Page 1

br. 23 ISSN 2217-9054

GLASAJTE ZA OMILJENI RESTORAN U BEOGRADU


CafeBar network Poštovani čitaoci, Više gostiju i više novca! Više rada i više zadovoljstva! Biće bolje nego pre! Radujem se izazovima! Preživećemo sigurno! Ukratko, ovo su očekivanja ugostitelja za 2016. godinu. Da li zbog praznika i dobrog raspoloženja, tek skoro svi ugostitelji sa kojima smo pričali optimistično veruju u bolje sutra i još bolju godinu pred nama. Ne ulazeći u to da li je takav optimizam opravdan ili ne, svi se nadaju da će u 2016. imati više gostiju, a mnogi predviđaju i da će godina biti veoma uspešna. Doduše, nekima je i u 2015. išlo veoma dobro, pa sad očekuju da će biti još bolje. Detaljnije odgovore ugostitelja pronaći ćete u našem specijalnom dodatku sa novogodišnjom anketom. A kakva je situacija u svetu? Pa, vlasnici restorana i u drugim zemljama veruju da bolji dani dolaze, ali svesni su da za svoje mesto pod Suncem moraju i malo oštrije da se bore, da zasuču rukave i suoče se sa nedaćama koje pred njih donose nove tehnologije, pregrupisanje pozicija, nove navike gostiju. Donosimo vam ovaj put 10 najznačajnijih svetskih trendova na HoReCa tržištu za 2016, na osnovu istraživanja koje je uradila njujorška agencija specijalizovana za rad sa vlasnicima restorana i hotela. Šta su to oni otkrili? Za početak, ugostitelji treba dobro da razmisle kako će da se izbore sa takozvanim amazoniranjem HoReCa sektora (o tome za sada mi ne moramo da brinemo, jer ni Amazon ni Uber ni slični servisi kod nas još ne funkcionišu, ali budite u pripravnosti, budućnost je iza ćoška).

Treba restorateri da razmišljaju i o tome kako da uzvrate udarac velikim ritejlerima i tržnim centrima, koji u sklopu svojih objekata sve češće otvaraju i restorane u kojima, opet sve češće, sedi sve veći broj gostiju. Kada se tome dodaju još i zahtevi gostiju za sve zdravijim namirnicama na meniju i prevladavanje povrća nad specijalitetima od mesa, ostaje pitanje – gde su u svemu tome tradicionalni restorani? Otvara se zatim i niz novih problema – treba li vlasnici lokala da menjaju dosadašnji sistem rada, kako da se prilagode tržištu, kako da privuku nove goste, kako protiv nove konkurencije? Da li su to na pomolu velike promene u ugostiteljstvu? Na ova i brojna druga pitanja pokušaćemo da odgovorimo u ovom, ali i u svakom narednom broju časopisa CafeBar network. Kao i do sada, trudićemo se da vas informišemo, edukujemo, ohrabrimo, podržimo i inspirišemo da u svom radu budete još bolji i još uspešniji. Tu je, naravno, i naša akcija CafeBar network Recommends koja se polako bliži kraju, a u sklopu koje ćemo izabrati preporučene restorane u Beogradu za 2016. godinu. Ne zaboravite da glasate za svoj omiljeni restoran, a svoje utiske nam pošaljite na adresu redakcija@bnetwork.rs Želimo vam da i u 2016. budete kreativni, inovativni, dinamični, kooperativni i efikasni! Da ostvarite svaku zamisao i svaki cilj koji sebi postavite! Srećne praznike i sve najbolje u novoj godini želi vam CafeBar network!

Specialized Magazine for HoReCa Industry

Hotels Restaurants Cafes

Časopis specijalizovan za HoReCa sektor

Hoteli Restorani Kafei

Izdavač B Network, Stjepana Ljubiše 3, Beograd Tel/fax 011/ 2451 941 E-mail redakcija@bnetwork.rs Direktorka i glavna i odgovorna urednica Katarina Živković Redakcija Nađa Božović, Jelena Stojčić, Marija Zindović /foto/ Marketing Milka Gajić Šuica, Ana Čolović Prelom Svetislav Bajić Lektor Vesna Kalabić Urednica fotografije Dragana Đorović Finansije Jovana Ljubišić Distribucija Miodrag Aleksić Štampa Color Print, Novi Sad Naslovna strana Rustique Foto: Marija Zindović ISSN 2217-9054

COBIS.SR-ID 190389004

Izdavač ne odgovara za sadržinu objavljenih oglasa. Izdavač nije u obavezi da objavljuje demantije tekstova u kojima se iznose mišljenja, već samo onih u kojima se iznose činjenice. Časopis je isključivo namenjen profesionalcima u HoReCa sektoru, između ostalih i proizvođačima i distributerima duvanskih proizvoda i ne distribuira se licima mlađim od 18 godina.


22/2015.

CafĂŠBar horeca | network

33


36 Novi lokali

8

Intervju

Aleksandar Škipić

NOVOGODIŠNJA ANKETA Kakvu godinu očekuju ugostitelji

20

TOP 12 - 2016. CBN RECOMMENDS 26 Časopis CaféBar network i ove godine obilaziće ugostiteljske objekte u Beogradu i najbolje od njih uvrstiti na godišnju listu preporučenih lokala.

TOP 12 - 2015.

Homa

Lars Ekberg

Kolmna

Đorđe Pavlov

58

Ugostiteljstvo je moj izbor i posao koji volim. Međutim, danas većinu svoje energije trošim na inspekcije i knjige, a najmanje na vođenje lokala, pa se onda često zapitam da li ja uopšte volim svoj posao

20

Trend

36

Danas, nakon pola decenije uspešnog poslovanja i nesmanjenog entuzijazma, Homa je mesto u koje se gosti redovno vraćaju, mesto na kom se pomeraju granice moderne gastronomije i u kome su jela kompleksna i slasna, mesto koje se nalazi na listi top 12 preporučenih restorana časopisa CaféBar network

Profil

48

Našeg kolumnistu Aleksandra Škipića zatekli smo jednog jutra u jednom od novih beogradskih lokala. Da li je on otvorio novi lokal? Nije, ali kao konsultant za sektor hrane pomaže pri otvaranju tog objekta. I eto teme razgovora za CaféBar network – otvaranje lokala i sve što je značajno prilikom pokretanja ugostiteljstkog posla.

40

Poznato je da kuhinja jedne države govori mnogo o njenim stanovnicima, njihovom mentalitetu i načinu života. Šveđani vole inovativnost, dok njihovi kuvari širom sveta inspirišu ljude da se hrane zdravo. Nas je inspirisao Lars Ekberg (35), glavni kuvar u Ambasadi Švedske u Beogradu

Top 10 HoReCa trendova u 2016.

70

Pred vama su najznačajniji trendovi za 2016. godinu na osnovu istraživanja američke konsultantske kuće Baum+Whiteman.

BAR

Dve nagrade za mlade barmene

78

Antonije Mladenović i Darija Topić, predstavnici Udruženja Barmena Srbije osvojili su prvo i treće mesto na desetom međunarodnom takmičenju barmena održanom sredinom decembra u novosadskom klubu Kućerda

20


SADRŽAJ 23/2015.

40 UČESTVUJTE U AKCIJI CAFÉBAR NETWORK RECOMMENDS... ...I DAJTE SVOJ GLAS!

48 58

20

20


AVIATOR COFFEE EXPLORER Pod sloganom „Kafa napokon dolazi u grad”, na Dorćolu je otvoren Aviator Coffee Explorer, gde se kafa pravi na 96 načina. Osim domaće i espreso, u ponudi je i filter kafa, a u brew baru gosti mogu da naruče kafu pravljenu različitim metodama kao što su Dripper, Aeropressa, Chemex, Syphone. Na meniju je i Casoara, čaj od ploda kafe. U Aviatoru se služi i doručak i slatkiši poput eklera i čizkejka. Enterijer potpisuje Aleksandar Mitić, a iako je uređen u tipičnom industrijskom stilu zahvaljujući kombinaciji drveta i pliša, odiše toplinom. U lokalu se nalazi šank dužine 10 metara iznad koga su postavljena ogledala kako bi gosti mogli da vide na koji način baristi rade. U sklopu lokala je i prodavnica.

Gundulićev venac 59a, Beograd 062/813-11-02 7–23, vikendom 8–23 Bagljaš 5, Zrenjanin 066/33-08-09 7–23, vikendom 8–23


RUSTIQUE

44 NORTH

RUSTIQUE

44 NORTH

44 NORTH

RUSTIQUE

44 NORTH

Na mestu nekadašnjeg restorana Zodiac na Senjaku otvoren je restoran Rustique. Za enterijer je bio zadužen arhitekta Aleksandar Vidić. Prostor je moderno uređen sa rustičnim detaljima. Krase ga dve velike pica peći, ali i dve bašte: jedna manja, spoljašnja, i druga veća, skrivena od očiju javnosti. Na meniju su italijanska jela poput burate iz pulje, domaćih raviola punjenih rikotom i spanaćem, napravljenih na puteru i žalfiji. Iz ponude se izdvajaju pice Margarita i Marinara napravljene po originalnoj napuljskoj recepturi, kao i pica napravljena na rimski način, specifična po tankom, hrskavom testu. Za pripremu gotovo svih jela koriste se autentične italijanske namirnice. Od poslastica, tu su klasični italijanski slatkiši poput tiramisua, a kako kaže domaćin restorana Zoran Lapadatović, posebno su ponosni na tortu s makom. Vina iz Italije čine 70 odsto vinske karte, dok su ostala iz regiona. U lokalu se sluša isključivo italijanska muzika.

Restoran internacionalne kuhinje 44 North nalazi se u Cvetanovoj ćupriji u Beogradu. Moderno je opremljen i ima veliku baštu prekrivenu puzavicom. U ovom restoranu možete da probate čorbu od bifteka, azijsku čorbu od bundeve, komšijski Montenegro doručak, razna jela od mesa, ribe i plodova mora, dok su za ljubitelje italijanske kuhinje tu i pice i paste i brusketi. Od poslastica, iz ponude se izdvajaju tiramisu i čokoladna torta, a postoji i dečji meni: sendviči, pileći štapići, giros i neizostavni pomfrit.

Vase Pelagića 48a, Beograd

Cvetanova ćuprija 24d, Beograd

011/264-76-74

064/000-444-6

8–24 (kuhinja 8.30 – 23.00)

23/2015.

www.restoran44north.com 8–23

CaféBar horeca | network

9


INFUZIJA

SUBMARINE

INFUZIJA

SUBMARINE

SUBMARINE

INFUZIJA LUKIĆ I DRUG

SUBMARINE

Ekipa iz Koffeina otvorila je još jedan ugostiteljski lokal – Infuzija Lukić i drug. Nalazi se u strogom centru Beograda, u Uskočkoj ulici, tik uz drugi Koffein. Za enterijersko rešenje bio je zadužen arhitekta Dejan Todorović, koji Infuziju opisuje kao lokal savremenog mediteranskog stila. U centralnom delu Infuzije nalazi se velika vitrina s probranim italijanskim delikatesima koji se i prodaju rinfuzno. Iako je reč o autentičnoj italijanskoj hrani, na meniju nema pica i pasti, već isključivo proizvoda na bazi italijanskih peciva. U ponudi su razne vrste toplih i hladnih sendviča od kojih se posebno izdvaja Toscana, sendvič s biftekom i Crostini, mali zalogaji s puno različitih ukusa. Gosti mogu i sami da kreiraju svoj tanjir od delikatesa i salata. U ponudi su i odabrani sokovi, pivo i vino iz Italije, kao i autentična espreso kafa.

Burgeri od čistog junećeg mesa, bez aditiva i bez začina, i škampi – to je ponuda novootvorenog lokala u centru Beograda. Koncept je nastao u Londonu, dok u Zagrebu postoje već dva restorana. Meni je jednostavan: burgeri i škampi koji se služe uz home made pecivo na bazi putera, i prirodne umake po recepturi lokala Submarine. Kuhinja je otvorena, a gril za škampe i burgere odvojen i dopremljen direktno iz Londona. U ponudi su i tri vrste krompirića, a za one najgladnije postoji i specijalni Combo meni, koji sadrži dva burgera, porciju škampa, krompiriće, dva deserta. Osim za najgladnije, tu je i meni za najmlađe koji pored burgera i krompirića sadrži i komadiće jabuke, a klinci dobijaju i voštane bojice kojima mogu da ofarbaju nacrtani burger i na poklon dobiju balon. Ostvarili su saradnju i sa kraft pivarom Kabinet, a osim piva, u ponudi su i espreso kafa, pet vrsta rakije i pet vrsta viskija. Dva puta godišnje u lokalu se organizuje One For 1 day, kada sav prihod od prodaje ide u humanitarne svrhe. Prostor je uređen u saradnji sa Studiom A4.

Uskočka 8, Beograd

Kralja Petra 20a, Beograd

063/11-44-390

011/328-13-96

8–23, nedeljom 9–23

www.submarinebbq.com 11–23, subotom 11–24, nedeljom 13–20

10

CaféBar horeca | network

23/2015.


NULA.PET

NULA.PET

SKUPŠTINA

LA PETITE CANTINE

LA PETITE CANTINE

NULA.PET

SKUPŠTINA

LA PETITE CANTINE

Pod sloganom „Jer mora da preliva”, ekipa iz Jungle Tribea otvorila je lokal Nula.Pet. Crna i žuta su najdominantnije boje koje se prožimaju kroz ceo lokal, s detaljima poput retrovizora na zidu. Za enterijer je bila zadužena arhitekta Suzana Mijatović. U lokalu nema rezervacija, i sva pića (kafa, ceđeni sok, rakija, pivo, sangrija...) služe se na pola litra, litar i tri litra, a postoji i takozvani solo drinker meni, za one kojima je pola litra ipak previše. Sluša se fanki, disko i soul, dok je sreda rezervisana za akustik svirke i ljubitelje džeza i bluza.

COFFEE&WINE BAR

U La Petite Cantine na Dorćolu služe se isključivo homemade francuski specijaliteti. Otvorile su ga dve drugarice iz Pariza koje su bile zadužene i za enterijer. Na meniju su tartovi, kroasani, bageti, sendviči pravljeni po originalnoj francuskoj recepturi. Specijalitet je francuska supa od luka, dok se iz ponude takođe izdvaja supa od šargarepe, bundeve i cimeta. U po-

Skupština Coffee&Wine Bar nalazi se u strogom centru Beograda. Lokal je na dva nivoa, a za njegovo uređenje bio je zadužen Miloš Adamović, vlasnik. U ponudi su tri vrste kafe, 100 odsto arabike: India Brasil (home blend), Single organic i Kenya, domaća kafa koja se služi iz fildžana, i preko trideset etiketa vina, uglavnom domaćih vinarija. Za pripremu kafe zaduženi su profesionalni baristi koji su i znalci latte art veštine. Služi se doručak: kroasani, pršut i sir.

nudi su i sendviči za vegane, a kako kažu vlasnice i glavne kuvarice, u La Petite Cantine ponuda se menja svaki dan, dok su kroasani uvek na meniju i zasada su ubedljivo najprodavaniji.

Dobračina 37, Beograd

Vlajkovićeva 11, Beograd

Dobračina 19, Beograd

10–1, četvrtak, petak i subota 10–2, nedelja 16–24

063/835-31-56

063/190-27-61

8–24, vikendom 8–1

8.30–18.00

23/2015.

CaféBar horeca | network

11


TAČKA BAR

CRAZY HORSE

SINATRA

TAČKA BAR

CRAZY HORSE

SINATRA

TAČKA BAR Vlasnica psa po imenu Tačka, Ana Milosavljević, otvorila je Tačka bar u centru Beograda. Lokal se nalazi u podrumu, u Ulici vojvode Dobrnjca, i u njegovom enterijeru preovlađuju drvo i cigla. Sastoji se iz tri prostorije: u jednoj se nalazi veliki šank, druga je nalik na dnevnu sobu, a treća je soba za chill. Lokal ima i ušuškanu baštu. Danju je akcenat na raznim vrstama kafe, ceđenih sokova i smutija, dok se uveče najviše piju točena piva i viskiji, kao i kokteli, od kojih su, kako kaže Ana, najprodavaniji RkeKoke i vinjak Sunrise. Vikend je rezervisan za nastupe DJ-ova.

IRISH PUB CRAZY HORSE

JAZZ BAR SINATRA

U centru Niša otvoren je Irish Pub Crazy Horse, koji svojim izgledom podseća na britanske pabove. Ponekad je rezervisan za kviz opšte informisanosti, a vikend za žive svirke. Gosti najčešće piju pivo, i to Erdinger Dunkel i Guinness, a uživaju i u finger foodu. Lokal ima i baštu u hladovini kestena, s pogledom na Nišku tvrđavu.

Na mestu nekadašnjeg kultnog kafića Make Up na Dorćolu, otvoren je Jazz Bar Sinatra. Lokal je na dva nivoa, i u njemu dominiraju drvo i cigla s detaljima poput muzičkih instrumenta koji vise na zidovima. Tu su gitare, harmonike, pa čak i truba iz 1906. godine. Vlasnik je Mirko Vidić, ugostitelj i menadžer hotela Monaco u Rafailovićima u Crnoj Gori. U Jazz Baru Sinatra, vikend je rezervisan za žive svirke, stand up komičare i večeri poezije. Preko dana akcenat je na kafi i sveže ceđenim sokovima, dok se uveče, kako kaže Mirko, rakija toči u hektolitrima.

Vojvode Dobrnjca 34, Beograd

Davidova 8, Niš

Žorža Klemansoa 10, Beograd

011/4085-762

062/780-575

065/3476-260

12–24, vikendom 12–1

8–24, vikendom 8–2

8–24, vikendom 8–1

12

CaféBar horeca | network

23/2015.


M:EATING Bar&Restaurant M:eating otvoren je u centru Beograda, u Vlajkovićevoj ulici. Za enterijer je bio zadužen Bojan Šupeljak, koji se, kako sam kaže, poigrao sa industrijskim i mediteranskim stilom. U ponudi M:eatinga je njihov blend kafe napravljen 85 odsto od arabike i 15 odsto od robuste, 56 vrsta čajeva, smutiji i sveže ceđeni sokovi. Kuhinja je mešavina regionalnih specijaliteta. Na meniju su burgeri, juneći ćevapi, delicije od konjskog mesa poput tatar bifteka, ručno rađene testenine, čorba od lososa, čuburski pikantni ćevapi. Pod sloganom Life is short, eat dessert first, od poslastica se izdvajaju grilijaš, kesten-pire i domaće palačinke. Hrana je uparena prvenstveno s vinom, ali i sa ostalim alkoholnim pićima, od mutnog nefiltriranog piva do koktela.

Vlajkovića 8, Beograd 011/63-57-057 www.meating.rs 8–23


DRINKING PUB

STARI ŠANGAJ

KRUŠKA PAB

STARI ŠANGAJ

KRUŠKA PAB

DRINKING PUB

STARI ŠANGAJ

KRUŠKA PAB

Drinking Pub otvoren je na mestu nekadašnje Tavernice na Dorćolu. Lokal je mali i u njemu dominiraju drvo i cigla. Sluša se rok muzika, a subota je rezervisana za žive svirke. Gosti mogu da se zabave igrajući društvene igre poput monopola, rizika i ne ljuti se, čoveče. U dnevnoj varijanti akcenat je na kafi, 100 odsto arabici, dok se uveče najviše konzumira pivo. Točeni Kozel, svetli i tamni, i pivo iz Južne Afrike Unfilt Lager i Steph Weiss, najprodavaniji su proizvodi u Drinking Pubu. U lokalu, osim klasičnog, možete da probate i belo kuvano vino.

Lu Lidžen Lami je vlasnica dva ugostiteljska objekta u Šangaju, a odnedavno i restorana Stari Šangaj u Belmax centru u Zemunu. U restoranu se pripremaju jela kineske kuhinje: od južnokineskih primorskih specijaliteta poput račića do severnokineskih jela s mesom. Glavni kuvar je Guoxiong Tang, ekspert za kantonsku kuhinju. Na meniju su govedina na čeličnom pladnju, rezanci od pržene svinjetine, karfiol u pentoli, pržene kineske knedle, jagnjeća rebra. U Starom Šangaju sluša se isključivo kineska muzika.

U Kruševcu je nedavno otvoren Kruška pab, koji svojim izgledom podseća na britanske pabove. U njemu dominiraju drvo i cigla, dok je veliki šank prvo što primetite kada zakoračite u Krušku. U dnevnoj varijanti akcenat je na različitim vrstama kafe i čajeva, i sveže ceđenim sokovima, dok se iz večernje ponude pića izdvajaju brojne vrste točenog i flaširanog piva. Vikend je rezervisan za žive svirke mladih bendova koji sviraju rok, pop, disko, rege, soul i latino.

Žorža Klemansoa 17, Beograd 064/475-22-60 9–23, vikendom 9–1

14

CaféBar horeca | network

Auto-put 20, Beograd

Kruška pab

011/20-54-188, 062/80-666-88

Kosovska 42, Kruševac

10–23

065/87-63-213

23/2015.


