoj školskoj godini probudila je sve nas u školi „Jovan Cvijić“ Kostolac i rezultati su vidljivi na svakom koraku. B. Ž.

OTPREMNINA

Piše Bogdan Živanović

Jedan moj prijatelj dobio je otkaz, a kao utehu, ostvario je pravo na otpremninu. Taman toliko novca koliko treba da uplati penziono osiguranje za nedostajućih pet godina radnog staža. Očajan je, toliko je hvalio svoju firmu, verovao je da je, zajedno sa svojim starijim kolegama, bezbedan u preduzeću u čijem je stvaranju učestvovao. Ništa od toga; gleda neka nova lica, zovu ih gospoda menadžeri, koji su doveli mlade snage i ne obazirući se mnogo na „staru gardu“, a koja nije toliko stara da bi mogla u penziju. Prva tri meseca moj prijatelji je obilazio važne ličnosti i važne institucije, tražeći novo zaposlenje. Biro rada, Sindikat, firme koje bi mogle zaposliti radnike za razne usluge. I ništa. Tone u depresiju i proklinje tranziciju. Jedan drugi lik, moj poznanik, takođe je vremešan čovek, na dve godine pred penziju uzeo otpremninu. Ali, u drugoj varijanti. Ona glasi: otpremnina za naše uslove basnoslovna, milionska! Pri tome, ne mora deo tog novca da potroši na uplaćivanje svog penzionog osiguranja, ne i to država plaća. Jedina njegova muka je da smisli šta će sa dobijenim novcem. I da pokuša da ignoriše pitanje „zašto siromašna država tako razmetljivo rasipa milione i milione dinara. Pre nekoliko godina prvi put je jedna veća grupa ljudi iz kostolačkog privrednog društva, tik pred penzijom, takođe dobila pozamašan iznos novca, da bi, na korak od penzije, ustupili mesto mlađima. Rado su uzeli pare, preguravši nekako tih nekoliko meseci do pune penzije. I danas se sećamo nekadašnjeg predsednika Gradske skupštine koji je otišao iz firme malo pre redovnog penzionisanja, uzeo otpremninu, ušao u punu penziju i uzeo punu funkcionersku platu iz gradske kase... Nelogičnosti na pretek. Ovo se događa u celoj Srbiji. Ali, događa se i nama, otpremnina plus plata plus plaćeni dopinosi do pune penzije se događaju ljudima koje svakodveno srećemo. Možda ne poznajete ni jednog takvog. Bolje za vas, za mentalnu higijenu. Molim da ne bude shvaćeno da sam ljubomoran na srećne dobitnike nezasluženog dobitka. Čak moja kritika nije ni uperena prema njima: oni su uzeli ono što siromašna država, ružna koliko je dužna, daje široke ruke. Rasipa, razmeće se. Čijom mukom? Kako se to vodi socijalna politika, po kojoj za jedne, iz državnih i paradržavnih organizacija i firmi bliskih budžetu, ima koliko god žele, dok za druge, po istoj toj socijalnoj politici, nema ni za preživljavanje. Kažu da je sve po zakonu. Zakone pišu eksperti, predloge utvrđuje Vlada, donose narodni poslanici. Kao država u kojoj politički sistem počiva na političkim strankama, ta ista država valjda očekuje od stranaka da procene kakvi su zakoni u izradi, o čemu je njeni eksponenti – narodni poslanici glasati. Ovaj mali uvod pravim upravo tražeći put da se zaustavi ovo krčmljenje sirotinjskog budžeta na veliko. Naime, imam utisak da bi glas pojedinog člana neke stranke ili partije mogao biti signal da oko otpremnina nešto nije u redu.


STRANA 12

28.03.2012.

MALO CRNIĆE

POČELO ASFALTIRANJE

U Malom Crniću su počeli prolećni građevinski radovi. Putari su na terenu, a u prošli četvrtak asfaltirana je jedna od ulica u Malom Crniću (na slici). Po rečima Momčila Šipke, direktora Direkcije za izgradnju, radove izvodi Preduzeće za puteve iz Požarevca.

IZBORI: IMENOVANA KOMISIJA

Izborna komisija opštine Malo Crniće ima sedam članova. Za predsednika komisije imenovana je Marija Antić (DS), a za zamenika Dragan Milikić (SPS). Među članovima nalazi se po jedan predstavnik iz svake od odborničkih grupa.

DOM ZDRAVLJA: DRUGA GODINA

Dom zdravlja u Malom Crniću ušao je u drugu godinu rada, s obzirom da je u sudski registar Privrednog suda u Požarevcu upisan 02.02.2011. godine. Od praktičnog značaja je još jedan datum: 01.04.2011., sa kojim datumom su izvršene statusne promene. O radu ove zdravstvene ustanove u proteklih godinu dana, kao i o daljim planovima, odgovarajća dokumenta Doma zdravlja razmatrala je Skupština opštine Malo Crniće kao osnivač. Upoznati su sa činjenicom da su prvi meseci rada odvijali su se u krajnje neregularnim okolnostima. Nisu obezbeđeni adekvatni uslovi rada, a nije bilo ni potrebne saradnje sa lokalnom samoupravom. Dolaskom vršioca dužnosti direktora Elizabete Ranković situacija počinje da se menja, tako da je na pomolu normalizacija uslova rada i pružanja usluga pacijentima. Usvajanjem izveštaja za prošlu godinu i planiranim poslovima, odbornici su podržali započete aktivnosti u ovoj ustanovi.

