Issuu on Google+

Prvo poglavlje London, decembar 1804. Kuća Brandenburgovih Mejfer, London Ledi Sofi Jork, kći jedinica markiza od Brandenburga, odbila je barona koji ju je zaprosio na jednom balkonu. Odbila je dva ugledna građanina, nekoliko serova i jednog vikonta, koji su, svi do jednog, direktno zatražili tu čast u radnoj sobi njenog oca. Odbila je jednog markiza usred lova, i običnog gospodina Kislera u Askotu. Mladim ženama koje nisu imale toliko sreće teško je bilo da shvate Sofine motive. Sofi je tokom dve sezone odbila većinu poželjnih neženja iz visokog društva. Ali nakon ove večeri više neće biti prosidbi, zbrzanih, postepenih, nemuštih, niti bilo kakvih drugih. Nakon ove večeri, nemilosrdni će se složiti: ova devojka se čuvala za čoveka visokog ranga. Ledi Sofi je obećana jednom erlu i postaće grofica do početka sledeće sezone. Sofi se iskrevelji svom odrazu u ogledalu, misleći na željna lica i duboke naklone koji će je dočekati te večeri na balu kod Djulandovih. Neizvesnost joj je podrhtavala u stomaku, neuobičajeno treperenje nesigurnosti. Da li je ovo prikladna haljina za objavljivanje veridbe? Haljina od bledosrebrne tanke svile. Možda će zbog boje izgledati isprano u balskoj dvorani, okružena svetlucavim perjem, obnaženim grudima i rumenim obrazima ženske polovine „lepog sveta“. Srebrna boja nekako asocira na opatice. Sofine oči šaljivo zasijaše. Svaka bi opatica pala u nesvest pri samoj pomisli da obuče duboko dekoltiran gornji deo u francuskom stilu, pridržan srebrnim trakama koje se obavijaju oko njega tik ispod grudi. A suknja je padala niz Sofine obline, koketirajući sa mekoćom njenih kukova. U tom trenutku u sobu ušeta markiza od Brandenburga. „Jesi li spremna, Sofi?“ „Da, maman, “1 reče Sofi, odustajući od ideje da promeni haljinu. Ionako su kasnili na bal kod Djulandovih. Markiza kritički pređe pogledom preko Sofine odeće. Sama Eloiz je nosila haljinu od mišje-sivog satena izvezenu cvećem, sa resama na donjem šavu. Iako možda nije imala podsuknju sa obručem, odavala je takav utisak. Do tančina je podsećala na modu od pre dvadeset godina, iz ranog perioda Eloizinog braka. „Ta haljina je sramotna“, reče Eloiz oštro. „Da, maman.“ To je bio Sofin uobičajeni odgovor na majčine komentare na 1

Mama, fr. (Prim. prev)


odeću. Krenuvši ka vratima, uze ogrtač i torbicu. Eloiz je oklevala, noseći na licu senku nesigurnosti. Sofi je iznenađeno pogleda. Njena majka je bila Francuskinja koja je život smatrala bojnim poljem, na kojem je ona jedini general sa profesionalnom vojskom. Nije ličilo na nju da se usteže. „Večeras“, reče Eloiz, „objavljujemo da si prihvatila prosidbu erla od Slasloua.“ „Da, maman,“ reče Sofi. Nastupi kratka pauza. U čemu je mogao biti problem, pitala se Sofi. Njena majka nikada nije ostajala bez teksta. „On će možda želeti da pokažeš neki znak naklonosti.“ „Da, maman. “ Sofi spusti pogled kako majka ne bi videla nestašnu radost u njenim očima. Sirota mama! Odrasla je u francuskom manastiru i verovatno je u bračni krevet legla sasvim nepripremljena. S obzirom na to da se Eloiz udala za engleskog markiza opsednutog svime što je francusko - toliko opsednutog da je za svoju titulu koristio francusko spelovanje marquis umesto engleskog marquess - njena kći je odgajana u kući prepunoj francuskih emigranata. Njena dadilja je bila Francuskinja, poslugu su činili Francuzi, kuvar je (naravno) bio Francuz. Eloiz nije imala pojma kakve su se sve prizemne rasprave vodile u dečjoj sobi, mnogo pre nego što je Sofi debitovala u društvu. Svakako joj nisu bila potrebna uputstva oko toga šta muškarci žele od žena. „Možeš mu dozvoliti da te poljubi jedanput, najviše dvaput“, ozbiljno reče Eloiz. „Sigurna sam da razumeš važnost ovog ograničenja, Sofi. Mislim na tebe. Tvoja reputacija...“ Sofine oči sevnuše i ona pogleda pravo u majku, koja je, međutim, zurila u jednu tačku na suprotnom zidu. „Uporno nosiš haljine koje jedva da su nešto više od komadića tkanine. Tvoje izbegavanje korseta je očigledno, a ponekad se pitam nosiš li uopšte potkošulju. Mnogo puta sam se stidela tvog ponašanja, tvog flertovanja, ako se to tako može nazvati. Sada imaš priliku za odličan brak i zahtevam od tebe da ne upropastiš svoje šanse ohrabrujući erla od Slasloua da se prema tebi ponaša suviše slobodno.“ Sofi oseti kako joj srce besno odjekuje u grlu. „Hoćeš da kažeš da moje ponašanje nije bilo korektno, maman?“ „Svakako“, odgovori njena majka. „Kada sam ja bila u tvojim godinama, pomišljala sam na to da budem sama sa muškarcem isto koliko i na putovanje u Ameriku. Pre tvog oca me nijedan muškarac nije poljubio. Znala sam gde mi je mesto i kakvo ponašanje je u skladu sa mojim položajem. Ti, s druge strane, nisi pokazala nikakvo poštovanje prema položaju koji si dobila rođenjem. Neprekidno si sramotila svog oca i mene svojim raskalašnim ponašanjem.“ Sofi nevoljno oseti udar poniženja u stomaku. „Nikada nisam učinila ništa


nepristojno, maman“, protestova. „Svi nose ovakvu odeću, a ponašanje je slobodnije nego kada si ti bila mojih godina.“ „Preuzimam deo odgovornosti; dozvolila sam ti da nastaviš sa ekstravagantnim ispadima i previdela sam mnoge tvoje greške. Ali sada ćeš postati grofica i ono što se možda može protumačiti kao mladalački duh kod jedne devojke svakako neće kod jedne grofice.“ „Kakve greške? Nikada nisam dopustila nijednom muškarcu da se prema meni ophodi previše slobodno!“ „Znam da je čednost zastarela reč, ali nije zastarela ideja“, odsečno uzvrati njena majka. „Tvoje konstantne šale i flertovanje čine da deluješ iskusnije nego što jesi. U stvari, Sofi, ti se ponašaš baš kao vrhunska kurtizana!“ Sofi na trenutak uvređeno pogleda majku, a zatim duboko udahnu. „Nikada nisam učinila ništa nepristojno, maman“, odlučno ponovi. „Kako možeš to da kažeš kada te je ledi Preslfild zatekla u zagrljaju Patrika Fouksa, u sobi za prijem?“, odgovori njena majka. „Kada si odlučila da budeš indiskretna, nepristojna, otkrila te je jedna od najbrbljivijih žena u Londonu.“ „Bilo bi drugačije da si se verila sa Fouksom. Ali da te vide kako se ljubiš u ćošku! Duboko si me osramotila, Sofi. Stoga ću ti opet reći - zabranjujem ti da dopustiš erlu od Slasloua išta više od najpovršnijeg gesta naklonosti. Budeš li i dalje padala u te strastvene zagrljaje, tvoja reputacija će biti zauvek uništena. Osim toga, Slaslou će opravdano otkazati celu stvar ako nasluti tvoju burnu prirodu.“ „Maman!“ „Tvoju burnu prirodu“, ponovi Eloiz. „Koju si“, dodade, „nasledila od oca. A on te je dodatno ohrabrivao. Otkako je počeo da podržava tvoje učenje onih silnih jezika, podstakao je tvoje nedamsko ponašanje. Ništa nije manje ženstveno od učenja latinskog.“ Podiže ruku i prekide Sofin odgovor. „Srećom, s tim je gotovo. Kada postaneš grofica, bićeš suviše zauzeta vođenjem velikog domaćinstva da bi se bavila tako besmislenim stvarima.“ Iznenada, Eloiz se seti svoje glavne zamerke. „Da si se udala za Fouksa, glasine bi utihnule, ali tvoja reputacija je svakako oštećena odbijanjem njegove prosidbe.“ Nastavi bez predaha. „Niko ne veruje da je Fouks uspeo da se natera na takav potez!“ Markizin ton beše zajedljiv, a vrat joj je oblivalo preteće crvenilo. „Nisam mogla da prihvatim prosidbu Patrika Fouksa“, uzvrati Sofi. „Zaprosio me je samo zato što nas je uhvatila ledi Preslfild. On je ženskaroš čiji poljupci ništa ne znače.“ „Ne znam mnogo o beznačajnim poljupcima“, oholo reče Eloiz. „Bilo bi lepo kada bi moja kći posedovala podjednako rafiniranu ličnost kao ja. A i kakve veze ima da li je Fouks ženskaroš? Ženskaroš može biti dobar muž koliko i bilo koji drugi muškarac. Veoma je imućan - šta će ti više?“ Sofi pogleda u vrhove svojih finih cipela. Bilo joj je teško da objasni svoju odbojnost prema ženskarošima a da ne pomene svog voljenog tatu, koji je imao


naviku da juri svaku Francuskinju pristiglu u London. A s obzirom na nestabilnu situaciju u Francuskoj, imao je pune ruke posla tokom poslednjih sedam i više godina. „Volela bih da se udam za nekoga ko će me poštovati“, reče. „Ko će te poštovati! Nisi se potrudila da pronađeš inteligentan način da stigneš do cilja“, odgovori njena majka uz grub osmeh. „Ubeđena sam da nema gospodina u Londonu koji te ne smatra pristupačnom drznicom, ili nečim još gorim. Kada sam ja debitovala u društvu, o mojoj skromnosti su pisane pesme, ali ti stihovi se sigurno ne bi mogli odnositi na tebe. Zapravo“, Eloiza gorko zaključi, „ponekad mi se čini da si ti slika i prilika svog oca oboma vam je misija da me učinite predmetom podsmeha u Londonu.“ Sofi ponovo duboko udahnu, i ovoga puta joj suze zagolicaše unutrašnjost kapaka. Eloizino lice smekša. „Ne želim da budem gruba, ali brinem za tebe, Sofi. Erl od Slasloua biće ti odličan muž. Molim te, nemoj ugroziti veridbu.“ Sofin bes se istopi, a njegovo mesto zauze saosećajna griža savesti. Njena majka je pretrpela mnogo neprijatnosti usled muževljeve bezobzirno otvorene ljubavi prema Francuskinjama, a sada je i Sofi ne razmišljajući podstakla glasine. „Nije mi bila namera da te osramotim, maman“, reče tiho. „Ledi Preslfild me je uhvatila sa Patrikom Fouksom.“ „Da nisi bila sama sa muškarcem, niko te ne bi uhvatio“, istaknu njena majka nepobitnu logiku. „Reputacija nije mala stvar. Nisam ni sanjala da bi ljudi mogli moju kćer zvati ’lakom suknjom’ - ali, Sofi, upravo to ljudi govore o tebi.“ Nakon toga se Eloiz okrenu i izađe iz sobe, zatvarajući vrata za sobom. Sofine oči se napuniše suzama. Nije bilo neobično da se njena majka obruši na nekog člana domaćinstva kao osvetoljubiva furija iz grčke drame, mada je Sofi uglavnom uspevala da ignoriše njene ogorčene komentare. Ali večeras je Eloiz pogodila živac. Sofi je bila svesna da hoda po ivici pristojnosti. Njene haljine jesu bile najsmelije u Londonu, a njeno ponašanje zaista zavodljivo. Sofi je mnogo puta čula te dosadne ode posvećene njenoj majci. „Tako među hiljadu devica, lepih kao rajska rosa,/Spaziš boginju Dijanu, čija kosa Eloizina kosa beše iste crvenkastozlatne boje kao njena, ali je majčina nepomično ležala glavi, sa punđom koju nikada nije narušavao nikakav uvojak ili traka. Sofina kosa se kovrdžala i buntovno se izvlačila iz traka i šnala. Pored toga, Sofi je sasvim skratila kosu pre nego što je ijednoj ženi u Londonu uopšte palo na pamet da prati francusku modu, a sada je - kad je svaka mlada gospođica skratila uvojke - rešila da svoje ponovo pusti. Njena majka nije razumela kako je užasno teško bilo odbiti prosidbu Patrika Fouksa. Za trenutak se tupo zagleda u ogledalo, a zatim sede na krevet, obuzeta sećanjem na prošlomesečni bal kod Kamberlandovih. Kako je veličanstveno bilo kada je postalo jasno da je Patrik prati u stopu. Leptirići u stomaku kada je usred komplikovanog pokreta u kotiljonu uhvatila njegov pogled.


Ustreptala je od same pomisli na lenji pozdrav u tim očima, način na koji se njegova desna obrva izvila u prećutnoj potvrdi, na duboko muževnu aroganciju njegovog pogleda. Cele te večeri joj je srce jako lupalo, a uzbuđenje igralo u udovima i činilo da joj klecaju kolena. Do deset sati, Patrik Fouks ju je toliko privukao da je živela za trenutke kada bi se iznenada pojavio pored nje ili kada bi napravila plesni okret i nakratko ugledala srebrom protkanu crnu kosu na drugom kraju prostorije. Za vreme večere, usred raspričane gomile zbijene oko okruglog stočića, srce bi joj poskočilo svaki put kada bi njegova noga ili ruka slučajno dodirnula njenu, šaljući omamljujuće baršunasto uzbuđenje niz njene noge. Plesali su zajedno; plesali su još jednom. Treći ples bio bi jednak objavi veridbe. Sofi se nije usuđivala da progovori tokom njihovog drugog plesa, malteškog branlea koji ih je razdvajao a zatim iznenada ponovo energično spajao. Plašila se da bi Patrik otkrio vrtoglavu nežnost koja joj je obuzimala telo svaki put kada bi ih plesni pokret približio jedno drugom. Pratila ga je bez primedbe kada ju je bez reči uhvatio za ruku i izveo iz balske dvorane, kao da ide po porciju mlečnog krema, ali je umesto toga skrenuo u tihu sobu punu vretenastih stolova i kitnjastih stolica. Patrik se oslonio na zid boje biskvita i uputio joj izazovan pogled, a Sofin jedini izgovor je bio da joj je emotivna stimulacija od prethodnih nekoliko sati udarila u glavu. Vragolasto mu se osmehnula, ponašajući se upravo kao razuzdana devojka kakvom ju je majka smatrala. A kada ju je Patrik uzeo u naručje, taj trenutak je delovao kao ispravna neminovnost. Ali čisto putena, grozničava hitnost tog poljupca ju je šokirala. Sofi se ljubila i ranije, tako mnogo puta da bi se njena majka onesvestila kada bi to samo i naslutila, ali ovaj poljubac nije bio nežan kompliment pun obožavanja na kakav je bila navikla. Ovaj poljubac je počeo kao istraživanje, a razbuktao se u letnju grmljavinu; krenuo je kao jednostavan susret usana, a završio se vatrenim dodirima i prošaputanim uzdasima. Patrik je prekinuo poljubac uz usklik iznenađenja, a odmah zatim je ponovo spustio glavu, rukama povlačeći plamenu liniju niz njena leđa, sve do oblina njene zadnjice. Nije bilo fer reći da su se ljubili kada je ledi Sara Preslfild ušla, to jest ušunjala se u salon, gorko pomisli Sofi. Behu se ljubili i ljubili, ali u tom trenutku su prosto stajali veoma blizu jedno drugog, i Patrik je vrhom prsta dodirivao njenu donju usnu. Posmatrala ga je posve zbunjeno, svesna činjenice da su je njena kultivisana urbanost i sofisticirana koketnost potpuno napustili i da zapravo nije mogla da smisli ništa pametno da kaže. „Merde!“2 prošaputa Sofi, otresajući tu uspomenu. Mogla je da čuje oca kako viče u predsoblju kuće, dovikujući joj da požuri. Znala je zašto je on u takvoj žurbi. Njen otac je počeo da se udvara mladoj francuskoj udovici, gđi Dalindi Bomari, i 2

Sranje, fr.


verovatno je imao ljubavni sastanak na balu. Ta pomisao učvrsti njenu odlučnost. Nije bilo važno što je mesec dana nakon odbijanja prosidbe Patrika Fouksa svake noći ridala. Važno je bilo to što je ispravno postupila. Seti se senke olakšanja koja mu je prešla preko očiju kada si izvukla ruke iz njegovih sledećeg jutra u biblioteci i Ijubazno rekla ne, reče sebi oštro. Seti se toga. Neće dozvoliti da joj sladostrasnik slomi srce, kao što se desilo njenoj mami. Neće se pretvoriti u ogorčenu staricu koja posmatra muža kako pleše sa Dalindama i Lusindama. Možda neće moći da spreči svog budućeg muža da juri druge žene, ali svakako može da vodi računa da joj što manje bude stalo do toga. „Ja nisam budala“, reče Sofi sebi, po prvi put nisam. Začuvši grebanje na vratima, ustade. „Uđite!“ „Njegovo gospodstvo bi vas vrlo rado pozdravilo u predsoblju“, reče Filip, jedan od lakeja. Sofi nije imala nikakve iluzije oko pravog sadržaja te poruke. Njen otac povikao je Karolu: „Dovuci to derište ovamo!“, i batler je, klimnuvši glavom, poslao Filipa. Karolovo stameno držanje i francuski osećaj dostojanstva mu nisu dozvoljavali da lično prenosi takve poruke. Ona se osmehnu. „Molim vas, obavestite mog oca da ću mu se odmah pridružiti.“ Dok je Filip izlazio, Sofi pokupi svoju lepezu sa toaletnog stočića. Zatim ponovo zastade ispred ogledala. Slika koja ju je gledala odatle beše zapalila srca gospode širom Londona, izazvala oko dvadeset dve prosidbe i brojne pijane komplimente. Kako sam niska, Patriku tek do ramena, odsutno pomisli Sofi. A njena tanana srebrna haljina je naglašavala svaku oblinu, posebno grudi. Tkanina je bila kruta iznad visokog struka, ostavljajući utisak da će joj poprsje ispasti iz tih nekoliko santimetara. Sofi uzdrhta. U poslednje vreme nije mogla ni da se pogleda u ogledalo, a da ne pomisli na mekotu svojih grudi pritisnutih uz Patrikova mišićava prsa. Bilo je vreme da krene. Zgrabi svoj ogrtač i napusti sobu.


Drugo poglavlje U popodnevnim časovima pre bala kod Djulandovih, održan je jedinstveni sastanak mlade gospode u Ministarstvu spoljnih poslova, koji je vodio sam ministar, lord Breksbi. Breksbi je stario, ali mu je istovremeno sve više prijala moć kojom je raspolagao. Stoga, iako je dočekao svoje posetioce u blago zgurenom položaju, sede kose čudno iskrivljene udesno umesto uredno vezane pozadi, kao što dolikuje, u njegovoj pojavi nije bilo ničeg veselog. Lord Breksbi je oko sedam godina bio ministar spoljnih poslova Engleske. Civilizovani svet video je kao lutkarsko pozorište u kojem je on povlačio mnoge konce (na Pita ne treba obraćati pažnju, često bi govorio svojoj ženi, taj čovek ne može ništa da odluči). Jedna od Breksbijevih najvrednijih osobina, i za Vilijama Pita i englesku vladu uopšte, bilo je njegovo umeće kreativne manipulacije. „Čovek mora koristiti alate koji su mu na raspolaganju“, vrlo pompezno reče Breksbi svojoj ženi dok su za desert jeli žele od pomorandže. Ledi Breksbi se s uzdahom složi i s čežnjom pomisli na malu kolibu na selu, pored sestrine, gde bi mogla da gaji ruže. „Engleska nedovoljno koristi svoje plemstvo“, reče joj ponovo. „Naravno, istina je da aristokratski ženskaroši imaju običaj da rasipaju energiju - seti se samo degenerisanih plemića koji su se motali oko Čarlsa II“ Ledi Breksbi pomisli na novu vrstu ruže koja je nazvana po princezi Šarlot. „Da li je moguće naterati je da raste kao puzavica?“, zapita se. Izuzetno joj se sviđala ideja da južni zid bude prekriven puzajućim ružama. Lord Breksbi se priseti razuzdanih ženskaroša iz starih dana. Ročester je verovatno bio najgori, s onom njegovom bezobraznom poezijom o prostitutkama. Ko zna šta je taj sve radio. Bio je pravi đavo. A sada je dosada postala njegov najveći problem. „No, tako je bilo nekad“, zamišljeno reče Breksbi, sipajući sebi ostatke želea od pomorandže. „Naši sadašnji ženskaroši su korisni momci, ako im se priđe na pravi način. Imaju novca. Nisu dobili položaj na izborima. I imaju stila, draga moja. To je neprocenjivo u kontaktima sa strancima.“ Iako je njegova titula bila čisto počasna, dobro mu je služila. Lord Breksbi je potajno mislio da može doći dan kada će Engleska morati više da se osloni na stalež nego na svoju mornaricu. „Pogledaj ovog Selima III, na primer.“ Ledi Breksbi pristojno podiže pogled i klimnu glavom. „On trenutno vlada Otomanskim carstvom, draga moja.“ Kada malo bolje razmisli, ruža „princeza Šarlot“ je verovatno imala preteške


latice da bi bila dobra puzavica. Najbolje ruže puzavice imale su manje latice... kao, recimo, onaj divni ružičasti primerak koji je gđa Barnet gajila na prednjoj kapiji u svom starom selu. Ali kako bi mogla da sazna kako se ta ruža zove? „Taj čovek je opčinjen Napoleonom, iako je Napoleon pre samo šest godina osvojio Egipat. Čujem da misli da je Napoleon bog. Priznao je njegovu carsku titulu. I još Selim sada planira da zameni titulu sultana carskom! Njegov otac se zacelo prevrće u grobu.“ Breksbi razmisli da li da uzme još želea od pomorandže. Bolje ne. Njegovi prsluci su već bili malčice tesni. Vratio se na aktuelnu temu. „Na nama je da očaramo starog Selima. U suprotnom će otići ruku pod ruku sa Napoleonom, tikvan, i objaviti rat Engleskoj, u to nema sumnje. A kako ćemo očarati Selima?“ Slavodobitno pogleda ledi Breksbi, ali je ona, nakon trideset godina braka, dobro umela da prepozna retoričko pitanje i jednostavno je pogledala kroz njega, pokušavajući da preciznije zamisli sliku ruža gđe Barnet. Da li unutrašnjost njihovih latica ima blag nijansu grimizne boje? „Tako što ćemo poslati prvoklasne primerke plemstva u posetu. Očaraćemo ga našim domaćim pretendentima na presto, eto kako “ Ledi Breksbi po dužnosti klimnu glavom. „To zvuči divno, dragi“, reče. Ishod ovog razgovora, takoreći plod želea od pomorandže, bio je dvojak. Lord Breksbi je poslao nekoliko krasnopisom popunjenih poruka, koje je po Londonu razneo jedan od kraljevih glasnika, a ledi Breksbi je napisala dugačko pismo svojoj sestri, koja je još živela u njihovom rodnom seocetu Hoglsdon, u kojem ju je zamolila da izvoli odšetati do kuće gđe Barnet i upita je za ime njenih ruža. Naposletku je lord Breksbi znatno brže uživao u plodovima svoje ideje nego ledi Breksbi. Ispostavilo se da je gđa Barnet (nažalost) umrla, a njena kći nije znala kako se te ruže zovu. Ali kraljev glasnik se trijumfalno vratio u Ministarstvo spoljnih poslova, našavši svih pet plemića u njihovim londonskim domovima, spremne da se sastanu sa lordom Breksbijem kada njemu bude zgodno. Aleksander Fouks, erl od Šefilda i Daunsa, prvi je stigao u Ministarstvo. Breksbi brzo podiže pogled pri objavi da je stariji blizanac Fouks stigao. Zatim ustade, prijateljski pružajući ruku. Šefild je bio izvrstan primer njegove, Breksbijeve, genijalnosti, pomisli on. Pre godinu i nešto dana beše poslao Šefilda u Italiju u jednu sasvim uspešnu i veoma osetljivu misiju. „Dobar dan, gospodine“, reće. „Kako su vaša divna žena i kćeri?“ „Moja porodica je veoma dobro“, odgovori Aleks sedajući. „Zašto ste me pozvali, lorde Breksbi?" On fiksira crnookim pogledom ministra spoljnih poslova. Breksbi se ljubazno osmehnu. Bio je prestar da bi jedan plahovit mladić mogao da ga uznemiri. Umesto toga ponovo sede i spoji prste. „Radije bih sačekao da se moja mala družina okupi“, napomenu. „Ali vas uveravam, gospodine, da vas nisam pozvao da bih vam dao zadatak u ime engleske vlade. Nipošto. Nerado se mešamo u privatan život, posebno nakon što čovek dobije decu.“


Aleks podrugljivo podiže obrvu. „Osim kada vlada odluči da primora svoje građane na vojnu službu.“ Aludirao je na praksu regrutovanja muškaraca i njihovog prinudnog slanja u rat. „Ah“, blago odgovori Breksbi, „ali nikada ne primoravamo svoje plemstvo na službu. Uzdamo se u njihovu dobrotu i želju da pomognu svojoj zemlji.“ Aleks se jedva uzdrža da ne frkne. Breksbi je lukavi stari makijavelista s kojim se ne valja kačiti. „Međutim, vaše prisustvo ovde nije suvišno“, nastavi Breksbi. „Imam jedan predlog za vašeg brata.“ „Možda će biti zainteresovan", reče Aleks, dobro znajući da bi Patrik odmah zgrabio priliku da putuje. Bio je u Engleskoj tek nešto više od godinu dana i - po Aleksovom mišljenju - gotovo izludeo od dosade. A bio je i nervozan kao mačka nakon što je Sofi Jork odbila njegovu prosidbu. „Tako sam i mislio, da“, promrmlja Breksbi. „Gde nameravate da ga pošaljete?“ „Nadao sam se da će pristati da otputuje u Otomansko carstvo na leto. Čuli smo da Selim III planira da se proglasi za cara, kao mesje Napoleon, i voleli bismo da predstavnik Engleske prisustvuje krunisanju. S obzirom na to da slanje jednog od kraljevskih vojvoda nije preporučljivo“, nabiranjem veđa Breksbi iskaza svoje mišljenje o simpatično budalastim i često pijanim sinovima kralja Džordža, „smatram da bi vaš brat bio sjajan ambasador Engleske.“ Aleks klimnu glavom. Patrik bi se nesumnjivo vratio brodom punim dragocene robe. To je zvučalo kao razumna razmena. „E sad, razlog zbog kojeg sam vas pozvao na ovaj mali skup“, reče Breksbi, „ima veze sa pitanjem plemstva.“ „Plemstva?“ Aleks ga bledo pogleda. „Upravo tako. Naravno, vaš brat će na sjajan način predstavljati Englesku. Njegove finansije mu omogućavaju da se prikladno odene, a engleska vlada će, naravno, po našem ambasadoru poslati skup poklon. Planirali smo da pošaljemo žezlo optočeno rubinima - veoma slično žezlu kralja Edvarda II. Mislim da ćemo morati da dodamo još rubina ovoj verziji, pošto je Selim zaista vrlo vulgaran, a naročito voli taj dragulj. „Ali pravo pitanje je: Šta će Selim pomisliti o Patriku Fouksu? Imajući u vidu osetljive odnose između naših zemalja, to je važna stavka.“ „Koliko znam, Patrika su vođe Albanije i Indije lepo primile“, primeti Aleks. „Zapravo, verujem da ga je Ali Paša preklinjao da zauzme mesto u njegovoj vladi, a znate da su Albaniju pregazili Turci. Mislim da Selim neće predstavljati problem.“ „Ne razumete moju poentu, dragi gospodine. Selima fasciniraju titule: car Selim!“, frknu Breksbi. Aleks, koji beše zamišljeno zagledan u Breksbijev sto od hrastovine, podiže


glavu i pogleda pravo u ministra spoljnih poslova. „Nameravate da Patriku date titulu.“ To nije bilo pitanje, već izjava. Zatim mu se usne razvukoše u osmeh. „Prosto divno.“ „Tu će, svakako, biti poteškoća.“ Lord Breksbi time nagovesti da je on te poteškoće smatrao nebitnim. „Mislim da se one mogu prevazići.“ Aleks se osmehnu. „Može da dobije pola mog imanja i pola moje titule.“ Aleksander Fouks je bio erl od Šefilda i Daunsa, što je značilo da je upravljao (u nominalnom smislu) dvama delovima engleske zemlje. „Moj dragi gospodine!“ Breksbi beše šokiran takvim predlogom. „Nikada ne bi trebalo da uradimo tako nešto. Rasparčavanje nasledne titule: o ne, ne, ne. Međutim...“ Lice mu poprimi lukav izraz. „Mogli bismo da zatražimo oslobađanje jedne od vaših drugih titula.“ Aleks zamišljeno klimnu glavom. On, zapravo, nije bio samo erl od Šefilda i Daunsa. Bio je i vikont Spenser. „Mislio sam na škotsku titulu“, reče Breksbi. Aleks se na trenutak zbuni. „Škotsku titulu?“ „Kada se vaša prababa udala za vašeg pradedu, titula njenog oca - vojvoda od Gila -prestala je da važi, pošto je ona bila kći jedinica.“ „Ah, naravno.“ Aleks je znao za svoju škotsku prababu, ali nikada nije ni pomislio na propalu titulu njenog oca. „Želim da podnesem molbu za ponovno uspostavljanje te titule“, žustro reče Breksbi. „Mislim da možemo da ponudimo razuman argument, s obzirom na važnost pridobijanja Selima III na stranu Engleske. Ukoliko Selim ne bude dovoljno impresioniran našim ambasadorom, slutim da bi turska carstva objavila rat Engleskoj u skoroj budućnosti, sledeći primer našeg dragog Napoleona, naravno. Takođe sam uveren da će parlament biti zadovoljan činjenicom da ste vi i vaš brat blizanci. Uostalom, Patrik Fouks je slabiji brat samo za trenutak ili dva.“ Aleks klimnu glavom. Znajući da Breksbi nikada nije izlagao neku ideju pre nego što je bio ubeđen u njen uspeh, Aleks pomisli da će Patrik biti proglašen vojvodom od Gila u roku od nekoliko meseci. „Nisam siguran - “, zausti, ali utom se otvoriše vrata. Sluga lorda Breksbija objavi: „Gospodin Patrik Fouks; grof od Slasloua; lord Redžinald Peteršam; gospodin Piter Njuland.“ Lord Breksbi smesta preuze stvar u svoje ruke. „Gospodo, pozvao sam vas u posetu danas zato što svako od vas poseduje kliper.“3 „Blagi bože“, reče zbunjeno Bradon Četvin, erl od Slasloua. „Nije tako, gospodine. Osim ako moj poslovni zastupnik nije kupio kliper bez mog znanja.“ Lord Breksbi ga oštro pogleda. Očito izveštaji o mentalnim sposobnostima Slasloua nisu bili preterani. „Osvojili ste taj jedrenjak u partiji karata sa Zastade za 3

Vrsta brzog jedrenjaka. (Prim. prev.)


tren i podiže naočare da bi pročitao nešto sa papira na stolu. „ Ah, da, u partiji karata sa izvesnim g. Šeridanom Džejmisonom. On je trgovac, ako se ne varam.“ „Da, u pravu ste“, odgovori Bradon sa vidnim olakšanjem. „To je bilo one noći kad smo ti i ja svratili u neku krčmu na putu za Askot, Peteršame. Sećaš li se toga?“ Peteršam klimnu glavom. „Sećam se da si baco kockice dugo nakon što sam ja otišao na spavanje“, potvrdi. „I osvojio sam brod“, veselo reče Bradon. „Sad se svega sećam.“ „Da li vlada planira da nam oduzme jedrenjake?“, pomalo oštro upita Patrik Fouks. Posedovao je tri klipera i nijednog nije želeo da se odrekne. „ Ah ne, ne, ne“, protestova lord Breksbi. „Čovekov dom je njegova tvrđava, kako kaže izreka. Da li bi neko od vas hteo da otplovi niz obalu Velsa u narednih nekoliko meseci? Naredili smo gradnju utvrđenja na velškoj obali, ali zapadnim zemljama je veoma teško upravljati.“ Breksbi se namršti. „Tamo jednostavno neće da izvršavaju naređenja.“ Sva petorica ga nestrpljivo pogledaše. „To je sve, gospodo“, reče on. „Izvori nam javljaju da postoji mala šansa da će Napoleon pokušati da napadne Englesku otpozadi, da tako kažem, verovatno ploveći iz Bulonje oko obale i iskrcavajući se na obalu Velsa.“ Bradon se namršti. „Zašto bi to radio? Brže mu je da prosto preplovi kanal od Francuske. Pa ja sam to učinio za samo šest sati.“ Šta je sve njegova majka morala da trpi kada je bio mali! Pa taj tupan čak ni ne zna da je kanal blokiran, pomisli Breksbi. Zatim potpuno pristojno reče: „Bojim se da je Napoleon trenutno blokirao kanal, dragi gospodine. Upravo zato molim nekog od vas da se prihvati tog zadatka. Naravno, mogao bih da naredim našoj mornarici da pregleda velška utvrđenja, ali to bi odvuklo jedan brod baš u trenutku kada smo primorani da se izborimo sa pokušajima mesje Napoleona da blokira kanal. Ukratko, bili bismo veoma zahvalni ako bi neko od vas mogao da obavi taj posao.“ „Pa, ja ne mogu pre kraja sezone“, brzo reče Bradon. „Ovog jutra sam se verio, a majka mi sada kaže da je moje prisustvo neophodno na brojnom događajima.“ Usledila je pauza. „A onda, naravno, moram i da se oženim“, dodade Bradon. Lord Breksbi je delovao zainteresovano. Voleo je da bude detaljno upoznat sa savezima koji se sklapaju među aristokratijom. „Smem li da upitam da li je ledi Sofi Jork prihvatila vašu prosidbu?“ „Jeste“, ozareno reče Bradon. Aleks uhvati Patrikov pogled kad obojica ustadoše da čestitaju budućem mladoženji. Samo njegov blizanac je video iskru podsmeha u Patrikovim crnim očima i podrugljiv osmeh. Patrik se naglo okrete ka lordu Breksbiju. „Ja ću to uraditi.“ Ton mu beše


odsečan, hladan. Lord Breksbi se obradova. I on beše ustao i nagnuo se blago napred, prstima se oslanjajući na sto. „Sjajno, sjajno. U tom slučaju, ako mi poklonite nekoliko minuta svog dragocenog vremena, pokazaću vam gde bi utvrđenja trebalo da se nalaze.“ Breksbijev glas bio je natopljen ironijom. Velšani su bili težak i uporan narod, koji nije pokazivao nameru da se navikne na englesku vladavinu. Nije polagao mnogo nade u utvrđenja. Patrik klimnu glavom. Dok su se ostali sa olakšanjem pozdravljali, Patrik ponovo sede. Njegov brat je takođe ostao u sobi. Kada su njih trojica ostali sami, Breksbi ukratko objasni stanje u Otomanskom carstvu. „Neće mi biti potrebna ta titula“, reče Patrik tonom koji nije dozvoljavao prigovor. Aleks se krišom isceri. Nameravao je da kaže Breksbiju kako ubeđivanje parlamenta da odobri Patriku vojvodstvo neće naterati njegovog brata da prihvati titulu. Ali Breksbi je malo toga činio bez prethodnog temeljnog istraživanja. Znao je da Patrik Fouks ima više novca od gotovo sve gospode u Londonu, a možda čak i više novca nego što ima njegov brat. Vrlo dobro je znao da Fouks bukvalno nije zainteresovan niti ima razloga da želi titulu. Koliko su njegovi istražitelji uspeli da saznaju, Fouks nikada nije pokazao ni najmanju ozlojeđenost zbog ranga njegovog brata, na primer. Ali Fouks je takođe bio briljantan taktičar, čovek koji se mnogo puta našao u nezgodnoj situaciji tokom putovanja po Istoku. On bi najbolje razumeo strasnu žudnju Selima III za zapadnjačkim drangulijama - uključujući titule. „Ne morate je koristiti, reče Breksbi sa proračunatom ravnodušnošću. „Možete čak i odbaciti titulu po povratku iz Turske. Nama je svakako svejedno. Ali ne bismo želeli da ugrozite ambasadorsku ulogu tako što ćete odmah odbiti titulu.“ Patrik sede sasvim opušteno i poče da razmatra stvar. Breksbi je spojio prste i posmatrao braću. Privlačili su pažnju, Fouksovi blizanci, dva dugonoga muškarca čija su lica neverovatno nalikovala jedno drugom, obojica sa tršavom crnom kosom ukrašenom srebrnim pramenovima i oštro izvijenim obrvama. Nemarno posađeni na stolice, njihovi čvrsti mišići su se na trenutak opustili, dajući im izgled tigrastih mačaka koje dremaju obasjane iznenadnom svetlošću. A opet, da je Breksbi imao dovoljno mašte da izmeni tu sliku, bilo bi tačnije videti dva tigra: identična, opasna, koji iskazuju živopisnu i samo trenutnu lagodnost. Kada je Patrik slegnuo ramenima, dajući znak da Breksbi može da podnese molbu za titulu, ministar spoljnih poslova oseti nalet toplog samozadovoljstva. „Biće potrebno oko šest meseci da vam se titula potvrdi. Ukoliko biste


krenuli na put krajem leta ili na jesen sledeće godine“, reče, „trebalo bi da stignete u Konstantinopolj i pre krunisanja. Naši majstori će do aprila završiti kraljev dar, žezlo sa rubinima. Tu ne očekujem nikakve poteškoće.“ „Ne želim da ovo izađe u javnost“, kratko reče Patrik. Ali obojica su znali da kada Patrik bude postao vojvoda od Gila, londonsko društvo mesecima ni o čemu drugom neće pričati. Breksbi mudro zanemari taj zahtev. Ustade i obiđe sto. Aleks i Patrik takođe ustadoše. Breksbi zastade na vratima, sa velikim osmehom. „Mogu li biti prvi? Vaša milosti...“ On se duboko nakloni, a njegova apsurdna kosa divlje polete udesno. Patrik se uzdržavao dok nisu izašli iz zgrade. „Ta pompezna mala budala! Uživao je u toj maskaradi. Neka pošalje jednog od kraljevskih vojvoda u Tursku.“ Aleks se iskezi. „Ne pokušavaj da me prevariš, Patriče. Jedva čekaš da odeš na to krunisanje. Nikada ne bi odbio priliku da otputuješ u Otomansko carstvo.“ „U pravu si, naravno.“ Sada se i Patrik isceri, a osmeh omekša stroge linije njegovih jagodica. „Čuo sam svašta o Selimu kada sam bio u Lasi.“ Patrik je proveo četiri godine putujući po Tibetu, Indiji i Persiji. „Je li? Kakav je?“ Patrik se ponovo široko osmehnu. „Pravi je pozer taj Selim. U to vreme je bio na turneji po evropskim prestonicama. Izludeo je oca uvozeći kojekakve evropske običaje, odeću i žene u Konstantinopolj.“ „Misliš li da bi zaista mogao vojno da pomogne Napoleonu?“ „Mislim da je to vrlo moguće“, odgovori Patrik, stežući usne. Stigli su do svojih kočija. „Znaš, mali brate“, Aleks reče podrugljivo, „sada si višeg ranga nego ja.“ Patrik je na trenutak izgledao uplašeno. A onda mu oči zasijaše. „Dođavola, u pravu si! Ti si samo erl, a ja sam vojvoda!“ Aleks se nasmeja. Braća su se oduvek slagala da je Aleksova titula bespotreban teret. Patrik suzi oči. „Da sam prošlog meseca bio vojvoda, prihvatila bi moju prosidbu“, reče glasom oštrim kao bodež. Aleks je dobro znao o kome Patrik govori. Odmahnu glavom. „Ledi Sofi nije takva žena, Patriče.“ Sofi Jork je bila najbolja prijateljica njegove žene; Aleks nije znao zašto je odbila da se uda za njegovog brata, ali je sumnjao da to odbijanje ima ikakve veze sa Patrikovim manjkom titule. „Ali zašto je onda pristala da se uda za Bradona? Bradona!“ Patrikov ton bio je vatren. „Nisam znao da si toliko zainteresovan za budućnost ledi Sofi.“ Aleks je pomno posmatrao bratovo lice. Patrik nije obraćao pažnju. „Bradon je debeo, budalast i ima otprilike jednu


trećinu novca koji ja imam. Ali on je erl, Alekse. On pripada našem poštovanom plemstvu.“ „Nisi fer“, istaknu Aleks. „Možda ga voli.“ Patrik podrugljivo frknu. „Ljubav! Nijedna žena u visokom društvu ne veruje u tako suludu ideju!“ Zatim prilično užurbano dodade: „Osim Šarlot, naravno.“ Aleks se osmehnu na pomen svoje žene, ali ponovi: „Nisam znao da si toliko zainteresovan za ledi Sofi, Patriče.“ „Nisam.“ Patrik slegnu ramenima. „Može da radi šta joj je volja.“ Snuždeno pogleda brata. „Ali ne volim da gubim, Alekse. Ti to najbolje znaš. Ogorčen sam što me je Bradon pobedio zahvaljujući tituli.“ Aleks poćuta na trenutak. Nije video svrhu u insistiranju na ideji da je Sofi Jorka odabrala Bradona iz nekog drugog razloga. Ko zna? Možda je zaista htela da postane grofica. „Dolaziš li na bal kod Djulandovih večeras?“ „Nisam razmišljao o tome“, odgovori Patrik. „Ali ću večerati sa Bradonom, a on će kasnije poželeti da ode na bal.“ Ponovo pogleda Aleksa. „Verovatno će me pitati da mu budem kum“, reče Patrik uz ironičan osmeh. „Potrudiću se da dođem“, reče Aleks i zagrli brata. „Samo čekaj kad za ovo čuju mame provodadžike“, reče nestašno. „Bićeš senzacija.“ Patrik se protrese. „Eto još jednog razloga da odmah krenem u Vels.“


Treće poglavlje Začuo se žamor kada je Sofi Jork najavljena u balskoj dvorani Njulandovih. Sofi je biia divlja, nesmotrena devojka - najgora u novoj generaciji, upola glasa su govorile usedelice u uglovima sobe. Najlepša žena u Engleskoj, napomenule su muške sudije londonske mode. Bila je sitna, ali prelepa; bila je koketa, ali je istovremeno bila i kći najuštogljenije aristokratkinje u Londonu, markize od Brandenburga. Eloizine hladne francuske opomene naškodile su reputaciji brojnih mladih gospođica čije se ponašanje nalazilo na tankoj liniji između nepristojnog i potpuno razuzdanog. Sasvim prirodno, zajedljiva strana Eloizinih osuda ponašanja mladih žena činila je bestidnost njene kćeri još sočnijom, još vrednijom pažnje. Sofi zastade na vrhu stepenica dok je njen otac uletao u gustu gomilu, nesumnjivo u potrazi za zanosnom Dalindom. Njena mama je strogo išla za njim, a njeno savršeno pravo držanje odražavalo je sramotu koja se nimalo nije stišala sa godinama. Sofi prelete pogledom po skupini, tražeći, kako je sebe ubedila, erla od Slasloua. Ali Sofi je duboko u sebi znala da je takvo pretvaranje samo isticalo njenu slabost i nedostatak moralne čvrstine, kako bi njena majka rekla. Njene oči su zapravo tragale za visokim čovekom širokih ramena da je izgledalo skoro kao da mu je neudobno u crnom finom štofu. Tražila je razbarušenu crnu kosu prošivenu srebrom. Patrika nije videla otkako je odbila njegovu prosidbu, a nije ga videla ni sada. Njena majka se iznervirano okrete u podnožju stepenica. „Sofi!“, prosikta ona. Kada se Sofi poslušno spustila niz preostale stepenice, Eloiz ščepa njen ručni zglob u gvozdeni stisak. „Prestani da izvodiš predstavu!“ Gospoda su ih do tad već spazila. Počeli su da okružuju Sofi, moleći je za ples, deleći joj plesne kartice, gledajući je molećivo. Eloiz se zadovolji upućivanjem prekornog pogleda, a zatim se zaputi ka uglu za pratilje, u kojem je samo ženama čije su titule odgovarale njihovoj žestini bilo dozvoljeno da sede. Smejući se, Sofi izdvoji vreme za molećivu gospodu, ali ta je vežba bila isprazna. Sutra, ili najkasnije za dva dana, u Tajmsu će izaći diskretna objava: Grof od Slasloua objavljuje da će se oženiti ledi Sofi Jork, kćerkom markiza od Brandenburga. Venćanje će biti obavljeno u Crkvi Sv. Džordža, a formalna prezentacija će se odigrati u Odeljenju Viteškog reda Gartera u Palati Sv. Džejmsa. Tada bi se brbljivo jato sklonilo i ceo London bi znao da je velika naslednica,


Sofi Jork, konačno odabrala muža. Do februara će se udati za Bradona Četvina, „Milog erla“, kako je čula da ga nazivaju. Bradon jeste mio. Biće prijatan muž. Verovatno više voli svoje konje nego ijedno ljudsko biće, ali ne preteruje sa klađenjem na trkama. A i delovao je sposobno za blagu nežnost, što je upravo bilo osećanje koje je Sofi donosila u vezu. Imaće lepu decu (važna stavka), a Bradon bi svoje ljubavnice nenametljivo držao po strani. Bilo je suviše prezrivo nazivati ga pouzdanim, pomisli Sofi započinjući prvi ples te večeri. Bradon je dobar i bez većih grehova, koliko je mogla da oceni. Verovatno će biti srećni zajedno. Veče je odmicalo, a ni njen verenik niti bilo koja druga važna osoba se nije pojavila. Sofi je plesala elegantno i izuzetno graciozno; samo najpažljiviji bi primetili da je ove večeri njen zarazni smisao za humor otupljen, ako ne i potpuno odsutan. Jedan mladi kicoš je na svoju brbljivu izjavu ljubavi dobio prilično hladno odbijanje, namesto njenog obično ljubaznog odgovora. Sofi se osećala kao da hoda po žici, visoko iznad vrtoglave publike sačinjene od mladića čiji su luckasti komentari i vlažni dlanovi samo otežavali njen zadatak. Prestala je da traži posrebrenu kosu. Nije bilo svrhe. Postaće grofica, a ne žena Patrika Fouksa, pomisli sumorno. Otišla je na večeru ruku pod ruku sa sinom večerašnje domaćice, Piterom Djulandom, elegantnim gospodinom blagih očiju. Sofi ga je godinama poznavala. Njegovo društvo bilo je opuštajuće, pošto nije pokazivao ni najmanju želju da mu najveća londonska lepotica padne u zagrljaj. U stvari, pomisli Sofi sa odobravanjem, Piter joj se nikada ni na koji način nije udvarao. „Kako je vaš brat?“, upita Sofi. Piterov stariji brat se teško povredio na jahanju i bio je često vezan za postelju tokom prethodne tri godine. „Mnogo bolje.“ Piter se ozari. „Lečio ga je nemački lekar koji je poslednjih nekoliko meseci bio na dvoru. Jeste li čuli za njega? Zove se Trankelštajn. Mislio sam da su to puke koještarije, ali Trankelštajnove masaže izgleda zaista deluju. Kvil - tako mi u porodici zovemo Erskina - sada može da napusti spavaću sobu, i trpi manje bolova. Zapravo, skoro svaki dan provodi u bašti, kaže da ne želi da ikad više da bude unutra.“ Sofi se po prvi put te večeri iskreno osmehnu i lice joj zasja. „Oh, Pitere“, reče ona, ni ne primećujući da ga je nazvala imenom, „pa to je prosto čudesno!“ „Ako želite“, Piter nastavi pomalo stidljivo, „upoznaću vas sa Kvilom, ledi Sofi. Večeras je u biblioteci i znam da bi voleo da vam se zahvali za vatromet u čijem ste priređivanju učestvovali.“ „Ne mogu da prihvatim nikakvu zahvalnost“, negodova Sofi. „Taj vatromet je u potpunosti delo erla i grofice od Šefilda. Ja sam samo bila deo grupe iz Vokshola.“ Putovanje do Vokshola i vatromet koji je zatim usledio u dvorištu Djulandovih odigrali su se pre više od godinu dana. Sofi je stajala, okružena mladićima, u vrelini londonske letnje večeri i posmatrala živahni, veličanstveni vatromet kako obasjava nebo. U stvari, njeni pratioci su posmatrali vatromet. Sofi je posmatrala svoju najdražu prijateljicu, Šarlot, kako stoji pored erla od Šefilda i


Daunsa - brata blizanca Patrika Fouksa. Opazila je tajno rumenilo na Šarlotinim obrazima dok se naslanjala na Aleksove grudi, zaštićena od očiju tračara baršunastom noći i treperavim svetlima na nebu. Sofi je sledećeg dana zadirkivala Šarlot, smejući joj se jer je stajala tako blizu Aleksu, jer je dozvolila da njegova ruka obujmi njen struk, jer ga je gledala sa takvim žarom. Sada je Sofi razumela Šarlotinu iznenađujuću pitomost. Sopstveno telo joj je postalo strano. Bila je razdražljiva jer drugi blizanac Fouks nije bio u balskoj dvorani. Nedostajala joj je omamljujuća bliskost koju jedva da je spoznala. Njen um je bio izdajica, nesposoban da se usredsredi na njenog budućeg muža Bradona, i stalno je lutao ka mislima o zločestim crnim očima i nasmejanim usnama. To je bilo odvratno, tričavo, ponižavajuće - ona prekide bujicu samoprekora i ustade. „Hoćemo li sada da se pozdravimo sa vašim bratom?“ Piter uljudno i bez razmišljanja odgurnu tanjir pun ukusnog fazanovog mesa. „Biće mi zadovoljstvo“, odgovori. „Zamoliću majku da nam se pridruži.“ Sofi klimnu glavom, iznenađena sopstvenom nesmotrenošću. Njenoj reputaciji je samo još falilo da nestane sa još jednim muškarcem. Vikontesa Djuland se osmehnu mladom paru sa odobravanjem i napusti svoj ušuškan krug tračara da bi prošetala do biblioteke. Nikada ne bi učestvovala u izanđalim žalbama na račun Sofi Jork, pomisli ona. Ta devojka ima dobru dušu. Kiti Djuland je budnim majčinskim okom primetila da njenog voljenog Pitera zaista ne privlači ledi Sofi, i da je - osim ako nije promašila metu (a to joj se retko dešavalo, pomisli za sebe) - ledi Sofi pokazivala sve znake zaljubljenosti u erla od Slasloua. Glasine koje je čula o objavi veridbe potvrdile su njen utisak. Kiti romantično uzdahnu. Kako je divno bilo veče kada je objavljena njena veridba sa dragim Terlouom. Kako ju je prožimao drhtaj prostog ali prijatnog trijumfa dok je kružila po sobi pred grupom mladih gospođica, sa sigurnom budućnošću! Kiti se vrati u sadašnjost i požuri u biblioteku da upozna Kvila sa ledi Sofi. Kvil - ili Erskin - uopšte nije bio onakav kakvim ga je Sofi zamišljala. Kroz maglu se sećala mršavog bledog lica na prozoru tokom vatrometa u vrtu Djulandovih. Ali lice koje se promolilo iz fotelje je imalo boju kestena, mnogo tamniju od tena većine londonskih kicoša, naviklih na zabavu u zatvorenom prostoru i mirne vožnje pokrivenim kočijama. Kvilovo lice bilo je mršavo i obeleženo tragovima bola, ali je takođe bilo izuzetno pametno i veoma lepo. Sada je stajao pred njom, hladnim usnama dodirujući njenu ruku. Delovalo je kao da nema problema sa stajanjem i tek kada je utonuo nazad u fotelju ona shvati koliko mu je bilo naporno da stoji uspravno. Brzo sede na prvi komad nameštaja koji je ugledala, malu tapaciranu stolicu ispred kamina. Nije želela da Kvilu bude neprijatno, s obzirom na njegovu nemogućnost da ostane u stojećem položaju pred jednom damom. Piter privuče jednu od glomaznih kožnih fotelja, a njegova majka priđe


časnom Silvesteru Bredbeku, koji se beše povukao u biblioteku da odmori svoj gihtom izmučeni levi gležanj. Kvil je posmatrao Sofi ispod poluspuštenih kapaka, ne odajući utisak posramljenosti, ako ju je uopšte i osećao. „Uživate li u balu, ledi Sofi?“, otegnu on. Sofi se blago zarumene. Naslućivala je podrugivanje, a ove večeri nije bila oštrog uma. U stvari, uvežbane duhovite opaske kojima se odlikovala većina interakcija između muškaraca i žena u visokom društvu kao da su iščilele iz njenog umornog mozga. „Ne preterano“, odgovori ona iskreno. „Hmm“, promrmlja Kvil, primećujući opuštene uglove njenih usana. „Možda biste hteli da predahnete od neprestanog veselja? Mogli bismo da odigramo partiju bekgemona, ako želite.“ Sofi brzo razmisli. Dame se nisu sklanjale u biblioteke da igraju društvene igre tokom balova. S druge strane, pratilja joj je bila sama domaćica i veoma bi joj prijalo da smiri svoje nategnute živce. Izgledi da Bradon ili Patrik uđu u biblioteku bili su mali te bi imala malo mira pre povratka u balsku dvoranu. Uperi pogled u Kvilove zelene oči. „Bilo bi mi veoma drago da vam se pridružim.“ Na znak svog brata, Piter skoči i donese stočić čija je gornja strana imala ugraviranu tablu za bekgemon. Sofi i Kvil tiho postaviše svoje figure na tablu, dok se svetlost vatre ogledala u crnim i belim figurama, na Sofinim tankim prstima i odsjajima boje vina u Kvilovoj kosi. Igra je proticala u tišini sve dok Sofi nije po drugi put bacila duple kockice. Kvil podiže glavu i uputi blistav pogled svom bratu. „Koga si to doveo da mi razbudi samoću, Pitere? Varalicu?“ Sa osmehom u očima se okrenu ka Sofi. „Nije li dobro što sam bio suviše džentlmen da vam predložim opkladu?“ Sofi uzvrati smernim osmehom. Bacanje duplih kockica bilo je vrhunac njene veštine u društvenim igrama, što je izbezumljivalo njenog dedu dok je bila dete. Otpi malo vina iz svoje čaše, osećajući se mnogo veselije. Biblioteka je bila poput svetlucavog utočišta, mirna oaza okupana svetlošću plamena i predah od divlje gladi koja joj beše obuzela telo. Kada je bacila sledeći par duplih kockica, razdragano se osmehnula na Kvilove promumlane žalbe, a zatim i podigla glavu sa širokim osmehom punim zadovoljstva kada je uspela da baci poslednji par - duplu šesticu! - na samom kraju partije. Baš u tom trenutku obojica muškaraca koje je tražila te večeri, Bradon Četvin, erl od Slasloua, i njegov dobar prijatelj Patrik Fouks, ušetaše u biblioteku. Bradon smesta krenu napred, ka ženi na koju je bio tako ponosan i koju je upravo hvalio svome starom školskom drugu.


Ali Patrik zakorači u biblioteku i zastade. Sofina kosa je sijala na svetlosti vatre koja je gorela iza nje sa bojom nalik zrelim breskvama, ili nalik vinu od kajsija sipanom u staklene flaše. Kosa joj je bila vezana na temenu, ali uvojci koji bi trebalo da joj padaju niz leđa su se rasuli napred. Ti uvojci behu satkani od pedeset boja, stapajući se od crvene, preko zlatne do najčistije sunčano žute... A kovrdže su se nastavljale manjim kovrdžama, sitnim talasima uvojaka, dajući njenoj glavi blago baršunastu mekoću breskve, ustalasane, sunčane boje koja je obećavala da joj je kosa meka na dodir kao najzrelija letnja voćka kada se prinese usnama. Skoro da se okrenuo da ode. Sofi se smejala, blistavih očiju. Dok nije ugledala njega. Njen osmeh na tren potpuno iščeznu, a zatim se uglovi njenih usana brzo ponovo izviše, mada ovaj osmeh nije dopirao do njenih očiju. Verovatno se pribojavala da će on reći Bradonu koliko je zapravo napredna u umeću ljubljenja, kiselo pomisli Patrik. Bradon se beše zateturao ka grupi kao previše živahno štene, pozdravio se, i sada je ponosno stajao pored svoje buduće mlade. Patrik priđe kaminu. Neće dozvoliti da ga potrese zanosna bludnica koja je imala obraza da ga odbije zarad više titule. Dobila je šta je htela. Sada je bila verena sa jedinim erlom na ovogodišnjem bračnom tržištu, a pošto je postojao samo jedan neoženjeni vojvoda, stari Siskind sa svoje osmoro đece, ugrabila je najboljeg iz gomile - bar dok on sam ne postane vojvoda. Patrikove oči plamtele su razornim besom. Sofi baci jedan pogled na njegovo lice i odmah ga skrenu, a rumenilo nežno poput ružičastog šampanjca koji je držala u ruci preplavi joj obraze. Bradon se beše posadio na tepih i žustro je razmeštao figure na tabli, očaran saznanjem da njegova buduća žena ume da igra bekgemon. Sofi mu se usiljeno osmehnu. Iz senke visoke fotelje, Kvil je posmatrao kako se šarmantna ledi Sofi skamenila, a zatim poprimila izraz krhke radosti; izvio se u stranu ne bi li video zbog koga se iz privlačne dame pretvorila u staklenu ženu iz visokog društva. Stoga se vitka preplanula ruka pomoli iz fotelje, a podsmešljivi glas otegnu: „Patriče, dragi moj, dođi da me pozdraviš.“ „Kvile!“ Patrik se u dva koraka nađe kraj fotelje, a njegove oči sijahu od zadovoljstva. „Moj bože, čoveče, mislio sam da si vezan za krevet!“ „Pa bio sam, do pre nekoliko meseci.“ „Izgledaš fantastično.“ „Živ sam“, jednostavno reče Kvil. Patrik čučnu ispred fotelje. „Mislio sam na tebe dok sam bio u Indiji, kada je


jedan maharadža pretio da će mi odseći glavu ako ne budem kleknuo pred njegovim malim idolom. To me je podsetilo na tvoju tiraniju u školi.“ Sofi je to jedva mogla da podnese. Oslanjajući se na pete, Patrik je bio u ravni sa njom dok je sedela na stoličici. Bio joj je tik uz rame. Njen pogled instinktivno skliznu niz njegovo telo i ona zagleda uske pantalone rastegnute preko mišićavih butina. Zatim trgnu glavu, nervozna poput zeca u visokoj travi, ali bilo je prekasno. Sofi proguta knedlu i blago se pomeri na drugu stranu mekane stoličice. Kada je otkrio da je ambiciozno derište još imalo moć da mu razbudi telo, Patrik oseti nelagodu. Nozdrve mu ispuni blagi miris potekao tik iza njegovog desnog ramena, sladak, nevini parfem sličan mirisu trešnjinog cveta. Taj miris zapali njegova čula. Želeo je da prebaci Sofi preko ramena i odnese je u neku spavaću sobu. Patrik se naglo uspravi, sa iznenada pretećim izrazom lica. Kada je bacio pogled ka stoličici, njegove oči bile su blistave, podrugljive. „Ledi Sofi, vama na usluzi.“ Pristojno se nakloni. „Moram se izviniti; nisam vas video.“ Sofi ponovo porumene. Naravno da ju je video. Skamenila se od njegovog pogleda. Ona načini jednako ljubazan naklon glavom, nemajući poverenja u svoj glas. Bio je podjednako lep kao i pre mesec dana, mada mu je pogled iz očaranosti prešao u ruganje. Kosa mu je bila neposlušna, iako beše nemarno elegantno nameštena po modi londonske gospode. Ali Patrikova kosa se očigledno protivila pomadama i uljima za kosu, a zdušno prihvatala jahanje na vetru i svežem vazduhu. Beše crna poput abonosa, poput gagata, s izuzetkom divljih srebrnih pramenova zbog kojih je izgledala kao posuta mesečinom. Sofi odlučno dođe sebi. Tu je venula kao gospođica iz Bata pod prezrivim pogledom iskusnog ženskaroša. A vikontesa Djuland je izgledala upadljivo nemirno, i dalje u razgovoru sa Silvesterom Bredbekom. Sofi se uspravi i graciozno ustade. Uputi Kvilu iskren osmeh koji joj osvetli oči i zadrhta na usnama. Kvil takođe ustade pomalo nesigurno, pridržavajući se za rukohvat fotelje. Sofi napravi duboki kniks. „Molim vas, sedite.“ Kvilovo lice beše obeleženo bolnom, ali potresno saosećajnom grimasom. „Ledi Sofi, bila bi mi velika čast da vas ponovo vidim. Možda bismo mogli da upriličimo revanš kada budem osećao da imam više sreće.“ „Bilo bi mi milo“, reče Sofi. Okrenu se Kvilovom bratu, Piteru, i pruži mu treperavi osmeh. Pogled joj hladno zaobiđe Patrika i spusti se na njenog verenika. Ona krenu ka Bradonu. „Gospodine.“ Bradon pruži ruku i ona se osloni na nju, hodajući preko persijskog tepiha,


dok su srebrni vrhovi njenih cipelica pritiskali svetlucave rubin-crvene i grimizne cvetove. Bila je potpuno svesna dvojice muškaraca koji su je pratili pogledom Kvila, još u fotelji, sa saosećajnim poluosmehom od kojeg joj se plakalo, i Patrika sa podrugljivim poluosmehom zbog kojeg je poželela da ga gađa vazom. Neću se osvrnuti ka tom... tom nepouzdanom zavodniku, pomisli ona. I nije se osvrnula. S druge strane, Patrik je posmatrao Sofi kako hoda ka objavi svoje veridbe sa Bradonom Četvinom preplavljen naletom besa od kojeg mu se čitavo telo razbuktalo. Osetio je zastrašujuću potrebu da poleti preko sobe i zgrabi je u naručje, da uništi samouvereno njihanje njenih kukova dok je odlazila sa Bradonom. Znao je, znao, da bi bio dovoljan samo tren da ponovo pretvori Sofi u zajapurenu, uzdrhtalu ženu čija je zbunjenost delovala tako dirljivo istinito da je kad samo ne bi znao da je ona prefinjena razuzdanica, zavodnica koja je delila poljupce šakom i kapom po londonskom „lepom svetu“ - možda mogao... Možda mogao šta? Piter se izvinio i ubrzano uputio ka balskoj dvorani, a Patrik ostađe na mestu. Spusti se na stoličicu koju je Sofi napustila, a njegove krupne preplanule šake uzeše da sređuju figure za bekgemon. Patrik napokon podiže glavu i vide da ga Kvil mirno posmatra. Kvila je oduvek krasila čelična uzdržanost, čak i kada su u školi trpeli neprijatnosti kolektivnog života. Patrik bi prasnuo u grozničav bes, skačući na svog brata blizanca, Aleksa, očajnički pokušavajući da mu udari glavom u pod; Kvil se izražavao probranim rečima. Sada se osloni na tamnobraon kožu fotelje i sklopi oči. Kada je progovorio, u glasu mu nije bilo ni traga skrivenog značenja. „Zar nije Bradon uzeo jednu od tvojih žena - neku crvenokosu glumicu?“ „Arabelu Kalhun. Još je ima. Ona mu je ljubavnica od prošlog leta.“ Patrikove ljute oči ovlaš pređoše preko mirne površine Kvilovog neprobojnog lica. „Ledi Sofi“, besno dodade, „nikada nije bila ’jedna od mojih žena’. Izravno me je odbila.“ Na to Kvil otvori oči. „Ti si učinio to časno delo?“ Suočen sa Kvilovim zabavljenim pogledom, Patrikove usne se konačno opustiše i izviše u osmeh. „Šokantno, znam“, prizna on. „Da, posle svih oriih žena koje su te jurile tokom protekle godine...“ Kvil lenjo odmahnu rukom. „Piter mi pomaže da budem u toku sa londonskim tračevima. Otkako se tvoj brat oženio pre, koliko, godinu ili dve, ti si postao pravi miljenik društva, zar ne?“ „Ne.“ „Koji beži od pažnje mama čije su kćeri spremne za udaju, pošto si se u Indiji toliko obogatio da je to prosto neukusno pominjati“ Kvil nestašno dodade.