MARUKOSHI

MARUKOSHI

MARUKOSHI

FAUST

FAUST

MARUKOSHI Ryo Koshikawa, Japanac koji se pre šest meseci doselio u Beograd, želeo je da nastavi tradiciju koju je njegov deda započeo još četrdesetih godina prošlog veka u Tokiju. I tako je nastao Marukoshi, japanski restoran u mirnom delu Dorćola. Na meniju su tradicionalna japanska jela koja se mogu podeliti u tri grupe – ramen (nudle i supa), gyoza (testo slično raviolima punjeno mesom ili povrćem) i katsu (svinjetina sa specijalim katsu sosom). U kuhinji, između ostalih, radi i jedna Japanka koja je zadužena da jela budu potpuno autentična. Restoran je na tri nivoa, a dizajn enterijera je kombinacija tradicionalnog i modernog japanskog stila. Nameštaj na spratu napravljen je od paleta s bonsaijem kao dekoracijom. Dizajn prostora osmislio je sam vlasnik, a u realizaciji mu je pomogao Sava Dimitrijević, koji se inače bavi street artom i crtanjem grafita. On je oslikao zidove motivima iz japanskog metroa (u suterenu), urbane četvrti Tokija (na spratu) i najpoznatije japanske slike The Great Wave, koja prekriva najveći zid u prizemlju.

23/2015.

FAUST

FAUST Na mestu nekadašnjih restorana Langouste, Public i Gandolfini na Kosančićevom vencu otvoren je Faust. Taj restoran sa jedinstvenim pogledom u gradu uređen je salonski, ima samo sedam stolova. Kako kaže menadžerka Nevena, cilj je da se gosti u Faustu osećaju kao kod kuće. Uglavnom se služe jela nacionalne kuhinje, dok je poseban akcenat na ponudi odležalog organskog mesa (28 dana). Na meniju su burata na rukoli sa čerijem i pršutom i pestom od bosiljka, ćureći pate, beli tartufi i jela od mangulice. Restoran neguje ponudu organskih vina, koja se posebno izdvajaju iz široke vinske karte, kao i veliki izbor tompusa. Faust ima parking sa deset mesta.

Kapetan Mišina 37, Beograd

Kosančićev venac 29, Beograd

064 120 6887

011/328-36-80,064/813-20-15

www.marukoshi.rs

www.restoran-faust.rs

13–24, vikendom 13–1

12–24 (kuhinja radi od 13)

CaféBar horeca | network

15


COFFEE DREAM

COFFEE DREAM

DOMAĆICE

DOMAĆICE

DOMAĆICE

COFFEE DREAM

VESELE DOMAĆICE

Prvi Coffee Dream počeo je da radi 2006. godine, a nedavno je na Bulevaru kralja Aleksandra otvoren šesnaesti Coffee Dream. Prostire se na 140 metara kvadratnih i ima 75 mesta za sedenje. Enterijer je delo arhitekata Miroslava i Marijane Kastelan. U ponudi su razne vrste koktel kafa, hladnih kafa, kafa s alkoholom, čajeva, frapea, šejkova i frizera koji se služe s mnogo leda i dosta voća. Novina je Pumpkin Spice Latte, spoj kafe, orijentalnih začina i bundeve. Osim hladnih i toplih napitaka, u ponudi su i poslastice koje nastaju u radionici Coffee Dreama.

Još jedne Vesele domaćice otvorene su u Sarajevskoj ulici u Beogradu. Koncept je isti kao u Njegoševoj, osim što nove domaćice rade i kao art galerija gde mogu da se kupe pop-art i folk-art umetnine slikarke Ljudmile Tomić. Osim klasične kafe, u ponudi su i specijaliteti od kafe, od kojih se posebno izdvajaju Vesela kafa i Moka, koja je ujedno i najprodavanija. Vesela kafa sadrži espreso, karamel, mleko, šlag i posuta je šarenim mrvicama. Na meniju su i sveže ceđeni sokovi, bezalkoholni i alkoholni kokteli, kao i kolači. U Veselim domaćicama sluša se pop i soul, dok je vikend rezervisan za promocije koktela. Vlasnici su Nemanja Tomić i Goran Kapetanović.

16

Bulevar kralja Aleksandra 107, Beograd

Sarajevska 1, Beograd

011/240-41-73

011/265-68-78

www.coffeedream.rs

www.veseledomacice.rs

8–23

8–24, vikendom 8–1

CaféBar horeca | network

23/2015.


MALA KOLUBARA

MALA KOLUBARA NA SAVI Restoran domaće kuhinje Mala Kolubara nedavno je otvoren i na Savi. Kao i u Maloj Kolubari na kopnu, u Ivankovačkoj ulici, zastupljena je isključivo srpska tradicionalna kuhinja, domaća vina i rakije. Glavni specijaliteti su jagnjetina i teletina ispod sača, pohovani teleći mozak, dimljena crevca, brizle i pečenje s ražnja. Ambijent oslikava duh tradicionalne gradske kafane s početka dvadesetog veka. Muzika koja se sluša je starogradska, dok se od srede do subote za dobar provod brinu tamburaši.

Brodarska bb, Beograd 060/33-00-569 www.malakolubara.rs 10–1, subota 12–1, nedelja 12–20

23/2015.

MALA KOLUBARA

PAPALADA

PAPALADA

PAPALADA

PAPALADA Posle petnaest godina duge tradicije čuvenog Balun restorana u Reževićima, jednog od omiljenih mesta Beograđana na Crnogorskom primorju, otvoren je restoran Papalada u centru Beograda. Na meniju Papalade su mediteranski specijaliteti poput sira iz ulja, šporkog rižota od jadranske sipe, pašti sa plodovima mora, ribljih koktela, dok specifičan morski ambijent odiše toplinom i predstavlja spoj tradicionalnog i savremenog. U lokalu se služe isključivo vina iz regiona, Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Crne Gore. Vlasnici su Đuro Pavlović i Stefan Dragović.

Francuska 12, Beograd 011/73-40-100, 066/888-18-81 9–24

CaféBar horeca | network

17


Ultra Rus Kolekcija by

MT 118 stolica

MT 114 barska stolica

MT 115 stolica

Ariandy barska stolica

MT 116 barska stolica

MT 104 stolica

MT 120 barska stolica

Opremanje Ho.Re.Ca. objekata | PanÄ?evaÄ?ki put 64, 11210 Beograd | Tel: +381.11.27.111.28 | namestaj@uniondrvo.com


ustik Orly stolica

Oldy barska stolica

London stolica

Oclahoma barska stolica

Rocky S barska stolica

Thor stolica

Annabel stolica

Cavalleto D baza za sto

Rocky B baza za sto

www.uniondrvo.com


Kakvu godinu oÄ?ekuju ugostitelji


Očekujem da bude bolja od prethodne i da ćemo imati više posla nego u 2015. godini. Meni je svaka godina dobra, da ne kažem odlična. Važno je da bude prostora za napredovanje u poslu.

Nikola Dimitrijević Franš

Za Tabor ne brinem jer su nas dugogodišnji gosti deklarisali kao “razrađenu” kafanu. Krajem prošle godine, sa prijateljem Ivanom Ivanovićem otvorio sam ID restoran. Dakle, dobro nam je krenulo. Pozitivan stav je temelj svakog uspeha.

Dušan Mrđenović Tabor i ID

Jovan Zdravković, Miloš Dodig Java Coffee Srbija

Očekujemo da 2016. bude jednako uspešna kao 2015. Nadamo se da će se u novoj godini nivo svesti potrošača o ispijanju kafe napravljene alternativnim metodama podići. A sve, to uz slogan Drip me baby one more time!


Uvek se nadam da će nova godina biti bolja od prethodne. Očekujem više posla, više gostiju i bolje uređenje zakonskih regulativa vezanih za ugostiteljstvo, a mi ćemo se sami raditi na tome da nam posao zablista.

Dejan Krsmanović Supermarket Concept Store

Sigurna sam da će biti bolja nego 2015! Budući da sam rođeni optimista, znam da će biti više posla, više para, i naravno ljubavi.

Danijela Halasev Dobrica Bistro

Uvek moramo da budemo optimistični jer gosti kod nas dolaze da se zabave i da ih oraspoložimo, tako da...2016. mora da bude bolja od 2015!

Nebojša Dapčević Madera


Smatram da će promene u odnosu na 2015. biti zanemarljive. Ali troši se, jer život ne staje. Šta ćemo mi da radimo? Za početak ćemo da budemo marljiviji Ja se, zapravo, radujem tom izazovu. Iskreno.

Miroslav Milojević Patlidžan

Više poslovnih uspeha, više rada i više zadovoljstva želim za sve nas ugostitelje u Novoj 2016!

Alen Medić Panta Rei

U 2016. očekujem i goste i lovu i da živim od ugostiteljstva, pošto u prethodnoj to nije bilo moguće. Ja sam optimista, i znam da će biti bolje.

Miro Popara Zaz


Očekujem da nova godina bude bar jednako dobra kao 2015, ako ne i bolja. Ja sam uvek optimista.

Nemanja Kojović Durmitor

I nemam neka specijalna očekivanja u 2016. Tu smo gde smo, i preživećemo sigurno. Jednostavno, narod nema para.

Veljko Poznanić Druga priča

Biće još teže nego što je bilo ove godine. Klasično ugostiteljstvo polako izumire, potrebno je tražiti alternativne pristupe i kreirati koncepte koji su mešavina restorana, prodavnice, bistroa i kluba, a sve to kako bi se zadovoljile potrebe i ukusi gostiju, kojih je ionako sve manje.

Miloš Vukšić Deli 57


U 2016. godini zadržaćemo sve stalne članove naše Familije i nastaviti da ima omogućavamo kvalitetan provod, uz sjajne bendove. Oni su garant da će biti i novih gostiju, jer dobar glas daleko se čuje!

Dragan Milčić Bistro Familija

U 2016. očekujem da otvorim do Blaznavca i to u celoj zgradi, klub za evente i elektronske žurke. I neka ljubav vlada!

Slavko Petrović Blaznavac

Očekujem da će biti bolje, mada ne vidim da će biti bolje. Broj gostiju se ne menja, ali ljudi ipak primetno manje troše. Nadamo se da će svima biti bolje i da će sve krenuti uzlaznom linijom u 2016!

Aleksandar Vučetić Bar Central


UČESTVUJTE U AKCIJI CAFÉBAR NETWORK RECOMMENDS

CaféBar n e t w o r k

RECOMMENDS

2016.

UČESTVUJTE U AKCIJI CAFÉBAR NETWORK RECOMMENDS I DAJTE SVOJ GLAS! DOPRINESITE I VI DA VAŠ OMILJENI RESTORAN BUDE PRIZNAT I PONESE OZNAKU TOP 12 CAFÉBAR NETWORK RECOMMENDS

O

stalo je još malo vremena da se i vi pridružite našoj akciji i doprinesete da vaš omiljeni lokal bude priznat i da na svojim vratima ponese oznaku Top 12 CaféBar network Recommends.

Možda baš vaš glas promeni stanje na našoj tabeli. Zato je neophodno da na našem sajtu, Fejsbuk ili Tviter stranici glasate za ugostiteljski objekat u kome rado volite da provodite slobodno vreme s prijateljima, poslovnim partnerima... Akcija CaféBar network recommends traje do kraja godine, a početkom 2016. predstavićemo listu restorana koje morate da posetite i lično se uverite u njihov kvalitet.


I DAJTE SVOJ GLAS!

GLASAJTE Do sada smo obišli više od 500 lokala i anketirali preko 1.000 ljudi, ali i dalje smo predani tom „teškom” zadatku. Želja nam je da najbolji ugostitelji dobiju i javno priznanje, da osete da je njihov trud prepoznala i priznala i stručna javnost. Zato doprinesite i vi da vaš omiljeni restoran bude priznat! Kao jedini stručni časopis za ugostitelje koji se bavi njihovom edukacijom, informisanjem i savetovanjem, CaféBar network nastoji da upravo takve objekte istakne, preporuči i pohvali za uložen trud svih zaposlenih. Članovi naše redakcije godinama vredno prate zbivanja u ugostiteljstvu i obilaze lokale, prate poslovanje ugostiteljskih objekata, beleže kakva je ponuda, usluga, higijena, standardi i druge oblasti rada koje omogućavaju da se gost oseća dobro.

KRITERIJUMI SU ISTI: kvalitetna usluga odlična ponuda stručno osoblje prijatan ambijent posvećeni vlasnici i dobri menadžeri konstantan standard


Chrisostomos P. Mitsides izvršni direktor Mitsides Pointa

M

oja preporuka je Iguana. Volim taj restoran zbog odlične muzike, veoma dobre usluge i vrhunske hrane. Preporučujem i Smokvicu na Vračaru, zbog odličnih hamburgera i veoma lepe bašte.

Tanos Trimis generalni direktor, BAT za Srbiju, Crnu goru i BiH

P

reporučio bih nekoliko restorana u Beogradu. Kao prvo, Toro Latin Gastro Bar, zbog odlične hrane, zanimljivog enterijera, dobre muzike i atmosfere. Preporučujem i Supermarket Concept Store. Dopada mi se taj koncept koji objedinjuje prodaju unikatnih proizvoda i hranu, a sviđa mi se i način na koji taj lokal povezuje kreativne ljude, pružajući im priliku da uživaju u kvalitetnoj hrani, i to u odličnoj atmosferi. Još jedan od restorana koji rado posećujem je Manufaktura, zbog zanimljive unutrašnje dekoracije, ali pre svega zbog vrhunskih domaćih proizvoda koje ima u ponudi, posebno domaćih pršuta, sireva i vina. I na kraju, ali ne i najmanje važno – Mala fabrika ukusa. To je restoran sa odličnom hranom i prelepom baštom, koja je savršena za relaksaciju i beg od letnje žege.

Ana Petrović direktorka Travel Boutiquea

U

poslednje vreme, moj izbor je novootvoreni restoran ID u Nebojšinoj ulici. Prijatan prostor i atmosfera, jela po izboru iskusnog ugostitelja i sa veoma neobičnim nazivima. Probajte Emocionalnu rezonancu, Insomniu ili Podeljenu ličnost. U Šaran se uvek rado vraćam na morske specijalitete, posebno za vreme hvarskih dana.

Zoran Lapadatović menadžer restorana Rustique

V

olim da odem kod mog druga Škipe u Drugu u Beton hali. Franš je luks restoran i prosto se podrazumeva. Za domaće specijalitete biram kafanu Čedić u Žarkovu.


Aleksa Lučić generalni menadžer Pizza Bara

M

oderan ambijent i domaća klopa – to je Mala fabrika ukusa. Preporučio bih i Ambar u Beton hali, a za riblje specijalitete biram novootvoreni restoran Papalada.

Bojan Bajić direktor proizvodnje kompanije Hemofarm Banjaluka

Z

a specijalne prilike biram restoran Franš. Odlična hrana, ljubazno osoblje i veoma prijatan ambijent. Takođe, volim da odem i u Lorenzo&Kakalambu, naročito zbog pasta koje su fenomenalne.

Jasmina Marjanović-Mošić marketing menadžerka Politike

P

reporučila bih Malu fabriku ukusa zbog domaće atmosfere i predivnog ambijenta. Volim da odem i na Kalemegdansku terasu. Hrana je odlična i pogled na reku fantastičan.

Milan Matorčević event menadžer Udruženja barmena Srbije

S 30

CaféBar horeca | network

prijateljima najviše volim da odem u Staru Hercegovinu i Little Bay. Za japanske specijalitete biram W sushi. Imaju odličnu ponudu i veoma prijatan ambijent.

23/2015.


Danijela Milutinović direktorka Mogula Srbija

P

reporučila bih restoran Lorenzo&Kakalamba jer je hrana uvek standardno dobra. S obzirom na to da sam vegetarijanac, često posećujem Radost finu kuhinjicu. Mislim da je to najbolji vege restoran u Beogradu. Kada mi dođu gosti iz inostranstva, vodim ih u Kafanicu na Košutnjaku.

Vlastimir Puhalo vlasnik restorana Homa i Homa bistro

M

oja preporuka je Radost fina kuhinjica jer sam vegetarijanac i uvek volim da podržim vege koncept, restoran Ebisu, Guli i naravno Kalenić, zbog institucije ”babasere”.

Aleksandar Rodić arhitekta i vlasnik restorana Comunale Caffe e Cucina i Iguana

V

eć više od dvadeset godina Franš je moj omiljeni restoran. Preporučio bih i Caffe Caffe and Fish na Senjaku. Reč je o ozbiljnom ugostiteljskom objektu.

Zoran Ilić direktor, Biomelem

M

oja preporuka je restoran Legenda na Makišu, zbog odlične rečne ribe i autentičnih srpskih specijaliteta koje imaju u ponudi. Osim toga, restoran okružuje divna priroda, kao i ceo hektar zemljišta pogodnog za šetnju.

32

CaféBar horeca | network

23/2015.


Srećna BMW 2016.

www.bmw.rs

Zadovoljstvo u vožnji

ŽELIMO VAM TOPLE TRENUTKE U KRUGU PORODICE. MERRY CHRISTMAS AND A HAPPY NEW YEAR... FROH WEIHNACHTEN UND EIN ERFOL GREICHES NEUES JAHR… VESELÉ VIANOCE A ŠŤASTNÝ NOVÝ ROK… ŽELIMO VAM VESEL BOŽIČ IN SREČNO NOVO LETO… WESOŁYCH ŚWIĄT I SZCZĘŚLIWEGO NOWEGO ROKU… VESELÉ VÁNOCE A HODNĚ ŠTĚSTÍ DO NOVÉHO ROKU… CRĂCIUN FERICIT ŞI UN AN NOU FERICIT… RÕÕMSAID JÕULE JA HEAD UUT AASTAT… LINKSMŲ KALĖDŲ IR LAIMINGŲ NAUJŲ METŲ… PRIECĪGUS ZIEMASSVĒTKUS UN LAIMĪGU JAUNO GADU... GOD JUL OG GODT NYTT ÅR… SRETAN BOŽIĆ I SRETNA NOVA GODINA… KELLEMES KARÁCSONYI ÜNNEPEKET ÉS BOLDO G ÚJ ÉVET… HYVÄÄ JOULUA JA ONNELLISTA UUTTA VUOTTA … JOYE UX NOËL ET BONNE ANNÉE… FELIZ NAVIDAD Y FELIZ AÑO NUEVO…

SREĆNI NOVOGODIŠNJI I BOŽIĆNI PRAZNICI.


Miljan Žugić vlasnik paba Casablanca

J

edem u Zlatnom Burencetu jer imaju teleću čorbu, baš onakvu kakvu ja volim. Volim da svratim i u restoran So i Biber i Tabor jer imaju odličnu ponudu hrane i veoma prijatno osoblje.

Miodrag Aleksić vlasnik kafića Ruzvelt

S

prijateljima najviše volim da odem u Staru Hercegovinu, dok s poslovnim partnerima najčešće odlazim u Malu Kolubaru. Preporučio bih i restoran Durmitor. Hrana je odlična, a porcije obilne.

Ana Stojković Jovanović marketing specijalist u kompaniji Beko Balkans

J

edan od razloga zbog kojih volim Beograd jeste i njegova velika ponuda sjajnih restorana koji za tren mogu da učine da se osećate kao da ste u Meksiku, Japanu ili nekom drugom kraju sveta s autentičnim ambijentom. Izdvojila bih restorane Cantina de Frida, Sakura i Mala fabrika ukusa kao omiljene zbog odličnog izbora hrane, vina, prijatnog ambijenta, ali i ljubaznog osoblja. Bez izuzetka, Tako kari-kari ili piletina sa sosom od kruške i peršuna, i odlično vino šardone Vinarije Kovačević, uvek su moj izbor za trenutke uživanja.

Vladimir Savić somelijer Passione Italiana

U

Maderi sam ceo život, i ona mi je kao druga kuća. Volim da odem i u restoran Piccolo, a kada za morske specijalitete biram Caffe Caffe and Fish. Budući da sam opčinjen Italijom, moja nova destinacija je restoran Tricollore.

34

CaféBar horeca | network

23/2015.


Milica Ostojić novinarka iz Rima

S

prijateljima najviše volim da odem u Staru Hercegovinu, a preporučila bih i restoran Durmitor. Imaju odličnu ponudu, a kultura kelnera je na najvišem nivou. Za specijalitete od kafe i kolače biram Coffee Room na Topličinom vencu.

Srđan Rabrenović kuvar

M

adera je uvek dobar izbor, Zaplet takođe. Preporučujem i restoran Durmitor.

Miloš Dodig vlasnik Java Coffee Brew Bara

Z

a domaću klopu biram kafanu Orač, dok sam najbolji konjski tatar biftek jeo u Potkovici. Za japanske specijaltete biram Bizu, a kada sam u fazonu „hranim se zdravo”, obavezna stanica mi je restoran Protein u Lazarevićevoj ulici.

Vanja Puškar kuvar

N

eko bi pomislio da smo mi kuvari komplikovani gosti, ali ja se s tim ne bih složio. U ovom slučaju svesno ću izbeći restorane u čijoj sam realizaciji sudelovao, tako da bih preporučio restoran Toro u Beton hali. Izuzetno poštujem preljubazno i posvećeno osoblje kakvo je u Toru. Za svakodnevnu klopu biram Staru kuću u Maksima Gorkog. Iako ne restoranski, ali svakako vredan projekat, jeste Burger House, koji ima posvećenu i doslednu poslovnu filozofiju.

36

CaféBar horeca | network

23/2015.