VEČE POEZIJE

Prošle srede održano je književno veče u organizaciji Biblioteke i Braničevsko-stiške književne zajednice „Pevamo o ljubavi 2012“. Tom prilikom obavljena je i promocija knjige Miroslava Milutinovića pod naslovom „Epopeja truleži“. O knjizi je govorio Milisav Milenković, a u performansu su učestvovali i Željko Svetomirović, Dragana Kostić, Đorđe Marjanović, Slaviša Đurić. Pošto je odata pošta preminulom Dragoslavu Živadinoviću, njegove stihove čitao je Željko Svetomirović. Medijator večeri bila je Zorka Stojanović koja je bila i jedan od učesnika predstavljanja autorskih ljubavnih stihova, a svoju poeziju su govorili još i Živojka Milić, Rade M. Obradović, Boban Paunović, Saša Radivojević, Goran Stević, Dragan T. Jović, Radmila Zorić, Miroslav Milutinović, Dragan Stanojević i Srebranka Tomić.

SMOTRA RECITATORA

U organizaciji Biblioteke “Srboljub Mitić“ održana je opštinska smotra recitatora „Pesniče naroda mog“. Pred brojnom publikom i zvanicama, otvarajući smotru domaćin Zorka Stojanović je pored ostalog kazala: - Ova smotra je naša tradicija duga 40 godina. Nastavljamo, jerhoćemo i možemo. Rezultati to potvrđuju: imamo republičke pobednike, Tatjanu Nestorović i Mariju Stojiljković koja je prošle godine završila Fakultet dramskih umetnosti. Recitovanjem su glumačku karijeru započeli Lepomir Ivković, Momčilo Ćira Životić... U prvom delu nastupili su gosti – deca predškolskog uzrasta iz vrtića „14 oktobar“. U drugom delu bilo je 40 takmičara iz osnovnih škola sa područja opštine. Za okružno takmičenje su se plasirali Klara Glavčić Kostić, Đina Glavčić Kostić Irena Aleksić (O.Š. Boževac), Tijana Milošević, Dajana Mitić (O.Š. Smoljinac), Marija Radisavljević (O.Š. Toponica), Anđela Dinić, Marija Milić (O.Š. M. Crniće). Ocenjivačka komisija radila je u sastavu: Radiša Stojićević, Dragan T. Jović i Zorka Stojanović.

www.novineokrug.rs

BROJ 169

NAŠ SUGRAĐANIN BOGDAN ŽIVANOVIĆ ZAPAŽEN MEĐU AGRARNIM SOCIOLOZIMA

PRIZNANJE ZA RURALNI RAZVOJ Bogdan Živanović ispunio je svoj radni vek ali ne i radni i životni entuzijazam. U proteklih 40 godina punog radog staža „ostvario“ je čak 60 godina radnog angažovanja, radom u tri različite delatnosti: agronomiji, prosveti i novinarstvu! U petak je u Beogradu, na svečanosti Srpskog udruženja za socilogiju sela i poljoprivrede, Zavoda za proučavanje sela i Balkanske asocijacije za sociologiju sela i poljoprivrede, obavljeno svečano proglašenja zaslužnih pojedinaca i organizacija za razvoj sela i poljoprivrede. Među dobitinicima priznanja ove tri institucije, predvođene prof. Dr Đurom Stevanovićem, našao se i Bogdan Živanović, diplomirani inženjer zaštite bilja i magistar organizacionih nauka. U obrazloženju za dodeljeno priznanje Živanoviću navodi se da je tokom bogate radne karijere, a naročito radom u PIK „Požarevac“ na mestu direktora za razvoj, zatim u Visokoj školi strukovnih studija u Požarevcu kao profesor i u Zadružnom savezu kao predsednik volonter, značajno pomagao selu u bavljenju poljoprivredom kao biznisom. Dodajmo da je dobitnik ovog priznanja i kao novinar imao zapažene analitičke tekstove o selu i poljoprivredi. Još saznajemo da pomenute organizacije za sociologiju sela svake jeseni održavaju međunarodni naučni skup „Vlasinski susreti“ sa temom ruralnog razvoja. Živanović je na jednom od tih skupova imao zapažen naučno-stručni rad o ulozi zadrugarstva kao okosnice opstanka siromašnih seoskih domaćinstava. Kako je pomirio tri struke koje među sobom nisu baš spojive, pitamo dobitnika priznanja. - Kao osnovac nisam mnogo vremena poklanjao školskim udžbenicima, ali sam zato „gutao“ beletristiku, naročito klasike umetničke literature, kaže Bogdan Živanović. Tako se rodila ljubav prema književnosti. Istovremeno, odgajan u poznatoj baštovanskoj porodici, zavoleo sam i gajenje voća, povrća i drugih biljaka. To je opredelilo moj profesionalni put. Studirao sam i završio agronomiju, paralelno i pravo (u kome nisam daleko odmakao), ali sam kao student radio u studentskom listu kao saradnik a kasnije kao urednik sportske i međuuniverzitetske rubrike. Prvo radno mesto mi je u Voćeproduktu, ali ubrzo menjam struku i radim kao novinar u smederevskom Glasu, odakle prelazim u Reč naroda. U toj novinskoj kući bio sam saradnik, urednik, glavni urednik, direktor, izgradio Radio stanicu i bio prvi glavni urednik Radio Požarevca. Kada sam na toj funkciji postizao najveći rezultat, smenjen sam i opet se našao u poljoprivredi, u PIK „Požarevac“, opet od početka, od saradnika, preko šefa do direktora sektora i pomoćnika generalnog direktora. Kad je kombinat počeo „da se rastače“, spasao sam čast prelaskom za profesora u Višu tehničku školu, na platu sedam puta manju! Odatle sam pre dve godine ispraćen u penziju. Ovih dana sam završio i desetogodišnji staž na funkciji predsednika volontera Zadružnog saveza Braničevskog i Podunavskog okruga. Dok je bio u radnom odnosu, najčešće je radio po dva posla istovremeno. Sada, kao penzionera opredelio se za jedan; za novinarstvo kao prvu ljubav, ovoga puta u redakciji novina Okrug. Malo u šali a više u zbilji kaže da je prvih 15 godina od punoletstva bio novinar, pa bi i poslednjih 15 godina života voleo da provede u novinarstvu. Prve dve je već „razmenio“... D.O.