„Da odigramo koju partiju?“ „Šutnula te je divna Sofi Jork! Zamoliću Majku da je pozove na čaj.“ „Biće zauzeta u bliskoj budućnosti“, Patrik reče ravnodušnim glasom. „Verujem da sad tamo, u drugoj sobi, primaju čestitke.“ Kvil zastade. „Dotle je došlo, je li?“ „Svakako. Nije ona glupa, Kvile“, reče Patrik, nehotice citirajući Sofinu ocenu same sebe. „Namerila se na titulu.“ „Nažalost, Bradon je tupoglav. Izludeće je u roku od mesec dana.“ Kvilove duboko usađene oči posmatrale su druga iz detinjstva naizgled nemarno. „Da odigramo koju?“, ponovi Patrik nestrpljivim tonom. „U redu.“ S druge strane masivnih vrata od orahovine nastavila se bučna zabava visokog društva. Ali u biblioteci su se zvuci sveli na kotrljanje kockica po uglačanoj površini. Mermerna bista Šekspira nemo je posmatrala pognute glave dvojice muškaraca. Nakon treće partije, Patrik iznenada pokida mrežu koju beše isplelo Kvilovo smireno prisustvo i treperava svetlost kamina. On pogleda Kvila, sa licem obasjanim samoporugom. „Da odem da čestitam srećnom paru?“ Kvilove polusklopljene oči nisu odavale ništa. Naposletku otegnu: „Ja idem na spavanje. Izmorio si me svojim osećanjima.“ Polako ustade, a zatim zastade, oslanjajući se na visoki okvir kožne fotelje. „Drago mi je što si se vratio sa Orijenta, Patriče.“ „Žao mi je zbog tog prokletog konja.“ Kvil se tiho nasmeja. „Krivo je moje jahanje. Nadam se da ću te uskoro ponovo videti.“ Zajedno napustiše biblioteku, jedan sa telom poput tečne simfonije mišićave gracioznosti, tek delimično maskirane uskim pantalonama jednog londonskog gospodina. Telo drugog muškarca beše podjednako mišićavo, ali ti mišići su se grčili i istezali, odbijajući da ispunjavaju naredbe svog gospodara. Gvozdena samokontrola povela je Kvila preko persijskog tepiha ka primamljivo zamračenim uglovima zastrtog kreveta; zauzdana strast je Patrika pokretala u drugom pravcu, ka suncem protkanim neobuzdanim uvojcima žene koju je želeo tako žarko da mu se to gadilo.


Četvrto poglavlje Lakeji, livrejisani u sumornoj nijansi prljavoružičaste, još su kruto stajali ispred mermernog ulaza kad je Patrik sišao iz biblioteke. Ali vila Djulandovih se praznila. Patrik je u odjeku udaraca svojih čizama po mermeru mogao da čuje da je bal završen. Zidovi su mu sada vraćali zvuk, a kada se pre sat i nešto peo uza stepenice, vazduh beše topao i pun zveketa koraka, glasova i žičanih instrumenata. On skrete u balsku dvoranu. Sveće su još gorele punim sjajem u svećnjacima širom prostorije. Ali one u ogromnom glavnom kandelabru su se polako gasile, pošto behu upaljene pre nekoliko sati. Središte ogromne balske dvorane poprimilo je izgled pećine, sa dugim senkama koje su se pružale ka osvetljenim zidovima. Tu i tamo su još stajale grupice dama u haljinama jarkih boja i gospode u prigušeno sivoj, tvrdoglavi ljubitelji zore, oni koji bi veče smatrali neuspelim ako bi stigli kući pre šest sati ujutru. Ona beše otišla, naravno. Ledi Sofi sebi nikada ne bi dozvolila da bude viđena u talogu jedne zabave. To ne bi bilo po modi. Bolje je otići pre nego što bilo ko zevne, bolje otići pre nego što se pratilac zapije. Ali Bradon... Bradon nikada nije znao kada treba da ode, siroti smotanko. Patrik ga lako pronađe. Bradon beše opušteno zavaljen u stolicu u uglu, usred razgovora sa nekim koga Patrik nije mogao da vidi, pošto su mu Bradonove razmahane ruke zakknjale vidik. Brbljao je sve u šesnaest. Priča o konjima, pomisli Patrik sa nevoljnim ubodom nežnosti. Dobri stari Bradon. Šteta što je Engleska tako mala da su žene morale biti raspodeljene između muškaraca koji su se poznavali od šeste ili sedme godine, kada su zajedno istreseni u hladne hodnike Itona. Ali kada je shvatio s kime Bradon razgovora, on ubrza korak. „Alekse!“ Njegov usklik olovno odjeknu u sve praznijoj sobi. Njegov brat blizanac podiže glavu, nasmešenih crnih očiju. „Čekao sam te, a to se ispostavilo kao naporan posao. Bradon se opet zaneo.“ Patrik sede pored brata, osećajući kako ga napetost napušta. Bradon se nagnu napred, zacakljenih očiju, dok mu je široka brada podrhtavala od uzbuđenja. „Nisam se zaneo, Patriče - ovo je prava stvar! Moj život je sređen, upotpunjen, upakovan.“ Osmehnu se i nasloni isprepletane prste na izvezeni prsluk. „Čestitam“, tiho reče Patrik. Bradon izgleda nije čuo potisnutu pretnju u Patrikovom tonu i žurno nastavi. „Bože, ona je prelepa. Ima najlepšu oblu zadnjicu koju sam ikada video, a njene grudi - one su kao, kao...“ Bradonu ponestade mašte, ne po prvi put u njegovom životu. „Pa, velike su i lepe, velike za tako sitnu devojku.“ Patrik oseti kao da mu led


klizi niz kičmu i ruke mu zadrhtaše. Moraće da udari kučkinog sina. Krv mu je pulsirala u glavi. „Pribio sam je uz vrata štale“, nastavi Bradon, blaženo nesvestan Patrikovog izraza lica. „Nekako sam je uhvatio i zgrabio otpozadi i malo je štipnuo... moj bože, nikada nisam osetio-“ Govor mu prekide ruka koja iznenada polete sa stolice preko puta i zgrabi ga za šal, grubo ga uvrćući. Šal mu prignječi dušnik. Bradon se zaledi, širom otvorenih usta, ni ne pokušavajući da se oslobodi. U stvari, obojica se ukočiše na trenutak, kada je Patrik shvatio da nema pravo, ama baš nikakvo pravo, da kažnjava čoveka zato što je štipnuo svoju buduću ženu. On gurnu Bradona nazad na stolicu, koja zlokobno zaškripa nakon što se u njen plišani zagrljaj sručilo nekih 110 kila. Aleksov miran glas pade u tišinu koja je obavila celu sobu. Nekolicini preostalih ljudi na balu beše privuklo pažnju negodovanje stolice, kao što miris lovine privuče pse goniče. Nešto se dešavalo, nešto mnogo zanimljivije nego bajati parčići tračeva posluženi u te sitne sate. „Bradon je“, reče Aleks, „našao novu ljubavnicu, Patriče.“ Bradon se zablenu u Patrika pogledom zbunjenog kučenceta. „Mislio sam da te nije briga za Arabelu“, reče ožalošćenim tonom. „Mogao si ranije da mi kažeš ako sam te uvredio time što sam ti je uzeo.“ Patrik se zavali nazad u stolicu, navodeći svoje telo da se opusti. „Sledeći put me pitaj pre nego što se baciš na lovokrađu.“ Grupica na drugoj strani dvorane se okrenu nazad u svoj krug, prosto predući od radoznalosti. Svi su znali za Fouksovu bivšu ljubavnicu, glumicu Arabelu Kalhun, i njen prelazak pod okrilje erla od Slasloua. Fascinantno, u svakom slučaju. Niko nije mislio da je Fouksu uopšte stalo do nje. Po priči, Fouks je produžio njen zakup za šest meseci, a zatim je poslao kopiju računa Slaslou sa nažvrljanom pohvalom. Fascinantno. Pošto radoznali pogledi upućeni u pravcu Slasloua i braće Fouks nisu obećavali dodatno uzbuđenje te večeri, poslednja mala družina pomodnog naroda polako krete ka vratima. Najbolje da u nekom klubu popiju poslednju čašu brendija pre odlaska kući. Bradon se osećao neprijatno potreseno, sedeći pod uznemirujućim suženim Patrikovim pogledom. „Dođavola, čoveče, Arabela je prešla pod moju zaštitu pre sto godina! Nisi valjda očekivao da ću je zadržati zauvek.“ Uspe da prizove trunku revolta. „Platio sam joj zakup stana za sledećih šest meseci i poslao nisku smaragda. Šta si očekivao od mene, Patriče? Da se oženim njome, pobogu?“ Patrik otvori usta, ali ih ubrzo ponovo zatvori. Aleks nepristrasnim tonom upade u razgovor. „Voleo bih da čujem ponešto o tvojoj Madlen. Gde si je našao?“ Bradonov pogled nelagodno skrenu ka Aleksu. Zatim opet ka Patriku, a


blesak istinske ljutnje mu ispravi leđa. „Ne poznaješ Madlen, zar ne? Ona je moja, Foukse, moja!“ Na to se Patrikova usta nevoljno izviše u osmeh. „Zaboga, Bradone, zar ne misliš da je bilo dosta deljenja?“ „Pa, Arabela je nešto drugo.“ Bradonove oči sada behu užarene. „Madlen je drugačija. Biće moja i samo moja, zauvek.“ „Kakav neobičan aranžman‘, primeti Aleks. Bradon se besno okrete ka Aleksu, poput buldoga koji pokušava da odgovori dvojici gospodara. „Nipošto nije. Moj otac je imao jednu ljubavnicu trideset šest godina. Bog zna da još plaćam njene račune. Mada mi ne smeta. Ona je dobrica, i ljubazna je. Bila je i lepa, a ne kao moja majka. Ponekad sa njom odem na čaj i pričamo o ocu.“ Aleks napomenu očiglednu stvar: „Tvoja žena... tvoja buduća žena... veoma je lepa.“ „To nije isto.“ Bradon je sada bio smrtno ozbiljan, pokušavajući da objasni nešto što je mukotrpno shvatao u godinama nakon što ga je otac upoznao sa gđom Berns. Bivši erl od Slasloua je od svog naslednika zahtevao apsolutno poštovanje te mu je uputio pogled koji ga je uzdrmao do srži kada se nije odmah poklonio. I zatim se Bradon poklonio tako duboko kao da je gđa Berns kralj Džordž glavom i bradom. A zatim su on, njegov otac i gđa Berns seli da piju čaj. Zadivljeno je razgledao prelepo nameštenu kuću, elegantne vrtove vidljive kroz široke venecijanske prozore. Naposletku je ugledao sliku deteta na klaviru - sliku svog brata! A onda mu je gđa Berns rekla da mu je brat umro kada mu je bilo sedam godina. Njegov otac se beše pomalo klecavo približio gđi Berns i čvrsto joj pritisnuo ramena kad je to izgovorila. I Bradon je razumeo, bez mržnje, da je njegov otac tog dečaka voleo više nego Bradona ili njegove sestre. I da je voleo gđu Berns, a ne svoju ženu. Usledilo je ozbiljno razmišljanje, u čemu Bradon nikada nije bio dobar. Ali znao je da je i sam želeo ono što je njegov otac imao sa gđom Berns. Stoga, kada mu je otac ležao na samrti, poput velike hrpe mesa u spavaćoj sobi, podmitio je očevog sobara da ne dozvoli nikome da uđe u očevu sobu sat vremena. A zatim je unutra prokrijumčario gđu Berns. Pre nego što je izašao iz sobe, video ju je kako seda na krevet i naginje se ka njegovom ocu. A otac je, nakon dva dana ćutanja, prošaputao „voljena“. Kada je stari erl od Slasloua umro te noći, ne rekavši više ni reč, Bradon beše odlučio. Da, oženiće se kao što je ona veštica od majke neprekidno zahtevala. I imaće decu, koliko god bude neophodno dok se u toj gomili ne pojavi dečak. Do tad beše zaprosio tri dame; treća je konačno progutala mamac. Dakle, taj deo njegovog života je bio sređen. Ali hteo je da ima i svoju gđu Berns. Bilo je pravo čudo da je iznenada imao i nju. „Njeno ime je Madlen, gđica Madlen Garnije“, reče on, vilice stegnute u


strepnji da će Patrik pokušati da mu je uzme. „Da li je poznaješ?“ Patrikove oči su blistale i Bradon se opusti. „Nikad u životu nisam čuo za nju. Neće biti lovokrađe, časna reč.“ A je Patrik brzo dodao za sebe: „Bar ne kad je Madlen u pitanju.“ Nije bilo potrebe da to kaže i naglas. Ali brat ga značajno pogleda. Aleks je osetio pauzu, te neizgovorene reči. Jedna od mana kada čovek ima brata blizanca bilo je nepogrešivo prepoznavanje nemih laži. Patrik pročisti grlo. „Da li dugo poznaješ Madlen?“ Bradon ponovo stisnu usne. „Za tebe je ona gđica Garnije.“ Zatim trepnu, shvativši kako je to suludo zvučalo. „Upoznao sam je pre nekoliko nedelja. O tome sam pričao Aleksu kada si došao. To je proviđenje; mora biti. Konačno sam sebi našao dobru ženu- moja majka je na sedmom nebu zbog toga - i upoznao sam Madlen, sve u istoj nedelji.“ „I znaš šta još?“, Bradon nastavi u naletu samopouzdanja. „Prilično mi se sviđa ideja ženidbe sa Sofi Jork. Ona ima karakter. Možda će čak moći da se nosi s mojom majkom. Možda će se tako žestoko posvađati da će moja majka odbiti da nas posećuje.“ On se ozari poput čoveka kome je dato da zaviri u raj. „Ali bi i dalje morao da imaš posla s njenom majkom“, otegnu Patrik. Njemu se zapravo dopadala ta stara šiba, markiza od Brandenburga, ali Bradona je prestravljivala. Bradon se protrese. „Neću biti prisutan često. Mislim da ću kupiti Madlen kuću u Mejferu. Šta misliš?“ Patrik ponovo oseti talas nelagode. „Ne možeš to da uradiš“, oštro reče. „Tvoja kuća je u Mejferu. Kupi gđici Garnije kuću u Šordiču.“ „Neću.“ Bradon stegnu svoju izduženu vilicu. Patrik se sneveseli. Viđao je taj izraz na Bradonovom licu i ranije, svaki put kad bi se Bradon fokusirao na neki potpuno idiotski plan. „Želim da mi Madlen bude blizu. Ne stidim je se.“ „To nije pitanje stida“, upade Aleks. „Ne želiš valjda da uvrediš svoju buduću ženu. Kada ledi Sofi postane tvoja grofica, mogla bi svake nedelje da naleti na tvoju ljubavnicu.“ „Zato sam izabrao Sofi Jork“, pobednički izjavi Bradon. „Ona je sasvim u redu. To joj uopšte neće smetati. Zapravo, mislio sam da ih upoznam kad bude prošlo malo vremena.“ Patrik je zbunjeno piljio u njega. Njegov dugogodišnji prijatelj je konačno sišao s uma. To je bilo jedino objašnjenje. Ko bi uopšte želeo ljubavnicu pored Sofi?


A Sofi! Šta će biti s njom kada njen tupoglavi muž počne da paradira okolo sa svojom ljubavnicom? Patriku se steže srce od same pomisli. On uputi vatren pogled svom bratu. „Često sam viđao Sofi Jork u poslednjih godinu dana“, odmereno reče Aleks. „Znaš da je ona najbolja prijateljica moje žene. Ne bih rekao da je iskusna. Zapravo je neverovatno naivna za ženu koja je debitovala u društvu pre dve godine.“ „Možda je naivna“, uzvrati Bradon pomalo nestrpljivo, „mada ja lično u to ne verujem. Sigurno ste čuli priče o njoj - bože, pomislili biste da se ljubila sa svakim muškarcem u Londonu. No, nije me briga za to. U svakom slučaju, možda je i naivna, ali je svakako dobro potkovana kada je u pitanju brak. Pogledajte samo njenog oca! Nisu joj mogle promaći njegove aktivnosti. „A ja ne nameravam da budem nimalo nalik njenom ocu. Madlen ne bi želela da prisustvuje društvenim događajima. Ona nije taj tip žene. Dakle, ja neću plesati sa ljubavnicom ženi ispred nosa. Zapravo, predviđam veoma miran porodični život. Paziću da ne osramotim Sofi i da ne tražim previše od nje. Nakon što dobijem naslednika, razići ćemo se i ostati samo prijatelji. Dame ionako ne vole da rađaju decu, to im upropašćuje figuru. Možda ćemo imati sreće i odmah dobiti dvojicu blizanaca kao što ste vi, pa više nećemo morati da se gnjavimo s tim. „Ne zvuči li to kao dobar plan, Patriče?“, Bradon ga čežnjivo pogleda. Patrikove oči preteći sevnuše. Ne reče ništa. Trenutak kasnije Bradon se naduri. „Ti si pas u jaslama! Pas u prokletim jaslama! Nisi više hteo Arabelu - dovraga, samo si otišao i ostavio je na kućnoj zabavi bez pozdrava. I nije te bilo šest dana. Šest prokletih dana! Šta si očekivao? Nije te bilo briga tad, pa zašto te je briga kad je ja ostavim?“ „Šta bi mene kog đavola bilo briga da li si ostavio Arabelu?“, Patrik povika. „Ovo nema nikakve veze sa Arabelom!“ Njegove reči se otkotrljaše kroz praznu dvoranu. Kipteo je od besa. Bradon skoči na noge i napravi nekoliko žustrih koraka. „Zašto si onda tako ljut na mene? Zašto ti je stalo da li ću imati ljubavnicu, ako nikada pre nisi ni video Madlen?“ Patrik trepnu. Osećao je bratov zainteresovan pogled zdesna. Kakav haos. „Stalo mi je“, reče pažljivo, „do toga kako se ophodiš prema Sofi Jork.“ „Ti jesi pas u jaslama!“, prasnu Bradon, očiju blago izbečenih od besa. „Znao sam da je nisi zaprosio! Čuo sam sve o tome kako si je pipkao u praznoj sobi, a onda si pomislio da nije dovoljno dobra za tebe! E pa, ja nemam iste kriterijume kao ti, Patriče Foukse. Sofi je dovoljno dobra za mene.“ Čak i Bradonovo budalasto izduženo lice ponekad ume da izgleda dostojanstveno, veselo pomisli Aleks prekrštajući noge. Patrik smesta skoči na noge. „Ti brbljivi idiote!“, uzviknu. „Zaprosio sam je, glupane. Zaprosio sam je!“ Nastupi trenutak tišine. Bradon zbunjeno zatrepta, grickajući usne. Zbog čega je po Aleksovom mišljenju samo još više ličio na buldoga. „Zaprosio si je? Ti ? I odbila te je?“


Patrik se iznenada isceri. Ko može da ostane ljut na klipana kao što je Bradon? On ponovo sede. „Tako je. U deset sati sledećeg jutra sam domarširao do vrata njihovog doma, samo malčice podmazan brendijem. Rešio sam stvar sa njenim ocem. Ali ona se usprotivila.“ Patrik oseti neobičan nalet zaštitničkog raspoloženja, setivši se Sofinih krupnih, nesigurnih očiju. Nije ga očekivala, to je bilo jasno. Što nije bilo baš pohvalno za njegovu reputaciju. Ali on beše stao pred nju i obznanio svoje namere. I ona je rekla ne. Zaista nije želeo da diskutuje o tome zašto ga je odbila. „Ne mogu da verujem“, Bradon reče obamrlim glasom. „Ja - ja, Bradon Cetvin, oteo sam ženu od jednog Fouksa? Mislim, ne računam Arabelu. Sećaš se?“, reče, okrećući se ka Aleksu, koji se široko kezio. „Sećaš se kad si se vratio iz Italije i ja sam ti rekao za najlepšu ženu u Londonu, onu kojom sam hteo da se oženim, i neka sam proklet ako se nisi verio sa njom dve nedelje kasnije?“ Aleks se nasmeja. „Moja žena“, reče uz ironičan naklon glavom. „Tvoj sam dužnik, Bradone.“ „Sofi Jork je odbila tebe, a prihvatila mene?“, Bradon upita Patrika. Patrik zakoluta očima. Na trenutak je pomislio da će njegov prijatelj početi da skakuće okolo. Aleks ustade. „Gospodo, sa žaljenjem moram reći da, iako je ovaj razgovor fascinantan, moram da idem kući.“ Patrik ga pogleda. „Postao si papučić?“ Njegov brat blizanac mu se osmehnu samouvereno. „Šarlot se brine ako ostanem kasno napolju. Sara se još povremeno budi tokom noći da sisa...“ „Fuj!“, upade Bradon. „Ne razumem zašto si dozvolio ženi da doji dete, Alekse. To je odvratno.“ On isturi donju usnu, što je bio znak da duboko razmišlja. „Ništa slično neću dozvoliti Madlen, to ti garantujem. Surogat dojilja, to je pravo rešenje. Ne dam da se Madlen pretvori u kravu muzaru.“ „Ignorisaću implikaciju da je moja žena krava“, promrmlja Aleks. On pogleda Patrika. „Hoću li te videti na večeri sutra?“ „Naravno da dolazi“, reče Bradon. „On je moj kum, zar ne? Mora da dođe na vereničku večeru!“ Patrik protegnu rame. „Zašto ne bih došao? Hoću da vidim tu tvoju telad, brate.“ „Fuj“, ponovi Bradon. Zatim se prepade. „Ne misliš valjda da će Sofi pokupiti te fazone o dojenju od tvoje žene, je li Alekse? Jer ja to neću dopustiti. Ne u mojoj kući. To je odvratno.“ Aleks uputi bratu upozoravajući pogled.


Patrik se osećao kao da mu od besa gori kičma. Primio je Aleksov neizgovoren komentar. Sofi Jork, kao i način na koji je Bradon govorio o Sofi Jork, nisu ga ticali. „Dobro.“ Bradon veselo povuče svoj izvezeni prsluk. „Da li bi svratio da se pozdraviš sa Arabelom, Patriče? Znaš da ovih dana igra u Vojvodskom pozorištu u Dorset Gardenu i siguran sam da bi volela da te vidi. Igra Juliju, što je prilično dobra uloga za nju, a? Mada Bela nije kao Julija spremna da umre za ljubav. Znaš li da mi je, kada sam raskinuo vezu, napisala sasvim hladnu poruku u kojoj je rekla da sam ja radost njenog života, ili neku sličnu besmislicu, i pošto je moja strast za njom propala, osetila je potrebu za sigurnošću - a vrhunac svega je da želi da joj kupim kuću. Kakva lisica.“ Patrik je hodao ispred njega iz balske dvorane. „I hoćeš li to učiniti?" dobaci preko ramena. Nastupi pauza. Patrik zainteresovano pogleda Bradona. „Ti si laka meta, zar ne?“ Uspori malo da bi koračao uporedo sa prijateljem. „Javi mi kada bude našla kuću i ja ću istresti polovinu para“, reče preko bata njihovih čizama kroz prazne mermerne hodnike. Vikont i vikontesa Djuland behu odavno otišli na počinak i samo im jedan umorni batler požele laku noć. „Pare mi nisu problem“, defanzivno reče Bradon. „Pa, ja mogu da te kupim i prodam“, otegnu Patrik, „a voleo bih da učestvujem u kupovini Arabeline kuće.“ Bradon ga pogleda radoznalim svetloplavim očima. „Znači stvarno si se vratio iz Indije bogat kao Krez?“ Patrik slegnu ramenima, terajući kosu koja mu beše pala u oči. „Otac me je poslao samog na Istok, znaš. Nije zabavno praviti nevolje bez Aleksa, pa mi je to došlo nekako prirodno.“ I zaista je bilo tako. Njegova živahna, podrugljiva priroda je neizmerno uživala u delikatnim ritmovima indijskog procesa pregovaranja i izvoza. Uživao je u osmišljavanju trgovačkih puteva, pronalaženju retkih začina, tovarenju brodova tananim zlatnim kavezima za ptice, lepršavom svilom, tako nežnom da se cepala na dodir nokta, i kovčezima punim paunovog perja. Mnogo je rizikovao i još više dobijao. Trenutno je u Engleskoj njegovom bogatstvu mogao da parira možda samo njegov brat i još nekolicina drugih. Londonska gospoda poput Bradona, koja su svoje finansijske ambicije ograničila na treniranje konja za sledeću trku u Askotu, behu vrsta u izumiranju. Aleks mahnu i uđe u svoje kočije. Patrik odbi Bradonov plan za posetu Vojvodskom pozorištu i, iznenada donevši odluku, odmahnu svom kočijašu. Stajao je na pustoj ulici, posmatrajući svoje visoke kočije kako zamiču iza ugla. Počela je da rominja kiša. London je intenzivno mirisao na prašinu i konjski izmet. Patrik namesti svoj ogrtač i krenu niz ulicu krupnim koracima. Dok je hodao, napetost iščile iz njegovih nožnih mišića, a iz stomaka nestade grč kojeg nije ni bio


svestan. Potpuno se opusti. Patrik je hodao vrućim i zagušljivim uličicama luke Vampoa u Kantonu, šetao je ispod elegantnih lukova Bagdada, šipčio stazama kroz tibetanska planinska sela. Tokom šetnje jednom zavučenom uličicom u Lasi beše začuo poj avadavata: malih crno-crvenih ptica pevačica koje je kasnije izvezao u Englesku, i koje su postale hit u Londonu. Nikada nije imao običaj dugo da spava. U šetnjama su mu se, nepozvane, javljale ideje. Ali umesto da razmišlja, Patrik je sada sanjario. Čak i samo sećanje na slatke obline grudi Sofi Jork - celom svetu na izvol’te u toj sumanutoj haljini koju je nosila! - zapali mu vatru u preponama Stoga on nastavi da korača, govoreći sebi da izbaci Sofi iz glave. Za boga miloga, imao je ljubavnicu u Arabiji, kako se ono zvala? Perlis. Sve dok jednom paši nije zapala za oko, a i paša njoj, pa je u roku od nekoliko sati njegova ljubavnica postala ugledna supruga, dvadeset četvrta, ili beše dvadeset peta? Nije se ni štrecnuo zbog toga, mada su mu nekoliko dana nedostajale Perlisine nesporne veštine i graciozne duge noge. Ali sada! Poljubio je to derište samo nekoliko puta, pobogu. Jedanput je držao Sofi u naručju pre nego što ju je prvi put poljubio, ali to je bilo kada je njegova snaha bila gotovo na samrti u susednoj sobi. Već tada je bio svestan onoga što drži, iako je znao da ga Sofi u tom trenutku uopšte nije primetila. Beše oplakivala Šarlotinu smrt. Samo što Šarlot, naravno, ipak nije umrla. Patrik je strpljivo čekao. Sofi se vratila kući dan nakon bezbednog rođenja Šarlotinog deteta. Lov je Patriku bio dobro poznat. Namerno je nije pratio. Umesto toga je sačekao da plemstvo počne da se vraća u London, krajem novembra. Ali onda, kada ju je probudio, pretvorio uspavanu lepoticu n rumenu, željnu ženu koja se privijala uz njegove grudi - odbila ga je. Naravno, nije stvarno želeo da se oženi, ali s obzirom na okolnosti... Prošle su nedelje od njegove prosidbe. Otad nije bio ni sa jednom drugom ženom i nije mogao da prestane da misli na Sofino telo. Očigledno je bila u pitanju frustracija, prosta seksualna frustracija. Da je imao imalo mozga, odšetao bi do Vojvodskog pozorišta i video da li bi ga Arabela primila u postelju u ime dobrih starih vremena. Ali stopala ga nisu slušala. Ona se zaputiše kući, ignorišući divlje nezadovoljstvo koje mu je pulsiralo u udovima. Nipošto neće dozvoliti da se Sofi uda za Bradona. Patrikov pogled suzi se na iznenadnu sliku kojamu blesnu kroz glavu: Bradon koji precizno skida svoj izvezeni prsluk i priprema se da obavi svoju dužnost - ali samo dok ne dobije naslednika. Šta bi Sofi trebalo da radi kada Bradon dobije naslednika? Da postane jedna od onih površnih gospođa koje su iz dosade uzimale ljubavnike iz visokog društva ili, još gore, spavale sa svojim baštovanima? Patrik stiže do vrata svog doma. Šetnja večeras nije pomogla. Srce mu je lupalo, a šake mu behu stegnute u pesnice.


Verenička zabava. Polako se pope uza stepenice, dok je njegov zahvalni batler gotovo trčao ka odajama za poslugu i sopstvenom krevetu. Patrik odsutno ušeta u svoju spavaću sobu, odmahnuvši svom pospanom sobaru. Večera koju Šarlot priređuje za Sofi. Popričaću sa njom, pomisli Patrik. Popričati, malo sutra! Njegovi prsti su žudeli da protrljaju nežnu liniju njenih bradavica. Silno je želeo da privije Sofi uz svoje čvrsto telo, da se opije susretom mišića i podatne mekote, izbočina i oblina koje su stvorene da budu spojene. Popričaću sa njom, odluči Patrik. Popričaću sa njom, i to je sve. Te večeri lord Breksbi krenu na spavanje ispunjen samozadovoljstvom. Leže sa rukama iza glave, koja beše uredno pokrivena kapom za spavanje. „Kažem ti, draga moja“, reče svojoj sanjivoj ženi, „ponekad sebe zaista smatram genijem.“ Ledi Breksbi nije imala nikakav prigovor na tu konstataciju - zapravo, samo je ispustila neartikulisan zvuk odobravanja - te se trenutak kasnije lord Breksbi namesti za spavanje. Sanjao je žezla s rubinima, a ona je sanjala ruže. Patrik je sanjao da pleše sa Sofi Jork okićen ogromnom oznakom vojvodske titule. Ledi Sofi je sanjala da ljubi svog budućeg muža, Bradona Četvina, kada se on iznenada pretvorio u krivouhog zeku i odskakutao, na njeno delimično olakšanje. Samo Aleks nije ništa sanjao te noći. Bebi Sari su rasli zubići, zbog čega je preplakala pola noći. „Trebalo bi da budemo srećni što ima zdrava pluća“, pospano primeti njegova žena u tri ujutru. Aleks na to samo uzdahnu i vrati se u dečiju sobu. Ako je grof od Šefilda i Daunsa budan sanjao da sa bratom otplovi u Otomansko carstvo, daleko od vlažnog i bučnog deteta u njegovom naručju, ko bi ga mogao kriviti?


Peto poglavlje Nakon što se okupana, odevena i isfrizirana smestila u kočiju koja ju je lagano vozila na vereničku večeru, Sofi obuze radost. Bila je sama. Kočije će je dovesti sat ranije u dom Šefildovih, kako bi mogla malo da posedi sa Šarlot. Ona se udobno zavali na crvenkasto-ružičasti pliš. Njena majka, markiza, uvek bi nepogrešivo sedela uspravno, kao da ima čeličnu šipku u leđima, grčevito se držeći za zidnu uzicu. Nasuprot tome, zaključi Sofi, moja leđa prirodno prianjaju na sedište. Osećala se raspojasano i senzualno, a razigrani nervi joj ubrzaše ritam srca, podsećajući je da je razlog za tu vrtoglavu radost majušna, nevažna, smešna činjenica da će Patrik Fouks biti na večeri. Videće ga, a ako posle bude neformalnog plesa, možda će... Bila je prilično ubeđena da će plesa sigurno biti. Onda će je vrlo verovatno držati u naručju. Uostalom, Šarlot je mnogo volela da pleše. A i bila j-e nemalo zainteresovana za Sofinu i Patrikovu budućnost. Mada nije kao da ima budućnosti sa Patrikom Fouksom, brzo se podseti Sofi. Kočije su kloparale dalje. Kotrljale su se preko zaobljene kaldrme i skrenule za ugao u prevelikoj brzini. Sofi je morala brzo da zgrabi uzicu, ali je i pored toga udarila u tapacirani zid. Eto loše strane njene sitne građe. Nije mogla da se odupre o uglove kao što su to muškarci mogli. Andre je opet vozio prebrzo. Sebe je smatrao mešavinom kočijaša idvoranina, pa je čaki usvojio jedan korintski trik: hvatao je bič dok se ovaj uvijao unazad kroz vazduh. Konji nastaviše kasom i kočije se vratiše u svoje normalno škripavo i drmusavo stanje. Sofi isturi stopalo napred i zamišljeno pogleda svoju cipelicu. Nosila je bronzano-zlatnu haljinu - to je bilo najbliže beloj boji što je ikada nosila. Belu nikada nije nosila. Njena majka je volela belu. Bela je bila omiljena boja praktično svake neudate devojke u Londonu. Bela za nevinost, veridbe i devičanstvo. Sofi razdraženo spusti stopalo. Zlatna nije bila nevina boja. Kako se zvaše predstava koju je gledala prošle nedelje? Nesumnjivi Eros? Ćini se da nije zvučalo kako treba. Poraženi Kupidon? Ne, nije bio Kupidon, nego Eros. Kupidon je bog ijubavi, a Eros je bog požude. U svakom slučaju, Eros je bio ogrnut malom bledozlatnom togom dok je skakutao po bini i pogađao ljude svojim pozlaćenim strelama. Sama predstava je bila užasna, jedna od onih tragedija u kojoj se pobožna mlada žena zaljubi u nitkova (zahvaljujući Erosu). Na kraju se bacila - na neverovatno neubedljiv način, po Sofinom mišljenju - sa mosta. To je ono što meni treba, pomisli Sofi. Jedan mali bog u togi koja se slaže sa mojom haljinom, koji bi bio ljubazan da zarije jednu veliku strelu u leđa Patrika Fouksa? Mada, kada je malo bolje razmislila, setila se da je Eros upravo to uradio


nitkovu u predstavi - da bi na kraju taj muškarac bezočno ostavio glavnu junakinju sa malim detetom. Tajni osmejak zaigra na Sofinim crvenim usnama. Nije sumnjala da Patrik žudi za njom. Znala je to po načinu na koji bi mu se oči zatamnele kada bi je ugledao. Tako da joj nije trebao Eros, nego Kupidon... Tako je. Kupidon u snežnobeloj devičanskoj spavaćici, da pogodi Patrika Fouksa jednom od svojih strela. Jer ako je nešto u životu sigurno, to je da se ženskaroši nikada ne zaljubljuju, naročito ne u svoje žene, a čak ako se to i desi - ne traje dugo. Ta misao umiri Sofi. Ona duboko udahnu. San o tome da bi Patrik Fouks mogao da se zaljubi u nju je bio upravo to, samo san. Šta god da je hteo od nje, to nije bio brak. Da, videće ga večeras. Ali na večeri u čast njene veridbe sa drugim muškarcem. Ipak... njeno srce je igralo. Čak i kosa koja joj se slivala niz leđa u preciznim uvojcima je bila prozračna, svilena, spremna za dodir. Kočije se naglo zaustaviše kako Andre dovede konje do ulaza u dom Šefildovih. Konji se istovremeno propeše, a zatim se ponovo spustiše na zemlju uz nervozno zveketanje amova i mrzovoljno udaranje kopita. „Bolje bi bilo da njegovo gospodstvo ne vidi taj trik sa konj’ma, Endi“, bezobrazno doviknu jedan od lakeja. Andre skoči sa sedišta i dotrča da otvori vrata. Svi su znali da se mlada dama nikada ne bi požalila na neudobnu vožnju, ali je bogo dragi - markesa, ili koja joj je već bila titula, baš umela da oplete kad bi tako naumila. Ruku na srce, Sofi se osećala pomalo ugruvano. Prvo je ramenom udarila u ugao kočija, a zatim je, kada su se kočije konačno zaustavile, naglo poletela napred i sletela na kolena u prostor između sedišta. „Filipe“, reče ona, prihvatajući lakejevu pomoć pri izlasku iz kočija, „molim te reci Andreu da se osećam kao činija mleka koje je kuvar namerio da izbućka za puter?“ Filip pognu glavu da bi sakrio kez. „U redu, moja gospo, preneću poruku“, odgovori on poluprigušenim glasom usled visoko vezane marame. Sofi se lakim korakom uspe uz mermerne stepenice do doma Šefildovih i zastade da se osmehne bucmastom batleru koji je pridržavao otvorena vrata. „Kako ste, Makdugale?“ „Ah, ledi Sofi, krasota ste večeras“, reče Makdugal, gurajući vrata unazad. Sofi mu pruži svoj mantil. Na njeno upitno izvijanje obrve, Makdugal namignu. „Naći ćete groficu u njenim odajama.“ Dok je Sofi zamicala uz krivinu velikog mermernog stepeništa koje je vodilo do gornjih delova doma Šefildovih, Makdugal se osmehnu za sebe. Beše lepa curica, ta ledi Sofi. Sićušna kao pčelica i laka poput vile, ali njen osmeh - mogao je ugrejati mesec, baš.


Kada je Sofi ušla u najveću sobu, Šarlot se okrenu na stolici ispred toaletnog stočića, ozarenog lica. „Sofi! Kako je divno što si poranila." „Ne, nemoj da ustaješ, dušo.“ Sofi se lako sagnu da poljubi Šarlot u obraz. „Vidim da Mari planira nešto veoma komplikovano.“ Šarlotina služavka je češljala gospodaričinu kosu, pripremajući složeni splet pletenica, satenskih traka i cvetova. „Bonsoir,4 Mari.“ „Mon dieu!“5, ciknu Mari. „Pogledajte tu haljinu!“ Sofi poslušno spusti pogled. Prednji deo njene haljine beše očekivano izgužvan posle pada na pod kočija. Mari jurnu preko sobe i povuče uže za zvonce. „Srediću da smesta neko dođe ovamo, ledi Sofi, i pozabavi se time. Molim vas, svucite haljinu.“ Ona zgrabi jedan lepršavi penjoar. „Možete nositi ovo dok vam haljina ne bude ispeglana.“ Sofi se poslušno savi dok je Mari prevlačila osetljivu svilu preko njene glave. Zatim sede na krevet. „Ne zaboravi da obično pokvasim svoju potkošulju, Mari“, reče ona nestašno. „Mais oui,6 moja gospo, naturellement“,7 uzvrati Mari polušapatom, pažljivo dodajući Sofinu haljinu sobarici koja u kniksu stajaše na vratima. Sofi se umota u penjoar i gurnu rukave nagore. „Kako su devojčice, Šarlot?“ „Dobro, osim što je Pipa počela svima da naređuje. Pravi je mali despot.“ „Oduvek je imala potencijala za to“, nasmeja se Sofi. „Sećaš se kako je najurivala dadilje iz kuće, jednu za drugom - a imala je samo godinu dana! A sada ima koliko? Dve ili tri? Čekaj samo dok napuni šesnaest!“ „Istina“, priznade Šarlot snuždeno. „Vidi ovo, Šarlot. Ti si pravi džin u poređenju sa mnom!“ Klizava čipka na rukavima nikako nije htela da ostane na mestu i uporno se spuštala preko Sofinih šaka. Šarlot napravi grimasu, gledajući Sofin odraz u ogledalu. „I osećam se kao džin kad hodam pored tebe.“ „Koješta! Izgledaš kao princeza, a ja kao tvoj paž“, drsko uzvrati Sofi. U njenim plavima očima je sijala radost. „Ura!“, uskliknu Šarlot. „Vratila si se!“ 4

Dobro veče,fr. Moj bože,fr. Tačno, fr 7 Naravno,fr. 5 6


Sofi se namršti. „Kako to misliš?“ „Ponovo izgledaš srećno“, reče Šarlot. „Poslednjih nekoliko nedelja si delovala nekako krhko...“ „Kao moljac koji se oprljio na sveću?“ „Ne bih izabrala baš tu analogiju“, odgovori Šarlot. „Kao osoba koja je donela neku tešku odluku i pita se da li je postupila ispravno.“ „Baš si iskrena“, reče Sofi, susrećući Šarlotin pogled u ogledalu. Šarlot se okrenu na stoličici, ne obraćajući pažnju na Marinu promumlanu grdnju zbog ukosnica koje popadaše na pod. „Jesi li sigurna, Sofi? Sasvim sigurna?“ Sofi klimnu glavom i odlučno uzvrati pogled. „Jer...“ Šarlotin glas utihnu. „Pa, Bradon je fin, naravno, ali nije baš...“ „Zgodan? Zanimljiv? Inteligentan?“, predloži Sofi uz sarkastičan osmeh. „Kako možeš da se udaš za njega!“ Šarlot uzviknu. „Zar ne vidiš koliko je bolje udati se za nekoga ko je zgodan i inteligentan?“ „Ne želim da se udam za tvog devera, Šarlot“, strpljivo reče Sofi. „Moraš mi dopustiti da odaberem šta je najbolje za mene. Neću da se udam za ženskaroša.“ „Ali Bradon jeste ženskaroš“, istaknu Šarlot. „Pa dobro se sećam da si mi pričala kako Bradon ima više ljubavnica nego što jedan advokat ima slučajeva!“ Sofin pogled veselo blesnu. „Nije stvar u tome da li Bradon jeste ili nije ženskaroš, nego da li mi se on dopada. Mogu da mu verujem. On nema duboka osećanja i biće veoma diskretan sa svojim ljubavnicama. I sam me je u to uverio." „Hoćeš da kažeš da ste razgovarali o njegovim ljubavnicama?“ Šarlot beše istovremeno prestravljena i zadivljena. „On je pokrenuo tu temu. Moram priznati da sam i sama bila pomalo iznenađena.“ Sofi se upre da izbaci svaki ton sumnje iz svog glasa. „Takav će nam biti brak, Šarlot: jedan miran, razuman i prijateljski savez. Ja želim opušten brak. Ti nisi želela takvu vrstu odnosa i zato ste ti i Aleks srećni zajedno. Ali ja hoću brak u kojem nijedna osoba nije zaslepljena strašću. Sećaš se kako se Aleks ponašao prema tebi?“ Sofi je na trenutak oklevala, a zatim nastavi odlučno. „Onda kad si morala da putuješ u Škotsku?“ „Ne moraš da govoriš tako uvijeno“, sarkastično reče Šarlot. „Aleks se ponašao kao pravi đavo, to je tačno. Ali sredili smo sve, i sada...“ Ona se pogleda u ogledalu. Polovina kose još joj je padala preko ušiju, a druga polovina joj je bila obavijena oko glave. Marine ruke su marljivo uplitale grimiznu traku u njenu kosu, spremajući se da je ušuškaju među ostale pletenice. I sama pomisao na muža dade njenim obrazima blagu nijansu boje trake. „Znam šta hoćeš da kažeš.“ Sofin glas je bio negde između ravnodušnosti i očaja. „Ali grand amour8 meni ne odgovara, Šarlot. Znam da želiš da pronađem 8

Velika ljubav, fr.


sreću kakvu ti imaš. Ali svi mi pronalazimo sreću na različite naćine. Za mene, udaja za čoveka koga volim tako strastveno kao što ti voliš Aleksa nikada ne bi mogla biti vredna stalne strepnje. Tvoji roditelji su srećni; moji nisu.“ Ignorišući Šarlotina širom otvorena usta, ona žurno nastavi. „Svakako ne želim da se mešam u okolnosti braka tvojih roditelja. Samo hoću da kažem da su okolnosti braka mojih roditelja svima dobro poznate. Gotovo da ne prođe mesec dana a da moj otac ne osvane u Morning postu pod nekakvim pseudonimom. Moja majka odbija da zaposli Francuskinju mlađu od sedamdeset godina; to znači da smo verovatno poslali više služavki u penziju nego što ih je tvoja majka zaposlila tokom celog svog bračnog veka!“ Šarlot uzdahnu. Sofina logika je bila nepogrešiva. Problem je bio što je pričala koješta. „Ne vidim kakve veze tvoji roditelji imaju sa tim da li ćeš se udati za Bradona ili za Patrika.“ „Dopada mi se Bradon“, napomenu Sofi. „Nikada se neću strasno zaljubiti u njega, te neću postati ogorčena, kao moja majka, ako Bradon bude poklanjao više pažnje svojim ljubavnicama nego meni. Sa Patrikom je... drugačije.“ „Znaš da Patrik dolazi večeras?“ Sofi naglo podiže glavu. Beše neumorno zagledana u bledozlatnu cipelicu koja joj se kiatila na stopalu, udarajući u kićanke na ivici Šarlotinog prekrivača. „Znam.“ U tajnim dubinama Sofinih očiju Šarlot ugleda bolnu zbunjenost, tinjajuće pitanje od kojeg joj se usne izviše u osmeh. Možda sva Sofina retorika više neće biti bitna. Možda, ako nađe način da večeras spoji Sofi i Patrika... Začu se oštro kucanje na vratima i sobarica doskakuta u sobu, noseći Sofinu zlatnu haljinu prostrtu preko svojih ispruženih ruku, kao da nosi oltarsko platno na dar paganskom božanstvu. „Moja gospo“, promuca, praveći kniks kruto ispruženih ruku. „Zaboga, Bes“, reče Mari, koreći je sa slobodom cenjenog člana domaćinstva - više od cenjenog člana, onog koji stoji na stupnju tik ispod grofovog ličnog sluge, koji je pak tik ispod batlera. „Moraćeš da naučiš da budeš gracioznija ako želiš da postaneš lična sobarica. Hajde, vrati se dole.“ Bes se na izlasku spotaknu, ali uspe da zatvori vrata. „Dakle, ledi Sofi.“ Kada joj je Mari prišla, Sofi ustade. Mari prvo nakvasi Sofinu skoro-panevidljivu potkošulju, od čega se fina tkanina zalepi za njene noge. Zatim prebaci haljinu preko Sofine glave, brižljivo pazeći na njenu kosu. Haljina nežno zašušta preko Sofinih ramena, mirišući na cvet pomorandže i, jedva osetno, na vrelu peglu. Kako joj se spuštala do stopala, svila se uvijala u lahoru sopstvenog pada, gotovo joj ne dodirujući noge. „Eto“, reče Mari zadovoljno, nakon što je zakačila pozadinu Sofine haljine. „Dopustite mi da na trenutak prikačim preostale pletenice moje gospe, pa ću osvežiti


vaše uvojke.“ „To je divna haljina“, Šarlot reče Sofi, dok je Mari spretno pričvršćivala nekoliko odbeglih lokni. „Hvala“, odgovori Sofi. „Naručila sam je od madam Karem.“ Mari nemilosrdno zakači nekoliko dodatnih šnala među Šarlotine uvojke i ona ustade, osećajući pomalo neprijatnu težinu na gornjem delu tela. Zatim došeta do Mari koja se beše popela na stoličicu da bi joj navukla grimiznu večernju haljinu. Jedna od mana Šarlotine visine bila je što je lična sobarica morala da stoji na stolici da bi joj navukla haljinu ili da joj otkopča dugmad. Začu se tiho kucanje. Mari potrča ka vratima, a zatim ih oštro zalupi u lice osobi sa druge strane. „To je bio Kiting, moja gospo. Stigli su Heplvortovi.“ Šarlot pruži ruku i Mari joj pričvrsti tanku narukvicu sa rubinima oko zgloba. Sofi znatiželjno priđe. „Kakva lepa narukvica, Šarlot.“ Blistava purpurna boja rubina se savršeno uklapala sa sjajem Šarlotine haljine i isticala njenu tamnu kosu. „Rođendanski poklon od mog darežljivog muža“, vragolasto reče Šarlot. „U čast našeg mirnog života.“ „Pre če biti da si ga gađala nočnom posudom, a on je ovim hteo da povrati dozvolu za ulazak u spavaču sobu“, šaljivo reče Sofi. Šarlot nabra nos. „Da siđemo i uzbudimo okupljene muškarce... sve odreda?“ Sofi se pogleda u ogledalu, a zatim namerno povuče svoj malecni korset, nameštajući haljinu tako da joj je svileni zlatni materijal jedva pokrivao bradavice. Šarlot se tiho nasmeja. „Ne možeš izgledati zavodljivije, Sofi.“ „Pa dobro.“ Sofine oči su se caklile od uzbuđenja. „Ne vidim zašto ne bih malo zaintrigirala sve prisutne. Ja sam samo verena žena, nisam mrtva!“ „O, Sofi! Ponekad si takva Francuskinja!“ „Volim da budem Francuskinja uveče“, uzvrati Sofi. „Može se biti Engleskinja ceo dan, posebno na jahanju, ali se posle šest sati žena mora obući - i razmišljati -kao Francuskinja" Šarlot razmisli o tome pomalo sumnjičavo dok su zajedno išle niz hodnik. „Koliko ćeš biti Francuskinja kad se udaš?“ Sofi dobaci nasmejani pogled svojoj prijateljici. „Da li ti to pokušavaš da doznaš da li ću biti verna svome mužu, Šarlot?“ „Da.“ „Biću verna“, odgovori Sofi. „Jer je suviše naporno uplesti se u veze i tome slično. Flertovaću, normalno, i uzeću pratioca, naravno. Jedna udata žena mora imati udvarače. Ali ne, nikomeneću dozvoliti pristup mojoj spavaćoj sobi. Zašto bih to radila?“ Ona šarmantno slegnu ramenima. Takvo sleganje ramenima bilo je čisto francusko, pomisli Šarlot. Ali Sofino


nepoznavanje čari spavaće sobe bilo je čisto englesko. Šarlot nije mogla da se ne osmehne. Ako je Patrik bio imalo nalik svom bratu blizancu, a njenom mužu, Aleksu, postarao bi se da stavi Sofi do znanja šta propušta stavljajući Bradonov prsten na svoj prst. Zajedno siđoše niz mermerne stepenice. Šarlot krenu ka Žutoj dnevnoj sobi u kojoj su se gosti okupljali. „Sjajno“, Sofi šapnu Šarlot na uvo kada vide u kom pravcu idu. „Ova soba se savršeno slaže sa mojom haljinom.“ Šarlot zakoluta očima. Žuta dnevna soba imala je zavese i presvlake boje bledog ćilibara i složen aksminsterski tepih u malo tamnijoj boji. Sofi je imala pravo. Kada je lagano ušetala u sobu, smeđe nijanse i tonovi šafrana učiniše da joj haljina poprimi bledozlatni sjaj. Patrik još nije stigao. Sofi beše razvila šesto čulo za njega. I bez gledanja je znala da li je on u sobi. Bradon joj nezgrapno priđe i ona zastade, spuštajući se u kniks. Bradon se isceri i nakloni. Dok se uspravljao, automatski povuče donji rub svog prsluka, prevlačeći ga preko ispupčenog stomačića. Sofi pristojno spusti pogled. Bradon se ponovo nakloni, ovoga puta Šarlot, a zatim važno uze Sofinu ruku. Večeras će njegova buduća mlada biti formalno predstavljena njegovoj porodici i on beše dobro razmislio o hijerarhiji celog događaja. „Prvo moja majka“, prošaputa, usmeravajući Sofi ka udaljenom kraju sobe, „onda moje sestre i na kraju moja kuma, pošto ona može da bude tako pakleno nesnosna, a još je i vojvotkinja, tako da...“ Bradonova porodica je bila naširoko poznata i samo su ih oni krajnje dobronamerni opisivali kao „teške“. Jedan prosečan gospodin bi groficu od Slasloua pre počastio nadimkom „goropad iz pakla“. Ali Sofi je preživela skoro dvadeset godina jetkih komentara sopstvene majke. Nikakva nepristojnost ne bi je mogla uzdrmati. Bradon stade ispred svoje majke, blago se njišući, kao da se sprema da poleti na drugi kraj sobe. Po Sofinom mišljenju, Prudens Četvin je delovala iznenađujuće mladoliko za nekoga sa tako zastrašujućom reputacijom. Lice joj je bilo varljivo neizborano, s obzirom na to da je sigurno imala (Sofi brzo izračuna) barem pedeset godina. Sofi načini dubok kniks, ponizno saginjući glavu. Grofica ustade. „Ledi Sofi“, reče ona, tonom ušećerenim i tako zvonkim da se zasigurno čuo u celoj prostoriji. „Kako smo vam samo zahvalni što spasavate našeg jadnog sina od muka jednog neženje.“ One okrete zmajski pogled ka Bradonu, koji već beše klonuo. „Pa znate li da ga je pre vas odbilo više od tri mlade dame? Šta li su one mislile? Ali bile su vrlo mlade; očito je bilo potrebno zrelije oko da spozna blistavost vrlina dragog Bradona.“ Vrlo đobro, pomisli Sofi sa divljenjem. Jednim potezom je Bradona predstavila kao zabušanta, a Sofi kao ocvalu, očajnu usedelicu.


„Upravo tako“, promrmlja Sofi. Poslednje što je htela je da ukrsti koplja sa Bradonovom majkom. „A kako je vaša draga, draga majka?“ Pitanje beše propraćeno otrovnim osmehom. „Mama je veoma dobro, hvala na pitanju. Sigurna sam da će svakog časa stići.“ „Sirotica“, blago reče grofica. „Svi znamo kakavteret nosi. Vaš otac... pa, pa, nećemo o tome!“ Sofi ponovo pognu glavu, grizući donju usnu. „Moram vas upoznati sa sestrama“, upade Bradon. „Izvinite, gospođo.“ On žurno pokuša da povuče Sofi ka drugom kraju sobe. Ali Sofi je hodala sporo. Bilo joj je potrebno malo vremena da se sabere pre nego što upozna Bradonove sestre. „To je jače od nje“, tmurno reče Bradon. „Mama prosto kaže šta god joj padne na um a...“ „ A sve što joj padne na um je neprijatno“, zaključi Sofi. „Da“, složi se Bradon. Nespretno potapša Sofi po ruci. „Ali to ne znači da joj nije drago što se udajete za mene,jer joj jeste drago. Prošle nedelje mi je najmanje sto puta rekla da nikada nije ni sanjala da ću tako dobro proći. Ona prosto nije svesna onoga što govori, ili nije svesna efekta, ili tako nešto. I nije me odbilo više od tri dame“, dodade pomalo zlovoljno. „Pre vas behu samo dve, a vi ste me prihvatili.“ Sofi osmehom odgovori na Bradonov zapetljan govor. „Ni moja majka nije previše tolerantna.“ Mada, dodade u sebi, Mama nije ni prinetitoj matoroj aždaji! U trenutku dok je pravila kniks pred drugom Bradonovom sestrom, Sofi oseti Patrikov dolazak. Začu se kikot iz grupice koju su činile tri mlade žene blizu vrata. Sofi ukoči leđa. Neće se osvrnuti. Prijatno se osmehnu pegavoj ženi pred sobom. Margaret očigledno beše pokušala da zagladi kosu u nešto nalik punđi, ali je to izgledalo razbarušeno, sa pramenovima koji joj padahu oko ušiju. „Ledi Sofi“, Margaret gotovo zasiktana nju, „koliko dece nameravate da rodite glavi naše porodice?“ Sofi ustuknu, pomalo uplašeno. „Ovaj, nisam sigurna“, odgovori. Zatim brzo dodade: „To moramo ostaviti božjoj volji.“ Margaretine oči se zažariše sa odobravanjem. „Deca su najveći božji dar, ledi Sofi. A kao glava porodice, erl od Slasloua mora imati bar petoro, a možda i šestoro dece. Ne može se biti sasvim siguran.“ Ona se malo pomeri unazad. „Naravno, videla sam vas kako plešete i tome slično, ali nikada vas ranije nisam posmatrala na ovaj način.“ Njen pogled pređe preko Sofinog stomaka. Sofi okrenu glavu, upitno gledajući svog verenika. Bradon izbegnu njen pogled. „Vaši kukovi izgledaju bujno“, oštro izjavi Margaret. „Naravno, moraćete što


pre da počnete da proizvodite decu. Znate li da li je vaša majka imala neki nedostatak? Izgleda da je stvorila samo jedno dete, osim ako nemate pokojnog brata ili sestru?“ Margaret zastade u iščekivanju. „Koliko znam, nemam.“ Margaret napući usne. „Moramo se nadati najboljem.“ Lice joj se na trenutak namršti. „Titula vašeg oca će nestati kada on umre, ledi Sofi. Stoga sam sigurna da ste svesni značaja ovog pitanja.“ „Zapravo, titula će preći na mog rođaka“, Sofi oseti obavezu da odgovori. Margaret napravi zgroženu grimasu. „Rođak nije isto što i sin, ledi Sofi. Sigurna sam da vaš otac svoju titulu smatra mrtvom.“ Sofi je smatrala da njen otac vrlo malo razmišlja o svojoj tituli. Da je zaista hteo sina, nastavio bi da posećuje krevet njene majke i posle prva dva meseca braka, bar po majčinoj verziji događaja. „Važno je da“, nastavi Margaret, „počnete što pre. Više niste mlada devojka, a trudnoća nije laka za starije žene.“ Sofi poče da oseća kako joj se vrelina penje uz kičmu. „Još nemam dvadeset godina“, reče pomalo kruto. „Uverena sam da njegovom lordstvu mogu podariti osam ili devet zamotuljaka radosti.“ Ona uputi Bradonu osmeh pun nežnosti, mada pomalo divalj. „To je odličan stav.“ Margaret se trunčicu opusti, videvši da je buduća žena njenog brata malo čvršća nego što je mislila. ,Ja sam lično svome mužu podarila prvo dete samo devet meseci nakon venčanja i ponosim se činjenicom da je usledilo još sedmoro dece u skoro isto toliko godina.“ „Zaboga“, tiho reče Sofi. Upade jedan mračno zabavljen glas. „Ledi Sofi teško da može imati bolji uzor od vas, gđo Vindkasl. Siguran sam da će ledi Sofi biti veoma, ovaj, plodna partnerka starom dobrom Bradonu.“ Bradon optužujući pogleda svog starog prijatelja. „Oprostite, oprostite“, promrmlja Patrik sa nestašnim sjajem u očima. „Možda ’plodna suviše asocira na štalu.“ „Nipošto.“ Margaret Vindkasl nije bila voljna da batali njenom srcu tako blisku temu. „Ne vidim zašto pitanje dece ne bi bilo aktuelno u dnevnoj sobi svake dame. Previše dama uzmiče pred pomisli na decu - i šta se dešava? Loze njihovih muževa se gase. Njihove titule propadaju.“ Ona dramatično spusti glas: „Zamislite da više nema erlova od Slasloua!“ Patrik umilnim glasom odgovori: „A možda je ledi Sofi sasvim protiv ideje rađanja dece! To bi bila katastrofa za buduće erlove od Slasloua.“ Bradon ponovo povuče rub svog prsluka i pogleda Soii. Ona je deiovala kao da se uzdržava da ne prasne u smeh. „Bolje da vas upoznam sa svojim kumom.“ Margaret se vedro osmehnu. „U stvari, ledi Sofi je upravo obznanila svoju nameru da ima osmoro ili devetoro đece.“ „Osmoro ili devetoro?“ Ton zadirkivanja koji je Patrikov glas poprimio


natera Sofi da mu uzvrati pogled. „Blagi bože, a ja sam ovde zamalo pomislio da je ledi Sofi samo kitnjasta gospođica iz visokog društva.“ Ugao Sofinih usana se nehotice izvi. „Nipošto“, reče ona, ponavljajući Margaretinu frazu. „Mada sam oduvek imala ambiciju da rodim desetoro dece - to je tako lep, okrugao broj - shvatam da ću zbog svojih poodmaklih godina morati da se zadovoljim manjim zbirom.“ „Odlično“, uskliknu Patrik. „Baš volim žene koje se ne boje starenja, a ti Bradone?“ Bradon je sa izrazom fasciniranog užasa zurio u svoju buduću nevestu. Je li zaista rekla desetoro dece? Da li je nehotice pristao da se oženi rasplodnom kobilom, kao što je njegova sestra? „Radujem se starosti“, umilno uzvrati Sofi. „Muška pažnja može biti tako... zamorna, zar ne Margaret? Smem li da vas zovem Margaret, pošto ćemo biti sestre?" Margaret se osmehnu. „Naravno, najdraža Sofi.“ „Da, muškarci mogu biti zaista dosadni“, nastavi Sofi. „Kako samo mole i preklinju.“ Patrik joj uputi bezobrazan pogled. „Mole i preklinju, hmm?“ „Upravo tako“, uveri ga Sofi. „Mole i preklinju.“ Bradon proguta knedlu. „Vreme je da upoznate moju kumu“, izvali on, nameštajući Sofinu šaku na unutrašnju stranu svog lakta. „Izvini nas, molim te, Margaret. Tebi na usluzi, Foukse.“ Sofi nije mogla da odoli. Osmehnu se plodnoj gđi Vindkasl, a zatim baci pogled na Patrika... vragolast i koketan pogled ispod trepavica. Đavolski sjajne oči joj uzvratiše pogled koji beše više zapovest nego pitanje, i u kome svakako nije bilo ni mrvice molbe ili preklinjanja. Ona uzdrhta do srži od tog pogleda punog obećanja; njegove oči skliznuše sa njenog lica, preko grudi i dalje niz telo. Toplota joj obli noge, a kolena joj klecnuše. Dok su ona i Bradon odlazili, Sofi refleksno pogleda svoj korset. Beše iznenada stekla utisak da joj je haljina spila, ostavljajući joj grudi izložene golicavom vazduhu. Ali sve je bilo na svom mestu. Lukavo konstruisani korseti madam Karem behu otporni i na najzavodljivije poglede.