Aleksandros Danilidis direktor, Heineken Srbija

V

eoma je teško odlučiti se za jedan restoran s obzirom na to da je ugostiteljstvo u Beogradu na veoma visokom nivou. Zato imam više preporuka. Kada je reč o fusion kuhinji, preporučujem Toro latin Gastro Bar, za azijsku kuhinju moja preporuka je Sakura, za italijanske specijalitete Druga Piazza, a za tradicionalnu srpsku kuhinju Znak pitanja i Mala fabrika ukusa. Ljubiteljima sušija preporučujem restorane Bizu i Ebisu na krovu hotela Square Nine. Od ribljih restorana najviše volim Caffe Caffe, dok kao restoran sa vegetarijanskim jelovnikom biram Radost fina kuhinjica.

Nikola Unković Category Manager Delhaize Serbia

P

reporučio bih Red Bread. Onde rado odlazim sam i sa društvom jer služe odlične sendviče i strava potaže.

Maria Konstantinou direktor funkcije Upravljanje mrežom i stanovništvom, Vojvođanska banka

R

estoran u koji uvek rado odlazim je Homa u Ulici Senjanina Ive. Njegova izolovanost od gradske vreve pomaže mi da se fokusiram na društvo u kojem sam, kao i na harmoniju ukusa po kojoj su njihova jela prepoznatljiva. Znam da će me tamo uvek ugostiti ljubazno osoblje i preporučiti mi nešto novo na meniju, iako je teško iz tako bogate ponude izdvojiti jedno jelo. Veoma mi prija njihov sveden i nenametljiv enterijer, jer samo dokazuje da je sva pažnja usmerena na vaš sto i ono što vam se servira. Savršen spoj i selekcija jela iz svih svetskih kuhinja, uz bogat izbor vina, nešto je na šta uvek mogu da se oslonim kada dolazim u Homu i zbog toga bih ga svakome preporučila.

Aleksandar Zimonjić vlasnik restorana Mala Kolubara

K

ada je reč o vrhunskim restoranima, moj izbor je Panta Rei. Imaju savršen nivo usluge i hrane.


Tekst: Jelena Stojčić Foto: Marija Zindović

Homa Vlastimir Puhalo i Filip Ćirić, zajedno sa Antoniom Pasarelom, stalnim gostom restorana Na ćošku, u kom su radili, pre pet godina otvorili su Homu, fine dining restoran. Danas, nakon pola decenije uspešnog poslovanja i nesmanjenog entuzijazma, Homa je mesto u koje se gosti redovno vraćaju, mesto na kom se pomeraju granice moderne gastronomije i u kome su jela kompleksna i slasna, mesto koje se nalazi na listi top 12 preporučenih restorana časopisa CaféBar network

I

ako je fine dining restoran, u njemu ne rade školovani konobari, već isključivo devojke koje nikad nisu imale dodir sa ugostiteljstvom. – Naš princip od samog otvaranja jeste da radimo s devojkama koje nemaju iskustva u ugostiteljstvu. Kod nas rade fina, vaspitana i fakultetski obrazovana deca, koja nisu ukalupljeni konobari. Ozbiljan trud ulažemo da ih obučimo, ali smo na kraju zadovoljni jer smo dobili tačno ono što smo želeli, ono što je dobro za posao – objašnjava Vlastimir Puhalo, „homaseksualac” i momak zadužen za imidž restorana. – Mislim da je najbolji marketing to što mi i dalje s keceljama oko struka uslužujemo goste i što gradimo drugarske odnose s njima. Homu promovišem i kroz on-lajn marketing, jer je jedini dobar zato što je neposredan. Mislim da je sve ostalo samo vapaj restorana jer nemaju goste. Prisustvo na društvenim mrežama je važno. Ipak, ono ne može da održi restoran, iako može da napravi bum na početku. Priča mora da se širi od usta do usta – kaže Vlastimir. Kuvanje je konceptualna umetnost Na mestu gde čarolija glavnog kuvara Filipa Ćirića počinje i završava se, u Hominoj kuhinji, stvari su znatno drugačije. U njoj rade vrhunski šefovi jer, kako kaže Filip, tu i nastaje svojevrsna vrsta umetnosti. 23/2015.


VOLIM SLASNA JELA, DA JEDEM U DRUŠTVU I DA PIJEM MNOGO VINA.

– U kuhinji radi desetak kuvara, od kojih su šestorica ozbiljni šefovi, a ostalo su klinci iz srednje ugostiteljske škole koji su kod nas na praksi. Šef postaješ tek kada izađeš iz kuhinje. Važno je da znaš šta je bitno konzumentu, a to ćeš saznati ukoliko se susretneš s gostima. Štos nije samo u kuvanju već i u prodaji jela, a ako želiš da prodaš jelo, moraš da znaš metodologiju pravljenja hrane... Ukus je najbitniji, i da, on jeste presudan, ali važno je i kako jelo izgleda. S druge strane, nije bitno samo jelo već i ceo meni – objašnjava Filip i kaže da se u Homi jelovnik menja dva puta godišnje. – Meni menjamo sezonski, prvenstveno zbog naših gostiju, ali i zbog food costa. Da biste bili uspešni, ljudima konstantno morate da nudite nešto novo – kaže Filip. Vlasta dodaje da će u budućnosti moći više da se igraju sa Homom jer Homa bistro, koji su nedavno otvorili, odlično radi. – Homa bistro nije fine dining restoran i ono što tamo nudimo gostima omogućava nam određenu sigurnost, ali i otvara prostor da Homu s Dorćola podignemo na još viši nivo fine dininga – kaže Vlastimir. CBN 23/2015.

MI SVE RADIMO ISTO, SAMO ŠTO FIĆA RADI DUPLO VIŠE. SA DVE KAFANE FIĆA RADI DUPLO, DUPLO VIŠE.

OVI MOMCI RADE OD JUTRA DO MRAKA, A O POSLU RAZMIŠLJAJU 24 SATA DNEVNO. NEMAJU UZORE, VEĆ SU IM, KAKO KAŽU, SOPSTVENA ISKUSTVA POTVRDA ZA USPEH. – NON-STOP RAZMIŠLJAM O POSLU, A ČESTO GA I SANJAM. PALE ME POSLOVNI IZAZOVI. K ADA NISAM U RESTORANU, ČITAM KNJIGE VELIKIH ŠEFOVA. ONO ŠTO SAZNAM U NJIMA, PRILAGOĐAVAM EMOCIJAMA, STANDARDIMA I USLOVIMA RADA – KAŽE FILIP, KOJI IPAK SMATRA DA BEZ OLD SKUL KUVANJA NEMA MODERNE GASTRONOMIJE.

– IAKO INSPIRACIJU ZA JELA NAJČEŠĆE TRAŽIM U SVETSKOJ GASTRONOMIJI KOJA NA PRVI POGLED DELUJE NEDOSTIŽNO, UVEK TRAŽIM POZNATI, OLD SKUL UKUS.

SVAKI NAŠ

MENI JE KOMPLIKOVANIJI I ZAHTEVNIJI JER

– ZAKLJUČUJE FILIP ĆIRIĆ, GLAVNI KUVAR I VLASNIK HOME. ZADAJEMO NOVE METODE

CaféBar horeca | network

37


Guščja džigerica s posteljicom od kamembera i vanile Sastojci: 100 g guščje džigerice, 20 g džema od šipka, 0,1 ml Ruby Porto, 0,1 ml Tawny Porto, 0,2 ml redukcija Porta, so, biber (za džigericu), 200 g čičoka, 1 l ulja, 500 ml mleka (za pire od čičoke), 50 g jabuka greni smit, 30 g celera, 5 g oraha, 5 g plavog sira, 2 g dijon senfa, 5 g majoneza, 2 g limunovog soka, 100 ml mleka, vanila štapića, 10 g kamembera, 50 g listića badema, 2,5 g želatin listića.

Depimento: tartar od paprika sa slanim sladoledom od indijskog oraha Sastojci: 250 g miks babure paprike, po 1 g korijandra, peršuna i belog luka (sveže), sok od polovine limuna, so, biber (za tartar), 75 ml vode, 20 ml soka od narandže, 5 ml soka od limuna, 2 g korijandra, 20 g šećera, 2 g agara (za pripremu gela od narandže i korijandra), halumi sir, 32 g indijskog oraha, žumace, 2,5 g šećera, 12,5 g neutralne pavlake, 37,5 ml mleka, 5 g glukoze, 2,5 g mleka u prahu (za pripremu sladoleda od indijskog oraha).

Mus od banane i kikirikija Sastojci: 16,7 g jaja, 9 g šećera, 24 g neutralne pavlake, 0,6 g listića želatina, 22 g butera od kikirikija (za pripremu musa od butera od kikirikija), 30 g bele čokolade, 29 g slatke pavlake, žumance, 13 g banana-pirea, 0,5 g listića želatina, 0,7 ml ekstrakta banane (za pripremu musa od banana), 11 g crne čokolade, 16,2 g neutralne pavlake, vanil štapić, žumance, 1 g butera (za pripremu čoko pudinga), 25 g banane, 6 g šećera, 5 g brašna, 5 g punomasnog mleka, 5 g nugat paste, 6 g butera (za pripremu čipsa od banane), 12,5 g neutralne pavlake, 36,5 g neutralne glazure, 10 g vode, 31 g otopljene mlečne čokolade, 11 g butera od kikirikija, 2 g želatin granula (za glazuru od kikirikija). 38

CaféBar horeca | network


L ARS EKBERG KUVAR

OD KONOBARA

DO fine dining KUVARA POZNATO JE DA KUHINJA JEDNE DRŽAVE GOVORI MNOGO O NJENIM STANOVNICIMA, NJIHOVOM MENTALITETU I NAINU ŽIVOTA. ŠVEANI VOLE INOVATIVNOST, DOK NJIHOVI KUVARI ŠIROM SVETA INSPIRIŠU LJUDE DA SE HRANE ZDRAVO. NAS JE INSPIRISAO L ARS EKBERG (35), GLAVNI KUVAR U AMBASADI ŠVEDSKE U BEOGRADU


S

a šesnaest godina počeo sam da radim u ugostiteljstvu, u jednom baru u Getenburgu, kao perač čaša. Oprobao sam se i kao konobar i bartender. Dva leta kasnije, počeo sam da radim sa najboljim prijateljem u jednom restoranu izvan Getenburga, gde sam na posao došao kao konobar, a otišao kao kuvar. Sećam se da je glavni kuvar posekao prst, a mene izabrali da ga zamenim. Posle nedelju dana rada u kuhinji, odlučio sam da tu i ostanem. Posao kuvara je mnogo bolji i kreativniji od klasičnog konobarisanja i bartendinga. Dolazim iz porodice u kojoj smo se uvek okupljali oko punog stola, tako da sam od malih nogu znao dosta o kuvanju – objašnjava Lars Ekberg, glavni kuvar u Ambasadi Švedske u Beogradu. Posle višegodišnjeg rada za druge, s prijateljem s posla Lars je odlučio da otvori klub-restoran koji po konceptu, kako kaže, mnogo podseća na beogradski klub 20/44. – To je više bio tapas bar, noćni pab sa živom muzikom i ponekim zalogajem. Zvao se Uppát Framát. Tada sam imao 24 godine i bilo mi je veoma zabavno. I otvorili smo ga da nam bude zabavno i da ne bismo morali da idemo na fakultet. Sa ove tačke gledišta, bile su to četiri veoma zabavne i veoma stresne godine. Bar smo otvorili manje-više radi zezanja, a ubrzo smo izrasli u IN mesto u gradu, nešto nalik vašem 20/44 – kaže Lars. Život u Švedskoj i posao u restoranu napustio je posle raskida dugogodišnje ljubavne veze i otišao u Holandiju na odmor, koji je ubrzo zamenio novim poslom.

Ponuda u restoranima u Beogradu je dosadna jer se gotovo sva jela zasnivaju na roštilju i pečenom krompiru. Međutim, ima i restorana koji su veoma kreativni u osmišljavanju menija poput novootvorenog bistroa Homa na Vračaru, Dijagonale, Male fabrike ukusa i naravno kluba 20/44 – Zaista mi je bio potreban predah od posla. Amsterdam je bio moje odredište. Međutim, posle posete prijatelju u Hagu, tamo sam i ostao. Počeo sam da radim kao menadžer u klasičnom holandskom baru u kome se pivo toči u hektolitrima i služi tipična holandska hrana. Pošto se, kako kaže, zasitio života u Holandiji, preselio se u Makedoniju. Tada i počinje Larsova kulinarska karijera u ambasadi u Skoplju, a zatim i u Beogradu. – Konkurisao sam za posao kuvara u ambasadama i dobio posao u Skoplju. Četiri godine sam bio glavni kuvar ambasadoru Larsu Fredenu. Nisam znao ništa o Makedoniji, pa je odlazak u Skoplje predstavljao pravu avanturu za mene. Međutim, brzo sam se navikao na život u


TARTAR OD LOSA SA MAJONEZOM OD KOPRIVE I KONFIT ŽUMANCE SA ČIPSOM OD ŠARGAREPE Sastojci: • 80 gr filea losa (može da se koristi i file jelena ili druge divljai) • 2 jajeta • 200 g pirea od šargarepe • 0,5 l skuvane i proceene koprive • kašiica crvenog sireta • velika kašika dižona • velika kašika putera • nekoliko kapi vorestera Izmiksati pire od šargarepe s belancetom, a žumance sauvati u posebnoj posudi. Na papiru za peenje razvui što tanje pripremljenu smesu i pei je na 70 stepeni tri sata. Kada je osušeno, izlomiti u velike komade kao ips. Koprivu kuvati samo dva minuta u kljualoj vodi i brzo isprati. Potom je iseckati i pomešati sa 2-4 ml ulja da se dobije ulje od koprive. U to dodati žumance, sire i dižon. Tokom mešanja lagano dodavati ulje dok se ne dobije majonez. Drugo žumance potopiti u ulje i pei u rerni na 60 stepeni dvadesetak minuta. File losa isei u tartar i dodati puter, so i biber. Spojiti i uživati! Može se garnirati belim lukom.

42

CaféBar horeca | network

Makedoniji. Skoplje je sjajan grad u kome ima dosta restorana. Hrana je odlična, slična kao srpska, ali dosta ljuća, što je baš po mom ukusu. Četiri godine kasnije, uz pomoć ambasadora iz Makedonije, došao sam u Srbiju s namerom da ostanem godinu dana, a eto me već pet godina kod vas. Radim kao glavni kuvar u Ambasadi Švedske u Beogradu i moj posao podrazumeva sve: od čišćenja i kuvanja do kreiranja menija – kaže Lars i dodaje da je najkreativniji i najbolje radi pod pritiskom. – Da bi bio uspešan, kuvar pre svega mora da voli da kuva. Međutim, tek kada dobiju posao, kuvari shvate da tu nije reč samo o kuvanju. Ako si glavni kuvar ili vlasnik restorana, radiš bukvalno ceo dan, a u kuhinji uvek ima nešto da se radi. I kada nema gostiju, uvek možete satima da čistite i sređujete kuhinju. Najvažnije je da verujete u sopstveni ukus i da se ne plašite posla – kaže Lars Ekberg. CBN


Izmene Zakona o turizmu

Nova pravila prilikom otvaranja lokala Od 15. oktobra primenjuju se izmene Zakona o turizmu, kojima je propisano i da ugostiteljski objekat više ni u kom slučaju ne sme nazivom da ukazuje na to kojoj vrsti objekata pripada. U nazivu, dakle, ne smeju da se nalaze reči kao što su restoran, kafe, pivnica, taverna, diskoteka i sl. O tipu i kategoriji objekta odlučivaće turistička inspekcija po izlasku na teren i po obilasku objekata

ĐORĐE PAVLOV U G O ST I T EL J

Priredila: Nađa Božović BEZ VRSTE OBJEKTA U NAZIVU Članom 67 Zakona o turizmu i do sada je bilo propisano da poslovno ime, firma i drugi nazivi ne mogu da sadrže reči koje ukazuju na vrstu ugostiteljskog objekta. Sada se, međutim, u tom članu navodi da ni naziv ogranka, prostor van poslovnog sedišta ili odgovarajuća organizaciona jedinica, kao ni oznaka pružaoca ugostiteljskih usluga, ne mogu sadržati reči koje ukazuju na vrstu ugostiteljskog objekta. NOVE DUŽNOSTI UGOSTITELJA Ugostitelj je dužan da: • pružanje ugostiteljske usluge ne uslovljava pružanjem druge usluge; • obezbedi propisane uslove u pogledu uređaja i opreme za odvođenje dima, pare, mirisa i neprijatnih emisija; • obezbedi propisane uslove za zaštitu od buke za ugostiteljski objekat koji se nalazi u stambenoj zgradi.

44

CaféBar horeca | network

EVIDENCIJU VODE LOKALNE SAMOUPRAVE Umesto dostave konačnih rešenja organa jedinice lokalne samouprave o razvrstavanju u kategoriju radi evidentiranja u Registru turizma, zakon propisuje dužnost jedinice lokalne samouprave da u elektronskoj formi koju bliže određuje ministar, kvartalno dostavlja ministarstvu i Registru turizma evidenciju navedenih konačnih rešenja. USKLAĐENOST SA BOLONJSKIM SISTEMOM Uslovi za rukovodioca u hotelu i motelu usklađeni su sa bolonjskim sistemom obrazovanja, dok uslovi u pogledu stepena stručne spreme ostaju isti, ali se propisuje da ta stručna sprema mora biti iz polja društveno-humanističkih nauka. UMESTO STAŽA – RADNO ISKUSTVO Umesto radnog staža od tri godine zakon propisuje radno iskustvo u istom trajanju. Za rukovodioca u ugostiteljskom objektu vrste turističko naselje, pansion i kamp, umesto radnog staža propisuje se radno iskustvo. CBN 22/2015.


Roastery 1886

U KORAK S VREMENOM Kada su Turci davne 1521. godine osvojili Beograd, niko nije ni pomislio da će s njihovim dolaskom biti utemeljena i nova tradicija uživanja u tamnom i aromatičnom napitku – kafi. I eto paradoksa, iako imamo gotovo najdužu tradiciju konzumiranja i uživanja u kafi u Evropi, prvi kafić koji je Beogradu predstavio danas nezaobilazni espresso napitak otvoren je tek 1979. godine, 12 decenija posle njegove svetske premijere. Utoliko je značaj otvaranja Roastery 1886, prve proizvodnje autentičnih italijanskih kafa za spravljanje espressa ne samo u Srbiji već i na Balkanu, još veći

Na čelu vrsnog proizvodno­ stvaralačkog tima ove kompanije stoji gospodin Gian Luigi Nora, ime dobro poznato profesionalnom svetu industrije kafe. Može se slobodno reći da je ovaj gospodin čitav svoj život posvetio kafi. Uplovio je u industiju kafe sa 15 godina, kada je u brazilskoj Pa­ rani počeo da radi u proizvodnji i procesovanju sirove kafe. Parana je u to vreme davala 50% ukupne brazilske proizvodnje kafe. Već u 18. godini počinje da radi za tada najvećeg brazilskog trejdera i iz­ voznika kafe, Anderson i Clayton. Njegov entuzijazam i znanje odvode ga 1959. godine nazad u Italiju, na specijalnu misiju Brazilskog instituta 46

CaféBar horeca | network

za kafu. Kao vrsni cupper i ekspert u oblasti kvaliteta kafe on asistira u otvaranju branše instituta u Milanu i skladišta u Trstu. Iskustvo i znanje stečeno na otvaranju branše Banke Brazila u Milanu i funkcija njenog generalnog sekretara proširili su domen njegove ekspertize u oblasti internacionalnog trejda i finansija. Kada se vratio kafi, gospodin Nora je mnogo godina proveo u trejding sek­ toru, održavajući važne veze između zemalja proizvođača kafe i zemalja u kojima se kafa konzumira. Njegova višedecenijska posvećenost kvalitetu kafe i impozantno znanje i iskustvo rezultirali su željom da se poslednjih godina više posveti oblasti edukacije u okviru koje je izdao više knjiga na temu kvaliteta kafe, a koje su od neprocenjive važnosti za čitavu industriju. Ovaj ekspert sa višedecenijskim iskustvom u blendiranju eksklu­ zivno je čitaocima CaféBar net­

worka pružio mogućnost da se s profesionalne strane približe taj­ nama proizvodnje pržene kafe za espresso. Šta čini dobar blend za espresso? Tri faktora su gotovo podjed­ nako važna: pažljiv odabir vrste kafe, kvalitet sirovina i način, tj. tehnologija prženja kafe. Espresso napitak napravljen od dobrog blenda mora imati dobro telo, tj. punoću, izvesnu slatkoću, nisku kiselost i kompleksnu aromu koja će vam pružiti uživanje i poletnost, a opet ostaviti željnim da ponovite to iskustvo. Iako dobro izbalansi­ ran, mora imati dovoljno prodornu aromu i ukus koji neće biti nadjačan dodatkom mleka. Na koji se način biraju sirovine za neki blend? Sirovine određuju karakteristike gotovog proizvoda. To je veoma 23/2015.


