Page 1

br. 28

MILOŠ JANOŠEVIĆ

NAŠ BARMEN NAJBOLJI NA SVETU


Izdavač B Networka Savska 19, Beograd

CaféBar network

Tel/fax 011/2451-941, 2683-653, 2659-404

Dragi čitaoci, Imali smo priliku da ekskluzivno iz Japana izveštavamo sa 65. IBA takmičenja World Cocktail Championships održanog krajem oktobra u Tokiju. U konkurenciji od deset nacionalnih prvaka, naš barmen, Miloš Janošević, koji radi u Bar centralu, pripremio je koktel za koji je međunarodni žiri jednoglasno odlučio da je najbolji u kategoriji Bartenders Choice. Miloš je prilikom prezentacije svog koktela pokazao izuzetno samopouzdanje i šarmirao žiri i sve prisutne u sali. O tome kako se zaista osećao i da li je imao tremu, pročitajte u ekskluzivnom intervju svetskog šampiona za naš časopis. A pobednički koktel Ura-nage može da se proba od novembra u Beogradu, u lokalu Bar central, Kralja Petra 59. Na poziv ekipe iz paba Pivo i kobaja, bili smo u Minhenu, među šest miliona pivopija koji su posetili Oktoberfest, zaštitni znak Bavarske. Na licu mesta, uverili smo se da vešte konobarice koje nose i po desetak krigli piva u rukama, nisu samo mit, a detaljnu reportažu o najvećem narodnom festivalu piva pročitajte u novom broju. Predstavljamo vam chefa koji je kuvao za britansku kraljevsku porodicu i Džimija Kartera, bivšeg američkog predsednika. O tome koliko su srpski restorani daleko od Mišlenovih zvezdica i ko je zaslužan za to što kuvari imaju status zvezda na svetskoj gastronomskoj sceni ekskluzivno za CafeBar network pričao je Đanfranko Kjarini, poznati italijanski chef. Sa tržišnom inspekcijom proveli smo ceo dan na terenu u redovnoj inspekcijskoj kontroli, gde smo saznali za koje prekršaje ugostiteljski objekti bivaju najčešće kažnjeni, kao i koliko novca iznosi prosečna kazna. Na stranicama koje slede saznajte i zašto je neophodno da u svakom lokalu postoji i knjiga evidencije o prijavljenim reklamacijama. Iako su te knjige uglavnom prazne jer još niko nije podneo formalnu reklamaciju na kafu ili sok u ugostiteljskim objektima, ukoliko nemate takvu knjigu, kazna će biti visoka. Veliki izazov s kojim se ugostitelji susreću jeste nedostatak edukovanih kadrova. Poslednjih godina sve više dece upisuje ugostiteljske škole, pa se može reći da je kuvar popularan zanat među mladima. Međutim i pored toga što je izbor na tržištu veći nego ranije, ugostitelji tvrde da konobari u školi nauče da nose, ali ne i da posluže, a pre svega da ne umeju lepo da se ponašaju. Iz ugostiteljskih škola kao razlog nedostatka kadra osim odlaska mladih u inostranstvo navodi se i to da dobri đaci obično nastavljaju dalje obrazovanje na fakultetima, pa onda ugostiteljima ostaje kadar koji nije završio tu stručnu školu. Zato smo istraživali gde su se sakrili dobri i edukovani kadrovi u našoj zemlji. Za kraj, predstavljamo vam najnovije trendove i proizvode sa najvećeg svetskog sajma prehrambene industrije SIAL koji je održan u Parizu od 16. do 20. oktobra. Do sledećeg broja, Živeli!

BISER BROJA

Mi služimo “nadrkani” ! street food

jednog menadžerka grada u tr n ce lokala u Specialized Magazine for HoReCa Industry Časopis specijalizovan za HoReCa sektor

Hotels Restaurants Cafes Hoteli Restorani Kafei

E-mail redakcija@bnetwork.rs Direktorka i glavna i odgovorna urednica Katarina Živković

Redakcija Jelena Stojčić Vesna Mitrović Lenka Gatić Prodaja Milka Gajić Šuica milka.gajic@bnetwork.rs Ana Čolović ana.colovic@bnetwork.rs Prelom Svetislav Bajić Lektor Vesna Kalabić Urednica fotografije Marija Zindović Finansije Jovana Ljubišić Distribucija Miodrag Aleksić Štampa Color Print, Novi Sad Naslovna stranica Miloš Janošević, Bar Central Foto: Marija Zindović

ISSN 2217-9054 COBIS.SR-ID 190389004

Izdavač ne odgovara za sadržinu objavljenih oglasa. Izdavač nije u obavezi da objavljuje demantije tekstova u kojima se iznose mišljenja, već samo onih u kojima se iznose činjenice. Časopis je isključivo namenjen profesionalcima u HoReCa sektoru, između ostalih i proizvođačima i distributerima duvanskih proizvoda i ne distribuira se licima mlađim od 18 godina.


Novo iz naše fabrike

Konstrukcija: • masiv bukve Materijal za tapaciranje: • po izboru iz velike palete uvoznih tkanina Fotelja Louvre Flute

Stolica Louvre Flute

Barska stolica Louvre Flute

CI108TP

CI107TP

CI109TP


Fotelja Colt

Barska stolica Colt

Stolica Colt

CI105TP

CI106TP

CI104TP

Pančevački put 64 Beograd, Srbija Tel: +381.11.27.111.28 www.uniondrvo.com

Barska stolica Paris 1

Fotelja Paris 1

Stolica Paris 1

CI103TP

CI102TP

CI101TP


32 78 Novi lokali

8

TOP 12 CBN RECOMMENDS 20

50

Ugostitelji, proverite sve segmente svog poslovanja i zaslužite mesto među restoranima koji će biti preporučeni jer akcija CaféBar network recommends 2017 uveliko traje!

Ekskluzivno iz Japana

Srpski barmen najbolji na svetu

32

Miloš Janošević, dvadesetpetogodišnji barmen iz Beograda, postao je šampion u Tokiju, u Japanu, na svetskom takmičenju barmena u kategoriji Bartenders Choice. Miloš se time upisao u istoriju srpskog bartendinga, a to priznanje predstavlja ujedno i najveći uspeh Udruženja barmena Srbije od kada se takmiči na svetskim šampionatima.

Tema

Na terenu s tržišnom inspekcijom

38

U redovnom inspekcijskom nadzoru kontrola se obavlja po kontrolnim listama koje su objavljene na sajtu ministarstva. Za neregistrovane subjekte ne izdaju se nalozi – objasnili su nam u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija

Istražujemo

Gde su se sakrili dobri kuvari i konobari

42

Nekad su kuvar i konobar bila zanimanja rezervisana za učenike koji su imali lošiji uspeh, pa nisu mogli da upišu druge srednje škole, ali danas se situacija znatno promenila. Plate kuvara kreću se od 40.000 dinara do 70.000 i više, a konobara oko 25.000, uz bakšiš koji dobiju od gostiju

Kuvar

Gianfranco Chiarini

54

Chef koji je kuvao za britansku kraljevsku porodicu i Džimija Kartera, bivšeg američkog predsednika, nedavno je posetio Beograd da bi s mladim šefom hotela Metropol Palace Dimitrijem Acevskim kreirao jelovnik za božićnu gala večeru

Novo iz industrije Sajam

Sial 2016

76

72

Na najvećem svetskom sajmu prehrambene industrije SIAL, koji je održan u Parizu od 16.

do 20. oktobra, predstavljena su najnovija pića, voće i povrće, meso i mesne prerađevine, konditorski, dijetetski i ostali proizvodi. Ta manifestacija organizuje se svake druge godine u francuskoj prestonici, a prvi put je održana 1964.

Putopis

Dubai

78

U pisanim izvorima Dubai se prvi put pominje u XI veku, ali njegovi najstariji ostaci, tvrđava Al Fahidi, datiraju iz kasnijeg perioda, tačnije 1799. godine. U tom gradu koji leži na južnoj obali Persijskog zaliva, živi više od dva miliona stanovnika, i osim Abu Dabija, jedan je od dva najznačajnija emirata u Ujedinjenim Arapskim Emiratima.


SADRŽAJ 28/2016.

28 54 42 88

38


GVOŽĐARA 1870 U starinskom zdanju adaptirane gvožđare iz 1870, u Karađorđevoj ulici u Beogradu otvorena je pivnica Gvožđara 1870. U ponudi su nepasterizovana, točena češka piva Pilsner Urquell i Kozel i oko 40 flaširanih piva iz Nemačke, Japana, Belgije, Holandije, Irske, Amerike... Pivo se toči tradicionalnim češkim metodama: hladinka, mleko, šnita. Svaka od tih metoda daje drugačiji ukus istom pivu. Kuhinja Gvožđare 1870 inspirisana je pivom i u ponudi su originalna češka kolenica, Rusmirove kobasice i ćevapi Kod Jonuza iz Novog Pazara. Burgeri se prave od čistog junećeg mesa i služe uz belgijski pomfrit. Na meniju su i sir sa Peštera, gulaš od divljači, tartar biftek, bavarske perece, a od poslastica urmašice. Karađorđeva 43, Beograd 065/888-1870 17–2

8

CaféBar horeca | network


PRISTAN

BOUTIQUE

MINISTARSTVO

BOUTIQUE

MINISTARSTVO

BOUTIQUE TROJKA

MINISTARSTVO KAFE

Treći u nizu Boutique restorana otvoren je početkom oktobra u novoj poslovnoj zgradi Navigator Bussines Center na Novom Beogradu. Za razliku od ostala dva lokala, Trojka je najvećim delom namenjena poslovnim ljudima, koji iz obližnjih firmi ovde dolaze na ručak. Lokal se prostire na dva sprata, a goste u gornjem delu zabavlja bend, dok se u donjem delu za atmosferu brine DJ, svake večeri od 22 sata. Kapacitet lokala je 310 sedećih mesta i još 215 u bašti. Na meniju se nalaze pice, paste, rižoto, riba i obroci od mesa, ali i specijaliteti namenjeni vegetarijancima. Od specijaliteta, direktor lokala Marko Milovanović izdvaja slatkiš čokoladna sfera – kolač koji se služi u dve varijante, crnoj koja se poliva flambiranim alkoholom i bela koja se preliva toplom čokoladom.

Jovan Zdravković, koji se već godinama nalazi na čelu Java Coffee Serbia, nedavno je otvorio Ministarstvo kafe, mesto koje je, kako kaže, namenjeno istinskim ljubiteljima kafe. U lokalu je u svakom trenutku u ponudi pet različitih vrsta kafe, 100 odsto arabike s različitih plantaža, kao i filter kafe. U takozvanom brew baru gosti mogu da naruče kafu pravljenu različitim metodama kao što su Dripper, Aeropressa, Chemex, Syphone. Osim za kafu, Jovan je bio zadužen i za enterijersko rešenje Ministarstva kafe, a pomogao mu je arhitekta Aleksandar Spasojević.

Milutina Milankovića 1ž, Beograd 060/313-0317 ned.–čet. 8–1, pet. i sub. 8–2 www.boutiquerestoran.com

Strahinjića bana 72a, Beograd 062/813-11-02 7.00–21.30

CaféBar horeca | network

9


BEERCUZ

SHISHA

BEERCUZ

SHISHA

BEERCUZ

SHISHA BAR

Beercuz je novo mesto u Cetinjskoj 15 koje svojim izgledom nimalo ne opravdava naziv, jer je to jedini skockan lokal u popularnom kraju Beograda. Njegov koncept zasniva se prvenstveno na praćenju sportskih događaja. Televizori se nalaze duž čitavog objekta, a prvo što primetite kada uđete jeste stakleni pod ispod koga se nalaze razbijene flaše pića. Celom dužinom lokala prostire se šank. Akcenat je na koktelima (40 vrsta) i pivu (10 vrsta). Cene pića veoma su niskem, čime se trude da privuku goste. Iako se kokteli prave isključivo od premijum pića, koštaju oko 250 dinara, a pivo iz asortimana Carlsberga košta 150. Vikend je rezervisan za nastupe DJ-ova koji puštaju deep house i tech house.

Shisha bar je novi lokal u centru grada, u prolazu između Knez Mihailove i TC Milenijuma. Na tom mestu devedesetih godina nalazio se tada popularni kafić Red Star, koji je bio stecište zvezdaša. Sada je uređen u orijentalnom stilu i u potpunosti je promenio ciljnu grupu. Kapacitet lokala je 200 sedećih mesta, a pored mnogo ukusa nargila, u ponudi je i veliki izbor koktela, od kojih se izdvaja Shisha special. Nedelja je rezervisana za popodnevno druženje od 17 sati, dok je svakog dana do 14 sati cena nargila 350 dinara.

10

Cetinjska 15, Beograd

Knez Mihailova 17, Beograd

066/516-4164

064/305-3311

9–1

10–1

CaféBar horeca | network

28/2016


Koktel osiguranja za Vaš biznis Na turističkoj mapi sveta Srbija i Beograd su nadaleko poznati po dobrom provodu i noćnom životu. Gotovo svakodnevno ovde niču novi kafići i restorani, utrkujući se međusobno da klijentima ponude što lepši i prijatniji ambijent, ukusniju hranu, kvalitetniju uslugu, ali i zabavu. Sa boljom ponudom porastao je i broj turista, pa su se i potrebe za hotelskim uslugama uvećale, što je dovelo do otvaranja novih hotela. Istovremeno, sa porastom broja ugostiteljskih objekata i gostiju, učestaliji su i neželjeni događaji. Samim tim uvećale su se i odgovornosti preduzetnika. I pored toga, mnogi i dalje žmure, ne želeći da gledaju u tu stranu realnosti. A požari, poplave, razbojništva svakodnevno se dešavaju… Svako od nas je svedok slučajeva da sve ono u šta je preduzenik ulagao svoj novac, energiju i trud neretko nestane u trenutku, “preko noći”. Zato je neophodno da se o rizicima po poslovanje unapred razmišlja, jer kad se nesreća desi, onda već može biti kasno. Najveći imovinski rizik koji može zadesiti nečije poslovanje jeste rizik od poplave, kao i požara. Ne treba zaboraviti da su poplave u 2014. godini izazvale štetu na oko 11.500 preduzeća i 26.000 preduzetničkih radnji, među kojima je nemali broj ugostiteljskih objekata. Štete mogu nastati i na imovini,

opremi, zalihama robe, ali i na novcu. Takođe, zaposleni u ugostiteljskim objektima svakodnevno se mogu povrediti na radnom mestu usled rukovanja opremom u kuhinji, a često se dešava da se u žurbi ili zbog mokrog poda okliznu i padnu. Isto se može desiti i gostima. Osim povređivanja, može im pozliti, ili se mogu razboleti nakon jela u restoranu, pa se dešava da vlasnici ugostiteljskih objekta umesto pazara dobiju tužbu u ruke. Pojedini gosti, najčešće usled dejstva alkohola, znaju i naneti štetu na imovini preduzetnika, istovremeno povećavajući rizik po bezbednost ostalih lica koja se nađu u blizini. Uz to, ukoliko pak restoran ima dostavnu službu, trebalo bi razmišljati i o osiguranju vozila jer se zaposleni lako može naći u nezgodnoj situaciji u želji da što pre izvrši uslugu, ili možda ne svojom krivicom. Za sve ove, ali i druge rizike, Wiener Städtische osiguranje ima rešenje i pravu zaštitu. Polisa osiguranja neće sprečiti provalnike da obiju poslovni prostor, niti poplavu ili požar da unište imovinu, ali će obezbediti finansijsku nadoknadu da se biznis što pre ponovo osposobi, i da se za što kraće vreme nastavi sa radom. Na klijentu je da samo izabere sastojke, tj proizvode od kojih će napraviti koktel osiguranja za svoje poslovanje.


FOOD PORN

FRANŠIZA

FOOD PORN

FRANŠIZA

FOOD PORN

FRANŠIZA

Pod sloganom Sex is Back, u Cetinjskoj 15 otvoren je Food Porn, lokal u kome je, kako kaže vlasnik Filip Milosavljević, sve provokacija: od detalja u enterijeru do menija. Za uređenje je bila zadužena arhitektkinja Suzana Mijatović. Erotski detalji prožimaju se kroz celokupan enterijer, pa tako osim duhovitih natpisa poput MILF – Meat Id Like to feel, s bara vise otvarači za pivo u obliku muškog polnog organa, dok su rekviziti za seks raspoređeni po celom lokalu. Food Porn je burger bar. Gosti mogu sami da naprave svoj burger u nekoliko koraka, ali i da probaju burgere Big Daddy, Fat Mama, Gigolo, El Patron. Budući da je kuhinja otvorena i da gosti iz svakog ugla mogu da vide pripremu svog burgera, ventilacija je odlična. Karta pića je standardna.

Posle desetogodišnjeg menadžerskog iskustva u kafeterijama Coffee Dream u Beogradu, Marko Beronja odlučio je da u Mirijevu otvori Franšizu. Koncept je isti kao u Coffee Dreamu, a kako kaže Marko, isti su i redovni gosti i zaposleni. Jedino po čemu se Franšiza razlikuje jeste enterijer, koji potpisuje vlasnik. Lokal je na dva nivoa, ima i baštu i može da primi do 200 gostiju. Iz ponude se izdvajaju čuvena moka, kafa i frapei s alkoholom, frizeri i šejkovi. Specijalitet kuće je limunšiza – limunada sa đumbirom, medom, svežom nanom i ceđenim voćem po želji gosta. Od poslastica tu su kolači i kupovi, kao i cruchies za doručak. Lokal je pet friendly.

Cetinjska 15/2, Beograd 011/407-1103 12–24, pet. i sub. 12–1

12

CaféBar horeca | network

Mirijevski venac 16a, Beograd 011/343-0075 8–24 www.franshiza.rs

28/2016


DUKE OF DUDUK Koncept novootvorenog restorana Duke of Duduk jeste sukob Srbije i Amerike u roštiljanju, borba između srpskog roštilja i američkog BBQ. Otvorili su ga Sanja i Zvonko Đorđević, vlasnici restorana Lorenzo&Kakalamba. Posebna pažnja poklanja se kvalitetu mesa, koje je i glavni proizvod restorana, a za one kojima nije do mesa, tu je i autentična italijanska pica, ali i nekoliko fine-dining tanjira. Na meniju su kaubojska čorba, drapano prase, goveđa dimljena rebra, ćevapčići, pljeskavice, srpska slanina u maramici dimljena na američkoj dimilici dvanaest sati... Enterijerski, restoran je veoma neobičan i u svakom uglu su nesvakidašnji umetnički detalji. Jedna od najspektakularnijih kompozicija urađena je u neonu i predstavlja spoj Džona Travolte, Terminatora i Vuka Draškovića. Zanimljivost restorana je i to što goste voze od garaže Vuk do restorana Duke of Duduk i nazad do garaže Vuk.

Igmanska 5, Beograd 011/2411-507; 064/808-78-20 www.dukeofduduk.rs

28/2016

CaféBar horeca | network

13


AVIATOR

DROP

DROP

SEZAM

DROP CAFFE

SEZAM 27

Vođeni ljubavlju prema zdravoj, organskoj kafi i kraft pivu, kumovi Mitar Pešić i Aleksej Nešović otvorili su Drop Caffe. Uređenje enterijera poverili su arhitektkinji Ireni Kilibardi. Prozračan prostor razbijen je elementima drveta i grafičkim printovima s custom-made detaljima poput visećih džezvi. U lokalu se služi isključivo sto odsto arabika, smutiji, sveže ceđeni sokovi. Kako kaže Mitar, koncept kafea zasnovan je na zdravom načinu života. U skladu s tim je i meni. Iz ponude se izdvajaju home made granole, žuti i crni sendviči, obojeni mastilom sipe ili kurkume, i zdravi kolačići sa žitaricama. Lokal je pet friendly.

Na mestu nekadašnjeg Restorana 27, na Senjaku, sada se nalazi Sezam 27. U restoranu se, kako kaže upravnik Dejan Ignjatović, služe jela internacionalno-srpske kuhinje, iz koje se izdvajaju specijaliteti italijanska butkica, francuska junetina, teletina s lisičarkama i rolovana jagnjetina s ruzmarinom. Restoran ima 90 mesta za sedenje u zatvorenom delu i još 60 u bašti, kao i izdvojen vip salon za 12 osoba, u kome se mogu organizovati privatni ručkovi. Osim po velikom izboru vina, restoran se izdvaja i po svojoj lokaciji i tihoj i mirnoj atmosferi.

Uroša Martinovića 17, Beograd 011/4230-455 8–24/ ned. 9–24 www.dropcaffe.rs

14

CaféBar horeca | network

Istarska 27, Beograd 011/265-1813, 011/369-2079 12–24, nedeljom rezervacija www.restoransezam27.rs

AVIATOR

AVIATOR COFFEE EXPLORER Treća Aviator kafeterija otvorena je na Zvezdari u Batutovoj ulici. Enterijer, kao i u prethodne dve, potpisuje Aleksandar Mitić. Uređen je u tipičnom industrijskom stilu. U lokalu se nalazi šank iznad koga su postavljena ogledala kako bi gosti mogli da vide na koji način baristi rade. U ponudi su kafe iz celog sveta sa različitih plantaža, domaća kafa koju sami prže. Služi se doručak, i slatkiši poput eklera i čizkejka. U sklopu lokala je i prodavnica u kojoj možete da kupite sveže samlevenu kafu, termose za poneti, i aparate za pravljenje alternativnih espresso kafa. Lokal raspolaže i sa najsavremenijim pržionikom – Aviator Coffee Pit.

Batutova 1, Beograd 7–23/ pet. i sub. 8–23

28/2016


BEERWOOD

BURRITO MADRE

BEERWOOD

BURRITO MADRE

Na donjem Dorćolu nedavno je otvoren Beerwood pab. U enterijeru preovlađuju drvo i cigla, dok se na zidovima nalaze table sa natpisima o pivu. U ponudi su i kraft i industrijska piva. Od flaširanih piva izdvajaju se Mc.Chouffe, La Chouffe i Lucifer Ale od belgijskih, Schneider, i pivo iz Južne Afrike Sunday i Friday. Osim piva, u ponudi je i fredo kapućino, kao i sveže ceđeni sokovi. Vikend je rezervisan za žive svirke, dok ostalim danima gosti mogu da igraju pikado.