Šesto poglavlje Sofi je večerala, smejući se i razgovarajući sa Bradonom i njegovim prijateljem Dejvidom Marlouom, odlučno ignorišući Patrika Fouksa. On je sedeo dijagonalno od nje, dosta dalje za dugačkim stolom, i mogla je da ga vidi ako bi provirila ispod trepavica, što je učinila samo nekoliko puta. Dejvid je bio izuzetno zabavan, pomalo detinjast paroh koji je došao sa sela da upozna Bradonovu buduću ženu. „Veoma ste hrabri što prihvatate Bradona“, reče on. „Kako to mislite?“ Sofi uze još jedan gutljaj šampanjca. Mogla je da oseti kako joj vino udara u glavu i ona to dozvoli, puštajući da joj mehurići zamagle rasuđivanje i podare joj uzbudljivo opijajuću radost. „Bradon je bio tako težak u školi.“ Dejvid se nasmeja pobedonosno. „Nekoliko nas - ja, Aleks i Patrik, Kvil - pokušali smo da mu pomognemo. Ali to nije bilo lako. Neko je morao da mu ubacuje u glavu podatke noć pre ispita. Mada to nije bilo toliko naporno“, brzo dodade Dejvid, setivši se da ne bi trebalo da vređa pamet Sofinog budućeg muža. „Pravi problem su bile Bradonove šašave zamisli.“ „Zamisli?“ Sofi je slušala sa pola pažnje. Nekoliko mesta niže za stolom, Dafne Boš je energično flertovala sa Patrikom. Sofina cipelica poče cupkati ispod stola kako se Dafne nagnula ka Patriku, ramenom mu zavodnički dodirnuvši ruku. Dejvid je još pričao i Sofi se prisili da ponovo usmeri pažnju na njega. „Uzmite, na primer, onaj put kada je Bradon zacrtao da može da obmane učitelja Vultona i ubedi ga da je sopstveni ujak. Vidite, Bradonov ujak je slavni istraživač, a Vulton beše pomenuo Bradonu kako bi voleo da ga upozna. Tako je Bradonu palo na pamet da iznajmi odgovarajući kostim, pretvara se da je sopstveni ujak i kaže Vultonu kako smatra da je Bradon neverovatno inteligentan i ondi bi Vulton bio prijatniji prema njemu.“ Sofi se oduševi, uprkos svojim očekivanjima. „To je apsurdno. Koliko je imao godina?“ „Oko trinaest, možda četrnaest.“ Dejvid se ponovo nasmeja. „Verujte mi, svojski smo se trudili da ga odgovorimo od te ideje, ali Bradon je bio uveren da će uspeti. Bradon je veoma sklon glumi, znate, zato...“ On iznenada prekide rečenicu. Ne treba govoriti jednoj dami da su ljubavnice njenog budućeg muža uglavnom bile glurnice. „Zato...?“, Sofi ga podstače. „Zato su mnoge njegove zamisli bile teatralne“, neubedljivo dovrši Dejvid. „Bradon je najsrećniji kada navuče veliki plašt i lažne brkove.“


„Šta se desilo sa g. Vultonom?“ Dejvid se protrese. „Bradon je otišao u centar grada i kupio sumanut plašt. Ne mogu da se setim zakoga je prvobitno bio kreiran. Bio je crn sa crvenim satenskim porubom na dnu - verovatno najkitnjastiji odevni predmet koji možete da zamislite. Ali Bradon je rekao da je to nešto što bi nosio jedan istraživač. I zalepio je hrpu lažnih dlaka svuda po licu.“ „I?“ „Cela stvar je ispala katastrofalno, naravno. Vulton ga je nesumnjivo odmah prozreo, mada Bradon tvrdi da mu je ovaj ljubazno ponudio kafu i da je plan propao tek kada je upitao gde je Bradon kupio taj plašt, a Bradon odgovorio da to beše poklon od plemena Tringelu iz viših oblasti Alpa.“ Sofi se okrenu i uputi Bratlonu dug, zamišljen pogled. On je prilježno žvakao, mlatarajući viljuškom i razgovarajući sa gđicom Barbarom Lunstaun, koja se sedela s njegove desne strane. „Neverovatno“, reče ona naposletku, okrećući se ponovo ka Dejvidu. „Iskreno, nikada ne bih pomislila da Bradon ima mašte za tako nešto.“ „Ah, nije on osmislio detalje“, priznade Dejvid. „To je sve bilo Patrikovo delo, naravno. On je bio maštovit. Patrik beše smislio brojne priče o neverovatnim događajima koji su se navodno zbili u dubinama Afrike i na Alpima, a Bradon je trebalo da ih ispriča Vultonu... Ali sve je propalo jer se ispostavilo da je učiteljeva sestra držala radnju u centru i da je zapravo ona Bradonu prodala plašt! A Vulton ga beše video tamo i verovatno je i sam čeznuo da ga kupi, dosadnjaković, pa je razotkrio Bradona. Nije baš ni dobro reagovao. Kaznio je Bradona tronedeljnom dodatnom nastavom.“ „Zaboga“, reče Sofi. „Vaše školovanje zvuči mnogo uzbudljivije od mog.“ „Iton nije bio uzbudljiv.“ Dejvid razmisli za trenutak. „Škola je bila monotona, ali Bradon je uvekimao neki plan, a Patrik - Patrik je pravi đavo, znate on je nagovarao Bradona na najgore šeme te su njih dvojica oživljavali atmosferu.“ Sofi rizikova još jedan pogled niza sto. Na njeno zaprepašćenje, Patrik ju je posmatrao, a pogled mu beše ispunjen takvom toplom radošću da ona porumene i brzo se okrenu nazad ka Dejvidu. „Svakako mogu da poverujem da se Patrik Fouks bavio prevarama“, reče ona zajedljivo. Zašto, o zašto nije mogla da zapamti da je Patrik najgori ženskaroš i upravo ono što je čvrsto rešila da izbegava? „Ne prevarama“, objasni Dejvid. „On je zapravo prilična cepidlaka kad je u pitanju iskrenost. Sećam se kako je imao običaj da se do besvesti raspravlja sa bratom oko laganja u društvu. Patrik mrzi laži. Razbesneo bi se ako bi Aleks izrekao i najmanju lagariju, pa makar samo da bi se izvukao sa časa muzike.“ Utom Šarlot ustade, dajući znak damama da napuste sobu, i Sofi zahvalno krenu za svojom majkom. Nakon što su se dame okupile u Šarlotinoj dnevnoj sobi, Šarlot zapljeska da bi privukla njihovu pažnju. „Treba nam malo plesa, zar ne?“


Mlađe devojke zažamoriše s odobravanjem. Čak i Sofina majka priznade da bi bilo ispravno okupiti nekoliko parova za pokoju narodnu igru. Stoga su muškarci, koji ustadoše od stola, bili usmereni ka baštenskoj prostoriji. Umarširali su praćeni blagim, bogatim mirisom konjaka i tragovima drvenastog mirisa cigara, i ugledali dame kako užurbano daju uputstva lakejima, koji su iznosili stolice iz sobe i gurali sofe uza zidove. Šarlot je procenila da je zabava suviše mala da bi bila premeštena u glavnu balsku dvoranu, koja bi zaista bila prevelika za samo deset parova. Ali broj je bio savršen za baštensku sobu. Osim toga, pošto beše neobično topla noć, naredila je da se otvore sva balkonska vrata, a lakeji su raspoređivali velike posude sa bakljama po verandi. Jedna za drugom, baklje se upališe, bacajući zlatne zrake u sumračnu toplinu londonskog neba. Erl od Šefilda i Daunsa, koji beše ušetao u sobu na repu grupe muških gostiju,začkilji očima. Odakle su se, dođavola, stvorile te monstruozne baklje? I kako to da nije znao ništa o dvanaestočlanom orkestru koji se već zagrevao na jednom kraju dugačke sobe? I šta je to njegova dosadna žena govorila? „Sigurno se slažete sa mnom, Aleksandre dragi“, Šarlot reče umilno, praveći kniks pred njim. Aleks joj uzvrati elegantnim naklonom, ali dok se uspravljao on podiže svoju ženu, spretno je smesti u naručje i iznese iz sobe. Dame koje su videle Aleksov manevar ispustiše tihi usklik iznenađenja, ali Širlot se samo zakikota. Sofina majka se strese i vrati razgovoru sa svojim budućim zetom. Napolju u hodniku, Aleks polako spusti Šarlot iz naručja ali je ne pusti iz zagrljaja. „Šta to radite, gospo moja?“ Šarlot oseti Aleksove krupne šake na svojim leđima... Lagano su se pomerale naniže dok joj je njegov dah okrznuo uvo. „Alekse!“, prosikta. Lakeji su još ulazili i izlazili izbaštenske sobe. „Da li kojim slučajem planirate da utičete na izbor muža ljupke Sofi?“ Aleksove ruke se spustiše još malo niže. Protivno svojoj volji, Šarlot se zanjiše. „Ne!“ Aleks joj nežno gricnu uvo. „U redu, planiram! Mislila sam da vašem bratu dam šansu da...“ „Obožavam kada vam glas postane tako hrapav“, saopšti joj muž. „Šta kažete da se popnemo na sprat i proverimo kako su deca?“ „Ne!“ „Da?“ Tople usne iscrtaše liniju niz njen vrat. „Ne.“ Šarlot se izvuče iz Aleksovog stiska uz osmeh. „Vi ste zločesti bestidnik“, reče mu ona. „Pomislite samo šta Sofina mama misli o nama. Znate kako


je markiza stroga.“ „Misli isto što i uvek“, reče Aleks zamišljeno. „Da ste vi divlja zavodnica koja me je odvela na stranputicu, a onda to isto učinila i Sofi... A kada bi znala da planirate da sabotirate ovaj fini brak na koji je uspela da nagovori vašu Sofi, živu bi vas odrala, draga moja!“ „Pa nečemo joj reći.“ Šarlot molećivo pogleda Aleksa. „Treba mi vaša pomoć, Alekse. Zar ne želite da vaš brat blizanac bude srećan?“ „Nisam sasvim siguran da će Sofi usrećiti Patrika“, reče Aleks. „Nije pokazao preteranu želju za ženidbom.“ „Nije u tome stvar. Oni su na korak od zaljubljivanja. A ako se Sofi uda za Bradona, i onda se zaljubi u Patrika...“ „Shvatam šta hoćete da kažete “ Aleks protrlja bradu. „Ili šta ako se Patrik oženi pogrešnom osobom iz inata, zato što ga je Sofi odbila?“ Aleksu behu dobro poznate sve opasnosti braka sa pogrešnom osobom. On uze ruku svoje grofice i krenu nazad ka vratima. „Šta treba da uradim?“ On joj dobaci zaverenički kez. „Sklonite Bradona s puta“, brzo uzvrati Šarlot. Erl i grofica se vratiše u sobu kao da se ništa nije desilo, kao da erlovi uvek bez pitanja iznose svoje grofice iz soba. Patrik beše naslonjen na klavir. Dafne Boš ga je gledala umiljatim očima dok je svirala laganu melodiju. Šarlot uštinu svog muža. „Da li vidite?“ Aleks joj uputi topli crni pogled ispod trepavica. „Vaša želja je moja zapovest, grofice.“ Zatim nestašno dodade: „Kao i uvek.“ Rumenilo obli Šarlotine obraze dok je njen muž koračao ka grupi za klavirom. Kada se Bradon naklonio Sofi, ona krajičkom oka primeti da Patrik beše zamolio - naravno! - gđicu Boš za prvi ples, kotiljon. Sofi i Bradon uredno odigraše utvrđene korake, na sasvim pristojnoj udaljenosti. Sofi uhvati majčin pogled i lako u njemu pročita blesak odobravanja. Kretali su se ka donjem kraju sobe prilično monotono, istinu govoreći, kada Bradon načini brz pokret, naglo cimajući Sofi unazad i udesno. „Oprostite, ledi Sofi.“ Beše zadihan od neželjene vežbe. „Fouks je bahat plesač, oduvek je talcav.“ Sofi radoznalo pogleda preko ramena. Zaista je delovalo kao da Patrika uopšte nije briga za dobrobit drugih plesača. On i Dafne su se dosta približili u plesu. Držao je Dafnine ruke visoko podignute. Možda su zbog toga Dafinini obrazi bili rumeni, a možda i zbog Patrikovog načina plesanja. Dok ih je posmatrala, on dodade improvizovani niz njišućih okreta. Vrteli su se okolo-naokolo, uz Dafnine


delimične proteste, dok se nisu zaustavili u dnu sobe, kada se Patrik nasmeja svojoj partnerki. „Blagi bože, vrti mi se u glavi!“ Dafnin glas zazvuča uštogljeno, na šta Sofi nabra nos kada su se Bradon i ona elegantno zaustavili. Bradon stade uz zahvalan uzdah. „Eto“, reče on brišući čelo velikom svilenom maramicom. „Malčice je vruće ovde, zar ne? Da li biste malo napolje? Siguran sam da nam niko ne bi zamerio, s obzirom na naš status.“ Sofi je zurila u njega, uopšte ne shvatajući na šta misli. „Naš status verenog para“, strpljivo ponovi Bradon. Beše posve navikao da ga ljudi ne razumeju i nikada se zbog toga nije vređao. „Ah, da“, promrmlja Sofi. Dozvoli mu da je izvede na terasu, gde im se pridruži većina drugih igrača. Ali kada Patrik predusretljivo izvede Dafne Boš na terasu, Sofi mu okrete leđa. „Hajdemo, Bradone“, reče ona žustro. Bradon je zbunjeno pogleda. Njegova verenica ga nikada pre nije oslovila imenom. A evo sada je žurno zaobilazila saksije duž terase i išla ka baštenskoj stazi. „Pa stvarno...“ Bradon jurnu za njom. Sofi zastade tik izvan kruga svetlosti koji su baklje stvarale. „Sasvim ste u pravu, dragi moj gospodine“, ohrabrujuće reče Sofi, tapkajući Bradona po ruci. „Ne možemo privući negativnu pažnju, imajući u vidu naš status.“ Oni napraviše nekoliko koraka niz jednu od popločanih staza. „Prilično je mračno ovde“, rečeBradon. Osećao se pomalo zbunjeno. Šta su rade tu u bašti? Šta će ljudi zaista pomisliti? Njemu je to delovalo čudno. Sofi stade i nasloni se na jedno drvo. U mekom mraku, njena haljina je imala blagi zlatni odsjaj, fini zlatasti eho mesečine. „Da li biste voleli da me poljubite?“ Bradon je pogleda i otvori usta bez razmišljanja. „Ne.“ „Ne?“ „To jest, naravno, normalno“, dodade Bradon trapavo, svestan da izraz šoka na Sofinom licu nije bio dobar znak za bračni mir. „Jednostavno ne mislim o vama na taj način“, reče brzo, dodatno se ukopavajući. „Ne mislite o meni na taj način?“ Na njegovo olakšanje, Sofi izgleda nije bila histeričan tip. Naprotiv, delovala je vrlo zamišljeno i krajnje ljupko. On je više voleo žene sa malo više mesa na kostima, ali opet, Sofi Jork će biti veoma lepa grofica, pomisli Bradon. „Veoma ste lepi.“ Ton mu beše pun nade, ponuda mira. „Hvala vam, Brađone.“ Sofi uzdahnu. „Mislim da bi bolje bilo da se vratimo na zabavu.“


Misli su joj se komešale od poniženja i zbunjenosti. Udaće se za čovelca koji nije mislio o njoj kao o nekome koga bi poljubio, a čovek o kojem je ona mislila na taj način - potpuno ju je ignorisao. U tom trenutku se Aleks pojavi na visokim francuskim vratima, srdačno se osmehujući. „Ledi Sofi, smem li da pozajmim vašeg dragog na trenutak?“ Uz zadihan naklon i povlačenje donjeg ruba prsluka, Bradon veselo krenu za Aleksom u kuću, ostavljajući Sofi samu na terasi. Ona polako krenu udesno - nije mogla da krene ulevo, pošto je on bio tamo. Lisjen Boš je pozdravi s osmehom. Lisjen je bio jedan od njenih miljenika među gospodom. I pored toga, Sofi ga pogleda uzdržano. Ionako je Lisjenova sestra pravila budalu od sebe, okačena o Patrikovu ruku. „Zla sudbo!“, reče Lisjen sa šaljivim iskrama u očima. „Nekako sam pao u nemilost kod svoje omiljene Engleskinje. Nemojte mi reći da je razlog za to Vaša predstojeća udaja, ledi Sofi! Moje srce će uvek biti prostrto pred Vašim nogama... bili Vi udati iline.“ Uprkos sebi, Sofi se nasmeši njegovim besmislicama. Lisjen se nagnu ka njoj, a francuski akcenat učini njegove reči komično zavodljivim. „Moram vam reći, ledi Sofi, da jedan pravi Francuz nikada ne bi dopustio da ga nešto tako beznačajno, kao bračni status, spreči da položi svoje srce na prag svoje prave ljubavi. Nikako.“ „Sigurna sam da je tako“, kroz smeh odgovori Sofi. „ Ali mi koji smo samo polu-Francuzi... avaj, mi smo zarobljeni stegama konvencija.“ „Kakva šteta“, žalosno reče Lisjen. „Moja draga gospo, morate mi barem obećati da mogu ostati vaš vitez nakon što postanete grofica. Ja ću...“ Šarlot prekide Lisjenov ekstravagantni gest oštrim pljeskom. „Čujte i počujte“, reče ona veselo. „Hajde da odigramo jednu staromodnu igru pre nego što okončamo veče. Predlažem žmurke ili ćorave bake?“ „Žmurke!“, povikaše mlade dame. „U redu, neka budu žmurke“, reče Šarlot. Ona raširi šaku i pokaza dugačak purpurni šal od svile. „Ledi Sofi je ’meta’, pošto je ova zabava u njenu čast. Ko prvi pronađe ledi Sofi može da uzme šal, a onda ta osoba postaje ’meta’. fedino pravilo je da morate iskreno odgovoriti ako vas neko pita da li je kod vas šal.“ Zaću se samo nekoliko primedbi i pitanja i Šarlot beše primorana da ponovo objasni novi obrt u pravilima - dodatak šala - ali vide kako okupljenima sijaju oči. Mogućnosti za udvaranje tokom ove igre behu beskrajne, što je svakome bilo jasno. Po Šarlotinom uputstvu, lakeji premestiše upaljene baklje duž vijugavih staza u vrtu, pretvarajući ga u treperavo zvezdano polje usred noći. Pre nego što je Sofi stigla i da trepne, Šarlot joj pritrča i zaveza šal oko vrata. „Idi u letnju kućicu!“, šapnu joj Šarlot i gurnu je prema ivici terase. Sofi bez razmišljanja potrča baštenskom stazom.


Osećala se jadno, posve jadno. Šta ako je Šarlot bila u pravu kada je insistirala na tome da je udaja za Bradona loša ideja? Sofi pronađe letnju kućicu i sede na belu klupicu, zahvalna na trenutku tišine. U daljini je mogla da čuje slab odjek Šarlotinog visokog, jasnog glasa kako broji do sto. Ne, udaja za Bradona je bila ispravna stvar. Kada se pribrano prisetila cele večeri, stomak joj se beše uvezao u čvor ne zbog Bradonovog odbijanja daje poljubi - ko je još mario za to? - nego zbog Patrikovog flertovanja sa Dafne Boš. A vatrena ljubomora je upravo emocija koju je planirala da izbegne udajom za Bradona. Sofi nasloni glavu na rešetkasti okvir kućice i zatvori oči. Um joi se bistrio i napuštala je napetost. Ono što treba da uradim je da ubrzam udaju, pomisli. Jer kada jednom postanem Bradonova žena, prestaću da čeznem za najvećim ženskarošem od svih, Patrikom Fouksom. Oči joj se naglo otvoriše kada oseti blago cimanje šala oko vrata. „Oh! Nisam vas čula kad ste prilazili“, reče ona nespretno. „Hmmm.“ Patrik Fouks jače povuče šal i Sofi poslušno pognu glavu dok joj je svilena traka klizila niz viat. Odjednom se postide, susrećući Patrikov pogled. „Razmišljate o užicima braka?“ Ton mu beše blag, prijateljski. Sofi ustade. Dobro je znala kuda bi je ovaj razgovor mogao odvesti. Ona načini korak napred, ali Patrik je stajao na vratima kućice, sa jednim kolenom podignutim na gornji stepenik. On se ne pomeri kada mu se približila. Kičma joj zaigra od uzbuđenja, a drhtaj elektriciteta joj kliznu niz noge. „Užici braka“, ponovi ona zamišljeno - nestašno. U uglovima usana joj zaigra mali osmeh. „Jesu li veoma prijatni?“ Ona upitno nakrivi glavu, poput kakve radoznale ptičice. „Verujem da jesu.“ Patrikovo lice beše bezizražajno. Kakva koketa, ta Sofi Jork. Nikada nije upoznao nekoga tako privlačnog. Kosa joj beše pala postrance, a mesečina joj oboji otkriveni deo vrata poput belog ljiljana. On koraknu napred i uđe u kućicu. Njegova krupna ruka uhvati slap njene kose, blago joj vukući glavu u stranu. „Šta to radite?“ Sofi nije bila previše zabrinuta; ako je bila iskrena prema sebi, ovaj trenutak je čekala cele noći. Njegovo snažno telo je bilo tako blizu njenom da je moga da oseti njegovu vrelinu kroz tanani materijal svoje haljine. „Znate li za pesmu čiji stih glasi ovako: ’Tvoje usne su crvene, meke i slatke’?“ Patrikov glas beše promukao. Ona oseti kako joj prstima prolazi kroz svilenkaste bujice lokni. „Znate li tu pesmu, Sofi?“ „Ne“, reče pomalo drhtavim glasom. On je ponovo povuče za kosu, a desnom rukom je privi uz svoje mišićavo telo. Njen jedva čujni udah iznenađenja prolebde kroz vazduli, dok su tople usne milovale luk njenog vrata. „’Tvoja usna poput trešnje, slatka i meka, zacelo na probanje čeka’“, lenjo reče Patrik, naglašavajući svoje reči poljupcima. „Je li ovo jedan od ’užitaka braka’? Sofi je očajnički pokušavala da ostane


racionalna u naletu oseta. „Jedan od nji’“, potvrdi Patrik. Držao ju je uza sebe obema rukama, koje su lutale svuda po njenom malom telu, prvo dodirujući oblinu njene zadnjice, pa vrh butine - Sofi oštro udahnu - a zatim izdašnu oblinu njene dojke, koju je tako lako oslobodio iz sićušnog korseta madam Karem. „Ne znam da li...“ Sofin glas utihnu nakon što Patrik priljubi svoje usne uz njene, dajući joj zapovest i nemo obećanje bezimenih zadovoljstava. Zatim ona otvori usta i radosno dočeka njegov osvajački pohod, a prste zaroni u njegovu kovrdžavu kosu. Kada je Patrik prekinuo poljubac i oslušnuo zvuke koji su dopirali iz pravca doma Šefildovih, njeno telo se prirodno zaleluja ka njemu, usana podignutih za novi poljubac. „Vi ste blago.“ Patrikov glas beše nekako bespomoćno promukao. „Sofi.“ Sofi se osmehnu, okuražena zamamnom slobodom mračne kućice. „Ako sam ja blago, da li vi imate ključ?“ Patrik joj uzvrati osmeh i ponovo je privuče sebi, gotovo grubo. „Čudno.“ Glas mu beše duboki baršun. „Izgleda da i dalje igraju igru, iako mi imamo šal.“ I zaista, Sofi začu odjek uzbuđenih usklika igrača u daljini. Taj zvuk je prenu. „Ne! Neko nas može videti!“ Patrik smesta stade, sklanjajući usne s njenih. „To je jedino što vas brine, zar ne?“ Usne mu se iskriviše. „Kada bi nas neko otkrio ovde, morali biste da se udate za mene, a ne za svog grofa.“ Sofi nije shvatila šta je hteo da kaže. Patrikovo lice beše obasjano mesečevom svetlošću koja je padala kroz rešetkasti krov kućice. Ta svetlost uhvati površine i uglove njegovih kostiju, naglašavajući oštru lepotu njegovih jagodica i tamnu senku njegovih trepavica. Ne razmišljajući, ona jagodicama prstiju dodirnu njegov obraz. „Kako ste lepi“, prošaputa. Ali Patrik ustuknu pred njenim dodirom. „Zaista se bojim, ledi Sofi, da će vašem vereniku nedostajati vaše prisustvo.“ Zvučao je ljubazno, ali mu je vilica bila stegnuta. Sofi otvori usta - a zatim se predomisli. Imao je pravo. Patrikov izraz lica se skameni u trenu tišine između njih. On žustro obmota purpurni šal oko svoje ruke. „Bilo je divno videti vas, Grofice. Kao i uvek.“ Sofi uzdrhta, stojeći u toploj tami. Dve suze zavijugaše niz njene obraze. O bože, uspela je. I pre udaje je uspela sebi da upropasti život zaljubljivanjem u ženskaroša. Još dve suze ispratiše prve. Sofi se zatim uspravi, nesvesno imitirajući drveno držanje svoje majke. Bar on to nikada neće saznati... i svet to nikada neće saznati. Postaraće se da od tog trenutka ceo London misli da je ludo zaljubljena u Bradona. Ako bi samo i


posumnjali šta je osećala prema Patriku, poniženje bi bilo beskonačno. Sofi ponovo zadrhta. Izlazeći iz vrta, Sofi se pridruži dvema mladim damama koje su grozničavo brbljale o šalovima i ukradenim poljupcima. Zajedno jurnuše u kuću, dok je Sofin kikot njoj samoj zvučao šuplje. Na svoj neponovljiv način, englesko vreme je rešilo da prestane sa oponašanjem južne klime. Pramenasta kiša ugasi baklje, a lakeji brzo zatvoriše vrata za devojkama. Bradon je sedeo pored svoje majke i zahvalno podiže pogled pri Sofinom dolasku. „Moj gospodine.“Ona mu pokloni zaslepljujući osmeh. Bradon se nakloni. „Ledi Sofi, mislim da organizuju novi ples. Bi li ste mi učinili tu čast da plešete sa mnom?“ Dok su tromo izvodili korake bulanžea, Sofi za trenutak obuze sumnja. Čekao ju je čitav život napornog plesa. Iskustvo ju je učilo da se Bradonov struk najverovatnije neće sužavati nakon venčanja; naprotiv, izgledao je kao da bi mogao dostići obim njegovog pokojnog tate. Ali kada stigoše do kraja sobe, ona podiže pogled i vide da je Bradon posmatra prijateljskim plavim očima. „Jeste li se dobro zabavili u vrtu, ledi Sofi? Ledi Šefild beše smislila neku paklenu igru, ne? I sam sam neko vreme držao šal“, poveri joj se, „ali onda je došetao Patrik Fouks, sav važan, sa drugim šalom istovetnim mojem. Tako da nas je izgleda malko namagarčila.“ Sofi razmisli o tome. Zaista ih je namagarčila. Dva šala - i kako ju je Patrik tako brzo pronašao? „Bradone“, reče ona, „da sednemo malo da se odmorimo? Volela bih da porazgovaram o nečemu s vama.“ Bradon se namah prepade. Po njegovom iskustvu, dame koje bi izrazile želju da razgovaraju sa nekim obično nisu imale na umu nikakvu prijatnu temu. I zaista, trenutak kasnije beše potpuno zaprepašćen. „Ali - ali - ledi Sofi!“ „Stvarno ne mogu da čekam. Moja osećanja prema vama su tako snažna.“ Sofi pogleda Bradona izmučenim očima. Smesta je shvatila da nema smisla da se pretvara da želi tajno venčanje zbog ljubavi. Takav koncept nije postojao u Bradonovom rečniku. Ona spusti glas. „U pitanju je moja majka. Izluđuje me. Vi i ja...“ Ona spusti šaku na Bradonovu ruku. „Odrasli smo ljudi, za boga miloga.“ „Apsolutno tačno." Bradon je i dalje bio nesiguran, ali oseti dašak saosećanja kada Sofi pomenu svoju mamu. To im je stvarno bilo zajedničko. „Znam tačno na šta mislite", reče. „Moja mama... pa, znate je.“ „Onda hajde da pobegnemo zajedno!“ Sofi uputi Bradonu pogled pun nade. „Ne mogu to da uradim, draga moja.“ Bradon odmahnu glavom. „To ne bi


bilo pristojno. Osim toga, moja majka to nikad ne bi zaboravila i bio bih prisiljen da slušam pridike celog života. Znate li da ona i dalje priča o tome kako sam jednom bez njene dozvole otišao da gledam borbu petlova? Imao sam svega dvanaest godina.“ Sofi se nagnu ka Bradonu, trudeći se da napravi što zavodljiviji izraz. Blago napući usne. „Oh, Bradone, nije valjda da se bojite svoje majke?“ „Naravno da se bojim“, uzvrati Bradon. „Moja majka je strašna matora ptica, to će vam svako reći. Osim toga“, reče uz sumnjičav pogled, „nije li sve ovo zbog toga što se vi bojite svoje mame?“ Sofi upravo beše prikupljala argumente za novi napad, kada jedan strogi glas upade u njihov razgovor. Sofina majka, markiza, stajaše pred njima, grudi isturenih u znak potpunog nezadovoljstva. „Ova zabava je sramotna", reče ona kivnim tonom. Sofi automatski pogledom potraži svog oca. Na kraju ga ugleda kako sasvim pristojno sedi pored Silvestera Bredbeka. Zapravo, Džordž se sasvim lepo ponašao celo veče, ili bar u trenucima kada bi ga ona spazila. Bradon žurno ustade i ponudi markizi svoju stolicu. Eloiz sede, iako je očigledno žarko želela da pozove svoje kočije. „Ne zna se gde je gdica Dafne Boš“, primeti ona ledenim tonom, „kao ni brat našeg domaćina, Patrik Fouks.“ Ona uputi prodoran pogled svojoj kćerki. „Izgleda da su poslednji put viđeni kako zajedno odlaze u vrt. Brat gđice Dafne ne može da je pronađe.“ Bradon proguta knedlu. „Siguran sam da će se vrlo brzo pojaviti“, reče on, bolno svestan priča koje su kružile o Sofi i Patriku. Sofi spusti pogled u krilo. Prsti joj se behu tako čvrsto uvezali da je delovalo kao da se nikada neće razdvojiti. „Sumnjam da će ta mlada dama biti toliko budalasta da odbije Fouksovu prosidbu.“ Eloiz još jednom besno pogleda svoju kćer. Izbezumljivalo ju je što je njena kći napravila budalu od sebe sa čovekom kome je očito hobi bio kompromitovanje mladih dama. Fouks mora da očajnički želi da se oženi ili tako nešto. Sofi oseti utešan pritisak Bradonovog ramena o njeno kada je privukao drugu stolicu. „Patrik mi je rekao da je ledi Sofi odbila njegovu ponudu i inogu samo reći da smatram izuzetnom srećom to što je još bila slobodna da prihvati moju.“ Bradon uze Sofine isprepletane prste i brzo ih protrese kako bi se razdvojili. Zatim romantično podiže mlitavu ruku koju je držao i pritisnu poljubac na nadlanicu. Markiza s odobravanjem pogleda Bradona. Evo mladića koji ispravno lazmišlja i lepo se izražava. Zapravo je Eloiz dobrano podsećao na muškarčine koje su se njoj udvarale kada je bila mlađa. Sofino srce je lupalo. Patrik će se oženiti, oženiti, oženiti tom francuskom


bludnicom Dafne. „Maman“, reče, po prvi put podižući pogled. „Čini mi se da me hvata jaka glavobolja. Sme li lord Slaslou da me otprati do kuće?“ Eloiz strogo osmotri svoju kćer. Namerava li da upropasti svoju veridbu nekim nepromišljenim, drskim ponašanjem zbog kojeg će se zgaditi grofu? Ne. U stvari, Sofi jeste izgledala pomalo napeto i prilično bledo. Eloiz se majčinski namršti. „Naravno“, odgovori. „Poteraću tvog oca i krenućemo najranije što možemo. A našim domaćinima ću preneti tvoje i pozdrave lorda Slasloua, čim budu pronađeni.“ Ona se žustro osvrnu po sobi, ali nije bilo ni traga od Aleksa i Šarlot. „Odmah kreni kući, Sofi, i reci Simon da naloži kuvaru da ti spremi napitak od toplog mleka sa vinom. To je najbolji lek za glavobolju." Sofi se osmehnu majci i ustade, beskrvnim prstima grčevito držeći Bradonov plišani kaput. Bradon je tako prijemčiva osoba, pomisli ona zahvalno, dok ju je izvodio iz sobe pune raspričanih parova. Jedina tema razgovora beše nestanak Dafne Boš, Patrika Fouksa i Dafninog brata, Lisjena. Opšti konsenzus je glasio da je Lisjen izazvao Patrika na dvoboj i da su baš u tom momentu razmenjivali imena svojih sekundanata. U međuvremenu se Sofi setila druge vrste napada. „Vidite, Bradone“, reče ona i sede bliže svom budućem mužu u kočijama, „ono što nama treba je plan, način da pobegnemo od svih tih beskonačnih formalnih zabava i napornih obaveza koje će nas ugušiti od dosade u naredna četiri meseca... osim ako ne smislimo nešto.“ „Plan“, ponovi Bradon. Zasigurno joj se nije pričinila iskra interesovanja u njegovim očima? „Mislila sam da biste mogli da nabavite veliki crni plašt“, zavodljivo reče Sofi. „I možda, ako biste znali gde da nađete tako nešto, biste mogli da iznajmite jednu od onih lažnih brada koje nose glumci.“ „Tako mi Jupitera, znam tačno gde ih mogu nabaviti!“ Bradon beše uzbuđen. „Ali za šta nam to treba?“ „Za naše bekstvo“, zavapi Sofi. „Nakon što se venčamo, naravno, vodićemo miran porodični život. Bez ikakve teatralnosti. U stvari, verovatno ćemo veoma retko ići u pozorište. Ovo će biti poslednje uzbuđenje - i sve što nam treba je briljantan plan kako to da izvedemo!“ „Ahh“, tiho reče Bradon. Pred očima su mu igrale slike kostima, iznajmljenih perika i uvijenih brkova. „Jer“, nastavi Sofi ozbiljno, „ako dozvolimo svojim majkama da dominiraju ovim periodom našeg života, pokušaće da upravljaju i svim drugim delovima našeg bračnog života. Pa moja majka je obznanila nameru da sa mnom provodi svaki budan trenutak nakon što postanem udata dama.“ „Zaista“, Bradon reče praznim tonom.


„Da, i pretpostavljam da će samo biti još gore kada dobijemo decu. Jer tada će obe naše majke stalno biti u našoj kući, očekujući da ih deca zabavljaju. Moramo načiniti ovaj korak ka slobodi.“ Bradon beše pomalo zbunjen. Otkud sad u svemu tome sloboda? „Ne razumem zašto moram da nabavim plašt.“ „Plašt vam treba da vas niko ne bi prepoznao kada budemo pobegli“, reče Sofi. „Ljudi gledaju samo odeću. Sa plaštom i lažnom bradom, možete biti bilo ko!“ Nastupi trenutak tišine. „Možda je tako“, reče Bradon, „ali i dalje ne razumem zašto...“ „Ako ne pobegnemo, upade Sofi pomalo žučno, „onda bolje da se ni ne venčamo. U stvari, ako ne dođete po mene sutra uveče, neću se udati za vas, Bradone Cetvine!“ Bradon u neverici pomisli kako njegova verenica ima histeiičnu karakternu crtu. Toliko se grčevito držala za njegovu ruku da će mu sigurno sasvim izgužvati plišani kaput. Kroz glavu mu prolete prizor majčinog lica nakon što joj bude saopštio da je Sofi raskinula veridbu. Što je možda bilo još važnije, poče da ga prožima snažna čežnja za puderom i lepkom koji se koristi za pričvršćivanje lažne brade na lice. Tako je zabavno lepršati velikim crnim plaštom. Niko ga nije gledao snishodljivo, niti ga zvao „blesavim Slaslouom“ ili još gorim nadimcima kada bi se obukao u crno od glave do pete. „Nema potrebe da se žestite“, reče on naposletku. „U redu. Učiniću to.“ Sofi je znala da mora da iskoristi svoj uspeh pre nego što Bradon stigne da bolje razmisli o svemu ili, još gore, da porazgovara sa svojim razumnijim prijateljima. „Očekujem vas sutra“, uzvrati ona čvrsto. „Sutra u ponoć. Ni slucajno nemojte reći nikome, Bradone. Ljudi tako umeju da pokvare stvari.“ Sofi spusti glas do uzbudljivog šapata. „Ponoć je najbolje vreme za tajne planove... Srediću da se prislone merdevine uz moj prozor. Kada stignete, ogrnuti svojim plaštom, možete da se popnete uz merdevine i odnesete me!“ Bradon beše fasciniran planom po kome bi se morao popeti uz merdevine ogrnut plaštom koji se vijori iza njega i odneti ljupku mladu damu u naručju. A pošto će se ionako oženiti Sofi, zašto to ne bi brzo obavili? „U redu“, složi se on. „Ponoć.“ Kočije se naglo zaustaviše. Kada je lakej otvorio vrata, Bradon siđe, osećajući se mnogo poletnije nego kada je ulazio u kočije. On pruži ruku i Sofi položi svoje male prste na njegove. Dok ju je pratio do mermernih stepenica njenog doma, ona zastade korak ispred njega, tako da su im lica bila u istoj ravni. „Vi ste moj heroj“, prošaputa ona. Gotovo hipnotisan, Bradon se nagnuo napred i usnama pažljivo dodirnu njene. Zatim se nakloni i ode. Sofi uđe u kuću, umorna, ali zadovoljna. Pa šta ako se Patrik Fouks oženi užasnom Francuskinjicom koja se beše prosto bacila na njega? Ona, Sofi, biće udata


mnogo pre nego što Patrik uopšte sredi stvari sa Lisjenom Bošom, a kada bude udata više neće misliti na Patrika, ili Patrikove uznemirujuće oči, ili njegov vatreni dodir. Kroz dom Šefildovih prostruja uzbuđenje kada je časni Patrik Fouks prošao kroz francuska vrata baštenske sobe rame uz rame sa svojim bratom, grofom. I dalje ne beše ni traga ni glasa od gđice Dafne Boš! Barbara Lunstaun je sebe smatrala Dafninom bliskom prijateljicom i beše se unela u priču o izglednoj bračnoj sreći Dafne i Patrika. „Oh, gle“, doviknu ona šaljivo Patriku, „gde je moja najdraža Dafne?“ Patrik je delovao sasvim ravnodušno. „Čim smo kročili napolje ubola ju je pčela ispod oka. Baš je užasno nateklo“, odgovori on na Barbarin iznenađeni krik. „Šarlot ju je odvela da stavi oblogu od blata na otok.“ Od romanse do otečenog pčelinjeg uboda... Čak ni najvatreniji pobornici skandala nisu mogli da poveruju da bi Patrik Fouks osećao ikakvu potrebu da zaprosi jadnu devojku narednog jutra. Verovatno ga je taj ubod sasvim odbio, rezonovali su. Njegov ton beše suviše miran za nekoga koga je dirnula devojčina okrutna sudbina. Pa Dafne možda neće moći da prisustvuje društvenim događajima bar nedelju dana, ako ne i duže!


Sedmo poglavlje Bradon Četvin se probudi sledećeg jutra sa prijatnim osećajem iščekivanja. Na trenutak sanjivo pogleđa u plavi prekrivač na krevetskom postolju. Crni plaštovi i lažni brkovu preplitali su se u njegovim snovima. Polako mu se vrati sećanje. Ledi Sofi Jork je htela da pobegne s njim i želela je da on nosi plašt i brkove, i beše zapretila da se neće udati za njega ako se nebude pojavio u ponoć. Bradon s teškom mukom razdvoji umršene konce Sofinog zahteva. Na hladnoj jutarnjoj svetlosti taj plan se nije mogao opisati nikako drugačije do ludo. Ako pobegnu u Gretna Grin,9 ljudi će nesumnjivo pretpostaviti da njih dvoje prosto nisu mogli da dočekaju prvu bračnu noć. Osim što ona uopšte nije mislila na to, Bradon pomisli zadovoljno. Fino odgojene mlade dame nemaju blage veze o seksu, te naravno da Sofi nije znala šta će ljudi prićati o tajnom venčanju. Ali s obzirom na to da ništa nije sprečavalo Bradona i Sofi da se mirno venčaju u Crkvi Svetog Džordža za neka četiri meseca, ljudi će prirodno izvući zaključke o tome zašto su tako brzopleto stali na ludi kamen. Nije kao da je bila u pitanju veza iz ljubavi. A zašto je Sofi htela tajno venčanje, o tome Bradon nije hteo da razmišlja. Davno beše odlučio da je žene nemoguće razumeti. On pozvori i da mu se donese topla čokolada, a zatim ukrsti ruke iza glave. Sledeće što je trebalo da uradi je da iskoristi svoj talenat za šeme da prevari svoju buduću ženu. Drugim rečima, bio mu je potreban plan koji će nadmašiti njen, pošto mu nije padalo na pamet da bude tako praznoglav i pobegne u Škotsku da se oženi, kad za tim nije bilo potrebe. Pored toga, putovanje bi trajalo bar dva-tri dana do tamo i još toliko nazad. A možda bi trajalo i duže - putovanje u Škotsku u decembru! Istina, ni mrvica snega nije pala ove godine. Ali ni po koju cenu nije želeo da napusti Madlen, čak ni na samo nedelju dana. Ne sada, kada mu je sama pomisao na nju raspaljivala srce i gonila ga da skoči iz kreveta i ode u štale njenog oca u nadi da će je bar na tren videti. Bradonu se smrači pred očima od muke. Ne bi Madlen baš jurnula da ga pozdravi ako bi zaista otišao do štala. Pokazala se kao izluđujuće, istrajno čedna. Zapravo, nije pokazivala ni najmanji znak popuštanja pred njegovim molećivim pismima i poklonima (koje je odbijala), ili pred njegovim naporima da je pretvori u svoju doživotnu ljubavnicu. Samo je stameno rekla da je ne zanima ta pozicija, i to je bilo to. Uzalud je pokušavao da joj objasni da se kći čoveka koji je držao

9

Selo u Škotskoj, poznato kao destinacija za tajna venčanja. (Prim. prev.)


Vensanovu prodavnicu konja nije mogla nadati dobroj udaji, možda čak ni udaji uopšte. Delovalo je kao da ju je baš briga. Bradon zamišljeno zagrize usnu dok mu je Kesgrejv pružao jutarnju šolju tople čokolade. Možda je Madlen bila zabrinuta za svoju budućnost. Položaj jedne kurtizane svakako je riskantan, a ona možda nije verovala da on namerava da se ponaša na tako neobičan način. Možda bi trebalo da pozove svog poslovnog zastupnika da sastavi ugovor, sasvim precizan, u kome bi odvojio izdašnu sumu za Madlen. Onda bi razumela da je njihova veza doveka, a ne samo kratkog daha. Bradon odsutno otpi malo čokolade. Pravi problem je bio kako da natera ledi Sofi da pleše kako on diriguje, istovremeno se praveći kao da on pleše kako ona diriguje. Ako bi poslao poruku Soii, zasigurno bi raskinula veridbu, u to je bio uveren. Bradon je tokom svog života video mnogo histeričnih žena, pošto je imao tri starije sestre, a i Sofi je delovala kao da se može svakog momenta razbesneti. Ali trik je bio u tome da se pojavi u ponoć - ali da ne završi u Gretna Grinu. Bradon ustade iz kreveta. Nije trebalo da razmišlja o Madlen, sada sigurno neće moći ništa da uradi dok je ne vidi i možda ukrade poljubac, kad njen otac ne bude gledao. Bože, njen otac je umeo da bude nabusit poput nekog mesarskog psa! Čovek bi pomislio da njegova kći jeste dama, kako je stalno blebetao o tome da će Bradon kompromitovati Madleninu reputaciju i slične gluposti. Bradonu nikako nije polazilo za rukom da ijednom od njih dvoje objasni da žene koje žive u stanovima iznad konjskih štala nemaju nikakvu reputaciju - već je same stvaraju! Bradon se nasmeja za sebe. Kada je njegov sobar Kesgrejv ušao da ga obuče, Bradon mu ispriča dosetku o reputacijama koje se imaju i koje se prave, ali Kesgrejv mu samo uputi uobičajeni bleđi pogled i reče: „Da li biste danas želeli da obučete plavi žaket, gospodaru?“ Bradon uzdahnu. Dobro je što je tako smirene naravi, imajući u vidu kakviin je dosadnjakovićima okružen. „Obući ću onaj sivi, Kesgrejve. Znaš na koji mislim.“ „Ne sivi, gospodaru." Kesgrejvov ton beše kritički. „Sivosmeđi.“ „E baš taj. Idem na jahanje.“ „Pre doručka?“ Kesgrejv zazvuča još prekornije. Stvarno mu je već bilo muka od slugu koje su mu pridikovale još od malih nogu, pomisli Bradon. „Izlazim.“ Ton mu beše pomalo defanzivan. Nakon što se obukao, Bradon lakim korakom strča niz prednje stepenice, kao da je dečak koji beži u park.pope se na konja i otklopara niz ulicu ka Blekfrajarsu gde se nalazila Vensanova prodavnica konja. Duge, niske štale behu tihe. Još je bilo prerano za grupice ljudi koji su se obično okupljali ispod velikih hrastova u prednjem dvorištu u kasno popodne i


rasejano posmatrali kako momci izvode razigrane arapske i široke kvoter konje. Bradon prilično nezgrapno skoči sa konja i dobaci uzde momčetu koje se tuda motalo u nadi da će zaraditi koju paricu. On krenu prema štalama. Madlen je obično bilo nemoguće naći tamo u popodnevnim časovima zbog očevog sumanutog osećaja za njenu „reputaciju“, mada mu je Bradon zapravo bio zahvalan, jer je to značilo da ne mora da se nadmeće sa svakim ofucano uglađenim oficirom koji bi ušetao u potrazi za ukroćenom kobilom. Bradon brzo prođe dugačkim hodnikom. Štale su blago mirisale na lepljive obloge od mekinja, a gde su obloge od mekinja tu je obično i Madlen. Ona je bila zadužena za sve manje boljke, poput iščašenih zglobova i potkolenica. Madlen je bila u zadnjoj pregradi zdesna. Klečala je na zemlji pred podignutim kopitom. Sigurno beše čula Bradonove čizme kako udaraju po kamenoj stazici, ali nije podigla pogled, već je samo nastavila da pevuši ljupkoj smeđookoj kobili kojoj je stavljala oblogu na prednju nogu. Bradon počeka koji trenutak, nelagodno se vrpoljeći. „Gospodine moj“, reče Madlen ne okrećući se, „ako vam nije suviše dosadro, mogli biste da mi pomognete tako što ćete pridržavati Grejsinu glavu.“ „Kako ste znali da sam to ja?“ Bradon priđe glavi konja, sprečavajući Grejsi da diše u Madlen. Madlen mu dobaci pogled preko ramena. „Svakog jutra dolazite ovamo u ovo doba, moj gospodine.“ Bradon beše pomalo zbunjen njenim ozbiljnim tonom. Zar Madlen nije želela da on dolazi? On spusti konjske uzde i čučnu pored nje, trudeći se da se ne zadiše pri pokretu. „U čemu je problem?" „Istegnuta desna potkolenica“, kratko odgovori Madlen. Bradon kratko pogleda konjsku nogu. Zatim se malčice približi Madlen. „Moj gospodine!“ Zvuči ljutito, rezignirano pomisli Bradon. Danas neće biti poljubaca. Zašto, o zašto se zaljubio u francusku gospođicu demonskog temperamenta i osećaja za moral jedne opatice? Nije bila ni upola lepa kao Arabela, ljubavnica koju je prošle godine ukrao Patriku. U stvari, objektivan posmatrač bi je opisao kao nisku i bucmastu. Ali samo jedan pogled na Madlen ubrza Bradonovo srce. Beše sagnuta, udubljena u trljanje konjske noge i nije mu uzvraćala pogled, a između ruku joj se nazirahu bujne obline grudi. Oči mu se užariše, a prsti poželeše da joj kliznu ispod ruke. „Nemojte!“ Bradon se trgnu i pogleda u besne oči svoje voljene. „Zašto da ne?“, upita smelo.


Madlen ustade, prikupljajući svoju debelu, krutu suknju da joj nebi smetala. Njen francuski akcenat se pojača, što se uvek dešavalo kada se iznervira. „Molim vas ne pokušavajte da me prevarite!“ „Prevarim“? Bradon se zbuni i usta mu se malo otvoriše. Beše mu teško da razmišlja dok je Madlen stajala tu pred njim sa grudima koje su se nadimale. Imala je tako sočne kukove... „Prevarim! To ste hteli da kažete.“ „To sam i rekla“, nestrpljivo uzvrati Madlen. Šta da radi sa ovim tupoglavim gospodinom? Kako da obavlja svoj posao kad je on prati naokolo, blene u njene grudi i uopšte je uznemirava? Bradonova tupa glava je funkcionisala sasvim dobro u nekim situacijama. On zgrabi Madlen u naručje tako brzo da nije stigla ni da pozove oca pre nego što se njegove usne spustiše na njene. Ljubio ju je izlazeći iz Grejsine pregrade, time dokazujući da može da radi dve stvari istovremeno, što je veština koju bi nekoliko njegovih prijatelja osporilo. Uprkos svemu, Madlen se opusti. Poslednjih godina život je bio tako težak. Bilo je bajno u Bradonovom naručju. Kada bi je zagrlio, delovalo bi kao da se nikada više ništa loše neće desiti. Ona se žustro prenu, snažno odgurujući Bradona. Nešto joj je šaputao na uvo - bez sumnje jedno od uobičajenih velikih obećanja. Shvatala je suštinu. Njen blentavi prosac nije ni bio pravi prosac. On je bio ono što bi njena mama u Francuskoj nazvala libertin10 Hteo je da je upropasti, a da se posle ne oženi njome. Bradonove ruke ponovo obujmiše njena ramena. „Ne budite tako tužni, Madlen.“ On to reče šapatom, ali ga je sasvim jasno čula. „Mrzim što vas vidim tako tužnu.“ Zbunjena, Madlen zastade na trenutak, gledajući u Bradonove plave oči. „Nisam tužna“, reče. „Samo sam na tren pomislila na svoju majku.“ „Izgledali ste tužno“, insistirao je Bradon. „Nedostaje mi“, ote joj se. Nije želela da poverava svoja osećanja tom nemoralnom udvaraču. Bradon joj poljubi uvo. „Jednoga dana ćete biti majka, Madlen, Imaćete decu i onda ćete zaboraviti na tugu.“ Madlen duboko udahnu. „Neću, ako se vi budete pitali“, istače ona. „Hoćete da me pretvorite u kurtizanu, a takve žene nikada nemaju decu. Ne mogu da ih priušte, s obzirom na njihov način života.“ Bradon se isceri. Madlenin tvrdoglavi francuski razum je baš tu neobičnu manu života jedne kurtizane našao da podvuče. 10

Ženskaroš, fr.


„Imaćemo decu“, reče samouvereno. „Znao sam to čim sam vas ugledao. Nisam želeo mala derišta dok nisam upoznao vas.“ Madlenino srce se istopi. Ovaj engleski gospodin bio je upravo ono što je želela. Kad bi samo stvari bile drugačije... Možda je bio pomalo praznoglav, ali je zaista imao dobru dušu. I bio je bezbedan, pouzdan i krupan. Madlen je smatrala da muškarci treba da budu krupni. A mogla bi i da ga spreči da pravi preveliku budalu od sebe... Ali ne. Neće biti ničija kurtizana, pa makar celog života ostala neudata. Ona ga odgurnu. „Odlazite, hajde!“ Bradon je sumnjičavo pogleda. Lice joj je ponovo postalo strogo. „Možda ću biti odsutan nekoliko dana.“ Da li je izgledalo kao da joj je žao? Bradon nije mogao da se zavarava da jeste. „Dobro je. Konačno ću uspeti nešto da uradim.“ Ne, definitivno joj nije bilo žao. Nastupi kratka pauza. „Gde ćete biti?“ „Moram da se tajno venčam“, reče Bradon. „To jest, ledi Sofi želi tajno da se venča, a ja ne želim, pa ću se popeti na merdevine da je pokupim, ali onda je neću stvarno odvesti u Gretna Grin, jer ne želim tajno da se venčam. Osim toga, niko se ne venčava tajno usred zime.“ Madlenino srce je bolno tutnjalo. „Zar ledi Sofi zaista želi da se tajno venča?“ „Da.“ Bradonov ton beše pomalo sumnjičav. „Nisam više siguran da je tako prikladna kao što sam vam ranije govorio. Prošle noći je dobila napad histerije i rekla mi da uopšte neće udati za mene ako se u ponoć ne popnem uz merdevine do njene sobe i pobegnem s njom na tajno venčanje.“ Madlen se umalo ne nasmeja videvši Bradonovo utučeno lice, uprkos sopstvenoj olovnoj nesreći. „Ne mogu sve iz početka, Madlen - Madi!“ Nekako beše uspeo ponovo da je obgrli tim svojim dugim rukama i zaroni lice u njenu kosu. „Morao bih da krenem iz početka, da odem u Almak11 i pokušam da nađem devojku koja deluje iole pristojno. Moram se držati ledi Sofi. Jednostavno moram da smislim kako da pobegnem „a da se ne venčam tajno.“ Barem ne deluje iskreno vezan za svoju buduću ženu, bolno pomisli Madlen. „Zašto ne želite tajno da se venčate?“ To je zvućalo kao razumna alternativa. Bradon uvređeno pogleda u Madlenine nesaosećajne oči. „Zar vam neću nedostajati? Trebaće mi nedelju dana da odem do Gretna Grina i nazad, ako ne bude nikakvih zastoja. Ta mogao bih biti odsutan čak dve nedelje!“ „Nećete mi nedostajati“, uzvrati ona. „I nećete biti dobrodošli u štalama kada se budete oženili.“ 11

Čuveni londonski klub, jedan od prvih koji je primao i muškarce ižene (Prim. prev.)


„E pa, vi biste meni nedostajali“, čvrsto reće Bradon. „I ne verujem vam. Mislim da bih i ja vama nedostajao. U svakom slučaju, ne želim tako brzo da se oženim.“ On blago stegnu Madlen, a zatim se spusti na hrpu slame, posedajući je na svoje krilo. Ona ispusti slabašan usklik negodovanja, ali se ipak opusti. Bradon je privi uz svoje grudi, uživajući u načinu na koji suse Madlenine meke obline naslanjale na njegove noge. „Upropastićete odeću.“ „Praktična Madi“, prošapta Bradon u njenu kosu. Praktična Madi je osećala kao da joj se srce steže. „Zašto se ne pretvarate da ste slomili nogu?“ Zažali čim je to izrekla. Šta to radi, pokazuje interesovanje za njegove bračne planove? „Slomio nogu? Kako to mislite?“ „Ako vam je noga slomljena, ne možete da se popnete na rnerdevine“ objasni ona oštro. Bradon polako razmisli o tome. „Dođavola, u pravu ste, Madi moja! Napisaću poruku ledi Sofi i reći joj da sam slomio nogu, a to će joj dati dovoljno vremena da batali taj svoj čudni plan.“ ,Je li zaista bila histerična?“ On se namršti. „Skoro.“ „Pa onda verovatno neće poverovati vašoj poruci“, reče Madlen. „Ja ne bih. Ja bih pomislila da samo pokušavate da se izvučete i da ste suviše uštogljeni da pobegnete.“ Zapanjeno je slušala sopstveni glas. Da li se to u njemu začula zloba? Nije imala pravo ni da pomišlja na udaju za jednog grofa! Za boga miloga, bilo je potpuno jasno da ta ženidba Bradonu nikada nije ni pala na pamet. „Mislite da ledi Sofi neće verovati mojoj poruci?“ „Možda će raskinuti veridbu.“ Madlen zanemari glasić u svom srcu koji se radovao ideji raskinute veridbe. „Raskinuti veridbu?“ Bradon je očito bio preneražen. On malo jače zagrli Madi, misleći na gnev svoje majke. Zatim ustade. „Znam! Moram stvarno da slomim nogu! Pašću sa konja. Onda ću samo poslati nekog da skine Sofi sa tih prokletih merdevina i dovede je mojoj kući, i ona će videti gips. Ne može da me krivi kada bude videla dokaz.“ Madlen uzdahnu. Njenom engleskom gospodinu je zaista bio potreban neko da se brine o njemu. „Ne budite blesavi! Ne možete tek tako da slomite nogu.“ „Naravno da mogu“, odgovori Bradon. „Kada sam bio klinja, slomio sam levu nogu i lekar mi je rekao da se odmaram, jer bi se mogla ponovo vrlo lako slomiti. Cenim da bi samo trebalo da padnem s konja na levu stranu, držeći tu nogu


pod sobom, i sigurno ću je opet slomiti.“ Madlenino srce se sledi. „Verovatno ne bi dobro zacelila i do kraja života biste hramali. Onda vas ledi Sofi svakako ne bi htela.“ „Mislite?“ „Sve dame vole da plešu“, reče Madlen sa sigurnošću nekoga ko nikada zipravo nije upoznao nijednu pravu damu. „Nijedna dama se ne bi udala za čoveka koji hramlje i ne može da pleše.“ „Oh.“ Madien zgroženo shvati da ne može da odoli neutešnom tonu Bradonovog glasa. „Mogu vam dati lepljivi gips“, reče ona smelo. „Šta, zaboga, hoćete da kažete?“ Bradon beše digao ruke od misli o tajnom venčanju i usnama je nežno dodirivao Madlenino malo uvo, isto kao kobila Grejsi. „Imamo sav materijal ovde... za slučaj da nekom konju treba udlaga za zglob. Mogu vam dati gips i svi će verovati da ste zaista slomili nogu.“ Bradon pobedonosno uskliknu i radosno je stegnu. „To je moja Madi!“ Kada je Madlena okrenula glavu da ga ućutka, Bradon je zarobi poljupcem, i nisu se odmah bacili na posao. Četrdeset minuta kasnije, kada je Bradon prežalio sečenje svojih najboljih pantalona, kratko protestujući zbog Kesgrejvove neizbežne reakcije, Madlen mu beše obavila levu potkolenicu vrlo ubedljivim gipsom. Bilo je pomalo neprijatno, po Madinom mišljenju, kada je Bradon odbio da joj dozvoli da vidi njegovu obnaženu nogu i insistirao je da sam obmota prvi sloj. Ali osvetila se kada mu je na gležanj natovarila količinu gipsa dovoljnu za slona. U stvari, kada je Bradon iskakutao iz štala, oslanjajući se na Madlenino rame, osećao se kad je zaista slomio nogu. „Mislite li da ste upotrebili previše gipsa?“ Bradon sumnjičavo pogleda monstruoznu belu džombu koja mu je prekrivala nogu od kolena do gležnja. „Oh, nisam“, uveri ga Madlen. „Noga vam je bila veoma slomljena. Da ste konj, morali bismo da vas uspavamo." Bradon dobaci dva šilinga momku koji je pazio na njegovog konja. „Priveži ga u štali i pozovi mi najamne kočije.“ Dečak ga pogleda znatiželjno. „Jeste li se povredili, gospodaru?“ Bradon uzdahnu i dobaci mu još jedan novčić. „Kočije.“ „U redu, gospodaru.“ Dečak otrča na ulicu, ostavljajući konja vezanog za stub. „Nadam se da neće zaboraviti na mog konja“, sumnjičavo reče Bradon. Poče da skakuće ka kapiji Vensanove prodavnice konja, pažljivo noseći čizmu u ruci. Kesgrejv bi ga ubio ako bi ostavio masne otiske prstiju na čizmi, bez obzira na slomljenu nogu. „Ne brinite“, reče Madlen. „Ja ću spasiti vašeg konja.“


Bradon nežno pogleda njenu meku, razbarušenu kosu. „Volim vas, znate li to?“ Madlen stade i stisnu mu ruku. „Ne govorite to! Šta ako vas tata čuje? Čak ni ne šapućete.“ Bradon slegnu ramenima. „Ja sam ranjen čovek. Šta može da mi uradi? A i istina je. Volim vas, Madi.“ „Ma! Vi ste ženskaroš“, bezobrazno reče Madi. „Volite me samo zato što nisam popustila pred vašim zahtevima.“ Sada su bili na ivici ulice i iznajmljene kočije su ga čekale otvorenih vrata. Madlen se okrete i zamalo ode bez reči. Ali najednom se seti nečega. „Moraćete ponovo da dođete kada budete hteli da skinete gips. Osim ako ne kažete svom slugi da je u pitanju lažnjak.“ „Ne!“ Bradon je bio zaprepašćen tom pomišlju. „Kesgrejv je strog čičica. Ne bi video zabavu u svemu tome. Neću reći nikome. Madlen...“ Ona zastade i pogleda ga, okruglasta devojka sa oblinama i smeđom kosom pozlaćenom na prašnjavom suncu štalskog dvorišta. „Hvala vam na pomoći.“ Madlen se iznenada veselo isceri. „Jednoj kurtizani odgovara da joj se gospodar ne oženi“, primeti ona. Zatim se glasno nasmeja videvši zgađen izraz koji pređe preko Bradonovog lica. „Vi niste samo kurtizana!“, pobuni se on. „Ja uopšte nisam kurtizana“, napomenu Madlen i ponovo se okrete, brzo nestajući u senci štala. Odatle je posmatrala Bradona kako odskakuje do kočija i sočno psuje kada mu je gips uz glasan tresak zapeo za prag. Sva sreća pa nije stvarno slomio nogu. Taj mali manevar bi ga đavolski zaboleo, pomisli ona. Bilo joj je teško da ne oseti čežnju posmatrajući Bradona kako ugurava svoje krupno telo u kočije. Živela bi u blagostanju kao njegova ljubavnica. Madlen se protrese. Jadna Grejsi! Potpuno ju je zapostavila usred bandažiranja potkolenice. Jadna Grejsi upravo beše pojela poslednje ostatke obloge od mekinja namenjene njenoj nozi. Kada se Madlenin otac pojavio, zatekao je kćer kako grdi gramzivu kobilu na bučnom francuskom.