složen proces koji zahteva vrhunsko poznavanje svih vrsta kafa, rezultate njihovih potencijalnih međusobnih reagovanja, tj. „slaganja”, kao i same tehnologije prženja. Zbog čega je važno kontrolisati kvalitet kafe? Ukratko, da biste obezbedili kvalitet na određenom nivou i u kontinu­ itetu. U zemljama u kojima se uzgaja kafa kontrole kvaliteta obavljaju se kontinuirano i u svakom segmentu procesa. Kvalitet je nešto što utiče na vrednost, tj. cenu kafe, i zbog toga ga kontroliše kako neposredni proizvođač zelene kafe tako i posrednik, tj. trejder. Kontrole kvaliteta potrebno je vršiti u svim fazama proizvodnog procesa kako biste na svakom koraku znali da ste na dobrom putu da očuvate integ­ ritet flavoura gotovog proizvoda, tj. da bi kupac kuntinuirano dobijao proizvod istog ukusa. Imali ste prilike da probate proizvode mnogih proizvođača kafe iz našeg regiona. Šta je, prema vašem mišljenju, to što izdvaja Roastery 1886 od drugih? Sigurno da je to stepen fokusira­ nosti na kvalitet proizvoda, iskustvo i tradicija proizvodnje italijanskog espressa duža od veka. U kompaniji Roastery 1886 kontrola kvaliteta počinje u zemlji gde se sirova kafa proizvodi. Međutim, biti u mogućnosti da se izabere najbolja sirova kafa samo je jedan od pre­ duslova u garanciji kvaliteta gotovih proizvoda. Samo prženje jedna je od najdelikatnijih faza proizvodnog pro­ cesa. Iako na izgled jednostavan, ovaj proces je izuzetno složen i određen mnogim faktorima uključujući i tehničke karakteristike same mašine, kao i hemijske i senzorne karakteris­ tike sirove kafe. Određivanje odgovarajućeg načina prženja i njegovih parametara zahteva pažljivo razmatranje svih ovih faktora, što iziskuje detaljno 23/2015.

poznavanje njihovih korelacija. S obzirom na obim i važnost svih procesa koji se odigravaju u pržionici od kritične važnosti je znanje i iskustvo ljudi koji rukovode ovim operacijama. I u tom pogledu Roastery 1886 se može pohvaliti jedinstvenom osobenošću, jer je CEO kompanije Olivera Čurić, koja je dugi niz godina upravljala kvalitetom Starbucksove pržionice za region Evrope, Bliskog Istoka i Afrike. Njeno iskustvo i znanje u svim aspektima proizvodnog pro­ cesa predstavljaju važan faktor za postavljanje i očuvanje integriteta kvaliteta kafe koja se proizvodi u Roastery 1886. Ovakva filozofija poslovanja i resursi omogućavaju kompaniji Roastery 1886 kako kontinuiranu proizvodnju vrhunskih espresso blendova tako i kreiranje novih i jedinstvenih blendova na zahtev svojih klijenata. Iako se sa razvitkom moderne tehnologije trendovi u industriji kafe na globalnom nivou menjaju, čini se da je italijanski espresso popularniji nego ikada ranije. Šta mislite da je razlog tome? Razvitak tehnologije i brz način života dodali su na važnosti faktoru pogodnosti. Istovremeno, ljudi u današnje vreme više obraćaju pažnju na kvalitet hrane i pića koje konzumiraju. Espresso može da bude rešenje potrebe za brzim

i kvalitetnim napitkom. Njegova primena je vrlo široka, te danas imamo veliki broj različitih vrsta napitaka koji u osnovi imaju mleko i espresso. Italija nije zemlja gde je kafa nas­ tala, ali je zemlja gde je nastao espresso i zajedno s njim kultura koja danas postoji na svim kon­ tinentima. Italijani su izuzetno ponosni na istančanost ukusa kada je espresso u pitanju, oni prosto neće popiti espresso koji je loš. Stoga je i razumljivo što bolje ra­ zumeju elemente neophodne za njegovo kreiranje. Kompanija Roastery 1886 bila je jedan od pokrovitelja prvog državnog takmičenja barista, 2015 Serbian Latte Art Championship, na kojem ste bili počasni gost. Kakve su vaši utisci? Veoma mi je drago što sam imao priliku da na taj način učestvujem na ovom važnom događaju. Latte art je tehnika ukrašavanja cap­ pucina koristeći njegove sastojke: espresso, kremu zagrejanog mleka i veštinu, tj. umetničko nadahnuće bariste. Nadam se da će ovaj i budući Serbian Latte Art Cham­ pionship doprineti popularizaciji te veštine i da će sve više biti kli­ jenata koji će uživati u napicima ulepšanim maštom i veštinom barista. CaféBar horeca | network

47


važno je biti istrajan i dosledan onome što je prvobitno zamišljeno. Najčešće se dešava da plan već postoji, a onda se menja u hodu. Zato dobar deo lokala s konceptom ne bude izveden do kraja. Kao što sam i pisao za prošli broj, rečenica „To kod nas ne može da prođe” mogla se čuti više puta i u ovom slučaju. Bojazan da gosti neće prihvatiti nešto novo potpuno je neosnovana. Jer, ugostitelji su ti koji kreiraju novitete, a ne gosti. Zato ne treba da zaboravimo svoju misiju, već treba da zasučemo rukave i posvetimo se edukaciji o onome što želimo da predstavimo.

INTERVJU

Aleksandar ŠKIPIĆ UGOSTITEL J

Sitnice koje posao znače Našeg kolumnistu Aleksandra Škipića zatekli smo jednog jutra u jednom od novih beogradskih lokala. Da li je on otvorio novi lokal? Nije, ali kao konsultant za sektor hrane pomaže pri otvaranju tog objekta. I eto teme razgovora za CaféBar network – otvaranje lokala i sve što je značajno prilikom pokretanja ugostiteljstkog posla. U priči s Aleksandrom Škipićem, između ostalog, potvrdili smo i ono o čemu je već pisao u svojim kolumnama za naš časopis Šta je najvažnije prilikom otvaranja jednog ugostiteljskog objekta? Najznačajnije je napraviti dobar plan koncepta i pridržavati ga se od početka do kraja, ne menjati ga mnogo u hodu. Jer, što se više menja, više se gubi smisao. Važno je i da jedna osoba bude u komunikaciji sa onim ko primenjuje koncept u praksi, jer kada se u posao mešaju i oni koji nisu svakodnevno uključeni u to, rizikujemo da njihova očekivanja ne budu realna. 48

CaféBar horeca | network

U želji da se postigne kompromis s ljudima koji su u poslu bitni, a nisu operativni, gubi se smisao celog koncepta. Uloga konsultanta jeste da spreči negativne uticaje na koncept i da pokuša da ga do kraja izvede. Da li to važi za sve lokale ili samo za određene? Takva je bila situacija za ovaj lokal, ali tako je i u svim ostalim objektima. Zapravo, stalno se ponavlja isto, ali

Šta je najveći problem tokom pripreme za otvaranje? Najveći problem je nepostojanje operativnog i dugoročnog plana. Kada kažem dugoročnog, mislim na period od tri do šest meseci po otvaranju, da ne pominjem višegodišnje planove. Jer, kada biste vlasnika novootvorenog lokala pitali da li zna šta će raditi za šest meseci, najčešće ne bi imao odgovor na to pitanje. Često ne znaju šta treba da urade da bi zacrtane ciljeve ostvarili, pa se prepuštaju stihijskoj dnevnoj operativi u kojoj se stvari dešavaju iz časa u čas, a ne iz nedelje u nedelju ili iz meseca u mesec kako bi trebalo. Kako izgleda radni dan konsultanta u jednom novootvorenom lokalu? Jutros sam došao u lokal u sedam sati i budući da radim obuku u sektoru hrane, ispratio sam celokupnu nabavku koja je došla, kontrolisao kvalitet pristiglih namirnica, proverio da li su zaposleni obradili namirnice kako treba i da li su ih skladištili na odgovarajući način. Prokontrolisao sam i da li će naručene namirnice stići na vreme i u razgovoru s dobavljačima ustanovio da nešto neće stići kad je dogovoreno. Zamolio sam ih da se potrude da stignu, jer ipak je reč o lokalu koji je tek počeo da radi i gosti lako mogu da zamere što nema namirnice koja je na meniju. Evo i jednog saveta dobavljačima – bilo bi dobro da objekti koji su tek otvoreni budu prioritet i da se na njih obrati posebna 23/2015.


| intervju Koji je vaš najjači utisak kada se osvrnete na dosadašnja iskustva u otvaranju brojnih lokala? Sada znam koliko znači jedan miran dan u gotovom lokalu, bez majstora i buke, u kojem ćemo s celim personalom provesti kvalitetno vreme i razmišljati o poslu koji predstoji, o treningu zaposlenih i definisanju svih sitnica koje posao znače, a koje više nikad nećemo imati vremena na taj način da definišemo, jer će svemu tome smetati milion novih okolnosti koje će uticati na kvalitet rešavanja istih tih problema. To je posebno važno kada se pokreću ozbiljni koncepti. Za njih je potrebno dodatno vreme da se pažljivo promisli o svemu. Nažalost, zbog entuzijazma i želje da se što pre vidi gotov objekat, na kraju se izgubi najdragocenije vreme. A upravo u tim dragocenim trenucima vlasnici, investitori, konsultanti i personal mogu da sednu i hladne glave preispitaju poslovanje i izvežbaju potencijalne problematične situacije. Tada nastaju i najbolje ideje i donose se najbolje odluke. Nažalost, koliko god da sam na tome insistirao u raznim projektima na kojima sam radio, to se nikada nije dogodilo. 23/2015.

pažnja. Novima treba dostaviti čak i pre roka, jer treba im više vremena da se uhodaju i pripreme za radni dan. Odmah po otvaranju lokala, recimo, ustanovio sam i da konobari već za prve goste nemaju potreban depozit da bi vratili kusur. To je veliki propust i mora da bude brzo otklonjen. Zašto se o tome nije vodilo računa pre nego što je lokal otvoren? Sve se to događa zato što nije ostavljeno dovoljno dana za trening i utezanje sistema pre otvaranja. Za preopening fazu ostavljena su svega dva dana, umesto barem pet, a poželjno je i više. Problem je što se nedostaci koji se uoče tek po otvaranju često smatraju nevažnim sitnicama, a zapravo uopšte nisu nebitni i najčešće nisu sitnice, jer ponekad mogu da dovedu do ozbiljnih problema. Faza treninga upravo i služi za to da bi se takvo nešto primetilo. Trening se radi u već gotovom lokalu, u miru i skladnoj atmosferi, dakle kada majstori završe sve radove. Najbolje je sve otkloniti na vreme i obezbediti da bar 90 odsto poslovanja funkcioniše besprekorno na dan otvaranja. Da li u praksi zaista bude tako? Ne, najčešće se događa upravo suprotno. Neki će se i prepoznati u tome, a među njima sam, priznajem, i ja, jer sam nekoliko puta bio u takvoj situaciji. Snosio sam zbog toga posledice čak i mesecima kasnije, samo zato što nisam na vreme mislio o svemu. A kada počne da se radi sa gostima, otklanjanje nedostataka postaje sve teže. Na osnovu dosadašnjeg iskustva dajem savet budućim ugostiteljima – ostavite sebi dovoljno vremena za pripremu, jer je faza pred otvaranje veoma važna. Trud uložen u toj fazi može dovesti do toga da vam lokal bude uspešan narednih dvadeset godina i duže. Kada tako pogledate, sedam dana pre-opening faze samo je kap u moru posla koji vas tek očekuje. U suprotnom, zbog propusta koji naizgled deluju nevažno, posao može da se uruši za svega nekoliko meseci.

Da li se razlikuje pristup ugostitelja u inostranstvu? Iskustveno znam da su veliki koncepti nastali tako što su se vlasnici, topmenadžment i personal u praznom lokalu uhodavali i po mesec dana. Na taj način se i zaposleni naviknu na lokal. Ne zaboravimo da je i za njih sve novo, bez obzira na to koliko su dugo u ugostiteljstvu. Osoblje treba da bude domaćin lokala i da se tu oseća kao na svome. Treba spremno da dočeka goste. Pristajete li na kompromis u radu s investitorima? Investitor je taj koji daje novac i ima poslednju reč, ali često može da skrene s pravca a da toga nije ni svestan. Zbog kompromisa često pristanem na određeni ustupak u konceptu, ali nekad upravo zbog kompromisa ukupan rezultat ne bude dobar. Konsultant je tu da uperi prstom u probleme. On pristaje na kompromis, ali njegov zadatak je da ukaže na posledice ako se nešto uradi onako kako ne treba. Investitori najčešće prihvate sugestiju, a problem se javlja kada prihvate savet, ali čim vide leđa konsultantu, opet urade po svom. Po čemu se razlikuju investitori? Po vrednovanju investicija. Oni koji su novac zaradili poštenim i mukotrpnim radom, novac adekvatnije tretiraju pri investiranju. Takvi investitori ne upuštaju se olako u raznorazne projekte, nego znaju šta žele i angažuju konsultanta kao stručnjaka koji će im pomoći da svoju viziju ostvare. Najčešće to za rezultat ima veoma uspešno poslovanje. Za razliku od toga, oni koji su došli do novca na lak način, novac tretiraju kao sredstvo kojim će, kako veruju, isto tako brzo doći do još većeg novca. I oni znaju da im treba konsultant, ali imaju površan pristup i ne znaju šta od njega da očekuju. Zato često i ne veruju u savete, jer imaju neki krajnji cilj i misle da i sami znaju kako će do njega doći. Kao rezultat takvog pristupa najčešće nastaje neuspeh. CBN

CaféBar horeca | network

49


DOMAĆE aktuelnosti

Bar Central vas poziva na novo iskustvo

COCTAIL MASTERCLASS!

Miksolozi iz Bar Centrala imaju dugogodišnje iskustvo u pravljenju koktela i učesnici su mnogih svetskih takmičenja pod pokroviteljstvom International Bartender Associationa. Svoje znanje i iskustvo redovno prenose kolegama, a u razgovoru s barmenima jednostavno možete doći do idealnog modela masterclassa za sebe! Ako niste ranije pravili koktele i ne znate ništa o njima, preporučujemo da počnete od klasičnih koktela i Prohibition masterclassom. Za iskusnije ili one koji žele nešto više, tu je tematski masterclass koji će vas uvući u fascinantni svet koktela. Bilo da se odlučite za Fresh Fruits Mixology, Sex and the City Mixology, Tiki Mixology, James Bond Mixology ili Premium Mixology Masterclass, nećete pogrešiti. Nakon svake pripreme moći ćete da uživate u koktelima koje ste napravili, dok će svaki učesnik/učesnica dobiti sertifikat Cocktail Masterclassa.

Crowne Plaza u Novom Sadu Jedna od najvećih hotelskih grupacija na svetu InterContinental (IHG) najavila je zvanično početak radova na hotelu Crowne Plaza u Novom Sadu. Novi hotel poslovaće po franšiznom ugovoru potpisanom s kompanijom Plaza AGNS d.o.o. Novi Sad. Hotel ima 144 sobe, biće smešten u srcu poslovnog centra Novog Sada, a otvaranje je predviđeno za sledeću godinu. – U situaciji kada se širimo na nova tržišta, redovno tražimo priliku da sarađujemo s vlasnicima koji razumeju naše robne marke i veoma dobro poznaju grad u kome zajednički nastupamo. Robna marka Crowne Plaza konsolidovala je svoju reputaciju kao jedna od vodećih globalnih maraka u segmentu poslovnih hotela, i presrećni smo što ćemo poslovati u još jednom zanimljivom gradu – izjavio je Hilko Versteg, direktor razvoja IHG za Južnu Evropu.

Svečano otvoren Božićni trg hotela Radisson Blu Old Mill Prvi dizajn hotel u gradu svečano je otvorio svoj prvi Božićni trg. Svečanom otvaranju prisustvovale su zvanice iz javnog i poslovnog sveta i tom prilikom menadžment hotela najavio je odličnu zabavu uz božićne zvuke, drvene kućice, kulinarske poslastice i najveću prirodnu jelku u gradu tokom cele zime. Božićni trg biće otvoren do 15. januara. Čulo ukusa posetilaca obradovaće božićni specijaliteti kao što su gulaš, ljutkasti pasulj sa svinjskim rebarcima, nirngberška kobasica s krompirom, kolačići sa đumbirom, saher torta, topla čokolada sa cimetom, kuvano vino, čajevi i punč s rumom. 50

CaféBar horeca | network

23/2015.


domaće aktuelnosti Aleksandar Rodić

I

UKUSNI KROMPIR, 100% KUVAN, SPREMAN ZA SERVIRANJE

Baking Potatoes (+/- 250g) Ceo krompir sa kožicom, pasterizovan

Potato Cubes (13x13x13 mm)

Pasterizovane kocke krompira

Comunale dobitnik Grimizne kugle Restoran Comunale dobitnik je priznanja Grimizna kugla za najbolji enterijer ugostiteljskog objekta na teritoriji bivše Jugoslavije. Nagradu dodeljuje portal Enterijer iz Sarajeva, a Comunale je proglašen najboljim u konkurenciji 22 restorana. Priznanje je uručeno Aleksandru Rodiću, vlasniku i dizajneru enterijera restorana Comunale.

Potato Slices (7 mm)

Pasterizovane kriške krompira

Potatoes Skin Off (30-40 mm)

Oljušten krompir, pasterizovan

Pommes Parisiennes Skin On (20-30 mm)

Mali krompir sa kožicom, pasterizovan

Potato Wedges (1/6)

Kriške krompira bez kožice, pasterizovane

CaféBar network najbolji u pogađanju sastojaka kineskih jela U restoranu Stari Šangaj organizovan je ručak za predstavnike medija i ljubitelje kineske hrane. Probali smo tradicionalnu kinesku rakiju i razne specijalitete, saznali osnove filozofije kineske ishrane i njen značaj za tradiciju. Osim što smo uživali u hrani i piću, naučili smo i da pripremamo tradicionalno kinesko jelo, a u tome nam je pomogao glavni kuvar restorana Guoxiong Tang, ekspert za kantonsku kuhinju. Na kraju druženja, organizovano je mini-takmičenje na kom smo pobedili i osvojili vrednu nagradu za celu redakciju. Naime, pogodili smo najviše sastojaka iz tri kineska jela koja su taj dan bila na meniju i dobili vaučere za večeru, kao i kineski komplet za čaj.

KUVANO

It’s all good. McCain prodajni predstavnik: Mihailo Dolganov mail:mihailo.dolganov@mccain.com; mob.: 063 606372 Distribucija: M&L International, Ulica oslobođenja 29, Beograd, T: 011/3564-397, 011/ 3564-395

Cafe Bar Celavita 95 x270.indd 1

28.10.2014 7:15:52


Poslovni parti u Klubu književnika Direktori turističkih agencija, hotela i restorana okupili su se u Klubu književnika na prvom Tourism After Work Partyju koji organizuju Agencija PRA i Privredna komora Beograda. Osim njih, tom neformalnom poslovnom druženju prisustvovali su i predstavnici stručne javnosti, Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, urednici medija specijalizovanih za turizam i mnoge javne i medijske ličnosti, među kojima i Rambo Amadeus, Frano Lasić, Dara Džokić i drugi.

Prva dama promenila lokaciju Sa Južnog bulevara, pod sloganom Hard Working Good Beering, Prva dama preselila se na Dorćol. Sada se nalazi u Višnjićevoj ulici, na mestu nekadašnjeg kluba Propeler. U ponudi je pivo raznih proizvođača i raznih „veličina”, od točenih do žirafe, a ukoliko želite da tokom cele 2016. pijete pivo besplatno, napravite fotografiju kako sedite u stolici i pijete omiljeno piće u kutku Prve dame i podelite fotografiju na društvenim mrežama.

Ukusi Francuske 2016! Širom planete, 1.000 restorana, od skromnih bistroa do najekskluzivnijih tačaka na gastronomskoj karti sveta, nudi svojim gostima za večeru više od 1.000 menija, a sve to u čast francuske gastronomije. Ukusi Francuske ovaj put zakazani su za 21. mart 2016! Ta gastronomska fešta ne nudi isti meni u celom svetu, već svaki majstor kulinarstva ima priliku da sastavi svoj jelovnik koristeći lokalne proizvode i tradiciju kao inspiraciju. Jelovnik treba da bude inspirisan francuskom kuhinjom. Dakle, svaki kuvar koji želi da se priključi akciji, u svom restoranu ponudio bi meni à la française držeći se tradicionalnog francuskog okvira koji podrazumeva aperitiv sa kanapeima, predjelo, jedno ili dva glavna jela, francuske sireve, desert (ili dva deserta ukoliko ne mogu da se ponude kvalitetni sirevi), francusko vino i šampanjac. U ponuđenom meniju svaki šef ima slobodu da istakne sopstvenu kulinarsku tradiciju i gastronomske veštine. Osnovu treba da čine sveži, sezonski i lokalni proizvodi sa smanjenim procentom masti, šećera, soli i proteina i sa mnogo povrća. Cenu ponuđenih menija određuju restorani.