Na Bulevaru kralja Aleksandra otvoren je drugi Burrito Madre. Na meniju su tradicionalna meksička jela: vegetarijanski, pileći, svinjski burito i pikantne ćuftice. Od poslastica su u ponudi ćurosi, a od pića tradicionalne meksičke limunade od kojih se posebno izdvaja horčada (tečni sutlijaš). Kuhinja je otvorena, a restoran ne poseduje zamrzivače jer se namirnice pripremaju čim stignu. Vlasnik je Mihajlo Subotić, a menadžer Jovan Prvulović.

Cara Dušana 8, Beograd 061/324-2994 7.30-24/pet.-sub.7.30-1/ned.12-24

16

CaféBar horeca | network

Bul. kralja Aleksandra 54, Beograd 011/30-37-450 9–1 www.burritomadre.com

ILLY BAR

ILLY BAR Posle dugogodišnjeg iskustva s uvozom espreso kafe Illy, vlasnici Illy bara odlučili su da otvore lokal za sve ljubitelje te italijanske kafe. Osim svih vrsta espresa, služe se i kokteli od kafe i monoarabike. U baru gosti mogu kupiti sve iz asortimana Illy i Reidel glass, iz čijih se čaša, inače, služe sva pića u ovom lokalu.

Bul. Zorana Đinđića 48b, Beograd 063/861-5113 7.30–21.00 www.fashionsapori.rs 28/2016


BALKON Na vrhu Balkanske ulice u Beogradu otvoren je Balkon, italijanski bar-restoran. Lokal je prostran i može da primi 150 gostiju. Uređen je u industrijskom stilu, a najveća pažnja bila je posvećena osvetljenju koje unosi toplinu u minimalistički dizajniran prostor. Kao što mu i naziv kaže, lokal ima i prostrani balkon sa sto mesta za sedenje. U dnevnoj varijanti akcenat je na ispijanju espresa s nogu, baš kako to Italijani rade, dok se Balkon uveče pretvara u lounge bar. U ponudi su specijaliteti italijanske kuhinje: Napolitano – ragu s njokama, Orate con verdure – grilovana orada s povrćem, Melanzane di parmigiana – grilovani patlidžan s mocarelom i parmezanom. Vinska karta sadrži više od 20 etiketa.

Balkanska 13, Beograd 060/688-6959 9–1

ad

28/2016

CaféBar horeca | network

17


PEPE NERO

KORTO

TWO TALES

PEPE NERO

KORTO

TWO TALES

PEPE NERO Pod sloganom Good food - good mood, Marko Pavić i Danijel Perme otvorili su na Vračaru restoran Pepe Nero. Prostor je uređen u kombinaciji retro i modernog stila i u njemu preovlađuju drvo i cigla. Restoran ima 65 sedećih mesta unutra i 40 u bašti. Kuhinja je internacionalna, a sva jela pripremaju se na palminom ulju, umesto šećera koristi se agavin sirup i žuti šećer, dok se umesto kuhinjske soli koristi himalajska. Hleb i ostala testa prave se od heljdinog i speltinog brašna. Sve paste su homemade, a iz ponude se izdvajaju La verdure (tikvice, plavi patlidžan, čeri paradajz i crne masline) i Asparagus (špargle, piletina, goveđa pršuta). Na meniju su i rižota, obrok salate, riba i burgeri. Za vegetarijance tu je punjeni patlidžan, a za gurmane biftek preliven domaćim homemade sosom.

Mačvanska 10, Beograd 011/77-04055 9–23/nedeljom ne radi www.restoranpepenero.net

18

CaféBar horeca | network

KORTO CAFE AND MORE Na mesto nekadašnjeg Cirkus bara, preseljen je Korto cafe and more iz Nušićeve ulice. U ponudi ima veliki izbor jela internacionalne kuhinje i više od 70 etiketa vina. Lokal se prostire na dva sprata, unutra ima 80 mesta, a na terasi još 50. Specijaliteti su biftek za dvoje i piletina Alfredo, kao i New York cheese cake i sufle. Od pića se izdvajaju koktel Fresh Flesh Omage i kafa Molinari Special Edition Xelecto Line, 100 odsto arabika iz Indije, Kenije i Gvatemale.

Nebojšina 31, Beograd 069/690-014 8–24, pet. i sub. 9–1

TWO TALES Na mestu nekadašnje tartarnice Čupava desa otvoren je Two Tales, jedini lokal u Beogradu u kome možete da probate piva zanatske pivare Two Tales. To je pivo napravljeno po staroj češkoj recepturi, i kako kaže direktorka Katarina Ćirilović, dosta se razlikuje od ostalih kraft piva koja se prodaju u Srbiji. Osim piva ove pivare, u ponudi su i dva industrijska, Kozel i Lobkowiz. Prostor je uređen u industrijskom stilu, a ispred ulaza u lokal nalazi se retro bicikl u koji je ugrađen frižider. Osim što je i pokretna reklama za pivaru, zamisao je da se u letnjim mesecima vozi po gradu i da se iz njega prodaje pivo. Vlasnik lokale je Tomas Želinski, Čeh koji je zaljubljen u Beograd i vlasnik dva fine-dining restorana u Pragu.

Skender begova 4, Beograd 064/3494-368 12–24/pet. i sub. 13–1 www.twotales.rs

28/2016


CAFÉBAR NETWORK RECOMMENDS 2017

BORBA ZA PRESTIŽ UGOSTITELJI, PROVERITE SVE SEGMENTE SVOG POSLOVANJA I ZASLUŽITE MESTO MEĐU RESTORANIMA KOJI ĆE BITI PREPORUČENI JER AKCIJA CAFÉBAR NETWORK RECOMMENDS 2017 UVELIKO TRAJE! Imate prefinjeno nepce i vrlo dobro znate da nije svaki restoran za vas. Čak i ako ne izvoljevate mnogo, neki vam prosto leže više od drugih zbog atmosfere, enterijera, osoblja... Zato smo mi tu da vam olakšamo potragu za savršenim restoranom koji pruža sjajan obrok, prijatan ambijent i profesionalnu uslugu. Doprinesite i vi da vaš omiljeni restoran dobije priznanje stručne javnosti i ponese oznaku Top 12 CaféBar network recommends. Jer mi i ove godine obilazimo restorane u Beogradu. Odabrane ćemo uvrstiti na godišnju listu preporučenih restorana! CaféBar network već tradicionalno na početku svake godine preporučuje Top 12 beogradskih restorana koji se ističu uspešnim poslovanjem, sa željom da nagradi vredan rad i trud predanih ugostitelja. Kriterijumi su uvek isti: kvalitetna usluga, odlična ponuda, stručno osoblje, prijatan ambijent, konstantan standard, posvećeni vlasnici i dobri menadžeri.


TOP 12 BEOGRADSKIH RESTORANA

Naravno, za konačni izbor dvanaest najboljih zaslužni ste upravo vi – naši saradnici, poslovni partneri i ljudi iz sveta ugostiteljstva. Zato svakodnevno s vama razgovaramo o vašim omiljenim restoranima, o tome šta vam se dopada, pa čak i o tome šta fali dobrim restoranima da budu još bolji. Posebno su nam dragocene preporuke koje nam daju ugostitelji, jer ko bolje ume da oceni ugostiteljstvo od onih koji se već godinama uspešno bave tim poslom?! Naša oznaka na vratima beogradskih restorana postala je stvar prestiža, ali ono što je još bitnije jeste činjenica da je njihov rad prepoznala stručna javnost i pohvalila ih za uložen trud i dobro poslovanje.

Glasovi i preporuke sakupljaju se do kraja 2016, a već početkom 2017. objavićemo listu Top 12 beogradskih restorana koje morate da posetite i lično se uverite u njihov kvalitet.

KRITERIJUMI OSTAJU ISTI: kvalitetna usluga, odlična ponuda, stručno osoblje, prijatan ambijent, posvećeni vlasnici, dobri menadžeri i konstantan standard.


SLAVEN LUNAR KOSANOVIĆ umetnik Preporučio bih restoran Proleće jer se u toj kafani oseća duh starih vremena. Gosti su zanimljivi, atmosfera odlična, a cene veoma povoljne. Konobari su sjajni, nenametljivi, skoro da ih i ne primećuješ, a sve što treba jednostavno se stvara na stolu. U Proleću se osećam kao da sam u staroj Jugi.

BORA JOVIĆ direktor vinarije Status Preporučio bih Bahus. Volim splavove, a u tom restoranu posebno mi se dopada riba.

AREL ATAKOL generalni direktor kompanije Beko Balkans Beograd ima zaista dobre restorane, kao što su Franš, Toro, Comunale, ali ako baš jedan moram da izdvojim, to bi bio Sakura, jer ima odličnu japansku hranu.

UGLJEŠA TODOROVIĆ AMALIJA PAVIĆ zamenica izvršne direktorke Američke privredne komore Budući da volim italijansku kuhinju, često idem u Drugu Piazzu i Amici. Osim hrane, kod njih cenim i to što uvek lako rezervišem mesto. Posle sporta najviše volim da odem u Smokvicu na Adi.

menadžer lokala Mamma’s Biscuit House Preporučio bih svima Gušti mora jer je to jedini riblji re- NIKOLA PAPAK storan u Beogradu vredan menadžer za korporativne pomena. komunikacije, Delhaize U poslednje vreme veoma volim da provodim veče u restoranu ID. Kao neko ko je dosta putovao i imao priliku da uživa u različitim kuhinjama sveta, zaista mogu da pohvalim savršeno izbalansiran meni i uvek sveže namirnice. Osim toga, usluga je na visokom nivou, a zaposleni se trude oko svakog gosta. Pet friendly koncept je nešto što će, siguran sam, dodatno podstaći sve vlasnike kućnih ljubimaca da u bogatoj ponudi beogradskih restorana odaberu baš ID. Ja već jesam.


ĐORĐE BULATOVIĆ kuvar restorana Miamiam Najviše volim da jedem po kafanama. Volim hranu u Lovcu i Maloj Slaviji, a u Orašac idem jer ima najbolju teleću čorbu. U Đerdanu preporučujem punjenu vešalicu u maramici. Od kuvara cenim Filipa Ćirića iz Home i Nikolu Narančića iz Salona 5, jer znam da su trudom i radom došli do svega.

KADIR GEGIĆ Nacional Direct Sales Manager, British American Tobacco Pošto vreme uglavnom provodim na Novom Beogradu, moj izbor su Pizza Bar i Aperitivo, dok na Starom gradu volim Manufakturu i Drugu Piazzu i Comunale u Beton hali.

DIMITRIJE ACEVSKI šef kuhinje hotela Metropol Preporučio bih restoran Zvezdara teatar. Ima odličnu hranu i uslugu, a i tamo se osećam kao kod kuće.

DR MILAN DINIĆ direktor Lekarske komore Srbije

MINA DEVIĆ NEBOJŠA ZATEZALO direktor kompanije Ecotech line Najviše volim da odem u Franš, zbog kvalitetne hrane, odlične usluge i elegancije kojom taj restoran odiše. Često odlazim i u Maderu. Od novih restorana dopada mi se Savanova, mesto koje je dobro i za izlazak i u kom imaju odličnu hranu, pre svega pice.

Media Relations Manager u agenciji Olaf&McAteer Moj prvi izbor jesu lokali u Beton hali, bilo za privatne bilo za poslovne sastanke. Provereno dobro mesto je Toro bar, s gatronomskom ponudom koja me nikada ne ostavi ravnodušnom. Kvalitet obroka je vrhunski, baš kao i atmosfera, bilo da je u pitanju ručak bilo večernji izlazak. Moderan enterijer i opuštena atmosfera odlično se uklapaju u savršenu ponudu jela i pića.

Najčešće ručam u Apetitu jer se nalazi preko puta moje kancelarije. S porodicom posle šetnje Kalemegdanom idem u restoran hotela Manjež jer ima dobru uslugu, odličnu lokaciju, lep i starinski enterijer. S poslovnim partnerima volim da odem u Toro zbog prijatnog ambijenta i muzike koja nije preglasna, pa mogu normalno da pričam.


DEJAN IGNJATOVIĆ upravnik restorana Sezam 27 Svima bih preporučio Žabar na Zemunskom keju zbog profesionalne usluge i kvalitetne hrane. Volim da odem i u Carevu ćupriju zbog domaćinske atmosfere i prave srpske kuhinje.

NEMANJA KOJOVIĆ vlasnik restorana Durmitor Često idem u restoran La Piazza jer ima najbolju picu u gradu. Posle njega na listi najboljih ostaje deset mesta prazno.

VLADAN STANOJLOVIĆ KIKA osnivač manifestacije Wine Jam Preporučujem restoran Đorđe i njegov koncept. Zaista deluje obećavajuće, usluga je odlična, a ima i mnogo vinskih promocija. Kada je reč o fine diningu, Homa je broj jedan.

TIJANA NAUMOVIĆ BOŠKO ČUKIĆ vlasnik Chopper cafea Zbog odlične hrane i prelepog ambijenta, biram Malu fabriku ukusa i restoran Druga u Beton hali.

vlasnica i direktorka Tio Tradea Prva pomisao na doručak u gradu već godinama mi je Monument u Admirala Geprata. Tradicionalnu kuhinju i porodične ručkove volim u Lovcu. To je mesto koje volim zimi, a izbor hrane u skladu s tim godišnjim dobom je odličan. Teško odolim šljivama u slanini, pačjem mesu u sosu od višanja i krempiti s Bleda. Za romantične večere i druženje s dragim prijateljima biram restoran Druga Piazza. Fantastični specijaliteti italijanske kuhinje i bogata vinska karta čest su izbor u dugim letnjim noćima, uz prelep pogled na reku i Beograd.

TAMARA BABIĆ account executive u kompaniji Action Global Communications Najčešće idem u restoran ABC u Zemunu, koji volim zato što je drugačiji od većine. Hrana se tamo služi u gangovima. Osoblje je predusretljivo i ljubazno, a uz sve to i veoma informisano, što je retkost u našim restoranima.


MOMIR ZOROJA vlasnik štamparije Color Print Budući da nema novosadskih restorana u ponudi, a i Beograđani bi mogli ponešto da nauče od nas, izdvojiću Pizza Bar, gde se, prema mom mišljenju, sprema najbolja pica na svetu. Zbog profesionalnog osoblja i uvek perfektnog smuđa uvek rado svraćam u restoran Žabar.

NEBOJŠA DAPČEVIĆ menadžer restorana Madera Volim da odem u restoran Radost jer uživam u njegovoj vegetarijanskoj kuhinji. Dopada mi se zato što je interesantan, nov i drukčiji. Kad se uželim italijanske kuhinje, idem u Tricolore, gde kuvar, inače Italijan, sprema odličnu hranu.

ZORAN ADAMOVIĆ SCB

DRAGAN VURDELJA šminker Omiljeni restoran mi je ‘Dijagonala’ na Vračaru zbog svog koncepta, enterijera a pre svega atmosfere i veoma zanimljivo servirane tradicionalne kuhinje. Uspešni restorani su uvek oličenje njihovih osnivača i nose njihov autorski pečat. U slučaju ovog restorana to je majstorski izvedeno.

Budući da sam u ugostiteljstvu duže od 20 godina, imam profesionalnu deformaciju, pa se može reći da sam prilično izbirljiv kada su restorani u pitanju. Kada želim da jedem brzo, povoljno i obilno, biram Čuburu na Vračaru, dok su Madera, Šaran i Kalemegdanska terasa moj izbor za svečanije prilike. Za italijansku kuhinju tu su Druga u Beton hali i Amici, dok sa one strane mosta ne idem tako često, ali kad odem, odaberem Durmitor i Urban Dinner u Zemun parku. Leti kada su temperature nepodnošljive, obično s porodicom idem u Drugu kuću na Adi, Devetku na Košutnjaku ili Panta rei na 25. maju, dok zimsku sezonu obavezno svake godine otvaram sa prijateljima u kafani Čedić i teletinom ispod sača.

DRAGAN LUPŠIĆ Communications and Legal Manager Coca-Cola HBC Serbia

NEMANJA POPOV generalni direktor Roggenarta Moj omiljeni restoran je Jerry na Novom Beogradu, i za poslovne ručkove i za slobodno vreme s prijateljima. Usluga je dobra, hrana kvalitetna, a ambijent prijatan i moderan. Meni je veoma dobro izbalansiran, nije ni preširok ni preuzak. Najbolji suši u gradu probao sam u Sakuri. To je restoran baš po mom ukusu budući da sam veliki fan japanske kuhinje.

Zbog fenomenalne hrane moj izbor su Mala fabrika ukusa, Dijagonala i Epigenia Wine Bar.


MARKO BERONJA

JOVANA JOKIĆ

vlasnik kafeterije Franšiza

arhitektica

Moj omiljeni restoran je Mali Kalemegdan. Klopa je izvrsna, enterijer jedinstven, a okruženje prepuno zelenila zaista pruža potpun ugođaj.

Moj izbor su Umbrella, Zapata i Pizza Bar jer imaju odličnu klopu!

PREDRAG ARMUŠ direktor poslovnog sektora Adhezivi tehnologije kompanije Henkel Srbija Franš biram zbog ambijenta, najbolja riba je u Marinadi, a uvek odličan biftek u kafani Kovač.

DRAGAN GAVRILOVIĆ GORAN JOVANOVIĆ menadžer restorana Lovac Najviše volim da idem u kafanu Orašac zato što je u starom duhu i ima predivnu baštu.

general manager kompanije Sika Serbia Moji omiljeni restorani jesu tradicionalno dobri Franš i Terasa, a često idem i u Šaran i Tricolore u Zemunu.

SLOBODAN VIDIĆ National Sales Manager – On Trade, Heineken Srbija Kao rođeni Zemunac, trudim se da najveći deo slobodnog vremena provodim pored Dunava, pa je i moj trenutno omiljeni restoran lociran na obali naše najveće reke. Restoran Paša na Zemunskom keju, pored zasigurno najukusnije riblje čorbe, ima i odličnu nacionalnu kuhinju, vrhunsku uslugu i goste koji mu daju jedinstveni šmek starog Zemuna.


C

areva ćuprija

Restoran Careva ćuprija jedan je od spomenika Beograda. Kako se navodi u izveštaju pukovnika Ilije Garašanina iz 1847. o Državnim dobrima varoši Beograda i okruga Beogradskog, još od 1846. na mestu današnjeg restorana postojala je mehana Kod Careve ćuprije sa četiri sobe. Danas Careva ćuprija može da ugosti dvesta gostiju, a uvek isti standard, odlična hrana i besprekorna usluga izdvojili su je u Top 12 beogradskih restorana

Tekst: Jelena Stojčić Foto: Marija Zindović

– Moja odluka da počnem da se bavim ugostiteljstvom bila je sasvim logična jer su gotovo svi u mojoj familiji bili ugostitelji – započinje razgovor Milenko Milić, vlasnik restorana Careva ćuprija. – U to vreme, kada sam upisivao Srednju ugostiteljsku školu, moj stric je bio profesionalni ugostitelj. Prilikom upisa nagovarao me je da izaberem smer kuvara, ali ja sam se odlučno opredelio za konobara. Postojala je stručna komisija i zahtevalo se zadovoljavanje određenih kriterijuma, mnogo pažnje pridavalo se izgledu i opštem držanju. Sećam se da sam prošetao salonom pred komisijom i da su prokomentarisali da bi mogao da budem dobar konobarčić – priča Milenko. – Da bi bio dobar u ovom poslu, moraš da budeš dopadljiv, vredan, da dobro izgledaš, da budeš vaspitan, a ja sam sve to bio – priča Milenko. Posle završene Srednje škole u Sarajevu, Milenko je nastavio školovanje u Opatiji,


Milenko Milić, vlasnik na Fakultetu za menadžment u turizmu i ugostiteljstvu. Uporedo je radio kao konobar u hotelu Bristol, potom kao šef sale u hotelu Evropa, a zatim na Jahorini u hotelu Bistrica. – Petnaest godina sam u letnjoj sezoni uzimao neplaćeno odsustvo i odlazio na more. Radio sam duž celog Jadrana, od Istre do Dubrovnika. Van sezone sam radio u Sarajevu. Nekoliko godina pred početak rata u bivšoj SFRJ otvorio sam svoj prvi restoran Gaj. Bio je smešten u Skenderiji. U to vreme Sarajevo je bilo centar ugostiteljstva, otvarali su se kafići, picerije... Moj restoran je odlično radio, bio je jedan od boljih u gradu – objašnjava Milenko. Budući da je rat prekinuo poslovanje njegovog restorana, morao je da napusti Sarajevo. Preselio se u Beograd i počeo iz početka. – Bilo mi je veoma teško, ali nisam se dao. Borio sam se. To je moj put. Svaki posao nosi određeni rizik, pa i ugostiteljstvo. Prvenstveno mislim na finansije. Restoran je skup biznis, zahteva mnogo ula-

Tim restorana Careva ćuprija ganja pri otvaranju, a posle toga treba i opstati. Nisam štedeo, dosta sam ulagao u opremu, inventar, u koji uvek ulažem – kaže Milić. – Problem u ovom poslu je kada neprofesionalac otvori restoran samo zato što ima novac. I taj restoran na početku odlično radi. Onda se vlasnici umore, shvate da je to prevelika obaveza, požele malo da odahnu, povere nekom da im vodi biznis i tad sve krene nizbrdo.

Kao i u fudbalu, tim mora da bude uigran. Kada gost poruči, nije bitno od koga, od mene ili bilo kog drugog konobara, uvek će dobiti isto. To se zove standard CaféBar horeca | network

29


Milenko je u restoranu svakog dana od ranog jutra. I pored brojnih obaveza, uvek je tu da dočeka i isprati goste. U poslu mu pomažu brat Mladenko i sin Slaven. – Stalna postava radnika bitna je za uspešno poslovanje. Konobari kod mene rade i po petnaest godina i znaju svakog gosta u dušu. Kao i u fudbalu, tim mora da bude uigran. Kada gost poruči, nije bitno od koga, od mene ili bilo kog drugog konobara, uvek će dobiti isto. To se zove standard – objašnjava Milenko. – Veoma je bitno nabaviti kvalitetnu robu, prvenstveno meso, za koje imam dugogodišnje dobavljače. Zato sam ja zadužen za nabavku mesa, a naravno i za to da kontrolišem kvalitet jela koja izlaze iz kuhinje – objašnjava Milenko svoje dnevne obaveze.