Osmo poglavlje Patrik je zurio u svog starog prijatelja u potpunoj neverici, a zatim se nasmejao, kratko i brutalno i bez imalo humora. „Ona je tvoja nevesta - ti je pokupi.“ Bradon ga pogleda molećivo. Patrik je bio jedini prijatelj kojem bi mogao da poveri izvršenje nekog plana. Zatim pokaza rukom na svoj čudovišni gips položen na tapaciranu stoličicu. „Dođavola, čoveče, ne mogu da se popnem uz merdevine sa ovakvom nogom!“ Patrik slegnu ramenima. „Onda ne možeš da pobegneš s njom.“ „Baš u tome je stvar“, Bradon zacvile. „Ja ne želim da pobegnem s njom. Ako se ti popneš uz te merdevine i dovedeš ledi Sofi ovamo, videće u kakvom mi je stanju noga. Onda će razumeti da nikakvo bekstvo ne dolazi u obzir. U strašnom sam problemu, Patriče; prosto mi moraš pomoći.“ „Pošalji joj poruku.“ Bradon isturi donju usnu kao jasan znak da se nadurio. „Sofi će me odbaciti. Izgleda da je histeričan tip. Sinoć mi je rekla da se neće udati za mene ako je ne spustim niz te merdevine.“ „Hej!“, reče iznenada. „Znam zašto se ponašaš kao medved sa glavoboljorn.“ On se iskezi i ocenjivački pogleda Patrika. „I sam se ženiš, zar ne? Gđica Boš. Išao si da razgledaš burme, jelda?“ On gotovo klonu pod Patrikovim besnim pogledom. „Ne budi toliko glup, Bradone.“ Bradon se ponovo naduri. „Mrzim kad govoriš tim ledenim tonom“, primeti. „Umeš da budeš oštriji od svog brata, a to mnogo govori. Šta te muči? Cela soba je pričala o tome kako si sinoć išetao na mesečinu sa gđicom Boš.“ Patrikove oči odjednom sevnuše na njega. „Sinoć“, reče polako. „Sinoć, pre nego što si otišao?“ „Baš tako“, potvrdi Bradon. „Mislio si da moja majka nije primetila kada ste vas dvoje odlutali na malo maženja i niste se vratili?“ „Devojku je ubola pčela i počela je da kuka“, odgovori Patrik gotovo odsutno. „Kada si čuo za moju navodnu ženidbu? Pre nego što je Sofi predložila tako brzo zaključenje vaše veridbe ili posle?“ „A ne!“, reče Bradon. „Nećeš se izvući! Sofi je predložila tajno venčanje mnogo pre nego što si napravio takav skandai.“ Zatim pomalo nadmeno dodade: „Rekao sam ti, Patriče. Ovo je možda jedini put da sam uspeo da uzmem ženu braći


Fouks, ali Sofi me obožava.“ Onda zastade. „Znaš, možda i ne bi trebalo ti da je spustiš niz merdevine.“ Bradon zamišljeno uštinu donju usnu. „Misliš li da bi je to uvredilo?“ Patrik ga pogleda zgađeno. Ponekad se, i pored svih veza iz dečaštva, pitao kako je Bradonu uspevao da prođe dan a da ga neko ne ubije. „Nesumnjivo bi“, reče hladno. „Tako da bi bolje bilo da pošalješ jednog od svojih lakeja uz te merdevine, jer ja nisam čovek za to.“ On u jednom gutljaju popi svoj brendi. „Ne mogu to da uradim“, protestova Bradon. „Kako da pošaljem lakeja uz merdevine do spavaće sobe jedne fino odgojene dame - koja je pored toga moja buduća žena? Ne, to moraš biti ti, Patriče, jer sam već poslao poruku Aleksu i nije se pojavio, pa je verovatno nije primio.“ „ Aleks je na selu“, reče Patrik. „Eto“, uzvrati Bradon. „Više bih voleo da ne moram tebe da zamolim za ovo, imajući u vidu tvoje prošlo iskustvo sa Sofi, ali nemam nikoga drugog. Ne mogu da zamolim Dejvida da se popne uz merdevine pošto je sveštenik, a ni on mi nije odgovorio na poruku. Sam bog zna da je Kvil u još gorem stanju od mene. On svakako ne može da se uspne uz merdevine.“ „O zaboga“, nervozno reče Patrik. „Pazi ovako“, reče Bradon vedrijim tonom. „Možeš da staviš moje brkove i plašt i nikada neće znati ko si.“ Patrik sipa sebi još brendija. „Zašto bih to radio?“ „Kako to misliš, zašto? Zato što smo prijatelji, eto zato. Zato što si mi skoro pa brat. Zato što znaš kakva je moja mama i šta sve može da mi uradi ako me Sofi šutne!“ Patrik se uzdrža da ne uzdahne. Bradonove tužne oči bile su fiksirane na njega poput očiju retrivera koji zna da kriješ kosku iza leđa. Ma, nek ide život. Sofi nije htela da se uda za njega, pa što onda ne bi izigravao dobavljača za čoveka za koga želi da se uda? Bradon je i dalje brbljao. „Vidi, vidi ovo, Patriče!“ Držao je veliku vreću, iz koje izvuče nešto crno što je ličilo na ježa. „Šta je to, za ime boga?“ „Brada“, veselo reče Bradon. „Kupio sam je kod najboljeg, Hensloua, čoveka koji snabdeva kostimima pozorište Druri lejn. A tu je i plašt. Vidi...“ Patrik napravi grimasu i popi još malo brendija. Pa šta ako je ledi Sofi Jork odjednom želela da uništi svoju reputaciju tajnim venčanjem? Šta se njega to ticalo? Nije. Uopšte nije. Zašto je ne bi spustio niz proklete merdevine? Bradon ga je upitno pogledao i prepoznao signale. „Uradićeš to!“, glasno uskliknu. „Znao sam, Patriče. Znao sam da mogu da računam na tebe. Čoveče, ti si


uvek spreman za svaku akciju!“ „Pre će biti da sam lud“, reče Patrik. On zlobno pogleda Bradonovu nogu. „Koliko ćeš dugo morati da nosiš tu stvar?“ „A, nekoliko nedelja", bezbrižno odgovori Bradon. Patrik mu uputi značajan pogled ispod mastiljavih obrva. „Mislio sam da je potrebno šest nedelja da slomljena kost zaraste." „Verovatno si u pravu“, složi se Bradon. „Ali bolje požuri, Patriče. Sofi me očekuje na tim merdevinama u ponoć - što je užasno kasno za bekstvo, ako mene pitaš - i imaš još dvadeset minuta.“ Patrik opipa crnog ježa koga mu je Bradon dobacio. Razdvajao se na dva dela, na bradu i brkove. Bradon mu zatim dobaci i jednu bočicu. „Evo, ovim je zalepi. Ogledalo je iznad kamina.“ Patrik odvrnu zatvarač bočice i pomirisa sadržaj. „Neću.“ Njegov ton nije dozvoljavao nikakav prigovor. „Pa bar obuci plašt“, zamoli ga Bradon. „Ima kapuljaču, pa neće moći da vidi ko si, bar dok je ne spustiš na zemlju. Ne bih da počne da krešti i da probudi celu kuću. Sigurno će biti malo ljuta kada shvati da si se ti popeo na merdevine umesto mene.“ Po Patrikovoj proceni, ta izjava je ozbiljno potcenjivala Sofina očekivana osećanja po tom pitanju. Ali Bradon bezbrižno nastavi. „Štaviše, trebaće ti plašt da nju umotaš kada siđete. Ne smeš da upropastiš ugled moje buduće žene tako što ćeš biti viđen s njom usred noći!“ Patrik mu uputi začuđen pogled. „Moliš me da odem u spavaću sobu tvoje buduće žene i ubacim je u kočije usred noći, bez znanja njenih roditelja, a brineš za njen ugled?“ On navuče plašt i kapuljaču, ogledajući se u ogledalu iznad kamina. „Gospode, izgledam kao karikatura - kao jedna od onih srednjovekovnih figura smrti. Samo mi još fali kaiš od konopca i kosa!“ Bradon zagrize donju usnu. „Sofin ugled će biti kompromitovan samo ako vas neko prepozna. Stoga bi trebalo da je umotaš u plašt na putu do kočija da niko ne bi video njeno lice. Ako neko slučajno bude prolazio ulicom u to doba...“ Patrik uzdahnu. Situacija je bila potpuno suluda. Jedino što je mogao da uradi je da pokupi to derište i isporuči ga u Bradonovu kuću. „Pretpostavljam da si razmislio o tome šta ćeš da radiš sa njom kada stigne u tvoju kuću?“ Bradon klimnu glavom. „Poslaću je kod svoje bake. Njena kuća je nekoliko ulica niže, a i već sam objasnio kućepaziteljki situaciju. Baka je na selu, tako da će kućepaziteljka ujutru otpratiti Sofi nazad do njene kuće i niko neće znati šta se desilo.“ Plašt je bio otprilike dvaput veći od njegovog jahačkog ogrtača i Patrik je nesumnjivo izgledao blesavo. Ali tek kada je stajao u mrklom mraku vrta Kuće


Brandenburgovih, gledajući iz duboke kapuljače u merdevine, bezazleno naslonjene na prozor, shvati koliko je ta noć postala apsurdna. Skoro da se okrenuo i zaputio nazad iz vrta; ali tek što se okrenuo, tihi glas da dozva odozgo. „Lorde Slaslou!“ Patrik podiže pogled. Jedva je uspevao da između prečki merdevina razazna Sofinu malu glavu i ramena kako vire kroz prozor. „Hajde, silazite“, zareža. „Ako želite da pobegnemo.“ Baš i nisam neki Romeo, pomisli besno. „Lorde Slaslou -Bradone - ne mogu!“ Sofi gotovo zajauka. Patrik priđe malo bliže. „Zašto?“ Sofi je posmatrala tamnu figuru ispod prozora. Bradonov glas je zvučao iznenađujuće grubo; obično je govorio nežno, gospodski šuškavo. Sigurno je bio ljut zbog nekonvencionalnosti kojom ga je primorala da se pojavi u njenom vrtu i pobegne sa njom. „Lorde Slaslou, molim vas popnite se da porazgovaramo na tren pre nego što pobegnemo? Molim vas?“ Sofi začu nešto nalik režanju kroz stisnute zube. Zatim on priđe kući, a ona nervozno zgrabi merdevine. Šta ako se merdevine odvoje od prozora dok se njen verenik bude peo i on padne na zemiju? To bi sigurno probudilo poslugu. A šta ako se Bradon povredi? Nije bio baš spretan čovek. Ali izgledalo je kao da prelazi preko merdevina sa nehajnom gracioznosću. Sofi se nervozno zakikota, pitajući se da li je vežbao tokom dana. Kada se Bradon približio simsu, ona pomalo žurno koraknu unazad i smesti se na ivicu kreveta. Beše ugasila sveće, te je jedina svetlost u sobi bio slabašan sjaj mesečine. Gotovo da joj se ote uzdah iznenađenja kada je krupna ogrnuta figura prebacila nogu preko simsa. Kad ju je ugledao kako sedi na krevetu, na trenutak je zastao. Sofi skoro da je mogla da oseti kako Bradonove oči polako prelaze preko njenog tela, iako uopšte nije mogla da mu vidi lice, pošto je bilo sakriveno ispod kapuljače. On konačno prebaci i drugu nogu preko simsa i lako uskoči u sobu. Ne reče ništa, već se samo nasloni na sims, dok mu se plašt blago zavijorio a zatim slegao na njegova široka ramena. Sofi proguta knedlu. „Pretpostavljam da se pitate zašto nisam spremna da pobegnem.“ Ona zastade na trenutak. „Ja sam vas zamolila... pa, zamolila sam vas da se popnete ovamo, lorde Slaslou,“ reče brzo, „zato što sam shvatila da sam bila prava guska i znam da ćete prosto goreti od besa zbog toga, ali ja jednostavno ne mogu da siđem niz te merdevine sa vama, ni večeras ni... pa, nikada.“ Sofi pokuša da razazna Bradonovo lice, ali samo je njegova silueta bila vidljiva na prozoru. Taj njegov plašt ju je baš nervirao. „Je li?“ Ona žurno nastavi. „Bila sam nesrećna ceo dan i sve vreme sam razmišljala;


znam koliko ste bili uzbuđeni zbog našeg bekstva, pa nisam htela da vam to saopštim u poruci, ali ja ne mogu da pobegnem sa vama - a ne želim ni da se udam za vas!“ Na to njen verenik - čije je krupno telo zaista već počinjalo da je plaši prekrsti ruke. Ali zatim samo mirno upita: „Zašto?“ „Znam koliko vam ovo znači, mislim, da se oženite, zbog vaše majke, i jako mi je žao zbog toga, ali... to jednostavno ne bi bilo u redu!“ Sofi tužno stade. Nešto u pretećoj tišini na prozoru je natera da ponovo progovori, i sve misli koje su joj se vrtele po glavi tokom dana izleteše protiv njene volje. „Vidite, mislila sam da bismo mogli da imamo sjajan brak, jer ne... ne osećamo ništa jedno prema drugom. Dobro, to nije sasvim tačno“, dodade, „jer se vi meni veoma dopadate, Bradone, ovaj, lorde Slaslou. Ali mi - to jest, ja ne gajim osećanja prema vama kakva bi jedna žena trebalo da gaji prema svom mužu!“ Nastupi trenutak tišine. Zatim: „Ne?“ „Ne!“ „Ah.“ Bilo je zaista nečeg čudnog u Bradonovom glasu, pomisli Sofi. Bio je mnogo dublji nego inače. A imao je i neki baršunasti odjek od kojeg joj je blago podrhtavao stomak; možda je to bilo zbog toga što su po prvi put bili sami, ako ne računa onaj put u vrtu kada joj je rekao da ne želi da je poljubi. To sećanje joj ojača odlučnost. „Sećate li se kada smo bili u vrtu i kada niste hteli da me poljubite, jer ne mislite o meni ’na taj način’? Pa, jedan muž bi trebalo da misli o svojoj ženi na taj način!“, Sofi prkosno zaključi. I dalje nije bilo odgovora sa prozora. On zatim elegantno ustade i napravi nekoliko koraka ka krevetu. Sofi se upilji u njegovo lice, ali plašt je imao tako duboku kapuljaču da nije mogla ništa da vidi. Čvrste ruke joj obujmiše potiljak i ona oseti, pre nego vide, kako se tamna figura nadvija nad njom. „Eksperiment“, promrmlja hrapavi glas i ona oseti dodir usana... snažnih, moćnih usana koje su osvajale i zadovoljavale, milovale i obuzimale. „Oh!“, uskliknu Sofi bez daha. Sada ju je Bradon povijao unazad - ili je ona sama padala? Usne joj se prirodno razdvojiše i njegov jezik jurnu u pohod na njena meka usta, ispunjavajući joj udove tečnom vatrom. Niko je dosad nije tako ljubio, osim Patrika... Stoga jedan deo njenog uma prkosno reče: Vidiš? Nema ničeg posebnog kod Patrika Fouksa! A zatim se golicave male misli o glasovima izgubiše u moru oseta. Patrik nije uopšte razmišljao. Konačno je imao Sofi tamo gde ju je hteo, na krevetu, a otkriće da su njene meke usne podjednako zamamne kao i pre nije baš podsticalo racionalne misli. Njegova usta su ostavljala plameni trag na njenoj koži. Toplim jezikom je iscrtavao linije njenih usana, zaranjao u dubine, ljubio je dok njeno telo ne poče da drhti i ona se instinktivno izvi ka njemu, grčevito se držeći za


njegovu kosu. On se nadvi nad njom, oslonjen na jednu ruku, a zatim se malo povuče nazad i uze da posipa lagane poljupce po njenim usnama, zadirkujući je dok ona ne poče da stenje, prekidajući ponoćnu tišinu majušnim isprekidanim zvukovima. Sofi okrenu glavu i pokuša da uhvati njegove usne svojim, pokuša da ga vrati sebi, da ga natera da je ponovo poljubi. Patrikove usne su gorele na njenim, ali blago, plesale uz njene jagodice, spuštale poljupce na njene kapke, i opet se vraćale njenim usnama. Ona ispusti vreo dah kada ju je konačno ponovo poljubio, ubadajući jezikom, dok joj je palcem grubo trljao bradavicu kroz spavaćicu. Suspregnut jecaj grunu iz njenog grla, a ipak... ipak... Duboko u duši nije želela da oseti ovo sa Bradonom. Čak iako je Bradon - pomalo iznenađujuće - bio kadar da probudi ovakvu strast, i dalje nije htela da bude njegova žena. Zato okrenu glavu, oštro, i gotovo graknu: „Ne!“ Kada su njegove usne potražile njene, a njegov jezik ulio tečni plamen u njenu utrobu, Sofi zajeca ili zadahta, ali je i dalje šaputala: „Ne, ne, ne.“ Male šake konačno odgurnuše Patrika i ona se uspravi, zureći ispred sebe. Njen verenik ostade na da leži na boku. Osećala je njegov zamišljen pogled na sebi, ali se nije osvrtala. „Nema veze, Bradone“, reče Sofi zadihano. „Ne znam zašto... zašto radimo ovo, ali ja i dalje ne želim da se udam za vas.“ Nepomično je gledala napred, dok su krupne šake nežno prolazile kroz duge uvojke na njenim leđima. Kada ne dobi nikakav odgovor, ona se konačno, oklevajući, okrenu. Srce joj stade. Kapuljača beše spuštena i nabledoj mesečini... Pa, njeno telo je sve vreme znalo da to nije Bradon, ali njene oči sada ugledaše duge trepavice i srebrom posutu kosu, đavolski izvijene obrve i četvrtastu vilicu... Njen um polako shvati ono što je njeno telo odavno znalo, makar samo od dodira njegovih ruku, od pritiska rnišićave butine kroz njenu spavaćicu. „Oh“, prošaputa ona, i ta reč nežno pade u noć kao dah usnule bebe. Patrikjoj se lenjo osmehnu, sa izvijenom obrvom, dok je desnom rukom još milovao njenu kosu. Zatim se ta ruka obmota oko svilenkastih pramenova i nežno povuče Sofino toplo telo nazad na krevet. „Dajem vam časnu reč“, reče zadimljeni glas tik uz njeno uvo, „da mislim na taj način o vama, Sofi.“ Nevaljali, zavodljivi jezik uze da se igra nežnim lukom njenog uva, a topao dah ponovo razbukta vatru između njenih butina i ugasi iznenađenje u njenoj glavi. Ona se opusti kada je Patrik privuče sebi, krenuvši da svojim usnama zažari njene. Oh, ovo je u redu; ovo je tako u redu. Ona odgurnu od sebe misli o plaštovima i bekstvima, venčanjima i veridbama, koje su je mučile tokom dana. Kada su Sofini mali prsti blago dodirnuli njegove obraze, klizeći niz uglove njegove brade, Patrik oseti kako se i u njemu nešto opušta. Njene usne se otvoriše njegovim sa večnim zovom zavedene koja zavodi zavodnika. On zamalo zareža, okrećući se i pritiskajući je svojim telom. Sofi udahnu od


iznenađenja kada se njegova mišićava muška težina spustila na nju. On se smesta ponovo otkotrlja na stranu, osetivši koliko joj je težak. „Oprostite, mila.“ Reči doplutaše do njenog uva kroz oblak razočaranja. „Zaboravio sam kako ste majušni.“ Sofi se nije ni trudila da mu odgovori. Nešto u njoj je žudelo, čeznulo da ponovo oseti njegovo telo na svom, da je pritisne na krevet svojom opijajućom težinom. Ona ga snažno povuče za ramena, istežući se da dosegne njegove privlačne, poluotvorene usne. Zato Patrik ponovo delimično leže na nju, jednom nogom je pritiskajući za krevet, dok je ustima milovao njene usne. Njegove ruke počeše da lutaju po njenom telu, razgrćući meke nabore gornjeg dela njene spavaćice i otkrivajući noćnom vazduhu savršenu mlečnu belinu njenih grudi. „O bože, Sofi, tako ste lepi, tako lepi“, a zatim Patrikov glas utihnu kada je utonuo u njenu meku kožu. Sofi zajeca kada su njegova usta krenula tragom ruke. Sada se uvijala ispod njega, tihim nerazaznatljivim rečima raspaljujući Patrikovu krv. On zavuče ruku pod njenu spavaćicu i njegovi prsti zaplesaše kroz meke kovrdžice koje nađoše tamo, trake koje su mu se obavijale oko prstiju sa mekoćom koja je skrivala orošeno obećanje. Sofino telo se ukoči. „Šta to radite?“ Glas joj je bio uspaničen, drhtav od strasti ali uplašen, i jedna mala ruka uhvati njegovu u gvozdeni stisak. Patrik se smesta zaustavi, ali ostavi prste tamo gde su bili. Taj oset planu u Sofinim udovima poput šumskog požara i njene oči se zamagliše, posmatrajući ga kroz blede mesečeve zrake koji su padali kroz sobu. „Neću uraditi ništa što vam se neće svideti, dušo.“ Glas mu je bio ispunjen promuklim obećanjem, njegove usne pređoše preko njenog lica, jezikom razdvajajući njene usne, tonući u njena usta gestom koji joj je pomogao da shvati, odjednom, sve one detalje o kojima beše slušala, stvari koje su se zbivale između muškaraca i žena. A njegovi prsti su se pomerali, nemirno uranjajući, gurajući je u vrtlog oseta. „O bože“, odjednom prošaputa Sofi. „Vi vodite ljubav sa mnom.“ Patrikov um poče da povezuje činjenice - Sofino neuko milovanje, njeni trzaji svaki put kada bi dodirnuo neki novi deo njenog dela i zapanjeno oduševljenje u njenim plavim očima. Pogrešno beše mislio da je upućena u seksualne stvari koliko i u odevanje i konverzaciju... Njegovi prsti odlutaše od mekote njenih butina. „Srce, jedva vas vidim.“ On joj spusti lagan poljubac na nos. „Smem li da upalim sveću?“ Sofi ga je fascinirano posmatrala. „Simon, moja sobarica, reče da je mesec noćas tanak kao mišji brk“, odgovori naposletku. „Hmmm.“ Patrik je kratko poljubi, da bi je ohrabrio, a i zato što nije mogao da odoli. Zatim ustade i upali šibicu, čiji plamen zatreperi u sobi. On zapali sveću na


Sofinom noćnom stočiću i ponovo sede na krevet, težinom ugibajući dušek. „Kako me samo gledate!“ Sofi prošaputa, delom stidljivo a delom ljutito. Ona se žustro uspravi, namesti gornji deo spavaćice i spusti suknju nazad preko kolena. „Gledam vas onako kako muškarac gleda ženu koju želi više od svega na svetu“, reče Patrik, lakim tonom, ali burnog pogleda. „Oh“, prošaputa Sofi. Patrik beše zbacio plašt; sve što je videla ispod bila je fina pamučna košulja, raskopčana na grudima. „Nikada pre nisam videla mušku košulju bez marame", reče ona neočekivano. Senka osmeha prođe Patrikovim licem. Zatim jednim brzim pokretom izvuče košulju iz pantalona, prevuče je preko glave i baci pored kreveta. Sofi razrogači oči. Plamen sveće je plesao i uvijao se u iznenadnom dašku vetra dok je košulja padala na pod. Narandžaste senke su plesale na preplanuloj koži, treperile preko masiva mišića. Sofi otvori usta, a zatim ih ponovo zatvori. Jedino što je mogla da izusti beše „oh“, a već joj je dojadilo da zvuči tako praznoglavo. Stoga ne reče ništa, ali Patrikove oči je ohrabriše i ona dodirnu njegove grudi kao što on beše dodirnuo njene. Sada su sedeli jedno pored drugog na ivici kreveta, gotovo smerno, pomisli Sofi, osim što... Ona raširi ruku na njegovim grudima i podiže i drugu da joj se pridruži. Njeni mali prst pređe preko Patrikove bradavice i on iznenada oštro udahnu, očiju mračnih od žudnje. Sofi ga pogleda i osmejak joj zatitra u uglovima usana. Ona polako ponovi pokret obema rukama, a zatim palčeve spusti u isti položaj. Osećala je kako Patrikovo srce igra pod njenom rukom kao srce male krtice koju je jednom, u sumrak, pronašla u bašti. Iznenada, tek što je počeo da je obuzima osećaj moći, Patrikove ruke je povukoše sa kreveta i ona se nađe u njegovom krilu, ruku pritisnutih uz njegove grudi, dok joj je srce divlje udaralo. Mirisao je kao letnja noć, kao letnje ludilo koje joj je teklo venama poput slatkog vina; mirisao je muževno i pomalo na brendi. Zadržala je dah i naprosto... čekala. Patrik pogleda u njene oči pune poverenja i na trenutak zažmuri, odupirući se naletu strasti koji je pretio da ga pretvori u satira koji bi je bacio na krevet i skočio na nju. Umesto toga on poljubi njen maleni nos. „Udaćete se za mene.“ Glas mu je odisao nesputanom samouverenošću. Sofi ispusti mali uzdah u znak pristanka, mali, šuškavi, pomirljivi dašak. I time, ne razmišljajući ni trena, hiljade detinjih zakletvi posla pravo u zaborav. Patrik joj prstima podiže bradu. „Sofi.“ „Hoću“, reče ona, bez primedbe, bez srdžbe. „Hoću, udaću se za vas.“ Ali


Sofi u tom trenutku nije zanimala udaja. Beše svesna ružičastog sjaja u obrazima i istog takvog sjaja vreline u donjem delu stomaka. „Patriče?“ Pogledi im se susretoše. On spusti glavu tako da su mu usne bile na dašak od njenih i toplim dahom je milovaše dok je govorio. „To ne bi bilo pristojno, Sofi“, reče glasom promuklim od želje. „Moramo čekati.“ Ali Sofi beše preplavljena bujicom radosti. Da, udaje se za ženskaroša. Ali se udaje za ženskaroša kojeg voli, te sigurno... Ona odvažno jezikom pređe preko ivica njegovih usana. On je stegnu jače, ali ne reče ništa. Njene ruke skliznuše sa njegovog vrata, niz grudi, prelazeći preko dolina i izbočina, sve do strelice od paperjastih malja koja je nestajala ispod pojasa njegovih pantalona. Usudi se da ga pogleda. Lice mu beše erotično, opušteno, dok je u tami njegovih očiju i osenčenim lukovima njegovih obraza lebdelo senzualno obećanje. Sofi se osmehnu. Patrik joj polako uzvrati osmeh. „Vi ste jedno vragolasto derište“, promrmlja. „Teško meni.“ Sofi nestašno napući usne. „Jeste li vi nadbiskup?“ Patrikova ruka se ponovo prikrade bujnoj oblini Sofine dojke. Ona uzdahnu od iznenađenja i zabaci glavu; Patrik je privuče za još jedan žudni poljubac, i još jedan, i još jedan... Nekako se ponovo nađoše u ležećem položaju na krevetu, ali ovoga puta se Sofi samo naježi od uzbuđenja kada joj je Patrik podigao haliinu. On na trenutak ustade i vrati se bez odeće. „O bože“, reče Sofi širom otvorenih očiju. „Vi... Vi nemate ni krpice na sebi!“ Patrikove oči zasijaše od smeha. „Nemate ni vi.“ Sofi zbunjeno pogleda svoje telo. Više nije imala osećaj kao da je to zaista njeno telo i ne beše ni primetila nestanak svoje odeće. Mlečnoružičasti predeli njene kože pretvorili su se u lavirint čula i vrele žudnje, ni nalik ničemu što je ikada pre osetila ili zamišljala. Posmatrala je Patrikovu ruku kako lenjo prelazi preko njene dojke, pa niz stomak, a onda više nije mogla da gleda. Sofi podiže pogled. Dok su Patrikove ruke stvarale magiju a njegove usne je ispunjavale drhtajima, ona pogleda delove njegovog tela koji su joj bili vidljivi. Nesiguran glasić preseče erotsku izmaglicu koja beše ispunila sobu. „Ovo neće uspeti“, precizno reče Sofi. „Bojim se da nismo prikladnih, ovaj, veličina.“ Patrik očajnički odgurnu talase požude. Držao se za poslednje mrvice kontrole. Nekako se nađe oslonjen na laktove iznad svoje rumene, a opet uplašene Sofi. „Morate mi verovati, draga.“ Svojim usnama pomilova njene, u isti mah ubeđujući i obožavajući.


Sofi ispusti oštar uzdah, ali uspe da mu odgovori. „Mislim da u ovom slućaju mogu bolje da ocenim sopstvene mogućnosti.“ „Logika“, promrmlja Patrik. „Logika je za budale. Bog je stvorio naša tela jedno za drugo, Sofi.“ Ona oseti njegovo izdajnićko ubeđivanje medu svojim butinama; svaki delić njenog tela ga je nestrpljivo molio da nastavi. Misli joj se uskovitlaše. Patrik joj poljubi oči, nežno ih zatvarajući, puštajući svoje telo da nastavi sa nemim zavođenjem, hitno i zahtevno. Bez daha, Sofi otvori usne. „Istina je“, promrmlja kroz poljubac, „prvi put nije preterano prijatno za žene.“ Ali Sofi više nije marila. Ruke joj se čvrsto obaviše oko njegovog vrata i telo joj se pripi uz njegovo u nesvesnoj molbi koja rasprši poslednje tragove njegove kontrole, kao požar koji guta slamnati krov. Uze joj usne i telo u istom dahu, hvatajući grlom Sofin krik, na trenutak ležeći sasvim nepomično. „Žao mi je... žao mi je.“ Patrik je zaista zvučao kao da mu je žao, i ta misao odvuče Sofi pažnju od oštrog bola koji beše propratio njegov ulazak. Stoga se usredsredi na šuštave, nežne reči koje joj je šaputao u kosu, uši i vrat. Zatim započe spor, zarivajući ritam koji je isprva pekao i boleo. Ali polako, polako, bol uminu, ili se bar spoji sa nečim drugim, i mali jecaji poleteše iz njenih usta. A kada se Patrik, još se neumoljivo kontrolišući, povukao unazad i podvukao ruke pod Sofinu zadnjicu, ona poče da se uvija pod njim, njeno telo se izdiže ka njegovom, a njen um se suzi na jednu tačku. Konačno, ta neuhvatljiva varnica prsnu, rasipajući svetlo koje se vrelo razli niz Sofine ruke i noge, gurajući njeno telo uz Patrikovo kao talas plime koji udara u obalu. Patrikova kontrola se rastvori u uzvik zahvalnosti kada je poleteo napred, u snažnom zagrljaju ekstaze kakvu nikada nije osetio. On se predade uz molitvu, poluprostenjanu: „Sofi, Sofi, Sofi“, prigušenu dugim, umršenim uvojcima rasutim po krevetu. A na stočiću pored kreveta, plamen sveće ponovo zaleluja, podstaknut jedva osetnim dodirom ponoćnog lahora sa otvorenog prozora.


Deveto poglavlje Nekoliko vrata niže, Sofina majka se naglo uspravi u svom raskošnom krevetu. Eloiz je u njemu spavala sama nakon što je, otprilike dva meseca posle njihovog venčanja, zatekla svog muža u zagrljaju jedne služavke. Markiz je kruto, bez pogovora, prihvatio njenu oštru naredbu da joj nikada više ne đođe u postelju. Otad, jedini zvuci koji bi je uznemiravali noću poticali su od kasnog povratka njenog muža u sopstvenu sobu i, veoma retko, od nekog zalutalog člana posluge. Ona bez oklevanja povuče plišano uže koje je visilo pored kreveta. Markiza nije imala običaj da bez potrebe uznemirava sluge usred noći, ali je takođe čvrsto verovala u svoju sposobnost mirnog sna (što beše dar, kako je često objavljivala uz značajan pogled upućen mužu, čiste savesti). Ako se probudila, morao je postojati razlog za to. Beše začula oštar udah i krik. Bila je sigurna u to. Možda je neko upravo pljačkao kakvog gospodina ispred kuće; ako je tako, njihova je dužnost da priteknu u pomoć tom nesrećniku. Ona ponovo pozvoni. Konačno se pojavi njena sobarica, ošamućena i razbarušenog izgleda. Ona izvede kniks, po Eloizinom mišljenju neverovatno aljkav, i reče: „Izvolite, moja gospo?“ „Čula sam neku buku“, oštro reče Eloiz. „Neka Karol smesta proveri stazu ispred kuće.“ Sobarica ponovo načini kniks i nestade. Eloiz je ukočeno ležala, zureći u ružičasti baldahin koji je prekrivao njen starinski krevet. Strašna pomisao joj se uvuče u glavu. Šta ako je njen muž počeo krišom da uvodi žene u Kuću Brandenburgovih? Zvučalo je kao ženski glas, sada kad joj je um bio bistar a ona sasvim budna. Da, beše čula ženu kako stenje. U stvari, zvuk ju je podsetio na porođaj jedne od sluškinja, u samoj dnevnoj sobi, bez reči upozorenja. Koliko god da je kasnije kućepaziteljka nervozno preplitala prste i uveravala Eloiz da su svi prosto mislili da je ta devojka pomalo krupna za svoj uzrast, Eloiz je i dalje obuzimao nepatvoreni bes pri sećanju na tu scenu. Vojvotkinja od Bomonta beše došla na ćaj, kad gle strahote! Eloiz će se toga sećati do samrtnog časa. Pomisao na vojvotkinju od Bomonta je podseti na Bradona Četvina, jer nisu li njih dvoje u nekakvom srodstvu? Eloiz je mislila da je grofica kuma dragog Bradona. On je mladić finih manira, pomisli Eloiz. Glupan, naravno, ali koji muškarac pa nije? A u paketu sa njim će dobiti lep komplet rođaka. Biće vrlo prijatno biti u srodstvu sa vojvotkinjom od Bomonta. Začu se odjek cipelica niz hodnik i Eloizina sobarica ponovo uđe u sobu. „Oh, moja gospo, nastala je prava pometnja! Karol je pronašao merdevine u zadnjem vrtu, prislonjene uz kuću.“ Ona zastade, jer joj je intuicija govorila da bi


bolje bilo da je prepustila batleru da saopšti da su merdevine bile prislonjene uz prozor spavaće sobe ledi Sofi. Eloiz se ispentra iz kreveta i čvrsto zaveza pojas oko svog ogrtača. Bez reči odmaršira kroz vrata koja su spajala njenu spavaću sobu i garderobu sa garderobom i spavaćom sobom njenog muža. Bila je apsolutno uverena da zna gde se nalaze merdevine - direktno uz prozor sobe njenog muža, u to nema sumnje. Stvari su se lepo zakuvale ako je njen muž morao da ubacuje žene preko merdevina, kao rasipnik koji se ušunjava u bordel. Stoga se duboko iznenadi kada otvori vrata Džordžove spavaće sobe i ugleda markiza kako mirno spava, sasvim sam. Štaviše, prozori behu čvrsto zatvoreni, a način na koji je hrkao je ukazivao da je verovatno pre odlaska u krevet popio više nego što je dobro za njega i da ne očekuje posetioce. Eloiz pritrča muževljevom krevetu i zgrabi ga za mišicu, snažno je protresajući. „Lopovi, Džordže, lopovi!" U svom uzbuđenju nije primetila da doziva muža po njegovom krštenom imenu, što je ljubaznost kakvu mu nije poklonila godinama. „A? Šta se dešava? Lopovi?" Markiz ustade, a kosa mu smešno pade preko jednog oka. Eloiz umalo ne uskliknu od iznenađenja. Da li je to Džordž njoj iza leđa ostario? Tamna kosa mu beše tu i tamo posuta belom. Izgledao je kao umoran starac dok je rasejano žmirkao na nju. Ali noge su mu još bile snažne i mišićave, i on ustade iz kreveta i zgrabi ogrtač. Izgleda da je Džordž i dalje spavao bez spavaćice. Eloiz gotov čežnjivo krenu za njim. Sećanje na prvih nekoliko meseci njihovog braka nipošto nisu umanjile naredne dve decenije. Kako je bilo zabavno kada bi joj se markiz - Džordž - vragolasto osmehnuo sa vrata između njihovih soba i došao u krevet kao od majke rođen. Međutim, Džordža uopšte nije drmala nostalgija dok je jurišao niz prednje stepenice. Beše na putu ka zadnjem vrtu kada ga Karol uhvati za lakat. „Gospodaru.“ Nešto u Karolovom tonu sledi Džordžovu krv. „Merdevine su se uputile ka prozoru sobe mlade dame, gospodaru.“ „Merdevine su se uputile", ponovi Džordž, mozgajući. „Uputile? Zašto dođavola ne govoriš engleski kao sav ljudski rod, Karole?“ Karol se uzdrža od opaske koja bi podsetila na njegovu francusku nacionalnost i samo tupo reče: „Vrh merdevina se naslanja na prozor spavaće sobe ledi Sofi, gospodaru. I prozor je otvoren“, dodade sa primetnim zadovoljstvom. Džordž se zablenu u njega. „Prozor je otvoren“, ponovi. „Otvoren“, klimnu glavom Karol, skoro ljubazno. „Izgleda da je pobegla, gospodaru.“ „Pobegla.“ Karol se zadovolji klimanjem glavom. Vide markizu kako žurno pristiže niz hodnik iza, a nije želeo da ima posla s njom kada sazna ove lepe vesti.


„Možda bi trebalo da proverite da li je ostavila neku poruku, gospodaru.“ Uz taj savet, Karol zamače iza vrata za poslugu. Stiže u pravi čas da smiri narastajući talas smeha u odeljenju za poslugu. Eloiz je bila toliko uštogljena u vezi sa ličnim pitanjima da je vest o bekstvu njene ćerke u Gretna Grin izazvala salve smeha kod njenih zaposlenih. Karol održa strogo predavanje o tome kako se ne sme govoriti o porodičnoj sramoti (slaba vajda!) i posla ih sve nazad na spavanje, neupadljivo brojeći da bi bio siguran da je svaki od njegovih sedamnaest lakeja u svom krevetu. Dobro je znao da su lakeji večito privlačili mlade dame i nikada se ne bi oporavio od sramote ako bi saznao da je ledi Sofi bacila oko na jednog od njegovih momaka. Za to vreme je markiz od Brandenburga stajao na istom mestu, piljeći u italijanski mermer koji je krasio prednji ulaz. Njegova žena mu priđe tiho, sa svećom u ruci. Ona nije bila tip žene koja je nosila lepršave negližee preko spavaćice; beše umotana od vrata do pete u čvrst komad mešavine vune i pamuka. „Dakle?“, upita Eloiz prilično ratoborno. A zatim, mnogo zabrinutije: „Džordže, Džordže, šta se desilo?“ Njen muž podiže glavu i pogleda je. „Otišla je. Karol kaže da je Sofi pobegla, naša mala Sofi.“ Bez imalo elegancije, Eloiza zinu od čuda, možda prvi i poslednji put u njenom životu. „Ne!“ „Merdevine su postavljene uz njen otvoren prozor“, tužno reče Džordž. „Pretpostavljam da ovo nećemo moći da sakrijemo?“ Eloiz brzo zatvori usta. „To je nemoguće“, prošaputa ona. „Ona mi - nama to nikad ne bi uradila. Kakva sramota... kći koja je pobegla...“ „Nismo valjda bili previše popustljivi prema njoj, šta mislite?“ Džordžovo lice se zgrči. „Par puta sam hteo nešto da kažem za njene haljine, ali sam onda pomislio da je problem u tome što starim i što me je vreme pregazilo.“ „Koješta“, nesigurno reče Eloiz. Ona se okrenu i pođe nazad niz hodnik. Zatim se naglo osvrnu i pogleda svog nepomičnog muža. „Hajde, Džordže. Moramo pogledati da li je ostavila poruku. Možda nije daleko odmakla. Ako je tako, možemo ih sustići noćas.“ Džordž poslušno krenu za njom nazad uza stepenice. Muž i žena su koračali niz hodnik rame uz rame, nesvesni činjenice da je to prvi put da hodaju tako blizu jedno drugog u poslednjih dvadeset godina. Eloiz zastade, a zatim otvori vrata spavaće sobe svoje kćeri. Prozor je zaista bio otvoren i zavese od tankog muslina su se blago lelujale na noćnom povetarcu. Soba beše mračna, ali Eloiz je mogla da razazna dve crne tačke kako vire iznad simsa - vrh merdevina. „Vidiš li neku poruku?“ Džordž je stajao iza nje, vireći u sobu.


Eloiz podiže sveću koju je držala u ruci i priđe noćnom stočiću. Nije bilo ničega na njemu. Ni na mermernom kaminu nije bilo nikakve poruke. Beše se upravo okretala da pregleda sobu kada se Džordž pojavi uz njeno rame. Eloiz umalo ne vrisnu. Džordž dunu i sveća se ugasi, ostavljajući ih u gotovo mrklom mraku. Jedina svetlost je dopirala od treperavog sjaja zidnih svećnjaka u hodniku, koje je Eloiz upalila prolazeći hodnikom. „Eloiz, moramo krenuti za njima što pre!“ Džordž je zvučao čudno, užurbano. On je zgrabi za ramena i pogura prema vratima. Eloiz se osećala kao nezgrapna gomila veša, naročito kada je, usled Džordžove žurbe da izađe, udarila u dovratak. Kada se ponovo nađoše u hodniku, ona istrgnu ruku iz njegovog stiska. „Šta vas je, kog vraga, zaposelo, moj gospodine?“ Džordž uzdahnu. Nema više „Džordže“. Očigledno je ponovo uspostavljeno ratno stanje. „Moramo se obući i smesta sesti u kočije, Eloiz. Ako krenemo sada, postoji dobra šansa da ćemo ih uhvatiti ili noćas ili sutra, pre nego što stignu do granice. Znate da put do Škotske traje bar dva dana.“ „ Ali ko je on?“, upita Eloiz, pomalo jadno. „Nikada nisam zabranila Sofi da se uda za koga god poželi. Zašto bi pobegla? Zašto mi ne bi ostavila poruku? Sigurno mi je ostavila poruku!“ Eloiz pođe nazad ka Sofinoj spavaćoj sobi. Džordž je ponovo zgrabi za ruku gvozdenim stiskom. „Nemamo vremena za poruku, Eloiz. Morate se obući. Ako ih sustignemo na vreme, možemo se praviti kao da se prosto kasno vraćamo sa nekog bala.“ On gotovo dovuče svoju ženu do njene sobe i ugura je unutra. „Evo, navucite ovo!“ Džordž nasumice izvuče haljinu iza ormara. Eloiz unezvereno pogleda u žutu balsku haljinu. „Ne mogu.“ Iako je njegova žena bila jedna od najuštogljenijih dama u Londonu, pomisli Džordž, činilo se da je sada na ivici suza. „Možete.“ On razveza pojas i skide joj ogrtač. Eloiz instinktivno zgrabi prednji deo svoje spavaćice. „Imate pet minuta“, Džordž reče vrlo polako, ali njegov ton nije ostavljao mesta različitim tumačenjima. „Narediću da nam se spreme kočije. Vratiću se za pet minuta i želim da vas vidim obučenu i spremnu za pokret.“ Eloiz ukočeno klimnu glavom. Kada joj je ponovo došao na vrata, na sebi je imala urednu haljinu za šetnju od plavog serža, umesto balske haljine. Beše otvorena na leđima, gde Eloiz nije uspela sama da je zakopča. „Ne! Morate obući balsku haljinu.“ U odgovor na njeno neizgovoreno pitanje reče: „Tek je pola dva ujutru, Eloiz. Moramo izgledati kao da se vraćamo sa bala.“ Eloiz klimnu glavom. Džordž oštro povuče haljinu sa njenih ramena, otkrivajući mlečnu belinu njenih grudi. Eloiz ustuknu.


„Izađite, a ja ću se sama obući“, reče ona promuklo. Njen muž koraknu unazad sa gorkim osmejkom. „Znate li, Eloiz, da nisam bio u ovoj sobi otkad ste rodili Sofi? Pozvali ste me da vidim novo dete-na pet minuta, mislim - i nikada više nisam prešao prag.“ Njihovi pogledi se nakratko susretoše i Džordž ode nazad u svoju sobu. Eloiz obuče balsku haljinu i nekako dovede kosu u pristojno stanje. Zatim protrča kroz garderobu u sledeću sobu. Džordž joj zakopča haljinu bez reči i oni siđoše u prizemlje. Karol istupi iz senki zadnjeg hodnika. „Markiza i ja idemo na jedan kasni događaj“, objavi Džordž. „Biće ti drago, Karole, da čuješ da su tvoje sumnje bile neosnovane. Ledi Sofi je bezbedna u svom krevetu, bez ikakve pomisli na bekstvo." Karol se nakloni i poluglasom iskaza svoje oduševljenje tom vešću. On pridrža otvorena vrata dok su markiz i markiza u neprikladnoj žurbi ulazili u kočije. „A kuda ste se zaputili usred noći ako ne poštanskim putem ka Gretna Grinu?“ Karol je voleo sam sebi da postavlja pitanja koja nikada ne bi smeo da postavi svom gospodaru. „I šta da radim sa tim merdevinama? I da li mi zaista govorite da će ledi Sofi, sasvim uredno, u sedam ujutru pozvoniti za šolju tople čokolade?“ Pa, na jedno pitanje se moglo odgovoriti. Bez odlaganja Karol naredi Filipu da skloni merdevine u stražnjem vrtu. Gore, u Sofinoj spavaćoj sobi, Patrik je ležao naslonjen na lakat, posmatrajući Bradonovu - ne, svoju buduću ženu. Dok ju je posmatrao, Sofi otvori oči i pogleda ga očima koje delovahu ponoćno plavo na sumračnoj svetlosti. Patrik pređe prstom preko njene donje usne. „Moraćemo da nađemo Bradonu drugu ženu, znate. Ne možemo ga prosto ostaviti na cedilu. Kakva šteta što nemate sestru, ljubavi moja!“ „Ili što vi nemate sestru“, Sofi uzvrati nestašno. Vratom joj se širilo izdajničko rumenilo. Ležala je u krevetu, neodevena (barem je bila pokrivena čaršavom), i razgovarala sa Patrikom, za koga će se udati i sa kojim je upravo... „Vaši roditelji su malopre bili ovde“, reče Patrik. On se široko iskezi. „Spavali ste kao beba.“ „Šta?“ Ta reč izlete iz njenih usta kao poluzagrcnut krik. Prst kojim je Patrik prelazio preko njene usne poče da luta niz njen vrat. „Vaša majka nas nije videla. Ali zato otac jeste. Praktično je izbacio vašu majku iz sobe. Izgleda da ona misli da smo pobegli, pošto je tražila poruku.“ Njegov prst odluta ispod čaršava. Sofi prikova pogled za Patrikovo lice, pokušavajući da zanemari svu neverbalnu komunikaciju. „Hoćete da kažete da vas je moj otac video i da ništa nije rekao?“ Patrik klimnu glavom.


„Ali zašto?“ Sofine oči behu razrogačene. „Zašto vas, pobogu, nije prozvao, ili zastao i nazvao me uličarkom, ili tome slično?“ „Uličarkom?“ Patrik je zbunjeno pogleda. „Odakle vam taj staromodni izraz, ljubavi moja?“ Sofi pocrvene. „To je... tako moja majka zove neke žene.“ „Hmm.“ Patrik prebaci nogu preko Sofine. Ona još jače porumene. „Mislim da mi je pružio šansu da se izvučem odavde“, reče Patrik. „Oh!“, uskliknu Sofi. Krv joj je jurnula u glavu. Patrik premesti svoju težinu i odjednom se probudi svaki nerv u njenom telu. On sagnu glavu i nežno je poljubi, ali u tom času se začu grebanje i vrh merdevina se zaljulja, jedanput udari o kuću, a zatim se nečujno pomeri kroz vazduh. „ Avaj“, Patrik promrmlja u Sofine usne. „Otkriće je izgleda neminovno.“ Sofi ne reče ništa na to. Ruke joj behu zauzete otkrivanjem glatkih predela Patrikovih leđa, dok su njegova usta uranjala i uzimala, ulivajući zamamnu vrelinu u sve njene uzdrhtale udove. Patrik se nevoljno povuče i sede, provlačeći prste kroz kosu. „Ljubavi, moram da idem.“ On pogleda Sofi, koja je nemo ležala. Polako pruži ruku i nadlanicom je pomilova obraz. „Vi ste najlepša žena koju sam ikada video,“ reče promuklo. Osmeh zaigra na Sofinim usnama. „Kada sam prošlog meseca odbila da se udam za vas, delovalo je kao da vam je iznimno laknulo.“ „Zaista?“ Patrik se nasmeja. „Bio sam prilično uvređen, istini za volju.“ „Oh.“ Sofi klimnu glavom. To je objasnilo zašto je Patrik došao umesto Bradona. Nije joj se preterano sviđala pomisao da je o njenoj sudbini odlučivalo detinjasto rivalstvo između dvojice muškaraca, ali je trenutno bila suviše srećna da bi brinula zbog toga. „Zašto ste me odbili?“, upita Patrik. Senka pređe preko Sofinih očiju. „Problem nije bio u vama, moj gospodine.“ Rumenilo joj prekri obraze. „Bila sam veoma - pa“, ona brzo promeni pravac, „jednostavno nisam razmišljala o tome kako svet funkcioniše. Mislila sam... ne znam ni sama šta sam mislila.“ Ona ponovo poče. „Ponela sam se krajnje kukavički, znam.“ Dok je navlačio pantalone i košulju, Patrik se okrenu i iznenađeno pogleda Sofi. Kukavički? Tek što je otvorio usta, ona mu postavi pitanje. „Kako ćete otići? Mislim da su merdevine sklonjene.“ „Niz prednje stepenice, naravno.“ Patrikovo lice na trenutak poprimi oholi izraz na kojem je imao da zahvali generacijama aristokratskih predaka. „Biću veoma iznenađen ako vaš batler bude doveo u pitanje moje prisustvo u kući.“ „Šta mislite, kuda su otišli moji roditelji?“ „Pretpostavljam da će vaš otac narediti kočijašu da vozi poštanskim putem neko vreme, a zatim će mu narediti da okrene konje nazad.“ Patrikov glas na


trenutak utiša plašt koji je prebacio preko glave. „Možete očekivati mnogo razgovora ujutru, draga. Mislim da će vaša majka biti posebno ljuta na vašeg oca.“ „Ona je često ljuta na njega“, primeti Sofi. Patrik je upitno pogleda. „On spava sa previše žena“, objasni ona. Patrik sede na ivicu kreveta, ponovo potpuno obmotan Bradonovim teatralnim plaštom. Sofi ga pogleda ispod poluspuštenih kapaka. „Moja mama je izuzetno razdražljiva kada su u pitanju Ijubavnice. Ali ne morate brinuti; ja ću biti veoma predusretljiva.“ Patrik se pomalo nategnuto osmehnu. „Nadam se da neće biti razloga za predusretljivost." Sofi je očito ponovo tonula u san. „Sasvim je u redu, Patriče. Ja nisam žena koja će dizati larmu. Sada, kada ću se udati za vas, neću kukumavčiti oko toga.“ Oči joj se sklopiše. Patrik začkilji očima dok je posmatrao kako se Sofino lice opušta u snu. Znatno ga je uzdrmalo njeno potpuno odsustvo poverenja u njegovu sposobnost da se drži podalje od drugih žena. Dok ju je posmatrao, ona se malčice okrete, naslanjajući lice na svoju ruku. Patrik pređe rukom kroz svilenkastu hrpu Sofinih uvojaka, prostrtu po čaršavu. Sigurno je krvarila, ova njegova buduća žena, kada ju je razdevičio, ali nije rekla ni reč. Dakle, nije kukavica. Ali nije imala poverenja u njega. Zašto? Šta je mogla čuti o njemu? Možda priče o njegovom ponašanju pre nego što ga je otac poslao u inostranstvo. Ali Patrik nije mogao da se seti ničeg upečatljivog, osim uobičajenih ludorija pohotnih muškaraca u dvadesetim. A opet, pošto Sofi beše pristala da se uda za Bradona, koji ni sam nije imao najbolju reputaciju, o Patriku mora da je kružila neka posve strašna priča. Ne. Zaboravio je na Bradonovu titulu. Sofi je htela da bude grofica. Pa, sada će biti vojvotkinja. Patriku se stegnu vilica. Zbog čega god da se ranije ustručavala od udaje za njega, Sofi Jork više nije imala izbora. Sada je njegova. On ustade, zatim se ponovo nagnu nad njom, gotovo prinudno rukom prelazeći preko ljupkih oblina njenog opuštenog tela. Bože, bolje da smesta ode odatle ili će ponovo izgubiti glavu. Patrik ustade, a plašt mu zaleprša oko ramena. Nečujno, poput zveri iz džungle, on priđe Sofinom toaletnom stočiću i brzo stavi u džep bisernu nisku koju je ona nosila te večeri. Zatim izađe, tiho zatvarajući vrata za sobom. Silazio je niza stepenice polako, ni ne trudeći se da priguši oštar zvuk svojih koraka na mermeru. Karol beše ostavio Filipa u prednjem hodniku sa uputstvom da sačeka povratak gospodara i gospodarice sa bala. Lakej zbunjeno podiže pogled dok je neki pomodar ogrnut crnim plaštom staloženo silazio niza stepenice. Usta mu se otvoriše, ali se zatim priseti Karolove odlične obuke. Zato priskoči vratima i otvori ih uz naklon glavom. Patrik mu dobaci veseo pogled dok je izlazio. Zatim zastade.


„Ja nisam bio ovde“, reče blago. Filip klimnu glavom. Nije se on uzalud rodio u Francuskoj. „Međutim, moguće je da je neki lopov bio u kući“, dodade Patrik. Filip očajnički pogleda u stranu. Kako bi voleo da je Karol tu. „Lopov, gospodine?“ „Nažalost“, promrmlja Patrik. „Ima jedan lopov u Londonu koji donosi merdevine, penje se kroz otvorene prozore i krade sve dragulje koje nađe na toaletnom stočiću. Sasvim je moguće da je taj lopov noćas u lovu.“ Filip oseti kako ga podilazi jeza. Šta je sad trebalo da učini? Od pogleda ovog aristokrate mu se vrtelo u glavi. „Možda bi trebalo da pozovemo policiju", reče progutavši knedlu. Kao odgovor dobi hladan osmeh. „To bi nesumnjivo bilo mudro.“ Patrik bezbrižno siđe niza spoljne stepenice. Na Filipove oči, on uskoči u kočije koje su ga čekale na uglu. Tek tada se Filip usudi da pogleda novčanicu u svojoj ruci. „E, svašta!“ Filip je dobio više novca nego što je mogao da zaradi za tri godine... dovoljno da izvuče svoju mlađu sestru sa posla u kuhinjskoj perionici, koji je toliko mrzela, i obezbedi joj šegrtsku poziciju kod neke krojačice. Preplavi ga osećaj duboke zahvalnosti. Zatim se brzo okrenu i potrča nazad u odeljenje za poslugu. Upravo se beše setio glasine o lopovu koji ulazi u kuće preko merdevina i tako tiho krade dragulje da usnuli stanari ne bi čuli ni šapat. I tako, kada su se izuzetno nezadovoljna markiza i njen muž vratili kući, sat i nešto kasnije, zatekli su sva svetla ispred kuće upaljena i mali krug policajaca kako se nelagodno vrpolje. Eloiz stade kao ukopana. Eto njene kćeri, na brzinu odevene i kose svezane jednostavnom trakom. Sofi očigledno nije jurila poštanskim putem ka Gretna Grinu. Snažna ruka njenog muža ugura Eloiz u sobu. „Šta se ovde dešava?“ Markizov glas beše oštar i grupica se odmah okrenu ka njemu. Oči glavnog policajca zasijaše. Evo glave kuće sa kojom se može razgovarati. „Stvari stoje ovako, milorde“, Grenabl reče važno. „Dogodila se pljačka.“ „Pljačka?“ „Da, gospodine. Vaša kći je izgubila dragocenu bisernu ogrlicu..." „Bisere!“ Grenabl uputi pogled gospodarici kuće. Delovala je pomalo ošamućeno. „Da, gospo, ustanovljeno je da nedostaje jedna niska bisera.“ Grenabl se ponovo okrenu ka markizu. „Već je bilo nekoliko ovakvih krađa, milorde. Pronašli smo tragove merdevina ispod prozora mlade dame i gomilu brojnih otisaka stopala. Mislim da se ovde radi o bandi. Verovatno su došli, postavili merdevine, i jedan od


njih se uzverao uz merdevine sasvim nečujno, a mlada dama je priznala da su biseri stajali tačno na toaletnom stočiću u njenoj sobi, prosto tražeći da budu uzeti, da prostite.“ On nakloni glavu Sofi, koja je zbunjeno takođe klimala glavom. Počinjala je da shvata situađju. Tom procesu nisu pomogla uznemirujuća iznenađenja proteklog sata: probudila se sama u krevetu, prenuta Simoninim histeričnim komentarima. Izgledalo je kao da je sobarica njene mame nekako došla do zaključka da je došlo do pljačke. Ili je do tog zaključka pak došao neki od lakeja? Niko nije bio sasvim siguran. U svakom slučaju, pulsirajući bol između butina joj je uporno odvlačio pažnju od gubitka biserne ogrlice. A Patrik je beše ostavio bez pozdrava. Grenablov neželjeni glas ponovo upade. Bio je to prilično zdepast, ljigav čovek sa retkom bradom. „Moraću vrlo temeljno da ispitam mladu damu“, govorio je. „Još mi nije sasvim jasno zašto je ledi Sofi sinoć otvorila prozor svoje sobe, s obzirom na to da njena sobarica insistira na tome da ga je čvrsto zatvorila pre odlaska na spavanje.“ Sofi proguta knedlu i podiže pogled. Mama se mrštila na nju, a čak i otac ju je prilično strogo gledao. Osećala se kao da glumi u nekoj predstavi, a da prethodno nije naučila tekst. „Samo sam htela malo noćnog vazduha“, reče nesigurnim glasom. A zatim, kada je ugledala tračak odobrenja u očima svog oca, briznu u plač. Plakala je zato što se Patrik nije oprostio od nje i zato što je bila izbezumljena svojim bezumnim prepuštanjem njegovom zavođenju. Tako su Grenablovi podređeni bili počašćeni prizorom njegove nelagode, nakon što je jednu fino vaspitanu damu doveo do suza. U trenu se otac stvori pored nje; Eloiz beše malo sporija, iznenađena Sofinim suzama. Koliko se sećala, nije videla svoju kćer kako plače od njene šeste ili sedme godine. A opet, beše tu pred njom, susprežući jecaje - i sve to zbog jedne nestale biserne ogrlice! „Radi se o šoku“, umirujuće reče Džordž, suočen sa zapanjenim pogledom svoje žene. „Strašno je kada vam neki se zločinac šunja po sobi tokom noći.“ Eloiz se okrenu i oštro pogleda Grenabla. On nevoljno napravi korak nazad. „Ne vidim kakve bi vam informacije moja kći mogla dati kako bi vam pomogla u pokušaju da uhvatite kriminalca koji je noćas provalio u našu kuću“, reče zajedljivo. „Predlažem vam da bez odlaganja počnete pretraživanje ulica.“ Grenabl proguta knedlu. Naravno da je markiza u pravu. Taj otvoreni prozor mu je prosto delovao pomalo sumnjivo. Bolje bi mu bilo da se vrati u policijsku stanicu i najpoznatijim zalagaoničarima pošalje opis biserne ogrlice. On protrlja ruke, duboko se poklanjajući, dok je markiza izvodila kćer iz sobe. „Slažem se, slažem se“, reče, okrečući se ka markizu kada su se vrata zatvorila za Eloiz i Sofi. „Ovde više nemam šta da tražim. Moram vas upozoriti, milorde, da su izgledi za pronalaženje ogrlice mlade dame veoma slabi.“ Markiz je delovao neverovatno smireno dok se rukovao sa Grenablom. „Učinite sve što je u


vašoj moći, čoveče, sve. Ja nisam od onih što kritikuju policiju. Koliko sam imao prilike da vidim, vi ste dobri ljudi, najbolji. Uvek u poteri za zlikovcima.“ „Da“, pomalo nesigurno reče Grenabl. „Svakako se trudimo.“ I pre nego što je trepnuo, odjednom se našao napolju, na putu ka policijskoj stanici. S obzirom na to da je jedno od njegovih radnih pravila bilo da nikada ne pokazuje neodlučnost pred svojim ljudima, Grenabl odluči da zanemari neobičnost markizovog ponašanja. Uostalom, šta je za takvog čoveka jedna niska bisera? Grenabl bi samo trebalo da zahvali svojoj srećnoj zvezdi što ovaj konkretan plemić neće dići dževu ako prokleti biseri ne budu pronađeni. Sama ta pomisao ga razveseli. Porodični batler, Karol, bio je još veseliji kada je doznao da gospodar nema nikakvu nameru da ga otpusti zbog njegove klevetničke izjave da je ledi Sofi pobegla. „Ne sekiraj se zbog toga, Karole“, galantno reče Džordž. „To je bio razuman zaključak. I meni je to palo na pamet. Ali eto, rekli smo ti da je ledi Sofi bezbedna u svojoj postelji, zar ne? Šteta što nismo znali za lopova kada smo njena majka i ja kretali na bal. Ali najvažnije je da je ledi Sofi bila sigurno ušuškana u krevet. Pa, laku noć, Karole.“ I markiz ode, trljajući ruke. Čudno ponašanje za čoveka koji je upravo pokraden, pomisli Karol. Ali zašto bi njega bilo briga?


Deseto poglavlje Patrik Fouks se sledećeg jutra pomalo umorno pope uza stepenice Kuće Brandenburgovih. Bio je budan pola noći. Bradon je zaista loše primio vest o svojoj konfiskovanoj nevesti. U stvari, žestina njegove reakcije je zapanjila Patrika, imajući u vidu Bradonov opušten pristup većini stvari. Nikada neće zaboraviti trenutak kada je Bradon zgrabio flašu portoa i počeo njome da razvaljuje gips na svojoj nozi. Patrik je na momenat pomislio da je njegov prijatelj poludeo od tuge, no Bradon je zapravo samo bio strašno zlovoljan. Bradon je uvek bio nervozan kada je u pitanju njegova majka, pomisli Patrik dok je čekao da ga najave. A Bradonova ženidba se, u suštini, najviše ticala njegove majke. Batler Brandenburgovih se vrati i načini veličanstveni naklon. „Markiz će vas primiti u biblioteci“, reče. Ništa se nije promenilo u biblioteci od Patrikove poslednje posete pre mesec dana. Osim, možda, stava markiza od Brandenburga. Prošli put ga je Brandenburg pozdravio srdačno, prilazeći mu sa drugog kraja prostorije. Patrik je tada bio blago iznenađen što se markiz toliko raduje susretu sa čovekom koji je narušio ugled njegove kćeri prethodne noći. Ali sada je između njih stajala Sofina propast i Džordžove oči behu ledene poput severnog glečera. Kada je Patrik ušao u sobu, Džordž dade voljno Karolu kratkim klimanjem glave. Nijedan od njih ne reče ni reč dok Karol nije zatvorio teška dvokrilna vrata od hrastovine, klanjajući se na izlasku iz prostorije. Patrik krenu ka svom budućem tastu, mirno uzvraćajući njegov besan pogled. „Došao sam da tražim ruku vaše kćeri“, reče blago. Džordž jednostavno podiže jednu od svojih stisnutih pesnica i usmeri je ka Patrikovom licu, ulivajući sav gnev neprospavane noći u udarac. Začu se glasno tump kada se njegova pesnica susrela sa Patrikovom čvrstom vilicom, odskočila nagore i ponovo ga udarila u ugao oka. Patrik se zanese unazad, pridržavajući se za ivicu Džordžovog stola. Zatim se uspravi i ponovo pogleda markiza. Džordž je dahtao od napora. „Nisam mislio da ćete mi to dopustiti“, primeti. Patrikov odgovor beše kratak: „Zaslužio sam to.“ Džordž je počinjao da se oseća budalasto. Bio je prestar za boksovanje u biblioteci. On pođe ka grupi stolica pored kamina i sede na jednu, ni ne gledajući da li ga gost prati. Patrik priđe i takođe sede. „Popeo sam se uz te merdevine sinoć da bih pomogao vašoj kćeri da pobegne sa erlom od Slasloua“, Patrik reče tiho. On pogleda markiza, čije je lice postalo još crvenije, ako je to ikako moguće.


„O čemu, za ime božje, pričate?“ „Bekstvo je bilo ideja ledi Sofi i pokušano je po njenom planu“, nastavi Patrik, naslanjajući i zatvarajući oči. „Međutim, sam Slaslou je bio apsolutno protiv bekstva i tajnog venčanja i, kada je juče povredio nogu, nagovorio me je da dovedem vašu kćer u kuću njegove babe. Njegov plan je bio da ubedi ledi Sofi da bekstvo nije ni poželjno ni moguće, s obzirom na njegov problem.“ S druge strane kamina ga dočeka tišina. „Kada sam stigao u sobu vaše kćeri, ona već beše odlučila da raskine veridbu sa Slaslouom.“ „Pretpostavljam“, zajedljivo reče Džordž, „da se sada predomislila po pitanju vaše prosidbe.“ „Verujem da jeste.“ „Kakav će ovo skandal biti.“ Markiz je zvučao iscrpljeno. „Ne onakav kakav bi bio da je vaša kći pobegla sa erlom od Slasloua", uzvrati Patrik. Džordž je sumorno zurio u tinjajuće ugarke u kaminu. Ne samo što će Sofi raskinuti veridbu sa jednim grofom, nego će morati u nepristojnoj žurbi da se uda za drugog čoveka. „Biće to čudo od tri dana“, mirno reče Patrik. „Povešću svoju nevestu na poduže svadbeno putovanje, a kada se budemo vratili visoko društvo će biti zaokupljeno nekim većim skandalom.“ „Šta da kažem svojoj ženi? Biće malko radoznala u vezi s tim zašto vas dvoje morate tako brzo da se venčate, nakon što je objavljena Sofina veridba sa drugim čovekom.“ „Zašto joj ne kažete istinu?“ „Bože, nikako.“ Džordž se namršti. „Eloiz izgleda prilično uštogljeno, ali je zapravo vrlo naivna. Bio bi strašan udarac za nju da sazna da je naša kći zavedena pre venčanja.“ Patrik oseti oštar ubod krivice. Na svetlosti dana je i sam bio šokiran svojim ponašanjem. Šta ga je spopalo prošle noći? Šta je to kod Sofi što ga je ispunilo takvom izluđujućom požudom? Prekršio je svako pravilo civilizovanog ponašanja kojem beše naučen od malih nogu. „Recite markizi da se radi o pravoj ljubavi.“ „Pravoj ljubavi!“, Džordž uzviknu podrugljivo. „Moja žena nikada nije bila sklona takvim fantazijama.“ „Zašto ste je onda sinoć sprečili da me vidi u postelji ledi Sofi?“ „Rekao sam vam. To bi bio težak udarac za nju... Pomislila bi da je Sofi krenula stopama svog tate. A nije“, reče Džordž oštro. Patrik mu smireno uzvrati pogled, iako je oko počinjalo da mu otiče i polako se zatvaralo. „Znam“, reče uz nakrivljen poluosmeh.


Džordžovo lice postade za nijansu crvenije pri pomisli da je njegova kći požurila sa prvom bračnom noći. „Paziću na nju“, tiho reče Patrik. „Znam, znam“, promumla Džordž. „Uvek sam mislio da bi bila srećna sa vama. Mada sam se nadao da će naći nekog mirnijeg momka. Bradon i vi, ista ste sorta, zar ne? Ženskaroši, obojica.“ On uputi mladiću pred sobom pomirljiv pogled i ustade. „Nisam se uvek ponašao onako kako je trebalo.“ Patrikove usne zaigraše, ali mu ipak pođe za rukom da suzbije kez. Ovo kaže čovek čije ime je redovno krasilo tračerske rubrike svih londonskih novina? Patrik nije polagao nikakvu nadu u to da bi mogao ubediti Džordža da ne planira da ima ljubavnicu nakon što se oženi Sofi. Uzimajući u obzir Džordžove burne vanbračne aktivnosti, po njegovom ličnom mišljenju ženskaroši su nepopravljivi. Džordž ponovo poče. „Moja žena ima žestoku narav i Sofi je ponekad... videla više nego što bi trebalo.“ Patrik ustade, opuštenim držanjem ne odajući koliko ga je zanimala Džordžova ispovest. „Ona je dobra devojka, moja Sofi.“ Džordž je sada koračao ka vratima da pozvoni i pozove svoju kćer u biblioteku da ponovo čuje Fouksovu prosidbu. „Ona je dobra devojka. Ne jednom me je izvukla iz neprilike, pomogla mi kada je njena mama bila svađalački raspoložena.“ Patrik mu priđe iza leđa. „Kako vam je ledi Sofi pomogla oko tih zapetljancija?" Glas mu je zvučao blago znatiželjno. „Oh, osmehnula bi se, slatka poput šećera, i rekla majci da sam je vodio na trke, tako nešto.“ Džordžove okrugle oči bile su ispunjene samoosudom. „Mislite li da je Sofi smislila taj nesrećni plan za bekstvo zbog moje nesmotrenosti? Da li vam je dozvolila da sinoć ostanete u njenom krevetu zato što sam ja bio takav...“ „Preuzimam punu krivicu za ono što se dogodilo prošle noći. Ledi Sofi je potpuno nevina. Nije imala pojma šta bi moglo da se desi kada sam se popeo u njenu sobu.“ „Zaista?“ Markizove oči se na trenutak raširiše od iznenađenja. „Ona je...“ Šta to kog đavola radi, pokušava da ubedi budućeg muža svoje kćeri da je ona nekakva bludnica? Naravno da nije. Samo, Sofi je tako ubedljivo lagala u prošlosti, štiteći ga od gneva svoje majke. Nekako je stekao utisak o sopstvenoj kćerki kao o prefinjenoj gradskoj dami, umesto kao o nevinoj mladoj devojci. Za trenutak Džordža preplavi samoprekor. A onda, tek što je otvorio usta da progovori, na vrata je ušao Karol. „Gospodaru?“ „Zamoli ledi Sofi da nam se pridruži, Karole.“ Karol dobaci Patriku Fouksu jedan brz, zamišljen pogled. Naravno, celo domaćinstvo je znalo za Fouksovu prethodnu prosidbu ledi Sofi, onu koju je odbila.


Celo domaćinstvo je takođe znalo da je upravo proslavljena veridba ledi Sofi sa erlom od Slasloua. Pa šta je onda Fouks tražio u kući? Sofi polako siđe niza stepenice, rukom prelazeći preko gelendera. Nosila je izuzetno smernu jutarnju haljinu sa visokim izrezom oko vrata, koji su obrubljivala dva reda ukrasnih ružica. Zapravo je tu haljinu obukla samo jednom, a zatim je odbacila kao neizrecivo neuglednu. Ali ovog jutra, obuzeta naletima stida, želela je da pokaže Patriku - i svom ocu! - da nije lakog morala, čak iako se tako ponašala prethodne noći. Četrdeseti put tog jutra, rumenilo se uskovitla u Sofinim obrazima. Može li uopšte da uđe u biblioteku? Šta li otac misli o njoj? U stomaku joj je kipelo od nervoze. Ali vreme se ne da zaustaviti, koliko god sporo da je silazila niza stepenice. Karol ponovo otvori vrata biblioteke. Tamo je stajao njen otac. Ona nevoljno susrete njegov pogled, a ono što je videla malo je ohrabri. Džordž nije delovao kao da se sprema je izbaci iz kuće. „Sofi“, reče on osorno. „Izgleda da ćeš se udati za Patrika Fouksa umesto za erla od Slasloua.“ Ona spusti pogled, a obrazi joj poprimiše boju maline. „Da, tata“, prošaputa. „Moraćemo da smislimo šta da kažemo tvojoj mami.“ Džordž uzdahnu. „Ne želim da sazna istinu, kao što sam upravo govorio Fouksu. Ubila bi se od sekiranja.“ „Da, tata.“ Sofi se steže grlo. „Pa, ostaviću vas nasamo“, promumla Džordž. „Ne zadugo, doduše!“ Gotovo povika, znaćajno uzvraćajući veseo pogled svom budućem zetu. Zar ništa ne može da poremeti tog momka? Eto ga sa jednim okom skoro zatvorenim od otoka i upadljivom modricom duž vilice, a Patrik Fouks je i dalje izgledao kao prava muškarčina. Džordž izađe iz sobe, praktično se gušeći od nerviranja. Sofi duboko udahnu, ali beše suviše posramljena da bi podigla pogled. Začu Patrika kako hoda prema njoj. Kada je stao, mogla je pred sobom da vidi njegove čizme. „Izgledate zaista divno ovog jutra, Sofi. Kao nova Sofi, u stvari, skromna, stidljiva...“ Patrik sugestivno ostavi rečenicu nedovršenom. I naravno, Sofi podiže glavu i oči joj opasno sevnuše. „Ne rugajte mi se!“ Patrikova krupna šaka joj obujmi bradu. „Zašto da ne? Nećemo moći da preživimo brak ako se ne rugamo jedno drugom, mila.“ Tek tada Sofi shvati u šta gleda. „Šta se desilo, Patriče?“ Ona nežno dodirnu tamni otok oko njegovog oka. „Moj zasluženi poklon“, odgovori Patrik. „Nemojte brinuti zbog toga.“ On uhvati njenu ruku i prinese je usnama. Zatim je okrenu i sa izuzetnom nežnošću joj poljubi dlan. „Formalno sam zamolio vašeg oca za vašu ruku“, reče on, a oči mu zablistaše. „Jeste li?“ Sofi ponovo oseti nesvesticu.