Ras produkt otvorio Coffee shop Jedan od najvećih proizvođača sitnih HoReCa pakovanja na Balkanu Ras produkt otvorio je novi prodajni objekat u YU biznis centru na Novom Beogradu. U Ras coffee shopu u ponudi su šećerići za espreso u tri različita oblika i gramaže, mala pakovanja smeđeg šećera i poseban program sitnih pakovanja za hotele poput meda u kesici, blister pakovanju i teglici ili marmeladica od čistog voća bez konzervansa, u plastičnim kadicama i staklenim teglicama. 52

CaféBar horeca | network


SAM dodelio nagrade za najbolje u 2015. Srpska asocijacija menadžera (SAM) četvrtu godinu zaredom organizovala je gala veče povodom dodele SAM Godišnje nagrade za najbolje u 2015, tokom koje su dodeljene ukupno 22 nagrade u 12 kategorija. Titulu Menadžera godine 2015. poneo je Vladan Živanović iz kompanije NCR, dok su drugo i

treće mesto zauzeli Dejan Turk iz firme VIP mobile i Nebojša Mandić iz kompanije DHL. Prvu nagradu i titulu Poslodavac godine 2015. dobila je kompanija Telenor, dok je drugo i treće mesto u toj kategoriji pripalo kompanijama Aigo biznis sistem i Dexy Co. Svečanoj večeri prisustvovalo je više od 360 gostiju, a za dobru atmosferu pobrinuli su se Vasil Hadžimanov i njegov bend.

Sveobuhvatna rešenja za radnu odeću Da li imate rešenja koja vam omogućavaju da adekvatno zaštitite svoje ljude i procese u skladu s propisanim standardima? Da li vaša rešenja omogućavaju da održite dobar korporativni imidž? Da li vaši menadžeri troše dosta vremena i energije na organizaciju uniformi?

23/2015.

Lindstrom nudi najbolja rešenja najma radne odeće kao podršku poslovanju kompanija i isporučuje odgovarajuća rešenja radnih uniformi za firme i organizacije svih veličina i delatnosti. Usluga je jedinstven način iznajmljivanja radne odeće koja je uvek dostupna na vreme za pravu osobu na pravom mestu. Kva-

litetna odeća i sertifikovan servis osiguravaju zdravlje, higijenu i bezbednost ljudi i procesa i održavaju dobar korporativni imidž. Fleksibilnost usluge pomaže lakše upravljanje fluktuacije zaposlenih i omogućava bolju kontrolu troškova, a ne zahteva velike početne investicije od klijenata. Naš korisnički servis omogućava kompanijama fleksibilan, bezbrižan i ekonomičan način upravljanja radnim uniformama tako da kompanije i njihovi menadžeri mogu da se fokusiraju na svoje osnovne delatnosti. Za više informacija posetite www. lindstrom.rs ili pozovite na 011 3770 565

CaféBar horeca | network

53


I

domaće aktuelnosti

Zemunski Salaš dobio novog vlasnika

Foto: Dragan Medaković

Uređen nalik na vojvođanske salaše i smešten na zemunskoj kaldrmi, restoran Salaš nedavno je promenio vlasničku strukturu i nazivu dodao 034. Prostor je oplemenjen, a ponuda hrane proširena. Novi vlasnik je Momčilo Prokić, koji je doskoro bio na čelu restorana Venecija. – Pošto se nalazimo u Sinđelićevoj 34, starom Salašu simbolično smo dodali broj 034. Gostima nudimo vojvođanske specijalitete poput ćuretine s mlincima, vojvođanskog pileta za dvoje, sveže rečne ribe u sosu od badema, gulaša od divljači, dok su naše domaće vanilice i slasne knedle sa šljivama priča za sebe – kaže Momčilo Prokić, vlasnik Salaša 034.

Aplikacija za mobilne porudžbine Da bi ubrzao rad celog lokala i skratio čekanje gostiju, Club Caffe u Kuli uveo je FlyAndroid aplikaciju za mobilno izdavanje porudžbina. Naime, konobar unese porudžbinu koja se automatski prosleđuje šanku i kuhinji, tako da njena priprema može odmah da počne, bez čekanja da se konobar vrati do šanka. Dok se jedna porudžbina priprema, konobar može da nastavi da prima porudžbine drugih gostiju. Ta aplikacija veoma je jednostavna za korišćenje i lako se instalira. – Uskoro ćemo početi da koristimo nove mobilne aplikacije koje služe tome da gosti sami preko svojih pametnih telefona poručuju šta žele, za sto za kojim sede. S aplikacijom skinutom u našem objektu, pri logovanju na našu mrežu, gosti će moći direktno da pošalju svoju porudžbinu u šank. Tako ćemo dodatno smanjiti opterećenje konobara kada je gužva, ali i doprineti imidžu našeg lokala – kaže Gojko Bailović, menadžer Club Caffea.

Ponovo radi Andergraund! Posle mnogo godina, poznati beogradski klub Andergraund ponovo je otvorio vrata svoje „pećine”. Enterijer je isti kao nekada, jedino su DJ pultovi i šankovi veći. Tvorac žurki pod nazivom Get Lost je Damijan Oklopdžić. U okviru subotnjih partija, domaći i svetski DJ-ovi vrte R’n’B, hip-hop i trap hitove. Za koktele su zaduženi profesionalni bartenderi, a za provod ćete se već nekako snaći, kažu iz Andera.

Šesti festival mladog vina Weifertov ekskluzivni šop Distributerska kuća Weifert otvorila je u tržnom centru Aviv Zvezdara ekskluzivni šop. Kupcima su na raspolaganju gotovo svi svetski brendovi jakih alkoholnih pića poput votke Roberto Cavalli, kao i tompusi, cigarilosi... U ovom prodajnom objektu kupci mogu i da se edukuju o poreklu pića, njihovoj destilaciji itd. 54

CaféBar horeca | network

Vinarija Tikveš, koja slavi 130 godina postojanja, u Kavadarcima je organizovala Šesti festival mladog vina. Stručna javnost, iskusni poznavaoci vina i prijatelji vinarije imali su priliku da nazdrave za sve dosadašnje i buduće uspehe Tikveša i da prvi probaju novo vino iz poslednje berbe, kao najavu za novu vinsku godinu. Manifestaciji su prisustvovali ambasadori, ljudi iz sveta biznisa, poznate ličnosti, somelijeri i ljubitelji vina, dok je muzički program bio prava poslastica za sve posetioce. 23/2015.


domaće aktuelnosti

I

Londonske zvezde – Crazy P na Sobranie partiju Na samom ulazu na veliki novogodišnji parti brenda Sobranie u Crowne Plazi, upoznali smo se sa istorijom Sobranie cigareta, pa potom zakoračili na podijum gde nas je dočekao bend Irie Fm. Posle kraja svirke, taman kad smo pomislili da je parti završen, preselili smo se u veću salu i odmah zaplesali uz elektro bitove popularnog londonskog benda Crazy P. Žurka je trajala do jutra, a mi i dalje sabiramo utuske...

Majstori iz Napulja pokazali svoje umeće U novootvorenom restoranu Rustique na Senjaku u saradnji sa Asocijacijom pica majstora iz Napulja i Akademijom za picu iz Italije, organizovana je manifestacija Tradicionalna napolitanska pica. Posetioci su bili u prilici da prisustvuju seminaru posvećenom pici, a zatim i Showcookingu, na kome su najbolji majstori za pravljenje pice iz Napulja demonstrirali svoje umeće i preneli znanje na majstore iz Srbije.

Kako se vole hrana i rakija U nedavno objavljenom kuvaru Kapi raja preko zalogaja, videćete kako se vole hrana i rakija, i likeri koji dolaze iz asortimana Monogram destilerije Krušik. Trideset renomiranih šefova kuhinja regionalnih i evropskih restorana, kao što su Uroš Urošević, Hrvoje Zirojević, Damir Modrušan, Fabricio Bigi, napravili su po jedno jelo i uparili ga s odgovarajućom rakijom ili likerom. Kad se sve sabere i oduzme, reč je o pionirskom poduhvatu s misijom da piću karakterističnom za naše podneblje vrati dostojanstvo i razvije kulturu pijenja rakije.

23/2015.

CaféBar horeca | network

55


Otvoren Courtyard Marriott Hotel Courtyard Marriott otvoren je u zgradi nekadašnjeg Jugodrva na Trgu republike u Beogradu. Prostire se na osam spratova i dva ispod zemlje, ima 112 standardnih soba i dva studija. Enterijer ovog hotela sa četiri zvezdice obogaćen je kolekcijom savremene srpske umetnosti. Marriott je prvenstveno namenjen poslovnim ljudima i poseduje teretanu, fitnes-centar, salu za konferencije, a u njegovom sklopu je i restoran mediteranske kuhinje.

MIGO INDUSTRIAL LAMPE Kompanija Migo iz Vršca predstavlja nov program za 2016. godinu. Za sve ljubitelje industrijskog stila uvezli smo moderne lampe koje su inovacija na našem tržištu. U pitanju su reflektori i lusteri koji će svakom prostoru pružiti jedinstven izgled. Širok asortiman obuhvata lustere u rose gold, srebrnoj i crnoj boji, koji Vašem lokalu daju izgled Berlinskih hala i Bruklinskih hangara. Takođe Vam nudimo reflektore u stilu starog Holivuda u obliku filmskih kamera, ispod kojih svaki prostor izgleda scenski, dok smo za one koji su više priklonjeni retro-antik stilu pripremili Kenedi lampe sa abažurima i osvetljenje nalik brodskom iz 19. veka. Osim toga kod nas možete pronaći i visoke srebrne reflektore poput onih u fotografskom studiju, ali i male stone lampe koje svaku atmosferu čine romantičnom. Bilo da volite steampunk, industrijsku revoluciju, staru kinematografiju, minimalizam ili retro stil, kod nas možete naći ono što Vam je potrebno. Migo lampe su idealne za kafiće, restorane, poslovne prostore ili Vaše domove, jer mogu da se uklope sa različitim stilovima, i pruže toplu, prijatnu atmosferu. Osim modernog i kvalitetnog osvetljenja, pružamo Vam i priliku da svaki lokal uredite na unikatan način. Pored Industrial lampi, kompanija Migo Vam i u 2016. godini nudi širok izbor nameštaja, bilo da uređujete enterijer ili baštu, restoran ili kuću.

Za više informacija posetite naš sajt www.migo.rs ili nam se obratite na office@migo.rs 063/212-027

10 godina IN hotela Povodom jubilarnih deset godina uspešnog poslovanja IN hotela, u restoranu Infusion, koji se nalazi u sklopu hotela, organizovano je druženje s predstavnicima medija i značajnim ljudima iz HoReCa sektora. Uživanje u hrani i piću upotpunjeno je nagradnom igrom za sve goste, a mi smo se posebno obradovali jer smo osvojili nagradu koju smo priželjkivali – masažu toplom čokoladom.

Proslava jubileja kompanije Nag U Azzaro Red Club-u na Novom Beogradu, kompanija Nag proslavila je 10 godina uspešnog poslovanja. Na svečanosti su bile brojne zvanice iz sveta biznisa, svi oni koji su pomogli i ostali uz Nag na putu stvaranja modernih i boljih poslovnih uniformi. Predstavljen je i kratak film o kompaniji, njenom razvojnom putu i uspehu.

Degustacija istarskih vina u Žabaru

U restoranu Žabar na Zemunskom keju, Vinarija Laguna predstavila je svoja premijum vina, a uz njih i objasnila „lakoću postojanja u Istri”. Kroz degustaciju nas je vodio glavni enolog vinarije Milan Budinski, a osim u neodoljivim ukusima vina Laguna, uživali smo i u gastronomskim specijalitetima restorana Žabar.

23/2015.


ĐORĐE PAVLOV U G O ST I T EL J

ĐORĐE PAVLOV U G O ST I T EL J

Jedan je vlasnik, ostali peru lovu Ugostiteljstvo je moj izbor i posao koji volim. Međutim, danas većinu svoje energije trošim na inspekcije i knjige, a najmanje na vođenje lokala, pa se onda često zapitam da li ja uopšte volim svoj posao

O

d privrede, u Srbiji funkcionišu samo turizam i ugostiteljstvo, a da bi bilo bolje u ugostiteljstvu, mora da bude bolje u državi. Prvenstveno, moraju da se ukinu besmisleni zakoni. 58

CaféBar horeca | network

Grad Beograd živi od Skadarlije, Savamale i Beton hale. Apsurdno je što su baš u tim kvartovima komunalci najredovniji posetioci. Kažu, građanima najviše smeta kada gosti pevaju glasno u lokalu. Pa i na ulici

u sitne sate neko nekad zapeva, zar ne? Da sam gradska vlast, ukazom bih naredio da sve kafane rade do sedam ujutro. Eto, na primer, iz Skadarlije bih iselio sve stanare, otvorio hostele i galerije. Gde god da ima uslova a da se ne narušava mir građana, kafane treba da rade duže od ponoći. Buka je uglavnom sa ulice, a ne iz lokala, i po pravilu jedan čovek maltretira vlasnike svih lokala iz kvarta. Postoji jedna luda žena koja mi redovno šalje komunalce, pa čak i kada lokal ne radi. Ugostiteljstvo je moj izbor i posao koji volim. Međutim, danas većinu svoje energije trošim na inspekcije i knjige, a najmanje na vođenje lokala, pa se onda često zapitam da li ja uopšte volim svoj posao. Ugostitelji su specifična sorta. Nismo mi taksisti i kamiondžije pa da blokiramo grad i granice da bismo dobili ono što želimo. A i ne zna se više ko je zaista ugostitelj, a ko nije. Svako ko ima malo para viška, otvori lokal, ili je povezan s vlašću, pa ga niko ne dira, ili mu je ugostiteljstvo sporedna delatnost, pa se ne žali. Ugostiteljstvo je jedan od komotnijih načina da se dođe do ribe. Petorica otvaraju klub, jedan je stvarni vlasnik, svi ostali peru lovu. Njihov je centralni separe u klubu, piju se skupa pića, dobre ribe jednostavno se lepe. Naravno, nije isto sa svima. Ima i dobrih ugostitelja poput Nikole Dimitrijevića (Franš), Vladimira Gajića (Monument)... Većina nas ugostitelja je u dugovima, i od ugostiteljstva ne živimo onako kako bismo želeli. Ugostitelji u Srbiji preživljavaju. CBN 23/2015.


U DRUŽENJE BARMENA S RBIJE (BAR) JE IDEALNO REŠENJE ZA VAS I NUDI VAM PROFESIONALNU USLUGU ZA SVE VRSTE PROSLAVA !

U DRUŽENJE BARMENA S RBIJE – BAR JE LIDER U KETERINGU PIĆA NA NAŠEM TRŽIŠTU . V IŠE STOTINA ORGANIZOVANIH DOGAÐAJA I HILJADE USLUŽENIH I ZADOVOLJNIH GOSTIJU ZA

20 GODINA POSLOVANJA NAŠE SU NAJBOLJE REFERENCE . SKORO

N AŠE DUGOGODIŠNJE ISKUSTVO POKAZALO JE DA SU USLUGE KOKTEL KETERINGA IDEALNE ZA :

K ORPORATIVNE DOGADAJE ,

PROMOCIJE I LANSIRANJE PROIZVODA , KONFERENCIJE ZA ŠTAMPU , TEAM

BUILDING , GODIŠNJE PROSLAVE ....

S AJMOVE , KONGRESE , KONFERENCIJE , KONCERTE I MODNE REVIJE

P RIVATNE PROSLAVE I VENČANJA


zanimljivosti Prva Mišlenova zvezdica za ramen Mali tokijski restoran Tsuta, specijalizovan za nudle, prvi je ramen bar nagrađen Mišlenovom zvezdicom. Tsuta može da primi svega devetoro ljudi i spada u restorane brze hrane. Njegov specijalitet je gurmanski ramen s ruzmarinom, svinjetinom s roštilja i soja sosom, a porcija košta oko šest evra. Tom nagradom Tokio je potvrdio svoju titulu kulinarskog centra sveta sa ukupno 217 restorana nagrađenih prestižnim Mišlenovim zvezdicama.

Nestašica hmelja zbog zanatskih pivara U Americi, potražnja za hmeljom porasla je skoro četiri puta u protekloj deceniji zahvaljujući popularnosti hmeljastog India Pale Ale, koji sada čini više od petine tržišta zanatskog piva. Vašingtonski centar domaćih proizvođača hmelja Yakima Valley ne može to da isprati, pa njive od po hektar hmelja jednostavno niču na farmama širom zemlje. Uzgajivači u Njujorku, Minesoti i Koloradu pružaju lokalnim pivarima hmelj koji odražava prepoznatljiv regionalni buke, a mnoge pivare slažu se da podele troškove za buduću žetvu.


Čokolada na recept Na tržište stiže zdrava i nekalorična čokolada koja će se konzumirati samo u obliku tableta. Čokoladu je već odobrila Evropska zdravstvena organizacija, a nekoliko velikih konditorskih kompanija udružilo se s proizvođačima kakaoa. Tableta će sadržati ekstrakt kakaoa i flavanol, koji poboljšava cirkulaciju i pomaže zdravlju srca.

Restoran na steni Restoran Rock u selu Mičamvi Pingve na istočnoj obali Zanzibara ponekad menja svoju lokaciju. Naime, nalazi se u Indijskom okeanu i kada naiđe plima, do restorana se dolazi čamcem, a kada se voda povuče, do njega je moguće doći i peške. Restoran je smešten na steni, ima dvanaest stolova i napravljen je od drveta. Radi svaki dan, a rezervacija stola važi samo dva sata. U Rocku se služe isključivo morski specijaliteti.

Avio-kompanija Eurowings nasleđuje Germanwings Nemačka low cost kompanija Germanwings odlazi u istoriju. Od početka zimskog reda letenja, umesto nje dolazi druga ćerka firma Lufthanse – Eurowings, koja takođe putnicima nudi jeftine letove za Ameriku, Afriku i Indiju. Iz Lufthanse kažu da uvođenje novog brenda nije uzrokovano nesrećom koja se vezuje za ime Germanwingsa, već da je to planirano mnogo ranije i da su razlozi finansijski. – Događaj iz marta ove godine, kada je pilot Germanwingsa srušio avion sa 150 putnika, nije bio razlog, ali jeste ubrzao proces zamene te dve kompanije – rekao je Karster Špor iz Lufthanse. Putnici će imati vremena da se prilagode promenama, jer će do januara 2016. godine moći da rezervišu karte i preko Germanwingsovog sajta.

23/2015.

CaféBar horeca | network

61


Bahami, Havaji, Egipat ili Malezija? Prvi podvodni hotel na svetu, Planet Ocean Underwater, nedavno je dobio odobrenje od United States Patent and Trademark Officea. Još nije poznato gde će biti izgrađen, ali se kao potencijalne lokacije pominju Bahami, Havaji, Egipat i Malezija. Taj neobičan hotel klasifikovan je kao brod i sopstvenom energijom štiti se od uragana. Imaće dvanaest prostorija i biće izgrađen 8,5 metara ispod površine mora.

Penthaus hotela Plaza za 50 miliona dolara Jedan od trenutno najskupljih stanova na tržištu jeste penthaus na vrhu čuvenog hotela Plaza u Njujorku. Vlasnik za njega traži 50 miliona dolara, a stan se prostire na tri sprata u potkrovlju hotela i iz njega se pruža predivan pogled na Central park. U njemu je sve automatizovano i digitalizovano, ima 500 kvadrata, četiri spavaće sobe i kupatilo urađeno u mermeru. Osim toga, ima i terasu dužine deset metara. 62

CaféBar horeca | network

23/2015.


Starbucks – kontroverzne praznične čaše za usput Ovogodišnja praznična sezona počela je ne baš veselo za Starbucks, najpoznatiji brend u prodaji kafe. Praznične Starbucks čaše za usput tradicionalno su smatrane vesnikom Božića i Nove godine i kao takve postale kolektivna svojina naroda. Međutim, ove godine brend je svoje tipične crvene čaše s pahuljicama, irvasima i božićnim ukrasima zamenio pojednostavljenim crvenim čašama bez ukrasa. Taj potez pokrenuo je lavinu hashtagova na Twitteru koji promovišu mišljenje da je Starbucks „objavio rat” Božiću. Priča je dobila takve razmere da su je ispratile i najveće medijske kuće, CNN, USA Today, Huffington Post. Uprkos tome što su se mnogi našli uvređeni novim čašama, Starbucks poručuje da je čaša, ipak, samo čaša.

Guinness za vegetarijance Čuvena dablinska pivara Guinness namerava da svoju proizvodnju usaglasi s novim trendovima i navikama potrošača. Naime, pritisnuta zahtevima tržišta, iz tehnologije proizvodnje izbaciće želatin iz sasušenih ribljih mehura koji se koristi prilikom filtriranja piva od čestica kvasca. Nova metoda podrazumeva da će se taj proces ubuduće obavljati bez korišćenja životinjskih proizvoda kako bi pivo Guinness mogli da konzumiraju i vegetarijanci. Promene će biti uvedene do kraja 2016. godine i pivo će biti ekološki prihvatljivo.

Najbolja pljeskavica na svetu za 2015! Superiority burger koji se služi u istoimenom restoranu u Njujorku proglašen je za najbolji na svetu u 2015. godini. U njemu nema mesa i stoprocentno je vegetarijanski. Vlasnik restorana Bruks Hedli ne želi da otkrije tačne sastojke, a kako piše magazin GQ, burger je preukusan, zemička je mekana, salata hrskava, a paradajz potpuno rajski. 23/2015.