Nikola Cicvara

Jelovnik je bukvar U Carevoj ćupriji svakog jutra priprema se petnaest gotovih jela, takozvana dnevna karta, dok jelovnik, kako kaže Milenko, predstavlja svojevrstan bukvar. – Sve što se nalazi u jelovniku, gostu mora da bude dostupno, pa čak i ako meni sadrži veliki broj jela kao kod nas. Isto važi i za vinsku kartu. Iako ima oko dvesta etiketa od kojih se najčešće prodaju dve, tri, pet, mora da postoji određena zaliha svih ostalih. Jednostavno, to se tako radi – zaključuje Milenko Milić, vlasnik restorana Careva ćuprija. CBN

BIFTEK U SOSU OD VRGANJA S CRNIM TARTUFIMA 280 g bifteka 30 g vrganja 5 g tartufa 60 g kroketa (3 kom.) 40 g brokolija (4 cveta) so, ulje, puter

DINSTANI JAGNJEĆI BUT U KAJMAKU S DOMAĆIM REZANCIMA 260 g jagnjećeg buta bez kostiju 20 g kajmaka 50 g domaćih rezanaca


I

aktuelno

Miloš Janošević, dvadesetpetogodišnji barmen iz Beograda, postao je šampion u Tokiju, u Japanu, na svetskom takmičenju barmena u kategoriji Bartenders Choice. Miloš se time upisao u istoriju srpskog bartendinga, a to priznanje predstavlja ujedno i najveći uspeh Udruženja barmena Srbije od kada se takmiči na svetskim šampionatima. CaféBar network donosi ekskluzivnu priču iz Tokija Tekst: Katarina Živković Foto: Goran Rajović

SRPSKI BARMEN NAJBOLJI NA SVETU 65. IBA World Cocktail Championships 2016 Svetsko prvenstvo u pravljenju koktela koje organizuje Međunarodno udruženje barmena svake godine održava se u drugoj zemlji. Ove godine organizovano je u Hotelu Imperial u Tokiju. Prisustvovali su mu barmeni iz više od 60 zemalja i svi su bili jednoglasni u oceni da je organi32

CaféBar horeca | network

zacija bila odlična. A to se videlo već po sletanju u Tokio. Predstavnici Japanskog udruženja barmena dočekali su sve svoje kolege na aerodromu i organizovali im prevoz do hotela. Na recepciji su svakome uručene koverte s programom kongresa i takmičenja, vaučerima za sve restorane u hotelu, brojem sobe, šiframa za wi-fi, mapom Tokija... I šou je mogao da počne.

Hiljade barmena bile su smeštene u rekordnom roku. Njihovo godišnje okupljanje, osim takmičarskog, podrazumeva i kongresni deo na kome se razmatraju sve teme važne za barmene. Ali takmičarski program svakako je bio najzanimljiviji svima koji su došli na taj skup. Takmičenje je trajalo dva dana. Prvog dana barmeni su se nad28/2016


metali u kategoriji flairtanding i bilo ih je četrdesetak. U sali Hotela Imperial, koja na večeri ugosti oko 300 zvanica, u toku takmičenja tiska se bar duplo više barmena željnih da vide nastupe svojih kolega. Onog trenutka kada barmen dobije reč da se predstavi i najavi svoj koktel, u sali krcatoj barmenima nastupa tišina. Goran Rajović, head bartender i potpredsednik Udruženja barmena Srbije, zaduženog za edukaciju, pre četiri godine bio je šesti na svetu u flairtendingu i njemu je ovo već deveto svetsko takmičenje. Njega već svi znaju i prepoznaju i rado pozdravljaju. Goran je nastupao među prvima i bio izvanredan. Dobio je odlične ocene i velike aplauze. Međutim, novih fleraša koji na momente deluju kao mađioničari sve je više i ove godine pobedu je odneo Poljak Marek Poslužni. Drugog dana barmeni su se takmičili u pet kategorija pripreme klasičnih koktela i konkurencija je bila neverovatna. Po trojica barmena smenjuju se na bini u savršenom redu i po

Osećam se fenomenalno i veoma sam ponosan što sam na svetskom takmičenju uspeo da predstavim Srbiju na pravi način i tako pokažem svetu da kod nas u zemlji rade veoma kvalitetni barmeni preciznoj organizaciji. Nema praznog hoda, čekanja niti odugovlačenja. Takmičari su izuzetno nervozni, dok se predstavljaju glas im podrhtava, a onog trenutka kada počne muzika i oni se late svoje opreme i počnu da prave koktele, na ogromnom video-bimu vidi se da im ruke podrhtavaju i s vremena na vreme ispuste garniš. Napetost u sali Hotela Imperial takođe je skoro vidljiva golim okom. Navijanje povremeno kulminira u grupicama okupljenim po nacionalnoj osnovi. Miloš Janošević nastupao je oko 11 sati pre podne i pred sam izlazak na binu bio je duboko koncentrisan. Prilikom prezentacije svog koktela pokazao je veliko samopouzdanje i šarmirao žiri i sve prisutne u sali. Ukratko je objasnio koji su bili

njegovi zadati kriterijumi i kako se odlučio za koktel i home made sastojke. Naglasio je da je insistirao da u domaćem sastojku budu maline kao voće po kome je Srbija poznata. Predstavljanje barmena i koktela takođe je deo ukupne ocene, a ocenjuje ga žiri za prezentaciju. Najveći broj poena za ukupnu ocenu ipak donosi koktel. Goran Rajović budno je pratio svaki Milošev pokret. U trenutku kada je delovalo da je Miloš za nijansu sporiji od druge dvojice takmičara na bini, Goran mu je doviknuo: „Super je to. Samo se malo ubrzaj!” Miloš kaže da je sve vreme, iako nije sklanjao pogled sa svog improvizovanog bara na bini, bio svestan prisustva i podrške pre svega Gorana Rajovića, svog mentora, pa onda i

Miloš sa pobednicima iz drugih kategorija 28/2016

CaféBar horeca | network

33


Put do pobedničkog koktela

Koktel Ura-nage se od novembra služi u lokalu Bar central, Kralja Petra 59 u Beogradu. ostatka ekipe – srpske, crnogorske, hrvatske i slovenačke. – Iako sam dobio mnogo pohvala za samu prezentaciju, moram priznati da sam bio veoma nervozan na početku. Međutim, kako je vreme odmicalo, fokusirao sam se na koktel i potrudio se da sve prođe u najboljem redu, što se i dogodilo! – s ponosom je istakao Miloš Janošević. Miloš je prvo mesto osvojio s koktelom Ura-nage, koji je nazvao po najkomplikovanijem zahvatu u japanskoj borilačkoj veštini džudou. Njegov cilj, kako je i rekao pred prezentaciju svog koktela, bio je da pokaže vrhunsku veštinu na prestižnom svetskom takmičenju. Kao što je zadatak kategorije nalagao, za pripremu koktela takmičari su koristili dva sponzorska pića i jedan homemade sastojak. Homemade sastojak koji je obogatio ukus koktela bio je liker od maline koji je Miloš sam napravio. Za najbolji koktel WCC 2016 proglašen je The Beste Scene, koji je pripremio Japanac Kenji Cubokura. 34

CaféBar horeca | network

Goran Rajović

Važno je da se kandidati zalažu u toku obuke, da pokažu interesovanje, da su spremni da ostanu i duže dok sve ne savladaju, a ne samo da jedva čekaju da se završi čas i da odu kući. Već se na obuci vidi ko je došao da bi uzeo diplomu, a ko da bi se bavio ovim poslom. Među onima koji su došli da bi se bavili poslom barmena ima onih koji mogu ceo život da metiljaju po baru i onih koji zaista žele da uče i napreduju u poslu. To se odmah prepoznaje, najviše po inicijativi i pitanjima koja kandidati postavljaju. Meni je važan karakter osobe, to da li je neko vredan, pošten i posvećen poslu. Za svakog barmena koji počinje da radi veoma je važno da i pored toga što su prvi poslovi vezani za održavanje higijene u baru, bude aktivan i prati sve što se dešava oko njega. Taj period na početku rada je najvažniji

Goran Rajović, head bartender i

potpredsednik Udruženja barmena Srbije, zadužen za edukaciju 28/2016


Udruženje barmena Srbije

Đorđe Matić Miroslav Popov

– Udruženje barmena Srbije naredne godine obeležava 20 godina rada i 15 godina punopravnog članstva u Međunarodnom udruženju barmena (International Bartender Association). Miloševa pobeda na Svetskom takmičenju je najlepši događaj za naš jubilej i dokaz da sve godine rada Udruženja barmena Srbije daju rezultata i pomažu mladim barmenima da napreduju u svom poslu i naprave svetske karijere – izjavio je u Tokiju za Cafébar network predsednik Udruženja barmena Srbije Đorđe Matić.

Miloš sa predsednikom IBA Ronom Busmanom

za učenje i napredovanje. Barmen početnik je šegrt kao i svaki drugi u bilo kom poslu. Mora da sluša savete svojih mentora. U svakom trenutku treba da prati šta rade njegove kolege, da reaguje kada se priprema neki koktel, da doda piće barmenu, da bude od pomoći na pravi način. Osim toga, veoma je važno i da prati komunikaciju i ophođenje prema gostima i da uči sve segmente posla.

i motivisan za napredovanje. Zato

Kada se pojavio na obuci, Miloš je bio jedan od retkih koji su želeli sve ili ništa. Smatrali smo da vredi da ulažemo u njega i to se pokazalo kao ispravno. Već na obuci se videlo da je vrlo zainteresovan

pitanjima. Svaki dan je pokušavao

Miroslav Popov

TAKMIČENJA MILOŠ

smo mu i ponudili da počne da radi kod nas u Bar Centralu. Prvih dana se videlo da upija sve što se dešava oko njega. Literaturu koju smo mu davali je gutao i dolazio sa spremnim

BarmeNS kup, Novi Sad, 2013: prvo mesto Argo kup, Slovenija, 2014: prvo mesto po ocenama stručnog žirija Montenegro cup, Crna Gora, 2015: prvo mesto

nešto novo.

Sve ostale aktivnosti i usluge Udruženja barmena Srbije kao što su ketering i iznajmljivanje mobilnih barova potražite na sajtu www.bar.rs


I

aktuelno koncept kada je bartending u pitanju. Koktel lista veoma se razlikuje od onih u drugim barovima. Bar Central je jedno od retkih mesta u gradu gde gost može sam da izabere sastojke za koktel, a da mu barmen od toga napravi piće po meri. Cilj je da gost iz lokala izađe za mrvicu srećniji nego što je ušao i čini mi se da u tome uspevamo. Zašto si rešio da se takmičiš? Nemaju svi barmeni ambiciju da se takmiče. Takmičenja su veoma bitna, pre svega za mlade barmene. Kada nastupam i pravim koktel, osećam se kao da sam u baru. Bar je moja scena. Volim da pobeđujem.

INTERVJU

BAR JE MOJA SCENA

PROSEKOM SE NE POSTIŽE USPEH Miloš Janošević počeo je da se bavi poslom barmena pre četiri godine kada se upisao na kurs koji organizuje Udruženje barmena Srbije. Kao najbolji u klasi, posle završene obuke dobio je posao u centru Udruženja barmena Srbije, lokalu Bar Central. Njegovu posvećenost i talenat prepoznali su iskusniji barmeni pod čijim je mentorstvom nastavio da se usavršava Kada je pre pet godina iz Medveđe kod Trstenika došao u Beograd, Miloš je uporedo sa studijama na Poljoprivrednom fakultetu počeo da radi u jednoj kafeteriji na Vračaru. Želeo je da postane barista i da u međuvremenu promeni fakultet. Međutim, na nagovor druga Miroslava Popova, umesto na drugi fakultet, upisao se 36

CaféBar horeca | network

na kurs koji organizuje Udruženje barmena Srbije. Do samog početka obuke nije znao da li će uspeti da skupi novac za usavršavanje. Međutim, pred samu obuku drug mu je pozajmio novac. – Na obuci sam dobio teorijsko znanje o piću, naučio sam tehnike pripreme koktela, kako se rukuje barskom opremom i kako da komuniciram s gostima. Sve to primenio sam i u praksi. Fantastično je što Udruženje barmena Srbije onome ko se istakne na obuci ponudi posao. Odlično je što i kada se završi obuka, svi kandidati koji žele mogu da dođu u Bar Central po savete, i uvek su dobrodošli. Miloš je bio najbolji na obuci i zahvaljujući tome dobio poziv da se pridruži timu barmena u Bar Centralu. – Bar Central je zaista najbolje mesto da se počne karijera i jedinstven

Smatra se da je kategorija u kojoj si se takmičio Bartenders Choice najzahtevnija. Pre bih rekao da podrazumeva najviše kreativnosti. S jedne strane, imate veliku slobodu jer bez obzira na zadate kriterijume ipak imate širok izbor. S druge strane, treba biti vrlo kreativan i osmisliti nastup i koktel koji će ostaviti jak utisak. A to nije baš ni tako lako. Ali je zanimljivo. Kako je nastao pobednički koktel? Prva faza pravljenja koktela podrazumevala je da nabavimo pića koja su zadata za tu kategoriju. A ta pića niko ne uvozi u Srbiju. Riga i Marie Brizard bili su obavezni sastojci koktela na takmičenju. Uspeli smo preko kolega barmena da dođemo do Rige Black Balsam Classic. A kada smo je nabavili, počeli smo da pijemo. To nije piće koje smo često koristili do tada i trebalo je vremena da osetimo duh i sve njegove note kako bismo znali s čim možemo da ga uparimo i mešamo. JimBeam White izabrali smo da nam da jačinu i opet smo morali da isprobavamo. A onda nam je i dalje falio karakter koktela i trebalo nam je vremena da isprobamo razne sastojke kako bismo došli do onog koji nam se pokazao kao pravi i idealan miks. U stvari, Goranu je tek dva dana pred istek roka za prijavu recepture sinulo šta se najbolje uklapa, i to dok je bio na plaži, na moru. Zvao me je i rekao: „Probaj lajm i ananas.” Naravno, naš 28/2016


UČITE OD NAJBOLJIH! P RAVA

PRILIK A DA SEBI PRONAĐETE NOVU PROFESIJU I OBEZBEDITE DOBAR POSAO !

R EZERVIŠITE SVOJE MESTO SAMO 10 POL A ZNIK A U

U KOLIKO

NA VREME , GRUPI !

ŽELITE DA IZGR ADITE K ARIJERU U BARTENDINGU , STEKNETE

PREDNOST NAD KONKURENCIJOM , DOBIJATE NA JBOL JE POSLOVE I ODLIČ NO Z AR AĐUJETE , VODEĆA , SERTIFIKOVANA OBUK A Z A

PROFESIONALNE BARMENE

U DRUŽENJA

BARMENA

S RBIJE

PRUŽIĆ E VAM

TRENING I ZNANJE NEOPHODNE Z A USPEH .

U DRUŽENJE BARMENA S RBIJE JE PUNOPR AVNI Č L AN I NTERNATIONAL B ARTENDERS A SSOCIATION – IBA. I NTERNACIONALNO UDRUŽENJE BARMENA OSNOVANO JE 1951. I DANAS IMA 62 ZEML JE Č L ANICE SA ŠEST KONTINENATA . TO JE JEDINA ORGANIZ ACIJA TE VRSTE Č IJI SE STANDARDI U OBL ASTI BAR KULTURE POŠTUJU U CELOM SVETU .

Tamara Santai domaći miks malina i likera dao je poseban imidž koktelu. Ko se najviše obradovao tvojoj tituli svetskog šampiona? Moja majka i moj kolega Miroslav Popov. Mnogi prijatelji, rođaci i kolege došli su na aerodrom da me dočekaju iz Tokija. Ali prvo čega se sećam po izlasku iz aviona jesu uplakani mama i Miroslav. Kako je izgledao prvi radni dan svetskog šampiona? Nisam očekivao da je toliko ljudi upoznato s mojom pobedom. Mnogi su dolazili da mi čestitaju, među njima i novi gosti. Posebno mi je drago što su brojni mediji preneli da smo kao zemlja postigli važan uspeh u svetu. Zaista mislim da je za nas veoma važno u svakoj oblasti da se istaknemo i ostavimo dobar utisak. Šta ti je bilo najdragocenije iskustvo s tog takmičenja? Osim poznanstava s barmenima iz celog sveta, bio sam u prilici da vidim kako Japanci rade barmenski posao. Neverovatno je koliko su posvećeni poslu i koliko su precizni. Za mene je to nova dimenzija u stvaranju koktela. 28/2016

Sva pitanja i detaljne informacije možete dobiti: lično u Bar Centralu – sedištu Udruženja barmena Srbije, Kralja Petra 59, Beograd e-mail: obuka@bar.rs telefon: 060 362 64 45 kontakt Miloš Zlatković /koordinator nastave/


NA TERENU S TR ŽIŠNOM INSPEKCIJOM

NA JČEŠĆI KOMENTAR UGOSTITEL JA K AD U LOK AL U ĐE INSPEKCIJA

Došli da pune budžet!? Među ugostiteljima vlada uverenje da inspekcija preterano kontroliše lokale i da u obilaske idu da bi napunili državnu kasu. Upravo to je bio povod da provedemo dan na terenu sa tržišnom inspekcijom i uverimo se, upravo, u suprotno od uvreženog mišljenja

D

obar dan, turistička inspekcija! – Ana Tanazević počinje redovnu inspekcijsku kontrolu u lokalu Mamma’s Biscuit House u centru Beograda. Kontrolisaće izdavanje računa, legalitet rada i da li postoji dovoljan broj cenovnika u kafiću. – Niko nije baš najsrećniji kada uđe inspekcija, jer ljudi je doživljavaju na pogrešan način. Kada uđemo i predstavimo se, ugostitelji apriori pretpostave da smo mi došli samo da napišemo neku kaznu i često kažu: „Evo, došli ste da punite budžet!” Mi nismo ni počeli kontrolu, a oni već imaju takve, neosnovane predrasude – kaže inspektorka. Ona dodaje da uprkos tom uvreženom mišljenju najveći broj kontrola prođe glatko, bez ijednog utvrđenog prekršaja. Međutim, menadžer lokala Mamma’s Biscuit House Uglješa Todorović daje potrebna dokumenta bez pogovora pošto je pogledom preleteo preko naloga za inspekciju, koji je odskoro obavezan za svaku kontrolu. – Zakon o inspekcijskom nadzoru (Sl. glasnik RS, br. 36/2015), koji je stupio na snagu 29. 4. 2015. a primenjuje se u celini od 30. 4. 2016, do38

CaféBar horeca | network

neo je novine u postupanju i radu inspekcija. Novina je, pre svega, izdavanje naloga za inspekcijski nadzor privrednog subjekta. U nalogu rukovodilac konkretno definiše predmet inspekcijskog nadzora. U redovnom inspekcijskom nadzoru kontrola se obavlja po kontrolnim listama koje su objavljene na sajtu ministarstva. Za neregistrovane subjekte ne izdaju se nalozi – objasnili su nam u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija. Dok Ana upoređuje račune i cenovnike i pregleda potrebnu dokumentaciju, Uglješa je miran. Kaže, ne plaši se inspekcije jer ima knjigovođu koji vodi računa o tome da svi propisi uvek budu ispoštovani. – U poslednjih godinu dana finansijska inspekcija posetila nas je dva-tri puta, a i turistička takođe – poverio nam se Uglješa. 28/2016


ak tuelno

Prema zvaničnim podacima, u 2015. godini inspektori Sektora turističke inspekcije obavili su ukupno 16.399 kontrola, od kojih se 12.870 odnosilo na ugostiteljsku delatnost: 2.435 kontrola ugostiteljskih objekata za smeštaj i 10.435 kontrola ugostiteljskih objekata za ishranu i piće. Čini se da inspektori ne zabušavaju na poslu. – Iako većina ljudi ima predrasude da u državnim firmama zaposleni po ceo dan piju kafu, kod nas nije tako – sa osmehom kaže Ana. Ukoliko nameravate da se bavite ugostiteljstvom, morate dobro proučiti Zakon o turizmu, Zakon o zaštiti potrošača i Zakon o izloženosti stanovništva duvanskom dimu, jer upravo su odredbe tih zakona ono na šta inspektori obraćaju najviše pažnje. Međutim, jezik pravnika često je rogobatan, te je za razumevanje svih odredaba ponekad neophodno angažovanje advokata, za šta mnogi ugostitelji nemaju sredstava. Dobra vest je da se mladi vlasnici ugostiteljskih objekata sve češće pre otvaranja konsultuju baš sa turističkom inspekcijom oko svih propisa koje je neophodno ispuniti da kasnije ne bi imali problema. – Ono što je najvažnije jeste da na vratima bude istaknuto poslovno ime i sedište, naziv i vrsta ugostiteljskog objekta, radno vreme i znak za dozvoljeno ili zabranjeno pušenje. U lokalima koji imaju do 80 kvadrata upotrebne površine, ugostitelj može da odabere da li će dozvoliti ili zabraniti pušenje. U onima koji premašuju 80 kvadrata, najmanje 50 odsto mora biti nepušački deo. U ugostiteljskim objektima u šanku nije dozvoljeno pušenje, kao ni u toaletima, i to treba takođe da bude jasno naznačeno. Osim toga, svaki lokal mora da imenuje i odgovorno lice koje će kontrolisati zabranu pušenja – rekla nam je Ana. Odnedavno je neophodno da u svakom lokalu postoji i knjiga evidencije o prijavljenim reklamacijama. Iako su te knjige uglavnom prazne jer još niko nije podneo formalnu reklamaciju na kafu ili sok u ugostiteljskim objektima, ukoliko nemate takvu knjigu, kazna će biti visoka. Svaki ugostiteljski objekat takođe mora da ima i utvrđen normativ hrane i pića i da ga na zahtev potrošača da na uvid. Potrošači retko traže normativ na uvid kada nisu zadovoljni koktelom ili nekim drugim pićem, ali nije neobično da zovu inspekciju kada posumnjaju da ih je neko zakinuo za količinu mesa. – Nedavno nam je građanin prijavio da je u naručenom girosu dobio 20 grama mesa i 200 grama pomfrita. Kada se takva stvar dogodi, inspektori izađu na lice mesta i posmatraju šta se dešava. Ukoliko primete nešto sumnjivo, mogu da traže proizvod na uvid, knjigu normativa, kao i da odmah izmere sastojke, jer je ugostiteljski objekat u obavezi da ima dozere i vagice – kaže Ana. U lokalu Mamma’s posao se privodi kraju. Papiri su potpisani, računi provereni, pečati udareni i taj lokal u Ulici Stra28/2016

KAZNE Posle utvrđene nepravilnosti u radu, inspektor piše prekršajni nalog, a to znači da kazna može da se plati odmah, bez podnošenja zahteva sudiji. Inspektori će uvek savetovati da se kazna plati što pre, jer se u tom slučaju iznos umanjuje za polovinu. U Zakonu o turizmu, u zavisnosti od vrste prekršaja propisane su sledeće kazne: za pravno lice od 100.000 do 800.000 dinara; za preduzetnika od 80.000 do 500.000 dinara; za odgovorno lice od 5.000 do 30.000 dinara; za fizičko lice od 50.000 do 150.000 dinara. U Zakonu o turizmu za određene prekršaje propisan je fiksni iznos kazne, za šta se izdaje prekršajni nalog: za pravno lice 50.000 dinara; za preduzetnika 40.000 dinara; za odgovorno lice 8.000 i 10.000 dinara; za fizičko lice 10.000 dinara. CaféBar horeca | network

39

I


Uglješa Todorović Mamma’s Biscuit House

Slobodan Stevanović Sweet&Chilli

Zakonom o turizmu (Službeni glasnik RS, br. 36/2009, 88/2010, 99/2011 i dr. zakon, 93/2012 i 84/2015), Zakonom o zaštiti potrošača (Službeni glasnik RS, br. 62/2014i 6/2016) i Zakonom o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu (Službeni glasnik RS, br. 30/2010) propisane su obaveze ugostitelja koje su sadržane u kontrolnoj listi KL 04 – ugostitelj, koja se nalazi na sajtu Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija. hinjića bana može neometano da nastavi rad. Inspektorka produžava u susedni lokal Sweet&Chilli, gde je sa uzdahom dočekuje Slobodan Stevanović, vlasnik, ali kako kaže, i radnik – zbog teške ekonomske situacije. – Inspekciji se baš i ne obradujem, ali ne zbog toga što kršim neki propis, već zato što me uvek

zateknu u poslu, pa mi je teško da postignem da uslužim sve goste i da izađem njima u susret – objašnjava Slobodan pružajući sva potrebna dokumenta. Posle tog, Ana će obići bar još dva-tri lokala. A već sutra je na redu nova tura i drugi deo grada. Spremite papire, jer pitanje je vremena kad će pokucati i na vaša vrata!