Patrik nije želeo da ona zna grubu istinu - da nije imala nikakvog izbora u vezi s tim brakom od trenutka kada se prepustila njegovim poljupcima. Celog jutra se borio sa svojom savešću - u stvari, još otkad je napustio Kuću Brandenburgovih prošle noći. „Hoćete li se udati za mene, ledi Sofi?“ Sofi nije mnogo obraćala pažnju. Patrikove usne su milovale sredinu njenog dlana i, iz nekog razloga, od tog jednostavnog dodira su joj klecala kolena. „Hoću“, reče vrlo tiho. Patrik se namršti. „Duboko žalim što su naša dela sinoć ograničila vaš izbor bračnih partnera“, reče formalno. „Međutim, siguran sam da ćete se sa mnom slagati podjednako dobro kao što biste se slagali sa Bradonom.“ Sofi pređe pogledom preko Patrikovih zamamnih crnih kovrdža i dubokih očiju. O čemu je to pričao? Nikada se neće samo „dobro slagati sa njim. Zapravo, od same pomisli na spavanje pod istim krovom sa Patrikom u istom krevetu - prože je uzbuđenje od glave do pete. Ono što je zaista želela je da je ponovo zagrli, kao što je to učinio prethodne noči. Kao da joj čita misli, Patrik je nežno privuče k sebi. „Sofi.“ Ton mu je bio uporan. „Zaista želim da se izvinim zbog toga što sam sprečio vašu udaju za Bradona. Znam da ste bili uzbuđeni zbog toga što ćete postati grofica.“ Ona s nevericom pogleda Patrika. Da li je zaista mislio da je toliko površna da joj je stalo do titule budućeg muža? Pre nego što je stigla išta da izusti, Patrik sagnu glavu i zarobi joj usne, pribijajući je uza se. Bio je uzbuđen otkako je ušla u sobu, i pored te vrećaste jutarnje haljine koju je imala na sebi. Dok su Patrikove ruke plesale među njenim uvojcima, izvlačeči pažljivo nameštene pletenice i trake oko kojih se Simon toliko trudila tog jutra, Sofi nije rekla ni reč. Utonula je u njegovo naručje, drhteći, dok su joj grudi bile pritisnute uz njegove i dok su njegova usta iznova predano uranjala u njena. Nekako joj se ruke obaviše oko njegovog vrata. Kada Sofin jezik stidljivo susrete njegov, Patrik opsova i skloni njene ruke sa svog vrata, uzmičući. Stajao je tamo i zurio u prelepu ženu pred sobom. Sofinog oca bi razveselilo da sada vidi svog budućeg zeta. Nestao je svaki trag pomodnog gradskog mangupa. Patrikove oči su postale crne kao ponoć i disao je brzo, a u glavi mu jedino beše snažna želja da povuče Sofi na prostirku ispred kamina i vodi ljubav s njom ovog časa. „Prokletstvo“, konačno reče kroz stisnute zube, rukom prolazeći kroz razbarušenu kosu. Zatim uhvati Sofin izbezumljene oči. Nevoljno mu pogled pade na njene natečene crvene usne i on ponovo privuče njeno meko telo uz izbočinu tvrdu poput stene u njegovim pantalonama.


„Moramo se smesta venčati, Sofi“, on promrmlja u njen vrat. „Mislim da ću umreti ako vas ubrzo ne ođvedem u svoj krevet.“ Sofi se na to osmehnu u oblinu njegovog ramena. Zatim podiže glavu i obavi jednu vitku ruku oko njegovog vrata. „Ne vidim zašto ne bismo sačekali nekoliko meseci“, reče nestašno. Vrhovima prstiju slobodne ruke dodirnu njegove usne, ispuštajući mali usklik iznenađenja kada se njen kažiprst odjednom nađe u vlažno željnim ustima. „Zaboravili ste jednu stvar, draga“, reče Patrik glasom glatkim poput francuskog baršuna. „Moramo se venčati odmah.“ Osmeh zaigra u uglovima Sofinih usana. „Zbog ovoga?“ Opijena smelošću, ona se blago nagnu napred, tako da joj se telo iznenada potpuno pripi uz Patrikove pantalone. Patrik zastenja. „Ne!“ Ali prihvatio je poziv i najednom Sofi beše ta koja nije mogla jasno da misli, dok su Patrikove krupne šake vijugale oko njene stražnjice, priljubljujući njeno telo uza svoje kao da su dva dela slagalice. Ipak je uspela bez daha da izgovori: „Ako ne zbog toga... onda zbog čega? Patrik se odvoji od nje. „Odmaknite se na bezbednu udaljenost, bludnice! Zbog prošle noći, naravno.“ On se okrenu i uhvati Sofin zbunjen pogled. „Možda ste u drugom stanju, Sofi.“ „U drugom stanju!“ Ona pocrvene. Naravno da je to znala. Svakako je čula dovoljno tirada svoje majke o očevom odsustvu iz bračne postelje i posledičnom nedostatku dece. Da ne pominje sočnije komentare služavki, koje su naizgled neprestano diskutovale o raznim načinima sprečavanja začeća. „U stvari, ubuduće moramo biti oprezniji.“ Patrik se namršti. „Niste stvarno jedna od onih žena kao što je Bradonova sestra, koje su opsednute rađanjem dece?“ Sofi zastade. Nije bila opsednuta, ali... šta je time hteo da kaže? Naravno da je želela da ima decu. A nije li svaki muškarac želeo da ima sina? Čak i Bradon beše otvoreno rekao da mu treba naslednik. „Vi ste nezainteresovani za decu, gospodine?“ „Za boga miloga, Sofi, zovite me Patrik. Nakon prošle noći...“ Sofi ponovo porumene od njegovog podrugljivog pogleda. „I ne“, nastavi on, „nisam preterano zagrejan za tu ideju. Zapravo, najradije ih uopšte ne bih ni imao.“ Sofi nekako progovori. „Ali... ali, bez naslednika?“ Patrik joj uputi nemaran osmeh. „Nemam titulu koju bi sin nasledio, pa zašto bih onda brinuo zbog toga? A moj brat ima dvoje dece i sigurno još u planu. Stoga će biti dovoljno članova porodice koji mogu da naslede moje milione“, reče sa upadljivo ironičnom notom u glasu. Sofi je bila zapanjena. „Ne želite baš nijedno dete?“


Patrik prepozna ton njenog pitanja i pogleda je. Zatim je uze za ruku i povuče ka niskoj sofi. „Jeste li veoma vezani za ideju majčinstva? Ako je tako, onda još više žalim zbog onoga što se desilo sinoć. Pretpostavljao sam da delite Bradonov jasan stav po pitanju dece. Po mom iskustvu, veoma je mali broj lepo odgojenih dama zainteresovan za potomke.“ Sofi proguta knedlu. Nije znala šta da kaže. Da li da otkrije duboku čežnju koju bi osetila svaki put kada bi videla Šarlot sa njenim bebama? Patriku je ta ideja delovala tako odbojno, a ona je shvatila da ne može podneti ni pomisao na to da se ne uda za njega. „Oduvek sam mislila da ću imati decu“, reče gotovo nečujnim glasom. Patrik stisnu Sofinu ruku, pokušavajući da joj uhvati pogled, ali on beše odlučno uperen u ukrasne ružice na haljini. „Možda bismo mogli da imamo jedno dete“, reče nakon kratke tišine. „Ne želim da budem tiranin u našem braku, Sofi. Ako želite dete, imaćemo jedno.“ Jedno? Kao jedinica, Sofi je oduvek planirala da ima mnogo dece, kako bi mogla da se igraju zajedno. Ah, nije želela desetoro dece, kako beše neozbiljno rekla Bradonovoj sestri, ali je svakako želela više od jednog. Celo detinjstvo je provela sama, bez druge dece sa kojom bi se igrala. A opet, eto kakve je sve detinjaste planove gurnula u stranu u poslednja dvadeset četiri časa. Mislila je da se nikada neće udati za ženskaroša, a spremala se za brak sa jednim od najozloglašenijih zavodnika u Londonu. Tako će se udati za ženskaroša i imati samo jedno dete. Sofi podiže svoje plave oči i susrete Patrikove crne, i ono što je ugledala u njima učvrsti njenu odlučnost. Bolje je udati se za Patrika i deliti ga sa drugim ženama, nego ga nemati uopšte. A ako će imati samo jedno dete, neka bude tako. Obasipaće to dete takvom ljubavlju da nikada neće biti usamljeno. Patrik je delovao pomalo napeto, te mu se Sofi ohrabrujuće osmehnu. „Jedno dete će biti sasvim u redu, Patriče.“ On oseti nalet olakšanja. Nije znao zašto ga je smrt njegove majke na porođaju toliko pogodila - nije izgledalo kao da ima isti efekat na njegovog brata, Aleksa. Ali Patrik je bio prestravljen samom pomisli na porođaj svoje žene. Čak i nakon što je umalo izgubio Šarlot kada je prošle godine rađala Saru, Aleks je i dalje radosno računao na to da sledeći put dobije sina. Ali Patrik nije želeo da ikada dovede ženu u opasnost da umre samo da bi rodila decu. Deca nisu vredna toga, po njegovom mišljenju. Patrik skupi Sofine ruke i zarobi ih tik ispod svoje brade. „Da li biste voleli da plovite mojim jedrenjakom na našem svadbenom putovanju, Sofi? Bojim se da nas Napoleon sprečava da civilizovano otputujemo na kontinent.“ Sofi se odjednom seti nečega i istrže ruke. „Zar se nećete oženiti Dafne Boš?“


Patrik izvi obrvu. „Francuskinjom? Pa, jesam je kompromitovao, ali vas sam kompromitovao više, zar ne?“ Sofi je šokirano piljila u njega. „Za ime boga“, Patrik gotovo uzviknu. „Naravno da nisam kompromitovao Dafne Boš! Tu devojku je ubola pčela i morali su da joj stave oblogu od blata. Da sam vezan za Dafne sigurno ne bih ostao u vašoj sobi sinoć, Sofi.“ Ona se nesigurno osmehnu. Bilo joj je drago da čuje da Patrik nije planirao da se oženi Dafne. Ali zato skoro potpuno odbaci njegov drugi razlog. Naravno da bi ostao u njenoj sobi. Praktično se bila bacila na njega, zar ne? Počeše da joj se vraćaju detalji prošle noći. Pobogu, šta joj je bilo u glavi kad je primila jednog gospodina u svoju spavaću sobu? Mora da je sišla s uma! Mada, ruku na srce, bila je očekivala da se Bradon uspne uz lestve, a Bradon nije hteo ni da je poljubi. Bradon nije bio dobar kandidat za događaje koji su se zbili prošle noći. Patrik je frustrirano buljio u svoju buduću ženu. Sofi je očito mislila da je željan upropašćavanja dve mlade dame u istoj nedelji. „Sofi, vi ste jedina mlada dama koju sam ikada kompromitovao u svom životu, bilo poljupcem ili dužim susretom.“ Sofi mu uputi umirujući osmeh, ali Patrik nije bio blesav. Pogled joj je odavao potpuni nedostatak poverenja. Pa naučiće da mu veruje kada se budu venčali. „Da li vam četvrtak, za dve nedelje, odgovara za venčanje?“, upita on. „Tako brzo?“ I sam Patrik beše pomalo iznenađen tim predlogom. Ne bi nimalo škodilo da sačekaju mesec dana, ili čak šest nedelja. Ali osetio je duboko nestrpljenje pri pomisli na noći provedene bez Sofi. „U svakom slučaju će biti skandala“, nastavi. „Zašto se ne bismo venčali i krenuli na svadbeno putovanje pre nego što visoko društvo shvati da ste raskinuli veridbu sa Bradonom?“ Sofi porazmisli o tome. „Moraću da pošaljem poruku grofu od Slasloua.“ Patrik se naceri. „Običaj je da obavestite svog verenika da planirate udaju za drugog muškarca. Ali u ovom slučaju ne morate ako ne želite. Već sam mu rekao sinoć.“ „Sinoć!“Sofi prikova pogled za Patrika. „Jeste li rnu rekli sve?“ Patrikov pogled beše pomalo oštar. „Ne, nisam mu rekao sve. Samo sam mu objasnio da ste odlučili da se ipak udate za mene.“ Sofi se oseti potreseno iznenadnom hladnoćom u vazduhu. „Oprostite“, reče skrušeno. „Nije mi bila namera da impliciram da ste se hvalili. Šta je rekao?“ Patrik uhvati njen napet pogled i njegov postade još hladniji. Da li je moguće da je Sofi zaista žao što se ne udaje za Bradona? Da li je Bradon bio u pravu kad je


blebetao o tome kako ga Sofi obožava? „Bio je očekivano poražen činjenicom da više ne želite da se udate za njega“, oprezno reče Patrik. „Sada je samo bitno da više tu ne možemo ništa.“ On odjednom ustade i lako je podiže sa sofe. „Vi ste moji, Sofi. Ne mogu vas vratiti Bradonu. Stvari više neće biti iste kao pre.“ Sofine oči se napuniše suzama. Bila je iscrpljena od nedostatka sna i zbunjena preokretom u ovom razgovoru. Kada je Patrik tiho opsovao i privukao je u svoje naručje, ona podiže usne u potrazi za utehom, pokušavajući da se pretvara kao da se ovaj razgovor nikada nije desio. „Poljubite me, Patriče, molim vas“, reče tiho uz njegove usne. Patrik joj ispuni molbu uz mali uzdah. Uspeo je da je nasloni uz jednu stolicu i njeno telo je reagovalo na njegov ritmični dodir na način koji je slutio na bezumna zadovoljstva. Na trenutak Patrik objektivno uze u obzir tihe jecaje sa Sofinih usana, način na koji ga je čvrsto držala uza sebe. Nije bilo važno kakvu god neuzvraćenu ljubav da oseća prema Bradonu. Patriku su mnoge žene šaputale ljubavne zakletve i smatrao je da je samo pitanje vremena kada će i Sofi učiniti isto, s obzirom na strast koja je sada plamtela među njima. Žene su obično osećale potrebu da brbljanjem o ljubavi objasne fizički užitak - a Sofi i on će zasigurno imati tog užitka u izobilju. Kada su se konačno razdvojili, nakon markizovog diskretnog kucanja na vrata biblioteke, Patrik pažljivo pogleda Sofino rumeno lice, njene uzdrhtale prste i otečene usne. Izgledala je kao temeljno izljubljena žena, koja je uživala u svakom trenutku ljubljenja. Udvaraće joj se, to je sve. Ubrzo će Sofi biti zaljubljena u njega, a ne u Bradona, što će ukloniti to nelagodno osećanje krivice zbog toga što joj je uzeo nevinost. Ali i nakon što je Sofi otišla na sprat da razgovara sa majkom, a Patrik seo da sa markizom napravi planove za bračni ugovor, još je osećao treptaje krivice u utrobi. Napokon otrese to osećanje i predloži ugovornu cifru od koje markiz od Brandenburga iskolači oči. „Zaboga, čoveče, jeste li vi Krez?“, konačno upita. „Tako nešto“, odgovori Patrik lakonski. Džordž nije imao neku naročitu želju da uda svoju jedinicu za imućnog čoveka. Važnije je bilo da Sofi nađe nekoga dobrog porekla i nekoga koga bi mogla da voli. Ali nema roditelja na svetu koji neće osetiti barem trunku zadovoljstva kada otkrije da mu se kći udaje za izuzetno bogatog čoveka. „Moj advokat će sve srediti, reče Džordž dok su se rukovali. Zatim pogleda Patrikovo oko i masnicu na vilici. „Još jednom se izvinjavam što sam vas udario.“ Patrik ne reče ništa, ali se osmehnu s nemalo ironije. „Zaslužio sam to“, ponovi. „Srećom, jedan od mojih stričeva je biskup. Srediću posebnu dozvolu ovog popodneva.“


„Posebnu dozvolu?“ Markiz se prepade. Mislio je da će venčanje biti obavljeno brzo, ali ovo je već bilo gotovo jednako bekstvu. „Odlučio sam“, reče Patrik, „da bi najbolji način da preživimo skandal sa što manje neprijatnosti za ledi Sofi bio da se venčamo u veoma skoroj budućnosti i odemo na jedno produženo svadbeno putovanje.“ „Ah, shvatam“, reče Džordž, zapravo uopšte ne shvatajući. „Visoko društvo će ovo prihvatiti kao spoj iz ljubavi“, strpljivo reče Patrik. „Ah, shvatam“, ponovo reče Džordž. Patrik je oklevao za trenutak. Da li da kaže svom budućem tastu za titulu koju će mu možda dodeliti parlament? Bolje ne, dok ne bude zvanično. On se nakloni u znak pozdrava. „Da se vratim sutra, lorde?“ „O da, svakako“, odgovori Džordž. „Pridružite nam se na večeri, pa ćemo doterati ugovore. Onda možete da se oženite mojom devojčicom kad god poželite.“ „Hvala vam, lorde.“ Patrik se ponovo nakloni i ode. Džordž je gledao za njim, pomalo šokiran događajima ovog jutra. Svakako bi pomislio da ovo jeste spoj iz ljubavi, da nije znao istinu. Bilo je nečega sumnjivog u sjaju Patrikovih očiju kada je rekao da želi odmah da se oženi Sofi. Džordž zamišljeno povuče svoj prsluk. Dobro se sećao kako je burno želeo da se što pre oženi Eloiz. Koliko je samo sati proveo pokušavajući da je ubedi da pobegne s njim! Ali ne, Eloiz se uvek držala pravila. Nevoljni osmeh mu obasja oči dok se sećao sebe iz mladosti, kako gotovo plače od žudnje za Eloizinim belim poprsjem. Eh, pa dobro, stvari se menjaju.


Jedanaesto poglavlje Sofi otvori vrata dečje sobe i ugleda Šarlot, groficu od Šefilda i Daunsa, kako sedi na stoličici pored kamina dok joj jedna mala, okruglasta devojčica ozbiljno provlači češalj kroz crne kovrdže. „Pipa! Jao! Dušo...“ Šarlot se malo uvrnu kako bi mogla da pogleda svoju kćer u oči. „Moraš biti veoma nežna ako želiš da jednog dana postaneš lična služavka neke dame.“ Sofi se nasmeja. „Šarlot, zar se ne plašiš da se Pipa precenjuje?“ Šarlot podiže pogled i široko se osmehnu. „Vidi ko je došao da nas poseti, Pipa!“ Revnosna frizerka baci češalj i snažno zagrli Sofina kolena. „Ledi Sofi! Ledi Sofi!“ Sofi se sagnu uz smeh i podiže Šarlotinu poćerku, Pipu, u vazduh. „Blagi bože, Pipa. Ako budeš nastavila da rasteš, uskoro neću moći ovako da te podignem!" Pipa se čvrsto uhvati za Sofin bok. „Da li znate da ću uskoro napuniti tri godine, ledi Sofi?“ „Je 1’ tako?“ Sofi spusti poljubac na Pipin nos. „A ja sam baš mislila da tvoj rođendan neće skoro... dok leto ne dođe i prođe.“ „Leto će biti uskoro“, Pipa odgovori ozbiljnim glasom. „Pa, Božić je skoro tu, a onda će opet biti leto dok trepnete!“ Sofi se ponovo nasmeja. „Kada si postala tako mudra, Pipa?“ Pipa zasija od ponosa. „Ponekad pomislim da bi bilo bolje da sam se rodila kao ptica, naročito lasta, ali mama kaže da joj se sviđa što sam se ovakva rodila.“ Ona sa nipodaštavanjem povuče šav svoje roze haljinice. Sofi čvrsto stisnu Pipu i zatim je spusti. Susrete Šarlotin nasmejan pogled. „Znači, Šarlot, radije bi imala kćer koja nosi haljinu nego kćer koja nosi perje, hmm?“ Pipa se smesti na pod uz koleno svoje mame. „Mame su takve, ledi Sofi“, izjavi ona. „Vole da im bebe nose haljine i budu čiste. Jednog dana ćete i vi imati bebu, pa ćete znati „Šta ako budem imala dečaka?“ „Dečaka?“ Pipa se namršti. U dečjoj sobi se nije mnogo razmišljalo o dečacima. „Mama i Sara su devojčice", reče prekorno. „Kao i Kejti.“ Sara je beba, a Kejti dadilja. „Znam, Pipa.“ Sofine oči su igrale. „Ali šta ako budem imala bebu i ispadne dečak? On možda neće hteti zauvek da nosi haljine.“


„Nećete.“ Pipa je bila sasvim sigurna. „Imaćete devojčicu, kao što smo mi. Mislite li da ćete je dobiti uskoro, ledi Sofi?“ Šarlot se zakikota. „Ne!“, brzo reče Sofi. „Ne, ne planiram da dobijem ikakve bebe, devojčice ili dečake, u bliskoj budućnosti.“ „Zašto? Kejti je rekla da je zabava koju je mama napravila bila za vašu veridbu, jer ćete se useliti u svoju novu kuću, a onda ćete imati mnogo mesta za bebu. Za koga se udajete? Je l´ fin?“ Sofi sede na jednu stolicu, sve vreme veselo gledajući devojčicu naslonjenu na koleno svoje mame. „Planirala sam da se udam za jednog veoma finog čoveka po imenu Bradon.“ Krajičkom oka Sofi vide kako Šarlot naglo podiže glavu, suženih očiju. „Pa, zar fini čovek Bradon neće odmah želeti da dobije jednu devojčicu?“ Šarlot upade u razgovor kroz smeh. „Pipa ume da tera celu noć kad se uhvati za neku ideju, Sofi.“ A zatim upita: „Jeste li rekli planirala?“ „Pipa, istina je“, reče Sofi, pažljivo izbegavajući Šarlotin pogled, „da sam se predomislila u vezi s udajom za Bradona, tako da će morati da nađe bebu negde drugde.“ Šarlot se radosno iskezi, a Pipa prekinu svoje ispitivanje i dopuza da potapše Sofi po ruci. „Znate, ledi Sofi, pošto nećete skoro imati svoju devojčicu, možda bi vam mama dopustila da povedete Saru kući. Pošto ima dve devojčice, mogla bi da vam da jednu.“ „Pipa, rekoh ti da prestaneš da poklanjaš Saru!“ Šarlot uputi Sofi grimasu, ali oči su joj blistale. „Bojim se da niste prva meta Pipine velikodušnosti. Dosad je ponudila Saru Kejtinoj sestri, većini slugu i mojoj majci, nekoliko puta.“ Sofi se silno upre da se ne nasmeje detetu pred sobom, koje nije pokazivalo ni najmanji znak pokajanja. „ Ako jednog dana budem imala devojčicu, povremeno ću te pozajmljivati. Možeš da nas posećuješ i da je naučiš kako da održava svoje haljine.“ Pipa žurno ustade, otkrivajući izgužvan i neuredan prednji deo svoje haljine. „Mogu to da uradim, ledi Sofi! Kada zaista odlučite da se udate, nosiću svoju najbolju haljinu i biću veoma dobra.“ Vrata dečje sobe se otvoriše i pojavi se Kejtino bucmasto lice. „Evo jagnješceta, moja gospo“, zapevuši, držeći u naručju sanjivi zamotuljak. „Upravo se probudila.“ Šarlot ustade i nežno preuze Saru. „Vreme je da te nahranim, šećerlemice.“ Onda se okrenu i uputi kobajagi ljutit pogled svojoj najboljoj prijateljici. „Volela bih da porazgovaram sa vama, Sofi Jork. Hajde da popijemo čaj u mojoj dnevnoj sobi.“ „Ja, ja, hoću i ja“, povika Pipa energično.


„Ali, mila, mislim da je Kejti potrebno sređivanje frizure“, Šarlot reče Pipi, koja priđe i pokupi svoj češalj, rastrzana između pomisli na čaj sa ledi Sofi u prizemlju i vežbanje omiljene umetnosti sređivanja kose. „Pogledajte samo tu haljinu, ledi Pipa!“, reče dadilja. Pipa upitno spusti pogleda i pažljivo poravna nekoliko nabora. „Pa, u početku sam pazila, Kejti. Posle sam zaboravila.“ „O moj bože“, uskliknu Kejti. „Eto mene sa kosom u potpunom neredu, a nisam to ni primetila! Hvala bogu da je ledi Pipa tu da pomogne.“ Ona sede i skide kapu, a Pipa poče pažljivo da izvlači šnale iz Kejtine glatke punđe. Sofi se pognu i protrlja nos sa đavolkom. „Mogu li uskoro da te pozajmim na jedno popodne? Ješćemo ledenjake i moći ćeš da mi pričaš o tome kako jedna dama treba da se ponaša. To će biti dobra vežba za vreme kada Sari bude trebala tvoja pomoć.“ „U redu, ledi Sofi“, veselo reče Pipa. „Tata kaže da su ledenjaci moj porok. Da li znate šta to znači?“ „To znači da mnogo, mnogo voliš ledenjake." „Šta je vaš porok, ledi Sofi?“ Pipine crne oči upitno pogledaše Sofi, predivno izvijenih obrva koje behu slika i prilika obrva njenog oca - i strica. Želja da dobijem malu devojčicu koja izgleda baš kao ti, nenadano pomisli Sofi. I sve što bi moglo dovesti do te želje. „Ona deli tvoje poroke, Pipa.“ Šarlotin glas se začu iz dovratka. „Sofi žudi za ledenjacima, i dosta više o porocima!“ „Poroci... ledenjaci... srebrnjaci!“, povika mala Pipa mašući češljem. Još jednom mahnuvši, Sofi izađe iz sobe, prateći Šarlotinu vitku figuru niza stepenice do grofičine dnevne sobe u prizemlju. Čim je ušla u sobu, Šarlot sede u stolicu za ljuljanje pored kamina i namesti svoju komotnu jutarnju haljinu tako da može da podoji Saru. Sofi je nemirno lutala po sobi, koja beše potpuno lišena ulickane formalnosti većine damskih dnevnih soba. Naravno, to nije bila soba u kojoj je Šarlot stvarno radila - imala je slikarski studio na trećem spratu - ali ružičasta dnevna soba bila je središte njihovog porodičnog života. To je bila jedna topla soba koja je tolerisala pomalo neuredne knjige na policama i poneku gomilu papira pored kamina. Takođe je tolerisala uvredu bez presedana svoje gazdarice, grofice, koja je dojila svoje dete bez povlačenja u najmračnije kutove svoje spavaće sobe. Šarlot konačno podiže pogled, sa iščekivanjem u sjajnim očima. „Dakle?“ Sofi je čežnjivo posmatrala kako se Sara pribija uz majčinu dojku, ručicom čvrsto držeći zalutali komad čipke sa korseta. „Dakle...“, Sofi ponovi šaljivo. „Ostavila sam Bradona." „Oh, Sofi, to je tako divno!“, uzviknu Šarlot. „Bradon nije bio dovoljno inteligentan za vas. Nikada vas ne bi razumeo, a na neki način je i prilično krut u


svojim ubeđenjima, znate. Istovremeno biste ga skandalizovali i prestravili. On je veoma fin čovek, naravno, ali nije pravi čovek za vas.“ „A ko je pravi čovek za mene?“ Sofine oči su se iskrile od nestašluka. Šarlot mudro poćuta. Ako Sofi nije htela da se uda za njenog devera, ona tu ništa nije mogla. Na stranu to što su bili kao stvoreni jedno za drugo, barem po Šarlotinom mišljenju. „O bože“, reče Sofi sa lažnom žalošću. „Bojim se da vam se neće dopasti moj novi verenik.“ „Vaš novi verenik!“ „Niste valjda pomislili da bi najogovaranija žena u celom Londonu - bar otkad ste se vi odomaćili i prestali da pravite skandale - pristala da bude neverena čitava dvadeset četiri časa!“ Sofi se kikotala dok je pravila male piruete po dnevnoj sobi. „Naravno, odbacila sam Bradona tek kada sam nabavila novog kandidata.“ Šarlot nabra nos. „Nemojte, nemojte biti tako cinični, Sofi! To uopšte ne liči na vas i mrzim kada se pravite da ste duplo starija gospođa.“ Sofi prestade da se vrti i osmehnu se, uvažavajući Šarlotin prekor. „Ne želim da zvučim neozbiljno“, reče, a zatim stade. Bilo je tako neprijatno priznati da je pristala da se uda za Patrika, posle svih svojih primedbi i poricanja. Stoga pritrča Šarlotinoj fotelji i nagnu se nad Sarom. „O, pogledajte Sarino uvce!“ Nastupi trenutak tišine dok su obe posmatrale Sarinu paperjastu glavicu, i Sofi je nežno pomilova jednim prstom. Ali Šarlot podiže pogled i namršti se u znak lažne grdnje. „Ne pokušavajte da promenite temu, Sofi Jork! Recite mi za koga čete se udati.“ Zatim se zbuni. „Niste valjda prihvatili prosidbu Redžinalda Peteršama?“ Sofi se nasmeja. „Ne. On je prijatan čovek, ali izuzetno čudan! Imate li još predloga?“ Šarlot stisnu usne. Neće, prosto neće ponovo pomenuti Patrikovo ime, pošto ga je Sofi pre nekoliko noći tako odsečno odbacila kao kandidata. „Šta mislite o vojvodi od Siskinda?“, drsko upita Sofi. Šarlot se prenerazi. „Oh, Sofi, niste valjda! Pa on je prastar i ima osmoro dece!“ Sofi ponovo pomilova Saru po glavi. „Ali ja obožavam decu, Šarlot“, ona zapevuši, skrivajući pogled kako Šarlot ne bi videla koliko se zabavlja. „Ne, ne“, zavapi Šarlot. „Sigurno ima barem šezdeset pet godina!“ „Nisam pristala da se udam za njega“, priznade Sofi. „Volela bih da imam sopstvenu decu.“ Dete, ispravi se u sebi. „U stvari, odlučila sam da prihvatim Patrika“, reče nehajno. „Delovao je vrlo uporno.“ Šarlot je isprva nije razumela. Zatim gotovo kriknu od oduševljenja. Uplašena, Sara poče da plače, te je Šarlot morala da prestane da govori i da ljuljuška


bebu dok se ova nije ponovo smestila uz dojku. Konačno, Šarlot pogleda Sofi. Ona je zagrli i privuče bliže sebi. „Sada ste moja sestra“, reče lica obasjanog radošću. Kao jedinica, Sofi je čeznula i čeznula za sestrom... a sada je i imala. „Sestra“, nežno potvrdi Sofi. Pitanja su pljuštala u Šarlotinom umu kao prolećna provala oblaka. „Ali kako? I kada? Kuda ćete ići na svadbeno putovanje? I jeste li mu rekli za jezike? I šta kaže vaša majka o svemu tome?“ Sofi na to ironično reče: „Majka je juče doživela oko tri napada histerije zbog moje nezahvalnosti, dok je danas teret uvrede prešao na tvrdoglavu prirodu mog budućeg muža, s obzirom na to da Patrik planira da se ceremonija održi za dve nedelje. Mama je odbila da uopšte razmišlja o ceremoniji za manje od tri meseca. Na kraju, izgleda da ćemo se venčati za šest nedelja. Venčaće nas njegov stric, biskup od Vinčestera.“ Sofi je na trenutak delovala zbunjeno. „U stvari, pretpostavljam da znate da je stric vašeg muža biskup.“ Dok se Šarlot smešila, Sofi zadrža dah. Hoće li je Šarlot pitati za razlog njihove skandalozno kratke veridbe? Je li ikada bilo takve? Žurno ponovo poče da priča. „Mama mahnito planira veliko venčanje. Otac se svojski potrudio da je odgovori od toga, ali ona je ubeđena da je kitnjasta predstava jedini način da se spasem sigurne društvene propasti. Sve sluškinje šiju prekrivke za konje od ružičastog tafta. Mama želi da pozivnice budu isporučene u skladu sa praviiima." Šarlot je izvlačila sopstvene zaključke u vezi sa Patrikovim zahtevom za žurnim venčanjem. „Bože, Sofi.“ U uglovima usana joj je titrao osmeh. „Kada je Henrijeta Hindermaster raskinula veridbu sa baronom Siskindom, čak i ona je pustila da prođe tri meseca pre nego što se udala za batlera svojih roditelja!“ Sofi oseti kako joj neprijatno rumenilo obliva obraze. Toliko dugo beše navikla da nosi masku prefinjenosti da je bilo iznenađujuće koliko je brinula da ne napravi skandal. Gospode, njene oskudne haljine bile su skandalozne još od njenog prvog bala. Šarlot se saosećajno osmehnu. „Sirota Sofi. Ne bi trebalo da vas zadirkujem. Pravo je čudo da se Patrik nije popeo u vašu sobu i odveo vas u Gretna Grin!“ Kako se boja u Sofinim obrazima pojačavala, tako se Šarlotine oči razrogačiše. „Sofi! Nije valjda!“ Sofi se oseti ludo rastrzanom između želje da se smeje i želje da još jače pocrveni. Zato brzo ustade i udailji se nekoliko koraka od Šarlot, gurajući uvojke sa ramena. U odgovor na njeno ćutanje, Šarlot je prikova pogledom: „Sofi Jork“, zahteva ona, „želim sve da znam!“ U tom trenutku Patrik je gledao svuda osim u lice svog brata, dok je pokušavao da smisli šta bi sve trebalo da mu kaže. Dođavola! Zašto nije pitao Sofi


šta planira da kaže Šarlot? Imao je neki nejasan osećaj da žene jedne drugima govore sve. Da li to znači da će Sofi otkriti Šarlot sve detalje koji se kriju iza njihovog prenagljenog braka? Aleks i Patrik su sedeli u garderobi Džeksonovog bokserskog salona, opuštajući se nakon iscrpljujućeg sparingovanja sa Kribom lično. Behu se oprali i sada je kraj obojice stajao po jedan sluga, spreman da im pomogne oko odevanja. Gospodi koja su stavljala uloške u svoju odeću, na primer, uvek je trebalo dodatno nameštanje tu i tamo, kako bi bili sigurni da su im ulošci ravnomerno postavljeni. Istina, malom Biliju Lamliju bio je dovoljan jedan pogled da shvati da ovoj konkretnoj gospodi nigde nisu bili potrebni ulošci, ali opet je tu postojala mogućnost napojnice, te je stoga strpljivo čekao, držeći kaput jednom od njih. Nije imao pojma kome je tačno pripadao kaput, pošto su njihova gospodstva međusobno toliko ličila kao oni bezbožni Indijanci koje je video, oni koje su uvozili iz Amerike. U stvari, nisu se mnogo razlikovali od Indijanaca, pošto im je koža bila čudne zlatne boje, a ne isprano bele kao koža većine muškaraca koji su ovamo dolazili. Ali Patrik istegnu svoje duge noge, duboko udahnu i odmahnu Biliju i njegovog kolegi da se pomere. Aleks ga upitno pogleda dok je navlačio čistu košulju. „Ženim se za šest nedelja“, reče Patrik uz mali osmeh. „Mislio sam da bi voleo da budeš prisutan.“ Nastupi momenat tišine. „Dafne Boš?“, konačno upita Aleks neobaveznim tonom. „Ne. Zapravo je u pitanju izbor tvoje žene. Sofi Jork.“ Aleksove usne se izviše u osmeh koji je bio toliko nalik osmehu njegovog brata blizanca. „Dopada mi se Sofi, mada to nije važno. I majci bi se dopala.“ „Bi, zar ne?“ Za trenutak se obojica prisetiše svoje živahne majke i kako je imala običaj da utrči u dečju sobu smejući se, uzimajući ih u zagrljaj koji je mirisao na divlji zumbul. Sve dok nije umrla rađajući njihovog mrtvorođenog brata, a oni ostali sa ćutljivim ocem, izmučenim gihtom, koji ih je ubrzo poslao u školu, a onda ih tokom raspusta utrapljivao svakome ko bi pristao da primi dva mala dečaka. Aleks prvi ustade. „Zašto tako brzo?“, blago upita. „Tako mi se prohtelo“, otegnu Patrik. „Prohtelo?“, upita Aleks zamišljenim tonom. On dozva Bilija i uze kaput iz njegove ruke, oblačeći ga samostalno, na Bilijevu žalost. „Gle ko mi kaže“, uzvrati Patrik. On navuče svoj kaput, odsutno dajući obojici slugu izdašan bakšiš. Osmeh obasja Aleksove oči. „A onda?“ „Otići ćemo na put niz obalu na Ševi.“ Aleks ga oštro pogleda. „Niz obalu?“


Patrik klimnu glavom. „Sa Ševe mogu diskretno da proverim Breksbijeva utvrđenja u Velsu. Ovo deluje kao sasvim dobar trenutak za to.“ Aleks napravi grimasu. „Čitava ta ideja da bi Napoleon mogao da napadne Vels je apsurdna. Napoleon - ako je prikupio brodove za to - sigurno planira da krene na Kent ili Saseks. Za ime boga, on ima samo brodove sa ravnim dnom! Poći će pravo iz Bulonje u Kent.“ Patrik slegnu ramenima. „To je dobar izgovor za svadbeno putovanje.“ „Izgovor za to nije potreban, Patriče.“ Aleks je oklevao. Beše uništio sopstveno svadbeno putovanje strašnim napadom ljubomore. „Nemoj ponavljati moje greške“, dodade lako. Patrik se naceri. „Nisam takav tikvan. Radujem se tome. Osim toga, ne planiram da imam isti brak kao ti, Alekse. Ne kažem da to neće biti dobar brak - ali, zapamti, Sofi je htela da se uda za Bradona Četvina. Sumnjam da ćemo imate burne nalete emocija kakvima ste Šarlot i ti skloni.“ Aleks ga nemo pogleda sa podignutom obrvom. „Rekao sam ti. Želela je Bradonovu titulu.“ „Šta je rekla na to što ćeš ti postati vojvoda?“ „Nisam joj još rekao.“ Patrikov miran odgovor nije dozvoljavao nikakva dodatna pitanja. Ali braća blizanci nisu poznati po ćutljivosti. „Kako to misliš, nisi joj još rekao? Nameravaš da joj kažeš posle venčanja?" Patrik kratko podiže i spusti rame. „Ne baš. Nismo se dotakli te teme. Sam ću putovati u Tursku. Ne verujem da bi Sofi bila previše zainteresovana za događaj koji će se odigrati za skoro godinu dana.“ Aleks uputi bratu iskošen pogled ispod crnih trepavica. „Jesi li siguran da želiš da se oženiš, Patriče?“ „ Ako treba da stavim lanac na nogu, zašto se ne bih vezao za Sofi? Sviđa mi se, a i tako je...“ „Neverovatno lepa“, upade njegov brat. „Jeste“, osmehnu se Patrik, dok mu se po glavi vrzmala slika Sofinih sunčanih uvojaka. „I izuzetno inteligentna", dodade njegov brat. Patrik ponovo slegnu ramenima, osvrćući se. „Da, na neki koketan način. Biće prijatno u njenom društvu." „Koketan?“ Izgledalo je kao da se Aleks zagrcnuo na neku internu šalu. „Jednom, mali brate... jednom je moraš pitati za jezike.“ „Moram da idem.“ Patrik je bio toliko nervozan da ga je jedva slušao. Bližilo se vreme večere sa njegovom budućom nevestom i njenim roditeljima. Nije se radovao večeri sa uvređenim roditeljima, ali će biti lepo imati u naručju Sofi, usana


slatkih kao trešnje, bez daha. Želeo je da se podseti zašto čini strašno delo ženidbe. Oduvek se kleo da neće ni prići toj zamci. „Dakle, zamišljaš svoj brak kao jedan miran odnos koji će slučajno trajati nekih šezdeset godina“, reče Aleks šaljivo dok su izlazili iz Džeksonovog bokserskog salona na Pikadili. „U stvari, ovaj brak će biti toliko civilizovan da Sofi neće ni primetiti da si otperjao u Tursku na nekoliko meseci. A ti ćeš veselo mahati kao da si pošao u lovačku kolibu na nedelju dana.“ „Srce i lepota nemaju ništa jedno s drugim“, odgovori Patrik. „Veruj mi, godinama sam imao posla sa lepoticama i moje srce nikada nije bilo u opasnosti.“ „Vidi njega kako sve zna“, podrugljivo reče njegov brat. „Videćemo, ne? Da li si za jednu malu opkladu?“ „Oko čega?“ „Tvog srca, normalno. Kladim se u petsto kruna da ćeš za godinu dana priznati da si očajnički zaljubljen u svoju ženu.“ „Bilo bi mi mrsko da uzimam novac od propalog pajaca kao što si ti“, Patrik reče kroz prigušeni smeh. „Pošto si postao mekan, žarko želiš da ubediš sopstvenog brata da će i on zapatiti istu boljku.“ „Onda lako možeš da prihvatiš moju opkladu“, uzvrati Aleks. „Daću tih petsto kruna u dobrotvorne svrhe, u tvoje ime“, odgovori Patrik vragolasto, ali umilno. „Jer, tako mi boga, pre ćeš me videti da nosim spavaćicu nego da udelim koju paru.“ Aleksove oči su poigravale od smeha. „Zaboravljaš, dragi brate, da sam te video sa Sofi. Toliko je želiš da počneš da dahćeš kada ti prođe na dohvat ruke. Ako - ne, kada - mi budeš dao petsto kruna, kupiću ti spavaćicu ukrašenu najfinijom briselskom čipkom.“ Patrik dohvati uzde svojih niskih kočija i sede na sedište. „Da te povezem nazad do Trga Grosvenor?“ „Ne hvala. Mislim da ću svratiti do Vajta, da vidim šta kladioničarske knjige kažu o novoj veridbi ledi Sofi.“ Patrik ga prodorno pogleda. „Samo ti nakiti celu tu priču.“ „Naravno.“ Erl od Šefilda i Daunsa se zaputi niz ulicu, bezbrižno mašući svojih štapom od mahagonija. Njegovo ponašanje je ukazivalo na to da je sve samo ne indiferentan spram činjenice da se njegov najdraži srodnik prepustio neslavnoj sudbini vezivanja lanca za nogu, koje će se odigrati u tri po podne u Kapeli Sv. Džordža za tačno za šest nedelja. Skandalozno.


Dvanaesto poglavlje Šest nedelja kasnije, Sofi se i dalje činilo da se venčanje prebrzo približava. Upravo je po n-ti put probala venčanicu. Pet švalja je odjurilo na gornje spratove kuće, noseći haljinu kao da je oltarsko platno izvezeno za papu lično. Sofi uzdahnu. Da je ovo obično popodne, sela bi i radila sat-dva. Ona priđe radnom stolu i pogleda u knjigu turske gramatike koja ju je mamila. Ali tek što uze knjigu, koja je bila upravo na mestu gde bi se na stolu neke druge dame nalazili nalozi i računi, vrata se otvoriše i u spavaću sobu uđe njena majka. „Sofi, mislim...“ Eloiz stade. „Sofi, da li ti to držiš jednu od onih jezičkih knjiga?“ Sofi spusti pogled na malu braon knjigu u ruci. „Da, maman.“ „Kako sam uspela da odgajim tako lakomislenu kćer?“ Eloiz zanemari sopstveno pitanje. „Zar zaista još ne shvataš da više nema mesta detinjastim stvarima kada se žena uda? Jezici su... pa, besmislice tvog detinjstva i moraš ih ostaviti iza sebe, kao i sve druge školske predmete.“ Sofi je oklevala. „Možda Patriku neće smetati što govorim nekoliko stranih jezika. Deluje mi vrlo blagonaklon.“ „Ne budi blesava, Sofi. Muškarci ne vole ’plave čarape’12 i to s pravom; previše obrazovane žene najdosadnija su stvorenja na svetu!“ Sofi se uzdrža od očiglednog odgovora. Eloizina kći je verovatno bila jedna od najvećih „plavih čarapa“ u Londonu, a opet je nijedan gospodin nije nazvao dosadnom. „Gospode, kamo sreće da ti nisam dozvolila da nastaviš sa tako šašavim ponašanjem“, reče Eloiz osetljivo. „Ima nečeg tako strašno banalnog u učenju stranih jezika.“ Sofi je posmatrala Eloiz kako šeta po sobi, popravljajući sitne ukrase. Njenu majku zapravo uopšte nije bilo briga za Sofinu neočekivanu briljantnost na polju jezika. Osim što je zabranila da Sofi podučavaju muškarci, Eloiz joj je dala odrešene ruke sa francuskim, italijanskim, velškim, gelskim, a zatim i nemačkim i turskim u tandemu, pošto je imala tu sreću da od jedne Nemice, koja je svakog jutra posećivala kuću, čuje za ženu jednog turskog imigranta. „Nisam ja totalna ovca“, oštro reče njena majka, otvarajući Sofin ormar i 12

Termin koji je u Britaniji u XVIII veku označavao obrazovane i intelektualno ostvarene aristokratkinje. (Prim. prev.)


mršteći se na haljine. „Tvoj otac pokušava da mi baci prašinu u oči, ali ja sasvim dobro znam zašto se ovo venčanje odigrava u takvoj žurbi. Tako da možemo da preskočimo objašnjenje o prvoj bračnoj noći.“ Sofi se srce pope u grlo od čistog srama i neprijatnosti. Ali njena majka nastavi, ozbiljnijim glasom. „To ionako nije zaista važno, Sofi. Volela bih da ti dam savete koji bi tvoj brak učinili drugačijim od mog. Ali ne znam šta da kažem.“ Sofi oseti peckanje suza u očima. „U redu je, maman.“ Eloiz se okrenu i sede pored kamina na stolicu visokog naslona. „Nije u redu, Sofi. Ja sam nekako upropastila svoj brak. Nakon toliko godina nalaženja mana tvome ocu, počinjem da se pitam da li sam nešto mogla drugačije da uradim. Možda sam bila suviše ogorčena.“ Sofi se spusti na stolicu preko puta. Njena majka je došla do istog zaključka kao i ona sama: da je samo zanemarila očeve ljubavnice, bili bi srećniji zajedno. Sofi bi sigurno imala braću ili sestre. „Ali to prosto nisam mogla“, reče Eloiz gorkim šapatom. „Nisam takva osoba, a imala sam jedva osamnaest godina kada sam se udala. Ti imaš skoro dvadeset i vedriju narav, Sofi. Molim te, preklinjem te da skreneš pogled kada se tvoj muž bude udvarao drugim ženama. Primi ga nazad u postelju bez reči. Nemoj činiti ništa što bi ga odbilo od tebe, kao što je razmetanje znanjem stranih jezika.“ Sofi duboko udahnu. „Pokušaću, maman.“ Trudila se da govori ohrabrujućim tonom. „Postaraću se da Patrik ne sazna da znam ijedan drugi jezik osim engleskog. I neću se ljutiti kada bude spavao sa drugim ženama. Znam da se udajem za ženskaroša.“ „Okreni se na drugu stranu“, reče Eloiz. Zatim se nagnu napred, gledajući ozbiljno u svoju kćer. „Ignoriši to. Pravo zadovoljstvo - užitak - u braku su deca.“ Sofi joj uputi naheren osmejak. „Čeznula sam za tim da ti podarim braću i sestre koje si toliko želela, Sofi!“, vatreno uskliknu njena majka. „Da li se sećaš? Imala si običaj da me uporno moliš da ti dam sestru. Ali šta sam mogla da uradim? Tvoj otac i ja smo bili prestali da govorimo jedno s drugim, a ja nisam znala kako to da popravim. Ti si jedino što nam je sada zajedničko, Sofi. Oboje te volimo. Veruj mi, deca mogu biti veza između tebe i Patrika, ako ponos ne bude pokvario brak.“ Sofi ponovo proguta knedlu i izbrblja: „Patrik želi da imamo samo jedno dete, maman.“ Eloiz poćuta na sekund. „Veoma mi je žao da to čujem. Znam koliko voliš decu. Onda čuvaj to jedno dete. Jesi li se ikada pitala zašto sam uvek bila tako stroga po pitanju dece sa kojom bi se igrala?" Sofi klimnu glavom. Nikada joj nije bilo dozvoljeno da posećuje drugu decu, a njenoj dadilji je bilo izričito naloženo da otera svakoga ko bi im prišao tokom kratkih, nadziranih šetnji.


„Morala sam da te zaštitim, Sofi. Ti si moje jedino dete.“ Eloiz se vidno pribra. „Ali nije važno koliko ćete dece imati, nego kakvo će vam zadovoljstvo brak. Brak kao što je moj - sa gorčinom na jednoj i nezainteresovanošću na drugoj strani gori je od nemanja dece.“ Eloiz je izgledala blago postiđeno. „Reći ću ti otvoreno: nikada svom mužu nemoj reći ne u krevetu. Godinama sam pomišljala da možda nije trebalo tako brzopleto da oteram tvog oca iz spavaće sobe. Bila sam kapriciozna luda. Sada, kada mi je blizu četrdeset, dala bih sve da povučem te reči. Ne čini to, Sofi. Koliko god da si ljuta, nikad ne daj da to Patrik zna. Nikada ga nemoj proterati iz sobe. Osim ukoliko si trudna“, dodade. Sofi nemo klimnu glavom. „Neću, maman“, prošaputa. Utom u sobu uđe Sofina sobarica, Simon, praćena malom falangom sluškinja. Simonine ruke behu pune šuštavog papira. „Oprostite, moja gospo“, reče Simon uz kniks upućen markizi, „ali spremni smo da počnemo sa pakovanjem kofera ledi Sofi.“ Eloiz klimnu glavom i ustade, a zatim pogleda kćer. Pređe rukom preko Sofinekose. „Neće moći da se ne zaljubi u tebe, mignonne* Sigurna sam da će se moji saveti pokazati bespotrebnim.“ Sofi se osmehnu na to. Nakon što je Eloiz izašla iz sobe na trenutak je posedela, čvrsto držeći malu kožnu knjigu. Njena majka je bila u pravu. Greška koju je Eloiz u braku počinila bila je u tome što je osuđivala ponašanje nad kojim nije imala nikakvu kontrolu. Drugim rečima, pomisli Sofi, ako Patrikov pogled odluta ka drugim ženama, moram se praviti da ne primećujem. Lord Breksbi je lupkao prstima po stolu, pokazujući neuobičajenu nervozu. „Ovo je sramotno!“ Jedan nizak čovek, krajnje neugledno obučen, uputi Breksbiju zainteresovan pogled. „Napoleon je oduvek bio nezgodan momak“, složi se on. „Prevršio je svaku meru“, reče Breksbi, gotovo se gušeći od besa. „Kako je, dovraga, mislio da će mu to proći?“ „Sva sreća da smo saznali“, istaknu njegov gost. Breksbi uzdahnu. „Pretpostavljam da bi trebalo da kažem Patriku Fouksu.“ „Kol’ko sam razumeo, Fouks kreće na svadbeno putovanje... niz obalu.“ Malim pokretom obrva, niski čovek dade do znanja da je potpuno svestan razloga za Patrikovu plovidbu put Velsa. „Da. Prokletstvo.“ Breksbi ponovo zalupka prstima. „Zašto biste mu rekli?“, upita niski čovek poluzatvorenih očiju. Breksbi ga osmotri. Njegov gost je znao o unutrašnjim stvarima nekoliko vlada više od njega. To ga je razljućivalo, ali je bilo istina.


„Kako da ne kažem Fouksu? Može uleteti u opasnost. Šta ako napravimo neku grešku i to žezlo zaista eksplodira?“ „Žezlo neće eksplodirati ako ne dozvolimo zamenu originala“, napomenu čovečuljak. „To žezlo je ključ i nema ga Patrik Fouks, nego mi.“ On priđe vratima, ukazujući da je njegova kratka poseta gotova. „Bolje da ne rizikujemo da Fouks nešto natukne svojoj ženi“, promrmlja odlazeći. „Zaljubljeni muškarci su opasni.“ Breksbi je zurio u zatvorena vrata. Čovek je prosto otišao, a on ga je pustio. Sam bog zna po kakvim će sve tajnim dokumentima preturati u narednih sat i nešto. Breksbi slegnu ramenima. Ionako ne bi mogao da ga spreči u tome. Breksbi sede i izvuče list papira. Ali sledećeg momenta pocepa elegantno napisanu poruku, adresiranu na časnog Patrika Fouksa. Imao je pravo taj čovečuljak. Bilo je strašno što je uvek imao pravo, ali... Možda bi najbolje bilo poslati to žezlo inkognito. Ukoliko žezlo bude dostavljeno Fouksu tek sat vremena pre nego što bude trebalo da ga uruči Selimu, rizik bi bio znatno umanjen. Žezlo s eksplozivom! Kakva sumanuta ideja. Ali - i Breksbi se otrezni razmišljajući o tome - ako bi Fouks doneo takvu napravu na Selimovo krunisanje i ako bi ona zaista eksplodirala, pometnja koja bi usledila bila bi katastrofalna za Englesku. Selimova delikatna ličnost bila bi uvređena, pod uslovom da preživi eksploziju. Nesumnjivo bi odmah stao na Napoleonovu stranu i objavio rat Engleskoj. „Sto mu gromova“, promrmlja Breksbi za sebe. On pozva svog slugu i navuče šešir na glavu. Ministarstvo finansija mora saznati za Napoleonov plan. Te večeri se markiz i markiza od Brandenburga nađoše sami u dnevnoj sobi, očekujući dolazak svoje kćeri. Održaće porodičnu večeru. Poslednju porodičnu večeru, pomisli Eloiz s knedlom u grlu. Sutra će njeno dete otići u Kapelu Svetog Džordža i nikada se neće vratiti, samo će dolaziti u posetu. Ona uze čašu šerija koju joj je pružio Karol i priđe velikom prozoru koji je gledao na baštu. Nešto u razgovoru sa Sofi... Eloiz nikada pre nije naglas izgovorila stvari koje je rekla Sofi. Zbog toga joj je bilo pomalo neprijatno čak i da bude u istoj sobi sa svojim mužem. Ali ako je uopšte i primetio blagi osećaj uzdržanosti u sobi, Džordž nije rekao ništa. On veselo priđe prozoru i stade pored nje. „Mislim da će oni biti lep par, zar ne, draga?“ Eloiz se nenadano oseti kao da je bez daha. Sada kad je ponovo videla Džordža nagog, slika njegovih grudi i nogu joj se nametala u njegovom pukom prisustvu. Stajao je tik uz nju, obučen, a ona je drhtala prisećajući se prizora sa početka njihovog braka. Iznenada, nepozvana joj dođe uspomena kako je Džordž imao običaj da joj ljubi potiljak. Eloiz se okrenu i pogleda svog muža. On beše zagledan u vrt i očito nije ni primetio da nije ništa odgovorila.


„Džordže“, reče Eloiz. Osetila je kako joj obrazi rumene. Džordž je pogleda. Njegove sive oči se uozbiljiše. Zatim joj rukom obujmi potiljak, baš ono mesto na koje je upravo pomislila. Godinama je nije tako intimno dodirnuo. Eloiz je stajala ukočeno poput kakvog preplašenog zeca. Sada joj je potrebna hrabrost. Ali teško se pronalazi hrabrost da se prevaziđu godine otuđenosti. Dah joj je goreo u grudima. Reči joj se zaglaviše u grlu. Ona pognu glavu, beznadežno postiđena. Ali Džordž samo malo raširi ruku i načini male krugove palcem, spuštajući ruku tek kada je Karol otvorio vrata dnevne sobe da pusti Sofi unutra.


Trinaesto poglavlje Sofi se probudila tako rano da napolju jedva da je bilo svetla. Iskobeljala se iz kreveta da gleda prve sive pramenove svitanja. Šta se radi ujutru na dan venčanja? Spava se, relda bi njena majka. Spavaj da bi što bolje izgledala. Ali Sofi nije mogla da spava. Srce joj je lupalo od uzbuđenja. Nasloni se na staklo prozora kroz koji Patrik beše ušao u njenu sobu, i po šezdeseti put reče sebi da radi pravu stvar. Kad bi pažljivo pogledala, Sofi je mogla da vidi blede ogrebotine na simsu: tu je Patrik naslonio merdevine. Dvojica muškaraca prođoše ulicom u velikoj otvorenoj zaprezi. Prevoznici nužničkog gnojiva napuštali su London sa svojim tovarom đubriva. Grad se budio; dole u Kovent Gardenu uskoro će se pojaviti prodavci voća, a u Spitalfildsu će prodavci ptica otvoriti svoje radnje. Kada je bila mala, Sofi je volela da razgleda redove češljugara i šumskih ševa, konopljarki i teksaških vrabaca. Danas joj se od pomisli na male kaveze za ptice plakalo. „Ne budi glupa!“, besno prošaputa sama sebi. Neki brakovi uspevaju; neki ne. Odakle joj pravo da dramatizuje svoju predstojeću svadbu, kao da je Julija koju primoravaju da se uda za Parisa? Sofi se obgrli rukama, obuhvatajući grudi kroz tanani materijal spavaćice. Ah, ali ona ga je stvarno želela. Želela je Patrika isto onoliko koliko je Julija ikada želela Romea. Možda i više, s obzirom na to da je s Patrikom iskusila noć ležernog blaženstva pre udaje. Stvarno, zbog čega je bila toliko zabrinuta? Sofi se nagnu napred i nasloni čelo na hladno staklo, upravljajući pogled na ulicu. Dve stamene zaprege za dostavu skrenuše iza ugla i pažljivo uđoše u uličicu koja se prostirala pored Kuće Brandenburgovih. Prve jutarnje kočije zakloparaše niz ulicu. Da je ovo bilo neko obično jutro, Sofi bi pozvonila za toplu čokoladu, a zatim bi dva sata provela radeči za stolom, nakon čega bi pozvonila da joj se spremi kupka. Za trenutak joj um odluta ka učenju turskih glagola. Ali odmah joj u glavi odjeknuše majčine prekorne reči. Dečjim igrarijama nije mesto u braku. Posmatrala je kroz prozor kućepaziteljku koja uto izađe iz kuće da bi opipala povrće na zaprezi koja se beše zaustavila pred vratima. Mami je neprijatno koliko i meni, pomisli Sofi, čela i dalje priljubljenog uz hladno stakio. Ali dala mi je dobre savete. Ako se zbog saznanja da govorim strane jezike Patriku više ne budem dopadala, onda nikada ne sme saznati za to. Bilo joj je veoma teško da zamisli sebe kako ne prima Patrika u postelju i zato brzo odbaci taj deo majčinih saveta dok joj se rumenilo razlivalo po obrazima.