BROJ 169

www.novineokrug.rs

28.03.2012.

STRANA 13

RASTE ZNAČAJ SOCIJALE CENTAR ZA SOCIJALNI RAD

* Hraniteljstvo dece u porodicama dobija novu šansu * Za brigu o najstarijima se još traže najbolja rešenja

Socijalna slika Srbije se usložava, a Požarevac nije izuzetak. Ekonomska kriza, političke nedoslednosti, nezaposlenost, masovno napuštanje sela, slaba privredna osnova i rastuće potrebe nadgradnje; sve to naglašava potrebu da se rastućem krugu lica obezbedi novac koji ne mogu sami da zarade. Socijalna politika je suviše širok i suviše ozbiljan konglomerat uzroka, posledica, stanja, programa i aktivnosti, da bi se njime bavila samo jedna institucija poput Centra za socijalni rad. Ipak, kada se u Požarevcu govori o socijalnom zbrinjavanju misli se na relativno uzak krug ustanova i organizacija u oblasti socijalne zaštite, a pre svega na Centar za socijalni rad. Brojne su aktivnosti koja sprovodi ova ustanova, ostvarujući Zakon o socijalnoj zaštiti i druge srodne zakone, kao i lokalne programe i zadatke. Preko šest hiljada zahteva građana koji se nalaze u stanju socijalnih potreba je trenutno u razmatranju, sa napomenom da to rešavanje ne traje dugo. Očigledno ogroman broj građana ima neki socijalni problem koji ugrožava zdravlje a nekad i sam život. To su: jednokratne novčane pomoći, zbrinjavanje dece bez adekvatnog roditeljskog staranja, sociorehabilitacioni rad sa mladima, prevoz, privremeni ili trajni smeštaj, jednokratno ili povremeno nalaženje poslova kroz tzv. radno angažovanje, pomoć samohranim majkama, nega teško bolesnih, briga o starima... najbrojali smo neke od aktivnosti u širokom polju socijalnog rada i socijalnog staranja.

HRANITELJSKE PORODICE

Hraniteljske porodice će u skoroj budućnosti biti još češći naši susedi. Naime, polako ali sigurno napuštaju se ustanove poznate kao domovi za sme-

štaj dece bez roditeljskog staranja, a umesto soc-realističke forme društvene brige o najmlađima podizaće se nivo, obim i kvalitet porodičnog okruženja u okvirima popularno nazvanih hraniteljskih porodica. - Naš Centar sarađuje sa sedamdeset hraniteljskih porodica, što na našem području što na širem području Republike, obaveštava nas Miroslav Stojimirović, direktor Centra za socijalni rad u Požarevcu. – U njima je na smeštaju naših 68 štićenika.

Miroslav Stojimirović

Strategijom socijalne zaštite bilo je predviđeno da se u Srbiji izgradi 16 regionalnih centara za hraniteljstvo. Međutim, kako ekonomski uslovi nisu išli na ruku izdvajanjima za socijalu, dobili smo, za sada, šest takvih centara, u Beogradu, Nišu, Kragujevcu, Ćupriji, Subotici i Miloševcu. Siroti mališani iz našeg kraja upućeni su na centar u selu Miloševac, u Podunavskom okrugu. Regionalni centri za hraniteljstvo dobili su zadatak da vrše izbor potencijalnih porodica, edukuju ih, pružaju stručnu pomoć, vrše kontrolu ispunjenosti uslova za smeštaj dece, kontrolu socijalizacije i života u porodici, napredova-