Konkurencija najčešće prijavljuje Pošto korisnik od prijave inspekciji direktno nema ništa sem lične satisfakcije da je pravda zadovoljena, tj. ne dobija naknadu, već samo mogućnost da ugostiteljski objekat bude novčano kažnjen zbog nepoštovanja određenog propisa, prijave najčešće stižu od konkurencije. Prijave mogu podneti i NN lica, ali inspektori uvek znaju kada se iza toga krije konkurent, najčešće zbog načina na koji je opisana nepravilnost i termina koje prosečan korisnik ne bi upotrebio. U svakom slučaju, turistička inspekcija prijave prima na adresu: Sektor turističke inspekcije, Novi Beograd, Omladinskih brigada br. 1; na telefon dežurne službe 011/3139686 non-stop i na imejl: turisticka. inspekcija@mtt.gov.rs. CBN

PITANJE OGRANKA Većina ugostitelja dobro je upoznata s propisima na koje će inspekcija obratiti pažnju pri svakoj kontroli, ali ono što zna da napravi problem jeste potvrda o formiranom ogranku. Naime, ukoliko je vaša firma društvo s ograničenom odgovornošću, te posedujete trgovinu ili druge uslužne objekte, pa otvorite i ugostiteljski objekat, neophodno je da u registru privrednih subjekata obrazujete ogranak firme i registrujete novu adresu na kojoj se vaš lokal nalazi. To znači da ako je vaša firma registrovana na nekoj adresi, a vi u okviru firme otvorite ugostiteljski objekat na drugoj adresi, morate da imate potvrdu o obrazovanom ogranku za taj objekat.


Tekst: Vesna Mitrović

VELIKI IZ A ZOV S KO JIM SE UGOSTITEL JI SUSREĆU JESTE NEDOSTATAK EDUKOVANIH K ADROVA

ZNAJU DA NOSE, ALI NE I DA POSLUŽE

Ja bih u ugostiteljske škole uveo bonton, koji bi učenici izučavali tokom sve tri godine školovanja. Konobari u školi nauče da nose, ali ne i da posluže, a pre svega ne umeju lepo da se ponašaju. Prilikom izbora konobara važno mi je samo da bude lepo vaspitan, da ima stav i da ume da hoda, sve ostalo može da se nauči – kaže Nikola Dimitrijević, vlasnik restorana Franš

P

late kuvara kreću se od 40.000 dinara do 70.000 i više, a konobara oko 25.000, uz bakšiš koji dobiju od gostiju. Poslednjih godina sve više dece upisuje ugostiteljske škole, pa se može reći da je kuvar popularan zanat među mladima. Međutim i pored toga što je izbor na tržištu veći nego ikada pre domaći ugostitelji tvrde da nema dobrog i edukovanog kadra. Ugostitelji smatraju da se nastava u školama 42

CaféBar horeca | network

uglavnom izvodi teorijski i da mladi kadar često ne zna ni osnovne stvari poput toga da razlikuje vrste mesa. Međutim, Senka Pantić, direktorka Ugostiteljsko-turističke škole u Beogradu, tvrdi da učenici u toj ustanovi imaju dosta prakse. Osim kabinetske nastave u samoj školi, učenici imaju i praktičnu nastavu u hotelu Palas i drugim hotelima s kojima je škola potpisala ugovor. – Naša škola miriše na hranu, kod nas se u kabinetima gde se izvodi

praktična nastava stvarno kuva. Nama je najbitnije da naši učenici budu osposobljeni da rade u ugostiteljstvu. Konobari po završetku škole mogu da rade i brzo se prilagode svakom timu. S druge strane, kuvari ne mogu odmah da rade samostalno bez nadzora mentora. Smatram da ugostitelji ne mogu da očekuju da posle tri godine školovanja dobiju vrhunskog kuvara – ističe Pantićeva.

28/2016


ak tuelno

Nikola Dimitrijević Konobari ne znaju da posluže Ugostitelji takođe tvrde da plan i program u ugostiteljskim školama ne prati savremeno ugostiteljstvo i zameraju školama što se sa strukom nikada ne konsultuju prilikom izrade programa nastave. Nikola Dimitrijević, vlasnik restorana Franš, smatra da se danas u velikoj meri promenio odnos između gosta i osoblja.

– Konobari u školi nauče da nose, ali ne i da posluže, a pre svega ne umeju lepo da se ponašaju. Ja bih u ugostiteljske škole uveo bonton, koji bi učenici izučavali tokom sve tri godine školovanja. Prilikom izbora konobara važno mi je samo da bude lepo vaspitan, da ima stav i da ume da hoda, sve ostalo može da se nauči. Da bih osposobio mladog konobara za rad, potrebno je oko dva meseca – ističe Dimitrijević. S druge strane, kuvarstvo je, prema njegovim rečima, ozbiljan zanat i zahteva mnogo više prakse. Način obrazovanja kuvara mnogo je kompleksniji od edukacije konobara. – Pravi kuvar se postaje tek posle pet ili šest godina iskustva. Dobar kuvar mora da poznaje ukuse i mirise, šta s čim ide, i što je mnogo važnije, šta s čim ne ide – smatra Dimitrijević.

Senka Pantić

Smatram da ugostitelji ne mogu da očekuju da posle tri godine školovanja dobiju vrhunskog kuvara – ističe Senka Pantić

I


Dejan Maksimović Max Kuvar sve popularnije zanimanje Sve više mladih odlučuje se za posao kuvara i konobara, jer su ti zanati veoma traženi u inostranstvu. Veliki broj njih odlazi na kruzere u potrazi za poslom i zaradom, pa se neretko odlazak mladog kadra navodi kao razlog nedostatka edukovanog ugostiteljskog osoblja. Kako navodi Vojin Erceg, direktor Prve privatne ugostiteljsko-turističke škole iz Beograda, danas na tržištu nema nezaposlenih kuvara. On dodaje da je potrebna mnogo bolja saradnja ugostitelja i škola koje obrazuju taj kadar. – Smatram da smo svi zajedno krivi za to što ugostitelji tvrde da nema dobrog kadra. Iako imam veoma dobru saradnju sa više od 30 različitih ugostiteljskih objekata, nikad niko nije stipendirao dobre đake. Jednostavno, ne postoji interesovanje ugostitelja da na taj način stimulišu decu. Mislim da decu samo treba prihvatiti i učiti – kaže Erceg. Iako ugostitelji smatraju da su naši kuvari generalno dobri, vrlo je teško doći do njih. Nedostatak kadra naročito se oseti tokom proleća i leta kada kuvari i konobari odlaze u mediteranske zemlje na privremeni rad. Branko Bogdanović, generalni menadžer restorana Pomodoro, rekao nam je da se tokom leta dešava 44

CaféBar horeca | network

Branko Bogdanović da glavni kuvar ode bez ikakve najave i ostavi kolege na cedilu. – Mislim da mladi ljudi treba da iskoriste šansu koja im se pruža i da ne treba leti da hrle na poslove koji su često sumnjivi. Veoma je teško naći dobrog radnika. Čak i kada kod nas dođe profesionalni kuvar, potrebno mu je više od dva meseca da preuzme smenu, a onima s manje iskustva logično treba neuporedivo više. Nijedan dobar poslodavac neće pustiti dobrog radnika da ode, naravno ako taj radnik traži stvari koje su realne za naše uslove – ističe Bogdanović.

Puno kuvara – malo šefova Iz ugostiteljskih škola kao razlog nedostatka kadra osim odlaska mladih u inostranstvo navodi se i to da dobri đaci obično nastavljaju dalje obrazovanje na faklultetima, pa onda ugostiteljima ostaje kadar koji nije završio tu stručnu školu. Dejan Maksimović Max, kuvar, smatra da je nedostatak edukovanog kadra odgovornost i ugostitelja i škola. – Nastavni kadar je zamoren i radi po programu koji nije prilagođen potrebama savremenog kuvarstva. Kuvar je danas popularno zanimanje, pa se deca upisuju zbog novca. Mladi kuvari ne rade na edukaciji, iako im je danas sve dostupno preko interneta. Međutim,

Dejan Veljković Osim u Beogradu, dobri kuvari nedostaju i u Pirotu. Dejan Veljković, vlasnik kafane Dukat, rekao nam je da deca u Ekonomskoj školi, u kojoj se u tom gradu obrazuju kulinarski tehničari, nemaju praksu i da se nastava uglavnom izvodi teorijski. – Kada mladi posle četiri godine školovanja uđu u kuhinju, gledaju nas belo kao da su prvi put ušli u restoran. U Pirotu škola nema novca čak ni da im kupi meso, pa deca nemaju na čemu da uče – objašnjava Veljković. čak i kada su oni voljni da rade i odu na praksu, tamo čiste pločice umesto da budu uz kuvara i na taj način polako ulaze u posao – ističe Maksimović i dodaje da su i sami vlasnici restorana često ugostiteljski nepismeni i da su uslovi rada u većini ugostiteljskih objekata katastrofalni. – Kuvari rade u malim i sklepanim kuhinjama, s polovnom opremom. Pritom retko koji šef kuhinje ima ugovor kakav zaslužuje. Veliki broj ugostitelja pomoćno osoblje menja na tri do šest meseci. Mi imamo mnogo dobrih kuvara, ali malo dobrih šefova – zaključuje Maksimović. CBN 28/2016


PR članak Ove sezone Barcaffè otkriva sve tajne vrhunskog espressa i pokreće Barista Tour u celom regionu, jedinstveni karavan koji poziva sve ljubitelje kafe i one koji to žele da postanu da otkriju savršen espresso koji će pripremiti vrhunski, sertifikovani Barcaffè baristi! U svakom gradu, od Ljubljane do Skoplja, u Barcaffè partnerskim lokalima tim stručnjaka edukovaće goste kako da na najbolji način prepoznaju kvalitetan i dobar espresso. Šta su to ristretto, lungo, latte macchiato, kako se pravi latte art i savršena cappuccino krema, šta se krije u Barcaffè koktelima jedinstvenim na tržištu – podelićemo s vama umetnost pripreme espresso napitaka iz kuće eksperta kafe i nagrađivaćemo interesovanje svih ljubitelja dobrog espressa na nekoj od Barista Tour promocija u vašem omiljenom Barcaffè lokalu!

BARCAFFÈ KREĆE NA BARISTA TOUR! Uživanje u Barcaffè espresso kafi znači uživanje u bogatoj aromi sveže kafe, jer nekoliko dana posle prženja, u pakovanju Barcaffè espresso razvija se sveža aroma koja gradi najfinije ukuse koji tada dostižu svoj vrhunac

A šta čini kompletno uživanje u kafi ili savršenom espressu? Mešavina, kvalitetan espresso aparat, ruka pravog bariste? Više je faktora koji espresso čine savršenim, ali sve počinje od prave mešavine. Barcaffè ima različite recepture koje pokrivaju sve tržišne segmente: Barcaffè espresso Classico, Barcaffè Bar, Barcaffè Prestige Crema, te dragulj kolekcije Barcaffè Prestige 100% arabica. Ova čudesna Barcaffè mešavina sadrži pažljivo birana zrna kafe vrste arabika iz Srednje i Južne Amerike, Afrike i Azije, što se može prepoznati u cvetnoj, veoma prijatnoj aromi espresso napitka. Aroma je lepo zaokružena punim ukusom tamne čokolade sa mirisom zove. U osnovi, sve Barcaffè espresso mešavine odlikuju se zaokruženim i aromatičnim ukusom, a budući da su zahtevi ugostitelja i krajnjih potrošača različiti, razvili smo mešavine kafe različitog ukusa koje svima nude poseban doživljaj espressa. Pridružite se Barcaffè Barista Touru i doživite egzotične arome svežih citrusa i mirisnog cveća u savršenoj šoljici Barcaffè espressa, koja dan čini lepšim!


Primena novog Pravilnika za kategorizaciju ugostiteljskih objekata za smeštaj od 15. decembra

Veliko spremanje Kategorizacija ugostiteljskih objekata označava se brojem zvezdica od jedan do pet. Ugostiteljski objekat mora ispunjavati sve obavezne elemente za kategoriju kojoj pripada i mora imati minimum bodova po osnovu izbornih elemenata za istu kategoriju Piše: Deana Dimitrijević

46

CaféBar horeca | network

M

inistarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija donelo je novi Pravilnik o standardima za kategorizaciju ugostiteljskih objekata za smeštaj. Pravilnik je stupio na snagu, a počinje da se primenjuje 15. decembra 2016. Za ugostiteljske objekte za koje je izdata određena kategorija do stupanja na snagu tog pravilnika, odredbe novog pravilnika primenjivaće se od dana isteka roka važnosti akta o određivanju kategorije. Pravilnikom su propisani standardi za kategorizaciju ugostiteljskih objekata za smeštaj vrste hotel, motel, turističko naselje, kamp, pansion, kuća, apartman, soba, seosko turističko domaćinstvo, kao i podvrste garni hotel i apart hotel. Novi pravilnik obuhvata i posebne standarde za specijalizaciju hotela, kategorije i način sticanja i promene kategorije. Donošenje pravilnika uslovljeno je potrebom da se stvori normativno-pravni okvir kojim se podstiče podizanje nivoa kvaliteta usluga i sadržaja ugostiteljskih objekata za smeštaj, kao i njihovo prilagođavanje evropskim standardima u oblasti kategorizacije, kako je navelo Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija. Izmene u pravilniku rezultat su napomena stručne javnosti i prakse i poboljšanja postojećih rešenja. 28/2016


AK TUELNO

– Donošenje pravilnika na taj način predstavlja jednu od ključnih pretpostavki za kvalitetniji turistički razvoj Srbije, kao i za sticanje viših pozicija na turističkom tržištu – naveo je samostalni savetnik Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija Goran Negić.

Nova rešenja i opšte odredbe U novom pravilniku definisani su izborni elementi i način izračunavanja, data je bliža i detaljnija definicija depandansa, a definicije vrsta i podvrsta su ujednačene. Novim pravilnikom određuje se da u sastavu ugostiteljskog objekta za smeštaj vrste hotel, motel, turističko naselje, pansion i podvrste garni hotel i apart hotel ne mogu postojati sobe i apartmani koji su aktom jedinice lokalne samouprave razvrstani u kategoriju. Propisano je da u ugostiteljskom objektu za smeštaj vrste hotel,

28/2016

motel, turističko naselje, pansion i podvrste garni hotel i apart hotel mogu biti i delovi objekta u vlasništvu drugih pravnih i fizičkih lica koji kao smeštajne jedinice, ili drugi sadržaji ugostiteljskog objekta, funkcionalno i organizaciono čine sastavni deo ugostiteljskog objekta. Ugostitelj je dužan da pri podnošenju zahteva za razvrstavanje ugostiteljskog objekta za smeštaj u kategoriju dostavi odgovarajuće dokaze o međusobno regulisanim pravima i obavezama. Podnosi se i kopija ugovora o upravljanju zaključenog između ugostitelja i drugih pravnih i fizičkih lica koja su vlasnici delova objekata (smeštajnih jedinica). Standardi kategorizacije sadrže obavezne elemente, kao i izborne elemente, odnosno usluge i prateće sadržaje ugostiteljskog objekta, na osnovu kojih se, prema ovom pravilniku, dodeljuje broj bodova

utvrđenih za određenu kategoriju. Za motele je novim pravilnikom smanjen potreban broj bodova po osnovu izbornih elemenata. Za niže kategorije su se novim pravilnikom uveli pooštreni kriterijumi, koji u okviru obaveznih elemenata zahtevaju kompjuterizovano recepcijsko poslovanje, propisanu minimalnu površinu sale restorana, pločicu s imenom uslužnog osoblja i brojne druge. Kategorizacija ugostiteljskih objekata označava se brojem zvezdica od jedan do pet. Ugostiteljski objekat mora ispunjavati sve obavezne elemente za kategoriju kojoj pripada i mora imati minimum bodova po osnovu izbornih elemenata za istu kategoriju.

Novim pravilnikom je za ugostiteljski objekat za smeštaj, vrste soba, uvedena kategorija od četiri zvezdice.

CaféBar horeca | network

47


Oznaku kategorije izdaje nadležni organ jedinice lokalne samouprave na osnovu rešenja ministra o razvrstavanju ugostiteljskog objekta u kategoriju. Troškove izdavanja oznake snosi podnosilac zahteva za određivanje kategorije objekta.

Ugostiteljski objekat vrste hotel, kategorisan sa tri ili više zvezdica može da se specijalizuje po posebnim standardima u zavisnosti od usluga koje pruža. Standardi specijalizacije hotela obuhvataju poslovni hotel, kongresni hotel, porodični hotel, sportski hotel i spa-velnes hotel.

Uvedeni su potpuno novi kriterijumi za standard hotela, između ostalog ekološki kriterijumi, cipelarnik u sobi, video-nadzor glavnog ulaza i recepcije, dekoracija prijemnog hola, softver za hotelsko poslovanje (za više od 30 smeštajnih jedinica), poseban ulaz za prtljag, izveštaj o sprovedenom eksternom istraživanju zadovoljstva gostiju, obeležavanje parking mesta i brojni drugi. Depandans u sastavu ugostiteljskog objekta vrste hotel, motel, pansion ili podvrste garni i apart hotel razvrstava se u istu ili u jednu kategoriju niže od glavnog objekta, o čemu gost mora biti obavešten. Sobe i apartmani u sastavu ugostiteljskih objekata za smeštaj vrste hotel, motel, turističko naselje i pansion, kao i podvrste garni i apart hotel ne mogu biti razvrstane u kategoriju aktom jedinice lokalne samouprave.

Oznake kategorizacije Kategorija ugostiteljskog objekta hotel, motel, turističko naselje, pansion, apart i garni hotel označava se tablom, dok se kategorija vrste kuća, apartman, soba i seosko turističko domaćinstvo označava nalepnicom. Tabla i nalepnica su petougaonog oblika sa zaobljenim uglovima, a u gornjem delu sadrže ucrtane šestokrake zvezdice kojima se označava kategorija objekta. U donjem delu ispisan je naziv vrste objekta na srpskom jeziku, ćiriličnim pismom, i na engleskom jeziku. 48

CaféBar horeca | network

Pravilnikom su propisani izgled i tačne dimenzije oznake za kategoriju. Oznaka kategorisanog objekta postavlja se sa spoljne strane na glavnom ulazu u objekat ili unutar glavnog ulaza ukoliko se objekat nalazi u zgradi pod zaštitom kao kulturno dobro. Podloga oznake je tamnoplave, a slova i simboli žute boje. Specijalizacija hotela označava se na pravugaonoj tabli sa zaobljenim uglovima. U gornjem delu table istaknut je naziv specijalizacije hotela na sprskom jeziku, ćiriličnim pismom, a u donjem delu na engleskom jeziku.

Način sticanja kategorije ugostiteljskog objekta Ugostitelj podnosi resornom ministarstvu zahtev za razvrstavanje ugostiteljskog objekta za smeštaj u kategoriju. Ispunjenost uslova propisanih za kategoriju, kao i za specijalizaciju hotela, utvrđuje i proverava komisija za kategorizaciju ugostiteljskog objekta, koju obrazuje ministar.

Promena kategorije ugostiteljskog objekta Ukoliko ugostiteljski objekat ispuni uslove za višu kategoriju ili odstupi od standarda propisanih za kategoriju koja mu je određena, resorno ministarstvo, odnosno nadležni

organ jedinice lokalne samouprave, na zahtev ugostitelja donosi rešenje o promeni kategorije, u skladu sa zakonom. Ukoliko ugostiteljski objekat za smeštaj poveća broj smeštajnih jedinica, ugostitelj podnosi novi zahtev za određivanje kategorije. Postupak promene kategorije isti je kao i postupak njenog određivanja. Ugostitelj 60 dana pre isteka roka utvrđenog rešenjem podnosi zahtev za ponovno određivanje kategorije.