Rešenje je u tome da nikada, nikada ne pokaže Patriku da je razvila budalastu tendresse13 prema njemu. Ako Patrik ne bude znao istinu, onda će ona moći da igra ulogu sofisticirane žene koja s lakoćom posmatra kako joj muž dolazi i odlazi. Ali poniženje koje bi osetila ako bi on ikada saznao da ga voli - od toga joj se ledila krv. „Nikada to neću otkriti“, prošaputa Sofi, zamagljujući dahom staklo. Nekako umirena, shvati da koliko su joj hladni nožni prsti, zgurenim na hladnom drvenom podu. Ona otrča preko toplog tepiha nazad u krevet i ušuška se ispod ćebeta. Kada se docnije probudila, zlatni sunčevi zraci ležali su preko upletenih ruža na ivici njenog tepiha. Sofi se okrenu i sanjivo trepnu, pogleda uperenog u baldahin. Beše sanjala na italijanskom, što joj se nije desilo otkako je naučila taj jezik pre oko četiri godine. Beše to jedan čudan sanak, koji je iščezavao iz njenog umna dok je pokušavala da ga se priseti. Bila je na nekom maskenbalu, na kojem je bila obučena kao Ciganka, sa slamnatim šeširom vezanim ispod brade. Sofi napravi grimasu. Danas je početak maskenbala, na neki način. Ona povuče uže pored kreveta, ponovo ustajući iz kreveta. Eloiz Jork oseti topao sjaj zadovoljstva u utrobi dok je diskretno posmatrala masu aristokratije koja beše napunila Kapelu Svetog Džordža u tri po podne u sredu. Ispretresala je sve moguće rodbinske veze na koje su ona i Džordž polagali pravo, a isto je, u suštini, učinila i sa porodicom Patrika Fouksa, pošto se njegova porodica sastojala od jednog brata (Aleksa), jednog strica i jedne tetke. Iako malobrojni, bili su na istaknutim mestima. Patrikov stric će voditi ceremoniju, a njegova tetka, Henrijeta Kolamber, dobila je počasno mesto pored nevestine majke. „Prestani da viriš, Eloiz“, reče Henrijeta, sa slobodom prilično ekstravagantne žene duboko u sedamdesetim. „Svi su tu, nema razloga za brigu. Bez sumnje misle da je ovo ljubavni spoj veka!“ Ona praktično zakokodaka od smeha. Eloiz pogleda Henrijetu sa izuzetnom odbojnošću. Sme li da rizikuje i oštri odgovori ovoj nadžak-babi? Ne sme. Umesto toga, Eloiz se ponovo okrenu ka oltaru. Bilo joj je veoma drago kada je saznala da će erl od Slasloua biti Patrikov kum. To će začepiti gubice tračarama! Slaslou je izgledao pomalo iznervirano, ali on je ionako bio takav tip. U stvari, što je više razmišljala o tome, to joj se činilo da će Sofi biti bolje sa Patrikom. Patrik je delovao hladnokrvno dok je stajao ispred crkve sa bratom blizancem. Za razliku od Bradona, koji se nervozno vrpoljio i povlačio šav svog prsluka, braća Fouks su stajala mirno poput stena. U tom trenutku se kapela ispuni kratkim žamorom koji uvek prethodi ulasku mlade. Sofi se pojavi između uvučenih stubova na drugoj strani kapele, rukom se blago naslanjajući na rukav svog oca. Eloiz beše ubedila Sofi da obuče belo. Dok je tiho koračala pored svog oca, u haljini koji je blistala na kasnopopodnevnom svetlu, izgledala je nevino, krhko, anđeoski. Niko ne bi ni pomislio da je ona mlada žena koji privlači skandaloznu pažnju poput magneta. Čak se i najzlobniji um morao ustručavati od nagađanja zašto 13

Nežnost, fr.


se ovo venčanje dešava tako brzo. Sofina kosa se spuštala niz njena leđa poput sjajne bujice, ukrašena samo bledim pupoljcima ruže, ušuškanim među uvojke boje ćilibara. Bila je snežna princeza iz ruske bajke, bezazlena vilinska kraljica iz irske ljubavne priče. Haljina joj beše napravljena od bisernog satena, opšivenog ispod gornjeg dela i presvučena svetlucavim gornjim slojem koji se pozadi pružao u šlep. Rukavi behu kratki, gornji deo skroman, a Sofi je nosila dugačke satenske rukavice. Kada joj je madam Karem pokazala haljinu, Sofi je zakukala da će izgledati kao neka bogata udovica. Istini za volju, to je verovatno bila najkonzervativnija haljina u kojoj je Eloiz videla Sofi još od njenog debitovanja u društvu. Ali švalje madam Karem mahnito su šile da bi haljinu pretvorile iz obične u očaravajuću. Madam je dodala zlatnu briselsku čipku na korset, na ivicu gornjeg sloja koji je padao niz Sofine grudi, na ivicu kraćeg sloja i na dužu traku šlepa. Čipka je milovala Sofinu mlečnobelu kožu i isticala obline njenih grudi i dužinu njenih vitkih nogu. I, gospode, madam Karem je zaista umela da učini ženu opčinjavajućom. Zlatna čipka je oponašala Sofinu kosu, pretvarajući je u predivnu ikonu od slonovače i zlata. Bogohulnu ikonu, doduše. Nijedan muškarac u kapeli nije je posmatrao sa poštovanjem; čista požuda koja im je obuzimala prepone prevazilazila je tako bledo osećanje. Naspram bele svile i bele kože, krv je pulsirala u Sofinim obrazima na način koji je prizivao slike života, paganskog života, života na livadi a ne u crkvi, u krevetu a ne u grobu. Patriku stade dah dok se Sofi kretala ka njemu ne uzvraćajući mu pogled. Ona podiže glavu tek kada su ona i markiz stigli do oltara. A onda, samo na tren, Sofine oči susretoše Patrikove i ona porumene, spuštajući pogled na ruže u svojoj ruci. Osmeh zatreperi na Patrikovim usnama, ali uporna vrelina koja mu je prožimala telo spreči svaki poriv za smejanjem. Barem je znao zbog čega se ženi. Nikada nije i nikada neće ponovo osetiti tako duboku žudnju, kakvu je stalno osećao za Sofi Jork. Bez sveštenikovog uputstva, on uze Sofinu malu ruku. Biskup Fouks uputi svom bratancu prekoran pogled ispod čupavih obrva. Beše pristao da vodi ovu ceremoniju iz poštovanja prema Patrikovom pokojnom ocu, njegovom bratu. Sam bog zna koliko su muke dečaci zadavali Šefiju. Ali Šefi bi voleo da bude ovde danas, proceni Ričard. Nek se obojica ožene i smiriće se, to je oduvek bio njegov savet. Mada ni sam Šefi nije obraćao pažnju na sopstveni savet, šaljući blizance na kontinent i Daleki istok, umesto da ih veže parom solidnih bračnih ugovora. Imao je sreće da su se dečaci bezbedno vratili. Mada njihov otac nije dočekao da vidi nijednog od njih dvojice pre nego što je umro. Pa, vreme je da ceremonija počne. Ričard neopaženo namesti svoju visoku biskupsku kapu. Imala je običaj da sklizne unazad i zaliči na brod koji se naginje u oluji. „Dragi moji“, reče Ričard, „okupili smo se ovde pred Bogom...“


Sofi poče da drhti poput lista na vetru kada je biskupov duboki glas prenu iz gotovo usnulog stanja. Ruka joj beše ušuškana u Patrikovu krupnu šaku, zbog čega oseti snažan nalet želje za njim. A taj osećaj joj izazva želju da pobegne iz kapele. Videla je život pred sobom, siv i besplodan, obeležen patnjom i stidom dok je njen muž jurio druge žene. Dok je Ričard izgovarao dobro poznate reči svadbene službe, primeti da mladoženja još drži mladu za ruku. Pa dobro. Gosti će to verovatno protumačiti kao romantični gest, a sam Gospod zna da je potrebno da stave akcenat na romansu kako bi ovo venčanje prošlo bez skandala. Biskup ponovo pogleda svog bratanca. Moj bože, Patrikove obrve su sarkastično izvijene do pola čela, pomisli Ričard. Zbog njih dečko izgleda satirično čak i dok stoji na ovom svetom mestu. Napokon se okrenu ka Sofi uz pitanje: „Uzimaš li ovog čoveka za muža, da živite zajedno...“ Ali Sofina glava beše prepuna prizora njene majke u suzama. Odjednom joj u umu odjeknuše sve laži koje ju je otac molio da kaže o tome gde je bio, ružne utvare braka u raspadu, kojim su upravljale koji su uništile - neistine. Ona pogleda Patrika, očima mu postavljajuči mučno, nemo pitanje. Patrik joj steže ruku, kao da je znao o čemu razmišlja. Očima joj se osmehnu: tim predivnim crnim, crnim očima, sa boricama od sunca u uglovima. Sofi stade pravo i reče jasno: „Uzimam.“ Pa, bar izgleda da Patrik odlazi u dobru porodicu, pomisli Ričard. On je, lično, odobravao Sofino bledo lice i drhtave prste dok se zaklinjala nad molitvenikom. Neveste i treba da budu pitome i malene. Da, malena i pitoma, to je najbolja vrsta neveste. Ričard bučno zaklopi molitvenik, odjednom shvatajući da je otaljao ceremoniju. „Proglašavam ih mužem i ženom“, reče, spretno nameštajući kapu. Sofine usne se pomeriše, ali ne dadoše ni glasa. Ričard se namršti. Je li ta rumena, uzdrhtala mlada upravo promrmljala „Merde“? Ne, sigurno nije. Delovalaje kao sitno, prefinjeno stvorenje, koje nije kadro da psuje ni na kom jeziku. Ričard se veselo nasmeši paru pred sobom. „Možeš poljubiti mladu“, reče Patriku. Patrik okrenu Sofi ka sebi. Bio je veoma zadovoljan. Cela stvar mu se činila ispravnom. Isti osećaj je imao kada je kupio baltimorski kliper od one nove američke kompanije. I zaista, brod je preživeo uragan blizu obala Trinidada i upravo je bio na svom petom putovanju. Sofi podiže pogled ka njemu, očiju tako tamnoplavih da su delovale gotovo crno. Patrik se trže od jake uzdržanosti koju ugleda u njima. On je privuče sebi i spusti glavu. Sofi se pasivno naslanjala na njega, hladnih i ravnodušnih usana. Dođavola, pomisli Patrik. Mora izmamiti romantičan poljubac od Sofi kako bi naglasio ideju da je prava ljubav diktirala njihovu kratku veridbu. Njegove snažne ruke kliznuše uz njena leđa i on je privi uza se, dok je usnama zahtevao odgovor od nje. Potom Sofine usne iznenada popustiše i ona se opusti u njegovom naručju,


milujući ga dahom i raspaljujući mu krv. Patrik oseti vrtoglavicu i celo telo mu se pretvori u buktinju, a uz potiljak mu jurnu nalet vreline. Kada su se razdvojili, muž i žena se pogledaše na trenutak. Patrik je bio šokiran i bez daha, a njegovo telo bilo je bolno svesno svakog delića Sofinog tela. Sofi je pak bila svesna samo požudnog načina na koji se pripila uz Patrika. Da li je iko primetio kako joj klecaju kolena? Kapelom prostruji tihi žamor. Članovi visokog društva behu navikli na parove koji bi se žustro okretali i zajedno odšetali ka izlazu uz zvuke truba, parove koji nisu trošili mnogo vremena na razmenjivanje pogleda. „Iju, skoro da mogu da poverujem da ovo jeste ljubavni spoj“, reče ledi Penelope Laster svojoj najboljoj prijateljici. „Pogledaj samo kako je gleda! Pašću u nesvest, tako mi svega.“ „ Ah, ne budi takva guska, Penelope", uzvrati njena prijateljica kreštavim glasom. „Isto tako ju je gledao kada sam ih zatekla zajedno na svom balu pre mesec i nešto dana i, da ti ja kažem, taj pogled nema nikakve veze sa ljubavlju! Ti to ne bi mogla da znaš, pošto se nikada nisi udavala." Penelope pogleda prijateljicu gotovo sa mržnjom. Šta zna Sara Prestlfild o „pogledima“? Ona je punačka udovica od pedeset i kusur leta i Penelope bi mogla da se opkladi da lord Preslfild nikada nije pogledao Saru na način na koji je Patrik Fouks upravo pogledao svoju ženu. „Baš me briga šta pričaš, Sara“, reče Penelope. „Meni deluju kao najromantičniji par na svetu.“ Ledi Preslfild na to u neverici podiže nos. „Reći ću ti nešto, Saro“, nastavi Penelope uporno. „Samo glupan bi pomislio da bi bilo koja normalna žena odabrala Slasloua umesto Patrika Fouksa.“ Sara joj dobaci još jedan iziritirani pogled. „Ti si budala, Penelope“, reče kratko. „Slaslou je erl. Nijedna žena pri zdravoj pameti ne bi ga odbila zarad jednog mlađeg brata, ma koliko bogat Fouks bio.“ Novopečeni mladenci su se približavali njihovom redu, a način na koji je Patrik Fouks držao svoju ženu za ruku, terajući je da korača veoma blizu njega niz prolaz, samo učvrsti Penelopinu veru u spoj iz ljubavi. Uostalom, erl od Slasloua išao je odmah iza svoje bivše verenice i Penelope se strese kad se seti kako je on podseća na buldoga. Po Penelopinom mišljenju, Patrikove garave oči imale su znatnu prednost nad Bradonovom bucmastom ljubaznošću. Bogatstvo i titule nisu imale nikakve veze sa tom... tom senzualnošću koja je izbijala iz očiju Patrika Fouksa. „Vidi, vidi“, reče ledi Preslfild. „Erskin Djuland ponovo hoda. Mislila sam da su lekari rekli da nikada više neće hodati.“ Penelope je posmatrala kako Erskin - Kvil, kako su ga zvali prijatelji nezainteresovano korača prolazom. Ona se zatim osvrnu da pogleda mladence kako odlaze. Velika vrata behu otvorena i Fouksovi su stajali na vrhu mermernih stepenica, leđima okrenuti kapeli. Obasja ih jedan lenji zrak sunca, pretvarajući Sofi u tanani zlatni plamen, a Patrika u sumračnog zimskog boga spram njenog letnjeg


sjaja. Dok je Penelope posmatrala, Patrik se saže da još jednom poljubi svoju nevestu. „Pričaj šta hoćeš“, Penelope Laster odlučno reče svojoj najboljoj prijateljici. „Ali ja ću uvek misliti da je ovo ljubavni spoj! I ne nameravam da obraćam pažnju ni na čije mišljenje na tu temu.“ Sara baci jedan pogled na Penelopine čvrsto stisnute usne. Penelope je većinu vremena bila blaga žena, ali kada bi nešto uvrtela u glavu držala bi se toga kao pijan plota. „U redu, Penelope, u redu“, prošaputa. Sara potapša Penelope po ruci. „Složiću se sa tobom, naravno. A znaš da Marija voli ljubavne priče. Pogledaj je šmrca u maramicu.“ Grofica Marija Sefton je bila jedna od najuticajnijih dama iz visokog društva. I tako je Patrik Fouks uspeo da osvoji najlepšu ženu u Londonu, ukrade je od svog najboljeg prijatelja, oženi se njom u žurbi i prođe nekažnjeno. Umesto da dignu noseve ili da šapatom razmenjuju okrutne komentare, članovi londonskog visokog društva prosto su sijali od ponosa zbog sopstvene velikodušnosti. Kakva mila, lepa deca, Patrik i Sofi! Ljubavnici su ljubavnici, podsećali su se ljudi međusobno. Bradon se svojski trudio, gutajući ozlojeđenost zbog činjenice da su mu braća Fouks uzela još jednu sasvim dobru ženu. „Bili su kao Romeo i Julija“, reče on nehajno, kada mu je lord Vinkl prišao na svadbenom balu i pitao ga kako se oseća pošto mu je najbolji prijatelj ukrao verenicu. „Nisam mogao da im stojim na putu. Kao Tristan i...“ Osećao se pomalo nesigurno. Kako se zvahu svi oni prokleti ljubavnici o kojima su morali da uče u školi? „Tristan i Izolda?“, gđica Sesilija Komonvil, poznatija kao Sisi, priskoči u pomoć. „Upravo tako.“ Bradon joj se zahvalno osmehnu. „Mada“, dodade Sisi precizno, „Tristan je bio Izoldin ujak, te taj primer nije podjednako romantičan kao Romeo i Julija. Abelar i Eloiza su još jedan slavan par ljubavnika koji možete uzeti u obzir, mada mislim da se nešto krajnje nepovoljno dogodilo Abelaru, pa ni to ne bi bio prikladan primer.“ Bradonu se zamuti pred očima. Sisi nije bila loša devojka, jedino je postajala malo previše brbljiva, a i govorila je na posve čudan način, bez daha. Pre nedelju dana bi je možda uzeo u obzir kao potencijalnu nevestu. Ali potraga je gotova. Pošto Bradon ne ponudi nikakav odgovor, Sisi nastavi. „U stvari, Romeo i Julija predstavljaju veoma melanholičan primer, zar ne, lorde Slaslou? S obzirom na to da je on popio otrov?“ Bradon se ponovo osmehnu Sisi i uplašeno pogleda po sobi. Gde je njegova niajka? To jest, da li je u ovoj sobi? U tom slučaju bi mu bolje bilo da pobegne. Njegova majka beše iznimno loše primila vest o raskinutoj veridbi, padajući u nesvest na kauč i tražeći nešto za okrepljenje. Ali kada je Bradon pokušao da se


iskrade, ostavljajući je brizi svojih sestara, ona je skočila na noge i obasula ga bujicom reči čija je svrha bila da ga podsete na dužnost da se smesta oženi. Pa, oženiće se. Samo ne devojkom kakvu je njegova majka imala na umu. Hvala bogu što nikada nije pozvao nijednog od svojih prijatelja da upoznaju Madlen! Sada mora kratko da porazgovara sa Sofi pre nego što se elegantno izvuče sa bala. Učinio je sve što je u njegovoj moći da ubedi ceo London da su se Sofi i Patrik venčali iz ljubavi. Problem je bio u tome što u poslednje vreme nije bilo mnogo vesti u gradu, a uz skoro dvanaest tračerskih rubrika, objavljivanih svakog dana, trebala im je neka tema za razgovor. Odjednom se Bradon ukoči poput psa goniča koji je nanjušio plen. Upravo je ugledao nešto zabrinjavajuće. „Gđice Komonvil.“ Bradon se duboko nakloni. Prošao je obuku stručnjaka (svoje mame) i njegovi nakloni bili su tako duboki da je to već bilo zapanjujuće. Sisi je sa zanimanjem posmatrala kako se ogoljeni deo na njegovom temenu spušta i ponovo podiže. Ona spusti rukavicom pokrivenu šaku na njegovu podlakticu, prekidajući njegova opravdanja. „Biste li me otpratili do moje majke, gospodine?“ Sisi takođe nije imala nikakvu želju da se uda za Bradona, ali je mrzela kad je ostave nasred balske dvorane. Bradon se nevoljno ugrize za unutrašnjost usne. „Svakako, gđice Komonvil“, reče konačno, videvši da ona iznenađeno zuri u njega. „Vaša mama razgovara sa mojom i...“ Sisi mu uputi nakrivljen osmeh. Razjarene majke bile su joj dobro poznate. Zapravo, sumnjala je da je majka neoženjenog sina u godinama bila upola besna kao majka neudate kćeri u godinama. Bradon živnu. „Da li biste želeli da razmenite koju reč sa mladom i mladoženjom? Upravo su ušli u prostoriju.“ „Bilo bi mi zadovoljstvo, gospodine“, reče Sisi sa olakšanjem. Bradon se provuče kroz gomilu i, dok je trepnula, Sisi je bila postavljena ispred Patrika Fouksa, čoveka kojeg je jedva poznavala. „Izvini nas na trenutak, Patriče“, reče Bradon i šmugnu sa ledi Sofi iza jednog velikog stuba. Sisi se oseti strašno posramljeno. O čemu je, za ime boga, Bradon razgovarao sa nevestom? I šta će Sofin muž pomisliti o tome? Patrik Fouks je imao sposobnost da po želji učini lice hladno bezizražajnim, ali Sisi je imala osećaj da ne bi valjalo da stane na žulj ovom čoveku. Ona mu dobaci nervozan pogled. „Čujem da idete na svadbeno putovanje? Pretpostavljam da ne idete na kontinent, imajući u vidu burnu političku situaciju.“ Patrik se nasmeši devojci koja je stajala pred njim. Kako se ono zvaše? Sisi, zar ne? Zašto li je kog vraga nosila to smešno perje na glavi, kada su ga sve druge


žene u Londonu odavno škartirale? „Samo ćemo oploviti obalu - krećemo večeras“, odgovori on. Sisi se namršti. „Večeras? Mislila sam da brodovi mogu da zaplove samo tokom okretanja plime. A plima se sigurno okrenula, pošto je Tajms...“ Patrik prestade da obraća pažnju na njene reči. Zašto se, pobogu, Bradon dernja na moju ženu? pomisli. Moja žena, pomisli Patrik sa omamljujućom žestinom. Tako je lepo i zvonko zvučala ta reč, žena. Pogledom lenjo pređe preko Sofine tanane bele ruke, što je bio jedini deo njenog tela koji je mogao da vidi iza stuba. Sisi Komonvil je i dalje mlela o plimama. Patrik je prosto pucao od ponosa. Celu ovu budalaštinu je izveo baš kako treba. Ženi je uzeo nevinost pre prve bračne noći, te su oboje noćas mogli da se raduju nesmetanom zadovoljstvu. Prvo će svući tu haljinu sa jednog ramena, a zatim joj spuštati poljupce niz ruku, do unutrašnje strane lakta... Ali dve stvari prekidoše Patrikove planove: glas gđice Sesilije Komonvil je konačno utihnuo, a njega je sve više nerviralo Bradonovo monopolisanje Sofi. Ovo nije bio dobar način da se londonsko visoko društvo ubedi da Bradon ne daje ni pet para na to što ga je Sofi odbacila! I o čemu uopšte razgovaraju? Sisi pogleda svoje ružičaste cipelice u agoniji zbunjene postiđenosti. Čitava soba sigurno može da čuje oštar glas erla od Slasloua. Pa praktično viče na ledi Sofi. Jasno ga je čula kada je rekao: „Dugujete mi bar toliko!“ Potom je shvatila da se Patrik Fouks prenuo iz svog sanjarenja i da je ponovo posmatra, šarmantno se smešeći. Zacelo je čuo Slaslouov komentar, ali nije izgledalo kao da mu je imalo stalo. „Da li ste za ples?“ Patrik uze Sisi pod ruku i okrenu je ka podijumu za ples. „Pa...“ Sisi nelagodno pogleda u pravcu Bradona i Sofi. Bili su udubljeni u nekakvu raspravu. „Zar ne bi trebalo da plešete sa svojom ženom? Sigurna sam da želite da plešete sa njom.“ Patrikov osmeh postade za nijansu hladniji. „Naravno da ne. Pošto želim da plešem sa vama.“ I bez ijedne reči više, on povuče tu dosadnu devojku u red parova koji su čekali da se uključe u jedan tradicionalni ples. Sisi porumene. Bila je šokirana činjenicom da je na podijumu za ples sa Patrikom Fouksom, pod budnim okom svih prisutnih. „O, bože“, prošaputa. „Da li crvenim?" Patrik se naceri. „Ne. Zar bi trebalo?“ „Da!“ Sisi beše potpuno van sebe. „Plešem sa mladoženjom, a vaša reputacija, znate, a vaša žena...“ „Gđice Sesilija - ili ipak Sisi?“ Nakon njenog stidljivog klimanja glavom, Patrik nastavi. „Pa, Sisi, za godinu dana ćemo moći da se vrtimo po ovoj balskoj dvorani i niko nas neće ni primetiti.“


Sisi razmisli o toj izjavi i ne shvati je kao utešnu. Upravo je uhvatila pogled svoje mame, koja je delovala potpuno razjareno. „Zašto za godinu dana?“, upita. Mama joj je vazda govorila da je dužnost jedne dame da održava tok razgovora. „Za godinu dana ćemo oboje biti ljudi sa bračnim stažom, a sam bog zna da niko ne obraća pažnju na oženjene muškarce i udate žene koji plešu zajedno.“ „Na vas će obraćati pažnju", izvali Sisi, a zatim žurno dodade, „A osim toga, ja neću biti udata.“ Patrik joj se osmehnu. Pogled na njeno tužno lice u njemu probudi tračak saosećanja. „Da, bićete.“ „ Ah ne, vidite, nikada nisam imala sreće sa tim.“ Sisi je bila toliko van sebe da poče da otkriva svoje najcrnje misli. „Iznova sam se zaljubljivala u pogrešne ljude, a oni nikada nisu bili dorasli zadatku, kako kaže moja majka.“ Ona se uhvati za tu poslednju rečenicu, prekasno uviđajući koliko je vulgarno zvučala. Ali Patrik se samo nasmeja. Gledao ju je tako milo da Sisi uzdrhta. „Daću vam jedan savet“, reče on. „Odaberite mladića kojeg želite. Zatim, svaki put kada razgovarate sa njim, gledajte ga pravo u oči. Šta god da kaže, a posebno koliko god idiotski bilo to što govori, recite mu da je upravo imao strahovito zanimljivu ideju. Mladići su nervozni i ne vole kad ih neko ispravlja." Sisi je gledala Patrika kao da je prorok. „Zaista mislite tako? Jer moja majka je oduvek govorila da bi trebalo da održavam razgovor, a tako često se dešava da samo ja i pričam!“ „Pustite njih da pričaju“, cinično reče Patrik. „Muškarci vole zvuk sopstvenog glasa, znate. I nemojte im otkriti koliko znate. Kada se budete udali, možete do mile volje da držite predavanja o okeanskim strujama.“ Pošto su stigli do pročelja reda, Patrik i Sisi krenuše niz podijum: ukrug, opet ukrug, nazad, korak levo, okret desno - i Patrik je nežno zaustavi ispred majke. On se nakloni uz kitnjast pokret rukom. „Gđice Komonvil, bilo je zadovoljstvo plesati sa vama.“ Ona načini kniks. „Hvala vam, gospodine.“ Patrik se nagnu i šapnu joj na uvo. „I otarasite se tog perja, Sisi.“ Zatim joj namignu i ode. Sisi je gledala za njim, ponavljajući njegove reči u sebi. Kada se okrenula, na licu njene majke beše tanak osmeh koji nije bio dobar znak za budućnost, ali je ukazivao na potrebu za gestom bliskosti između majke i kćeri. „Najdraža“, reče njena majka. „Želim da te upoznam sa Fergusom Morganom. G. Morgan je sin plemića Morgana u susednom okrugu. Upravo se vratio sa dugog putovanja po inostranstvu." Sesilija brzo pogleda mladića koji se klanjao pred njom. Prijatne plave oči, proćelav, ali deluje fino.


„Čujem da ste veoma potkovani za književnost", reče Fergus pomalo nervozno. „Nego šta“, upade njena majka. „Sesilija zna sve o književnim pitanjima!“ „Bojim se da moja mama preteruje", reče Sisi milozvučnim tonom, gledajući Fergusa pravo u oči. „Šteta“, uzvrati Fergus, blago nabranog čela. „Pošto sam planirao da osnujem klub poezije. Upravo sam se vratio iz Nemačke, a tamo su klubovi poezije strašno popularni među mlađim ljudima.“ „O, kakva strahovito zanimljiva ideja!“, reče Sisi blistavih očiju. Bilo je lepo što je zaista tako mislila. Fergus se vidno ozari. „Mogu li vam praviti društvo na večeri, gđice Komonvil? Mislim, posle ovog plesa?“ Sisi se osmehnu i jedva se uzdrža da ne nazove večeru strahovito zanimljivom idejom. „To bih jako volela. Možda biste mogli da mi kažete nešto više o svom planu za klub poezije.“ A iza stuba na drugom kraju prostorije, Bradon i Sofi su se zaista raspravljali, baš kako je Sisi pretpostavila. Bradon je započeo razgovor na svoj uobičajeno prefinjen način. „Sofi“, rekao je, „morate me pažljivo saslušati." Sofi iznenađeno pogleda Bradona. Tokom njihove kratke veridbe, on joj se, bar u javnosti, obraćao formalno. Sad je odjednom „Sofi“? Nastupi kratka pauza. „Treba mi vaša pomoć“, reče on, znatno nesigurnijim tonom. Sofi se osmehnu svom bivšem vereniku. Bila je veoma srećna i voljna da pomogne svakome. „Biće mi drago da vam pomognem“, uveri ga ona. Bradon se opusti i izgubi nešto od svoje sličnosti sa nervoznim buldogom. „Evo u čemu je stvar, Sofi. Znate da moram smesta da se oženim.“ Ona klimnu glavom, očiju punih saosećanja. „Pa, našao sam ženu kojom želim da se oženim.“ On proguta knedlu. Sad ide nezgodan deo. „Problem je što Madi - Madlen - nije dama.“ Sofi se na trenutak zbuni. Zatim razrogači oči. „Ne!“, gotovo viknu Bradon. „Nije ni laka žena, Sofi. Zaboga!“ Sofi umalo ne prasnu u smeh videvši Bradonov šokiran izraz lica. „Ona je dama iznutra, Sofi. I ja se neću oženiti nijednom drugom ženom“, reče odlučno. „Mogao sam da teram do kraja sa vama, Sofi, znate to. Ali neću više to da radim. Želim da se oženim Madlen.“ Sofi trepnu, iznenađena Bradonovim hladnokrvnim opisom njihove veridbe. Barem nije morala da brine o tome da li mu je povredila osećanja raskidom. „Ko... ko je ona?“ „Ime njenog oca je Vensan Garnije“, odgovori Bradon. Njegove oči su molile


za razumevanje. „Garnije je štitio Madlenin ugled kao da je dama“, reče. „Niko u Londonu je ne poznaje, Sofi. Niko osim mene, mislim. Došli su iz Francuske posle nemira i Madlen još ne govori savršeno engleski.“ On duboko udahnu. „Njen otac je dreser konja.“ Sofi se snuždi. „Ne možete se oženiti ćerkom dresera konja, Bradone.“ Ali Bradon se nasmeši. „I neću. Oženiću se ćerkom francuskog aristokrate giljotiniranog 1793.“ Sofi se zapilji u njega. „O ne! Bradone, ne smete!“ „Smem“, uzvrati on nepokolebljivo. „Štaviše, Sofi, vi ćete mi pomoći u tome.“ Ona odmahnu glavom. „Toliko mi bar dugujete! Raskinuli ste našu veridbu a da niste ni trepnuli, i to dan nakon što ste me nagovorili da pobegnemo u Gretna Grin. Znate li šta je to učinilo mojoj reputaciji?“ Bradonov ton je upućivao na veliku ozlojeđenost. Sofi oseti kako joj stid boji obraze. „Žao mi je, Bradone“, reče skrušeno. „Ali ne mogu - šta uopšte mogu da uradim da vam pomognem u ženidbi sa tom... tom ćerkom dresera konja?“ „Podučavaćete je“, odgovori on. „Pretvorićete je u damu, Sofi. Vi znate sva moguća pravila ponašanja. Naučite Madlen, i ona će otići na bal i praviti se da je francuska aristokratkinja. Onda ću je ja upoznati i odmah se oženiti, pre nego što ljudi stignu previše da razmišljaju o tome.“ „Vi ste ćaknuti, Bradone“, reče Sofi posmatrajući ga zapanjeno. „Taj plan nikada neće uspeti. Nemoguće je pretvoriti kćer dresera konja u članicu francuske aristokratije.“ „Ne vidim zašto je to nemoguće.“ Bradonovo lice ponovo poprimi karakteristike buldoga od kojih je njegova porodica zazirala. „Ne vidim zašto bi nekome bilo teško da bude dama. Uostalom, Madlen je Francuskinja, te niko neće očekivati od nje da se ponaša isto kao devojka iz Engleske. Ovde ima gomila francuskih aristokrata i kladim se da su polovina foliranti.“ Sofi je čula da se na istu stvar žali i njen otac. „To i dalje ne rešava problem pretvaranja vaše prijateljice - Madlen, je li? - u damu.“ „Ona je rođena dama“, samouvereno reče Bradon. „Biće lako, Sofi. Recite joj ponešto o lepezama, haljinama i tako tim stvarima. Vi to možete“, ohrabri je. „A i dugujete mi tu pomoć. Bacili ste me nazad zverima. Ne mogu opet da prolazim kroz ceo taj vašar i da prosim ženu za koju me baš briga.“ „Nisam ja bila ta koja je slomila nogu“, uzvrati Sofi, bacajući sumnjičav pogled na Bradonove očigledno zdrave udove. On je nervozno pogleda. „Što manje govorimo o celoj toj noći, to bolje.“ Konačno se rastaše uz Bradonovu molbu. „Ja ću pripremiti Madlen, Sofi“, reče Bradon, preklinjući je očima. „Naučiću je sve što znam, ali mogu da joj prenesem samo ono čime je majka gnjavila moje sestre tokom godina. Prosto mi morate pomoći.“


Patrik se beše spretno vratio do stuba kod kojeg je ostavio svoju ženu i Bradona Četvina. Ljudi su ga na svakih par koraka zaustavljali da mu čestitaju. Skoro da je stigao do Sofi kada lord Breksbi iskoči poput pajaca iz kutije. „Dozvolite mi da vam čestitam, lorde“, reče Breksbi. „I da vam zahvalim. Ako sam dobro razumeo, ići ćete na kratko putovanje duž obale. Pretpostavljam da ćete povremeno bacati pogled na obalu.“ Patrik se nakloni. „Sa zadovoljstvom“, promrmlja. „Radujem se izveštaju o utvrđenjima po vašem povratku“, srdačno reče Breksbi. „Verujem da ovo venčanje nije promenilo vašu nameru da putujete u inostranstvo sledeće godine?“ Patrik se ukoči nakon njene uvijene opaske da je postao papučić pre isteka prvog dana braka. „Svakako nije“, odgovori što je pretencioznije mogao. Breksbi spusti glas. „Onda moram razgovarati sa vama o daru koji smo pominjali kada se vratite sa svadbenog putovanja,.“ Patrik je zurio u njega na tren. Ah da, žezlo. Ponovo se nakloni. „Na raspolaganju sam vam, naravno.“ Breksbi protrlja ruke. „Dobro, dobro. Imali smo samo malih problema oko toga. Malu smetnju, zapravo. Ali sam mislio da bi bilo dobro da vam došapnem ponešto o tome.“ O čemu kog đavola priča matori? Šta se njega tiče ako ne mogu da zalepe dovoljno rubina na prokleto žezlo? Patrik se ponovo nakloni. „Posetiću vas čim se vratim“, obeća. Kada se Patrik konačno vratio do stuba, Sofi i Bradon behu nestali. Patrik stade na trenutak, pretražujući gomilu i pazeći da izbegne radoznale oči tračara. Od Sofi nije bilo ni traga ni glasa. Utom mu priđe snaha. „Sofi je otišla da se sredi“, veselo reče Šarlot, osmehujući se Patriku. On oseti mali ubod frustracije. Zar je toliko očigledan? „Pomislio sam da je pobegla sa mojim kumom“, reče sarkastično. Šarlotin osmeh se raširi. „ Ah, žar tek oženjenog muškarca.“ Ona se na smeja. „Kladim se da bih mogla da nestanem iz balske dvorane na sat vremena i Aleks ne bi ni primetio moje odsustvo!“ „Nisam tako siguran u to“, njen muž kobajagi zareža, pojavljujući se pored nje i grleći je oko struka jednom rukom. „O bože“, prostenja Patrik. „Stigao je čika Ričard.“ I zaista, njihov stric beše zbacio biskupsku odoru i pojavio se u punom sjaju da proslavi venčanje svog bratanca. U svečanoj crkvenoj odeći, Ričard Fouks je izgledao dostojanstveno, dok je u svetovnoj odeći delovao kao neuspeli pokušaj kicoša u belom i zlatnom, noseći crveno-srebrni prsluk i prišivke. „Je 1’ on to nosi traku za maramu?“, Šarlot prošaputa zadivljeno.


„Fali mu samo mač da bude kicoš od pre nekih pedeset godina“, kroz smeh reče njen muž. Patrik krenu ka vratima, a za njim i Aleks i Šarlot. Međutim, pre nego što su stigli do izlaza iz dvorane, Sofi se pojavi iza biskupa Fouksa. Na Patrikovo potajno zadovoljstvo, ona pozdravi njegovog strica sa šarmantnim i opuštenim osmehom. Kada je Patrik konačno došao do nje, biskup se samozadovoljno iskezio, a zatim se tiho nasmejao za sebe. „Zaista, draga moja. Ta meni je od mladosti crkva bila predodređena, pošto sam bio treći sin. Ali sećam se da su ljudi mislili da sam bar poslanik u parlamentu, a jednom su me čak pomešali sa jednim venecijanskim grofom.“ On potapša Sofi po ruci sa mnogo više entuzijazma nego što je pokazao u kapeli. „Vi ste šarmantna deva, šarmantna deva, draga moja. Ne sumnjam da ćete mladi Patrik i Vi biti izuzetno srećni zajedno.“ Grupica skandal-majstora i tračara koja je stajala s leve strane primeti spremnost porodice Fouks da odobri taj spoj. Naravno, ledi Sofi je velika naslednica i porodica koja je ne bi primila raširenih ruku u svoje redove bila bi zaista čudna. Ipak, da je bilo ičega sumnjivog kod te veze, čovek bi pomislio da biskup od Vinčestera ne bi delovao tako razdragano. „Jer će se odraziti na biskupa ako se za sedam meseci pojavi dete, zar ne?“ Ledi Skifing je bila stvorena za intrige i uvek je bila najsrećnija kada je srozavala reputaciju nekoga koga je trenutakpre toga sasvim uljudno pozdravila. Sara Preslfild se seti svoje odluke da podrži Penelopino uverenje da je ovo brzopleto venčanje pre romantično nego skandalozno. „Samo najzlovoljniji mogu reći nešto tako neprijatno“, reče ona značajno. „Ledi Sofi je našla pravu ljubav i, iako se tako nešto ne viđa često u visokom društvu, niko od nas ne bi rekao da se draga deca venčavaju iz razloga koji nisu moralni.“ Iako sumnjičava u vezi sa celom tom stvari, ledi Skifing bila je nižeg ranga nego ledi Preslfild i toga je bila svesna. Ona promeni temu. „Jeste li čuli da se gđa Jarlblosom, ona riđokosa udovica koja živi u Čizviku, hvali da joj se udvara jedan indijski princ?“ Sara Preslfild se začudi. „Mislite na onu riđokosu bestidnicu koja ima šesnaest pasa?“ Sofi podiže pogled i ugleda muža kraj sebe. U njegovim očima je plamtelo tako primamljivo obećanje da nije mogla da odoli a da ne proveri da li i biskup to primećuje. „Ne brinite zbog čika Ričarda“, otegnu Patrik, prilazeći joj tako blizu da joj je njegov dah zatalasao kosu. Sofini obrazi postadoše očaravajuće ružičasti. Patrikova ruka kliznu uz njen kuk do struka. Hoće li uvek moći ovako da je natera da drhti? Od njegovog pukog dodira osećala je kao da joj se tope udovi. Nešto u Sofinim očima raspali vatru u Patrikovim preponama. „Vreme je da krenemo, mila“, reče promuklim glasom.


Sofi poskoči. „Krenemo?“ Znala je, naravno, da će ona i Patrik zajedno napustiti bal. Zaboga, koferi je prenela tog jutra, a ako je njena sobarica uspela da se izbori sa svojim strahom od vode, već je bila smeštena na Ševi. Pošto će, kako joj je Patrik objasnio uz zločest kez, brod isploviti veoma rano, pre nego što oni budu ustali iz kreveta. Ali Sofi je nekako prenebregla momenat napuštanja bala. Ulaženja u kočiju samo sa Patrikom. Ulaženja u postelju! „Ah, ne možemo još da krenemo“, reče ona žurno. „Jedva da sam progovorila koju reč sa vašim stricem.“ Ona se otrgnu od svog nacerenog muža i priđe biskupu. On beše zauzet razgovorom sa Šarlot. „Otkad sam na ovom novom režimu izgledam veoma dobro, a verujem da ćete se složiti da mi je ten izuzetno prijatan. Doktor Rid mi dozvoljava samo jednu šolju tople čokolade dnevno, tri porcije cicvare sa vodom dnevno i jednu pečenu jabuku, koju treba da pojedem sat pre večere." Sofin um beše ispunjen opojnim mislima o tome šta Patrik planira uradi kada ostanu nasamo. Biskup joj se ljubazno osmehnu. „Slobodno mi recite ako imate ikakvih pitanja o mojoj dijeti, draga moja“, reče. „Moram vam reći da doktor Rid postaje slavan zbog genijalnosti svojih recepata!“ „Ah...“ Sofi nikakvo pitanje nije padalo na pamet. Bila je suviše svesna Patrikovog toplog tela iza sebe. „Koju vrstu jabuka jedete, gospodine?“ Jedna ruka se igrala uvojcima na njenom potiljku. „Odlično pitanje, draga moja! Najviše volim zlatni delišes. Naložio sam svom slugi da ispeče jabuku na čistoj cigli, prethodno opranu izvorskom vodom.“ Prekide ga Patrikov duboki glas. „Čika Ričarde, mislim da čemo moja nevesta i ja morati da se oprostimo sa tobom. Vreme je da se ukrcamo.“ „Ukrcate? Ukrcate na brodu?“Ričard je delovao kao da mu je muka. „Nemoj mi reči da vodiš to siroto dete na pučinu?" „Idemo na jedno kratko putovanje duž obale, čika Ričarde.“ „Blizu kopna, nadam se. Baš lepo. Ipak, verujem da se svaka dama na moru oseća kao riba na suvom. Verovatno će vam biti užasno muka tokom celog putovanja. Probajte jabuku, draga moja“, reče on utešno Sofi. „Pošaljite sluge po malo zlatnog delišesa pre nego što pođete večeras. Patriče! Moraš nabaviti malo zlatnog delišesa čim ustaneš ujutru. Ne zaboravi da pošalješ nekog.“ Patrik srete nasmejan pogled svog brata preko glave njihovog debeljuškastog strica. „Hoću, čika Ričarde“, uzvrati ozbiljno. „Siguran sam da će pečena jabuka umiriti Sofin stomak.“ Biskup je još razmišljao. „Možda neće biti odgovarajuće cigle na brodu, Patriče. Moraćeš noćas da pošalješ nekog po ciglu. Da, da. Bolje bi bilo da krenete, pošto morate da obavite sve te stvari pre zore.“


Uprkos svojoj nervozi, Sofi skoro da se osmehnu. Čika Ričard je bio podjednako zaokupljen kao i ona, samo drugačijim apetitom. „Moja majka!“ Ona uze da se osvrće po prostoriji pomalo unezvereno. Patrik je uze za ruku. „Stoji kraj vrata, Sofi. Čeka da se pozdravi sa nama.“ Sofi duboko udahnu i susrete Šarlotin radostan pogled. Šarlot je nežno zagrli, a zatim joj nešto šapnu. Sofi se povuče. „Nisam vas dobro čula, Šarlot.“ Šarlot priđe bliže i ponovo šapnu. Sofini obrazi buknuše, ali ona uspe da klimne glavom. „Šta ste, zaboga, rekli Sofi?“, Aleks upita Šarlot dok su posmatrali mladence kako odlaze ka vratima. Šarlot se okrenu i požudno pogleda svog muža. „ Ah“, reče Aleks dubljim glasom. „Možda biste mogli i meni to da šapnete?" Šarlot klimnu glavom, blistavih očiju. Upravo je počinjao menuet, te Aleks privuče ženu sebi i oni se utopiše u lagane, elegantne pokrete plesa. Trenutak kasnije, Šarlot približi usne muževljevom uvu i šapnu. „Šta!“ Rekao je to glasnije nego što je hteo. „Mislite li da sam bila suviše indiskretna?" Aleks umalo ne prasnu u smeh. „Naravno da niste, draga. Siguran sam da svaka nevesta treba da dobije takav savet.“ Zatim zastade. „Izvinite, moram da uznemirim tračare tako što ću poljubiti svoju ženu na podijumu za ples.“ Šarlot ne reče ništa; njen jedini odgovor behu blago podignuta brada i razigrane oči. Kada su Sofi i Patrik stigli do vrata, dočekaše ih njeni majka i otac. Sofi načini dubok kniks pred svojim roditeljima. Eloiz pogleda zlatokosu glavu koja se poklanja pred njom i oči joj se napuniše suzama. „Ma fille“14 reče ona, grleći Sofi i prelazeći na francuski. „Sois heureuse, ma chère! Je te souhaite tout le mieuxpour ta vie mariée...“15 „Biću srećna, maman“, obeća Sofi. Otac je čvrsto zagrli, a zatim se žustro rukova sa Patrikom. „Vodi računa o našoj maloj Sofi“, reče. Džordž je izgledao pomalo stegnuto oko očiju, ali je osim toga bio bezbrižan, kao da Sofi odlazi na piknik u Hajd park. Sofi ga poljubi u čelo. „Ne brini, tata. Biću dobro.“ Dok su Patrik i ona izlazili, Eloiz izlete jecaj. Prepadnut, Džordž refleksno zagrli svoju uplakanu ženu. „Biće ona dobro, Eloiz“, reče on nelagodno. „Nema potrebe za brigom. Fouks je pouzdan čovek, dobar čovek.“ 14 15

Kćeri moja, fr. Budi srećna, draga moja! Želim ti sve najbolje u bračnom životu, fr.


Eloiz ga odgurnu, slepo krećući ka predsoblju balske dvorane. Džordž ju je pratio kad je ušla u jedan salon par vrata niže. Suze su joj se slivale niz lice. Džordžu se stegnu srce; nikada nije video svoju ženu da ovako plače. On je uze za ruke. „Šta je bilo, srce moje?“ Eloiz ponovo zajeca. „Ne razumete... Ona je sve što imam!“ Džordž stade i na trenutak se u sobi ne ču ništa osim plača njegove žene. Zatim uze njeno vitko telo u naručje, privijajući joj glavu uz svoje grudi. „Imate mene, Eloiz.“ Kada je njegova žena, još uvek plačući, samo odmahnula glavom, on to ponovi. „Imate mene, Eloiz. Uvek ste me imali.“ Ali Eloiz je shvatila šta on govori tek kada je podigla glavu i pogledala ga suznim očima. Kada je zaustila da odgovori, Džordž poljupcem spreči bilo kakvu primedbu. Ljubio ju je dok nije utihnula, a zatim je rekao, glasom promuklim od strasne čežnje: „Primite me nazad, Eloiz. Molim vas, primite me nazad.“


Četrnaesto poglavlje Sofi se probudila pomalo ošamućena. Beše utonula u dubok san, kada ju je nešto blago gurnulo na - na šta? Krevet se ljuljuškao, uz kotrljanje i hučanje talasa. Lice joj je bilo uronjeno u finu posteljinu koja je mirisala na limun, ali taj parfem bio je presvučen oštrim mirisom slanog vazduha. Ona se okrenu i otvori oči. Visoko iznad nje stajali su izrezbareni lukovi Patrikovog kreveta. Krevet je bio postavljen u jedan kraj najluksuznije brodske kabine koju je ikada videla, ili mogla da zamisli, s obzirom na to da prethodne večeri nikada nije kročila ni na jedan brod. Patrik beše kupio taj krevet u Indiji. Spolja je izgledao kao kutija, sa izvijenim vrhom i jednom otvorenom stranom oivičenom izrezbarenim cvetovima. Bezbroj malih cvetova beše obojeno grimizno crvenom; vijugali su uz stubove i pravili živahnu proslavu na lučnom krovu kreveta. Na trenutak ili dva, Sofi prstima pređe preko njihovih zamršenih putanja. Bračni krevet, seti se ona sanjivo. A zatim potpuno zaboravi na cvetove. Tu, pored nje, ležala je mišićava preplanula ruka. Jer u bračnom krevetu se konzumira brak, a da bi se konzumirao brak potreban je muž, a... on je bio tu. Sofi se umalo ne zakikota. Patrik je ležao na stomaku, lica okrenutog od nje. Sve što je mogla da vidi od njegove glave je bila svilenkasta masa crnili uvojaka prošaranih srebrnim vlasima. Izgleda da nije imao ništa na sebi. Sofi se zarumene, odjednom shvativši da ni ona ne nosi spavaćicu. Prizori od prošle noći se izliše iz skrivenih uglova njenog pamćenja, donoseći sa sobom čudnu, treperavu toplinu koja joj ispuni utrobu i obavi kolena. Prekrivač je skliznuo do Patrikovog struka, ostavljajući samo širinu njegovih ramena vidljivom. Sofi se ugrize za usnu. Javi joj se isprekidano sećanje na sebe samu kako se grčevito drži za ta ramena, uvija uz Patrikove grudi, preklinje, uzdiše, dahće. Ona se oprezno pridiže u sedeći položaj, malčice povlačeći prekrivač iznad svog struka. Patrik je imao prelepa ramena. Na jutarnjoj svetlosti njegova koža je poprimala zagasito zlatnu boju, koja se glatko pružala preko lukova i udubljenja njegovih mišića. Iznenada, on ispusti tih neartikulisan zvuk i okrenu se, izvijajući se tako da je pokrivač skliznuo još niže na njegove kukove. Sofi oštro udahnu i refleksno zgrabi svoj deo pokrivača, uspevajući da povuče dovoljno materijala da pokrije grudi. Patrik je i dalje spavao, dišući duboko i ravnomerno, i njeno srce se napokon umiri. Gospode, njen muž je prelep. Sofi je očarano zurila u njega. Trepavice crne kao ponoć su se izvijale nad njegovim jagodicama, imitirajući visoke lukove njegovih obrva. Ona smelo spusti pogled na Patrikove grudi. Uostalom, on jeste njen muž, zar ne? Beše intimno pripijena uz te grudi sinoć.


Plamen rumenila se razbukta u njenim obrazima dok se prisećala Patrikovih hrapavih uzdaha. Neće odmah potražiti drugu ženu. Nešto u njoj se opusti, neka opruga tako čvrsto zategnuta u predelu njenog srca da ne beše ni primetila njeno prisustvo. Oprezno, oprezno, Sofi podvuče jedan prst ispod ivice pokrivača, tamo gde je ležao na ivici Patrikovih kukova. Mogla je da vidi izdignuće ispod pokrivača koje je označavalo konkretnu stvar koju je htela da vidi na dnevnoj svetlosti, kada Patrik nije gledao. Kako li je samo čudno imati deo tela koji stalno landara spreda, pomisli Sofi. Uspela je da podigne pokrivač nekoliko santimetara, ali tek što se nagnula napred da zaviri ispod kada iz pravca spavača dopreše prigušen smeh i jedan tečan pokret. Pre nego što je stigla da se osvesti, bila je spretno položena na leđa - kao izvrnuta kornjača, ogorčeno pomisli Sofi. Isti onaj deo tela za koji je pokazala interesovanje ju je i sada, hm, gurkao. Rumenilo joj jurnu u lice kada je podigla pogled na tamne, nasmejane oči svog muža. „Koliko dugo ste budni?“ „Dovoljno dugo“, odgovori Patrik sa tračkom čisto erotskog ushićenja u glasu. On spusti glavu i nežno pređe usnama preko njenih, i Sofi uzdrhta od zadovoljstva. „Dovoljno dugo da znam da je moja žena budna. Dovoljno dugo da vidim kako grčevito držite taj prokleti pokrivač preko svojih predivnih grudi. Bože, Sofi, znate li kakve božanstvene grudi imate?“ Sofi spusti pogled na svoje grudi. Bile su blago ružičaste na bisernoj svetlosti i teške za njeno sitno telo. „Dobro izgledaju u haljinama francuskog kroja“, reče ona nesigurno. Šta je trebalo da kaže? Nikada nije posvećivala previše pažnje sopstvenim grudima. Ali tada se Patrikove usne spustiše i zatvoriše oko njene bradavice i njeno telo se nevoljno izvi ka njemu. Iskidan uzdah joj se ote iz grla. On gurnu koleno između njenih nogu i promrmlja nešto u njenu dojku, ne prestajući sa onim što je započeo. Tek znatno kasnije, nakon što se pokrivač predao i ostao da leži zgužvan na podu, a krevet se vratio nežnom ljuljanju okeana, Sofi se seti da pita Patrika šta je rekao. Ležala je na boku, dokono prstom prateći trag znoja na grudima svog muža. „Šta ste ono rekli o mojim grudima?“, upita. Patrikovi kapci behu poluspušteni. Pokušavao je da otkrije zašto se od seksa sa svojom ženom osećao gotovo kao da će zaplakati. Mora da ima neke veze sa bračnim ritualom, konačno odluči. Saznanje da ćeš biti sa jednom ženom do kraja života i nijednom drugom. Tu mora biti nečega što pretvara seks iz dobrog u divan. „Hmm?“, reče on lenjo, privlačeći Sofi bliže sebi. Ona stidljivo ponovi pitanje. Patrik otvori jedno oko. „Zar nisam rekao da su božanstvene?“ Sofi klimnu glavom. „Posle toga.“


Patrik otvori oba oka. „Ne mogu da se setim.“ Glas mu beše poput gustog meda. „Možda bi najbolje bilo da ponovo pogledam, da vidim da li će mi se vratiti.“ Pomerajući Sofi unazad, Patrik se spusti niže u krevetu dok mu oči nisu bile tačno u ravni sa tim neodoljivim delom njene anatomije. On željno dodirnu njene grudi, obuhvatajući njihovo teško, mlečno belo savršenstvo obema rukama. Sofina jedina reakcija je bilo blago opuštanje leđa. „Da li sam rekao da su veće od divljih jabuka?“ „Ne“, prošaputa Sofi. „Nisu iste boje kao jabuke, naravno", reče on. „Jabuke su crvene, kao što svi znaju, a vaše grudi su bele poput mleka, sa tek blagim nagoveštajem ružičaste boje ispod kože.“ Njegovi palčevi su plesali preko njenih bradavica i on oseti Sofin vreli dah na svojim grudima. „Da li sam vam rekao da su slađe od vina?“ Patrikov jezik je iscrtavao vijugavu putanju oko jedne dojke. „Ne.“ „Imaju ukus meda, kao da jedem peonije ili mak.“ Sada je pravio sve manje krugove, sve više se približavajući njenoj bradavici. „Mislim da niste to rekli“, reče Sofi glasom nalik čežnjivoj senci. „Da li sam rekao da vam je koža mekša od...“ Patrik nije mogao da se seti šta je hteo da kaže. Stigao je do bradavice najbleđe, najnežnije roze boje. Uz nemi uzdah, on se nagnu i uze je u usta. Kada je ponovo podigao glavu, njegova žena ga je posmatrala divljim očima, dok su joj mali uzdasi lebdeli na usnama. „A sad“, reče Patrik tonom dubokim od žudnje. „Sada moramo da analiziramo drugu dojku, zar ne?“ Sofin odgovor je bio neustrašiv i žustar. Ona ga povuče za ramena dok se nije našao u klečećem položaju na krevetu, zanemarujući njegove nasmejane proteste. „Čekajte, čekajte, o plahovita ženo! Upravo sam se setio šta sam tačno rekao.“ Oči su mu nestašno treperile dok ju je gurao nazad na krevet. „Delovalo je kao da vas zanima moja anatomija kada sam se jutros probudio. Samo sam vam ponudio šansu da ugasite svoju žeđ za znanjem.“ Sofi porumene - ali poslušno spusti pogled niz njegove grudi, sve do čvrstih obrisa njegovog stomaka i još niže. U očima joj zaigra vragolasta iskra. Ona pređe prstom preko Patrikove kože, prateći liniju koju je prešao njen pogled. „Hmm“, reče ona promuklim glasom. Patrikove oči se suziše. Ote mu se poluzagrcnut glas. „Šta to znači? Hmm?“ Koža mu beše obeležena vatrom tamo gde je njen prst zastao, a posebno na mestu kojem je sada posvećivala pažnju sa nevinim izrazom lica. Sofi uvide da ubrzano diše i da je izgubila nit rasprave.


„Da bih mogla da završim istragu“, prošaputa ona, „moram da obavim izvesno istraživanje.“ Niz poljubaca krenu putem koji je prethodno zacrtao prst. Patrik oštro uzdahnu, a zatim zastenja. Srce mu je bubnjalo u gruđima. „Nema istraživanja.“ Patrikov glas kao da nije bio njegov. Njegove snažne ruke se napregnuše dok je provokativno vodio Sofi ka istoj onoj vatrenoj strasti koja je njega pokorila. „Razgovaraćemo o tome kasnije“, procedi ona i prekide svaku priču. Kada su Patrik i Sofi Fouks konačno izašli na palubu Ševe, sunce je već bilo visoko na nebu. Sofi trepnu, iznenađena prohladnim i bistrim vazduhom. Dokle god joj je dosezao pogled prostirali su se penušavi talasi i iznad njih galebovi u letu. „Koliko smo daleko na pučini?“ „Ne previše“, odgovori Patrik. „Dokle god su ovi galebovi sa nama, nismo daleko. I nećemo se mnogo udaljavati od obale na ovom putovanje. Obići ćemo Kornvol, a zatim pristati gde god poželimo na obali Velsa.“ Patrik pomisli da bi trebalo da kaže Sofi za tvrdave koje treba da ispita, a zatim se predomisli. Može joj to reći kasnije. To ionako nije romantična priča. „Šteta što ne možemo u Italiju na svadbeno putovanje, kao moji roditelji“, reče on dokono. Zatim mu oči zasijaše. „Da vi niste ovde, možda bih to i pokušao. Da jurnem preko kanala, prošunjam se pored Francuske i pristanem u Leghornu." „Leghornu“, reče Sofi zadivljeno. „Mislite u Livornu?“ „Upravo tako.“ Patrik se nasloni na ogradu, cereći joj se dok je preko ramena bučnim galebovima bacao koru od pomorandže. „Znači, učili ste geografiju u školi?“ „Ah, ne“, reče Sofi. „Poslali su me u Čeltamsku školu za dame, a najboljim mladim damama ne treba geografija, pošto nikada ne prelaze granice Engleske." „Kako onda znate italijanski naziv za Leghorn?“ Patrikove oči su automatski prelazile preko plovila, proveravale vrh jarbola, četvrtasto jedro na prednjem jarbolu i lake, pedantne pokrete njegove posade. Sofi ga pogleda i reče: „Ah, to je samo znanje koje sam pokupila usput.“ Ali Patrik je samo naoko bio odsutan. „Govorite li italijanski?“ Sofi se sledi iznutra. „Ne“, ote joj se. „Ne znam mnogo...“ Kako je glupa! Da li je upravo rekla da ne zna mnogo toga o jezicima? Ili da ne zna dobro italijanski? I, blagi bože, šta je sa onom turskom gramatikom koja se nalazila ispod njenog donjeg rublja u kabini? Moždabi trebalo da je baci u more kad Patrik ne bude gledao. „Niko ne očekuje od mladih dama da zaista govore strane jezike“, utešno reče Patrik. „Kunem se da većina dama koje sam upoznao u Almaku jedva da govori i svoj maternji jezik. Vi mora da tečno govorite francuski, s obzirom na nacionalnost vaše majke.“ Sofi klimnu glavom, plašeći se da otvori usta.


„Ja sam tupan kada su u pitanju jezici.“ Patrik ubaci sladak komadić pomorandže u njena usta. „Loše govorim francuski, a pored toga znam tek poneku frazu na drugim jezicima. Znate li koja je najvažnija rečenica na bilo kom jeziku?“ Sofi odmahnu glavom, oduševljena uprkos sebi. „Probajte da pogodite.“ Ona razmisli na trenutak. Njeno poznavanje stranih jezika bilo je toliko akademsko da je teško mogla sebe da zamisli u drugoj zemlji. „Gde mogu naći policajca?“ Patrik prevrnu očima. „Verujte mi, policajci više smetaju nego što pomažu." „Možete li me uputiti ka nekoj gostionici?“ „Ne.“ Patrik joj se približi i blago podiže ivicu njenog šešira. Zatim otkinu još jedan komadić pomorandže i stavi ga pred njeno lice. „Molim vas, primite ovaj nedostojan poklon, dar od mene i moje zemlje, o poštovana damo!“ Sofi se smejala dok je on senzualno trljao sočnu pomorandžu preko njenih usana, te ih ona naposletku otvori. „Mogu to da kažem na četrnaest jezika“, reče on sa smehom duboko u očima. „Nažalost, to je jedino što umem da kažem na velškom, tako da ćemo morati da pristupimo toj zemlji na engleskom.“ Sofi proguta knedlu. Bilo je prekasno da prizna da i velški tečno govori. Ali Patrik pogrešno shvati uplašeni izraz koji joj brzo pređe preko lica. „Sve je u redu, mila. Cela zemlja govori engleski. A svima koji ne govore bolje bi bilo da ga nauče.“ „A možda bi valjalo i da porade na francuskom“, dodade. „Neki ljudi misle da će Napoleon pokrenuti vojsku iz Bresta, obrnuti oko Kornvola, iskrcati se u Velsu i napasti Englesku straga.“ „Oh, Bonaparta.“ Sofi se teško koncentrisala na spoljne poslove, pošto Patrik beše prepolovio još jedan komad pomorandže i sada joj je njime mamio usne. Oštar miris joj zagolica nos. „Ne brinite zbog njega. Ševa je jedan od najbržih brodova na okeanu. Možemo uteći svakoj fioti koju Napoleon možda ima na kanalu. On ionako ima samo brodove sa ravnim dnom.“ „Je li Ševa baltimorski kliper?“ Patrik joj uputi iznenađen, ohrabrujući pogled. „Da. Ima trup u obliku slova V, oštro napravljen za sečenje talasa.“ Sofi napravi grimasu i blaga ljutnja probi senzualnu izmaglicu koju je stvarao komadićima pomorandže. „Mislite da ne umem da čitam?“ Rekla je to vrlo staloženo. „Tajms već pet i više godina piše o brodogradilištima u Fels Pointu!“ Patrik odsutno pojede komadić pomorandže koji beše namenio njoj. „Ne znam mnogo toga o fino vaspitanim engleskim damama. Moja majka je umrla dok


sam još bio mali, a od tada...“ On slegnu ramenima. „Nisam proveo mnogo vremena u Engleskoj.“ „Znam“, reče Sofi, „a otkad ste se vratili, niste proveli mnogo vremena sa damama?“ Patrik se nasmeja. „U stvari, reče on šaljivo, „nije da one nisu dame, samo nisu dobre’ dame.“ On se iskezi. Voleo je ovu svoju oštroumnu nevestu, zajedljivog jezika i čežnjivih očiju. Patrik pribi Sofi uz ogradu, nameštajuči svoje telo uz njeno kao dva dela slagalice. Sofi ga pogleda sa slatkom setom u očima. „Da li to znači da ste bili u četrnaest zemalja?“ „Najmanje“, uzvrati Patrik. „Kako bih volela da putujem“, čežnjivo reče Sofi. „Išla bih na Orijent.“ „Šta zapravo rade fino vaspitane dame po ceo dan?“ Sofin um je ponovo tonuo u izmaglicu. „One... one idu u posete i ostavljaju posetnice.“ „To zvuči strašno dosadno. Šta još?“ „Idu u kupovinu." „Zašto?“ Sofi uzdahnu. Patrik je pomerao svoje kukove uz njene, jedva osetno. „Patriče! Šta ako vas neko vidi?“ Njegovo telo joj je potpuno zaklanjalo pogled. „Nema šta da se vidi“, opušteno odgovori njen muž. Držao se rukama za ogradu oko Sofi. „Šta kupuju fino vaspitane dame?“ „Ah, šešire i haljine“, neodređeno reče Sofi. Nije se dobro snalazila u ovakvom razgovoru, pošto je uglavnom zvala madam Karem svojoj kući. Jedva je uspevala da odvoji vreme za rad. Patrik beše prestao sa zadirkivanjem i sada ju je posmatrao pomalo zbunjeno. „Hoćete da kažete da idete u kupovinu svaki dan?“ „Ne“, uzdržano reče Sofi. Zatim se seti da je Patrik ženskaroš. Koliko god se pretvarao da nema pojma, znao je sve o damama i njihovim aktivnostima-uostalom, stalno ih je jurio, zar ne? „Šta drugo da rade?“ Oči joj provokativno sevnuše u njegovom pravcu. „Kao što dobro znate, svaka dama je u potpunosti posvećena potrazi za novim odevnim predmetom.“ „Je li?“, otegnu Patrik. On je ponovo gurnu kukovima, izazivajući poplavu topline u Sofinom stomaku. Rad! Odjednom oseti oštar ubod u srcu setivši se čega se odrekla zarad ovog braka. Duboko u sebi nije mogla da se pomiri sa mišlju da postane poput onih


gospođa koje su radom smatrale posetu Ulici Bond.16 Naravno, odeću ne treba potpuno zanemariti, ali tako je uzbudljivo sastavljati deliće jezika sve dok se pred vašim očima ne razvije cela jedna rečenica. Patrik je pogleda pomalo smeteno. Šta je to kod opisa dana jedne dame ućinilo Sofin pogled tako tužnim? „Da li bi moja fino vaspitana žena želela da se povuče u potpalublje da se okupa?“ On spusti jedva osetan poljubac na Sofino čelo. „Pošto njen fino vaspitani muž mora da popriča sa kapetanom.“ Sofine oči zablistaše. „To bi bilo sjajno“, reče ona sasvim iskreno. Patrik se natera da se udalji od nje. „Hajde onda.“ Čim je ušla u glavnu kabinu, Sofi je poslala blago pozelenelu Simon po toplu vodu, a zatim zastade naslonivši se na teška vrata od orahovine. Soba je bila oskudno, ali luksuzno opremljena. Svaki komad nameštaja je bio prikovan ili za zid ili za pod, s izuzetkom trpezarijskih stolica, koje su mogle da se zakače za šipku na zidu tokom oluje. I bila je sama. Nije bila sama još od jutra pre venčanja. Uzdahnuvši, Sofi upi tišinu. Zatim se brzo pomeri od vrata dok je Simon ulazila, dajući uputstva dvojici mladih članova posade koji su nosili velike kofe vruće vode. Mesingana kada (prikovana u uglu sobe) smesta se napuni vodom koja je mirisala na trešnjin cvet, i Sofi posla svoju sobaricu nazad u krevet, dok je ova kukala i držala se za trbuh. Sofi se udobno smesti, dok joj je voda prijatno zapljuskivala bolne delove tela. Dugo je ležala, prisećajući se prethodne noći... a imala je o mnogo čemu da razmišlja. Na primer, šta za ime boga da radi sa Bradonom? Njegov plan je bio nemoguć. Bilo je posve nezamislivo da kći jednog uzgajivača konja može da ubedi visoko društvo da je članica francuske aristokratije. Sofi je videla svoju mamu na delu, kako u paramparčad razbija otmenost kćeri nekog trgovca. Mlada dama je mogla biti smerna, lepa i mogla je ići u školu sa Sofi. To ne bi imalo nikakve veze. Eloiz i njene prijateljice bile su najpreciznije sudije na svetu. Secirale bi devojčinu sposobnost konverzacije, način na koji je mahala lepezom, luk njenih trepavica, i otkrile lošu krv koja teče njenim venama. To je prosto nemoguće, tmurno pomisli Sofi. Jednostavno će morati da ubedi Bradona da odustane od te zamisli. Eloiz bi u trenu prozrela varalicu. A posebno varalicu koja je zapravo kći dresera konja. Ne, Bradon mora da odbaci nadu da će se oženiti svojom Madlen. Naposletku se Sofi probudi iz poludremeža i vide da se voda u kadi pretvorila u hladan zagrljaj. Ona ustade i umota se peškirom. Ne dozvoljavajući sebi da o tome previše razmišlja, uze tursku gramatiku sa mesta na koje je beše brižljivo sakrila.

16

Glavna trgovačka ulica u Londonu, prim. prev.


Sa uzdahom čistog zadovoljstva, ona se prepusti proučavanju turskih glagola. Zanimljiva je bila promena po licima. „Seni seviyorum“ prošaputa ona za sebe. „Volim te. Seni seviyor. On te voli.“ Sofi odmahnu glavom, otresajuči taj san. Okrenu se banalnijim rečenicama. Svesno je išla protiv saveta svoje majke - i osećaj je bio divan. Nije ni čudo da Bradon misli da ona, Sofi, može da nauči njegovu Madlen da bude prava aristokratkinja, pomisli pospano. Ona sama je prošla kroz napornu obuku kraljice među vodećim aristokratkinjama, markize od Brandenburga. Ono što Eloiz nije znala o pravilnom ponašanju nije bilo vredno znati. Osetivši grižu savesti, Sofi spusti gramatiku pored sebe, u slučaju da Patrik iznenada uđe u sobu. Budi sigurna, strogi glas njene majke reče u njenom sećanju, nijedan razborit čovek neće prihvatiti ženu koja zna više od njega. Sofi uzdahnu i pomisli na Patrikovu šaljivu ispovest da veoma loše govori francuski. Njena majka je nesumnjivo imala pravo. Sirota Eloiz! Provela je godine pokušavajući da odvrati Sofi od strasti za stranim jezicima. Eloiz se verovatno najupornije borila protiv latinskog. „Latinski je neženstveni ukras za unutrašnjost ženske glave koliko i brada za njenu spoljašnjost", bunila se, usana pobelelih od besa. Ali Džordž se suprotstavio svojoj ženi, usled čega su Sofina jutra bila ispunjena konjugacijom glagola. Sofin kez splasnu kada se setila zaključka svih grdnji svoje majke. Eloizina omiljena izjava bila je: „Mlade žene bi trebalo da uče samo veštinu nalaženja muževa.“ Bradonova Madlen će zaista morati da uči ako iole želi da izvede taj poduhvat. Sofi izbaci iz glave muke Bradona i kćeri dresera konja, ponovo vadeći gramatiku. Uz malo sreće imaće dovoljno vremena da prokljuvi složenosti prošlog vremena pre nego što se Patrik vrati. Kada je Patrik ušao u sobu, očekivao je da vidi razdraženu ženu. Sve što je znao o ženama navodilo ga je na uverenje da sveže udate žene nikada ne treba ostavljati same, naročito kada su tako grubo odvojene od prijatnih aktivnosti poput ispijanja čaja i kupovine. Bio je odsutan tri sata, razgovarajući o morskim strujama oko Kornvola i nedostatku drugog kapetanovog zamenika. On oseti blagi nalet stida zbog svojih nemilosrdnih misli kada je zatekao Sofi kako mirno sedi u fotelji, odevena u svileni negliže. Taj nalet stida zatim zameni nalet nečeg drugog. Gospode, oženio se prelepom ženom! Kosa joj je padala niz ramena i leđa u uvojcima boje meda, još uvek vlažnim od kupanja. Oči su joj bile tamne poput dudinja u sobi obasjanoj svetlošću sveća. „Gde je vaša sobarica?“ Patrikov glas je i njemu samom zvučao grubo. Sofi ga iznenađeno pogleda. „Simon strahovito pati od morske bolesti. Poslala sam je u njenu kabinu za večeras.“ Patrik proguta knedlu. Bio je siguran da je Sofi suviše umorna da bi nastavila aktivnosti koje su obavljali tog jutra. On joj priđe i čučnu pored fotelje. Sofi se osmehnu. Bila je preplavljena bujicom sreče. Brak je moguć, pa čak i divan, a ona je uspela da savlada prošlo vreme u turskom jeziku. Beše joj urezana u


sećanje neizgovorena rečenica: „Seni sevdi: Volela sam ga.“ Ona se namerno nagnu napred, dopuštajući prozračnoj svili da se razdvoji u predelu njenog vrata. „Znate li, Patriče, da u engleskom ne postoji reč za deshabille?“ Patrikove oči se pretvoriše u mrlje od mastila ispod obrva. „Moje znanje francuskog je sve gore.“ Njegov dah zagreja kožu njenog vrata dok je poljupcima razgrtao negliže. „Šta znači deshabille?“ Sofi uzdahnu. „Nag, ili polunag, mada može značiti i negliže.“ Patrikove usne su putovale sve niže. „Ah, teško meni...“ Glas mu je bio delimično prigušen. „Moja pametna žena mi je bacila još jednu stranu reč. Šta je to negliže?“ Sofi se zakikota, milujući Patrikova mišićava ramena. „Kao da niste kupili hiljadu negližea u životu!“, reče bezobrazno. Na to se Patrikove usne zaustaviše i on podiže pogled ka njoj. „Zašto moja žena uporno tvrdi da sam ja jedan stari roue17 i libertin18.“ Sofi ogorčeno uzdahnu. „Imate savršen izgovor! Samo ste se pretvarali!“ ,Je ne suis pas un libertin, etje nacheterai plus de neglige pour unefemme qui mestpas ma propre femme. Prevedite to, o pametna ženo.“ Sofi se naduri. „Tvrdite da niste ženskaroš i obećavate da nikada više nećete kupiti negliže nijednoj drugoj dami osim svojoj ženi.“ Patrik beše namerio da insistira na poenti te izjave, ali mu pogled privukoše Sofine usne. „Ljupka Sofi“, prošaputa promuklo. „Ma belle, ma mariée.“19 Sofi zatvori oči. Patrik je govorio francuski neverovatno erotično. Ona je od rođenja govorila francuski, a engleski je naučila tek u šestoj godini. Na mnogo načina je to bio jezik najbliži njenom srcu. Ali nikada nije očekivala da će moći da vodi ljubav na njemu. Odjednom joj srce zalupa. Ona otvori oči, nagnu se i gricnu muževljevu usnu. On odgovori režanjem, uzimajući njene usne i privlačeći je sebi tako da mu je skoro pala u krilo. „Embrasse-moi, mon mari“,20 uzdahnu Sofi. „Sve za vas, ma belle.“ Patrik brzo ustade sa ženom u naručju i priđe bračnom krevetu. Oni padoše pod izuvijanu lozu i crvene cvetove kao da ležu u šumarak posut cvetovima negde duboko u Indiji. Ispod palube se nije čulo zvono koje poziva da se večera donese u glavnu kabinu. U kuhinji Ševe, Patrikov francuski kuvar, bogato podmićen da mu se pridruži na ovom putovanju, isprva beše nabusit, a zatim postade i histeričan. „Potpuno je propala, moja divna večera.“ Flore je beznadežno gledao oko sebe. Supa je još čekala u srebrnoj činiji. Pečenje se moglo spasiti, ali njegovo 17

Bludnik, fr. Ženskaroš, fr. Lepotice moja, ženo moja. fr. 20 Poljubi me, mužu moj, fr. 18 19


remek-delo, pastrmka, bilo je nepovratno upropašćeno. Kapetanov prvi zamenik, Džon, odmahnu glavom. „Malo je kitnjasta, ali dobra", reče on, usta punih pastrmke au court bouillon.21 Flore briznu u plač, na Džonovo gađenje. Sofina sobarica je ostala u krevetu, trpeći seriju napada morske bolesti. Za Simon je činjenica da njenoj gospodarici nije bila potrebna pomoć pri svlačenju bila božji dar. Napokon Simon uze dozu laudanuma i postade još više grogi. „Spavaće u prirodnom stanju“, Simon promrmlja za sebe uz drhtav kikot. „Njegovo gospodstvo deluje sklono tome.“ Nedugo pošto je Ševa utonula u tamu i tišinu, a jedini budan ostao prvi zamenik kapetana za kormilom, Patrik i Sofi se iskradoše iz kabine i odoše u kuhinju. Pronađoše supu od špargle u činiji; još bolje, našli su šampanjac kako pluta u bari otopljenog leda. Zemičke su se stvrdnule, ali to je bilo sasvim u redu. Sedeli su jedno pored drugog na kuhinjskom stolu (mrzelo ih je da skinu stolice sa šipke na zidu). Pili su supu i umakali tvrde zemičke u šampanjac. Sedeli su tako blizu jedno drugom da su im noge bile priljubljene, a Sofina kosa, koja se u neurednim talasima slivala niz njena leđa, dodirivala je Patrikovo rame. Bila je to gozba za bogove.