nje i dr. Porodice dolaze na listu hraniteljstva koju vodi Ministarstvo za rad i socijalnu politiku. Iako nemamo regionalni centar, moramo poraditi na podizanju kvaliteta hraniteljstva, na čemu će i požarevački Centar za socijalni rad raditi. Porodice koje imaju potrebu da svoju humanost iskažu na ovaj način, mogu razmisliti o hraniteljstvu. Država im obezbeđuje određenu nadoknadu, ne preveliku, tako da sam novac ne bi smeo biti osnovni motiv. Obezbeđuje im se i zdravstvena zaštita i penziono osiguranje. Ovaj izveštač se sa radošću seća mladića koji je došao u Požarevac sa svojim malim sinom, u želji da mu pokaže svoju drugu majku, koja ga nije rodila ali ga je odgajila, negovala, školovala, sve do zaposlenja i ženidbe. Njegove suze trebalo je da sinčiću pokažu koliku ljubav je ta hraniteljka naša sugrađanka imala za nekog ko nije imao identitet, a postao je čovek... Stručnjaci Centra imaju dodatne obaveze povodom smanjenja broja i kapaciteta domova za nezbrinutu decu i njihovog preseljenja u porodice. Umesto da odlaze u jedan dom u posetu većoj grupi dece, radi kontrole i drugih vidova saradnje, moraju da obilaze veliki broj porodica, s obzirom da je princip da je u porodicama smešteno najčešće po dvoje dece. No, šta je – tu je, socijalni radnici i drugi stručnjaci ove ustanove su pre svega posvećeni humanosti, pa korisnici ne smeju da trpe.

POMOĆ U KUĆI

Pre deset godina vaš izveštač je pročitao projekat Tatjane Rajić „Pomoć u kući“ i prijatno se iznenadio idejom koja nije bila originalna u razvijenoj Evropi ali sasvim nestvarna za naše prostore. Upitao sam, ima li novca za tako nešto, i dobio odgovor da za dobre ideje mora biti para. I tako, pre četiri godine,

ovaj projekat, nastao upravo u Centru za socijalni rad u Požarevcu, ugledao je svetlost dana. - Pomoć u kući je usluga predviđena Zakonom o socijalnoj zaštiti, kaže direktor Miroslav Stojimirović. – Prvi put smo dobili podršku za realizaciju tog projekta zahvaljujući sredstvima iz strane donacije preko Ministarstva za rad, zapošljavanje i socijalu politiku. Tako je obezbeđena pomoć za 43 korisnika, starih i invalidnih lica. Interesovanje je međutim, u startu, bilo veće, a ono iz godine u godinu raste. Posle isteka pomenute donacije, obavezu je preuzeo budžet grada Požarevca. Međutim, mogućnosti budžeta su ograničene, a interesovanje veliko, tako da ima novca za 50 do 6o korisnika, a zahtevi su 150 -160 korisnika... Kad se već ideja pomoći u kući „primila“ logično je da se ona u gradu podrži. Naime, sem pomenutim 150 zainteresovanih starijih sugrađana ili njihove dece, koja žele da im na taj način pomognu, svkakao je veći broj onih koji razmišljaju na lsičan način pomoći starima, ali se ne javljaju jer sebe ne smatraju socijalnim slučajevima i ne žele novac namenjen toj kategoriji građana. Oni bi bili radi da plate uslugu, potpuno ili delimično, i tako olakšaju starost sebi, odnosno, njihovi srodnici za stare i iznemogle. Na tome bi se moralo brže raditi. Tim pitanjem obraćamo se i našem sagovorniku.

Tatjana Rajić

- Da, znamo za takve potrebe i preduzeli smo potrebne aktivnosti. Na nivou Republike, ali i na nivou Grada, obrazovane su radne grupe od sstručnih i kompetentnih ljudi koje treba da načine kriterijume i uslove za održivost jednog maosvnijeg projekta pomoći u kući. Tačnije, mi u Gradu smo blizu rešenja, ali očekujemo republičke kriterijume, kako posle ne bismo morali da naše menjamo i usaglašavamo. U svakom slučaju, izradićemo pravilnik kojim će se utvrditi ko ima pravo na pomoć u kući na teret budžeta, kome će se učešće subvencionirati a ko će plaćati punu cenu. Takođe, definisaćemo koji su to minimalni poslovi koje će geronto domaćice obavljati kod korisnika, a kako i pod kojim uslovima će vršiti druge specifične i netipične zahteve. I kako će se sve to kontrolisati. Jedno lice u samom Centru bilo bi u ulozi koordinatora, tako da ima u vidu zahteve na jednoj strani i kadrovski potencijal geronto domaćica na drugoj, uključujući, gde je potrebno, i medicinsku pomoć, zaključuje direktor Stojimirović. B. Ž.


STRANA 14

www.novineokrug.rs

28.03.2012.

VELIKO GRADIŠTE

ZBRUČKI STUB

Deco, večera! Požurite da se ne ohladi! – Baba Ikonija, odavno nam nisi pričala neku priču. – U pravu je Marko, baba. ‘Ajde ti nam pričaj dok mi večeramo! – Da, ali nemoj nešto strašno da Milici ne pripadne muka. – Neće, ne brini se Marko. – Dobro, de, deco. Znate li priču o Zbručkom stubu? – Ne znamo! Pričaj baba Ikonija!