CaféBar horeca | network

63


Aparat koji deci servira obrok Novi uređaj Flexserv Alena Nutala d.o.o. omogućava da se najmlađi zainteresuju za hranu. Dizajniran je tako da deca mogu da vide i odaberu svoje Singapur obroke.

dobija Mišlenov vodič

Uređaj prikazuje smrznute proizvode i proizvode koji se čuvaju na sobnoj temperaturi, Singapur ima zamenljive hedere menija i veliki broj grafičkih opcija za kreiranje sopstvenog skla- će dobiti sopstveno izdanje Mišlenovog dišnog prostora za pakovanje. Da bi bio što privlačniji, snabdeven je starter pakom koji vodiča za 2016. godinu, jednog od najuticajnijih vodiča restorana i kuvara na sadrži ilustrovane torbe za aktivnosti s primamljivim šarenim pakovanjem idealnim za svetu. U kreiranju tog izdanja učestvovaće obedovanje u kući, ali i van nje. Turistička organizacija Singapura u saradnji – Stvarajući dodatne mogućnosti za porodične obroke, ovaj uređaj ohrabruje operatere inspektorima iz Honkonga, na dodatne posete apelujući na 47 odsto porodičnih večera koje se jedu van kuće,s aanonimnim to zarad kvalitetnog zajednički provedenog vremena – naveo je Mik Stele, tehničkiJapana, direk- Amerike, Velike Britanije i Španije, koji će u tajnosti posećivati ugostiteljske tor Alena Nutala d.o.o. Novina je što inspektori neće oceBrži format usluga trebalo bi da pomogne operaterima prehrambene industrije daobjekte. se njivati samo restorane već i uličnu hranu. usmere na porodice. Novi Flexerv kidzone dizajniran je tako da ohrabri porodice, jer deca, ipak, pre svega biraju ono što im je naoko lepo, a ovaj displej je privlačan.

Toilet Cafe otvoren u Moskvi

Jela sa lica mesta Umesto na stolicama, gosti sede na WC šoljama, hrana u posudama u obliku kada Novi trendseu služi francuskom restoranima nosi naziv „spremljeno u za kupanje i pisoara, dok su zidovi ukrašeni našoj kuhinji”. Evo o čemu je reč. vodokotlićima i toalet-papirom – to je Toilet Dekret uvođenju deklaracije u restoranima Cafe uoMoskvi. Povodom otvaranja kafea, „pripremljeno kod nas” objavljen jemenadžerka 7. maja u Francuskoj da bi se odalo priznanje Inga Jaroslavskaja izjavila je: jelima koja su pripremljena na licu mesta. Dakle, jelo svuda koje nosi oznaku mora da bude pripremljeno od „Nemate priliku baš da takvu konzumirate svežih proizvoda, a nikako od zamrznutog odličnu hranu i piće iz posuda s motivomvoća, povrća i mesa, i polugotovih proizvoda. kuhinje restorana jedino možemogu da budu napravljeni testo, hleb WC šolja.”Van U redu, nemamo, ali možda i mo sir. Od juna, svi ugostiteljski objekti u Francuskoj biće u obavezi da deklarišu i da propustimo takvu priliku. način pripreme jela, to jest da naznače da li je spremljeno na licu mesta ili ne.

20/2015. 64 CaféBar horeca | network

CBN-20.indb 61

CaféBar horeca | network 61 23/2015.

20/06/2015 00:12:24


Suze kao tajni sastojak koktela Umetnici Sem Bompas i Hari Par došli su na ideju da naprave piće od suza. Projekat nosi ime Gorke suze i inspirisan je pričama iz američkog građanskog rata o ženama koje su čuvale suze isplakane za muževima skupljajući ih u flaše, a na neki način i same emocije. Na radionici koja je održana početkom decembra u Londonu, posetioci su mogli da skupe svoje suze i od njih naprave izuzetno lično koktel piće Gorke suze. Kreatori brenda smatraju da bi jedna takva flaša bila odličan praznični poklon za voljenu osobu. Zato, ukoliko ne znate šta da poklonite za Novu godinu, eto potencijalnog rešenja.

23/2015.

Viski za 40.000 dolara Age Colection biće proizveden u ograničenoj seriji od 21 kompleta, od kojih će se svaki naći u maloprodaji po ceni od 40.000 dolara. Namenjen je kolekcionarima i istinskim ljubiteljima viskija. Kolekcija će sadržati viskije stare najmanje 21 godinu, dok će najekskluzivniji biti star 30 godina. – Age Colection sjedinjuje vreme, veštinu i kvalitet – kaže Vadim Grigorian, brend direktor Royal Salute.

CaféBar horeca | network

65


Pivo pila i tekst pisala: Ana Čolović

Početkom decembra, kompanija Carlsberg Srbija organizovala je za predstavnike medija i istinske ljubitelje piva putovanje u Sloveniju

T

okom trodnevnog putovanja posetili smo Gorenjsku regiju, obišli turističke atrakcije u mestu Begunje, krstarili Bledskim jezerom i posetili najprepoznatljiviji simbol Bleda, Crkvu Marijina Uznesenja smeštenu na ostrvu usred jezera. Poseban utisak na nas ostavila je čuvena atrakcija Zvono želja, koje je padovanski umetnik izlio još 1534. godine. Prema legendi, svakome ko povuče i pozvoni tim zvonom ostvariće se želja koju je poželeo. Nama se već ostvarila.

Uparivanje hrane i piva Degustacija različitih vrsta piva kompanije Carlsberg upotpunila je ovo nezaboravno putovanje. Probali smo Grimbergen Double-Ambree, Erdinger Weissbier, Brooklyn Lager i Guinness Extra Stout, koji su bili savršeno ukombinovani sa slovenačkim gastronomskim specijalitetima. Na svečanoj večeri organizovanoj u Vili Podvin obratio nam se Srđan Popović, direktor marketinga kompanije Carlsberg Srbija, i zakazao druženje u istom ritmu i za narednu godinu. Iz Slovenije smo poneli mnoge uspomene, a ukus bledskih krempita u čuvenoj Kavani hotela Park rečima nismo uspeli da opišemo. Ko ih je probao, zna o čemu pričamo. 66

CaféBar horeca | network

AVANTURE U KANJONU ZVEČARKI Drugog dana putovanja bili smo u prilici da učestvujemo u poslovnoj simulaciji pod nazivom Kanjon zvečarki, koja nam je bila posebno interesantna. Našli smo se u ulozi meštana i trgovaca i dobili veoma izazovan zadatak. Podeljeni u dva tima, morali smo da obezbedimo sve što je potrebno za izgradnju železnice u jednom kaubojskom gradu. Uz dosta smeha, uspešno smo unapredili svoje poslovne veštine, što je i bio cilj te poznate poslovne simulacije. 23/2015.


NOVO u ponudi

KABINET BAD COPY PIVO “Kada se Bad Copy rime pretvore u pivo, gorčina tera kez na lice, dok je masnoća rima i bitova u telu, peni i ukusu koji ostaje posle. Fali štroka, ali pivo ne sme biti štrokavo, zato je crveno”. Proizvođač: Kabinet, Srbija

PAOLO SCAVINO BRICCO AMBROGIO BAROLO DOCG 2010 Veličanstvene i intenzivne arome otkrivaju telo meke strukture i veoma elegantnih tanina. Proizvođač: Paolo Scavino, Italija Uvoznik i distributer: Passione Italiana, Srbija

SUN LAB

PERGOLA SUNTECH 99

Zbog mogućnosti oslanjanja na dva noseća stuba 15x15 cm i ovalnog oblika aluminijumskih vodilica, pergola Suntech 99, idealna je za bašte u užem centru gradu poput one u Kasina by Community koju ova pergola već krasi. Uvoznik i distributer: Sun Lab, Srbija

SHADELAB ITALIJANSKE TENDE Shade Lab tende odlikuje moderni dizajn koji je potvrđen nagradom za dizajn Red Dot. Proizvođač: ShadeLab, Italija Uvoznik i distributer: Sun Lab, Srbija

BRITA PROFESSIONAL PRAKTIČNO REŠENJE ZA APARATE ZA KAFU

LILIEN MODERAN DIZAJN

Bilo u HoReCa ili u kancelariji, Brita AquaGusto filter za rezervoar za vodu poboljšaće ukus, miris i izgled kafe. Filter smanjuje naslage kamenca i može da se koristi za gotovo svaki aparat za kafu.

Nova linija činija – City je modernog dizajna i idealna je za praznično serviranje hrane. Proizvođač: Lilien, Austrija Uvoznik i distributer: Icofin d.o.o, Beograd

PRIMO CERAMIC GRILL HOMEMADE ROŠTILJI Ručno rađeni keramički roštilji koriste se za dimljenje, prženje i pečenje hrane. Proizvođač: Primo Ceramic Grills, SAD Uvoznik i distributer: Mirius d.o.o, Srbija

Proizvođač: Brita Professional, Nemačka Uvoznik i distributer: Fisti d.o.o, Smederevska Palanka


PRENOSIMO: ISTRAŽIVANJE KUĆE BAUM+WHITEMAN

Top 10 HoReCa trendova u 2016.

Pred vama su najznačajniji trendovi za 2016. godinu na osnovu istraživanja američke konsultantske kuće Baum+Whiteman. Ta kuća sa sedištem u Njujorku, specijalizovana je za saradnju s vlasnicima restorana i hotela, a poznata je i po brojnim stručnim seminarima o razvoju sektora hrane i pića u SAD. Dva trenda na koja se posebno skreće pažnja samo su indirektno povezana s hranom. Jedan od njih je revolucija u dostavi hrane, a drugi se odnosi na polemiku o ostavljanju napojnica u restoranima 70

CaféBar horeca | network

Amazoniranje HoReCa sektora Amazon Prime Now, uberEats, Google, Postmates, Grub Hub, Eat 24, BiteSquad i DoorDash samo su neki od servisa za dostavu hrane dostupnih u Americi. Da se razumemo, nijedan od njih ne pravi hranu, već samo posreduje u dostavi od restorana do kuće, kancelarije, pa i do gostiju hotela, zašto da ne? I pritom prikuplja informacije o mušterijama, njihovim navikama, omiljenim jelima, sve zadržavajući za sebe. A i ne rade ti servisi običnu dostavu, već svi obećavaju superbrzo pojavljivanje na vratima svojih mušterija – neki čak i za deset minuta. Ima toga još. Panera Bread, recimo, gradi takozvani food hub sa dovoljnim zalihama kako ne bi stalno ometala restorane u poslovanju. Starbucks je napravio posebnu liniju dostave samo za Empire State Building, a picerije Domino svoje automobile opremaju miktrotalasnim pećnicama da ne bi gubili vreme na zagrevanje hrane. Sve to dovodi do velike opasnosti za vlasnike restorana – mogu da izgube mnogo gostiju, ali i kontrolu nad celokupnim tržištem.

Da li je pasta ugrožena vrsta? Ovo je zaista ozbiljno pitanje, ma kako zvučalo. U poslednjih pet godina prodaja paste opala je za 13 odsto u Evropi i čak 25 odsto u Italiji!? U Australiji je popularnost tog specijaliteta manja za osam odsto, dok je u SAD situacija koliko-toliko stabilna – potrošnja je manja za šest odsto. Ipak, skoro svuda u svetu primetna je sve češća upotreba (zdravijih) alternativa, pa tako i gosti (koji sve više brinu o zdravoj ishrani) u restoranu često naručuju kvinoju, leblebije, sočivo, ječam, proso, čiju i druge žitarice. 23/2015.


Priredila: Nađa Božović

Osim toga, i kuvari sve češće eksperimentišu povrćem kao prilogom, spremajući tikvice, špargle, cveklu, spanać ili šargarepu na različite načine kako bi zamenili testeninu.

Povrće protiv mesa – 1 : 0

Nastupio je period dominacije povrća. Proteini se proteruju na ivicu tanjira, često se i u potpunosti odbacuju. Nemilosrdna poskupljenja mesa, skandali izazvani korišćenjem hormona u uzgoju, briga o zdravoj ishrani, sve veći broj organskih farmi, kao i sve više onih koji se trude da jedu samo namirnice s lokalnog podneblja, ali i povećan broj vegetarijanaca, vegana i takozvanih fleksiterijanaca (fleksibilnih vegetarijanaca) doveli su do apsolutnog prevladavanja povrća na tanjiru. Dodatno pomaže i to što je povrće sezonsko, pa pruža mogućnost češćih promena jelovnika i unosi svežinu, kreativnost i 23/2015.

inovativnost u menije. I još nešto je novo – pokret koji se zalaže za korišćenje celog povrća, od korena do lista, a nastao je kao logičan odgovor na pokret Od njuške do repa, koji se zalagao za to da se od životnjskog mesa ništa ne baca.

Bez bakšiša, a veće plate?

– Cena izlaska u fine dining restoran u suštini je laž – rekao je Deni Mejer, vlasnik više od 10 restorana i restoranskih lanaca u Americi, objašnjavajući zbog čega je odlučio da u sve svoje restorane uvede pravilo kojim se zabranjuju napojnice, ali i da istovremeno podigne plate svim svojim radnicima. – Neverovatan uspon HoReCa industrije u proteklih pet decenija zasnovan je na veštački određenim niskim cenama, omogućenim previše malim platama zaposlenih. Obrok od 35 dolara u popularnom

Borba za zdraviji meni Sada se već svi utrkuju da na svojim jelovnicima imaju zdrave specijalitete, napravljene od prirodnih, organskih sastojaka. Poslednja istraživanja u SAD pokazala su da je trećina gostiju restorana zabrinuta zbog raznih hemikalija u hrani, dok 40 odsto njih smatra da je veoma važno da sastojci budu prirodni, bez GMO i veštačkih ukusa. O tome već uveliko razmišljaju restorani brze hrane, pa je tako McDonald’s najavio da njegova piletina više neće biti „nakljukana” antibioticima (što je jeftin način da se živini poveća kilaža), a Chipotle Mexican Grill ubuduće bi trebalo da pravi tortilje bez veštačkih dodataka testu. To, međutim, nije dovoljno, jer će gosti sve češće očekivati da restorani imaju holistički pristup održivom poslovanju, što znači da bi trebalo da vode računa i o kontroli otpada, nerasipanju resursa, humanom odnosu prema životinjama, ali i da se zalažu za društvenu odgovornost i očuvanje sredine. restoranu napravljen je zahvaljujući napornom radu nekoliko kuvara u pretrpanoj i previše zagrejanoj kuhinji, plaćenih najviše 10 dolara po satu – rekao je Mejer. Ipak, ako bi obroci koštali više, da li bi ljudi jeli u restoranima? Verovatno manje, ali kako ističe Mejer, ionako imamo previše restorana. – I još nešto, razlika između konobara koji dobijaju bakšiš i osoblja u kuhinji koje odradi najveći deo posla za minimalne dnevnice, postaje nepodnošljiva. Nešto mora da se promeni – zaključio je Mejer.

Nije sve u ljutini Ljubitelji ljutih začina polako prihvataju i činjenicu da hrana sama po sebi ima određene ukuse, da nije sve u ljutini i da obrok CaféBar horeca | network

71


Opsesija prženom piletinom

Novi omiljeni obroci hipstera

Sendvič godine nesumnjivo je sendvič s prženom piletinom. Restorani ga masovno stavljaju na jelovnike i vlada opšta pomama za njim. Ali nisu to obični sendviči, već se svako trudi da mu doda nešto svoje. Tako neki piletinu mariniraju u pireu od habanero paprika, neki dodaju indijske začine, neki kao prilog stavljaju raznovrsno povrće, neki prave sos od čilija, belog luka i limete. A koji je ukus godine? Nashvillle Hot! Kada i četiri dana posle pojedenog sendviča osećate ljutinu, to je ukus koji se ne zaboravlja.

Smoothie polako silazi sa scene, a nastupaju Asai obroci! Zaleđena asai pulpa postaje sve popularnija, a najčešće se jede sa sojinim mlekom, bananama i drugim voćem, uz dodatak čokoladnih mrvica, kokosa, žitarica i putera od kikirikija. Sve to zajedno ima ukus sličan sladoledu i postaje nova omiljena hrana hipstera. Asai obroci već su preplavili menije poslastičarnica, sladoledžinica, smoothie lanaca, barova sa prirodnim sokovima i restorana koji se fokusiraju na zdravu ishranu.

bez ljutog sosa vredi bar probati. Svedoci smo prelaska sa čistih „zapaljivih” dodataka jelima na aromatične biljne mešavine bogate različitim ukusima. Sve popularnije postaju mešavine mlevene ljute paprike, blagih začina, različitog začinskog bilja i kore citrusa, koje se koriste za meso na roštilju ili kao osnova za pikantni sos. Traženi su i azijski sosovi, a posebno je popularan gusti korejski preliv od mlevenog ječma, fermentisanog sojinog brašna, crvene paprike i pirinčanog brašna. Novi azijski recepti u poslednje vreme nadiru na američko tržište s obzirom na sve veći priliv migranata iz Azije.

72

CaféBar horeca | network

Užina govori mnogo o nama

Čini se kao da smo od tri obroka dnevno prešli na – nula. Sve veći broj Amerikanaca više zapravo i ne jede doručak, ručak i večeru, već pet puta dnevno nešto prezalogaji. Od 2010. do 2014. broj užina u toku dana povećao se za 47 odsto. Menjaju se tako i želje gostiju. Zato, ako imate restoran, ne zaboravite da jelovnik ispunite lakim obrocima visoke nutritivne vrednosti, sa što manje šećera. Kad je reč o slanim grickalicama, humus je apsolutni favorit, traže se i slatko-kisele salate, čips sa čilijem i citrusima i pikantne kokice. Gosti žele bogat ukus, ali sa što manje kalorija. Žele zdrav obrok sa organskim proizvodima. Nemojte ih izneveriti. CBN

Ritejleri napadaju Već nekoliko godina primetno je da ritejleri privlače kupce nudeći im kompletne obroke uz svoju standardnu ponudu. Sada to već postaje trend, jer sve značajnije prodavnice u SAD u sklopu svojih objekata imaju restorane i barove. Taj trend postaje ozbiljna pretnja lokalnim ugostiteljima, budući da se kupci duže zadržavaju u radnjama (o tržnim centrima da i ne govorimo) i najčešće tamo jedu. Ko sve ima restoran u sklopu radnje? Saks Fifth Avenue nedavno je kafe u svojoj radnji pretvorio u restoran francuske kuhinje L’Avenue. Trgovinski lanac Whole Fods uložio je u otvaranje kompaktnog i stilizovanog salad bara, dok Target eksperimentiše različitim varijantama italijanske kuhinje. I Porše se priključio tom trendu kada je svoj izložbeni salon upotpunio sofisticiranim restoranom nazvanim 365. Restorani se često otvaraju i u sklopu kuglana, bioskopskih dvorana, prodavnica garderobe i supermarketa. 23/2015.


SVE O JABUCI

Čovekov najbolji prijatelj Otkad se u Raju zamerila i Bogu i ljudima kao slatka ali grešna žudnja, jabuka se tokom tri milenijuma, sve uz ljude, odomaćila na planeti. Ona je najstarije voće koje prati čoveka, prva je „pripitomljena”, a razmnožila se u desetak hiljada vrsta. Nema mesta na zemnom šaru gde je nema i gde je neće nazvati prirodnim lekom, magijskom alatkom, a i jabukom razdora. To zato što je, posle izgona iz raja, u drevnoj Heladi, gde je Paris najlepšom proglasio Menelajevu ženu Jelenu, tim konkursom lepote izazvala Trojanski rat

Piše: Milena Dražić Geografski, po arheolozima, jabuka potiče iz istočnih krajeva Turske, gde se inače smatra da je bio raj. Nema voća o kojem se više zna i toliko mnogo i često piše: u narodnoj medicini, koja je davno otkrila dejstvo jabuke na sve organe, kod svih bolesti, kao i u zvaničnoj medicini, a ne treba zanemariti ni veru u magijsko dejstvo jabuke kod mnogih drevnih i savremenih naroda. O legendama u kojima ima vodeću ulogu, od Biblije, posebno u Pjesmi nad pjesmama, simbol je mudrosti, znanja i Božje reči. Ovo voće je, kao simbol lepote i simbol nevolja, bilo velika inspiracija slikarima: Albrehtu Direru, 74

CaféBar horeca | network

Luki Kranahu, Marku Šagalu, Reneu Magritu… Švajcarskog heroja sirotinje Viljema Tela inspirisalo je na precizan pogodak strelom, a Njutnu pomoglo da definiše silu gravitacije. Adamu je jabuka zastala u grlu, i tu ostala kao jabučica, opomena svakom muškarcu. Devojke se lepotom porede sa suncem, pa s jabukom. Neke vrste jabuka gaje se da se jedu sveže, druge radi kuvanja i pečenja, a neke specijalno za proizvodnju jabukovače. Jabuka se najčešće jede takva kakva je, a može i da se peče, kuva, prži, cedi, suši, za pekmez, kompote, marmelade, sirup, čaj, za pite, za pečenje uz divljač, piletinu; potom za doručak rendana, nakisela, s muslima, medom i semenjem; od

nje se spremaju hladne supe, sosovi, šampanjac i vino od divlje jabuke i rakija kalvados (kojom se u Parizu nalivaju Remarkova tri ratna druga, Hemingvej i drugi ukleti pisci Amerike u Gradu svetlosti). Ima je u francuskoj, italijanskoj, nemačkoj, češkoj i uopšte srednjoevropskoj kuhinji, u pitama, kolačima, kremovima, tortama, tartovima, koblerima, pudinzima, s cimetom, karanfilićem, vanilom, limunom, s vinom crnim i belim, s puterom... i na bezbroj kreativnih načina. U našoj sredini poznate su tufahije, jabuke u šlafroku, lenje i ostale pite od jabuka, od kora za pite ili lisnatog testa. Sirće od divljih jabuka služi kao lek. U kuhinji jabuka je složna s brojnim ukusima. 23/2015.