21

Francuski sos od belog vina i začina. (Prim. prev.)


Petnaesto poglavlje Neću to da radim, Bradone. Neću to da radim.“ U Londonu je erl od Slasloua bio zauzet zadatkom kojim je bio opsednut još otkako se Ševa otisnula na put pre dve nedelje. Preklinjao je Madlen. „Ali šta fali makar da pokušamo, draga?“ Madlen ne podiže pogled dok je timarila Grejsine oble, čvrste slabine. „To je nepristojno. Tražite od mene da lažem.“ Usta joj behu stisnuta u oštru i tvrdoglavu liniju, istu kakva je krasila i Bradonove usne. On zakoluta očima, ne po prvi put. „Zar ne vidite da je to mala laž u službi višeg dobra?“ „Višeg čega?“ Madlenin francuski akcenat je postajao izraženiji kad god nešto nije razumela. „Višeg dobra“, ponovi on nespretno. „To je fraza koja znači... pa, da je u redu učiniti nešto pomalo loše kako bi se postiglo veće dobro.“ „To ne kažu francuski filozofi“, prasnu ona. „Mesje Ruso kaže da les bons sauvages, da dobro čine samo zaista nevini.“ Bradon zanemari zabrinjavajuće znake učenja kojima je Madlen volela da ga gađa u trenucima napetosti. On se osmeli i pomilova joj obraz. U po slednje vreme se ponašala kao pravi tiranin, ne dozvoljavajući mu čak ni da je poljubi. Sada se, na primer, pomerila od ivice pregrade, tako da je Grejsi stajala između njih. „Molim vas, Madi. Molim vas. Želim da budete moja grofica“, prošaputa Bradon. „Želim da budete majka moje dece. Ne želim da noću napuštam vašu kuću i vraćam se svojoj. Želim da živite sa mnom. Zar ne vidite, želim da mi budete žena, a ne ljubavnica?“ „Ne možete imati sve što poželite", promrmlja Madlen, ali izraz lica joj je smekšavao. Bradon je to video. A njena ruka se nije više tako energično pomerala preko Grejsinog boka. On baci pogled na Madlenin beli šal i proguta knedlu. Goreo je od želje za slatkom kožom koja je koketno virila iza čipke. „To su samo tri nedelje, Madi. Za tri nedelje mogu da vas upoznam na balu, budem oboren s nogu i možemo se venčati uz specijalnu dozvolu, kao Sofi i Patrik. Nakon što se venčamo, niko neće obraćati pažnju na vašu prošlost. Bićete grofica od Slasloua, a niko ne preispituje jednu groficu.“ Po prvi put na Madleninom licu zatitra izraz rastrzanosti umesto čvrstog protivljenja ideji. „Neću moći to da uradim“, promrmlja, naslanjajući čelo na Grejsin topli


trbuh. „Ja nisam aristokratkinja, Bradone. Ja sam samo kći običnog dresera konja.“ On se podrugljivo nasmeja. Mogao je da namiriše pobedu. „Otkad kćeri običnih dresera konja citiraju Rusoa i Didroa? Vaš otac poseduje više knjiga nego sedala!“ Madlen podiže glavu i pogleda ga pravo u oči. „Obrazovana sam, Bradone; umem da čitam. Ali to me ne čini damom. Šta ja znam o plesu i... i svim tim stvarima koje dame rade? Znam kako da udlagom pričvrstim konjsku nogu, ali ne znam kako da vezem!“ Bradon joj uputi mrk pogled, provlačeći se ispod Grejsinog vrata i uterujući svoje krupno telo u zadnji deo pregrade, pored Madlen. „Ne govorite tako o sebi, Madlen! Vi ste veća dama od većine žena koje poznajem. To vezenje je ionako budalaština. Moje sestre su potpuno nesposobne za to. Moja majka je samo kukala zbog toga. Nijedna od njih nije naučila da svira cimbal ili harfu, a sam bog zna kako užasno pevaju. Te stvari ne čine damu.“ Madlen ga molećivo pogleda. „Vi jednostavno ne razumete, Bradone. Šta sa mojom odećom? Nemam odgovarajuće haljine, a ledi Sofi je tako elegantna.“ Beše čitala o ledi Sofi u Morning postu, koji je uvek detaljno izveštavao o tome gde je bila, sa kim i, ponekad, šta je nosila. Sama pomisao na upoznavanje sa njom bila je zastrašujuća, a kamoli da Sofi nju uči kako da bude dama. „Sofi će se pobrinuti za sve to“, nehajno reče Bradon. „Daću joj novac da izabere nekoliko haljina za vas.“ Veoma je uživao u činjenici da je Grejsina masa pritiskala njegovo telo uz Madlenino. „Oh, ovo je nemoguće!“ Madlen uzviknu burno, udarajući pesnicama Grejsina leđa. Grejsi iznenađeno frknu i okrenu glavu da vidi šta se to dešava. Zatim napravi korak u stranu da bi pobegla od tog iritantnog osećaja. Bradon umalo ne zastenja kada ga Grejsi gurnu i još više pribi uz Madlen. „Šta to radite?“ Sad zvuči baš besno, maglovito pomisli Bradon. „Sklonite se od mene! Mogu da vas osetim... Vi... Vi bestidniče!“ Bradon joj odgovori zagrljajem. „Volim vas, Madi“, reče on promuklim glasom. „Volim vas. Želim vas. Molim vas, draga, učinite ovo za mene kako bismo mogli da se venčamo.“ „Neću“, reče ona tvrdoglavo, odmičući kukove od njega. Bradon je bio priljubljen uz nju na krajnje neprikladan način. „Svejedno ću se oženiti vama“, reče on sa tihom odlučnošću. „Meni ništa od toga nije važno, Madi. Oženiću se vama i živećemo u Škotskoj - ili Americi. Svejedno mi je, dok god sam sa vama.“ Madlen iznenađeno uzdahnu. „Ne mislite valjda ozbiljno. Vi ste erl. Mogli biste biti razbaštinjeni.“ On je čvršće zagrli. „Ozbiljan sam“, reče. Protrlja obraz uz njenu mirisnu kosu. „Neću se oženiti nijednom drugom, ali ako ne želite da se pravite da ste


francuska aristokratkinja, onda ću se oženiti vama takvom kakva jeste.“ „Vaša porodica nikada više neće govoriti sa vama!“ Madlen je bila prestravljena. „Moja porodica mi se nikada nije preterano dopadala“, reče on bez oklevanja. „Vaša majka!“ Bradon je sada već zvučao srećno. „Neće mi nedostajati.“ „Ne, ne, ne“, povika Madlen. „Ne mogu vam dozvoliti da se tako žrtvujete.“ „Nije to nikakva žrtva“, promumla on. Ona izgleda nije primećivala da je drži tako čvrsto da može da oseti svaku oblinu njenog tela. „Nema razloga za brigu, Madi. Naš sin će svakako naslediti titulu.“ „Ali... ali biće otpadnik!“ Bradon slegnu ramenima. „Možda će do tad visoko društvo zaboraviti celu stvar. Uostalom, koga je briga? Između današnjeg dana i tog trenutka stoje čitavi eoni.“ Madlen se namršti. Njena praktična francuska duša nije bila u stanju da odbaci budućnost onako kako je to Bradon činio. Da živi u Americi? Je li on poludeo? Svi znaju da je Amerika prostrana divljina, naseljena samo kriminalcima i divljim Indijancima. Ruso je bio sasvim u redu na papiru, ali ona je iskreno sumnjala da su američki sauvages nevino čeznuli da čine samo dobro. „Ne“, reče ona. „Ako postoji šansa da se naš sin rodi sa odobrenjem društva, onda se moramo potruditi da to i ostvarimo. Čak iako su potrebne laži i učenje damskog ponašanja.“ Bradon joj odgovori tako što zarobi njene usne svojima i promrmlja izjave ljubavi kroz poljubac. Ali tek što beše počeo da se bezumno predaje poljupcu, Madlen ponovo progovori. „O ne! Zaboravili smo na mog tatu! On nikada neće pristati na vaš sumanuti plan.“ „Možda ste u pravu.“ Bradon joj je umirujuće milovao leđa, nadajući se da Madlen neće primetiti kako mu ruke prelaze preko sočnih brežuljaka njene zadnjice. „Hajde da se venčamo večeras, Madlen. Taj plan nikada neće uspeti. Otići ćemo na granicu.“ Madlen se otrgnu njegovim zabludelim rukama i namršti se, a među obrvama joj se pojavi ljupka mala linija. „Vi jeste bestidnik“, reče oštro. „Sam gospod zna zašto želim da se udam za vas.“ Bradon je prigrli čim je izgovorila te reči. „Zaista? Hoćete? Hoćete da se udate za mene? Oh, Madi...“ On sagnu glavu i vatreno je poljubi. Madlen zadrhta od topline koja joj jurnu od kolena do grudi. Možda nije najpametniji na svetu, njen Bradon, ali ima nečega u njegovima poljupcima od čega se prosto topi. Dok je Ševa bila na putu ka svom prvom pristaništu na velškoj obali, Sofi i Patrik su sedeli na palubi, uživajući u neuobičajeno umerenom popodnevnom suncu. Sofi je ubedljivo dobijala svog muža u bekgemonu.


„Nije fer“, potišteno reče Patrik. „Nemate nikakvu strategiju, a u svakom drugom bacanju dobijate te proklete parove.“ Sofi se osmehnu i veselo pokupi dve njegove figurice, šaljući ih nazad na početak. „Moj deda je imao običaj da kaže da je to moja jedina veština u društvenim igrama.“ Patrik joj dobaci nevoljan pogled divljenja. „Ne bih rekao da ste duduk za šahovskom tablom, draga moja.“ „Pih! Pobedili ste me dva od tri puta.“ „Da, ali obično uopšte ne gubim“, istaknu Patrik. „I nikada pre me nije pobedila jedna žena“, dodade, sa jedva osetnom razdražljivošću u glasu. „Dragi Patriče. Srce mi se cepa kada vidim kako patite.“ Patrik joj se iskezi. „Vi ste veštica, ženo. Veštičasta žena.“ Sofi liznu usne. „Hmm... Pitam se kakve bih čini mogla da bacim na vas?“ Uprkos sebi, Patrik se nagnu napred i prstom opisa nežne ivice Sofinih usana. „Imate najsočnije usne na svetu, veštice.“ Blistavih očiju, Sofi jezikom dodirnu njegov prst, a zatim ga usisa u toplu unutrašnjost svojih usta. „Možda ste u stvari vi bacili čini na mene“, prošaputa. Patrik krenu da ustane, kada sa svoje leve strane začu tiho nakašljavanje. „Izvinite, gospodine.“ Tu je stajao kapetan Hibert sa kapom u ruci i pomalo zabrinutim izrazom lica. „Biste li bacili pogled na istok i rekli mi šta mislite. Oprostite, gospođo.“ Sofi mu se nasmeši. Sviđao joj se ćutljivi kapetan trapavih manira i sramežljivih pogleda. „Molim vas, kapetane Hiberte, ne dajte da vam ja prekidam diskusiju“, reče ona ustajući. „Baš sam krenula nazad u svoju kabinu.“ Kada joj je kapetan Hibert uputio jedan nezgrapan naklon i okrenuo se nazad svom barometru, ona Patriku uputi pogled ispod trepavica. Ali Patrik beše namršteno zagledan u pravcu istoka, gde je nebo poprimilo prošaranu plavozelenu boju. „Nailazi oluja?“ „Mi to zovemo skušino nebo“, reče Patrik, jednom rukom grleći Sofi i čvrsto je pribijajući uz sebe. „Vidite li taj efekat šarenila desno?“ „One redove oblačića?" „Tako je. Hibert je dobro postupio što nas je prekinuo pre nego što smo otišli u kabinu.“ Patrik se nasmeja videvši blago rumenilo na Sofinim obrazima. „Moja žena me možda satima ne bi puštala iz kreveta“, šapnu joj. Sofi ne reče ništa, već samo nasloni glavu na Patrikovo rame. On je ohrabrujuće stegnu. „Nema potrebe da brinete. Ovaj brod može da izdrži svaku oluju. Hibert i ja smo nekoliko puta umakli i uraganima.“ Krv mu je


ključala od iščekivanja trenutka kada će se brod upinjati, kada daske počnu da stenju i vrište a užad vitla, dok jure preko okeana kroz urlanje vetra. Bekstvo od bure bilo je jedini način da se utvrdi postojanost jednog broda. Nijedan brod nije plovio brže nego kada bi se našao u zagrljaju olujnog vetra. Odjednom on spusti pogled na meke uvojke koji su mu padali na rame i predomisli se. „Mada ništa od toga nećemo raditi danas.“ Sofi ga iznenađeno pogleda. „Zašto?“ On pognu glavu i spusti jedan dug poljubac na njene usne. „Zato što ste vi na brodu.“ Njegov duboki glas nije dopuštao nikakav prigovor. Sofi je gledala za svojim mužem dok je pratio kapetana Hiberta. Zatim se okrenu i ode u glavnu kabinu. Sve više je shvatala zašto gospoda ostavljaju svoje žene kod kuće kada se bave svojim poslovima. Patrik je bacao svoj brod pred buru, dok je ona bila tako ponosna na neverovatnu činjenicu da sme da uči turski. Uzdahnuvši, Sofi odagna tu misao. Njena dadilja je uvek govorila da nema svrhe nervirati se do besvesti oko stvari koje se ne mogu promeniti. Ševa je sat vremena polagano klizila niza zapadnu obalu Velsa, tražeći dobro mesto za usidrenje tokom noći. „Hej, kap’tane!“, začu se sa osmatračnice. Patrik i Hibert podigoše pogled sa prednje palube. „Vidim svetlo!“ Patrik uze durbin i usmeri ga ka obali. Ugleda duboku uvalu, tako usku da nije bila vidljiva golim okom, bar ne sa njihove uđaljenosti. A svetla koja su treperila iza nje ličila su na svetla iz velike zgrade. „Možda je to neki stari manastir“, reče on Hibertu. Hibert preuze durbin. „Dovoljno“, odgovori kapetan uobičajeno sažeto. Zatim se uputi ka kormilu, ne poveravajući nikome drugom stresnu dužnost uvođenja Ševe u nepoznatu luku. Oko pola sata kasnije, Patrik zviždeći pođe u potpalublje. Htede da pokuca na vrata, ali se zatim predomisli. Uz malo sreće može iznenaditi Sofi tokom popodnevnog kupanja. Ali kada je otvorio vrata ugledao je svoju ženu kako čita, zavaljena u svoju omiljenu fotelju. Jadna dušica, pomisli Patrik. Obrazovanje koje se pruža ženama tako je tričavo da ona i dalje sriče slova dok čita. Iz nekog razloga mu se srce saosećajno stegnu pri pomisli na Sofi kao učenicu. Kada je on koraknuo, Sofi začu šapat njegovih čizama na podu i uplašeno podiže pogled. Zapravo, na Patrikovo iznenađenje, beše toliko uplašena da je ciknula i skočila, da bi odmah zatim utonula nazad u fotelju mršteći mu se. „Stvarno ste me prepali!“


Patrik priđe i pogleda svoju sitnu ženu sa malim osmehom na usnama. „Nadao sam se da ću vas zateći deshabille.“ Sofi se polako osmehnu. „Šta ste radili dosad?“ „Čekala sam vas.“ Sofi ga pogleda širom otvorenim, nevinim očima. Patrik se namršti. „Čitali ste, Sofi. Nemojte me lagati. Upravo sada sedite na svojoj knjizi.“ Sofi ga mirno pogleda. „To je tačno“, odgovori ona. Potom se seti nečega što je Patrikov školski drug Dejvid rekao. Patrik mrzi laži, mrzi bilo kakve neistine. Gospode, koliko bi se samo ražestio kada bi saznao šta je čitala! Patrik podiže jednu obrvu. Sofi se sigurno unela u neki grozni francuski ljubavni roman za koji ne želi da znam, pomisli on. Pristojno se odmače i uze da svlači košulju. Ali krajičkom oka je posmatrao kako ona sa uvežbanom lakoćom sklanja knjigu u fioku. Verovatno Eloiz nikada nije dozvoljavala Sofi da čita išta interesantno, pomisli Patrik cereći se. Užasno je uštogljena ta markiza, to je sigurno. Strefila bi je kap ako bi uhvatila svoju kćer sa popularnim romanom u rukama. Dođavola, Eloiz je verovatno kriva za to što Sofi ne ume dobro da čita. Verovatno nikada nije dopuštala svojoj kćeri da čita bilo šta osim propovedi! Moraću da porazgovaram sa Soli o tome, pomisli Patrik, sa tračkom zadovoljstva. Neću da mi se žena stidi čitanja ili da misli da su romani nemoralni. „Trebalo bi da pozovete Simon“, reče on, okrećući se kao da nije video Sofi kako sakriva knjigu. „Iskrcaćemo se za otprilike pola sata. Džon je otišao tamo čamcem i kaže da ima jedan stari manastir u kojem možemo da prenoćimo. Svesrdno se nadam da imaju pristojne krevete, pošto će noćas na Ševi biti prilično nestabilno. Više bih voleo da pregrmimo oluju u osamstogodišnjoj zgradi.“ Sofi ga pomno pogleda. Na trenutak, kada je Patrik pomenuo da ona sedi na svojoj knjizi, imao je neki poseban izraz lica - kao da zna za njenu tursku gramatiku i da joj se potajno podsmeva. Ne, to je nemoguće. Sada je izgledao sasvim normalno. Ona zvonom pozva Simon dok je Patrik obuvao čizme. „Popnite se kada budete spremni, draga.“ On je poljubi u čelo i ode. Sofi polako izvuče deblju haljinu iz ormara ugrađenog u zid. Patrik ju je poslednjih nekoliko dana oslovljavao sa „draga“. Bilo je nečega u toj nežnosti, iako je znala da je Patrik izgovara nemarno, što ju je činilo nesigurnom na nogama i teralo do ivice suza. Simon grunu u prostoriju. Vetar joj beše izvukao veći deo kose iz uredne punđe i zarumeneo obraze. „Moramo ići, gospo! Diže se gadan vetar, tako kaže Džon. To je skašino nebo, kaže.“ „Skušino nebo“, ispravi je Sofi. Stigla je tek da navuče drugu čarapu.


„Kakvo god da je nebo“, drsko uzvrati Simon, „ima gadnu boju i Džon kaže da moramo smesta da napustimo brod!“ Simon beše uzela da flertuje sa prvim kapetanovim pomoćnikom i sada je prosto prštala od znanja o moru i mornarskog slenga. Sofi ustade uz uzdah, dok joj je Simon užurbano navlačila haljinu. „Nemamo vremena da vam bog zna kako sredimo kosu.“ Simoni su se tresle ruke dok je nameštala gospodaričine uvojke u labavu punđu na vrh glave. Simon se beše konačno izborila sa svojom morskom bolešću, ali nipošto nije htela da bude na brodu za vreme oluje. Ševa bi se verovatno otrgla i otperjala niz talase. Niz talase pravo do dna, pomisli Simon, ubrzavajući pokrete prstiju. Pre nego što je Sofi stigla i da trepne, Simon ju je već upakovala u ogrtač boje šljive, gurnula joj ruke u krzneni muf i izgurala je iz kabine. Na palubi nije bila ni upola tolika pometnja kao u glavnoj kabini. Patrik je stajao uz ogradu. Posada je spuštala jedra i vezivala ih za jarbole smireno i organizovano. Sofi priđe Patriku i na trenutak se zagleda u nebo. Sada je ličilo na prošaranu svilu; bakarna boja bila je ispresecana tamnijim žutim trakama. Paperjasti oblačići su se stanjili do sumornih linija, nalikbankarskom osmehu. A počinjao je i da duva vetar. Pramenovi kose se istrgoše iz njenog plišanog šešira i šibaše je po licu. Patrikovo lice je sijalo od uzbuđenja. „Vidite kako je pomahnitao vazduh, Sofi? Duva vetar, a opet, između naleta, vazduli je težak i nepomičan.“ Sofi klimnu glavom. Sada joj je bilo veoma drago što je Ševa pristala. Začu se tup udarac i uzvik. Posada je bila spremna da pošalje mali čamac na obalu. „Evo u čemu je štos.“ Patrik joj se isceri. „Moramo da spustimo vas i vašu sobaricu niz merdevine od užadi. Nismo mogli da uplovimo do kraja, pošto je voda suviše plitka blizu doka.“ Sofi priđe ivici Ševe i proviri preko. Delovalo je kao ima mnogo da se spušta, a merdevine su se zabrinjavajuće lelujale. Pored toga je voda imala sivu nijansu koja je obećavala ledenu kupku svakome ko pusti merdevine. „Ja ću vas spustiti.“ Patrik joj je stajao tik uz rame. „Koješta“, uzvrati Sofi. „Spustiću se sama. Simon!“ Simon se dogega do svoje gospodarice, očito van sebe od straha zbog pomisli na spuštanje niz merdevine. „Ako se spustiš bez vrištanja, onesvešćivanja, padanja ili traženja pomoći, daću ti balsku haljinu sa ukrasnim ružicama.“ Simon na trenutak poćuta. „Onu sa šlepom?“ Sofi klimnu glavom. Simonino mršavo galsko lice zasja odlučnošću. Ne oklevajući ni trena, ona priđe ivici i dozvoli jednom mornaru da je postavi na vrh merdevina. Zatim se


sigurno spusti niz njih. Sofi je posmatrala dok Simon nije stigla do čamca, u koji se smestila uz pomoć drugog mornara. Ali kada Sofi krenu ka merdevinama, dve tople ruke je obujmiše otpozadi i jedan glas joj prošaputa: „Zar ne želite da vas podmitim?“ Sofi se zakikota. „Nudite mi jedan od svojih izvezenih prsluka?“ Dubok smeh joj zagolica uvo. „Jedini koji imam je tetka Henrijeta ukrasila različcima i divljim zumbulima. To je užasno napadan komad, a i prevelik vam je.“ „O bože“, tužno reče Sofi. „Bojim se da ste u pravu. Prosto ne znam kako ću se spustiti niz te merdevine... posebno sada kad vidim koliko je jadan vaš pokušaj podmićivanja.“ „Nevaljalice.“ Zubi joj gricnuše uvo i ona se nasloni na Patrikove mišićave grudi. Celo telo joj je prožimala prijatna toplina, uprkos činjenici da je ledena bura počela da duva preko palube. „Znači, moja Sofi se ne može podmititi odećom. Delujete neobično nezainteresovani za modu, s obzirom na to da vas smatraju najvećom Francuskinjom u londonskom visokom društvu.“ Sofi se pomalo uvredi na to. „Obožavam odeću!“ „Pa, ne provodite sate u oblačenju“, uzvrati njen muž. „I ne pričate neprekidno o heklanoj čipki i takvim stvarima. Šta kažete na poljupce kao mito za spuštanje niz merdevine?" „Njih dobijam i besplatno", Sofi bezobrazno napomenu. „To je istina.“ Patrikov glas se pretvorio u tečni baršun. Njegove usne su još milovale njeno uvo. „Možda ću vas onda podmititi đelima. Kažu da dela govore glasnije od reči, ili haljina. Tražite mi nešto, Sofi, i ja ću vam to dati.“ Sofi nije bila dovoljno samouverena da ga pita na koja je tačno dela mislio. „U redu“, reče ona, ignorišući topli jezik koji joj je mazio uvo. „Veoma volim...“ Ali nije mogla da smisli ništa što bi mogla da kaže naglas. Kad god bi je Patrik dodirnuo, njen um bi se pomutio. „Francuska gospođica će se izbljuvati, gospodine.“ Mornar koje beše naslonjen na ogradu je sada pokazivao na čamac. Sofi pogleda u tom pravcu. Zaista, Simon je zapomagala i saginjala se preko ivice čamca. Sofi krenu ka mornaru, ali je ponovo uhvati jedna snažna ruka. „Sačekajte ovde, Sofi.“ Patrik prebaci nogu na merdevine, uhvati se jednom rukom za ogradu, a drugu pruži njoj. „Svakako mogu sama da se spustim niz te merdevine", reče ona pomalo iziritirano. On odmahnu glavom. „Ne.“ Ona pogleda nepokolebljiv izraz lica svog muža, dade muf mornaru i ponovo


zastade. U Patrikovim očima je stajala naredba, a ne molba. „Ne vidim zašto se ne bih sama spustila“, progunđa ona kada ju je mornar preneo u Patrikovo naručje. Patrik je bez napora držao njeno maleno telo uza svoje grudi dok se spuštao niz merdevine. „Oprostite“, reče on. „Vi ste moja Sofi.“ „Izvinite, gospoja“, reče mornar u čamcu dok ju je Patrik spuštao. Simon je povraćala preko ivice. Sofi sede pored svoje sobarice. „Zar nam se posada neće pridružiti?“ upita ona Patrika. „Posada ostaje na brodu“, odgovori Patrik. Nije dodao da je ovo prvi put da i sam napušta Ševu za vreme oluje. „Čamac će napraviti još jedan krug da preveze Florea do obale. Preti da nikad više neće uzeti kutlaču u ruke ako ga ne spustimo na čvrsto tlo.“ Kada je mali čamac stigao do doka, vetar se razmahnuo i ledene kapljice kiše su počele da udaraju Sofi u lice. Patrik iskoči iz čamca i pruži ruke svojoj ženi. Dok je Patrik pomagao Simon da izađe iz čamca, Sofi se osmehnu bucmastom mladiću koji ih je čekao. Imao je okruglo lice i plave lokne, a izraz lica mu beše prilično vragolast. Nosio je nešto nalik monaškoj mantiji. Ali sigurno nije monah; nema više monaha na britanskim ostrvima. Možda mu se samo sviđa mantija, pomisli Sofi. „Kako ste?“ Mladić se zapilji u nju. „Dobro sam, dobro“, reče on nakon kratke stanke. Kotrljao je slogove kao pravi Velšanin. Patrik mu priđe i oni se rukovaše. „Ja sam Patrik Fouks, a ovo je moja žena, ledi Sofi.“ „Ja sam Džon Henkford“, reče Velšanin. „Samo gospodin Džon Henkford.“ Henkford je delovao milo, pomisli Sofi, poput pričljivog anđelčića. Samo što je izgledalo kao da nema nameru ništa više da kaže. „Veoma smo Vam zahvalni na gostoprimstvu, g. Henkforde“, reče ona. Henkford nervozno proviri iza dame i gospodina pred sobom i vide da je čamac nestao u morskoj izmaglici. Zatim izvuče dugačku zarđalu pušku ispod mantije i uperi je u Patrika. Sofi se trže, ali ne reče ništa. Simon tiho kriknu. Patrik ostade potpuno nem, bacajući samo kratak pogled na pušku. Velšanin poče da govori. „Nema razloga za brigu, nema razloga za brigu. Ne bih da plašim dame, nipošto, nipošto. Stvar je u tome... pa, stvar je u tome da mi morate obećati da ćete ćutati pre nego što vas odvedem gore u kuću. Jer tamo ima nečega što vam se možda neće dopasti, ili možda i hoće, ne znam, ali vi ste svi Londonci, cenim, te ćete morate da mi obećate da nećete odati tajnu.“


Sofi upitno pogleda Patrika. On je zurio u Henkforda sa malom borom između obrva. „Da li ste nekoga povredili ili ga držite ovde protiv njegove volje?“ „A ne, ne“, uskliknu Velšanin. „Naprotiv, zapravo, naprotiv. Mi lečimo ljude; pitanje je samo koga lečimo. Ali ne možemo dalje, to jest vi ne možete dalje dok mi ne date časnu reč da nećete odati tajnu nikome u Londonu.“ Patrik pogleda Sofi. Ona mu uzvrati pogled, a zatim se osmehnu. Retko koji gospodin bi u takvom trenutku pitao svoju ženu za mišljenje, pa čak i prećutno. „Mislim dabi trebalo da pratimo g. Henkforda“, reče ona Patriku, ignorišući Simonin jauk. Patrik već beše upoznat sa činjenicom da Sofi ima neograničen broj pitanja o bilo kojoj temi. Trebalo je da zna da će prvom prilikom jurnuti pravo u opasnost. Patrik mirno pogleda Velšanina, koji se na to štrecnu. Šta god da je Henkford naumio, pomisli Patrik, svakako nije opasan. On oštro klimnu glavom. „Dobro. Dokle god nikoga ne povređujete, imate moju reč da nećemo obavestiti vlasti u Londonu o vašim aktivnostima.“ Džon Henkford se bez reči okrete i krenu dugim, raštrkanim stepenicama do drevnog manastira. Sofine oči su blistale. „Šta mislite da radi tamo gore?“ Patrik pogleda veselu znatiželju u njenim očima i zastenja u sebi. Njegova žena je definitivno navučena na francuske ljubavne romane. Dođavola, sigurno misli da idu u ukleti manastir ili tako nešto. „Verovatno krijumčari.“ Ton mu beše grub kada se okrenuo ka Simon. Devojka je drhtala, očito na korak od histerije i odbijanja da se popne uz liticu. „Izbor je manastir ili Ševa“, reče on mirno. Simon nesigurno pogleda u tamnozelene olujne oblake koji su se nadvijali nad njima. „Ta puška kojom mlatara je slabo korišćen antikvitet“, istaknu Patrik. „ A i Henkford ne deluje kao da ume da barata vatrenim oružjem.“ Iznenada Simon shvati da je Sofi počela da se penje stepenicama i da im je već dobrano odmakla. „Ne dozvolite da gospodarica sama ode u to leglo lopova, gospodine!“ Pre nego što je Patrik stigao i da otvori usta, ona se ogorčeno provuče Pored njega i krenu za Sofi. Patrik uzdahnu i pođe za njom. Kada je grupica stigla do vrha stepenica, ugleda velika hrastova vrata. Patrik uđe unutra. Soba nije delovala kao leglo lopova. Zapravo je bila prazna kao grobnica, a otprilike tako i nameštena. Debeljuškasti Velšanin je skinuo monašku mantiju i sada je stajao pored velikog kamenog ognjišta.


Patrik mu priđe i razdražljivo mu se obrati. „Dakle? Hoćete li nam otkriti svoju mračnu tajnu?“ Džon Henkford ga pogleda pomalo nesigurno. Fouks je delovao pomalo mračno. „Nema ničeg lošeg kod ovog mesta. Baš ništ’. Ovo je samo obična bolnica“, reče Džon. Patrik se podrugljivo naceri. „A zašto bismo obećali da ne kažemo nikome za bolnicu?“ Ali u trenu je shvatio. „Bože sačuvaj, nabasali smo na gnezdo simpatizera Žabara!“ Džon je defanzivno zurio u njega. „Nismo mi za nji’, Francuze, nismo. Ali nismo ni za vas Engleze. Samo smo pokrpili nekoliko dečaka koji su pokidani u njihovim ratovima i koji su zbrisali odatle.“ „Dezerteri.“ Patrik se potpuno ukoči. „Kako su dospeli ovamo?“ „Behu ostavljeni u bolnici sa pijanim hirurgom. Crkavali su kao muve. Stoga ih je najmlađi međ’ njima potrpao koliko god je mogao u čamac i krenuo. Oni su samo siroti pešadinci. Dvojica od nji’ imaju samo četrnaest godina. Francuzi su i’ ostavljali da umru.“ „Strašno!“, uskliknu Sofi. „Kako je dobro što se brinete o njima.“ Ona se toplo osmehnu Džonu Henkfordu. „Oni su dezerteri, Sofi.“ Patiikov glas beše napregnut. Možda su ti muškarci bili dezerteri - a možda su i sasvim sposobni francuski vojnici koji se samo prave da su ranjeni. Sofi slegnu ramenima. „Oni su povređeni dečaci. Koga bi moglo biti briga što g. Henkford leči njihove rane?“ Patrik bi odmah mogao da nabroji bar šestoricu gospode koja bi bila izuzetno zainteresovana za grupu velških simpatizera Bonaparte - a prvi među njima bio bi lord Breksbi. U stvari, upravo ovakva situacija dovoljno bi brinula englesku vladu da bi naredila izgradnju utvrđenja na velškoj obali. Ali čemu služe utvrđenja ako grupa ludih Velšana prosto pozove francuske trupe da se iskrcaju? „Znate, Sofi, najdraža“, otegnu Patrik sa trunčicom snishodljivosti, „Engleska je objavila rat Napoleonu prošlog maja.“ „Pa, naravno da jesmo“, reče Sofi, gledajući ga ljupko namršteno. „Nismo imali izbora kada je Adington odlučio da zadrži Maltu. To je prekršilo mirovni sporazum.“ Patrikove usne se razvukoše u ironičan kez. Njegova žena bila je stalan izvor iznenađenja. Ali Sofi se već beše okrenula ka Džonu. „Da li biste bili ljubazni da nam dozvolite posetu vašim bolničkim kapacitetima? Ne znam ništa o bolničkoj nezi“, dodade žurno, „ali govorim francuski.“ Džonove oči zasijaše. „Zaista? To je bajno, gospoja. Pazite, mogu ja da razumem malo francuskog, kao i paroh, kao i moja majka. A dečko koji ih je doveo


ovamo - ime mu je Henri - govori pomalo engleski, ali i pored toga nismo dokučili šta neki od momaka govore. Stvarno nismo.“ Patrik frknu. Paroh? Jedan paroh je bio umešan u ovu nepatriotsku zbrku. Mada, ako su se Henkford i njegova majka brinuli o gomili francuskih vojnika bez znanja jezika, verovatno nisu bili pravi Bonapartini simpatizeri. Sofi dodirnu ruku g. Henkforda dok se okretao ka bočnim vratima. „Bilo bi mi veoma drago da razgovaram sa Vašim pacijentima“, reče ona. Džon je pogleda sumnjičavo. „Ne znam da li da vas pustim u bolnički deo, gospoja, da prostite. Jer šta ako vaš gospodin odluči da kaže glavešinama u Londonu i moji momci završe sa odsečenim glavama?“ „Dao sam vam svoju reč, čoveče.“ Patrik ljutito pogleda drskog Velšanina. „Možda je tako“, uvijeno odgovori Džon. Ali delovalo je kao da je popustio, pošto je otvorio vrata i pridržavao ih da Patrik i Sofi prođu, i Simon za njima. Skrenuše kroz nadsvođen prolaz u jednu veliku prostoriju, Patrik gurnu ćebe okačeno na vratima i stade pored Sofi. Duž prostorije su stajali kreveti, a na svakom od njih je ležao po jedan ranjenik. Nekima su glave bile umotane u zavoje a nekima noge; nekolicini je falio neki ud. Većina muškaraca nije pogledala u njihovom pravcu kada su ušli. Jedna bucmasta žena podiže pogled, a zatim nastavi da bandažira grudi jednog vojnika. Patrik pogleda Sofi. Lice joj beše potpuno bledo. On je utešno zagrli. „O bože, Patriče, oni jesu samo dečaci, vidite li?“ „Deluju mlađe zato što su ranjeni,“ reče on nežno. „Ne.“ Sofi drhtavo uzdahnu. „Onaj tamo nema više od četrnaest.“ Patrik pogleda u pravcu u kojem je pokazivala prstom. Video je takve rane na glavi u Indiji i nije bio ubeđen da će taj dečak preživeti. Odjednom se pred njima stvori jedan sitni dečak. Ruke mu behu prekrstene i nosio je ostatke dronjave francuske uniforme. „Zašto ste ovde?“, oštro ih upita. Govorio je engleski sa akcentom, ali razgovetno - a njegove sive oči bile su neustrašive. Taj dečak je zapravo delovao opasnije od Džona Henkforda sa sve puškom. On pogleda Henkforda iskosa. „Zašto si ih pustio unutra?“ Patrik zabavljeno pogleda Velšanina, potpuno napuštajući pomisao da je Henkford deo napoleonske zavere. Očito ga je ovaj francuski ulični mangup držao za gušu. Sofi načini kniks. „Vi mora da ste čovek koji je bio dovoljno hrabar da spase svoje drugove", reče ona, blagim tonom punim divljenja. Henri ocenjivački pređe pogledom preko lepe dame pred sobom. „Samo sam ih stavio u čamac“, reče on. „Ležali su tamo i umirali, prekriveni muvama. Nisam mogao... Nisam mogao sve da ih stavim u čamac.“ Patrik se osvrnu po sobi. „Spasli ste desetoricu", reče.


Henri pogleda visokog Engleza. Potom se Patrik nakloni. „Treba vam čestitati, Henri. Učinili ste nešto veoma hrabro.“ Po prvi put otkako su ušli u prostoriju, Henri je delovao pomalo zbunjeno. „Zovem se Anri“, reče. Iznenada načini malecni, ali precizan, dvorski naklon. Patrik podiže obrvu i nevoljno pogleda svoju ženu. Bilo je tu nečega više nego što se činilo na prvi pogled. Anri nije nikakvo obično francusko momče, to je sigurno. „Koliko imate godina, Anri?" upita Patrik. „Skoro trinaest.“ „Dođavola“, s gađenjem uzviknu Patrik, „dvanaestogodišnji pešadinac?11 „Ne, ja sam bio... ne znam kako se to kaže na engleskom“, reče Anri. „Nosio sam zastavu. Trebalo je da postanem vojnik čim napunim četrnaest.“ Sofi proguta knedlu i stegnu Patrikovu ruku. Anri, koji je delovao kao zaljubljeno kučence, vrlo stidljivo pogleda Sofi. „Da li biste voleli da ih upoznate?“ On pokaza rukom ka krevetima. Sofi mu odgovori na francuskom i to slomi poslednji Anrijev otpor. On se ozari i uze da je vodi po sobi, šapućući joj ime svakog ranjenog dečaka. Patrik je na trenutak posmatrao Anrija. Momčić mora da je imao tri ili četiri godine kada su Francuzi počeli da šalju svoje plemstvo na giljotinu - a onaj naklon sigurno nije naučio od nekog seljaka. „Kako ste se obreli u ovom manastiru?“, upita Patrik Henkforda. Henkford se žalosno osvrnu po sobi. „Mama i ja smo članovi Porodice Ijubavi. Jeste li čuli za nju?“ Patrik klimnu glavom. Ko nije čuo za Porodicu ljubavi? Oni su bili holandska verska grupa koja beše naizmenično optuživana za preljubu i nudizam, još od vremena kraljice Elizabete. On pogleda bucmastu bolničarku, koja je završila sa bandažiranjiem i sada je ispravljala pokrivače na drugom krevetu. Svakako nije izgledaia kao preljubnica. „Nisam znao da je Porodica još aktivna“, oprezno primeti Patrik. Nema potrebe da uzrujava Henkforda, bar ne pre večere. „O da, da, jeste, barem u Velsu“, neveselo reče Henkford. „Moj deda je postao član davne 1731. Kupio je ovaj manastir, misleći da će ovde da smesti pravu ’porodicu’. Ali kada se oženio mojom babom, ispostavilo se da ona ne miriše Porodicu Ijubavi, te je sve članove izbacila napolje. Ali kasnije se moja majka učlanila, pa tako i ja. Moj deda je umro, ali mi smo još deo Porodice. Nismo mogli da ne primimo te francuske dečake kada se čamac nasukao ovde.“ Patrik je polako sastavljao delove priče. „Anri je stavio momke u čamac i on se nasukao ovde.“


„Da. Obrnuli su oko rta i ušli u uvalu. Kao što rekoh, nismo mogli da ih odbijemo, pošto bi ih vlasti prosto streljale. A Porodica ljubavi nije preterani ljubitelj vladinih pogubljenja.“ I to s pravom, pomisli Patrik. Mnogi članove takozvane Porodice su bili pogubljeni od strane britanske vlade tokom poslednjih sto godina. Ipak, mogao je da odbaci opasnost od Napoleonove invazije preko ovog manastira. Večera je poslužena u manastirskoj kuhinji, na dugom, oribanom stolu. Pošto je spasen sa broda, Flore je pogrbljeno sedeo na jednom kraju stola naspram Simon. Sofi se spusti na klupu, praćena Anrijem, koji se izgleda pretvorio u njenu senku. Nije mrdnuo od nje otkako su se upoznali. „Nije li ovo divno?“ Patrik pažljivo pogleda svoju ženu. Kad bi samo londonsko društvo moglo sada da vidi svoju kraljicu! Sofina kosa bila je potpuno zamršena, pošto beše skinula šešir i bacila ga negde. Oči su joj blistale od uzbuđenja zbog pomisli na večeru sa sopstvenom poslugom u manastiru iz trinaestog veka. „Da,“ odgovori on, potiskujući osećaj topline koji je pretio da mu zavrti mozak. On namerno izjavi tonom oholog aristokrate: „O da, ovo je neponovljivo zadovoljstvo.“ Sofi nabra nos. „Rugate se, gospodine“, reče ona. „Nigde ne bih radije bila nego ovde, na večeri sa gospodarom Anrijem.“ Njen muž je, s druge strane, mogao da se seti mnogo stvari koje bi radije radio. Ali bile su suviše nezgodne za uši jednog dečaka, te ih on zadrža za sebe.


Šesnaesto poglavlje Sofi se rano probudila i iskrala iz kreveta. Patrik je ležao umotan u ustajali pokrivač i samo je vrh jednog uva virio iz njegovih crnih kovrdža. Sofi na trenutak zastade, uvijajući bose nožne prste na hladnom kamenom podu. Zatim tiho navuče haljinu koju je nosila juče i s mukom zakopča dugmad na leđima bez Simonine pomoći. Zatim navuče svoj ogrtač i poluduboke čizme i iskrade se iz sobe. Čim je izašla, Patrik se okrenu i pogleda u paučinom prekrivene grede na tri metra iznad njegove glave. Dešavalo se nešto što je prevazilazilo njegovo iskustvo. Koliko god da je umešno zavodio, njegova malena žena mu se nikako nije potpuno predavala. Iako nije bio baš takav ženskaroš kakvim ga je smatrala, istina je da su se njegove prethodne ljubavnice do tog trenutka u vezi već zaklinjale na večnu ljubav. Patrik se namršti. Kakav je on arogantni vetropir! Prosto je pretpostavio da će Sofi sasvim zaboraviti na Bradona, čoveka za kojeg je trebalo da se uda. Najgore od svega je što nikada ranije nije želeo te izjave ljubavi koje su mu druge žene tako olako upućivale, ali sada... sve je bilo drugačije. Patrik frustrirano prostenja. Želeo je da čuje te reči od Sofi. O bože, ipak je upao u mišolovku. Te reči poprimiše novo značenje. Nije bio zarobljen arhaičnim rečima svadbene ceremonije. Ne, on je bio zarobljen sopstvenom zbunjujućom, sramotnom potrebom za svojom ženom. Na Patrikovim usnama zaigra senka osmeha. Uostalom, Sofi je njegova žena. Ako je on zarobljen, i ona je. Pa šta ako nije šaputala nežne reči? Možda se nije tako osećala. Možda su mu sve one druge žene govorile ono što su mislile da želi da čuje. Utom mu se javi prizor Sofi kako uzdiše i izvija se uz njegovo telo. U stvari, Sofi mu jeste rekla šta oseća, ali ne rečima. Pa šta ako ta osećanja nisu uključivala pomamne izjave prazne ljubavi? Utoliko bolje. Imaju iskrenu vezu. Nema ispraznog blebetanja među njima. Patrik polako ustade. U srcu mu se rasplamsavala čvrsta odlučnost. Nekako če izmamiti te reči sa Sofinih usana. Jer čak i da su samo prazni ukrasi, hteo je da ih čuje od nje. Ne, morao je da ih čuje. Jer... Ali on navuče odeću i napusti sobu, da se ne bi suočio sa odgovorom na to „jer“. Zašto bi on, kome nikada ni od koga ništa nije trebalo, morao da čuje izjave ljubavi od jedne žene? Patrik je doručkovao sam u kuhinji. Flore je držao slovo, okružen grupom zbunjenih Velšanki koje verovatno nisu razumele ni reč, ali su delovale zadivljeno jednim od Floreovih najvećih dostignuća - razbijanjem jajeta jednom rukom. Nebo, vidljivo iza isflekane krpe koja se vijorila na kuhinjskom prozoru, ponovo je bilo vedro. Oluja je prošla. Patrik je bio nestrpljiv da se vrati na Ševu i


vidi da li je pretrpela ikakvu štetu. Pronašao je Sofi u bolničkoj sobi. Razgovarala je sa Henkfordovom majkom, na drugoj strani sobe. Patrik smesta primeti da je Anri još uvek zalepljen za nju. „Mladom Anriju se zaista dopada vaša žena“, reče glas pored Patrika. Henkford je stajao tu i gledao u istom pravcu. „Pričao je s njom bez prestanka, o svojoj mami i tako tome.“ Patrik pogleda mladića anđeoskog lica pored sebe. „Šta ćete uraditi sa Anrijem i drugim dečacima kada se oporave?“ Henkfordovo lice poprimi zabrinut izraz. „Ne znam, stvarno. Nekima od nji’ je već dovoljno dobro da idu, ali ne znam gde da i’ pošaljem. Ima malo Francuščića u ovim krajevima pa će štrčati, to je sigurno. A ne mogu nazad, jer će samo opet postati topovsko meso.“ Patrik uzdahnu. „Pošaljite ih u London“, reče. Henkford ga oprezno pogleda. „Kako to mislite, gospodine?" „Pošaljite ih u London i naći ćemo im posao negde. London je pun Francuza te neće biti upadljivi." Plave oči se osmehnuše Patriku kao da je iznenada postao zlatna statua. „To je, vala, baš ljubazno od vas, gospodine, baš ljubazno. Da znate da je vaša ledi predložila isto, ali sam joj rekao ne, jer biste se vi možda usprotivili. Kako kaže Biblija, muškarac je glava porodice. To je baš ljubazno od vas.“ Patrik pređe preko velike prostorije, svestan nečeg čudnog. Nije li Džon rekao da njegova majka ne govori engleski? I tek pomalo francuski? Na kom su onda jeziku ona i Sofi razgovarale? Ali kada je stigao do njih, gđa Henkford se vratila svom pacijentu, a Sofi se okrenula ka njemu sa osmehom. „Dobro jutro, Patriče. Pričala sam Anriju da bismo ga rado ugostili... Ali Anri joj upade u reč: „Gospodine, rekao sam joj da sigurno ne biste voieli da vas posetim, kao da sam ja neka ugledna ličnost. Mislio sam da biste možda mogli da me zaposlite u svojim štalama.“ Patrik pogleda Anrija. Njegovo lišce beše napeto, a telo zgrčeno, kao da pokušava da se odbrani od razočaranja. Ali njegove sive oči si bile vrlo ponosne. „Radovao sam se vašoj poseti“, ozbiljno reče Patrik. „Kao gosta, ne kao štalskog momka.“ Anri odmahnu glavom. „Ja nisam cas de charité.22 Moram zarađivati za život.“ „Ko vam je bio otac, Anri?“ Anri se uspravi. „To je nevažno, umro je kada sam bio veoma mlad, a podigao me je mesje Per, koji je bio ribar.“ Anri je očito usvojio republikanska načela tokom detinjstva.

22

Socijalni slučaj, fr.


„Ko vas je naučio kako da se naklonite?“, upita Sofi. „I da govorite engleski?“ „Ranije sam imao englesku dadilju“, reče Anri. „Ali ona i maman su takođe umrle.“ Tu stade. Anri je bio sin nekog plemića, u to nema sumnje, pomisli Patrik. Možda mogu da pronađu neke od njegovih rođaka, ako su još živi. „Znate li ime svog oca, Anri?“, nežno upita Patrik, ali u tom pitanju se krila i naredba. „Mesje Lej Latur“, nesigurno reče Anri. A zatim, kada je Patrik uhvatio njegov pogled, dodade, „grof od Savojara.“ Sofi kleknu i uze Anrijeve ruke. „Volela bih da dođete u London kao moj gost“, reče. „Ponekad sam usamljena i vi biste bili odlično društvo.“ Patrik s mukom potisnu osmeh. Sofi - usamljena? Anri je kratko pogleda ispod gustih tamnih trepavica, a zatim ponovo uperi pogled u pod. „Mislim... Meni nije mesto u finoj kući“, reče on. Glas mu je bio na samoj ivici plača. „Moji roditelji ne mogu da uzvrate tu čast.“ „Učinili biste mi veliku uslugu“, reče Patrik. „Ja sam često van kuće i, kako je moja žena objasnila, ona je usamljena. Mogli biste biti njen - njen pomoćnik kada sam ja odsutan.“ Anri se zagrize za usnu. „Ne možete se vratiti u Francusku“, istaknu Sofi, „a ne možete ni doveka ostati u ovom manastiru.“ Dečak još uvek nije delovao ubeđeno, te Patrik dodade čvrsto: „Vaš otac bi to želeo“. „Ne sećam se svog oca“, uzvrati Anri. Dođavola, ovaj dečak je tvrdoglav kao mazga! „Onda morate prihvatiti da sam u pravu“, izjavi Patrik najuštogljenijim tonom koji je mogao da prizove. „Vaš otac bi želeo da živite u plemićkoj kući, a ne u velškom manastiru, i sigurno ne u štalama.“ Sofi ustade i protrese haljinu. „Eto, to je rešeno“, reče ona žustro. „Anri, molim te pronađi Simon i Florea i reci im da smo spremni za povratak na Ševu.“ Dok je Anri odlazio ka kuhinji, priđe im Džon Henkford. Beše slušao njihov razgovor. „Bilo mi je krivo kada je Vaša sluškinja rekla da morate da se sklonite ovde“, reče on. „Mislio sam da Londonci imaju crna srca. Ali drago mi je što mogu da kažem da nije tako. Nemaju svi Lonđonci crna srca.“ Sofi zausti da odgovori, ali Džon je predupredi. „I još nešto... Nisam očekivao da tako dobro govorite, gospoja. Ne naš jezik. Dirnut sam, eto šta sam, dirnut. To ću i reći prijateljima u pabu večeras. Londonci koji govore velški! To je dovoljno da se poveruje da nisu svi Englezi loši.“ Sofi dobaci Patriku nervozan pogled. Očigledno je bio zatečen ovim obrtom u razgovoru.


Pa dobro. Sve je izašlo na videlo, pa zašto ne bi bila pristojna? Ignorišući Patrika, ona glatko pređe na kotrljajući velški i propisno se oprosti od Džonove majke. Zatim se okrenu svom mužu sa ljupkim osmehom na licu. „Hoćemo li nazad na Ševu?“ Srce joj je lupalo. Da li je Patrik ljut? Nije tako delovalo. Zapravo je izgledao blago zbunjeno. Čim su kročili u hodnik, Patrik reče: „Velški? Velški? Je li vaša majka poluVelšanka polu-Francuskinja, ako uopšte postoji takva kombinacija?“ „A ne“, uzvrati Sofi. „Naša pralja je bila Velšanka.“ „Pralja!“ Njen muž je očito bio zabezeknut. „Kakvog ste vi dodira imali sa vešom ili osobom koja ga je prala?“ „Zvala se Meri. Provodila sam mnogo vremena sa služavkama“, objasni Sofi, „jer su moje guvernante stalno davale otkaz - ili bivale otpuštene. Naposletku, Meri me je naučila velški.“ Patrik je zamišljeno pogleda. „Šta ste radili da biste oterali guvernante, stavljali miševe u njihove postelje?“ Sofi se umalo ne zakikota. „Ne! Ne, ja sam bila sasvim mirno dete. Problem je zapravo bio u mom ocu“, dodade nelagodno. „Ah.“ Patrik pruži Sofi njen muf. Anri - koji je očigledno vrlo ozbiljno shvatio svoju ulogu pomoćnika - usmeravao je Simon i Florea niz vijugave stepenice na litici pred njima. Sunce je bilo visoko na nebu, a dan hladan. Visoko iznad njih, dva jastreba su kružila oko oronulih dimnjaka manastira. „Pogledajte“, uzviknu Sofi, pokušavajući da promeni temu. „Moja dadilja je uvek govorila da jastrebovi skidaju paučinu sa neba.“ „Vaša dadilja“, ponovi Patrik. „Gde je bila vaša dadilja dok ste se vi družili sa praljom?“ „Bila je udata za Merinog brata“, objasni Sofi. „Tako je Meri dobila posao u našoj kući. Moj otac obično nije zapošljavao sluge koje nisu bile Francuzi.“ Patriku se javio veoma čudan osećaj u vezi sa Sofinim detinjstvom. „Znači sva posluga su bili Francuzi, uključujući guvernante - kojima se vaš otac slobodno udvarao?“ „’Udvarao’ nije prava reč za to“, reče Sofi. „Ne bih to nazvala udvaranjem, pošto bi ih uvek uzimao u naručje baš u momentu kada bi mama prolazila tuda. Bio je prilično očigledan u tome. Čak i kao dete sam shvatala da njegovo ponašanje ima više veze sa nerviranjem mame nego sa samim guvernantama.“ „Pa, siguran sam da im se to nije dopadalo“, primeti Patrik. „Tačno“, odgovori Sofi. „Možda bi se manje bunile da je iskazivao iskrenu naklonost. Međutim, mislim da bi čak i mom ocu bilo teško da se udvara nekim od mojih guvernanti. Madmoazel Derida, na primer, imala je poprsje poput brodskog pramca. Ona je dugo ostala kod nas.“ „Šta se onda desilo?“


„Ah, tatu je šutnula njegova poslednja amour23 te nije imao čime da provocira moju majku u balskoj dvorani. Stoga se ponovo okrenuo domaćinstvu. Ali mama do tad već bese zamenila svu poslugu starijim i prilično neprivlačnim ženama, pa je tata bio primoran da se usredsredi na madmoazel Derida.“ Fasciniran i zgađen, Patrik je ponuka: „Šta je uradio?“ „Pa, ako se dobro sećam, strasno je zagrlio madmoazel u Plavom salonu.“ „I?“ „Udarila ga je po glavi bocom za brendi. “ Patrik se nevoljno štrecnu. „Nije ona bila kriva; to joj je prvo došlo pod ruku. Ali to je takođe bio prvi put da je moj otac otpustio jednu guvernantu, a ne moja majka. Danima je imao čvorugu iznad oka. Sećam se da sam bila vrlo srećna, jer je ostajao kod kuće cele nedelje. Nakon što je madmoazel Derida otišla, poslali su me u Čeltamsku školu za dame. Mislim da se mojoj majci smučila potraga za odgovarajućom guvernantom.“ Patrik se sumorno osmehnu Sofi. Nije ni čudo što je mislila da on kupuje drugim ženama negližee čim ona okrene leđa. Život sa markizom zvučao je kao pakao. Utom stigoše do doka i čamca koji ih je tamo čekao. Čak i Simon se bez pogovora pope nazad na Ševu, žudeći da se skloni sa vetra koji je rasterivao poslednje olujne oblake ka pučini. Patrik otprati svoju ženu do spavaće sobe, stavi Anrija pod budan nadzor jednog pouzdanog člana posade, a zatim ode da pronađe kapetana Hiberta. Oluja izgleda nije načinila nikakvu štetu Ševi i on je hteo bez odlaganja da obiđe Rt Milford Hejven. Iz nekog razloga, nije mu se žurilo da se pridruži Sofi u kabini, kao što je obično činio. Zapravo, on posla poruku u potpalublje kojom obavesti ženu da će jesti na palubi, umesto sa njom kao inače. Tek kada je stao uz kormilo, dok je brod oplovljavao rt, Patrik prepozna izvor svog nezadovoljstva. Dođavola, hoće li se njegova žena ikada zaljubiti u njega ako je ubeđena da se svi muškarci ponašaju kao njen otac? Sofi je izgleda bez ikakve primedbe prihvatala ideju da je on, Patrik, ženskaroš istog kova. Patrik se snuždi. Ko bi, osim ženskaroša, zaveo mladu devojku u njenoj spavaćoj sobi? Ko bi, osim zavodnika najgore vrste, ukrao verenicu svog najboljeg prijatelja? Dole, u kabini, i Sofi se borila sa očajem. Njena majka je očito bila u pravu kada je u pitanju muški prezir prema „plavim čarapama“. Patrik nikada pre nije ceo dan ostajao na palubi. Gadila mu se. A izgleda i da je bio oholiji nego što je mislila sama pomisao na to da je provodila vreme sa praljom uznemirila ga je, a kamoli pitanje njenog znanja velškog. Ne razmišljajući, Sofi otvori brodski prozor i izbaci svoju dragocenu tursku

23

Ljubav, fr.


gramatiku. Patrik nikada, nikada ne sme saznati da ona govori sedam jezika. Kada su senke počele da se pružaju po uglačanom parketu glavne kabine, Sofi je bila posve utučena. Najgore je bilo to što je potajno želela da Patrik zna za njeno poznavanje stranih jezika. Istini za volju, sa uživanjem mu je pokazala svoje znanje velškog. U sebi sam bila ponosna, pomisli Sofi. Pa, ponos prethodi padu. Ona odlučno uguši začetke razočaranja. Patrik je njen muž. To što je on isti kao i svi drugi muškarci - nebitno je. Iz odnosa svojih roditelja izvukla je pouku da se ne sme dozvoliti da razočaranje supružnikom buja. Mora se prihvatiti, a zatim zaboraviti, reče sebi Sofi. Taj nauk se odnosi na male i na velike činjenice, i na jezike i na ljubavnice. Patrik se konačno pojavi na vratima kabine u vreme večere, osećajući se blago posramljeno. Ševa se lagano ljuljala u sidrištu, čekajući da on narednog jutra proveri neurednu gomilu poluizgrađenih utvrđenja. Ali Sofi ceo dan nije izašla iz kabine. Upravljao je brodom, divio se Anrijevom novom umeću vezivanja čvorova, pregledao kapetanov dnevnik i svako malo bacao pogled ka stepeništu koje vodi do glavne kabine u nadi da će se Sofi pojaviti. Ali ona to nije učinila. I nedostajala mu je. Niko od posade nije ni trepnuo kada je gospodar konačno digao ruke i jurnuo niza stepenice. Behu oguglali na takva dešavanja, posebno nakon što ih je kapetan Hibert upozorio da zažmure na bilo kakve neuobičajene aktivnosti, inače teško njima. Ali Sofi ga nije čekala. Bila je ušuškana u bračni krevet i duboko usnula. Patrik iznenađeno primeti tragove suza na njenom licu. Nekako je mislio da će se ona prosto pojaviti ako bude htela da dođe na palubu. Sada se osećao zaista postiđeno. Zašto nije došao po nju? Sofi se razbudi dok joj je Patrik gladio kosu. „Šta je ovo?“ Patrikov prst pređe preko njenih obraza, a ton mu beše blago hrapav. Sofi se nasmeši. „Imala sam tužno popodne, to je sve. Znate, plakanje je ženska privilegija.“ Patrik usnama dodirnu njene. „Da li ste plakali zato što vam nisam poslao formalan poziv da mi se pridružite na palubi za partiju bekgemona?" „Ne“, reče Sofi. „Nedostajali ste mi.“ Sofi uzdrhta od njegovog toplog daha. „Uporno sam se nadao da ćete se pojaviti, o ženo mnogih jezika.“ Sofi pogleda Patrika pravo u oči, ali one ništa nisu odavale. „Ne sviđa Vam se to što govorim velški?“ „Gospode, zašto mi se to ne bi sviđalo?“ Ton mu odiše iskrenim iznenađenjem, pomisli Sofi.


„Bio sam šokiran“, reče Patrik, „ne toliko vašim znanjem velškog - to je bilo prijatno iznenađenje - već onim sto ste rekli o svom detinjstvu. Sigurno nije bilo lako odrastati sa vašim roditeljima.“ Sofi nije viđela svrhu u daljoj raspravi na tu temu. „A vaši roditelji? Jesu li se svađali?“ „Nemam pojma“, odgovori Patrik, ležući pored nje i naslanjajući se na lakat. „Oca sam viđao samo u svečanLm prilikama. Verovatno su se dovoljno dobro slagali. Nikada nisam čuo suprotno.“ Nije morao da doda da je neslaganje Sofinih roditelja bilo nadaleko poznato u visokom društvu. „Kakva je bila vaša majka?“, upita Soti sa znatiželjom u očima. Patrik se sagnu i lagano prstom pređe preko njenih jagodica. „Bila je veoma nalik vama“, reče. „Sitna i krhka. Sećam se grdnji naše dadilje - kad god bi majka došla u našu sobu, Aleks i ja bismo joj seli u krilo i gužvali joj haljinu. Uvek je bila veoma elegantna, ali nikada joj nije smetalo što joj gužvamo odeću. Nosila je čvrste podsuknje, toga se sećam. I mirisala je na divlje zumbule.“ „Koliko ste imali godina kada je umrla?“, upita Sofi. Patrikova ruka pade sa njenog lica. „Sedam. Umrla je rađajući dečaka koji takođe nije preživeo.“ Sofi uze Patrikovu ruku i prisloni je uza svoj obraz, meškoljeći se malo da bi se toplo pribila uz njega. „Žao mi je, Patriče. Tako mi je žao.“ Patrik iznenađeno okrenu glavu. Beše zagledan u ziđ, izgubljen u sećanju na to vreme. „To je bilo davno“, reče osmehujući joj se. Mogao bi da postane zavisan od žene koja mu se privijala uz grudi poput golubice ušuškane u gnezdo. „Imate li još neko veliko iznenađenje za mene, ženo? Možda govorite norveški? Švedski?“ Nastupi trenutak tišine u kabini. „Ne, o ne“, uveri ga Sofi, oštro odmahujući glavom. „Neće biti više iznenađenja, Patriče.“ On leže na leđa, nameštajući je na svoje grudi. „Divno je imati tako obrazovanu ženu“, reče on zadovoljno. „Sutra će brod pristati na oko nedelju dana. Otići ćemo u gostionicu, gde možete da naručite svu hranu i prepirete se sa gostioničarom.“ Sofi beše naslonila obraz na Patrikovu pamučnu košulju. ,je li vam majka mnogo nedostajala kada je umrla?“ Ponovo je bila opasno blizu suza. „O da“, iskreno reče Patrik. „Mislim da sam bio prava mamina maza. Aleksa bi podučavao otac, pošto je on bio naslednik, a ja bih onda imao majku samo za sebe. To je trebalo da bude uteha, pošto ja nisam bio naslednik, ali Aleks bi zapravo dao sve da je mogao da ostane sa majkom, i obojica smo to znali.“ Jedna suza kliznu niz Sofin obraz i utopi se u belinu Patrikove košulje. Nije mogla da podnese pomisao na malog Patrika koji pati za svojom majkom. Prosto


nije mogla to da podnese. „Jeste li plakali?“ Ton joj je bio sumnjivo visok, ali Patrik to nije primetio. Beše bačen u vrtlog sećanja na košmarnu nedelju kada je umrla njegova majka. „Plakao? Plakao sam bez prestanka. Nažalost, dan pre nego što je umrla sam bio nevaljao. Lagao sam o nečemu, zapravo, i ona me je s pravom izgrdila. Ali niko nije mislio da će porođaj biti opasan, pošto majka nije imala nikakvih problema kada je rađala Aleksa i mene. Čekao sam je te noći. Uvek bi došla da nas poljubi za laku noć i znao sam da više neće biti ljuta na mene. Ali ona nikada nije došla.“ Još Sofinih suza se izli na Patrikovu košulju. „Oh, Patriče!“ Glas joj zadrhta, ali Patrik je još bio duboko u uspomenama koje gotovo da beše izgubio. „Stoga sam ustao. Ustao sam i šunjao se kroz hodnike u spavaćici, jer je ona uvek dolazila. Ali nisam daleko odmakao kada...“ „Šta se desilo, Patriče?“ On čvršće privi Sofi uza sebe. „Čuo sam je kako vrišti“, reče on. „Otrčao sam nazad u krevet i zavukao glavu pod pokrivač. Sledećeg jutra sam mislio da je to bio samo san, ali ona je umrla.“ „O Patriče, to je tako tužno!“ On se pridiže i zapanjeno je pogleda. Njegova elegantna žena je nekontrolisano ridala. „Za ime boga? Sofi! Nemojte plakati, mila; nije bilo toliko strašno.“ Sofi na to samo zajeca još jače, uranjajući lice u njegovu košulju. Patrik je poljubi u ivicu čela, što je bilo sve što je mogao da vidi od njenog lica. Ona naposletku prestade da plače i dozvoli Patriku da joj obriše lice maramicom. „Oprostite", reče ona snebivljivo. „Prilično sam melanholična ovog popodneva.“ Zatim blago porumene, setivši se svih laži koje mu beše rekla. Znala je tačno zbog čega je melanholična. Patrik pogleda njene rumene obraze i najednom se doseti. „Vaš napad melanholije nema nikakve veze sa time što sam ceo dan bio na palubi?“ „Nema nikakve veze sa tim“, reče Sofi pomalo drhtavim glasom, dok joj je on sipao poljupce niz vrat. „Osećam se plačljivo, to je sve.“ Ton joj je bio samo malčice defanzivan. Aha, shvati Patrik. Sofi je uhvatilo ono vreme u mesecu. Pa, bilo je lepo znati da je njegova žena reagovala suzama umesto bacanjem stvari, kao što je činila Arabela. Arabela je bila tačna kao sat. Svakog meseca bi uništila komad keramičkog posuđa gađajući ga u glavu. Sofi još nije znala, pomisli Patrik, da se tako nešto ne može sakriti od muža. „Da li vam je redovno?“, upita je on. Sofi je delovala zbunjeno. „Da li mi je šta redovno?“ Blago rumenilo se uspe uz Patrikov preplanuli vrat. „Redovne... ženske stvari“, reče on uz nespretan pokret rukom.