Pregled smeštajnih jedinica na teritoriji Srbije Na teritoriji Srbije, ove godine, ima 350 hotela, uključujući i garni i apart hotele. Broj ležaja iznosi 28.857. Kvalitativni pomak u poslednjih nekoliko godina predstavlja činjenica da je najveći broj ležajeva nekada bio u hotelima sa dve i tri zvezdice, dok se danas najveći broj smeštajnih kapaciteta nalazi u hotelima sa četiri zvezdice. – Svaki četvrti hotel i skoro svaki treći ležaj u Srbiji, nalazi se u Beogradu, što je nepovoljna teritorijalna struktura, tj. razmeštaj. U Beogradu trenutno posluju 93 hotela sa ukupno 6.472 smeštajne jedinice i 9.400 ležaja – rekao je Goran Negić, samostalni savetnik u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija. CBN 28/2016


Biznis model

PIVO, KOBAJE I BAVARSKA Na poziv ekipe iz paba Pivo i kobaja, bili smo među šest miliona ljudi koji su posetili Oktoberfest. Uživali smo u ukusu piva, i uverili se da vešte bavarske konobarice koje nose i po desetak krigli piva u rukama nisu samo mit 50

CaféBar horeca | network

O

ktoberfest je zaštitni znak Bavarske. Održava se duže od 190 godina. Čast da otvori prvo bure piva i time označi početak najvećeg narodnog festivala na svetu tradicionalno pripada gradonačelniku Minhena. Za šesnaest dana, koliko obično traje festival, od pretposlednje subote u septembru popije se više od šest miliona piva. Festival se održava u samom centru Minhena. Ceremonija otvaranja počinje tačno u podne, kada gradonačelnik otvara prvo bure piva uz muziku i okićene povorke ljubitelja narodne muzike koji defiluju ulicama grada. Na čelu povorke je Minhner kindl na konju, takoz28/2016


BRATWURST – po ukusu najsličnija našim kobasicama, samo je malo kraća i deblja od njih. [teletina, svinjetina i govedina] WEISWURST – bele je boje, a kada se skuva i oljušti, veoma tvrda. [teletina i svinjetina] TÜRINGER – čudne je boje, boje kože. [teletina i svinjetina] NÜRNBERGER – nazvana je po nemačkom gradu Nirnbergu. Izgleda kao i svaka obična kobasica. [svinjetina] POLNISCHE – poljska kobasica, koja veoma podseća na našu čajnu kobasicu. [teletina] WIENER – bečka kobasica, veoma dugačka, ima istu boju kao naše pileće viršle, a otprilike je i iste dužine. [svinjetina i govedina] REGENSBURGER – nazvana je po nemačkom gradu Regensburgu. Dužine je 10 cm i bakarne je boje. [svinjetina] KAKO JE NASTAO OKTOBERFEST Sve je počelo 12. oktobra 1810. godine velikom konjičkom trkom na svadbi prestolonaslednika Ludviga Bavarskog i princeze Tereze Saksonske. Zato se i poljana gde se održava festival naziva Terezine livade. Događaj je najpre bio vrlo skroman, ali je s vremenom prerastao u najveći narodni festival na svetu.

vano minhensko dete, za kojim slede gradonačelnik i drugi gradski funkcioneri. Posle šetnje, povorka se zaustavlja na Terezinoj livadi, koja je i centralno mesto festivala. Gradonačelnik je u Šotenhamelovoj šatri, koja je ujedno i najveća i najznačajnija. Nastala je od barake u kojoj je točeno pivo iz 28/2016

CaféBar horeca | network

51


kraljevske šatre u 19. veku. Danas, gostioničari su braća Peter i Kristijan Šotenhamel. Pivo se služi u četrnaest velikih šatora koji su otvoreni od devet ujutro do pola dvanaest uveče. Ulazak u sve šatore je besplatan, ali bez mesta za sedenje nije moguća konzumacija ni piva ni hrane. Rezervacija je besplatna i na upit za najmanje deset osoba s obaveznom konzumacijom u određenom iznosu, u zavisnosti od šatora. Plaćanje je moguće samo u gotovini. Na manifestaciji se mogu naći gotovo sva tradicionalna obeležja Bavarske kao što su kobasice, perece, nošnja, muzika i vašarski objekti koji su osmišljeni još u 19. veku. Montažni objekti pravljeni su u stilu bavarske tradicije, a pri njihovom zakupljivanju prednost se daje najpoznatijim minhenskim pivarama. Specijalno za Oktoberfest pivare proizvode posebno Wiesn pivo s većim postotkom alkohola. Pivo se priprema prema Minhenskoj zapovesti o čistoći iz 1487. koja propisuje da pivo mora da bude napravljeno isključivo od vode, hmelja i ječmenog slada, dok je svaki drugi sastojak najstrože zabranjen. CBN 52

CaféBar horeca | network

BAVARSKA NOŠNJA RAZLIKUJE SE OD SVIH NOŠNJI NA SVETU Tradicionalna ženska nošnja je dugačka, dok modernija dolazi do kolena ili malo iznad. Najčešće se sastoji od haljine koja u gornjem delu podseća na korset, a preko stomaka se veže kecelja s mašnom. Zanimljiv je način na koji se mašna vezuje. Ako je vez s leve strane, to znači da je devojka sama, ako je na sredini, to govori da je nevina, dok je mašna vezana s desne strane, istih ili sličnih boja kao šare na korsetu, znak da je devojka zauzeta, u vezi ili braku. Cipele su obično ravne i tamnije boje. Muška nošnja sastoji se od karirane košulje dugih rukava, bermuda koje su malo iznad kolena i čarapa koje sežu do ispod kolena. Kvadratići na košulji moraju da budu bele boje. Preko košulje se nose pantalone s tregerima, napravljenim obično od kože. Umesto bermuda mogu da se nose i pantalone s obaveznim džepovima s prednje strane. Šešir može da bude deo nošnje, ali i ne mora. 28/2016


EKSKLUZIVNO Z A CAFÉBAR NE T WORK

Gianf ranco Chiarini

3 MICHELIN STAR CHEF

Tekst: Jelena Stojčić Foto: Chiarini Culinary Consultants


CHEF KOJI JE KUVAO ZA BRITANSKU KRALJEVSKU PORODICU i Džimija K artera , bivšeg američKog preDseDniKa , neDavno je posetio beograD Da bi s mlaDim šefom hotela m etropol palace Dimitrijem acevsKim Kreirao jelovniK za božićnu gala večeru. ĐanfranKo Kjarini (gianfranco chiarini) Do saDa je obišao 145 zemalja, raDio u restoranima sa tri m išlenove zvezDice i najluKsuznijim hotelima širom sveta. o tome KoliKo su srpsKi restorani DaleKo oD m išleno vih zvezDica i Ko je zaslužan za to što Kuvari imaju status zvezDa na svetsKoj gastronomsKoj sceni,

cafébar networK pričao nam je ovaj šarmantni peDesetogoDišnji italijan eKsKluzivno za

Kako ste postali chef? – Kao i većina Italijana, odrastao sam s bakom. Živeo sam u Njujorku, gradu koji je multikulturalan, i bio izložen različitim uticajima. Kada nije kuvao, otac me je vodio na takozvani street-food. I kao klinac voleo sam da probam različitu klopu. Bilo je samo pitanje vremena kada će se kod mene razviti smisao za gastronomiju. Bez obzira na to, mislim da sam se rodio da postanem kuvar, ali to nisam shvatao jer sam imao različita interesovanja. Kog svetskog kuvara posebno cenite? – Paula Bocusea. On je francuski chef koji je promenio gastronomiju, chef koji je od 1965. na čelu svetskih restorana s Mišlenovim zvezdicama. On je uveo molekularnu gastronomiju u kulinarstvo. On je zaslužan za to što su kuvari postali zvezde. Transformisao je tradicionalnu francusku kuhinju. Da li su kuvari umetnici? – Dobar kuvar nužno mora da bude i umetnik. Omiljeni restoran? – Volim restorane koji nisu poznati, one koji nisu ovenčani Mišlenovim zvezdicama. Kada odem u Tajland, isključivo jedem street-food. Tu savršeni zalogaji ne izlaze iz kuhinje fine dining restorana, već iz obične barake. Koliko je Beograd, prema vašem mišljenju, daleko od Mišlenovih zvezdica? – Mišlenove zvezdice ne dodeljuju se za jednostavnost, za svakodnevnu hranu. Mislim da prvo mora da se promeni svest ljudi u zemlji, da se postave određeni standardi u ugostiteljstvu, pa tek onda možemo uopšte i da pričamo o Mišlenovim zvezdicama. Posle priče, na red dolazi rad, rad i samo rad. CBN

ĐANFRANKO K JARINI DIPLOMIRAO JE NA P ITTSBURG CULINARY INSTITUTE U SJEDINJENIM A MERIČKIM DRŽAVAMA. DIPLOMU MASTER CHEFA STEKAO JE NA ČUVENOM L E CORDON BLEU UNIVERSITY U PARIZU. ISKUSTVO JE STICAO RADEĆI U RESTORANIMA S M IŠLENOVIM ZVEZDICAMA ŠIROM SVETA: CARRE DES FEUILLANTS (DVE ZVEZDICE) U PARIZU, L A P ERGOLA (TRI ZVEZDICE) U R IMU, THE P IRSCH MUHLE (JEDNA ZVEZDICA) U HAMFELDEU U NEMAČKOJ, INTERCONTINENTAL HOTELS (PET ZVEZDICA) U MUSKATU U OMANU, JW M ARRIOTT HOTEL (PET ZVEZDICA) U KUVAJTU, SHERATON A DDIS THE LUXURY COLLECTION (PET ZVEZDICA) U ETIOPIJI U A FRICI, R IXOS SUPER DE LUXE HOTELS AND R ESORTS (SEDAM ZVEZDICA) U A NTALIJI U TURSKOJ. VLASNIK JE RESTORANA STYLE 24 R ESTAURANT BY CHIARINI NA BLISKOM ISTOKU.


Performans pripreme sladoleda Ana Jordanova, vinska urednica i vlasnica vinarije Stobi

Loptice od kozjeg sira sa makom i pate od sireva sa marmeladom od paprika Goste je zabavljao orkestar Plamenke Trajkovski

Jedna od najuspešnijih modernih vinarija u Makedoniji, vinarija Stobi, predstavila je novu Private Reserve selekciju barikiranih vina, uz gastronomske specijalitete Vlatka Ognenovskog, šefa koji spaja modernu kuhinju i tradicionalne makedonske recepte. Nova premijum vina biće glavni adut vinarije na predstojećim međunarodnim takmičenjima i sajmovima vina

Prvo u novosadskom klubu Reset, pa zatim i u Vili Jelena u Beogradu, vinarija Stobi priredila je pravo vinsko i gastronomsko uživanje.

Vina koja objedinjuju svetlost i toplotu makedonskog leta, temperament antičkih vinara, zavodljivu auru drevne Persije i mekoću kojom opija reka Vardar rezultat su predanog i posvećenog rada tima vinarije Stobi. Vinarija Stobi dokazala je da je za uspeh u vinskoj industriji, osim predanog rada i znanja, potrebna i strast i uživanje u onome što radite. – Vojvodina takođe ima svoja sjajna vina, a Vojvođani su, iako po temperamentu drukčiji od nas Makedonaca, dokazali da gaje istu strast prema 56

CaféBar horeca | network

ovom božanskom piću. Zato nam je posebna čast i zadovoljstvo što smo imali priliku da sa vama podelimo radost predstavljanja šest novih zvezda naše vinarije i njihovim bogatim ukusima i mirisima na nekoliko sati zajedno zatalasamo vojvođansku ravnicu – rekla je Ana Jordanova, vinska urednica i vlasnica vinarije pozdravljajući goste u klubu Reset u Novom Sadu. Jedno belo i pet crvenih vina pod nazivima Acacia, Aura, Aksios, Aminta, Verdo i Veritas napravljena su od vrhunskih sorti grožđa. U svako od tih šest vina utkani su bogati ukusi i mirisi poput južnog voća, karamela, ruže, vanile, sveže pečenog hleba, sitnog crvenog voća...

Promocija premijum serije vina, označila je i početak zvanične prodaje novih šest vrhunskih vina vinarije Stobi na našem tržištu. Uskoro, ta vina će se pojaviti i u nekoliko zemalja u regionu, a nakon toga biće predstavljena i na svetskom tržištu, gde Stobi već ima verne potrošače. Osim rafiniranim ukusom, vina iz selekcije Private Reserve privlače i elegantnim pakovanjima specijalno dizajniranim za premijum seriju. Kombinacija crne i srebrne boje izvanredno naglašava minimalistički dizajn, dok je osnovna šara inspirisana makedonskom filigranskom tradicijom. 28/2016


PR članak NEKE OD NAGRADA VINARIJE STOBI • Decanter 2015: Aminta 2013 (Silver); Axios 2013-Merlot barrique (Bronze); Vranec Veritas 2013 (Bronze) • Mundus Vini 2015: Vranec Veritas 2012 (Silver); Vranec 2013 (Silver) • BIWC 2015: Graševina 2014 (Silver); Vranec Veritas 2011 (Silver); Verdot 2011 (Bronze); Aminta 2011 (Bronze); Roxana 2012 (Bronze) • Vino Ljubljana 2015: Cabernet Sauvignon 2012 (Gold); Aura  2011 – Syrah (Gold); Vranec Veritas 2012 (Gold); Aminta 2013 (Gold) • Vino Ljubljana 2015: Šampion sajma suvih belih vina Acacia 2013 (Chardonnay barrique)

Pod znalačkom palicom šefa Vlatka Ognenovskog, tokom gala večere pred goste su stizali specijaliteti poput dimljene pastrmke u kremi od kopra, svinjskog filea u medzunu, zeca sa dojranskim maslinama i divljači sa resenskim jabukama. Gastronomska završnica bila je rezervisana za sladoled od crvenog vina, a poseban užitak za goste bilo je znalačko uparivanje ovog ekskluzivnog menija sa šest novih, premijum vina vinarije Stobi. 28/2016

5 PITANJA ZA RANKA NEVAJDU DIREKTORA VINARIJE STOBI

Stobi vina na svetskim takmičenjima dobijaju značajne nagrade. Kakve su to nagrade i koliko su važne za kompaniju? Svaka nagrada eminentnih ljudi iz sveta vinarstva za nas je posebna satisfakcija i ekvivalent je uloženom trudu, kako ljudi iz enološko-tehnološkog dela tako i nas iz prodaje, što naš ceo tim čini veoma ponosnim i daje nam motiv da nastavimo u istom smeru. Po čemu se Stobi vina razlikuju od konkurencije? Budući da smo relativno mlada vinarija na vinskoj karti Srbije, ali veoma ozbiljna u smislu kapaciteta (pet miliona litara), zaista se trudimo da izgradimo svoj imidž kroz više aspekata, tradicionalnih, klasik ili premijum vina, a opet da zadovoljimo osnovno načelo, a to je value for money (odnos cena–kvalitet). Na koja tržišta izvozite svoja vina? Osim na makedonskom, poslujemo na još više od 20 tržišta, a pored tradicionalnih vinskih tržišta Srbije i Bosne i Hercegovine, gde i imamo svoje timove, tu su i tržišta Hrvatske, Slovenije, Crne Gore, Rusije, Kine, Japana i Evropske unije. Posebno smo ponosni na tržište SAD, koje je zbog svoje otvorenosti prema novim stvarima vrlo lako prihvatilo Stobi vina od autohtonih sorti vranca, žilavke i rkacitelija. Uz podršku i pomoć kompanije Balkan Wine Project, stupili smo u kontakt s ozbiljnim vinskim distributerom Winebow, koji naša vina na veoma profesionalan način distribuira širom Amerike.

Šta je presudno u samoj proizvodnji za dobijanje kvalitetnog vina? Definisali smo tri veoma bitne tačke na koje smo posebno obratili pažnju i u koje smo uložili mnogo novca i truda. Prvo, za dobro vino potrebno je dobro grožđe, koje dobijamo iz sopstvenih vinograda na 600 hektara, uz maksimalno poštovanje sorti i opterećenja njihove rodnosti, kao i svih agrotehničkih mera. Drugo, uz vrhunsku procesnu opremu i barrique salu minimalan je rizik od toga da se vino u najosetljivijim fazama manipulacije kontaminira, što bi mu kasnije umanjilo organoleptički kvalitet. Treće, potreban je, naravno, neko ko će sve te procese ispratiti, a to je naš mladi enolog Andon Krstevski, koji je makedonski duh vinove loze i vina oplemenio francuskim znanjem. Da li možemo da očekujemo novo vino u Novoj godini? Zasada nam je osnovni cilj da vinoljupcima u Srbiji predstavimo premijum liniju Private Reserve, od šest barikiranih vina koja su novina u portfoliju Stobi vinarije. Što se tiče novih vina u Novoj godini, videćemo. CaféBar horeca | network

57


DOMAĆE aktuelnosti

Mišković kupio beogradski Holiday Inn Kompanija Delta Real Estate postala je vlasnik hotela Holiday Inn i Belexpo centra u Beogradu. Holiday Inn Beograd je hotel sa četiri zvezdice, gostima nudi 140 soba i sedam sala za sastanke. Belexpo centar je multifunkcionalni prostor, povezan s hotelom, koji se prostire na 2.500 metara kvadratnih.

– Mi se orjentišemo ka kongesnom turizmu, tako da smo u ova dva objekta prepoznali veliki potencijal. Radujem se što ćemo Beogradu dati još jedan hotel koji će dobro da radi i u kom će se otvoriti nova radna mesta za mlade ljude – izjavio je za CaféBar network Živorad Vasić, potpredsednik Delta holdinga i generalni direktor hotela Crowne Plaza Beograd.

Kupovinom hotela Holiday Inn i Belexpo centra, Delta nastavlja da širi svoje poslovanje u Srbiji u strateškim biznisima, poljoprivredi i razvoju nekretnina. Takođe, učvršćuje saradnju sa InterContinental Hotels Group koja se sada odvija kroz tri brenda te hotelske grupacije. Delta je sada vlasnik hotela Holiday Inn i Crowne Plaza u Beogradu i budućeg hotela InterContinental Ljubljana, čije je otvaranje planirano za proleće 2017. godine. Delta je spremna da započne izgradnju hotela InterContinental Beograd, za šta postoji već urađen plan i lokacija. InterContinental Hotels Group je najveća hotelska grupacija na svetu. U njenom sastavu je više od 5.000 hotela koji rade u 100 zemalja, kroz 12 hotelskih brendova.

Delta DMD dobitnik nagrade Diageo The Stride Na godišnjoj Diageo konferenciji za distributere, kompanija Delta DMD osvojila je The Stride, godišnju nagradu Johnnie Walker. Konferencija je održana u Talinu, u Estoniji, a u konkurenciji je bila 31 evropska zemlja. Nagrada se dodeljuje distributeru koji je ostvario izvanredne rezultate za brend Johnnie Walker, uključujući i najveći market share i najveći brand awareness u kategoriji premijum skoč viskija na srpskom tržištu. Inače, Diageo je jedan od najvećih svetskih distributera alkoholnih pića, a u svom portfoliju ima svetski poznate brendove kao što su Johnnie Walker, Smirnoff, Baileys, Ciroc i drugi. - Drago nam je da je Johnnie Walker prepoznat kao broj 1 viski u Srbiji, naročito jer se mi iz kompanije Delta DMD svakog dana trudimo da Johnnie Walker približimo našim potrošačima - izjavila je Marina Maja Šukara iz Delta DMD.

Istorijski uspeh kuvara Mladi kuvari iz Junior Chefs Cluba osvojili su bronzanu medalju na Kulinarskoj olimpijadi u Nemačkoj u kategoriji regionalnih timova. To je prvo odličje za Srbiju u istoriji tog takmičenja koje se održava još od 1900. godine. Ovogodišnja, 24. kulinarska olimpijada, održana je u gradu Erfurtu, a bronzanu medalju za Srbiju na tom najprestižnijem kulinarskom takmičenju osvojio je tim kuvara: Aleksandar Tomić, Jovan Mijušković, Aleksandra Sarić, Teodora Kosorić, Stefan Živković, predvođeni trenerima Aleksandrom Ilićem i Nikolom Biševcem. – Ovaj uspeh mi izuzetno znači. Zadovoljstvo je još veće kada svoje znanje i iskustvo prenesete na mlađe generacije, a oni to iskoriste na najbolji mogući način i postignu sjajan rezultat. Zaista sam ponosan na ove mlade ljude, na njihovu zrelost, ozbiljnost i odgovornost. Sve mi ovo daje dodatni motiv za dalji rad sa mladim ljudima. Već pravimo planove za naredne izazove, i nadamo se još većim uspesima – izjavio je Aleksandar Ilić, trener mladih kuvara iz Junior Chefs Cluba. 58

CaféBar horeca | network

Pobednički tim mladih kuvara 28/2016


domaće aktuelnosti

I

NOVI TREND MEĐU POMFRITIMA NAJBOLJI U KOMBINACIJI SA ZAČINIMA

Nemanja Jovanović, Chrono i Nick Lawyer

Proglašeni pobednici Tuborg konkursa U klubu DOT u Beogradu, finalnom audicijom završen je konkurs Postani Tuborg DJ, koji je, za mesec dana privukao više od 200 učesnika. Autori osam najboljih mikseva svoje umeće pokazali su uživo na audiciji, a tri pobednika su, osim titule najboljih, osvojili i kurs muzičke produkcije na SAE institutu u Beogradu. Pobednici konkursa Nemanja Jovanović, Chrono i Nick Lawyer, izuzetnim umećem za miksetom i odličnim performansom dokazali su da su vredni titule Tuborg DJ-a, a svoje tehnike će, zahvaljujući Tuborgu, moći da usavrše na kursu muzičke produkcije SAE instituta u Beogradu. – Izuzetno mi je zadovoljstvo što smo uspešno realizovali i ovaj konkurs koji promoviše mlade talentovane ljude i podržava ih u ostvarenju njihovih snova. Upravo to je, osim odličnog noćnog provoda, glavna misija brenda Tuborg budući da se stalno trudimo da ljubiteljima našeg piva pružimo nešto više i da naš doprinos zajednici uvek bude prepoznat – izjavila je Ana Rodić, IPBs & Digital Coordinator Carlsberg Srbija.