AMERIČKA PITA OD JABUKA 4 zelene jabuke, trećina šolje smeđeg šećera, kašičica cimeta, malo soli, 2 kašike putera, kašika kukuruznog skroba, jaje i tanke kore za pitu

PITA OD JABUKA I ORAHA (VOJVODINA)

Jabuke očistite i iseckajte na kockice, pa sve stavite u veliku činiju, dodajte šećer, cimet i so, pa dinstajte na puteru uz kukuruzni skrob, da se malo zgusne. Možete da koristite i lisnato testo. Razvucite testo ukrug, pa ređajte po kašiku sosa od jabuka. Premažite testo jajetom koje ste umutili s malo vode, pa sve preklopite drugom korom i isecite kolačiće. Pecite na 190 stepeni oko 15 minuta, ili dok kolači ne dobiju lepu, zlatnosmeđu boju. Servirajte a la mode, to jest uz sladoled.

600 g tankih kora, čaša jogurta, čaša ulja, 2 čaše šećera, 3 kg jabuka, 2 jajeta, 200 g mlevenih oraha Umutite mikserom jogurt, ulje, jaja i čašu šećera, kore podelite na dva dela. Uzimajte jednu po jednu koru iz prvog dela, premazujte umućenom mešavinom i slažite jednu na drugu u podmazan pleh. Oljuštene jabuke narendajte, iscedite sok iz njih i dinstajte dok sok ne ispari. Pošećerite ostatkom šećera. Orahe propržite na njihovoj masnoći i istucajte u avanu ili izmrvite oklagijom. Takve orahe dodajte jabukama, pa sve izmešajte. Dobijenu masu naspite preko složenih kora. Ravnomerno je rasporedite i preko nje ređajte drugu polovinu kora premazujući svaku mešavinom jogurta, ulja, jaja i šećera. Isecite pažljivo pitu na kocke. Pecite na umerenoj temperaturi oko sat. Možete je posuti prah šećerom pomešanim s vanilin šećerom.

Jabuka u slanim jelima predstavlja posebno polje za dokazivanje kuvarske kreativnosti. U tome je pionir bila kuhinja starih Persijanaca, čija je kultura počela šestog milenijuma pre Hrista. Danas se jabuka nađe u supama, u kombinaciji s mlečnim proizvodima i u raznim vrstama mesa. Nabodena karanfilićima, pečena uz svinjsko ili pileće, ćureće, guščje meso, daje slatkasti ton koji razlaže masnoću i olakšava testo ili krompire kao prilog. Sos od jabuke svakom pečenju, a najpre prasećem i svinjskom, dodaje poseban slatko-kiselkasti ukus. Jabuka je u društvu soli neizostavna u sosovima za švajcarski fondi uz konjak, ili uz češke knedle s renom. Ide i u supe, s karijem i suvim grožđem, a posebno s orasima. 23/2015.

Ova darežljiva voćka podstiče imuni sistem organizma na borbu protiv virusa, bakterija i slobodnih radikala. Tako štiti i od prehlade, a u borbi s malignim ćelijama dokazano smanjuje rizik od raka debelog creva. Karotin štiti i od UV-zraka, pektin i celuloza podstiču varenje i obnavljaju crevnu floru i oslobađaju od problema s prolivom i zatvorom. Plod odlično deluje i na srce i krvotok, izbacuje štetne materije iz krvi, snižava holesterol i začepljenje skleroze, a pozitivno deluje i na rad srca i krvnih sudova i tako smanjuje rizik od tromboze. Kalijum iz jabuke izbacuje višak tečnosti, te time i višak kilograma. Štiti zube i kosti kalcijumom i fosforom. Predlaže se da odete u postelju

neopranih zuba samo ako ste jeli jabuku, koja ih čisti od štetnih naslaga. Takođe pomaže i srcu, jetri, žuči, bubrezima. Sadrži i hormon sreće serotonin, koji bolje od čokolade diže raspoloženje. Suzbija migrenu i nesanicu, a dobra je i za one koji boluju od arterioskleroze i reumatizma. Da li bi ovaj svet bio drugačiji da nema najboljeg čovekovog prijatelja i pratioca -jabuke? Indijski sveštenici su Aleksandra Velikog ubeđivali da će, ako jede jabuke, doživeti stotu. A njemu se žurilo da zaokruži ceo svet i uvede ga u novi svetski poredak, pa je zapostavio savet. Ovaj svet bi imao šansu da proveri indijsko verovanje, kad ne bi is am toliko žurio. CBN


MEĐUNARODNO TAKMIČENJE BARMENA BARMENS CUP 2015

DVE NAGRADE ZA MLADE BARMENE A ntonije M lAdenović i dArijA topić ,

predstAvnici

U drUženjA BArMenA s rBije

osvojili sU prvo i treće Mesto nA desetoM MeđUnArodnoM tAkMičenjU BArMenA održAnoM sredinoM deceMBrA U novosAdskoM klUBU

K

ada su Darija i Antonije pre par meseci završili obuku za barmene u organizaciji Udruženja barmena Srbije, nisu ni zamišljalji da će ubrzo, osim što su postali koktel majstori, za to dobiti i međunarodna priznanja. Na takmičenju su morali da prođu kvalifikacioni deo kako bi se pojavili u finalu i bili bolji od drugih takmičara iz Srbije, Hrvatske, Belgije, Rusije, Slovenije, Makedonije i Bosne i Hercegovine. Kao i do sada, nadmetali su se u dve kategorije, klasična priprema koktela i flertending. U kvalifikacijama koje su se održale 15. decembra, u klasičnom pripremanju koktela učestvovalo je 27 takmičara, i 23 takmičara u flertendingu. U finale se plasiralo po šest takmičara među kojima su bili Darija i Antonije, u kategoriji klasične pripreme koktela.

Ukus i kreativnost na oceni Budući da se po pravilima takmičenja ne ocenjuje samo ukus koktela, već i 78

CaféBar horeca | network

kreativnost i tehnika pripreme, ovo nadmetanje predstavljalo je veliki izazov za mlade barmene. Antonije kaže da su za njegov uspeh zaslužni rad, trud, volja i velika ljubav prema poslu. -Vežbali smo i po dvanaest sati, pre i posle smene u baru, uz pomoć i podršku starijih kolega. Zajedno sa našim mentorom Miroslavom Popovim odabrali smo pravi koktel za takmičenje - kaže Antonije Mladenović čiji je koktel predstavljao omaž čuvenom Endiju Vorholu i koji je bio serviran u čaši u obliku foto objektiva. Darija je koktel posvetila domaćicama, a u skladu sa njegovim nazivom Tipsy Housewife poslužila ga je u metalnim pljoskama, sa “garnišem” od galeta i džema. -Najveću zaslugu dala bih timu izuzetnih ljudi u Bar Centralu koji su svojim trudom i posvećenošću uspeli da izvuku iz nas ono najbolje i prenesu nam svoja znanja i veštine – istakla je Darija.

kUćerdA

Foto by Damir Ristivojevic

Warhol’s Flip By Antorije MlAdenović 2cl Jack Daniels Honey 4cl Metaxa 12 3cl šećernog sirupa 1 jaje 1 kap Chocolate bitter 5cl lemon - vanila Cream

Foto by Damir Ristivojevic

Tipsy Housewife by Darija Topić 2cl Jack Daniels Honey 1cl Monin Cherry Liqueur 2cl Monin Vanila Liqueur 1cl Yellow Chartreuse 1 kap Chocolate bitter 4cl Half &Half


Dobrodošli u Masterclass svet koktela! Zamislite da zajedno sa prijateljima uživate u omiljenim koktelima koje ste sami napravili, poput pravih profesionalaca. Pri tome, nemate problema oko nabavke pića, opreme i recepata koji se teško prate bez instrukcija. To je moguće kada se skupi društvo od najmanje šest osoba koje žele da se zabave i steknu znanje o koktelima i pridruži Masterclass programu u organizaciji Bar Centrala. U zavisnosti od želja, odlučite se za Prohibition Era Mixology, Fresh Fruits Mixology, Sex and the City Mixology, Tiki Mixology, James Bond Mixology ili Premium Mixology Masterclass. Trajanje programa je od 90 do 150 minuta, u zavisnosti od broja polaznika (od 6 do 12).

p rAvA

prilik A dA seBi pronAđete novU proFesijU i oBeZBedite doBAr posAo !

r eZerviŠite svoje Mesto nA vreMe , sAMo 10 pol A Znik A U GrUpi . U koliko

želite dA iZGr Adite k ArijerU U BArtendinGU , steknete

prednost nAd konkUrencijoM , doBijAte nAjBol je poslove i odlič no Z Ar AđUjete , vodećA , sertiFikovAnA oBUk A Z A proFesionAlne BArMene

U drUženjA

BArMenA

s rBije

ć e vAM prUžiti

treninG i ZnAnjA kojA sU vAM neopHodnA Z A UspeH .

U drUženje BArMenA s rBije je pUnopr Avni č l An i nternAtionAl B Artenders A ssociAtion - iBA. i nternAcionAlno UdrUženje BArMenA je osnovAno 1951. i dAnAs iMA 62 ZeMl je č l Anice sA Šest kontinenAtA . to je jedinA orGAniZ AcijA te vrste č iji se stAndArdi U oBl Asti BAr kUltUre poŠtUjU U celoM svetU .

Tamara Santai

Bar na bilo kojoj lokaciji – Koktel ketering! Udruženje Barmena Srbije dugi niz godina bavi se koktel keteringom, iako ta aktivnost nije bila posebno isticana, i bila je dostupna samo za velike događaje i markentiške agencije. Na zahtev naših korisnika oformili smo poseban profesionalni tim koji stoji na raspolaganju za sve vrste usluga koktel keteringa koji je idealan za korporativne događaje, promocije i lansiranje proizvoda, konferencije za štampu, godišnje proslave, modne revije, sajmove, koncerte. Moguća je i organizacija venčanja jer pokretni bar može da usluži od deset do 500 ljudi. Koktel ketering obuhvata celokupnu uslugu: opremljen montažni koktel bar, miskologa sa dugogodišnjim iskustvom u pravljenju koktela, staklene koktel čaše i opremu za pripremu koktela, alkoholna, bezalkoholna pića i propratni, ali neophodni materijal poput salveta, slamčica, dekoracija za koktele i led. Od oktobra do decembra 2015., uigrani tim koktel keteringa bio je angažovan na nekoliko događaja u Beogradu poput otvaranja prodavnice Kobbler, predstavljanja nove kolekcije modne kuće Hugo Boss, svečanosti u Delta Motorsu... -Posebno nam je drago jer smo imali čast da budemo deo BELhospice organizacije. Bili smo zaduženi za organizaciju barova na dobrotvornom balu održanom krajem novembra u hotelu Crowne Plaza – ističu iz menadžmenta tima koktel keteringa. CBN

Sva pitanja i detaljne informacije možete dobiti: lično u Bar Centralu - sedištu Udruženja barmena Srbije, Kralja Petra 59, Beograd e-mail: obuka@bar.rs telefon: 060 362 64 45 kontakt Miloš Zlatković /koordinator nastave/


DRUŽENJE REDAKCIJE CAFÉBAR NETWORK A I SARADNIK A, PR AGENCIJA I MEDIJA

P overljivo iz BC -a

R

edakcija časopisa CaféBar network organizovala je tokom decembra dva druženja: sa saradnicima i sa PR agencijama i medijskim kućama u Bar Centralu. Pravili smo koktele, Rum Runner, Gin&Grape i Caipirosku, a najbolje smo nagradili vrednim nagradama. Za barom su se smenjivali naši gosti iz firmi: Logik, Jaffa, Beogradski sajam, Aigo BS, Atom partner, Desk, Metro, Vinum, Branzuka, Partner Group, hotela Square Nine, Jump Inn i Townhous, Jovica Hair Style, Eko Srbija, AK Kompresor, Fiat, Rubin, Podravka, Bahus, Arum i Gastromaster, Olaf&McAteer, Represent Comunications, Miss Edi, Pristop, Orange, Chapter 4, Hill&Knowlton, Kreativa Unlimited, Right, Red Communication, Fešta, Ruskin&Hunt, V+O Communication, Action Global, Senior Media, P.R.A, Neopix, Kurir, N1, Turistički svet, Grand televizija, Beta, Ilustrovana politika, Vreme, Supersport, 013 Info i Bazar. U našoj maloj školi koktela najbolje koktele napravilie su Anđelija Vujadinović iz Eko Srbije i Maja Pujević iz Represent Comunicationsa. Drugo mesto osvojili su Sonja Špikić iz Jaffe i Miloš Duduković iz Righta, dok su se na trećem mestu našli Ivana Đorđević iz Grand televizije i Petar Petrović iz Gastromastera.

Senior Media

Ruskin&Hunt Beta i Vreme

013 Info

Chapter 4 i Bazar

Kreativa Unlimited

eKapija i Red Communication

Fešta


Represent

Bazar

Grand TV

Miss Edi

Chapter 4

Grand TV Mre탑a, Kurir

Kreativa Unlimited i Hill&Knowlton

N1 info, Ilustrovana politika Orange

Pristop

Supersport

Mre탑a, Kurir

Neopix Right

P.R.A.


Pobednici

Pristop

Red Communication

Represent Communications Right

TuristiÄ?ki svet

Grand televizija

ICPS

Action Global Reprezen i Chapter 4

V+O Communication

Reprezen i Chapter 4


Metro Cash & Carry

Logik

Branzuka

Townhouse, B network

Arum

Rubin, Albus, Medela

Bahus

Gastromaster

Eko Srbija

Square Nine

Jaffa

Partner Group


Gastromaster

AK Kompresor

Jump Inn, Beogradski sajam

Jovica Hair Style

Vinum, Rubin Branzuka

Jaffa

Eko Srbija

Podravka

Aigo BS, Atom partner, Desk Fiat

Metro Cash & Carry


PR ČLANAK

Barcaffé: najsvežija kafa za kupce i ljubitelje espresso kafe

Nešto sveže što nas veže Barcaffé je jedan od najznačajnijih regionalnih brendova u espresso biznisu, a zastupljen je u gotovo svim zemljama ex YU. Ovaj zavidan uspeh nije stigao preko noći. Decenije truda, brige o kvalitetu, odabir najkvalitetnijih svetskih vrsta kafe bili su glavni stubovi koji su robnu marku doveli do vodeće pozicije na tržištu kafe

B

arcaffé već godinama drži stabilnu poziciju brenda broj jedan na tržištu Slovenije, i danas sedam od deset Slovenaca pije Barcaffé, dok u segmentu „bele šolje” Barcaffé zauzima treće mesto. U Hrvatskoj Barcaffé u poslednjem merenju drži 13% tržišta turske kafe, uz rast prodaje od 31% u prošloj godini i povećanje tržišnog udela. Kao veliki učesnik na tržištu, Barcaffé kupuje velike količine kafe i sprovodi stroge mere kontrole kvaliteta – od izbora samog zrna sirove kafe pa do pakovanja na polici – što obezbeđuje sigurnost da kafa ne gubi ništa od sastojaka koji su neophodni za najkvalitetniji espresso. „Kafa koju mi prodajemo ima najkraći rok trajanja i to je garant da uvek nudimo najsvežiju kafu za potrošače. To je prednost Barcaffé espressa i benefit koji obezbeđujemo kupcima,“ naglasio 80

CaféBar horeca | network

je Alan Šćuric, direktor marketinga Strateškog poslovnog područja Kafa Atlantic grupe. Za Barcaffé je posebno važan odnos sa kupcima i baristima i u skladu s tim razvio je i posebnu edukaciju za bariste. Trening centar Barcaffé predstavlja važan element u kvalitetu upravljanja robnom markom, i nov pristup i način saradnje između proizvođača, kupca i osoblja, jer se postojećim i potencijalnim kupcima nude opšta znanja u području kafe i posebna znanja u području espressa. Barcaffé espresso majstori – baristi – imaju vrhunsko umeće u pravljenju latte arta i napitaka na bazi espresso kafe, i u tom segmentu svoje znanje prenose na sve koje ovaj posao interesuje. Pravilna priprema i posluživanje kafe i napitaka od kafe pozitivno utiču na odnos s potrošačem. „Takvim načinom rada Barcaffe se razlikuje od konkurencije. Želimo da kupci u našoj ponudi vide partnersku saradnju koju

zasnivamo na najkvalitetnijoj kafi, bliskim odnosima s partnerima i zajedničkom rastu“, poručuju iz Barcafféa. Barcaffé ima različite recepture koje pokrivaju sve tržišne segmente. U porodici Barcaffé najkvalitetnija je mešavina Barcaffé Prestige koja sadrži isključivo pažljivo izabrana zrna kafe vrste arabika iz Srednje i Južne Amerike i Afrike, što može da se prepozna po cvetnom mirisu espresso napitka i veoma prijatnoj aromi. Sve recepture iz ove ekskluzivne linije namenjene su većim i zahtevnijim potrošačima espresso kafe, odnosno ugostiteljskim objektima koji pripremaju kafu espresso aparatima. Takođe, strateško poslovno područje Kafa, sastavni deo Atlantic grupe, snažno razvija segment Barcaffe&Go, moderan i popularan koncept koji pruža slobodu kretanja zajedno s vrhunskim kvalitetom Barcaffé espresso. CBN 23/2015.


Dušan ŽUGIĆ direktor Agencije za marketing i consulting Fabulous Black iz Beograda

Parade i protesti, pobede i porazi Vol.

2

U ovom našem HoReCa svetu posebni događaji ili special events, kako ih zovemo na poslovnom srpsko-engleskom, treba da zauzimaju posebno mesto, kao što im i ime kaže, a verovatno su najpotcenjeniji deo HoReCa biznisa kod nas

U

kompanijama koje zastupaju i distribuiraju brendove taj deo posla najčešće rade ljudi na pozicijama event managera, a neretko je to i juniorska trade marketing pozicija unutar marketinškog odeljenja, kojoj nije dozvoljeno da samostalno rukovodi budžetom, a kako je šef uvek previše zauzet i nema fokus na „manje bitne stvari”, na kraju dobar deo tog posla završi kod agencija i onda: a) ako imate sreće i agencija ima iskustva u radu na događajima, to funkcioniše, ali po šablonu i na unapred definisanim događajima poznatih organizatora; b) ako nemate sreće, onda je to krovna agencija koja angažuje BTL agenciju kao podizvođača i na kraju često dobijete cirkus od realizacije s poprilično velikim utroškom budžeta.

Segmentacija događaja A šta su, u stvari, ti posebni događaji o kojima je reč i zašto ja ovo sada pišem? U tehničkom smislu, posebni događaji ili eventi (u daljem tekstu ćemo podržati inicijativu za očuvanje srpskog jezika i koristićemo naziv posebni događaji) jesu sve organizovane manifestacije koje se održavaju van redovnog ugostiteljskog poslovanja, a s mogućnošću ugostiteljskog delovanja (da se tako izrazim). Da li to znači da možemo, na primer, proteste ispred skupštine, ukoliko 86

CaféBar horeca | network

tamo neko prodaje čaj i semenke, takođe da smestimo u posebne događaje ako su najavljeni i organizovani? Da, možemo. Međutim, kao i za svaki tržišni segment, i posebni događaji kao deo HoReCa kanala zahtevaju svoju segmentaciju radi boljeg razumevanja i preciznijeg određivanja gde se, kako i na koji način pojaviti i s kojim brendom. Segmentacija bi trebalo da obuhvati: • vrstu događaja – festivale, parade, putujuće zabave, muzičke, kulturne, sportske događaje itd.; • tip događaja – koji koncert, koja muzika, koji festival i sl.; • vreme dešavanja – kalendar, trajanje; • mesto dešavanja – lokacija, prostor; • kapacitet dešavanja. Ciljna grupa posetilaca koja proizlazi iz tih ulaznih parametara, kao i vrednost pojedinog događaja za brend, a prema tome i procena visine ulaganja i načina aktivacije, trebalo bi da budu rezultat pravilne segmentacije posebnih događaja, budžeta odvojenog za njih i definisane strategije koja podrazumeva dobru organizacionu strukturu, visoko motivisane i obučene članove tima sa slobodom upravljanja budžetom i izborom partnera-događaja na kojima će brend biti prisutan, kao i izvođača-saradnika s kojima će se to sprovesti u delo. Dobar deo toga, nažalost, najčešće izostaje ili se u marketinškom

planiranju stavlja kao opcionalan i kao takav prvi je podložan odbacivanju ukoliko dođe do prekrajanja budžeta, a onda se sve svodi na ad hoc hvatanje prilika – od događaja do događaja.