E, pa ovako… Zbručki stub, ili kako ga neki zovu “Svetovid iz Zbruča”, je najpoznatiji slovenski mnogobožački kumir koji potiče još iz devetog veka. – Šta je to “kumir”, baba? – To ti je kao kameni spomenik kome se ljudi klanjaju i veruju u njega. Pronađen je sredinom devetnaestog veka a napravljen je, kako su naučnici utvrdili, čak deset vekova ranije. Našao ga je u reci Zbruču koja se nalazi danas u Ukrajini, neki inženjer Korvin, nedaleko od brda Miodobor na kome se nalaze ruševine nepoznatog porekla. On je jahao pored reke i spazio je u njoj nešto što je ličilo na kapu, tako da je brzo skočio u vodu misleći da je u pitanju neki davljenik. Međutim, kada je doplivao do nje, video je da je od kamena i da je u pitanju poveći kip. Potom je uz pomoć većeg broja volova izvukao kip na obalu. – Kakve kamene glave? Pa kako izgleda taj kumir? – On ima četiri strane, zbog toga su ga i prozvali Svetovidom, jer svaka strana ima po jednu glavu. Tri muškarca i jedna žena na konju. Svaka od strana je podeljena na tri nivoa zbog čega postoje različita tumačenja kako toga koga je kumir zapravo predstavljao, tako i toga šta je predstavljao. Na poslednjem nivou se nalaze momci i devojke koji igraju kolo. – Pa šta su utvrdili na kraju, bakice? – Da je to staroslovenski Bog Svetovid. Onaj koji je sve video i sve znao. Jedan od najvećih. Po predanjima bio je pravedan, bio je vitez, konjanik, svevideći i sveznajući. Primanjem hrišćanstva njegov uticaj je ostao i kod nas i kod katolika. Tamo postoji Sveti Vid ili Vit, a kod nas Vidovdan. Dan koji se provlači kroz celokupnu srpsku istoriju kao jedan od najznačajnijih. Legenda kaže da je i knez Lazar pošao u rat sa Turcima na Vidovdan nošen pravdom i konjem Svetovida. – A šta se desilo sa tim Korvinom koji ga je pronašao? – Njegov tadašnji sluga mu je ukrao kumir i krenuo u pohod pljačkajući kuće po tadašnjoj Galiciji, sve dok ga pravda nije stigla kad ga je sopstveni konj zbacio iz sedla u reku gde se ovaj i utopio. Posle je stub našao neki poljski vlastelin i predao ga je poljskom arheološkom muzeju. Tamo se nalazi i dan danas. Tokom Drugog svetskog rata su ga premeštali i krili da ne padne u ruke Hitlera – Znači, stub donosi sa sobom i neku snagu za vojničke pohode? – Da, ali služi samo pravedne. Veruje se da momci i devojke koji igraju kolo predstavljaju slobodu i sreću naroda. – To je slična priča kao sa Hristovim kopljem, zar ne? – Da, samo što Hristovo koplje služi za loše jer je loša stvar urađenja njime a Zbručki stub je za dobro svih koji veruju u dobro. by: Vladimir Petrović

Nastalo u vreme Rimljana, imalo je veoma dinamičnu i lepu istoriju. Opština Veliko Gradište nalazi se u severoistočnom delu Srbije i pripada Podunavskom regionu (Braničevski okrug). Prostire se na površini od 344 km2. Na teritoriji opštine živi oko 27.000 stanovnika smeštenih u 26 naselja. Sedište opštine je Veliko Gradište koje broji oko 6.500 stanovnika i predstavlja administrativni, privredni i kulturni centar opštine. Na privremenom radu u inostranstvu nalazi se preko 5.000 građana (uglavnom u zemljama zapadne Evrope). Veliko Gradište se na zapadu graniči sa opštinom Malo Crniće, na jugoistoku sa opštinom Kučevo, a na istoku sa opštinom Golubac, Na severu je opština omeđena Dunavom koji je u dužini od 20 km razdvaja od susedne Rumunije. Južnim delom opštine prolaze magistralni put Beograd-Kladovo i železnička pruga. Od Beograda je udaljena oko 110 km, samo sat vožnje. Ipak, glavna komunikacijska veza Velikog Gradišta sa ostalim gradovima je magistralni put BeogradĐerdap. Veliko Gradište je i sa ostalim okolnim gradovima povezano dobrim asfaltnim saobraćajnicama. Veliko Gradište je pristanište za sve strane brodove koji Dunavom dolaze iz crnomorskih luka na putu za Beč i obratno. nadamo se da će ovaj grad kao luka puno dobiti na značaju kada bude proradio kanal Dunav-Rajna-