Apatinska pivara proslavila 260 godina poslovanja Povodom obeležavanja 260 godina postojanja Apatinske pivare, otvoreno je postrojenje za preradu otpadnih voda, u koje je uloženo više od 11 miliona evra. Tom investicijom dugoročno će biti rešeno odvođenje i tretman otpadnih voda u pivari. Generalni direktor pivare Dragan Radivojević rekao je da ta investicija potvrđuje trajnu opredeljenost kompanije da ulaže u zajednicu u kojoj posluje. – Kao društveno odgovorna kompanija izuzetno smo posvećeni očuvanju životne sredine i zato mi je posebno drago što smo došli do trenutka kada prirodi možemo da vratimo potpuno čistu vodu koju koristimo u našem proizvodnom procesu, a da istovremeno dobijamo i koristimo obnovljiv izvor energije – biogas, kojim smo za sedam odsto smanjili zavisnost od snabdevanja prirodnim gasom – rekao je Radivojević.

DEBLJINA REZA 14X14 Ostaje topao još dugo vremena nakon pripreme

PRIKLADAN ZA SVE VRSTE MENIJA Različiti načini posluživanja

JEDINSTVENA TEKSTURA KOJA SE TOPI U USTIMA hrskava spoljašnjost mekana i vazdušasta unutrašnjost bogat ukus krompira autentičan izgled domačeg pomfrita

NE PROPUSTITE! McCain BBQ Crincle Wedges Valovite kriške krompira sa ukusom žara Kontakt: Mihailo Dolganov • GSM: 00381 63 606 372 e-mail: mihailo.dolganov@mccain.com • www.mccain.rs CaféBar horeca | network 59


The Square: sezona posvećena klasicima Tim restorana The Square, koji se nalazi u sklopu hotela Square Nine u Beogradu, kreirao je meni za predstojeću sezonu. Novi meni posvećen je klasicima pripremljenim na inovativan način. Iz ponude se izdvajaju bečka šnicla i reforma torta kao dva predstavnika opšte poznatih ukusa. Bečka šnicla služi se sa šufundlama, kiselim kupusom i domaćim tartar sosom, čokoladna torta s orasima, a reforma sa sladoledom od karamele. Osim toga, u ponudi je i zečetina s koricom od vrganja poslužena s podvarkom, suvim šljivama, sosom od crvenog vina i maksim krompirom. Za one koji ne vole da eksperimentišu, tu je stari dobri biftek velington s pire krompirom s tartufima, zelenom salatom i crnim tartufima.

Prodaje se kultna kafana Šešir moj Vlado Ilić, vlasnik kultne boemske kafane Šešir moj, posle 52 godine radnog staža i 72 godine života, odlučio je da je proda. Budući da mu je sin nedavno iznenada umro i da nema naslednika, odlučio se na prodaju. Kako kaže, kada bude prodao Šešir moj, mesec dana praviće oproštaj da bi, kako dolikuje, ispratio sve goste i prijatelje kafane.

Prokupac dobio svoj dan Prokupac, kao najznačajnija autohtona sorta Srbije, uskoro će dobiti svoj međunarodno priznat dan. Naime, u Srbiji je pokrenuta inicijativa da se 14. oktobra obeležava Dan prokupca, a osim vinarija koje ga proizvode, akciji su se odazvali i restorani, vinoteke i vinski barovi širom Srbije. Poznati restorani u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu, Zrenjaninu i Subotici kreirali su za tu priliku posebne jelovnike s jelima uparenim s vinima od prokupca. U akciju su se uključili beogradski restorani Steak&Wine Bar, Đorđe, Regal, Smokvica, Bistro du Vin i drugi. U Novom Sadu, Dan prokupca obeležava se u restoranima Piknik, Scarpetta, Zak, Terasa i Sabbiadoro, u Zrenjaninu u Etno kućerku, na Zlatiboru u restoranu Perun, Lada baru i restoranu Vila u hotelu Mona Zlatibor, u Kragujevcu u Wine baru Prestonica i hotelu Stari grad. 60

CaféBar horeca | network


domaće aktuelnosti

I

Zlato za vinariju Aleksandrović Vino vinarije Aleksandrović Rodoslov Grand Reserve 2012, osvojilo je zlatnu medalju na prestižnom vinskom takmičenju 12. Emozioni dal Mondo: Merlot e Cabernet Iniseme. Nadmetalo se 235 vina od sorti kaberne i merlo iz 27 zemalja, a kako navode iz vinarije Aleksandrović, vinu koje je osvojilo zlato tek predstoji razvijanje u boci.

Održan Metaxa kup

Pobednik Milan Terzić

28/2016

Coca-Cola HBC Srbija bila je domaćin Metaxa kupa, takmičenja barmena u brzom pripremanju koktela. Takmičenje je okupilo osmoro barmena koji su se nadmetali u pravljenju koktela slobodnim stilom. Pravila su nalagala da za sedam minuta serviraju tri identična koktela s maksimalno sedam sastojaka, od kojih je obavezni bila Metaxa 12 zvezdica. Tročlani žiri odlučio je da prvo mesto dodeli Milanu Terziću iz Kragujevca, koji će kao nagradu dobiti priliku da početkom novembra predstavlja Srbiju na jednom od najeminentnijih sajmova bartendinga – Atina Bar Show.

CaféBar horeca | network

61


Za atmosferu su bili zaduženi Sloboda Mićalović i Predrag Živković Tozovac

Vlasnici L&K s prijateljima

Lorenzo&Kakalamba dobitnik priznanja Ambasador Luce Restoran Lorenzo&Kakalamba nedavno je dobio prestižnu titulu Ambasador Luce. Priznanje je stiglo od toskanske vinske kuće Luce della Vite, a uručeno je vlasnici Sanji Đorđević. Titulu je dodelila Elena Kapobjanko, predstavnica Frescobaldija, dok je tokom svečane večere govor održao Mihael Drusijan, direktor prodaje i marketinga Frescobaldija. Ta nagrada se četrdeseti put dodeljuje u svetu: u Istočnoj Evropi do sada su uručene četiri, a u bivšim jugoslovenskim republikama ovo je prva. Tokom dodele nagrada održana je aukcija arhivskih vina Luce i umetničkih predmeta JGB Design by Mirius. Sav prihod otišao je u humanitarne svrhe, porodici Milorada Mandića Mande.

Hotel Plana na prodaju za 25 miliona Stečajni upravnik AD za hotelijerstvo i ugostiteljstvo Plana iz Velike Plane oglasio je prodaju imovine dužnika javnim prikupljanjem ponuda. Na prodaju su ponuđeni hotel Plana u Starom Selu, lovačka kuća, nedovršeni pokriveni bazen, agregatska stanica, hidrografska kućica, sportska igrališta, objekti infrastrukture, zemljište i pokretna imovina. Početna cena imovine procenjena je na 25 miliona dinara.

Međunarodni sajam vina u Somboru Na Međunarodnom festivalu vina i hrane, Ravangrad Wine Fest, koji će se održati u Somboru, okupiće se proizvođači i ljubitelji vina, rakije i dobrih zalogaja. Festival će biti održan u subotu, 3. decembra 2016, u gradskoj hali Mostonga. Organizator je Turistička organizacija grada Sombora. Tokom trajanja festivala, posetioci će moći da uživaju osim u kvalitetnim vinima i ukusnoj hrani, tako i u pratećem programu koji će uključivati kulturno umetnički – muzički deo, promocije i prezentacije renomiranih vinskih kuća, ali i stručna predavanja.

Burbon legende su na turneji Nedavno smo bili smo u prilici da prisustvujemo prvom nastupu Burbon Legendi ove sezone. Čuveni svetski burbon-brendovi Jim Beam i Maker’s Mark su u klubu Mintich ugostili svoje prijatelje iz beogradskog bartendinga i neke od svojih obožavalaca. Sjajnoj atmosferi dopreneli su prijatelji brendova-domaćin Boris Pejić iz Fabulous Black Horeca agencije i Novak Nenezić iz Atlantic Brandsa, koji su nas proveli kroz istoriju ovih legendarnih burbona i pokazali nam svoje potpisne koktele

62

CaféBar horeca | network


U PRODAJI

Nikola DIMITRIJEVIĆ Recenzent knjige

Ne pokušavajte da otvorite lokal, a da niste pročitali ovu knjigu.

office@bnetwork.rs tel. 011/2451-941


zanimljivosti

Prvo destilovano bezalkoholno piće Iz kompanije Diageo stiže novo bezalkoholno piće Seedlip, koje nastaje destilovanjem šest biljaka – dve kore, dva začina i dva citrusa, bez dodatka šećera i alkohola. To je prvo i jedino na svetu destilovano bezalkoholno piće koje rešava večitu dilemu: šta da pijem kada mi se ne pije. Osmislio ga je preduzetnik Ben Branson u svojoj kuhinji na otvorenom koristeći malu bakarnu bačvu i principe destilovanja iz 1651. godine. Seedlip je dostupan u dve varijante: Spice 94 i Garden 108.

Kafa u kornetu Novi trend koji je osvojio društvene mreže jeste – kafa iz korneta za sladoled! Tržni centar u Johanesburgu Melroz Ark postao je svetski poznat po tome što se u njegovoj kafeteriji služi makijato u kornetima ispunjenim crnom čokoladom. Međutim, jedini problem s kojim se mušterije susreću jeste – kako da stignu da naprave savršenu Instagram fotografiju i popiju svoju dozu kofeina za tri do pet minuta, dok se čokolada ne istopi i kornet ne počne da propušta kafu.

Viski za pisce Irska destilerija Walsh Whiskey lansirala je poklon-pakovanje u obliku knjige koje sadrži tri mini-boce njenog brenda Writers Tears. Ta limitirana serija nastala je u čast poznatog dablinskog pisca Džejmsa Džojsa. U prodaji se nalazi od jula 2016. po ceni od 18 funti. Proizvod je zasada dostupan isključivo na Dablinskom aerodromu, a kako kaže menadžer prodaje destilerije Šon Ficharis, ta neobična viski-knjiga drukčija je od svih poklona koje možete da kupite na aerodromima.

64

CaféBar horeca | network

28/2016


zanimljivosti

Jim Beam nudi jedinstveno iskustvo Bourbon&Burger Jeam Beam došao je na ideju da u Velikoj Britaniji napravi kampanju inspirisanu tipičnim američkim konceptom restorana. Naime, kampanja Bourbon&Burger osmišljena je tako da ohrabri vlasnike lokala u Velikoj Britaniji da ulažu u rastući trend američkog stila restorana koji podrazumeva – jesti burger i piti burbon. Vlasnici lokala koji poruče četiri ili više flaša Jim Beama dobijaju kolekciju pakovanja za burgere s američkim simbolima kako bi svojim gostima mogli da ponude jedinstveno iskustvo Bourbon&Burger.

Tost u duginim bojama Pimer kako najjednostavnija jela, koja većina ljudi konzumira skoro svakodnevno, uz malo mašte mogu postati poslovna ideja i senzacija na Instagramu među omladinom jeste i tost u duginim bojama! Fotografkinja iz Majamija Adelina Vaug pokrenula je novi trend i dala odličnu ideju kafeterijama i modernim restorančićima kako da klasičan doručak poput tosta pretvore u pravu umetnost. Sem voća i povrća jarkih boja, ona koristi i prirodne jestive boje koje meša s namazima od sira stvarajući sendviče kojima niko ne može odoleti.

Uhapšen zbog mešanja vina Proizvođač vina iz Bordoa Fransoa Mari Maret uhapšen je zbog nelegalnog mešanja vina lošijeg kvaliteta s visokokvalitetnim vinima. Ta vina nazvana su mesečeva pošto su se njihovo mešanje i transport odigravali pod velom noći. Vina su zatim prodavana ritejlerima i velikim supermarketima. U prevaru je uključeno osam ljudi, a Fransoa Mari, koji je osmislio celu operaciju, kažnjen je sa dve godine zatvora i osam miliona evra.


Vino Donalda Trampa Iako predsednički kandidat SAD tvrdi da ne pije vino niti druga alkoholna pića, pre pet godina došao je u posed vinarije u saveznoj državi Virdžiniji koja proizvodi vina s njegovim imenom. Vinarija proizvodi penušava, bela, roze i crvena vina, za koja je Tramp tvrdio da su najbolja na svetu. Penušavi Blanc de Blanc 2009, Chardonnay 2014 i New World Reserve 2013, koji je najpoznatije vino s Trampovog poseda, ove godine su se našli na degustaciji Lize Karli, vinskog eksperta iz Njujorka. Ona je ocenila da vina, koja koštaju od 15 do 30 dolara, ispunjavaju očekivanja od tog cenovnog ranga. Međutim, Tramp u posed tog imanja nije došao na najpošteniji način. Naime, vinarija je pre Trampa pripadala Patriši Kluge, zvezdi duplerica i bivšoj supruzi milijardera Džona Klugea. Posle razvoda, Patriša je dve decenije radila na razvoju vinarije, usput se zaduživši u banci za 65 miliona dolara, da bi pre pet godina prijavila da nije u stanju da vrati taj dug. Banka je aktivirala hipoteku na kuću na posedu, ali je sam vinograd ostao u delimičnom posedu Patriše Kluge i njenog novog muža, s klauzulom da će banka aktivirati i tu hipoteku kada imanje postigne povoljnu cenu. Donald Tramp, tadašnji porodični prijatelj, kupio je kuću od banke i zabranio da se trava oko vile kosi kako bi obeshrabrio potencijalne kupce vinograda. Kada su zakonski rokovi u kojima je banka trebalo da proda imanje počeli da ističu, banka je prodala imanje Trampu za 3,6 miliona dolara, što je trideset puta niže od očekivane cene.

Kamila Fajed otvorila veganski restoran Ćerka bivšeg vlasnika robne kuće Harrods Muhameda al Fajeda otvorila je u Londonu restoran Farmacy, u kome će se služiti isključivo veganska jela. Kamila Fajed odrasla je u robnoj kući Harrods, a kasnije svoju ljubav prema modi pretvorila u uspešnu karijeru i osnovala brend Issa. Međutim, tridesetjednogodišnja Kamila odlučila je da napusti modni biznis i priključi se industriji zdrave hrane. Otvorila je veganski restoran Farmacy, u kome se poslužuje biljna hrana s dodatkom jaja. Odluku za pokretanje novog biznisa donela je pošto se ugojila u trudnoći i shvatila da mora drastično da promeni način ishrane.


C

zanimljivosti Aurora alarm budi goste

N

U hotelu Arctic Snow u Finskoj uskoro će početi da radi osoba koja će ostajati budna noćima, i kada uoči auroru borealis, buditi goste smeštene u staklenim igloima. Naime, takozvani noćni osmatrač gledaće u nebo dok ne ugleda polarnu svetlost. Kada se to desi, čuće se specijalni signali u igloima, takozvani aurora alarmi. Ta usluga dostupna je tokom zimske sezone svakog dana od 23.30 do 6.30 i uključena je u cenu smeštaja.

Tužio piceriju jer je porudžbina kasnila 18 meseci Pre tačno osamnaest meseci jedan tridesetogodišnjak naručio je u piceriji Domino u Australiji tri pice, dva štapića s belim lukom i dva gazirana napitka. Porudžbina mu nikad nije stigla, a on je zbog toga bio posramljen jer nije imao čime da posluži goste. Posle sat čekanja pozvao je restoran. Menadžer mu se izvinio, rekao da su zauzeti i ponudio refundaciju. Međutim, ni refundacija se nikad nije pojavila. Nakon godinu dana ponovo je tražio svoj novac, ali su mu u piceriji rekli da još istražuju njegov slučaj. Zbog toga, on je odlučio da ih tuži. Prvobitno je tražio obeštećenje od 9.000 dolara, a dobio je 1.203 dolara.

Pišu: Jovana Bolić i Deana Dimitrijević

Imle proiz shop ment unap -Dra da ko podi kod Zdra U ok dion je tak so, k kafe Zam -Prip proc nastu espre Stoja Međ Java tak, Coffe

Najjeftinije jelo s Mišlenovom zvezdom Čan Hon Mengu je ulični prodavac u Singapuru čija je tezga na kojoj prodaje obrok za 1,5 dolara, nagrađena Mišlenovom zvezdicom. Red ispred njegove tezge koja se zove Hong Kong Soya Sauce Chicken Rice and Noodle uvek je postojao, ali posle dobijanja zvezdice sve je duži. Sada je interesovanje za to najjeftinije jelo s Mišlenovom zvezdicom još veće, pa tako Čan pregovara sa čak pet kompanija, uključujući i internacionalne prehrambene konglomerate i velike hotelske lance. Početna prodajna cena je dva miliona dolara, pod uslovom da Čan nastavi da radi kao partner.

Pita kafe ugo šta 54

CaféBar horeca | network


I

NOVO u ponudi

MINI-PIVARA

MAJA

DORĆOLSKI ZIDARAC – PAKLENA POMORANDŽA

LJUSKASTI I NUGGET LED

Dorćolski zidarac zahmeljen je prijatnom gorčinom, a aromatizovan korijandrom. Sastojci: voda, četiri vrste ječmenog slada, pšenični slad, ovsene pahuljice, hmelj, korijandar, pomorandžina kora. Sadrži 6,3 odsto alkohola.

Ljuskasti i Nugget led idealan je za ugostiteljstvo prilikom služenja pića. Mašine koje ga proizvode kapaciteta su 85 kilograma za ljuskasti i 300 kilograma za Nugget led, u kuglicama. Proizvođač: Maja, Nemačka Uvoznik i distributer: Braneli, Srbija

Proizvođač i distributer: Mini-pivara, Srbija

FLAMA FRUCTIS RAS PRODUKT

GO G / GODŽI

RIOBA MED Iz Ras produkta stiže novi cvetni vrcani med Rioba, idealan za zimsku sezonu, u kojoj je čaj jedan od najprodavanijih artikala u ugostiteljskim objektima. Proizvođač: Ras produkt, Srbija Distributer: Metro Cash & Carry, Srbija

MILFORD

NOVI UKUSI Novi ukusi čajeva Milford: aronija, borovnica–jogurt, zeleni čaj u kombinaciji s vanilom, zeleni čaj – đumbir – pomorandža, HoReCA kamilica i HoReCa menta. Proizvođač: Milford Tee, Austrija Uvoznik i distributer: MV sistem, Srbija

Potpuno prirodan sok sa 100 odsto voća, presovan, bez konzervansa, dodatih šećera i boja. Ključan sastojak svakog soka su godži bobice, a uz njih se za pravi ukus koriste isključivo greni smit jabuke. Ambalaža je staklena i sa twist off čepom. Proizvođač i distributer: Flama Fructis, Srbija

HOME MADE COMPANY

KOLAČ SUNSET Kora bogatog ukusa, od bademovog brašna, mlevenih lešnika i limete, s filom od mlečne čokolade i rendane kore limete i filom od bele čokolade i s komadićima kajsije. Preliveno mlečnom čokoladom i dekorisano komadima badema, suvom kajsijom i kriškom limete. Proizvođač: Home Made Company


MIGO

DRVO I METAL Kompanija Migo lansirala je nove proizvode u industrijskom dizajnu. Stolovi su izrađeni od drveta i metala i unose modernu i autentičnu notu u enterijer. Proizvođač i distributer: Migo, Srbija

COINCASA

KERAMIČKI SET ZA ČAJ Iz Coincase stiže set za čaj od keramike sa mat premazom. Geometrijskog je oblika i bakaranih tonova. Elementi seta prodaju se zasebno. Proizvođač: Coincasa, Italija Uvoznik i distributer: Bio Futura, Srbija

28/2016

CaféBar horeca | network

69


I

NOVO u ponudi SUN-LAB

NOVA PERGOLA Bioklimatska pergola italijanskog proizvođača Pratic štiti prostor od spoljašnjih uticaja, dok je ventilacija ono što je odvaja od drugih proizvoda za zaštitu od sunca. Kontrola temperature ispod pergole postiže se podešavanjem nagiba lamela, a korisnik sam određuje koja će temperatura i koliko svetlosti biti ispod pergole. Proizvođač: Pratic, Italija Uvoznik i distributer: Sun-Lab, Srbija

STIHL ZA SUVO I MOKRO USISAVANJE Ovaj usisivač ima moćan sistem višestrukih filtera i funkciju autočišćenja, a može da radi i kao duvač priključivanjem usisne cevi na izduvni priključak. Efikasan je u uklanjanju prašine, prljavštine ili tečnosti uz set za mokro usisavanje. Proizvođač i distributer: Stihl, Srbija

FORMA PLUS POSUDE ZA KETERING ZA JEDNOKRATNU

UPOTREBU Pravi ugostitelji znaju da su detalji ono što njihovu uslugu čini besprekornom. Asortiman posuda za jednokratnu upotrebu koje i vizuelno i kvalitetom mogu samo da doprinesu da se za vas još više i bolje čuje, možete pronaći u radnjama Metro Cash&Carry. Uvoznik ili distributer: Forma plus, Srbija

BRAVO GASTRO LOPATE ZA PICU Domaća kompanija Bravo gastro lansirala je aluminijumske lopate za picu. Dostupne su u dimenzijama 20 cm, 25 cm, 33 cm, 40 cm, 45 cm i 50 cm. Uvoznik i distributer: Bravo gastro, Srbija

SUISSE LANGENTHAL

KOLEKCIJA LE CHOCO Od kompanije Icofin stiže nova kolekcija porecelana za ugostiteljstvo Le choco. Proizvođač: Suisse Langenthal, Kina Uvoznik i distributer: Icofin, Srbija


TC Delta City 011/2203 715 www.coincasa.it


Novo iz industrije

Servirajte buter sa stilom! Novi uređaj kompanije Server, Server 86910 Butter Warmer Base (only), poznat i pod oznakom SRB-86910, omoguć ava služenje prave količine zagrejanog maslaca s lakoćom. Grejač i posuda za buter napravljeni su od nerđajućeg čelika. Uređaj je težine oko pola kilograma.