Bolje uživo nego na bilbordu U radu s klijentima trebalo bi istaći važnost posebnih događaja za promociju brenda kroz aktivno učestvovanje u samom događaju na način i sa mehanizmima koji se uklapaju u ono što pojedini događaji jesu. I zašto sada pišem o tome? Pa, zato što su posebni događaji upravo ono što HoReCa u svojoj suštini i jeste: novo iskustvo, zabava i druženje. Dodatna vrednost posebnih događaja je u tome što njihovi posetioci dolaze ciljano, na osnovu svog osećaja pripadnosti kulturnom (ili supkulturnom) obrascu ili neke druge preferencije. Ako im se u tom trenutku odgovarajući brend predstavi na pravi način, kao deo celokupnog doživljaja kroz svoj nastup, komunikaciju i promociju, potencijal za rezultat je kudikamo veći od mnogih kampanja koje ljude sa bilborda ili TV ekrana virtuelno pozivaju na spontanost i druženje. Pa mi smo čak i na ovom i ovakvom tržištu uspeli da razvijemo i stvorimo događaje koji imaju internacionalnu prepoznatljivost i značaj! Pomenuću samo neke: Belgrade Beer Festival, Mixer festival, Sabor trubača u Guči i naravno Exit (koji je dobio i svoj 23/2015.


kolumna nastavak u vidu Sea Dance festivala u Crnoj Gori). Ali ne zaboravite da u Srbiji imamo još preko 250 raznih manifestacija lokalnog ili nacionalnog karaktera koje se održavaju u većem ili manjem obimu, tradicionalno, kao i još veći broj zbivanja u vidu raznih kulturnih, muzičkih gostovanja u organizaciji čak i neprofitnih organizacija, samih ugostiteljskih objekata ili pojedinaca.

Događaj nad događajima

I zašto ja sad sve ovo pišem? Pa naravno, zbog jednog od najvećih posebnih događaja koji se tradicionalno održava svuda i uvek: dočeka Nove godine! Uvek me fascinirala ta potreba da ispratimo staru i dočekamo novu godinu u dobrom raspoloženju i na što glamurozniji način u želji da nam već od sutra sve krene lepše i bolje. Evo već sad, razni organizatori se utrkuju ko će ponuditi što svečaniji doček na za to posebno odabranim mestima, prostorima (čak i destinacijama), a većina ugostitelja se priprema za to veče s atmosferom, menijem i muzikom drugačijim od redovne ponude za goste tokom godine, što često čak i odstupa od onoga što čini određeni lokal posebnim u očima njegovih stalnih mušterija. Drugi pak često iznajmljuju svoj lokal onima koji tu za sebe ili druge organizuju doček Nove godine, verovatno iz potrebe za ekstra zaradom, ali nisam baš siguran da je takav koncept istovremeno i recept za uspeh, pogotovo kada je reč o ugostiteljskom objektu, a posebno ako to nije klub ili mesto kome je noćni provod inače primarno polje delovanja. I zašto je samo ta famozna noć (i pripadajuća „repriza”) jedini bitan trenutak u tih nekoliko divnih prazničnih dana koje bismo da provedemo u novogodišnjoj čaroliji? Zar to nije i kafa s prijateljima u podnevnoj šetnji gradom posle dočeka? Zar to nije i pivo sa stalnim društvom „veče posle” u lokalu gde se inače okupljate, ručak/večera u restoranu u koji inače najčešće dolazite i gde vas svi poznaju? Zar i ugostiteljima nije bolje da, uz malo šarmantne novogodišnje dekoracije, sa tek nešto izmenjenim menijem i ponudom prema temi, svojim stalnim gostima obezbede 23/2015.

atmosferu za okupljanje i druženje među prijateljima, gde jedni drugima pripadaju, uz želju da se druže i dalje tokom cele naredne godine? Zar to nije jedino pravo obećanje (ugostiteljima i investicija) i sebi i drugima da će sve zaista biti bolje?

Da li će nam biti bolje?

Naravno, mora bar na kraju i priča zbog koje je i naslov takav kakav je, ali neću dugo, obećavam. Najglamurozniji i najfascinantniji posebni događaj kome sam ja do sada prisustvovao bila je proslava Nove godine u okviru studentskih (i opštenarodnih protesta) 1996/97. Iako je taj „poseban događaj” sam po sebi trajao više od tri meseca, tada, te noći, za celu jednu generaciju bila je to proslava pobede njihove mladosti i onoga što svaka mladost želi da uradi: da promeni svet nabolje. Tada, te noći, to je još uvek bila pobeda. I svi su bili na ulici. I nije bilo razlike da li su došli od kuće ili iz Industrije ili iz Omana ili iz Beogradskog čitališta ili iz Platoa (nijedan od pomenutih lokala danas ne postoji). Svi su bili zajedno i plesali su zajedno u istom ritmu, svako svoju muziku. Nova godina je došla i svi smo mislili da će nam biti bolje, jer smo želeli da nam bude bolje. Jer, jednostavno, nije moglo biti gore. A i svima drugima tamo smo želeli isto. Da li je to bila pobeda ili ne? I da li je posle bilo bolje? To nije tema ove priče. Ali (da podržim pisanje iz prvog pasusa), tada su se uz ovaj posebni događaj kao brendovi pozicionirali jedne dnevne novine, jeftin taksi prevoz, pojedine ikone brze hrane u Beogradu i pojedinci: kao ikone, kao vođe, kasnije kao političari, uz sve ono što čovek postane kada time počne da se bavi… Koji dan posle tog dočeka, umesto piva ili popodnevne kafe, našli smo se Kale i ja kod gradske biblioteke (on spavao kod devojke, tek diplomirao, a ja izbauljao iz nekog stana u Kapetan Mišinoj gde sam tada živeo). Na tadašnjoj okretnici trolejbusa gomila ostavljenih vozila: nisu mogla da prođu kroz protestante i posle kroz policiju koja ih je sprečavala tamo, prema Trgu republike. Mladost, ideali i mamurluk

(od vina – najgora stvar). Kale seda u prvi trolejbus, ja nameštam one žice nazad (kao zezamo se), ali on pali trolu i zaleće se u pravcu kordona policije. Viče nešto. Gledam kako ga murija čupa napolje iz tog trolejbusa (kapiram da me je namerno ostavio) i odvodi u maricu mašući pendrecima. Kale je izašao nekoliko dana kasnije (Zokijev tata je to nešto sredio), a Gaga, njegova devojka, uzela ga je za ruku i odvela daleko, u Ameriku, da im bude bolje... I tako Kale odlazi iz priče. I jeste, zaista im je bilo bolje, ali tek kasnije. Danas, zahvaljujući njima tamo, bolje je i onim mladim ljudima koje su oni zaposlili ovde, u svojoj kompaniji, u želji da i ovde stvarno bude bolje.

Imamo i mi svoj trik

E sad, ja ću svakako (i) ovu novogodišnju noć provesti kod kuće i kunem se da će tako ostati sve dok deca budu verovala u Deda Mraza. Nema tog glamuroznog dočeka koji može da zameni uživanje dok ih gledaš kada ujutro otvaraju poklone (istina je i da se deca bude rano zbog toga, pa nema mesta za mamurluk) i kada kasnije odete u Ulicu otvorenog srca i prošetate gradom i na toplu čokoladu kod Frenkija. Ali, naravno, imamo i mi svoj trik. Mi Novu godinu slavimo poslednjeg dana stare već u podne! To se zna: ekipa se okuplja u Skici na Kosančićevom vencu i tamo, u tom malom prostoru, uz intenzivno nazdravljanje (jednom čak bili i trubači!), za sat-dva proslavite i popiješ sve ono što bi za celo veče u nekoj sali, klubu ili hotelu. Pa onda lepo odeš kući, strovališ se, prespavaš popodne, i taman si dobar kad se probudiš za večeru. I onda kad otkuca ponoć, gledaš s porodicom, s prozora, vatromet iznad Hrama. I zar to nije kao jedno pravo obećanje da će sve sutra zaista biti bolje? Muzička podloga uz čitanje: Playboy – Zajedno, Bajaga i instruktori – Što ne može niko + miks po izboru: DLM, The Prodigy, The Chemical Brothers, Voodoo Popeye, Fatboy Slim, Faithless. Autor je direktor agencije za marketing i consulting Fabulous Black iz Beograda. CaféBar horeca | network

87


Dragan Živković

INOVATIVNA TEHNOLOGIJA U SLUŽBI TRANSPORTA NAMIRNICA

Director

Kneza Miloša 28, Belgrade, 11000 Serbia, SR tel. +381.11.361.123, +381.65.260.66.06 e-mail. dragan.zivkovic@feron.rs www.feron.rs Za transport hladnih, toplih, ali i svežih namirnica.

Kneza Miloša 28, 11000 Beograd Tel: 011.361.1231, 064.475.8703 Skype: Callferon E-mail: office@feron.rs, www.feron.rs

Plastične kutije od izdržljive EPP pene. Izuzetna izolacija -40C° do +120C° Održavanje željenog raspona i do 7 sati. Slaganje kutija, po visini, moguće sa ili bez poklopca. Izuzetna stabilnost pri slaganju i prevencija klizanja posuda.

Tel: +381 65 APARATI e-mail: office@smartpro.rs

Iskoristite mogućnost

i dođite direktno do vaše ciljne grupe!

Naši čitaoci su vaši kupci! Proširite krug saradnje i partnerstva Učvrstite poziciju vašeg brenda na tržištu Budite prisutni i viđeni!

Za više informacija pozovite 011/2451-941 ili pišite na e-mail ana.colovic@bnetwork.rs


Od septembra 2015. i u YUBC Novi Beograd, Bulevar Mihajla Pupina 10g


TENDE PERGOLE SUNCOBRANI

MAGNET DESIGN D.O.O. Golsvordijeva 36, Vračar - Beograd tel: 011 244 19 25 | mob: 065 312 0 565 | mob: 065 312 0 566 | e-mail: office@magnet-design.rs | WWW.SUNLAB.RS


PROVERENI lIdERI u kValItEtu I cENI! Proces Proizvodnje sertifikovan HaccP sistemom

Med 25g Med kesice 12g, 16g Marmelada 25g, 30g - svi ukusi Keks za čaj i kafu Šećer 5g- beli i žuti

MEDOMIKS sztr, Novi Sad Tel: 021/639-1901 Mob:063/104 9733 e-mail: office@medomix.com www.medomix.com


NOVO!!! NAJADEKVATNIJA

NOVO!!! BESPLATNA PREZENTACIJA ZAMENA ROŠTILJA NA ĆUMUR!

PEČENJA MESA BESPLATNA PREZENTACIJA NA NAŠEM PEČENJA MESAROŠTILJU U VAŠEM OBJEKTU NA NAŠEM ROŠTILJU U VAŠEM OBJEKTU

ECO GRILL

ECO GRILL

INOVATIVNA ELEKTRIČNA GREJNA REŠETKA

INOVATIVNA ELEKTRIČNA GREJNA REŠETKA RAVNOMERNO PEČE HRANU

RAVNOMERNO PEČE HRANUZDRAVLJU VODI RAČUNA O VAŠEM VODI RAČUNA O VAŠEM ZDRAVLJU DAJE VIZUELNI EFEKAT GRILOVANOG MESA, POVRĆA I RIBE

DAJE VIZUELNI EFEKATLAKO GRILOVANOG POVRĆA I RIBE SE ČISTI MESA, I ODRŽAVA

SE ČISTI I ODRŽAVA BRZOLAKO DOSTIŽE RADNU TEMPERATURU(5 MIN)

BRZO DOSTIŽE RADNU TEMPERATURU(5 MIN)

MAKSIMALNO ISKORIŠĆUJE ENERGIJU I ŠTEDI ZA VAS

MAKSIMALNO ISKORIŠĆUJE ENERGIJU I ŠTEDI ZA VAS

POUZDAN I TRAJAN PRIJATELJ VAŠEG RESTORANA ILI DOMA

POUZDAN I TRAJAN PRIJATELJ VAŠEG RESTORANA ILI DOMA


A

RIBE

AS

DOMA

PREDSTAVITE SVOJE PROIZVODE I USLUGE 011 2451 941 ana.colovic@bnetwork.rs

04/07/2014 14:23:16


POTR A ŽITE CAFÉBAR NE T WORK ALEKSANDROVIĆ Negotinska 23, 23000 Negotin / tel: 019 544 241 / fax: 019 544 241

ARUM Borhesova 31, 11080 Beograd / tel: 011 3775 705, 011 3774 706 / www.horeca.rs

ARCADIA TEAM Auto put 20, 11000 Beograd / tel: 011 2692 605, 063 1067 009

ARGOS BETA DOO Petra Konjovića 12 i /tel/fax: 011 7514 527, 011 7514 385 / www.argoshellas.rs

ARGOS VELEPRODAJA I DISTRIBUCIJA PIĆA D.C. LAZAREVAC /Ibarski put 2 tel/fax: 011 8122 551, 011 8122 552 www.argoshellas.rs

ARIA TR ADE Petra Šiša 11, 31000 Užice / tel: 031 523 843

BALTASAR VINO Vojislava Ilića 100, 11000 Beograd / tel: 011 289 53 34, 063 82 80 530 / www.baltasar.rs

BASTA PROMET Marka Oreškovića 5, 21131 Petrovaradin / tel: 021 641 15 49, fax: 021 643 38 97 / www.bastapromet.rs

CAFFE PICERIJA “CYR ANO” Loznica / tel: 063 263 027 / caffecyrano@gmail.com

CASA DI MODA Kablovska bb, 35000 Jagodina / tel: 035 245 716 / www. alkoholnaibezalkoholnapica.com

CIT Y COMPANY Zmaj Jovina 35, 13000 Pančevo / tel: 013 333 679, fax: 013 321 093

CORP DC BEOGRAD / Dobanovački put 58 / tel: 011 2193 621 DC NOVI SAD / Bul. Vojvode Stepe 12 / tel: 021 6417 811 www.corp-horeca.com

DELTA DMD DC BEOGRAD / Žorža Klemansoa 37 / tel/fax: 011 2070 100, 011 2070 109 DC NOVI SAD / Kanalska 8 / tel/fax: 021 451 880, 021 6612 403 DC NIŠ / Čamurlijski put bb / tel/fax: 018 585 821, 018 585 823 DC ČAČAK / Nikole Tesle 44 / tel/fax: 032 5576 060, 0325576 095 CALL CENTAR / 011 3010 606 / www.deltadmd.rs

GOLD DISTRIBUTION Nehruova 51, 11000 Novi Beograd / tel/fax: 011 228 0255 office@golddistribution.rs / www.golddistribution.rs

HORECA PROMET DOO Kralja Aleksandra Ujedinitelja 5/23, 37000 Kruševac 065/8502534, 063601641 / horecapromet@gmail.com

HORECA GROUP ST. Nikole Pašića 1, 11320 Velika Plana / tel: 026 521 546, mob: 060 488 9790

HORECA SHOP Bulevar 12. februara 38, 18000 Niš / tel: 064 225 4157,

IDE VOZ Jasički put bb, 37000 Kruševac / tel/fax: 037 419 245 veleprodaja@idevoz.rs, www.idevoz.rs

IDEA BEOGRAD / Autoput 11 / tel: 011 2220 777 / Knežopoljska 1, tel: 011 2072 474 NOVI SAD / Primorska 84 / tel: 021 4872 667 SUBOTICA / Batinska 94 / tel: 024 622 401 NIŠ / Vazduhoplovaca prilaz 1/11 / tel: 018 589 515 ČAČAK / Bulevar oslobodilaca 105 / tel: 037 307 329 LESKOVAC / Njegoševa bb / tel: 016 216 371 / www.idea.rs

INVITTO DOO Đorđa Vajferta 68, Beograd/ 011/316 94 57, 065/526 68 80 / www.invitto.rs

INTERKONCEPT D.O.O., Vladike Joanikije Neškovića 4 (Tiršov venac) Šabac/ tel. 015 681 811, mob. 069 654 096 / www.interkoncept.com

K APLJICA PLUS Ribarska obala 28 / 22000 Sremska Mitrovica / tel: 063 54 51 84

LAMELA PROMET Jasički put bb / 37000 Kruševac / tel: 037 410 700, fax: 037 410 701

LOUNGE BAR KNEZ Karađorđeva 37 / 14000 Valjevo

METRO C&C BEOGRAD 1 - ZEMUN / Autoput za Novi Sad br. 120, 11080 Beograd / Telefon: 011/3777-119 BEOGRAD 2 - KRNJAČA / Zrenjaninski put br.11M / 11000 Beograd / Telefon: 011/2073-119 BEOGRAD 3 - VIDIKOVAC / Ibarski put 20 / 11000 Beograd / Telefon: 011/2927-719 / www.metro.rs

MIVEX DOO Dr. Dragise Misovica 148, 32104 Čačak / tel: 032 310 180, 032 310 181 / www.mivexcacak.com


KOD SVOG DISTRIBUTER A ML INTERNATIONAL Slavujev venac 21, 11000 Beograd / tel: 011 3808 404, fax: 011 3431 856 / www.mlinternational.rs

M-S HERMES Gavrila Principa 18, 21000 Novi Sad / tel: 021 523 381, 021 66 22 822 / www.mshermes.rs

MV SISTEM Bulevar oslobođenja 89, 11000 Beograd / tel/fax: 011 3910 570 / www.mvsistem.rs

NEKTAR Omladinskih brigada bb, 17000 Vranje / Tel/Fax: 017 411 841 nektarvr@gmail.com

NERET VA KOMERC DOO Banjički Venac 12, 11 000 Beograd – Savski Venac / tel/fax: +381 11 41 44 050, 41 44 051, 41 44 052 / www.neretvakomerc.com, office@neretvakomerc.com

NOVA DISTRIBUCIJA Paštrovićeva 1, Beograd / tel: 063/1067007

NT BOLERO Nikole Tesle 7b, 32000 Čačak / tel: 032 370 530 / www.ntbolero.com

PORT COMPANY Nova 23, 25260 Apatin / tel/fax: 025 772 679

PORTA FORTUNA Šantićeva 7, 17500 Vranje / 017 420 349 portafortuna.office@gmail.com

R AMADA Karadžićeva 3, 23000 Zrenjanin / tel: 023 530 831 / ramada@beotel.net

R ADO -SUN DOO Nikole Vujačića 1G, 34000 Kragujevac / tel: 062 162 46 67 www.rado-group.com

R AS PRODUKT Dunavska 193c, 12000 Požarevac / tel: 012 554 572 / YUBC Novi Beograd, Bulevar Mihajla Pupina 10g / www.rasprodukt.com

SCB Bulevar Despota Stefana 115, 11000 Beograd / tel/fax: 011 2084 033,2084 055 / www.scb.rs

SPIRIT&FOOD Mozerova 25, 11080 Zemun / tel: 011 2618 835 / www.spiritandfood.rs

T-REKS Viline vode 6, 11000 Beograd / tel: 011 3217 471, 3217 127, www.t-rex.rs

TIM99 Milorada Joanovića 5, 11000 Beograd / tel: 011 7552 061, fax: 011 7551 144 / www.tim99.net

TOPČOK Bulevar Mihajla Pupina 10z, 11000 Beograd / tel: 011 3116 668, 3116 601

TRGOVINA DR AGAN Olimpijska bb, Vrnjačka Banja / tel/fax: 036 611 297, 063 7766 477

TRGOVINA LILIĆ Oslobođenja bb, Šapine, 12000 Požarevac / tel/fax: 012 554 850 / office@trgovinalilic.com, www.trgovinalilic.com

VALOR Melenački drum 37, 23000 Zrenjanin / tel/fax: 023 512 177 kontakt@valor.rs, www.valor.rs

VASKE IMPORT Đure Đakovića bb, 12000 Požarevac / tel/fax: 012 542 440 vaske.imposrt@open.telekom.rs, www.vaskeimport.co.rs

VENDING Vukasovićeva 21m / tel: 011 3514 304, 063 488 156 / www.vending.rs

VINOMOND D.O.O. Lagumska 16, 11080 Zemun / tel: 060 7373 746, 011 3750 093

VINOTEK A I ČOKOLATERIJA BOLJI DANI Kralja Petra I 21, Bačka Palanka 21400 / tel: 021 2100 057, 064 2686 142

VINOTEK A “NAŠA VINA” Dunavska 31, Novi Sad / uvv.nasavina@gmail.com / tel: 021 636 00 76

VIRDŽINIJA Naselje Adrani 579a, 36000 Kraljevo / tel/fax: 036 392 496 office@virdzinija.rs, www.virdzinija.rs

VLAMA Jovana Mikića 92, 24000 Subotica / tel: 024 577 877, fax: 024 577 878 / vlama024@nadlanu.com

WEIFERT Prvomajska 43a, 13000 Pančevo / tel: 013 333 242, fax: 013 304 608 / www.weifert.rs


O b e z b e d i te s vo j p r i m e ra k

PRETPLATA NA 6 BROJEVA ČASOPISA

970 din.

Poštanski troškovi uračunati u pretplatu Primalac: B network doo, Stjepana Ljubiše 3, Beograd Svrha uplate: pretplata na časopis CafeBar network Broj računa. 310-207379-40 NLB banka a.d. Beograd Nakon Nakon uplate, uplate, svoje svoje podatke podatke pošaljite pošaljite na na e-mail e-mail adresu adresu office@bnetwork.rs jovana.nonkovic@bnetwork.rs Tel. Tel. 011/2451-941 011/2451-941 distributeri CBN06.indd 98

20/02/2013 09:56:48


56:48


CafeBar network 23  
Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you