Majna. U Gradištu je i carinarnica, pa je i to razlog da sve bele lepotice na svom putu obavezno, kraće ili duže, zastanu u njemu. Kod Velikog Gradišta uliva se i reka Pek u Dunav. Izgradnjom HE Đerdap i podizanjem nivoa Dunava, na ušću Peka formirao se zaliv koji je vrlo brzo postao veliko stanište za mnoge ptičje vrste. Od Velikog Gradišta, pored Dunava do ušća Peka, pa i dalje uzvodno, izgrađen je odbrambeni nasip koji je istovremeno i lepo šetalište obalom Dunava. Veliko Gradište se nalazi na nadmorskoj visini od 81 metra. U pogledu reljefa područje opštine je pretežno ravničarsko jer preko 60% čine ravnice. Više brežuljkasto zemljište čini 25%, a brdsko područje samo 15% ukupne površine. Najviša uzvisica je Lipovačka, visoka 362 metra, a najniža tačka je ušće Peka sa nadmorskom visinom od 68 metara. Najveći deo površina je obradivo zemljište sa baštama, oranicama i vinogradima. Nekada je ovaj kraj bio veoma bogat šumama. Međutim, one danas zahvataju jedva oko 200 hektara. Preovladava relativno mlada bagremova šuma. Po njoj i i poznato izletište Beli Bagrem dobilo ime. Od sela Rama preko Zatonja, Velikog Gradišta i Požežena do Golupca prostire se Ramsko-golubačka peščara ukupne dužine 70 kilometara. Opština obiluje i brojnim lovnim terenima u kojima preovladava niska divljač, a u izobilju ima i pernate divljači.

ZAPAŽANJA DOKONOG GRAĐANINA

RAZGRADIVE KESE

Održiva zaštita šivotne sredine nikako ne podržava korišćenje plastičnih kesa u trgovinama. Trabelo bi da nam prodavci robu pakuju u papirne ili u brzo razgradive kese. Takođe bi trebalo prestati sa korišćenjem plastičnih kesa za smeće, a prodavci treba da kupcima ponude brzo-razgradive kese. Samo od sebe, ovo pitanje neće se nikada rešiti. Nikada ulice, trgovi, parkovi, bašte, njive... neće biti oslobođeni kesa koje vetar raznosi po prostoru. I država i lokalna samouprava u tom smislu treba nešto da preduzmu, po sistemu štapa i šargarepe: da stimulišu one koji proizvode i prodaju poželjno, i obruto.

DVA NIVOA

Nova ulica Pećka, nastavak ulice Bratstva jedinstva, nedavno je dobila kanalizaciju. Poklopci šahta su u nivou sadašnje neasfaltirane površine koloviza. Pre mnogo godina, dok su ovde još bile njive, JP Toplifikacija je položila glavni toplovovod (do Kostolca). Šahte toplovoda „strče“ čitavih 20 cm. U odnosu na šahte kanalizacije. Koji nivo šahti je pravi? B.Ž.

SEZAM

AUTO PERIONICA I KAFE Vojske Jugoslavije 238, Požarevac Kontakt: 063/83-17-121

Jelka gratis, svako peto pranje besplatno!

BROJ 169

Čojstvo i herojstvo (52)

Neću žvaku, ‘oću kusur!

Marija Vajner

Primetno je da nam je stiglo lepo vreme, toliko lepo da je nekim ljudima bilo loše, osećali su slabost, bezvoljnost, letargiju. A da ne pričam o krvnom pritisku, drugačijim otkucajima srca, blagom gušenju I slično. Ovi iz Hitne vele da imaju posla, onol’ko, ubiše se. Računam, da se raspitam šta nam valja činiti ovih dana, dok nam se organizam ne navikne na promenu vremena. Savet je uzimanje što više tečnosti, tj. vode ( misleći na česmovaču, verovatno ) I slane grickalice. Dobro, ima logike za onog ko ima nizak pritisak, a za one druge, isto voda I redovno uzimanje terapije “propisane od strane izabranog lekara”. ‘Ajd’ da poslušamo, a za to vreme treba I da se radi. E, to već nije u nji’ovom domenu. Da vam kažem jednu stvar, nije ni čudo što smo, uglavnom, nikakvi I što nam stalno nešto smeta, kad jedni druge ne možemo više da podnesemo. Gde god da odemo I šta god da radimo, sve neki nervozni, a mi smo sami isti takvi. Kod mnogih od nas, za tu nervozu, uzrok je manje-više isti, samo su nijanse u pitanju. Gladan je nervozan što nema pare, a sit zato što ne zna na šta da potroši. Kako ne znaš? Daj ja ću da ti pokažem I pomognem oko trošenja, hahahahaa….Gledam stalno ljude oko sebe kad idem na posao I kad se vraćam s pomenutog. Ujutru svi sveži, orni ( kako ko ), a popodne, naravno svi jedva čekamo da stignemo kući. Kod kuće nas čeka, šta nas čeka, to je već privatna stvar. Meni je zanimljiv put do doma mog. Ujutru hladno, ne znam šta da obučem, čini mi se mogla bih I zimsku jaknu, al’ ne ide, reći će narod da sam skrajnula I gledaće me popreko, kao da sam lice s poternice. Vele ovi na televizoru, slojevito oblačenje. U redu, al’ te slojeve posle moram da metem il’ u kesu il’ torbu I teglim do kuće, a napolju već počinje da biva vruće. Još ako usput moram da svratim do prodavnice, to je dodatni teret, gde ću sa onim slojevima. Nešto u torbu, nešto preko nje, jer ne daj Bože da stavim u tregerušu, ode mi sve niz drum. To je zbog extra kvaliteta kesa. Poseta bilo kojoj radnji, kad se vraćam s posla, ima za cilj da nabasa na drugu smenu. Ona uglavnom počinje oko dva. Dobro, dođu one I ranije, pa se iskafenišu, izogovaraju, a onda, teška srca I preke naravi, zauzimaju svoje pozicije, kao glumci u nekom akcionom filmu. Ruke na pojas I samo čekaš kad će štoljpi da izvadi I da te sredi. E, takvog su raspoloženja! Daleko bilo da je pitaš za neki artikal ili cenu, lele, tu si ugasio. Ima da te nema. Njoj jednostavno nije jasno kako ti ne vidiš cenu ( a stvarno nigde ne piše ) I što baš sad to moraš da kupiš, što ne uzmeš nešto drugo. Dobro, ‘de, izvin’te, ali moram da znam kol’ko to košta, neću da svisnem kad stignem na kasu. A do kase ima još dosta, jer je red pogulem. Pogulem je zato što kasirka plete po jeziku sa stalnim mušterijama. To su uglavnom dokone penzionerke, koje pre podne čuvaju unuke, a popodne im dosadno u patos, pa siđu do prodavnice za bilo šta, samo da pazare. I fućumare sa kasirkom. Ali, ljudi, ona ne može da laprda, mora da radi, mi čekamo, ide nam se kući da jedemo I odmaramo! Ne, ona ne sme da se tako lako odrekne svojih svakodnevnih rituala, jer će možda da je bije maler. Ako te ne bije maler, onda će neki nadrndani kupac, koji je mrtav umoran, te će poslednje atome snage da iskoristi na tebe. Mic po mic, nakon deset I više minuta stigla je I moja malenkost do persone sa minivalom na glavi. Traži mi sitno. Trebim buđelar, nađem nešto, al’ nije joj dovoljno. ‘E l’ može žvaka, pošto nemam da vam vratim pet dinara? Čekaj, tražila si mi sitan novac, a nemaš da mi vratiš kusur? Draga moja, koju školu si pohađala I ko ti predavao matematiku? Ah, da, seoska sredina, tamo se drugačije uči. Ne, ona nastavlja dalje svoju misiju, sa mnom neće da ogovara, jer me ne poznaje, a I procenila je da sam nervozna, pa joj samim tim postajem I odvratna I jedva čeka da me isprati. Dobro, idem, al’ taj kamen od žvake, neću, jer mi zubi trebaju. Ruku na srce, neko dobije prašak za pecivo, vanillin šećer ili šibicu, kom’ šta zapadne, nisu svi iste sreće.