Brzo i lako do tople supe Posuda za grejanje supe odlična je za sve ugostiteljske objekte. U njoj se mogu zagrejati i gulaš, paprikaš i sosovi, kao i zamrznuta čorbasta jela. Cilindričnog je oblika, što sprečava da hrana ostane u ćoškovima, čime se olakšava i ubrzava čišćenje. Jednostavno se upotrebljava, pa se može koristiti za održavanje toplote čorbastih jela na švedskom stolu.

Električni otvarač za konzerve Električni otvarač za konzerve iz kompanije Edlund, 266/115V, sličan je modelu 203, ali sadrži samo jedan motor. Namenjen je komercijalnim i nekomercijalnim operaterima i može se koristiti na konzervama različitih veličina, čak i onima koje su ulubljene. Napravljen je od nerđajućeg čelika, a težine je oko 6,5 kilograma. Nož i ostali delovi su zamenljivi. Preporučuje se da se upotrebljava za najviše 75 konzervi dnevno.

Podni mikser za pripremu testa Podni mikser olakšava pripremu velike količine testa, pa je stoga pogodan za pekare, picerije i hotele. Ima mnogo veće kapacitete od uobičajenih miksera. Dizajniran je tako da se postavlja direktno na pod, što znači da ne zauzima uvek veliki prostor za pripremu hrane. Podešava se na bazu koja sprečava klizanje, pa se ne pomera tokom upotrebe.

Za najbolji pomfrit Nova friteza Macro 700 ima radnu ploču i prednje panele izrađene od nerđajućeg čelika AISI 304. Gornji i donji sistem hlađenja odlični su za očuvanje najvišeg kvaliteta proizvoda, koji je odmah posle pripreme spreman za posluženje. Uređaj odlikuje visoka toplotna efikasnost keramčike lampe i otpornost rezervoara. Opremljen je kosim kliznim daskama i odvodom za masti. U ponudi su model bez kredenca i s kredencem. Kod verzije s kredencem, nogari su podesivi.

72

CaféBar horeca | network

27/2016


newsletter JEDNIM KLIKOM DO NAJNOVIJIH VESTI!

Upišite vašu e-mail adresu u predviđenom polju na našem sajtu i prijavite se na CaféBar network newsletter.

Vesti, izveštaji, saveti, analize Štedimo vaše vreme i samo za vas biramo najnovije vesti iz HoReCa sektora potpuno besplatno!

w w w. c a f e ba r n e t w o rk. r s


Noviteti iz svetskih barova

74

CafĂŠBar horeca | network

27/2016


Trendovi u proizvodnji na Međunarodnom sajmu prehrane

SIAL Pariz 2016 Na najvećem svetskom sajmu prehrambene industrije SIAL, koji je održan u Parizu od 16. do 20. oktobra, predstavljena su najnovija pića, voće i povrće, meso i mesne prerađevine, konditorski, dijetetski i ostali proizvodi. Ta manifestacija organizuje se svake druge godine u francuskoj prestonici, a prvi put je održana 1964.

1

Zlatnu medalju dobio je proizvod Steaks et boulettes de legumineuses, zamrznuto jelo od organskih supstituta za meso. Taj proizvod brenda ICI&LA-Le boucher vert priprema se u tiganju ili kuva, a sastoji se od hranljivog povrća bogatog proteinima i vlaknima.

2

Srebrnu medalju osvojio je Le moulins a champignons, začin od mlevenih pečuraka. Sve pečurke koje se nalaze u proizvodu ručno su brane, a proizvodi ih kompanija Sabarot.

3

Bronzanu medalju osvojili su proizvodi od mesa brenda Puigrenier. Svaki je proveo 21 dan u ledenoj komori, po staroj mesarskoj tehnici. Proizvodi su odabrani u saradnji s odgajivačima koji primenjuju tradicionalne tehnike uzgoja stoke. U ponudi su goveđa rebra, T-Bone stek, file s koskom, biftek, odrezak i drugo.

76

CaféBar horeca | network

28/2016


100% SPARKLING COCONUT WATER Gazirana kokos voda u staklenoj boci odličan je izvor elektrolita. Ne sadrži koncentrate, konzervanse, veštačke arome i šećer. Proizvođač: Thai Coconut Public Company Limited.

24ICE/ALCOHOLIC ICE COCKTAILS Zaleđeni alkoholni koktel u pojedinačnom pakovanju nalik tubi. Svaka tuba sadrži pet odsto alkohola. Proizvođač: 24 ICE.

ALO CRISP Sok od lista aloje s dodatkom soka od jabuke i kruške. Ne sadrži GMO jedinjenja. Proizvođač: ALO®.

BEURRE DE CAVIAR Puterasta tekstura i svežina ovog kavijara oduševljava i najprefinjenija nepca. Koristi se kao predjelo ili prilog uz plodove mora, povrće i testeninu. Proizvođač: Caviar de Neuvic.

CERBONA GLUTEN FREE CHOCO-SOUR CHERRY IN CUP Musli od kukuruza i heljde, bez glutena, u posudi pogodnoj za nošenje. Ne sadrži laktozu. Proizvođač: Cerbona.

28/2016

CaféBar horeca | network

77


P UST I NJSK I DI V U P I S A N I M I Z VOR I M A D U BA I SE P RV I P U T P OM I NJ E U XI V E K U , A L I NJ E G OV I NA JS TA R I J I O S TAC I ,

A L FA H I DI ,

T V R ĐAVA

DAT I R A J U I Z K A SN I J E G P E R IODA , TAČ N I J E G ODI N E .

U

1799.

T OM GR A DU

KO J I L E Ž I NA J U Ž NO J OBA L I

P E R SI JSKO G

Z A L I VA , Ž I V I

V I Š E OD DVA M I L IONA S TA NOV N I K A , I O SI M

D A BI JA ,

A BU

J E DA N J E OD DVA

NA J Z NAČ A J N I JA E M I R ATA

U J E DI NJ E N I M A R A P SK I M E M I R AT I M A . G R A D BU DUĆ NO S T I , GR A D KO J I J E I Z N I K AO I Z P US T I NJ E , GR A D U

S NA J V I Š OM ZGR A D OM NA S V E T U , GR A D SNOVA , S A MO S U N E K I OD NA Z I VA KO J I SE P R I P I S UJ U 78

D U BA I J U

CaféBar horeca | network

V

ećini nas asocijacija na taj emirat jesu luksuz, sjaj i nafta. Iako svoje bogatstvo duguje crnom zlatu, procenjuje se da danas nafta čini svega šest odsto dohotka Dubaija. Taj emirat okrenuo se ka izgradnji nekretnina, trgovini, finansijskim uslugama i turizmu, tako da danas umesto nafte, glavni prihod donose upravo izuzetno razvijeni trgovina i turizam. Inače, smatra se da je Dubai sedmi najposećeniji grad na svetu.

HOTEL ATLANTIS:

HOTEL KOJI IMA SVE Od devedeseth godina prošlog veka, Dubai je bio magnet za najambicioznije i najekstravagantnije projekte, a rizort na ostrvu u obliku palme verovatno predstavlja njihov vrhunac. Hotel Atlantis the Palm nije samo hotel već i destinacija sam po sebi. Vredan 1,5 milijardi dolara i sagrađen za dve godine, bio je prvi hotel otvoren na veštačkom ostrvu. Dva njegova krila, istočno i zapadno, spojena su Royal Bridge apartmanom. Vidljiv je uticaj arapske arhitekture, ali s prepoznatlji-

vim morskim elementima. Predvorjem dominiraju ogromni otomani, džinovski vodopad u obliku školjke i nestvarna, devet metara visoka skulptura čuvenog Dejla Čihulija, jednog od pionira umetnosti duvanja stakla. Idući kroz hotel otkrivate i neverovatne ručno slikane murale na plafonima, na kojima je prikazana priča o čuvenom mitološkom gradu, koji je bio i inspiracija za sam hotel. Atlantis ima sve! Odakle početi? Sobe, apartmani, akva-park, plaže, restorani, barovi, radnje, sale za sastanke, krstarenja, vožnje helikopterom ili spa-centri, u njemu je sve luksuzno, pa i više od toga.

DA LI STE ZA RONJENJE S AJKULAMA? Akva-park, pravo mesto za uživanje svih zaljubljenika u more, morske životinje, ali i avanturu na brojnim toboganima. Jedna od glavnih atrakcija je akvarijum The Lost Chambers, lavirint podzemnih hodnika i tunela koji prolaze kroz akvarijum sa 11 miliona litara vode. U njemu živi 65.000 morskih životinja, koje se mogu posmatrati iz prizemlja istočne kule kroz 10 metara 28/2016


G R A DNJA

V E Š TAČ KO G

O S T RVA P O Č E L A J E U J U N U

20 01. O NO

J E U OBL I K U

PA L M E I P RODU Ž I L O

D U B A I JA Z A 520 K I L OM E TA R A , A J E OB A LU

Z A I Z GR A DNJ U J E BI L O P O T R E BNO D OP R E M I T I SE DA M M I L IONA T ONA S T E NA I

94

M I L IONA

K U BN I H M E TA R A P E SK A

dugačko staklo. Osim toga, svi zainteresovani mogu i da rone u tim akvarijumima, kao i da s posebnim kacigama iz blizine gledaju ajkule i druge morske nemani. U vodenom parku Aquaventure nalazi se najveći vodeni tobogan na svetu, kao i najduži ziplajn na Bliskom istoku. U zalivu delfina posetioci mogu da plivaju s tim plemenitim životinjama. Kada se tome doda čuvena plaža Nasimi, na kojoj tokom dana gosti uživaju u odmoru, prelepom pesku i moru, a noću u nadaleko poznatim žurkama, jasno je da ovaj hotel reči luksuz daje potpuno novo značenje.

VIŠE OD LUKSUZA Posebna priča u ovom hotelu jesu sobe i apartmani, njih 1.539. I kralj među njima, već pomenuti Royal Bridge, zaista jedinstven i poseban. Taj megaapartman prostire se na gotovo

I N T I M NO S T

P OP U T

L J U BL J E NJA NA JAV N I M M E S T I M A S T RO G O J E K A Ž NJ I VA U

D U B A I J U,

A VA N BR AČ N I

SE K S K A Ž NJAVA SE DE P ORTAC I JOM .

Z A BR A NJ E NO

JE I JESTI I

P I T I U JAV NO S T I 28/2016

CaféBar horeca | network

79


srcu tuističke i ugostiteljske industrije, u krugu svojih sestrinskih kompanija kao što su Burj Al Arab, najluksuzniji hotel na svetu, Madinat Jumeira, arapski rizort sa pet zvezdica, Wild Wadi Water Park i čuveni Jumeirah Beach Hotel.

LIDER U UGOSTITELJSKOM MENADŽMENTU 1.000 metara kvadratnih, može da primi šest odraslih osoba i troje dece. Ima zaseban ulaz i lift, kao i odgovarajuće osoblje, od batlera do kuvara. Oni su tu da gostima ispune svaku želju i potrebu. Gostima hotela na raspolaganju su 23 restorana – riblji, kineski, japanski, libanski, italijanski, azijski i mnogi drugi, a među njima i Bread Street Kitchen&Bar, čuvenog Gordona Remzija.

HRANA S PRSTOHVATOM EGZOTIKE

Kad smo već kod restorana, red je da nešto i pojedemo. Osim nama dobro poznatih falafela i humusa, u Dubaiju možete da probate i ghuzi, jelo od celog pečenog jagnjeta koje se služi na pirinču u kombinaciji s orašastim plodovima, ili možda al hareesu, jelo od pšenice i mesa koje se satima kuva dok se ne dobije odgovarajuća gustina. Zbog pustinjske klime, tamošnja tradicionalna kuhinja obiluje mesom, žitaricama i mlečnim proizvodima. Najčešće se 80

CaféBar horeca | network

koriste piletina i kozje meso. U specijalnim prilikama na meniju se može naći i meso kamile. Povrće je takođe veoma zastupljeno u njihovoj prehrani. Jela obično nalikuju gulašima i vrlo često se pripremaju u jednoj posudi. Kardamom, kurkuma, majčina dušica i šafran, inače najskuplji začin na svetu, glavni su ukusi u toj kuhinji, koja se popularno naziva emiratska kuhinja.

OBRAZOVANJE

SA PET ZVEZDICA Budući da je u 2015. godini Dubai posetilo više od 15 miliona turista, ne čudi što se mnogo ulaže u obrazovanje mladih u ugostiteljskom sektoru, a sve to u skladu s luksuzom, koji je ključna asocijacija na ovu destinaciju. Stoga ne iznenađuje što školarina na Emirates Academy of Hospitality Management (EAHM), školi koja pretenduje da postane najbolja svetska škola za obrazovanje kadrova u oblasti ugostiteljstva, iznosi više od 75.000 američkih dolara za tri godine. Ta akademija je u samom

Studenti imaju priliku da steknu neposredno iskustvo kroz praksu i kontakte s vodećim ljudima u ugostiteljskom sektoru. EAHM blisko sarađuje i s drugim luksuznim lancima hotela, što studentima koji završe tu prestižnu akademiju omogućava odličnu startnu poziciju za građenje karijere, kao i činjenicu da su uvek dobro pozicionirani u samom sektoru. Programi koji su međunarodno prepoznati i priznati, poštovani članovi fakulteta sa svih strana sveta, izvanredna infrastruktura, jake partnerske veze unutar sektora ugostiteljstva i neposredna blizina nekih od najpoznatijih svetskih hotela, sve to čini da EAHM bude zaista u srcu ugostiteljstva. EAHM nudi obilje mogućnosti za dalji razvoj karijere svojim studentima i teži da postane vodeća škola za ugostiteljski menadžment na svetu. Kako navode, cilj im je da postanu vodeća svetska institucija za ugostiteljski menadžment, koja će obezbediti najviši nivo obrazovanja i profesionalnog razvoja pojedinaca zainteresovanih za turizam, ugostiteljstvo i druge uslužne delatnosti. CBN 28/2016


KORISNO ZA RESTORANE JEDNOSTAVNO I EFIKASNO REŠENJE ZA UKLANJANJE FLEKA

1000+ STAIN REMOVER konačno i u Srbiji Prilikom pripreme i konzumacije hrane i pića nezgode se dešavaju, pa vrlo često ostaju eke koje narušavaju izgled objekta ili odeće. U takvim trenucima ne treba da očajavate, već da preduzmete odgovarajuće mere da se eka što efikasnije ukloni. U svim prodavnicama oma compan može se nabaviti novi kanadski proizvod 1000 Stain emover, univerzalno efikasno sredstvo za otklanjanje svih vrsta eka od masnoće, boja, vina, dugotrajnih ruževa, laka za nokte, žvaka, kafe i drugog. Proizvod je pogodan za upotrebu na svim površinama, a naročito je delotvoran na tkaninama, kuhinjskim površinama, u kupa-

tilima i na svim drugim površinama u restoranima koje su otporne na vodu. oristi se veoma jednostavno direktno se nanosi na eku i trlja mokrom krpom ili razblažuje u razmeri 1 10 i nanosi na zaprljane površine. 1000 Stain emover efikasno i jednostavno rešava hiljade vaših problema. To univerzalno sredstvo za čišćenje ima neprijatan ukus da bi se zaštitila deca i kućni ljubimci, a nije škodljivo za kožu i životnu sredinu. 1000 Stain emover možete pronaći u pakovanjima od 0 ml i 125 ml u svim prodavnicama oma compan ili na sajtu .roma.rs proizvod sredstvo-zauklanjanje- eka-1000


Biznis model

VINSKI PUT

JEDNA VINARIJA – ČITAVO PODNEBLJE!

Na poziv kompanije 13. jul Plantaže bili smo u Podgorici, obišli vinograde na Ćemovskom polju, podrum Šipčanik i Stari podrum. Krstarili smo i Skadarskim jezerom, a utiske sumirali u restoranu Jezero na njegovoj obali

N

a samo tridesetak kilometara od Jadranskog mora, gotovo unedogled pružaju se redovi čokota s vinovom lozom, koji na oko 2.300 hektara oblikuju jedan od najvećih vinograda u Evropi – Ćemovsko polje. U njemu caruju crnogorske autohtone sorte vinove loze: krstač i vranac. Do sedamdesetih godina 20. veka Ćemovsko polje bilo je bezvodna i kamenita divlja pustara, dok danas predstavlja najveći vinograd u Evropi u jednom kompleksu. Oivičen je kanjonom reke Cijevne, a na 2.310 hektara zasađeno je 11,5 miliona čokota vinove loze. Obilazak Ćemovskog polja ujedno je bio i početak našeg jednodnevnog vinskog puta. Put smo nastavili ka podrumu Šipčanik, smeštenom na dubini od preko trideset metara ispod površine zemlje. U obliku je tunela dugog 356 metara, prostire se na oko 7.000 kvadratnih metara i u njemu se čuvaju vina. U sklopu podruma je vinoteka sa 28.000 boca starih od


Najstariji podrum Plantaža jeste Lješko polje. Namenjen je za odležavanje specijalnih edicija vina i za eksperimentalne vinifikacije. U neposrednoj blizini nalazi se konjički klub Vranac i plantaža maslina

tri do deset godina. Posle obilaska Šipčanika, predah smo napravili u degustacionoj sali smeštenoj u sklopu samog podruma. Uz tradicionalne crnogorske zalogaje i nezaobilazno vino, uputili smo se ka Skadarskom jezeru, najvećem jezeru na Balkanu. U njemu je i poslednje stanište pelikana i najveći ptičji rezervat u Evropi.

Druženje u restoranu Jezero Vinski put završili smo u restoranu Jezero, jednom od dva restorana u vlasništvu kompanije. Smešten je na magistralnom putu Podgorica–Bar. Ono po čemu je Jezero prepoznatljivo jesu specijaliteti od krapa i ukljeve. Osim toga, u ponudi su i autentična jela crnogorske kuhinje, a zahvaljujući blizini mora, na meniju su i sveži morski plodovi i jadranska riba koja se priprema po želji gosta. CBN

Oko 70 odsto vinograda zauzima glavna sorta Plantaža – vranac. Među belim sortama prednjači krstač, koji se uzgaja na mikrolokalitetu Nikolj crkva na Ćemovskom polju. Plantaže su jedina vinarija koja proizvodi vino od te autohtone sorte.


Priredila: Gordana Čobanović

Biznis model

Hostel Celica, Slovenija

ĆELIJE IZ KOJIH NEĆETE ŽELETI DA POBEGNETE Karosta, Litvanija

BIVŠI ZATVORI, KRIVIČNI SUDOVI I POLICIJSKE STANICE PRETVARAJU SE U LUKSUZNE HOTELE KOJI SVOJIM GOSTIMA OBEĆAVAJU UDOBAN – ILI MANJE UDOBAN – BORAVAK U REKONSTRUISANIM ĆELIJAMA

Liberty Hotel, SAD 84

CaféBar horeca | network

Z

atvor je verovatno poslednje mesto na planeti gde bi ljudi želeli da provedu noć, ali to sigurno ne važi za većinu hotela na našem spisku. Ipak, u nekim od tih „zatvorskih” hotela možda ne biste voleli da odsednete, na primer u Letoniji, gde su gosti koji plate da provedu odmor u bivšem zatvorskom kompleksu KGB-a svakodnevno izloženi ponižavanju i emocionalnoj torturi. Na drugim mestima, međutim, ti nekada zastrašujući zatvori pretvoreni su u luksuzne hotele gde gosti mogu uživati u nekadašnjoj zatvorskoj biblioteci ili kancelariji upravnika. Evo nekoliko primera preobraćenih zatvora iz celog sveta koji se kreću od luksuznih do zastrašujućih. 28/2016


Priredila: Gordana Čobanović

Biznis model

Liberty Hotel, SAD Liberty Hotel u Bostonu prvi je na listi zatvora koji svoje goste više ne zadržavaju protiv njihove volje. Zgrada sazidana 1851. godine pretvorena je u luksuzni hotel čije su sobe znatno veće od prvobitnih zatvorskih ćelija, s prozorima od poda do plafona koji gledaju na Boston i nameštajem od tamnog drveta. U sklopu apartmana postoje odvojeni dnevni boravak, trpezarija za ručavanje i otvorena terasa, a jedan od njih čak uključuje i privatnu biblioteku i sobu za presvlačenje.

Langholmen, Švedska Ovaj zatvor u Stoklohlmu radio je 250 godina kao popravni kazneni dom za žene i zatvoren je 1975, a njegove ćelije pretvorene su u čudan hotel i hostel. Dekor se najbolje može opisati kao moderno spartanski, a jednokrevetne sobe veoma su male – istih dimenzija kao i nekadašnje ćelije – s tim što neke imaju i dodatni ležaj, tako da možete dobiti i cimera. Ukoliko vam ovo zvuči previše skučeno i treba vam više prostora, možete zatražiti dvokrevetnu sobu ili porodični apartman.

Karosta, Litvanija Ovo je jedan od zatvora-hotela u kojima zaista nema šale i vlas-

Malmaison, Engleska

nici s ponosom ističu da je to neprijateljski nastrojen, hladan, neudoban hotel koji je otvoren za posete tokom cele godine. Bivši brutalni zatvor KGB-a u kome je većina zatvorenika pogubljena hicem u glavu, danas ima daleko gostoljubivije osoblje, osim ako sami ne odlučite da bude drukčije. Naime, Karosta pruža jedan od najbrutalnijih boravaka na svetu, ali pre toga morate potpisati ugovor da se slažete s tim da spavate u zaključanim ćelijama, jedete zatvoreničku hranu i budete izloženi psihičkoj torturi i kaznenim zadacima. Nesumnjivo nezaboravan provod. Langholmen, Švedska

28/2016

Malmaison, Engleska

Hostel Celica, Slovenija Dvadeset bivših ćelija u Ljubljani pretvoreno je u jedinstvene sobe koje su danas ukrašene slikama slovenačkih umetnika, a svima je zajedničko to što imaju zatvorske rešetke na prozorima i vratima. Sobe su, inače, različite, pa je tako jedna ukrašena predmetima od spaljenog drveta sačuvanim iz lokalne zgrade koja je nestala u požaru, druga ima pod napravljen od stakla, a treća je opremljena nameštajem s buvljaka. Dakle, ne postoje dve iste sobe, a posetioci prilikom rezervacije nemaju mogućnost da biraju u kojoj će odsesti.

Malmaison, Engleska Srednjovekovni dvorac koji je pretvoren u zatvor, a zatim postao hotel, svakako ima zanimljivu istoriju. Sadašnji hotel ima 38 soba koje su nastale spajanjem po tri ćelije, ali enterijer je malo izmenjen – plafoni su niski, zidovi od gole cigle, prozori visoki i s rešetkama, a vrata su gvozdena. Uz sve to, osim u restoranu hotela, gosti mogu obedovati i ispod čeličnih stepenica koje su ostale nepromenjene ili u starom dvorištu zatvora. CBN CaféBar horeca | network

85


HRANA IZ APARATA

Priredila: Gordana Čobanović

ludo&Brzo Aparati za samousluživanje nisu oduvek služili kafu, čokoladice i osvežavajuće napitke. Prvi automat, koji se pojavio u Engleskoj ranih osamdesetih godina 19. veka, izbacivao je razglednice, a čini se da se od tada mnogo šta promenilo. Naime, u svetu i u HoReCa industriji postoji dosta čudnih automata. Predstavljamo najzanimljivije Aparat za žive krabe

Aparat za zelenu salatu u Japanu

Ova mašina od 90.000 dolara koja nosi naziv „šefova farma” može da proizvede čak 60 glavica zelene salate dnevno pomoću fluorescentnih lampi.

Aparat za picu u Evropi

Kompanija Let’s pizza služi „sveže” pice obima od skoro 30 centimetara po ceni od šest dolara, 24 sata na dan. Mašina mesi testo, dodaje pelat i nadev (možete birati između tri vrste) i pravi željenu porudžbinu u pećnici za manje od tri minuta.

Aparat za banane u Japanu

Ovaj vending automat koji se nalazi na železničkoj stanici u Tokiju izbacuje ili jednu ili više banana obmotanih u plastični omotač. Komad košta 1,5 dolara, što je malo više nego u regularnoj japanskoj prodavnici. Ali pored automata stoji kanta u koju možete baciti koru od banane.

Aparat za žive krabe

Ova mašina u Nanjingu u Kini prodaje žive „sveže” krabe. Aparat održava unutrašnju temperaturu od pet stepeni Celzijusovih kako bi očuvala krabe u hibernaciji. Ukoliko ipak dobijete uginulu krabu iz vending mašine, kompanija garantuje da će vam je kompenzovati sa tri žive.

Aparat za kavijar u Los Anđelesu

Ako vam se prijede kavijar dok šetate ulicama Beverli Hilsa, mašine će vas rado uslužiti, ali samo do dva sata ujutro. Naime, nekoliko aparata u lokalnim tržnim centrima prodaće vam teglicu od 30 grama beluga kavijara za tričavih 500 dolara. Osim kavijara, aparat prodaje i puževe, tartufe i kašiku od sedefa za četiri dolara. Nesumnjivo, automat bez koga se ne može živeti! 86

CaféBar horeca | network

Aparat za pire-krompir u Singapuru

Automat koji pravi pire-krompir nalazi se u prodavnici 7–11 u Singapuru. Puna čaša s močom košta dolar, a morate se složiti s nama da je to pametno uložen novac.

Aparat za baget u Parizu

Parižani ne shvataju olako pojam bageta, koji od sada možete nabaviti i u automatu. Hleb je prethodno dopola spremljen, a finalno zapečen u automatu. Cena je 1,3 dolara po bagetu.

Aparat za topli obrok iz Japana

Na svaka 23 čoveka u Japanu postoji jedan vending aparat, pokazuje studija koja se bavi tim fenomenom. Ovaj u Osaki izbacuje tople obroke koji sadrže pečeno pile, lignje ili filete od ribe. 28/2016


Aparat za picu

Aparat za baget

Vending restoran iz Holandije

Brza hrana dobila je novu dimenziju uz FEBO, lanac automata koji izbacuje porcije hrane kroz vending aparate. Na meniju su, između ostalog, kroketi punjeni teletinom ili govedinom, a sve u tom „restoranu” košta manje od 10 dolara.

Aparat za slatki hleb iz konzerve

Za četiri dolara možete dobiti slatke male konzerve sa slatkim hlebom iz vending automata u Japanu. Ukusi su različiti, pa postoje hlepčići s mrvicama čokolade, zrncima kafe i suvim voćem.

Aparat za pomfrit iz Australije

Mašina sadrži zamrznut krompir, koji isprži i začini za manje od dva minuta. Porcija će vas koštati između 1,5 i dva dolara. CBN

Aparat za kavijar Vending restoran

28/2016

CaféBar horeca | network

87


I

distribucija

Zoran Marković

DISTRIBUTERI

MV SISTEM ČASOPISA

CAFÉBAR

Nemanja Duvnjak

NETWORK

SVE DONOSIMO NA VREME Pre više od petnaest godina osnovana je distributerska kuća MV sistem. Osnovna delatnost kompanije jeste pružanje usluga u oblasti distribucije alkoholnih i bezalkoholnih pića

F

irma se smestila na Autokomandi, preko puta Zvezdinog stadiona, a magacin u njenom vlasništvu na Tošinom bunaru u Beogradu. Vlasnici su Žarko Matović i Gradimir Vukašinović, koji su kompaniju nazvali po početnim slovima svojih prezimena – MV, a o tome kako funkcioniše jedna distributerska kuća u Srbiji i s kojim se problemima najčešće susreću razgovarali smo sa šarmantnim brend menadžerima Nemanjom Duvnjakom i Zoranom Markovićem. – Vlasnici su nam na odmoru, mi smo nadležni za sve što treba u njihovom odsustvu – kroz smeh kaže Zoran, dok Nemanja uzima stvar u svoje ruke i uozbiljava razgovor. – Šalu na stranu, ali zaista funkcionišemo kao porodica. Takvi su nam i odnosi, pravi porodični. Nema hijerarhije, već svi radimo sve. Da bi jedna kompanija poslovala

uspešno, zaposleni moraju da budu motivisani, a mi to jesmo. Važno je da ljudi osete firmu kao svoju i da rado dolaze na posao – objašnjava Nemanja i dodaje da kada je frka na poslu, a stepen stresa veoma visok, najbolje rešenje bude fizička aktivnost. – Kada „poludimo”, odemo na sprat i vežbamo u našoj teretani. Doduše, nije baš da smo redovni, već čekamo da stres na poslu pređe granicu normale, pa tek onda satima udaramo u džak. U MV sistemu u Beogradu zaposleno je 25 ljudi, a kompanija ima svoje predstavnike i u Nišu, Užicu i Novom Sadu. Odskora, tom iskusnom timu pridružio se i HoReCa specijalista koji je, između ostalog, zadužen i za to da CaféBar network do ciljne grupe stiže gotovo pa direktno iz štamparije.


Teretana je u sklopu centrale MV sistema

Magacini na Tošinom bunaru – Osnovni zadatak našeg šarmantnog HoReCa specijaliste jeste kontrola distributera, a osim toga, on je i zadužen da časopis ugostiteljima stiže na vreme – kaže Zoran Marković. Kompanija je ostvarila saradnju s gotovo svim velikim trgovinskim lancima u našoj zemlji, a uspešno posluje i s razgranatom mrežom poddistributera na celoj teritoriji Srbije. – U našem portfoliju ekskluzivnih brendova su Milford, Prokupac, Mestemacher, Vino Hepok... Za ugostiteljski sektor više je zadužena Gold distribucija, koja je upravo i nastala iz MV sistema, tako da mi i ne komuniciramo direktno s ugostiteljima – kaže Nemanja Duvnjak. CBN

OBEZBEDITE SVOJ PRIMERAK NA VREME Budite uvek u toku s najnovijim vestima iz sveta ugostiteljstva i hotelijerstva u Srbiji i regionu. Naša preporuka za to je da na vreme obezbedite primerak specijalizovanog magazina CaféBar network i tako pratite najnovija zbivanja na domaćoj i svetskoj ugostiteljskoj sceni. Možete da se pretplatite na šest brojeva časopisa po ceni od 970 dinara, a ukoliko vam to ne odgovara, jednostavno sačekajte distributera koji vam dostavlja robu jer će vam doneti i vaš omiljeni magazin. – Kada stigne CaféBar network, prvo ga mi detaljno pročitamo, pa onda prosledimo dalje u distribuciju. Da ga nema, ne bismo znali u koji lokal da odemo – kroz smeh kaže Nemanja.


S I TA N I N V E N TA R Z A H O T E L E , R E S T O R A N E , K A F I Ć E

ICOFIN d.o.o. - Dimitrija Tucovića 148, Beograd Telefon: 011 2405 600 - Fax: 011 2405 612 e-mail: office@icofin.rs - Web: www.icofin.rs


NOVO!!! NAJADEKVATNIJA

NOVO!!! BESPLATNA PREZENTACIJA ZAMENA ROŠTILJA NA ĆUMUR!

PEČENJA MESA BESPLATNA PREZENTACIJA NA NAŠEM PEČENJA MESAROŠTILJU U VAŠEM OBJEKTU NA NAŠEM ROŠTILJU U VAŠEM OBJEKTU

ECO GRILL

ECO GRILL

INOVATIVNA ELEKTRIČNA GREJNA REŠETKA

INOVATIVNA ELEKTRIČNA GREJNA REŠETKA RAVNOMERNO PEČE HRANU

RAVNOMERNO PEČE HRANUZDRAVLJU VODI RAČUNA O VAŠEM VODI RAČUNA O VAŠEM ZDRAVLJU DAJE VIZUELNI EFEKAT GRILOVANOG MESA, POVRĆA I RIBE

DAJE VIZUELNI EFEKATLAKO GRILOVANOG POVRĆA I RIBE SE ČISTI MESA, I ODRŽAVA

LAKO SE ČISTI I ODRŽAVA BRZO DOSTIŽE RADNU TEMPERATURU(5 MIN)

BRZO DOSTIŽE RADNU TEMPERATURU(5 MIN)

MAKSIMALNO ISKORIŠĆUJE ENERGIJU I ŠTEDI ZA VAS

MAKSIMALNO ISKORIŠĆUJE ENERGIJU I ŠTEDI ZA VAS

POUZDAN I TRAJAN PRIJATELJ VAŠEG RESTORANA ILI DOMA

POUZDAN I TRAJAN PRIJATELJ VAŠEG RESTORANA ILI DOMA


Pica peći italijanske i domaće proizvodnje Kompletan pribor za picerije

Italijanska firma koja radi restauraciju orginalnih BERKEL slajserica SLAYER BLADES S.r.l iz Milana

Termičke uređaje Kuhinjsko posuđe Gastro posude Pekarske plehove i tepsije NOVI SAD tel. 021/6360-485, mob. 061/142-142-2

www.bravogastro.rs

BRANELLI CO d.o.o, Beograd zastupnik za Srbiju, Crnu Goru i Makedoniju 063 248 608 i 064 222 99 59 www.branellico.org

Naši čitaoci su vaši kupci! Proširite krug saradnje i partnerstva Učvrstite poziciju vašeg brenda na tržištu Budite prisutni i viđeni!

Iskoristite mogućnost

i dođite direktno do vaše ciljne grupe!


A

RIBE

AS

DOMA

PREDSTAVITE SVOJE PROIZVODE I USLUGE 5

04/07/2014 14:23:16


POTR A ŽITE CAFÉBAR NE T WORK ALBICO DISTRIBUCIJA

Bulevar Despota Stefana 202, 11000 Beograd 011/329 10 08, 064/15 87 240

ALE KSAN DROVIĆ

Negotinska 23, 19300 Negotin / tel: 019 544 241 / fax: 019 544 241

ARUM

Borhesova 31, 11080 Beograd / tel: 011 3775 705, 011 3774 706 / www.horeca.rs

ARCADIA TE AM

Auto put 20, 11000 Beograd / tel: 011 2692 605, 063 1067 009

GOLD DISTRIBUTION

Nehruova 51, 11000 Novi Beograd / tel/fax: 011 228 0255 office@golddistribution.rs / www.golddistribution.rs

G R AN D HOR ECA BEOG R AD

Partizanske avijacije bb /11070 Novi Beograd, Srbija Mob: 064 84 64 951 /Fix: 011 31 22 947 E-mail: office@grandhoreca.rs

HOR ECA PROM ET DOO

Kralja Aleksandra Ujedinitelja 5/23, 37000 Kruševac 065/8502534, 063601641 / horecapromet@gmail.com

HOR ECA G ROU P ST.

ARGOS BETA DOO

Nikole Pašića 1, 11320 Velika Plana / tel: 026 521 546, mob: 060 488 9790

ARGOS VELEPRODAJA I DISTRIBUCIJA PIĆA

Bulevar 12. februara 38, 18000 Niš / tel: 064 225 4157,

Petra Konjovića 12 i /tel/fax: 011 7514 527, 011 7514 385 / www.argoshellas.rs

D.C. LAZAREVAC /Ibarski put 2 tel/fax: 011 8122 551, 011 8122 552 www.argoshellas.rs

ARIA TR ADE

Petra Šiša 11, 31000 Užice / tel: 031 523 843

HOR ECA S HOP IDE VOZ

Jasički put bb, 37000 Kruševac / tel/fax: 037 419 245 veleprodaja@idevoz.rs, www.idevoz.rs

INVIT TO DOO

BALTASAR VINO

Ugrinovački put 99c 25. deo III, Altina / 011/316 94 57, 065/526 68 80 / www.invitto.rs

BASTA PROM ET

Miloša Crnjanskog 14, Šabac/ tel. 015 601 676, mob. 069 654 096 / www.interkoncept.com

CAFFE PIC E RIJA “C YR ANO”

Ribarska obala 28 / 22000 Sremska Mitrovica / tel: 063 54 51 84

Vojislava Ilića 100, 11000 Beograd / tel: 011 289 53 34, 063 82 80 530 / www.baltasar.rs Marka Oreškovića 5, 21131 Petrovaradin / tel: 021 641 15 49, fax: 021 643 38 97 / www.bastapromet.rs Loznica / tel: 063 263 027 / caffecyrano@gmail.com

INTE R KONC E P T D.O.O.,

K APLJICA PLUS

L AM E L A PROM ET

CASA DI MODA

Jasički put bb / 37000 Kruševac / tel: 037 410 700, fax: 037 410 701

C IT Y COM PANY

Karađorđeva 37 / 14000 Valjevo

Kablovska bb, 35000 Jagodina / tel: 035 245 716 / www. alkoholnaibezalkoholnapica.com Zmaj Jovina 35, 13000 Pančevo / tel: 013 333 679, fax: 013 321 093

COR P

DC BEOGRAD / Dobanovački put 58 / tel: 011 2193 621 DC NOVI SAD / Bul. Vojvode Stepe 12 / tel: 021 6417 811 www.corp-horeca.com

DE LTA DM D DC BEOGRAD / Žorža Klemansoa 37 tel/fax: 011 2070 100, 011 2070 109 DC NOVI SAD / Kanalska 8 / tel/fax: 021 451 880, 021 6612 403 DC NIŠ / Čamurlijski put bb / tel/fax: 018 585 821, 018 585 823 DC ČAČAK / Nikole Tesle 44 / tel/fax: 032 5576 060, 0325576 095 CALL CENTAR / 011 331 4 395 / www.deltadmd.rs

LOU NG E BAR KN E Z M ETRO C&C

BEOGRAD 1 - ZEMUN / Autoput za Novi Sad br. 120, 11080 Beograd / Telefon: 011/3777-119 BEOGRAD 2 - KRNJAČA / Zrenjaninski put br.11M / 11000 Beograd / Telefon: 011/2073-119 BEOGRAD 3 - VIDIKOVAC / Ibarski put 20 / 11000 Beograd / Telefon: 011/2927-719 / www.metro.rs

M E RCATOR-S

HORECA, Tošin bunar 185, tel 011 2202905 VP CENTAR BEOGRAD, Knežopoljska 1, 011 2072400 VP CENTAR NOVI SAD, Primorska 84, 021 4872667 VP CENTAR, ČAČAK, Bulevar oslobodilaca 105, 032 307307 VP CENTAR, SUBOTICA, Tuk Ugarnice bb, 024 622401 VP CENTAR ,LOZNICA, Republike Srpske bb, 015 877460 VP CENTAR, ŠABAC, Borivoja Jevtića 34, 015 367105 VP CENTAR LESKOVAC,Njegoševa 95, 016 216035 VP CENTAR ZAJEČAR, Filipa Kljajića bb, 019 429595


KOD SVOG DISTRIBUTER A MIVE X DOO

Dr. Dragise Misovica 148, 32104 Čačak / tel: 032 310 180, 032 310 181 / www.mivexcacak.com

M L INTE R NATIONAL

Slavujev venac 21, 11000 Beograd / tel: 011 3808 404, fax: 011 3431 856 / www.mlinternational.rs

M-S H E R M E S

Gavrila Principa 18, 21000 Novi Sad / tel: 021 523 381, 021 66 22 822 / www.mshermes.rs

MV SISTEM

Bulevar oslobođenja 89, 11000 Beograd / tel/fax: 011 3910 570 / www.mvsistem.rs

N E K TAR

Omladinskih brigada bb, 17000 Vranje / Tel/Fax: 017 411 841 nektarvr@gmail.com

N E R ET VA KOM E RC DOO

Banjički Venac 12, 11 000 Beograd – Savski Venac / tel/fax: +381 11 41 44 050, 41 44 051, 41 44 052 / www.neretvakomerc.com, office@neretvakomerc.com

NOVA DISTRIBUCIJA

Paštrovićeva 1, Beograd / tel: 063/1067007

S PIRIT&FOOD

Tabanovačka 27, 11000 Beograd / tel: 011 2618 835 / www.spiritandfood.rs

STR8 D.O.O.

22 Divizije 12, 18300 Pirot / strajt@open.telekom.rs / 010 321 915

T- R E KS

Viline vode 6, 11000 Beograd / tel: 011 3217 471, 3217 127, www.t-rex.rs

TIM99

Milorada Joanovića 5, 11000 Beograd / tel: 011 7552 061, fax: 011 7551 144 / www.tim99.net

TOPČOK

Bulevar Mihajla Pupina 10z, 11000 Beograd / tel: 011 3116 668, 3116 601

TRGOVINA DR AGAN

Olimpijska bb, Vrnjačka Banja / tel/fax: 036 611 297, 063 7766 477

TRGOVINA LILIĆ

NT BOLE RO

Oslobođenja bb, Šapine, 12000 Požarevac / tel/fax: 012 554 850 / office@trgovinalilic.com, www.trgovinalilic.com

PORT COM PANY

Melenački drum 37, 23000 Zrenjanin / tel/fax: 023 512 177 kontakt@valor.rs, www.valor.rs

Nikole Tesle 7b, 32000 Čačak / tel: 032 370 530 / www.ntbolero.com Nova 23, 25260 Apatin / tel/fax: 025 772 679

VALOR

VAS KE IM PORT

PORTA FORTU NA

Ðure Ðakovića bb, 12000 Požarevac / tel/fax: 012 542 440 vaske.imposrt@open.telekom.rs, www.vaskeimport.co.rs

PROBAR DOO

Vukasovićeva 21m / tel: 011 3514 304, 063 488 156 / www.vending.rs

Šantićeva 7, 17500 Vranje / 017 420 349 portafortuna.office@gmail.com Risin potok 1, 11000 Beograd 011 34 60 543 / 064 61 71 664 / 064 24 45 027 office@probar.rs

VE N DING

VINOMON D D.O.O.

R AMADA

Lagumska 16, 11080 Zemun / tel: 060 7373 746, 011 3750 093

R ADO -SU N DOO

Kralja Petra I 21, Bačka Palanka 21400 / tel: 021 2100 057, 064 2686 142

R AS PRODU K T

Dunavska 31, Novi Sad / uvv.nasavina@gmail.com / tel: 021 636 00 76

Karadžićeva 3, 23000 Zrenjanin / tel: 023 530 831 / ramada@ beotel.net Nikole Vujačića 1G, 34000 Kragujevac / tel: 062 162 46 67 www.rado-group.com Dunavska 193c, 12000 Požarevac / tel: 012 554 572 / YUBC Novi Beograd, Bulevar Mihajla Pupina 10g / www.rasprodukt.com

SC B

Bulevar Despota Stefana 115, 11000 Beograd / tel/fax: 011 2084 033,2084 055 / www.scb.rs

SOU LFOOD

Zrenjaninski put 84/32 / tel. 011 331 93 96 / fax. 011 2710 900 / office@soulfood.co.rs /

VINOTE K A I ČOKOL ATE RIJA BOLJI DAN I

VINOTE K A “NAŠA VINA”

VI R DŽ IN IJA

Naselje Adrani 579a, 36000 Kraljevo / tel/fax: 036 392 496 office@virdzinija.rs, www.virdzinija.rs

VL AMA

Jovana Mikića 92, 24000 Subotica / tel: 024 577 877, fax: 024 577 878 / vlama024@nadlanu.com

WE IFE RT

Prvomajska 43a, 13000 Pančevo / tel: 013 333 242, fax: 013 304 608 / www.weifert.rs


SVAKOG DRUGOG MESECA CAFÉBAR NETWORK STIŽE PREPORUČENOM POŠTOM NA VAŠU ADRESU I DONOSI VAM:

P R

roverene i objektivne informacije azličite primere poslovanja profesionalaca iz branše

E

dukativne tekstove i detaljna pojašnjenja novih propisa

P

odršku za uspešno poslovanje

Trendove za unapređenje kvaliteta poslovanja

Poštanski troškovi su uračunati u pretplatu Primalac:

L

B network doo,

ekcije iz ugostiteljstva i redovne kolumne

Savska 19, Beograd

A

nalize i izveštaje istraživačkih agencija

Svrha uplate:

Temeljna istraživanja iz sveta ugostiteljstva

pretplata na časopis

I skustva poznatih ugostitelja Trikove i cake za lakše poslovanje E fikasne metode za uvećanje prihoda

CaféBar network Broj računa: 310-207379-40 NLB banka a.d. Beograd Nakon uplate, svoje podatke pošaljite na e-mail adresu: office@bnetwork.rs 011/2451-941

E

S

avete stručnjaka iz H oR eCa sektora nterijerska rešenja za uređenje lokala


CafeBar Network 28  
Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you