BROJ 169

28.03.2012.

www.novineokrug.rs

STRANA 15

DEDA Zlatna pobeda u derbiju Opstanak sve bliži ACINO Mladi radnik – Radnički 1:0 (1:0) ĆOŠE Rukomet – Super liga Srbije

MRK Požarevac – Rudar 28:26 (15:14)

Dvorana: SC “Požarevac“. Gledalaca: 1000. Sudije: Arsenijević (Niš) i Lazić (Kosovska Mitrovica). Sedmerci: Rudar 4 (4). Isključenja: Požarevac 14, Rudar 6 minuta. POŽAREVAC: Babić (8 odbrana), Miljković 1, Božić 1, Veljković, Čupić 4, M. Kovačević 4, Jelić 6, V. Kovačević 3, Čavaljuga 5, Petrović 2, Dimić, Bojičić, Nedeljković, Vučković, Živković (4 odbrane), Pljevaljčić 2. RUDAR: Đorđević (1 odbrana), Bujišić, Avramović 5, Rakić 1, Merdović, Stojković 6, Lazić 5 (1), Ivanović, Ajdačić, Kopanja, Nedeljkov, Stojković, Vuković (8 odbrana), Milošević 6 (3), Nešovanović, Dimitrijević 3. Igrač utakmice: Vojkan Babić (Požarevac).

Prava rovovska borba u Požarevcu. Domaćin je poveo sa 4:2 i promašio tri zicera. Gosti preokrenuli 5:6 i prvi i jedini put vodili u ovom susretu. Trener Ajdačić je mnogo kombinovao u napadu. U nastavku, ulaskom Vanje Kovačevića domaćin je dobio čvrstinu i stabilnost u napadu, kreirao je igru i omogućavao saigračima da postižu golove. Bljesnuo je i kapiten Čavaljuga. U završnici susreta, sjajno je golman Babić odbranio dva puta uzastopce šuteve sa krila Avramoviću i Miloševiću, kada je njegov tim imao čak dva igrača manje. U poslednjem minutu takođe je odbranio dva zicera i omogućio domaćinu da slavi zasluženu pobedu.

HOMOLJSKI RAJ

DOM ZA PENZIONERE I STARA LICA „POVERITE VAŠE NAJMILIJE NAMA. OPRAVDAĆEMO VAŠE POVERENJE“ Ilije Gojkovića 5, Požarevac 012 555 301, 063 20 90 40 www.homoljskiraj.com

Prva fudbalska liga Srbije

Gradski stadion u Požarevcu. Gledalaca: oko 500. Sudija: Lazar Lukić iz Beograda 8. Pomoćnici: Darko Kranović i Zoran Janićijević obojica iz Beograda. Strelac: Marko Ranković u 39. minutu. Žuti kartoni: Tasić, Sadović, Lazić (Mladi radniik), Tomanović, Jocić i Mrđanin (Radnički). Mladi radnik: Pejović 7, Tasić 7, Lazić 7.5, Cenić 8, Nedeljković 7.5, Bojatović 7, Stojanovićć 7, Ranković 8 (Gavrilović -), Sadović 7 (Matić -), Stokić 7, Ristić 7.5. Radnički: Žakula 7.5, Alić 7 (Stačić 6), Mrđanin 7, Mezeji 7, Ušumović 7, Tomanović 7, Jocić 6.5, Veselinović 6.5, Vujić 7, Paunović 7.5, Zelić 7. Igrač utakmice: Ranković (Mladi radnik) U utakmici dva podjednako dobra tima koji se grčevito bore za goli prvoligaški život videli smo lepu i zanimljivu igru gde su domaći igrači bili za nijansu bolji pa je da nijansu na kraju i odlučila rezultat. Oba tima su u utakmicu počela veoma oprezno, jer je ulog bio veliki. Od sredine prvog poluvremena totalna dominacija Požarevljana, ređaju se šanse, a najbolju je propustio Bojatović. Gol odluke pada u 39. minutu. Akcija za udžbenike, u kojoj je učestvovalo dosta igrača Mladog radnika. U igri na prvi dodir izbacilii su kompletnu odbranu gostiju a sigurnim i efektnim udarcem gostujećeg golmana matira Rankovića. U drugom poluvremenu domaći i dalje diktiraju tempo. Bojatović je propustio još izgledniju šansz nego u prvom poluvremenu. Ipak, njegovi promašaji nisu koštali bodova domaće igrače. A. Captenić

Prijateljska utakmica

ŽRK “Požarevac“ Požarevac ŽRK “Rudar“ Kostolac 17:14 (9:8)

Mladi radnik

U borbi za opstanak dva jednaka tima bodovi pripali domaćinima

Rudar

Odneše gosti tri zlatna boda prijala im lepo Vujić voda

Ranković Marko Borbu dva davljenika koja nije bila laka odlučio projektil Ranković Marka

MRK Požarevac Praznih ruku ispratili gosta tako se valja do Uskršnjeg posta

RK Rudar

U hali sportova rukometni glamur a u igri energetičara manjkao ćumur

SC Požarevac; gledalaca: oko 150; sudije: Ognjanović V i Cvetković M, oba iz Požarevca; sedmerci: ŽRK ŽFK Požarevac “Požarevac“ 2(2), ŽRK “Rudar“: 3(1). U Somboru ništa novo ŽRK “Požarevac“: Štrbac, Pavlović , Pantić 1, A. Sto- gošće bile bolje janović 3, Janošević, Đorđević 4 , Petrović 2, Matić 1, Ra- ka vrhu tabele divojević 3(2), Ristić (12 odbrana), M.Stojanović, Lukić (4 otvorile polje odbrane), Stanojević 3, Milišević. ŽRK “Rudar“ Kostolac: Mitić, Andrejević 1, Stanojković 1, Jovanović, Marković, Pavlović 3, Rakić 2, Blagojević Marija Vuković 4(1), Sekulić, Nenadov, Lazarević.2, Kostić, Marković, Bura 1, Matović. Svaka pobeda U drugoj kontrolnoj utakmici pred početak prolećnog Požarevljankama prija dela prvenstva u I Srpskoj ligi, domaće rukometašice za- kad golove daje beležile su zasluženu pobedu protiv ekipe ŽRK “Rudar“ iz Vuković Marija Kostolca. Osim vođstva gostiju u prvom delu prvog poluvremena od 6:3 i 7:5, domaće rukometašice su celu utakmicu vodile sa jedan do dva gola razlike, a pred kraj meča i sa četiri gola. U domaćoj ekipi oseća se još uvek nedoU okviru 14. kola Prve ženske fudbalske lige Srbije voljna uigranost ekipe, ali ekipa ŽFK “Požarevac” gostovala je u Somboru gde zato nije nedostajala borbe- je nakon veoma lepe igre savladala nost i želja za pobedom. domaću ekipu Ravangrad sa 2:1. Rezultat utakmice nije bio u Tvorac ove pobede je golgeter prvom planu, već želja da Marija Vuković, koja je postigla se isprobaju sve igračice na oba gola. Ona je u 10. minutu koje trener Argir Borov ra- strahovitim šutem sa 18 metra čuna u nastavku prvenstva. pogodila prečku, a samo minut I pored odsustva četiri igra- kasnije postigla prvi gol. U dručice, zbog bolesti, rukome- gom poluvremenu Požarevljanke tašice Požarevca pružile su su imale još nekoliko šansi, ali ih nisu solidnu partiju. Obzirom da iskoristile, te je Stankovićeva iz somborske do početka prvenstva ima ekipe, iskoristila jednu gužvu da izjednači na 1:1. još tri nedelje imaće obe Međutim, Marija vuković, najbolja igračica utakmice je ekipe dosta vremena da u 75. minutu postigla pobedonosni gol i tako dala do porade na svojoj igri i u na- znanja, koje bolje plasirana ekipa na tabeli Prve lige. stavak prvenstva uđu A. Captenić sprenmije.

Pobeda Požarevljanki u Somboru


STRANA 16

28.03.2012.

www.novineokrug.rs

BROJ 169


OKRUG broj 169