Sofi fascinirano primeti da Patrik gestikulira u pravu njenog struka. Konačno shvati na šta misli i onda ona pocrvene. „Ah, da, manje-više... pa, ne preterano.“ „Ah, neredovno." Patrikov ton je bio samozadovoljan. „To je verovatno zato što ste bili devojka, a sada kada ste udati sve će se ustaliti." Sofi ga užasnuto pogleda. „Otkud vi znate te stvari?“ Patrik izbegnu odgovor na to pitanje. „Moramo otvoreno da razgovaramo, Sofi, pošto je redovnost ključ za sprečavanje rođenja deteta.“ Sofi zinu. „O čemu to pričate?“ „Postoje delovi meseca kada jedan par može voditi ljubav bez opasnosti od začeća“, objasni on. „A postoje i stvari koje se mogu uraditi da bi se sprečilo začeće tokom ostatka meseca. No, ja o tome nisam vodio računa“, dodade, blago se mršteći. „Mora da je do vas, Sofi.“ „Do mene?!“ „Do vašeg tela“, reče Patrik usnama tik uz njene. „Prethodnih mesec i više dana bio sam opijen. Ali ne smemo se više ponašati kao nemarni Ijubavnici, Sofi. Čim vam se pojavi sledeći mesečni izliv, recite mi i napravićemo raspored.“ „Nikada nisam nikome govorila o tome“, reče Sofi pomalo nategnutim tonom. „Niti je iko ikad od mene zahtevao rasporede ili bilo kakve informacije.“ „Nikada pre niste bili udati“, naglasi Patrilc. Uze da joj gricka bradu. „Dosad smo imali mnogo sreće. Mislite li da će početi sutra?“ Sofin ton je definitivno bio oštar. „Nemam pojma.“ E pa, ja imam, pomisli Patrik. Ali nije bilo svrhe u tome da se pred ženom razbacuje svojim intimnim poznavanjem ženskih raspoloženja. Ionako ga je već smatrala donžuanom. „Hajde da večeramo u krevetu“ reče Patrik ubedljivim tonom. „Ja ću vas hraniti.“ Sofi razrogači oči. „Hranićete me?“ Patrikov osmeh je bio vragolast, neodoljiv. „Dopašće vam se. Obećavam.“ I zaista, Sofi je bila oduševljena iskustvom jedenja u krevetu. Tako je prilježno prihvatila da joj on gricka komadiće kolača od limuna sa raznih delova tela, da su misli o rasporedima, začeću i sličnom iščilele iz njihovih umova. Suočen sa izborom da mu kći zauvek ode u američku divljinu ili da joj dozvoli da se nekoliko nedelja pretvara da je francuska aristokratkinja, Madlenin otac nije oklevao. „Voliš li ovog smotanka?“, upita on Madlen na brzom francuskom, dok je Bradon pristojno stajao pored nje. „Oui, Papa“,24 odgovori Madlen. „Ali on nije smotanko, tata!“ 24

Da, tata, fr.


„Jeste smotanko", tmurno reče njen otac. „Međutim, istovremeno je i erl i mogla si i gore da prođeš. „Imate li dobro imanje?“ Guste sede obrve se namrštiše na Bradona, koji se trže, izgubivši nit razgovora kada je prešao na francuski. Nikada nije bio dobar u jezicima. „Imam“, brzo odgovori Bradon pošto ga je Madlen munula laktom. „Imam dvadeset pet hiljada funti godišnje. Moje imanje je u Lesterširu, a imam kuće i u Delbingtonu i Londonu. Imam dobre štale u Lesterširu“, dodade, „trideset četiri konja po poslednjem brojanju.“ „Trideset četiri! Nijedna velika kuća nema manje od pedeset konja“, prasnu Vensan Garnije. Zatim usmeri svu pažnju na budućeg zeta. Previše parenja bliskih rođaka među engleskom aristokratijom. To je bio Slaslouov problem. „A koji ste vi erl?“ Bradon zinu. Na šta je, pobogu, starina mislio? „Erl od Slasloua“, pro muca. „Ne! Koji ste po redu?“ „Ah“, uzvrati Bradon. „Ja sam drugi. Otac mi je bio imenovan za erla šezdesetih.“ Gledao je Vensana kako se mršti. Izgleda da su čak i dreseri konja znali da su drugi erlovi novi erlovi. „Moj pradeda je bio vikont“, defanzivno reče Bradon. „Hmf.“ „Želim da se udam za ovog čoveka“, reče Madlen ocu, ignorišući blesave muške prepirke oko broja konja i broja erlova. „Ne možeš se udati za njega ako namerava da te odvede u Ameriku“, reče njen otac. „Onda ćemo ostati u Londonu i ja ću se pretvarati da sam francuska aristokratkinja“, praktično reče Madlen. „Bradonova prijateljica će mi pomoći da naučim kako da budem velika dama. Otići ću na bal i Bradon će se praviti da se zaljubljuje u mene i eto!“ Garnije napravi grimasu. Očito mu nije bilo u prirodi da podrži tako nezgodan plan. „A šta ako neko sazna?“, zareža on na Bradona. „Odmah ću se oženiti Madlen," reče Bradon. „Ionako bih što pre da se venčamo. Moja porodica to ne može da spreči, a i baš me briga za moj ugled u visokom društvu.“ Garnije mu na to uputi odobravajući pogled. „Mogla bi da budeš kći markiza od Flamariona", reče on škrto Madlen. „Istog ste uzrasta “ „Oh, tata", uskliknu Madlen, „kakva sjajna ideja!“ Ona se okrenu Bradonu. „Moj tata je radio za markiza i njegovu porodicu. Bila sam premlada kada smo otišli iz Francuske da bih ih se sećala, ali tata mi je ispričao sve o njihovom imanju u


Limuzanu i kući u Parizu, u Ulici Vožirar. Markiz je bio prilično čudan i retko je izlazio, ali njegova žena je bila veoma lepa i elegantna." „A rodbina, gospodine? London je pun francuskih emigranata i svi se izgleda međusobno poznaju.“ „Niko ne zna porodicu markiza“, reče Garnije. „Držao se po strani. Njegova žena, da. Imala je običaj da povremeno putuje u Pariz. Ali markiz i njegova kći uvek su bili kod kuće.“ „To je onda u redu“, sa olakšanjem reče Bradon. „Ne morate mnogo da govorite o tome, Madlen. Uostalom, ako je markizova kći bila otprilike vaših godina tokom svih nevolja u Francuskoj, ne bi se mnogo toga sećala.“ On se okrenu Garnijeu. „Pretpostavljam da markiz nije preživeo? Neće se pojaviti u Londonu?“ Garnije žustro odmahnu glavom, čvrsto stisnutih usana. Ali Madlen nije izgledala sasvim srećno. „Kako da se pretvaram da sam kći markiza od Flamariona?“, reče ona potišteno, gledajući svog tatu. „Toliko puta si mi rekao koliko je elegantna i savršena bila markiza. Šta je sa ljudima koji su je poznavali? Baciće jedan pogled na mene i videti da nisam ni nalik lepoj markizi!“ Dva muškarca koja su je volela najviše na svetu pogledaše Madlen tupo. „Vi jeste lepi“, reče Bradon sa apsolutnom sigurnošću. „Osim toga, kćeri često ne liče na svoje majke. Pogledajte samo moju sirotu sestru Margaret. Majka mi se često zaklinjala da je ta devojka previše pegava da bi bila njena kći, ali Margaret je i pored toga sklopila sasvim razuman brak.“ Nastupi trenutak tišine nakon njegovog zapetljanog govora. Veđe Vensana Garnije behu strašno nabrane. „Ti si divna devojka“, reče on Madlen odlučno. „Uostalom, ljudi će pretpostaviti da ličiš na markiza.“ „Ali sigurno znaju kako je izgledao“, uporno nastavi Madlen. „Sigurna sam da je i on bio vitak i elegantan.“ Ona spusti pogled na svoje obline. „Ja Prosto ne izgledam kao aristokratkinja!“ „Izgledaš bolje od svih onih praznoglavih žena“, uzviknu njen otac. „Neću da čujem više ni reč o tome!“ Madlen poskoči od iznenađenja. Njen otac je bio tih čovek koji nije bio sklon priči. A isto tako je retko i vikao. „U redu, tata“, pristade ona. Bradon je uze za ruku i osmehnu joj se, bistrih i iskrenih očiju. „Ja ne bih želeo da budete vitki i elegantni, Madlen. Želim vas baš takvu kakva jeste.“ Nešto u njegovom tonu razbukta rumenilo u Madleninim obrazima. „Ne dites pas ça!“,25 negodova ona. „Čuće vas tata!“ Ali kada je Madlen pogledala svog oca, on se beše vratio svojim računovodstvenim knjigama i nije mogla da oceni po osmejku koji mu je titrao na 25

Ne govorite to, fr.


usnama da li je čuo Bradonov komentar. „Odlazite! Odlazite!“, graknu Garnije. Zatim oštro pogleda Bradona. „Možete zamoliti ledi Sofi da nas poseti kada se vrati sa svadbenog putovanja. Voleo bih da upoznam ženu koja treba moju kćer da nauči kako da bude dama. Po napisima u Mornin gpostu deluje vrlo budalasto!“ Bradon se s poštovanjem nakloni, moleći boga da Sofi nije jedna od onih žena koja će dizati dževu oko posete javnoj štali. I nadajući se da će se Ševa uskoro vratiti u London. Lord Breksbi se u potpunosti slagao sa Bradonom oko povratka Ševe. Provodio je mnogo vremena brinući zbog neprijatne vesti da Napoleon planira da sabotira engleski poklon Selimu. Sofina majka, zaokupljena novim, mada ne neprijatnim iskustvima, takođe je željno iščekivala povratak svoje kćeri u London. Kuća je bila neobično tiha bez Sofi, i pored četrdesetak slugu. S druge strane, izgledalo je kao da naleće na Džordža kako god da se okrene, dok ga je pre udaje kćeri viđala isključivo uveče. Iz nekog razloga njen muž više nije bio toliko zainteresovan za posete klubu kao pre. Sada kad je ponovo imao pristup svetom prostoru ženine spavaće sobe... pa, bilo je vrlo zabavno nagovoriti uštogljenu markizu na malo popodnevne nepodopštine. Ali i Džordžu je nedostajala njegova mala Sofi. Nije bio ni svestan koliko je računao na to da ga njeno bezrezervno prihvatanje i ljubav učine manje usamljenim? Otresajući tu pomisao, Džordž krenu u potragu za Eloiz. Zašto ne bi gnjavio svoju ženu, iako je tek deset ujutro? Sve u svemu, brojni stanovnici Londona razmišljali su o Ševinom povratku. U delu grada poznatom kao Vajtfrajars, upravo tu želju je iskazivao jedan elegantan i vitak gospodin. „Čim se Fouks vrati“, reče on, skrećući pogled sa paukova koji su visili sa mračnih i niskih greda nad njim, „predlažem da mu priđemo... pažljivo.“ Njegov partner se pomuči da shvati šta je ovaj hteo da kaže. „Bili mi pažljvim ili ne“, istaknu on, „Fouks nema žezlo. A sad čujem da mu ga neće dati dok ne stigne tamo. Šteta, eto šta je. Prokleta šteta.“ Mesje Fuko (kako je bio poznat u Londonu) uzdahnu. Nije znao kako se engleska vlada dokopala informacija o njegovom lukavom planu da Selimovo žezlo sa rubinima zameni eksplozivnim žezlom, ali nije bilo svrhe plakati zbog toga. „Klemper je osujećen i sada nemamo načina da dođemo do tog žezla.“ Ton mu je bio blago kritički. „Moramo, dakle, postići svoj cilj drugim sredstvima. A naš cilj je da se postaramo da engleski ambasador dovede Selimovo krunisanje u ozbiljnu opasnost.“ „I dalje mislim da je šteta“, reče Krtica (tako su ga zvali prijatelji). „Sve sam bio fino udesio. Klemper je trebalo u tren oka da zameni žezla.“ Mesje Fuko ponovo uzdahnu. I njega je to jedilo, pošto beše nameravao da prisvoji nekoliko rubina kojima je engleska vlada tako obilato kitila žezlo. „Zašto ne bih podmitio jednog od novih momaka koji rade na žezlu?“,


predloži Krtica. „Nemoguće“, odgovori Fuko. Vonj u Krtičinoj maloj kući bio je zaista užasan. Fuko odluči da diše na usta, što njegov glas učini začuđujuće dahtavim. „Prvobitni juveliri su otpušteni, svi do jednog, i sasvim sam siguran da će novi zaposleni biti manje prijemčiviji od našeg dragog Klempera.“ „Pa, možda ste u pravu“, reče Krtica. „Šta onda da kažemo Fouksu kad se vrati?“ „Mislim da ćemo se obratiti gospodinu kao ambasadori sa Selimovog dvora“, uzvrati Fuko. „Oh.“ Nastupi momenat tišine. „Vi govorite turski, zar ne? Dobro se sećam da je to bio moj uslov za zapošljavanje“, blago reče mesje Fuko, uzimajući čipkanu maramicu iz džepa i mašući njome ispred sebe. Nije gledao u Krticu. „Govorim pomalo“, reče Krtica trunku sumnjičavo. „Naučio sam od majke, da.“ Mesje Fuko ne izrazi svoje uverenje da Krticina majka verovatno nije bila najbolja učiteljica. „Bu masa mi? Prevedite to, molim vas, dragi Krtice.“ Iza njegovog mirnog tona se krila čelična čvrstina. Ali Krtica je bio spreman za taj izazov. „Da, ovoje sto“, reče on, lupkajući rukom po čvrstom drvetu pred sobom. Fuko se osmehnu i Krtica se opusti. „Ne morate mnogo da govorite“, primeti Fuko. „Ja ću se predstaviti kao izaslanik Selimovog dvora. A moje znanje turskog je odlično.“ Krtica klimnu glavom. On čupnu svoje ofucane pantalone. „Poslaću vam svog krojača“, reče mesje Fuko sa veselim sjajem u oku. Bilo je u skladu sa njegovim smislom za humor da naredi nežnom Fransoa, njegovom genijalnom krojaču, da uđe u opasan mrak vajtfrajarskih uličica. Krtica ponovo klimnu glavom. „Vi, moj dragi Krtice, možete osmatrati kuću Patrika Fouksa u narednih nekoliko dana. Voleo bih da mu se obratim čim se vrati. A dok ste tamo... možda biste bili tako ljubazni da se raspitate o njegovom domaćinstvu, u malo, malo verovatnom slučaju da naš nežni pristup ne uspe.“ Krtičine oči zasjaše. To je već mogao da razume. „Imate pravo“, reče veselo. Mesje Fuko odšeta nazad do svojih kočija sa malim osmehom na tankim usnama.


Sedamnaesto poglavlje Ševa je pristala u kasno popodne jednog utorka u martu, nakon odsustva koje je trajalo oko šest nedelja. Časni Patrik Fouks i njegova grupa su morali da sačekaju dobrih pola sata da se iskrcaju, na radost četiri lučka radnika koji su lenčarili na doku. Nisu primetili francuskog mangupčića, ali su svakako primetili Sofi, čija su sitna figura i svetli uvojci bili pravi amblem jedne ljupke Engleskinje. Jedne smerne, pristojne engleske dame. Što ona nije bila. Ševa je pristala sa buntovnikom na palubi. Sofi beše otplovila put Velsa ni ne pomišljajući da pomogne Bradonu. Ali kako se brod približavao pristaništu, uz spoznaju da nema čime da ispuni vreme osim dosadnim ciklusom kupovine i čajanki, u srcu poče da joj buja lukava ambicija. Eloiz se ponosila svojim društvenim oštroumljem, svojom sposobnošću da na udaljenosti od deset metara prepozna ne-sasvim-savršenu damu. Ko bi stoga bolje od njene kćeri mogao da prevari čitavo visoko društvo i kćer dresera konja predstavi kao francusku aristokratkinju? Zaboraviće na učenje jezika koje nikada neće imati priliku da govori. Sofi će postati umetnica, kao njena prijateljica Šarlot. Stvoriće sliku jedne francuske dame. Živi zavet Eloizinoj strogoj obuci, kada bi samo Eloiz za to znala. Što se nikada neće desiti, podseti se Sofi. Moralnost njene majke je bila prejaka da bi prihvatila uljeza unutar svetih zidina visokog društva. Tu je postojao i jedan veliki problem. Šta će Patrik pomisliti o celom planu? Sofi je ponekad zamišljala da bi on oberučke prigrlio dramu i naznaku rizika, a ponekad bi pomislila da bi ga taj pokušaj zgrozio. Te večeri, dok su Patrik, Sofi i Anri upravo završavali kasnu večeru, Sofi upita: „Niste li Bradon i vi pravili kojekakve zavrzlame u školi?“ Patrik podiže pogled na pomen Bradonovog imena. Upravo beše razmišljao o tome da li je Sofi konačno zaboravila na Bradona. Izgleda da nije. „Šašave dečije igrarije“, reče on kratko, vraćajući pažnju na svoju porciju piletine. „Zašto pitate?“ „Ah, onako“, nonšalantno reče Sofi. „Samo sam razmišljala o tome kakvi ste Bradon i vi bili kao deca.“ Sve gore od goreg, s Patrikove tačke gledišta. Zašto bi kog đavola njegova žena htela da provede makar i trenutak u razmišljanju o Bradonu, osim ako se nije nadala da će ga uskoro videti? „Kakve igrarije?“, Anrijeve oči su blistale od radoznalosti.


„Bradon je večito pokušavao da navede nekog nastavnika da pomisli da je on neko drugi.“ Anri slegnu ramenima. To nije zvučalo preterano zanimljivo. „Smem li da odem od stola?“, upita. Polako se vraćao normalnim aktivnostima jednog zdravog dvanaestogodišnjaka, daleko od ratnih strahota. Beše proveo to popodne u Patrikovim štalama i jedan stajski momak mu je uveče ponudio da mu pokaže sliku dvoglave krave. „Je li Bradon bio uspešan u prerušavanju?“, upita Sofi nakon što je Anri izašao iz sobe. Patrik podrugljivo prevrnu očima. „Ne, nikada.“ „Ah, siroti Bradon“, mehanički reče Sofi dok joj se u glavi vrtelo. Izgleda da je Bradon samo nastavljao tradiciju pokušavajući da predstavi svoju buduću ženu kao francusku aristokratkinju. A Patrik očito nije želeo da ima išta sa Bradonovom novom „igrarijom“. Što je možda još važnije, ideja je zvučala neverovatno odvažna, s obzirom na Bradonovu istoriju propalih prerušavanja. Patriku se nije dopadala briga koja je skupila Sofine obrve. Zašto je njegova žena saosećala sa tim glupanom? Bradonovo počasno mesto starog, dragog prijatelja ispari iz Patiikovog uma. „Bradon laže“, reče Patrik oštro. Sofi ga pogleda, prepadnuta iznenadnim gađenjem u njegovom glasu. U nekom zavučenom uglu svog uma mogla je da čuje Dejvida Marloua kako govori da je Patrik cepidlaka kada je u pitanju iskrenost. „Laže? Kako to mislite?“ „Retko pravi razliku između istine i neistine.“ Sofi upitno pogleda svog muža, ali Patrik nije želeo da nastavi. U stvari, najednom mu se sve skupilo i osećao se prilično sumorno. To se da srediti, pomisli on, uz malo intimnosti sa mojom ženom. Zato obiđe sto i sede na naslon Sofine stolice. Bez ijedne reči poče da izvlači ukosnice iz njene kose i da ih rasipa po tepihu. Polako, polako, uvojci boje meda i sunčevih zraka spustiše se niz Sofina leđa i ramena. A kada su Patrikovi dugi, spretni prsti poslednji put prošli kroz njenu kosu i prešli na kopče na njenoj haljini, Sofi je uveliko prestala da razmišlja o Bradonu i njegovim problemima. Stoga se Patrik nađe donekle zatečen činjenicom da je prva poruka koja je stigla narednog jutra bila od erla od Slasloua. „Šta sad on hoće?“, zareža on, slika i prilika ljubomornog muža. Sofi iznenađeno pogleda Patrika. „Sigurna sam da je samo ljubazan. Poziva me na vožnju.“ Patrik frknu. Otkad je Bradon tako uglađen? Njegovi maniri bili su posve labavi. „Niste slobodni za vožnju“, reče on brzo. „Nisam?“ Sada je Sofi bila stvarno iznenađena. Je li Patrik posesivan tip? To


je bila prilično uzbudljiva pomisao. Uzbudljiva, ali nepraktična. Ona sklopi ruke u krilu i pogleda svog muža. „Postoji li neki razlog zašto ne želite da se vidim sa Bradonom?“ „To ne deluje pristojno“, uzvrati Patrik. „Ja sam udata žena“, istaknu Sofi. „Niko neće ni trepnuti ako se provozam s jednim neženjom.“ „Ali bili ste vereni s ovim konkretnim neženjom!“ „Udata sam za vas“, napomenu Sofi. „Ne mislite valjda da bih vas prevarila sa Bradonom.“ Uz tako razumno sročen argument, Patrik je morao da prizna da zaista nije mislio da bi ona ikada mogla da pogazi svoje bračne zavete - s Bradonom ili bilo kime drugim. Ima integritet njegova mala Sofi. „Oh, u redu“, reče on, uz osećaj da je nekako izgubio bitku. „Viđajte se s njim do mile volje! Načinite ga svojim družbenikom!“ „Mislim da neću“, mirno odgovori Sofi. „Družbenik bi trebalo da bude u stanju da sastavi više od dve rečenice, zar ne?“ Patrik u njenom oku vide sjaj od kojeg se oseti mnogo bolje. Sofi priđe vratima jutarnjeg salona. „Uvek je tu muž“, reče ona zadirkujući ga, „kada treba imati zapetljan razgovor!“ Patrik kobajagi zareža i posegnu za svojom nasmejanom ženom, ali ona uteče kroz vrata. Patrik uze Bradonovo pismo koje Sofi beše ostavila na stolu. Poruka je zvučala krajnje neljubavno: „Moram vas videti. Pokupiću Vas u landaletu sutra u četiri.“ Pogrešno je napisao landolet. Ponaša se nerazumno, prizna sebi Patrik. Stvar je u tome da... da Sofi nije ni natuknula da je zaljubljena u njega. Zapravo, izgledalo je kao da ni ne pomišlja na to. Proveli su skoro dva meseca zajedno u skučenom prostoru, a njegova žena nije pokazivala ni najmanji znak da će mu izjaviti ljubav. Utom Sofi proviri u sobu. „Štaviše, očekivaću od svih svojih družbenika da odlično govore francuski!“, reče ona nestašno. Patrik ustade i susrete njen pogled, koji je odisao vragolastom sugestivnošću. Izuzetno ga je obradovalo otkriće da može da pretvori svoju ženu u vatrenu, divlju zavodnicu uz pomoć nekoliko francuskih reči izgovorenih dubokim tonom. Potom njen osmeh iščeznu. „Da li vi to čitate moje pismo, Patriče?“ Ton joj odjednom postade hladan. Patrik spusti pogled i uvide da još drži Bradonovu poruku. Zatim je baci kao da je u plamenu. „Zašto mora da vas vidi?“ Sofi se uspravi. „Ne zato sto ugovaramo randevu. Imajući to u vidu, ne tiče vas se.“ Patrik stisnu usne. Griža savesti koju je osetio zbog čitanja Sofine prepiske učini njegov ton mnogo grubljim nego što je trebalo. „Svakako me se tiče, dođavola! Vi ste moja žena i vaš ugled je moja stvar.“


„Hoćete da kažete da će mi ugled biti ukaljan ako se provozam s Bradonom?“ „Pa, vaš ugled ionako nije baš sjajan, zar ne?“, brzopleto reče Patrik. „Sada kada ste udati, svi će očekivati da me vučete za nos!“ „Vučem za nos?!“, reče Sofi, zastajući kod svake reči. Srce joj je udaralo u grlu. „Smatrate da je moj ugled toliko... ukaljan da me čini ozloglašenom?“ „Ne radi se ovde o vašem ugledu“, reče Patrik ispravljajući se. „Važne su Bradonove namere. Ne vidim šta bi jedan osvedočeni ženskaroš mogao da radi sa jednom mladom udatom ženom, osim očiglednog.“ „Ženskaroši se svakako međusobno prepoznaju", uzvrati Sofi, tonom prožetim prezirom. „Međutim, Bradon nije pokazao želju da me zavede pre udaje i prilično sam sigurna da je tek sad ta želja nepostojeća.“ „Bradon je prevrtljiv“, reče Patrik, frustrirano prolazeći prstima kroz kosu. „Ne sviđa mi se pomisao da vas zavlači, a sam bog zna u koju svrhu. To jest, znam u koju svrhu! Prilično je drsko od njega da peca u ribnjaku svog najboljeg prijatelja!“ „To zvuči neopisivo vulgarno“, ledeno uzvrati Sofi. „ Ali ako se već spuštamo na taj nivo, dozvolite da vas podsetim da ste vi taj koji je prvi pecao u Bradonovom ribnjaku!“ „Zašto se ne bih interesovao za razloge vašeg viđanja sa Bradonom?“, Patrik uzviknu, sada već potpuno pobesneo. „On možda nije hteo da poljubi vas, ali ne može se reći da je obrnuto istina, zar ne?“ Sofi iznenađeno uzdahnu. „Šta hoćete time da kažete?“ „Hoću da kažem“, nastavi besno Patrik, „Bradon mi je rekao da ste ga bili nagovorili na bekstvo jer ste bili ludo zaljubljeni u njega. Samo niste imali sreće, pa sam se ja popeo uz one merdevine dok ste vi čekali Bradona... u svojoj spavaćoj sobi!“ Bes sada obuze i Sofi. „Vi! Vi se usuđujete da tvrdite da sam ja zavela vas? Vi! Muškarac koji je naširoko poznat kao zavodnik! Muškarac“, nastavi ona jetko, „koji zavodi nevestu svog najboljeg prijatelja. Ne smete govoriti da sam ja planirala da zavedem Bradona. Bila sam odlučila da otkažem veridbu - i vi to znate! Dovoljno dugo ste skrivali svoj identitet od mene da biste saznali.“ „Nijedna dama ne poziva gospodina u svoju spavaću sobu osim ako ne želi da mu da do znanja da je slobodna. Svakako me niste oterali kada sam prišao krevetu!“ Sofino grlo je gorelo. „Jesam“, reče ona, rastrzana između želje da vrišti i želje da zaplače. „Gurala sam vas od sebe dok niste skinuli kapuljaču.“ „Hoćete da kažete da ste se predali samo zato što sam u toj odori bio ja? To je malo neverovatno!“ „ Ali je istina.“ „Znači mislite da ću poverovati da ste se udali za mene iz ljubavi?“, reče


Patrik uz podrugljiv osmeh dok joj se približavao, nečujnim koracima na drvenom podu. „Da se prisetim, bili ste toliko ludo zaljubljeni u mene da ste odbili moju prosidbu i preklinjali drugog muškarca da pobegne s vama.“ „Nisam to rekla!“ Patrik podsmešljivo izvi obrvu. „Šta niste rekli?“ „Nisam rekla da sam se udala za vas iz Ijubavi", besno reče Sofi. Patrik je sada bio dovoljno blizu svoje žene da je mogao da vidi sjaj suza u njenim očima. Taj prizor učini da njegov bes iznenada utihne. „Znači udali ste se za mene iz požude.“ Ton mu je sada bio blaži. „Pa, oboje smo upali u istu zamku, zar ne?“ Sofi je frustrirano zurila u njega. Zatim umiri glas. Nije uzalud prisustvovala stotinama - ili hiljadama - bračnih svađa. „Nemam, niti nameravam da imam aferu sa erlom od Slasloua“ reče ona polako i jasno. „Da“, reče Patrik. Počinjao je da se pita zbog čega su se uopšte svađali. „I ne bih zavela Bradona da se on pojavio na mom prozoru umesto vas“, izjavi Sofi. „Prihvatam to.“ „Još nešto“, hladno reče Sofi. „Možda sam se udala za vas iz požude, ali nikada neću dovesti u pitanje trenutni predmet vaše žudnje. Možda ćemo u budućnosti oboje nalaziti druge načine da se zabavimo, ali ja neću čitati vaša pisma i ne dozvoljavam da vi čitate moja.“ „U redu. Vi ne sumnjajte u mene i ja neću sumnjati u vas. Divan brak planirate za nas, ljubavi moja“. Patrik gorko naglasi poslednje dve reči. Lica belog kao papir, Sofi se okrenu i napusti sobu. Bes ponovo sevnu u Patriku, kao plamičak vatre. On zapanjeno uvide da nesvesno kezi zube. „Dođavola, dođavola, dođavola“, promrmlja on sa prigušenom jarošću. Jedno je bilo veoma jasno: ne može prihvatiti pomisao da Sofi nađe drugu „zabavu“. Ni sa Bradonom, ni sa bilo kojim drugim muškarcem. Patrik zastade. Bez razmišljanja beše krenuo da prati Sofi uza stepenice. Umesto toga se brzo okrenu i izađe iz kuće. Tmurno se zaputi ka reci. Pola sata kasnije osećao se mnogo bolje. Istina, i dalje se štrecao svaki put kada bi se setio Sofinih reči da se udala za njega iz požude. Ali Sofi nikada neće imati ljubavnika. Njen lični integritet jedna je od stvari koje je najviše voleo kod nje - to, i kako je jednog trenutka bila neodoljivo ranjiva, a sledećeg sofisticirana. Međutim, ako bi se sada vratio kući, stigao bi oko tri i Sofi bi mislila da on motri na Bradonov dolazak. A njega je u stvari bilo baš briga s kim će se ona voziti kočijama, podseti se Patrik. Ono što bi trebalo da uradi je da ode do svoje kancelarije na Vest Indija dokovima. Njegov poslovni zastupnik, Henri Foster, beše mu ostavio petnaestak poruka, koje su s vremenom postajale sve paničnije dok je


Ševa i dalje vijugala oko obale Velsa. Umesto toga, Patrik uskoči u kočije i naloži kočijašu da ga odvede do Ministarstva spoljnih poslova. Mogao bi baš i da vidi zbog čega se Breksbi tako uzvrpoljio i poslao mu dve poruke pre povratka sa putovanja. Ali Patrika nije smirio razgovor sa lordom Breksbijem. Breksbi je stoički primio vesti o neurednim utvrđenjima. Ništa drugo nije ni očekivao. „Veoma smo vam zahvalni, lorde“, ljubazno reče ministar. „Drago mi je što su moje pretpostavke tako dobro i brzo potvrđene.“ Patrik učini naklon glavom. „Je li to sve?“, upita. „Ne, ne.“ Po prvi put, koliko je Patrik mogao da se seti, lord Breksbi sposobni, pompezni Breksbi - delovao je kao da mu je pomalo nelagodno, gotovo napeto. „Drugo pitanje... pitanje poklona.“ Nastupi pauza dok je Breksbi menjao svoj plan da Patriku Fouksu ne otkrije Napoleonov pokušaj sabotaže. Taj čovek je tako - tako strašan uživo. „Da?“, nestrpljivo upita Patrik. Trebalo bi da se vrati kući pre nego što Sofi izađe sa Bradonom. Onda može da bude velikodušan oko svega toga, možda čak da pozove Bradona da im se pridruži na večeri. Tako bi pokazao Sofi da mu uopšte nije stalo do toga s kim ona provodi vreme. „Bilo je nekih neprijatnosti oko dara koji šaljemo na Selimovo krunisanje“, reče Breksbi, vraćajući se odluci da izbegne raspravu o Napoleonovom lažnom žezlu. „U stvari, izgleda da postoji plan da se žezlo ukrade. Pošto je tako, naravno da nameravamo veoma pažljivo da ga čuvamo. Ne želimo da vas dovedemo u opasnost, imajući u vidu rizik krađe žezla; stoga, transportovaćemo ga u inostranstvo alternativnim putem. Naš predstavnik će vam doneti žezlo u Konstantinopolj nekoliko sati pre krunisanja.“ „Smatrate da postoji ozbiljna mogućnost da bude ukraden?“ Breksbi klimnu glavom. „Upravo tako.“ Njegov ton nije dozvoljavao pitanja, pa ih Patrik ni ne postavi. „Planiram da putujem u Tursku početkom septembra“, reče Patrik. „Pretpostavljam da vaš predstavnik neće imati poteškoća da me kontaktira u Konstantinopolju.“ „Ne predvidam nikakve probleme“, uzvrati Breksbi. Patrik ustade. „G. Fouks“, blago reče Breksbi. „Ostaje još pitanje vašeg vojvodstva.“ Patrik ponovo sede, a utroba mu se steže od nestrpljenja. Dođavola, Sofi je do sada sigurno već otišla sa Bradonom. „Pokrenuo sam proces", reče Breksbi. „Dodao bih da sam se do sada susreo samo sa povoljnim reakcijama.“ Patrik klimnu glavom. Breksbi se uzdrža da ne uzdahne. Strašno ga je pogađalo to što dodeljuje vojvodsku titulu čoveku koji je očito smatrao tu čast beznačajnom. „Jedino je pitanje da li će buduće vojvodstvo od Gila biti nasledna titula.“ On ponovo zastade.


Patrik je prosto čekao. Jupitera mu, pomisli Breksbi, ovaj čovek nije normalan. Svako drugi bi se svojski potrudio da osigura nasledstvo titule svom sinu! „Postaraću se da titula bude potvrđena kao nasledna“, reče on. Patrik se naceri. Breksbi je bio dobrodušan i Patrik je dobro znao da se ne ponaša u skladu sa ministrovim viđenjem prikladne zahvalnosti. „Zaista sam vaš dužnik zbog svega ovoga, lorde Breksbi.“ Kao i mnogi pre njega, Breksbi pokleknu pred Patrikovim očaravajućim osmehom. „Ah, pa“, reče, „uvek se trudim da izvršim svoju dužnost.“ Patrikov kez se dodatno raširi. „Siguran sam da će moj sin, ako ga budem imao, biti još zahvalniji od mene.“ Breksbi se umalo ne nasmeja. „Tu ste u pravu!“ Lord Breksbi se zadovoljno pozdravi sa budućim vojvodom od Gila. pobro je postupio što nije rekao Fouksu da su manje brinuli zbog krađe žezla, a više zbog njegove moguće zamene. On sam je ionako smatrao takav scenario malo verovatnim. Zašto bi se Napoleon gnjavio oko punjenja žezla eksplozivom? Taj plan je zvučao suviše napregnuto za Breksbijev ukus. Najverovatnije se ništa neće ni desiti - a ako ne bude ništa rekao o tome, spasiće svoj ugled. Šta bi bilo kada bi Fouks razglasio da je Breksbi nepotrebno dizao paniku? Nebo je pretilo kišom kada je Patrik otišao iz Ministarstva spoljnih poslova. Sigurno je zakasnio da uhvati Sofi i Bradona. On se spusti velikim mermernim stepenicama do Temze i na trenutak se zagleda u njene zamuljane dubine. Zatim se okrenu i zaustavi kočije. Kako je mogao sebi da dopusti da tako zanemari svoj posao? Obično bi nakon odsustva odmah otišao u skladište. Tek je šest nedelja bio oženjen, a već je zaboravljao na svoje obaveze. Kada je stigao do dokova Vest Indija, njegov bucmasti poslovni zastupnik mu pritrča sa izrazom velikog olakšanja. „Blagi bože, kako mi je drago što vas vidim, gospodine!“ I Patrik utonu u užurbanu atmosferu skladišta. Jedan od njegovih brodova nasukao se na obali Madrasa, izgubivši tovar pamuka; njegovčovekna Cejlonu poslao je hitnu poruku o dostupnosti crnog čaja; Foster je sumnjao da im kapetan Ruzmarina krade šećer. Patrik se potpuno posveti poslu. Tu, u prašnjavim kancelarijama, u kojima se čuo odjek uzvika i udaraca iz susednih skladišta, nije bilo ometajućih žena, prekornih pogleda ili griže savesti. On pojede laku večeru za radnim stolom i nastavi sa radom do duboko u noć. Sofi se sumnjičavo osvrnu oko sebe pre nego što je ušla u Bradonov landolet, ali od njenog muža nije bilo ni traga. Suze su je i dalje pekle u grlu, ali je bila sasvim pribrana. Bez oklevanja je pristala da se sutradan upozna sa Madleninim ocem. „Možda, ako to odgovara gdici Garnije“, reče ona, „bismo mogli da se nakon toga sastajemo jednom ili dvaput nedeljno.“ Bradon svesrdno prihvati taj predlog.


„Imam samo jedan uslov“, reče Sofi. Bradon se promeškolji. Viđao je ranije taj pogled kod žena i mrzeo ga je. „Samo recite“, reče on uz nemi uzdah. „Moj muž ne sme znati ništa o ovome.“ „Patrik? Mislite na Patrika?“ „Naravno da mislim na Patrika“, brecnu se ona. „Imam li drugog muža?“ „Ali, ali...“, Bradon je bio potpuno zbunjen. „Zašto, za ime boga? Patrik je uvek bio uključen u sve moje zavrzlame. Što ne znači da ih odobrava, ali...“ „Ako bude saznao, neću više moći da podučavam gđicu Garnije“, reče ona tonom koji nije dozvoljavao nikakve primedbe. Ali Bradon je oduvek bio tvrdoglav. „Čekajte, Sofi. Šta ćete reći, kuda idete po podne? Šta će Patrik misliti o vremenu koje provedete sa Madlen?“ Sofi mu uputi oštar pogled. „Muževi ne nadgledaju svoje žene kao kučiće. Moja mama radi šta god želi.“ Usledi nekoliko sekundi pauze dok je Bradon pokušavao da nađe način da ukaže Sofi da njeni roditelji nisu dobar primer. „Moja mama nije mogla da ode nekuda svake nedelje, a da moj otac to ne dozna“, naposletku slabašno reče. „Sasvim sam sigurna da Patrik i ja nećemo imati nesuglasica oko toga“, uzvrati Sofi. „Sumnjam da će pokazati ikakvo interesovanje za to gde sam tokom popodneva, a čak iako pokaže, reći ću mu da posećujem dečje odeljenje u Brajdvelu.“ „Brajdvel! Patrik vam nikada ne bi dozvolio da idete u Brajdvel“, uskliknu Bradon, pomišljajući na bolnicu za siromašne koja se nalazila u zloglasnom delu grada. Sofi podiže obrvu. „Nameravate li i Madlen ovako da zastrašujete?“, upita ona milo. „Jer bi možda trebalo da znate da dame redovno posećuju Brajdvel i igraju se sa tamošnjim siročićima. Bolničko osoblje nas rado prima.“ „O gospode“, usplahireno reče Bradon. „Jeste li sigurni, Sofi? Zašto jednostavno ne biste rekli Patriku i sve bi bilo mnogo lakše?“ „Neću. A ako mu vi kažete, neću prstom mrdnuti da pomognem vašoj Madlen.“ „Glupa zapetljancija!“ Sofino ionako istanjeno strpljenje puče. „Ako je glupa zapetljancija, onda možete naći nekog drugog da vam pomogne!“ Bradon joj dobaci zapanjen pogled. Jedna žena baš ume da potrefi trenutak za kreštanje dok čovek pokušava da prebaci uzde iz jedne ruke u drugu. „Bez brige“, reče Bradon nakon što je obavio složeni pokret i pošto su njegovi konji lagano ukaskavali u Park Svetog Džejmsa. „Sigurno ste u pravu. Kad malo bolje razmislim, Patrik uopšte nije bio oduševljen mojim poslednjim planom.“


Zapravo, što je više Bradon razmišljao o Patrikovoj reakciji na njegovu „slomljenu nogu“, to mu je bilo draže što Patrik nikada neće saznati za njegovu trenutnu spletku. Patrikov izraz lica dok je Bradon razbijao svoj lepljivi gips je bio nezaboravan, kao i bukvica koju mu je kasnije očitao. Od nje su mu praktično otpale uši. „Da, imate pravo“, reče Bradon sa iznenadnim poletom. „Što manje ljudi zna istinu, to bolje. Vi, Madlenin otac i ja smo sasvim dovoljni.“ Utom se Sofi nagnu, mašući rukom pokrivenom rukavicom. „Oh, stanite, Bradone. Pogledajte, eno Šarlot i Aleksa!“ Bradon se zaustavi, a Sofi je željno gledala kako Aleks upravlja kočijama i zaustavlja ih paralelno sa Bradonovim landoletom. „Dobre su ti te kočije“, Bradon reče Aleksu. Bio je više Patrikov nego Aleksov prijatelj i dan-danas je osećao blago strahopoštovanje prema Patrikovom bratu blizancu. Patrik je imao kratak fitilj, ali Aleks je imao neki čelični odsjaj u oku od kog se Bradon uvek osećao pomalo neugodno. „Gde je Patrik?“, Šarlot veselo upita sa druge strane kočija. Sofi se promeškolji. Kako bi rado otrčala do drugih kočija, samo kada to ne bi bio nečuveni prekršaj pravila lepog ponašanja. Ona samo odmahnu glavom, verujući da će tišina dati Šarlot do znanja da nešto nije u redu. Odgovor njene prijateljice je bio brz. „Hoćete li nam se pridružiti na večeri večeras, Sofi?“ Sofi se nagnu napred, pokušavajući da pogledom zaobiđe Bradonovo krupno telo. „Vrlo rado, Šarlot. Međutim, nisam sigurna kakav je Patrikov plan. Tek juče smo se vratili u London.“ „Brak vam je još svež“, reće Aleks. „Siguran sam da će Patrik doći za vama. U svakom slučaju, moramo se vratiti kući, Šarlot.“ On namignu Sofi. „Neki muškarci su robovi svojih žena, a mi smo robovi svoje dadilje. Vreme je da Sara i Pipa posete dnevnu sobu.“ Šarlot nabra nos. „Sirotice male. Pipa deluje uštirkano i nesrećno, a tokom brutalnih pola sata mora da se ponaša kao prava dama. Vidimo se u osam sati?“ Sofi klimnu glavom. Pošto se Patrik nije vratio do osam sati, Sofi ostavi neutralno sročenu poruku kod batlera, Klemensa, požele laku noć Anriju i naloži kočijašu da je odvede kod devera. Kada je stigla, Sofi iznenadi samu sebe neotkrivanjem svih detalja njihove prepirke. Čeznula je da kaže Šarlot... ali da li je zaista htela da Šarlot zna da je njen muž otvoreno priznao ženidbu iz požude? Potrebno je zadržati bar delić dostojanstva, negde, nekako. Večera je protekla u ćaskanju o novom zubu male Sare i oporavku francuskih vojnika u Velsu. Stoga se Sofi suoči sa izazovom tek kada se Aleks povukao u svoju radnu sobu.


Šarlot nije okolišala. „Gde je on, zaboga, Sofi? Jeste li se svađali?" Sofi sede na mali divan dok joj se u grudima stezalo. „Oh, Šarlot“, reče ona, trudeći se da ne zvuči žalosno, „ja imam strašan temperament, to već znate. Šarlot pređe preko tog lakog komentara i pogleda Sofi pravo u oči. „Sofi“, reče ona gotovo zapovednim tonom. „Ne znam gde je“, reče Sofi. Zatim ukoči ramena. „Pretpostavljam da bi mogao biti u društvu svoje ljubavnice.“ „Koješta!“, uzvrati Šarlot. „On nema ljubavnicu, a vi ste blesavi ako mislite da Patrik obraća pažnju na bilo koju ženu osim vas.“ „Svađali smo se zbog Bradona“, reče Sofi. „Bradona!“ Šta god da je Šarlot očekivala, to nije bilo to. „Oko čega biste se tu, za boga miloga, svađali?“ „Bradon me je pozvao na vožnju, a Patrik mi nije dozvoljavao da idem.“ „Bože“, tiho reče Šarlot. „Mora da je ljubomoran. Baš čudno.“ Ona uhvati Sofin pogled i obe se osmehnuše. „Ljubomoran na Bradona! Blagi bože, muškarci su stvarno neverovatni! Pa, nije kao da imate želju da provodite mnogo vremena sa Bradonom.“ Ona se zakikota. „O da, Bradon, veseli zavodnik, krade Patriku lepu novu ženu!“ „Ako je Patrik svadljiv zbog ljubomore“, dodade Šarlot, „rešenje je da izbegavate Bradona.“ Pošto Sofi beše obećala da nikome neće reći za plan da podučava Madlen pravilima damskog ponašanja, sve što je mogla bilo je da klimne glavom u znak slaganja sa Šarlotinim nesumnjivo mudrim savetom. Po povratku kući, Klemens uze Sofin ogrtač i upita je da li bi želela neko osveženje. Kada je to odbila, on joj pruži poruku koju beše ostavila za Patrika. „Pošto se njegova milost nije vratila“, reče Klemens, klanjajući se dok se njegova gospodarica pela stepenicama. Sofi pogleda na elegantni sat u svojoj spavaćoj sobi. Bilo je pola dvanaest noću. Beše ostala u Šarlotinom domu do poslednjeg mogućeg trenutka, nadajući se, uprkos svemu, da će se Patrik pre nje vratiti kući. Pa, pomisli Sofi, skidajući šešir i bacajući ga na stolicu, mamino i tatino bračno blaženstvo je potrajalo tačno dva meseca, ali mi smo manje uspešni u tome. Ona nabroja na prste. Moj muž je napustio moju postelju posle sanio sedam nedelja... očigledno moja mama ima jače čari nego ja. Ali oni stihovi o „nebeski lepoj“ Eloiz zacelo su bili istiniti. Ili je možda, gorko pomisli Sofi, tata mislio da je zaljubljen kada su se vencali i tek je kasnije shvatio da se oženio iz požude. Dok moj razboriti muž ljubav nikada nije smatrao razlogom za ženidbu. Sofi konačno ode na počinak u jedan ujutru, ali nije spavala. Nije ni plakala. Ležala je, suvih očiju, pogleda uperenog u plafon, i osluškivala eventualne zvuke u


sobi pored njene. Ali nikakvih zvukova nije bilo. U ĹĄest ujutru Ä?u Patrikovog sobara


Kitinga kako ulazi u sobu i širi zavese. Možda će Kiting pomisliti da je Patrik spavao u ovoj sobi, turobno pomisli Sofi. Mada to nije ni važno. U osam ujutru Sofi konačno začu žustre korake u sobi pored i razdragan glas kako kaže: „Gospode, da, čoveče. Pogledaj mi lice! Moram da se obrijem i okupam.“ Zatim je čula šuštanje koje je ukazivalo na skidanje i bacanje odeće. Sofi se osećala kao da joj je neko naslonio ogromnu stenu na grudi. Ali i dalje nije plakala. Naposletku, u susednoj sobi utihnu pljuskanje. Kada su se vrata njene sobe ponovo otvorila, Sofi odmahnu svojoj sobarici i konačno zaspa. Patrik je celo jutro tumarao po kući čekajući da Sofi ustane, dok nije shvatio da ona sigurno sedi u svojoj sobi ne bi li ga izbegla. On pozva Simon i sumnjičavo je pogleda kada mu je rekla da njena gospodarica zaista spava. U tri po podne je konačno izgubio strpljenje kada se Bradon pojavio na ulaznim vratima. „Zdravo, Patriče“, veselo reče Bradon. „Gde ti je žena? Došao sam da je vodim da se provozamo.“ „Još nije ustala“, otegnu Patrik. Sofi je zapravo u tom momentu izašla iz sobe, ali je zastala na vrhu stepenica kada je čula Patrikov glas. „Nisi li se i juče vozio sa Sofi?“ „Tako je“, reče Bradon. „I danas je vodim da se provozamo. Dakle, kako ide bračni život?“, Bradonovo raspoloženje je nalikovalo blaženstvu. Madlen će mu biti žena i sve će biti kako treba. Patrik ga kratko pogleda i progovori ledeno nehajnim tonom. „Ako već moram da nosim okove, nije loše.“ „Okove!“ S obzirom na to da je pokušavao njemu pred nosom da mu zavede ženu, pomisli Patrik, Bradon nije imao prava da deluje tako šokirano. „Oženjen si jednom od najlepših žena u visokom društvu, verovatno najlepšom, i ti to zoveš okovima?“ „Mogao sam i gore da prođem“, lakonski reče Patrik. „Imajući u vidu to da nema braću i sestre, verovatno se neću saplitati o gomilu derišta.“ Sofi oseti kako joj se svaka njegova reč zariva u grudi poput zapaljene strele. „To je malo grubo, zar ne, stari moj?“ Bradon uze da tapka po džepovima u potrazi za burmuticom. „Nego, Patriče, jesi li probao moju novu mešavinu? Ima šipurak u sebi... ovde negde.“ Patrik progovori kroz stegnute zube. „Ne volim esenciju ruže u burmutu“, reče. Bradon se lagodno posluži. „Misliš li da če Sofi uskoro sići? Moji konji čekaju na ulici.“ „Ne bih znao“, odgovori Patrik.


Bradon na to podiže obrvu. „Moram da kažem, Patriče, da ne zvučiš kao veseli mladoženja.“ „Veseo sam. Veseo sam.“ Patrik se oseti neopisivo iscrpljeno. Do pola noći je radio u skladištu, a zatim se vratio kući da bi na kraju zaspao u sopstvenoj biblioteci sa čašom brendija u ruci. „Još planiraš da ljubavnici kupiš kuću u Mejferu?“, nemarno upita Patrik. „Ne“, odgovori Bradon. „Zapravo, rastali smo se.“ Trudio se da ne gleda u Patrika, koji je imao nezgodan običaj da prozre svaku Bradonovu laž. Patrik sarkastično izvi obrvu na Bradonovo snuždeno lice. Stidi se, je li? I treba, pošto je očito šutnuo svoju ljubavnicu da bi namesto nje postavio Sofi. Obojica se okrenuše kada je Sofi, izvrsno doterana u svetlucavoj bledoružičastoj haljini, sišla niza stepenice. Ona savršeno prijateljskim pogledom pređe preko svog muža. „Nadam se da vam je dobar dan.“ Koliko god se upinjao, Patrik nije mogao da oseti nikakvu zajedljivost u Sofinim blagim rečima. Ona uze Bradonovu ruku i uputi svom mužu šarmantan osmeh. „Možda ću vas videti kasnije?“ Patrik odmahnu glavom, ne zato što je planirao negde drugde da jede, već samo da bi video može li joj poljuljati mir. Očigledno ne može. „U tom slučaju vam želim laku noć“, ljubazno reče Sofi. Ona i Bradon izađoše iz kuće. „Dođavola“, reče Patrik. Okrenu se i ode nazad u biblioteku u kojoj beše proveo noć. Sofi proguta knedlu dok se pela u Bradonove kočije, potiskujući želju da se povuče nazad u svoju spavaću sobu. Ali, u stvari, popodne je ispalo vrlo prijatno. Dok se Sofi premišljala da li da usliši Bradonovu molbu, nije imala nikakvu sumnju u vezi sa ženom u koju se on zaljubio. Kći dresera konja? Nemoguće. Ali Madlen je bila divna: Francuskinja, praktična i veoma duhovita. Ona i Sofi su se od srca smejale, razgovarajući o detaljima pravilnog ponašanja. Ono što je Sofi prosto uzimala zdravo za gotovo, Madlen je smatrala suludim. „ Ali zašto moram da lažem ako neko prospe supu na mene?“ „Zato što naprosto morate“, nespretno reče Sofi. „Možda će vam jednog dana neka pijana vojvotkinja prosuti saft od pečenja po licu. To se dešava; viđala sam to. Čak i dok brišete lice morate poricati da se ta nezgoda uopšte desila.“ „Svašta!“ Madlenin smeh je praskao iz nje poput malog vatrometa. Neće biti tako teško naučiti je damskom ponašanju kao što je Soli prvobitno mislila. Madlen je posedovala urođenu gracioznost koja im je olakšavala časove.


Sofi ju je naučila dvorskom naklonu, la révérence enarrière.26 Do kraja popodneva, Madlen ga je savršeno izvodila. Spuštala se izuzetno elegantno, a prsti na nogama su joj klizili tako da su joj se samo pete dodirivale. Sofi zapanjeno otvori usta. „Meni je trebalo nekoliko nedelja da to uvežbam, Madlen!“ Madlen se iskezi. „Načiniću naklon svakom konju ujutru.“ A zatim se posvetiše umetnosti formalnog upoznavanja.

26

Naklon unazad, fr.


Osamnaesto poglavlje Mogao bih ja to da uradim“, reče Krtica. „Po kratkom postupku. Dečak je stalno u štali.“ Mesje Fuko ne reče ništa, te Krtica nije mogao da razluči da li ceni ovako dobru priliku. „Kažem vam, gospodine, držim dečaka u šaci. Rekao sam mu da znam za konja koji može da broji do pet. Nagovoriću ga da se nađemo ispred kuće, ubaciti ga u kočije i to je to!“ Mesje Fuko podiže obrve. „A šta je to?“ „Pa, imali bismo momčića iz kuće“, promuca Krtica sa neugodnim osećajem da mu tlo izmiče pod nogama. „Ako mislite da je ’momčić’ Fouksov sin“, lagano reče Fuko, „nije. Taj dečak je francuski ulični mangup pokupljen ko zna gde.“ „ Ali drag im je taj dečak, zar ne? Priča se da će sledeće nedelje dobiti učitelja, a i sam mi je rekao da će ga na proleće poslati u jednu od onih skupih škola. Morali bismo brzo da delamo, ali ja ga imam u šaci“, ponovi Krtica. „A ako im je dovoljno drag da mu unajme učitelja, onda će platiti lepu otkupninu za njega. Mislim da je on Fouksovo vanbračno dete.“ „Ali nama ne treba otkupnina“, reče Fuko, a na licu mu se pojaviše prvi znaci zlovolje. „Zar niste saznali ništa značajno dok ste se motali po štalama?“ „Na ivici su da se raskantaju“, brzo reče Krtica. „Medeni mesec. je gotov, kažu. On svake noći do kasno ostaje u svojoj kancelariji, uopšte joj ne dolazi u sobu, a ona sve vreme ide na vožnju sa jednim velikim pomodarom. Priča se po štalama da je ona htela da se uda za tog pomodara, ali se onda nešto desilo i nogirala ga je.“ „Zanimljivo, ali beskorisno“, promrmlja Fuko. „Je li Fransoa posetio vaše skromno prebivalište, moj dragi Krtice?“ Na potvrdno klimanje glavom, on nastavi: „U tom slučaju vas molim za društvo u utorak, za dve nedelje. Posetićemo Patrika Fouksa. Vi ćete biti izvesni Bajrak Mustafa i cenim da uopšte ne govorite engleski. Da li vam to odgovara?“ Ne čekajući na odgovor, mesje Fuko očisti malo prašine sa svojih čizama i išeta iz sobe. Patrik protegnu noge u zadnjem delu svoje lože u pozorištu Druri lejn i pogleda svoju ženu, koja je sedela napred. Ako je ledi Sofi Jork, prelepa kći markiza od Brandenburga, bila uspešna u društvu, ledi Sofi Fouks, neodoljiva žena časnog Patrika Fouksa, očito će biti predvodnica visokog društva. Trenutno je Sofi bila okružena gospodom. Devojke spremne za udaju imale su dobrih strana, ali mlade matrone su privlačile grupe obožavalaca koji su se plašili bračnih lanaca koji bi im sledovali ako bi posvetili posebnu pažnju nekoj mladoj devojci, i koji su sa uživanjem ispaljivali duhovite opaske suviše smele za uši mladih devojaka.


Patrik napravi zgađenu grimasu kada ponovo začu Sofin lepršavi smeh. Njeni obožavaoci su se naginjali prema njoj poput vrba tokom oluje. Pokušavajući da joj zavire u dekolte, pomisli on kiselo. Sofi je nosila zlatnu haljinu za operu sa dubokim izrezom na grudima. „Nije li ta haljina odviše formalna za pozorište?“, upitao ju je Patrik kada se pojavila u predvorju njihove kuće, nameštajući dugačke rukavice. Sofi ga je koketno pogledala kroz trepavice. „Ponekad volim preterano da se obučem. To ljude navodi na misli o svlačenju.“ Patrik nije mogao da smisli odgovor na to. Samo od pogleda na glatku belinu njenog poprsja, gotovo potpuno otkrivenog u toj haljini, pantalone su mu postajale tesne u međunožju. Brzo je umotao Sofi u plišani ogrtač i izveo je napolje, strahujući da bi njegova žena mogla da vidi dokaz njegove požude. Šta to kog đavola radi? Ona jeste njegova žena. Sofi nije pokazivala nikakve znake ljutnje nakon prethodne svađe. Ali Patrik je poslednjih nekoliko nedelja proveo šetajući zavučenim ulicama Londona, umesto da vodi ljubav sa svojom ženom, u svom krevetu, gde bi i trebalo da bude. Patrik duboko udahnu. Sedeo je iza grupe gospode koja je sačinjavala Sofin dvor, ali čak i sa tog mesta mogao je da vidi kako se njene grudi izvijaju u slatke, jedre obline, podignute haljinom. On prekrsti noge. Mora da je skoro vreme da se prokleta predstava, Hrišćanin preobraćen u Turcinn, nastavi. Pomenuti hrišćanin bio je užasavajuće spor u tom preobraćanju, ostavljajući Patriku previše vremena da razmišlja o Sofinom telu. Bar će kraj pauze naterati budale koje se su se vrtele oko njegove žene da napuste njihovu ložu. Naravno, i Bradon je bio deo te grupe. Patrik je počinjao ozbiljno da mrzi svog školskog druga. Sofije bila svesna svakog nemirnog pokreta svog muža, iako se svojski trudila da ga ne gleda. U ovom trenutku se smejala i lupkala lepezom Lisjena Boša po zglobu. On joj je bio posebno omiljen, s obzirom na to da je bio izuzetno nadaren za lake pošalice koje nisu delovale suviše bezobrazno. Lisjen joj uhvati ruku. Primače je usnama. „Ja sam rob vaših očiju, lepa gospo.“ „Neka vas onda bog spase, jer ja neću“, vragolasto reče Sofi. „Samo me vi možete spasiti... Vi ste boginja!“ „Onda vam naređujem da se vratite na svoje mesto.“ „Avaj, ne mogu.“ Lisjen se dramatično udari po grudima. ,Ja sam apostol vaše lepote, ledi Sofi. Bojim se za svoj život ako odlutam od izvora svog blaženstva.“ „Kako ste bombastični!“, zakikota se Sofi. „Pričate koješta!“ „Pričao bih vam koješta u svom krevetu.“ Lisjen se nasmeja. Sofi nevoljno baci pogled na Patrika, koji se pak mrštio na svoj pozorišni program. Još ne beše navikla na nivo sugestivnosti uobičajen u razgovorima sa udatim ženama. Uznemiravala ju je činjenica da joj je neprijatno. Pre nego što se


udala za Patrika, bila je poznata po svom smelom govoru. Ali tada je bila samo devojka i - sada joj je to bilo jasno - nije zapravo imala pojma o čemu je pričala većinu vremena. A, ruku na srce, nije bila koncentrisana na Lisjenovo flertovanje. Svaka čestica njenog bića je bila usredsređena na njenog muža - mada je izgleđalo kao da Patrik ni ne primećuje kako je požudno gledaju drugi muškarci. Lisjen nežno uhvati njen ručni zglob. „Samo sam se šalio, ledi Sofi.“ Pogledi im se susretoše. „Ja laskam i flertujem zato što je to u modi. Ali ne želim da vas šokiram.“ Sofi se osmehnu. „Hoćete da kažete da biste svakoj dami ukazali istu ljubaznost?“ „Upravo tako“, potvrdi Lisjen. „Suviše ste mi dragi da bih se bezobrazno ophodio prema vama, moja gospo. A vaši rumeni obrazi pokazuju da ste još novi u ovoj vrsti igre.“ Sofi još jače porumene. Patrik baš u tom momentu podiže pogled i namršti se. Znajući da Sofi voli da bude zavedena na francuskom, nije verovao Lisjenu. Prokletstvo, zareža u sebi. Ako ne budem pazio, završiću kao Sofina majka, dozvoljavajući samo starim i oronulim Francuzima da nam dolaze u kuću. Sofi je nešto milo šaputala Lisjenu. Samo ostani miran, Patrik reče sebi. Svi znaju da je Lisjen veran svojoj pokojnoj ženi, te samo zabavlja Sofi flertovanjem. Patrik iznervirano ustade i izađe iz lože. Zašto bih sedeo i posmatrao druge muškarce kako vode Ijubav sa mojom ženom? Ja sam opsedtiut, pomisli on, brzo koračajući niz hodnik pozorišta... opsednut bezumnošću i ljubomorom. Na primer, gde je Sofi bila juče po podne? Bradon ju je pokupio tačno u dva sata i vratio ju je kući tek oko sedam, jedva joj ostavljajući vremena da se spremi za operetu na koju su zajedno išli. A isto se dogođilo i prethodnog petka. Hodajući niz prljavu uličicu pored pozorišta Druri lejn, Patrik oseti kako mu srce lupa od besa. Osećao se nemoćnim da zahteva od žene da mu kaže šta radi celo popodne sa svojim bivšim verenikom. Sofi je, kako je Patrik uporno sam sebe podsećao, kao kap vode: bistra, iskrena, jasna. Kada su vodili ljubav, na primer, nesputano je uživala. Nije ga obasula lažnim izjavama ljubavi zasnovanim isključivo na požudi. Mada je Patrik morao da prizna da mu nije preterano dopadala ta strana njene iskrene naravi. Najgore od svega je što se Patrik iznutra tako zapetljao da nije mogao da se natera da kroči u spavaću sobu svoje žene, nije mogao da je uzme u naručje... njegova sitna, namirisana žena noću je ležala sama. Da je samo Sofi pokazala malo besa ili uznemirenosti, ili dala neki znak da primećuje njegovo odsustvo iz njene postelje, bilo bi lakše da pokrene tu temu. Ali ona je vazda bila prijatna, vazda prijateljski nastrojena.


„Nimalo joj nije stalo da li sam u njenom krevetu ili ne“, promumla Patrik za sebe. On krenu nazad u pozorište. Bilo je dovoljno loše što noćima tumara londonskim ulicama ili što ostaje u kancelariji do zore; Sofi ne bi trebalo da sedi sama u pozorištu dok joj muž šeta okolo u potrazi za mirom koji nikako nije uspevao da nađe. Patrik prođe između teških plišanih zavesa koje su prekrivale zadnju deo lože i vide da su u loži ostali samo Sofi i Bradon. Mora da se hrišćanin napokon preobratio u Turčina, pošto se na sceni odvijalo energično mačevanje, a bivši hrišćanin je vitlao krivom sabljom. Bradon i Sofi su bili lep par, morao je da prizna. Sofini uvojci bili su skoro iste boje kao Bradonovi. Delovali su kao da im je udobno jednom sa drugim, kao starim prijateljima, a to se Patriku nije dopadalo. Patrik im priđe i sede sa Sofine desne strane. Bradon podiže pogled, vide ga i ustade. Za trenutak zastade iza Patrikove stolice i prijateljski ga ćušnu po ramenu. „Odoh ja onda, Patriče. Majka me čeka.“ I zaista, Patrik vide groficu od Siasloua kako iz iože preko puta njihove dobacuje sinu oštar pogled. „Besna je kao ris zato što nisam našao ženu“, sumorno reče Bradon. Pre nego što se setio koliko ga je Bradon nervirao, Patrik mu uputi pogled pun saosećanja. Kako se predstava nastavila, uz buku limenih mačeva, još jedan komadić racionalne misli se ušunja u Patrikovu svest. Bradon nikada nije umeo da čuva tajne. Ako ništa drugo, Bradonov potpuno otvoren stav ukazivao je na to da njegov odnos sa Sofi nije bio ni u najmanjoj meri neprikiadan. Ali taj zaključalc ne dovede Patrika bliže razumevanju Sofmog bezbrižnog stava prema njegovom napuštanju bračne postelje. Šta kog vraga Sofi i Bradon rade tokom tih svojih dugih vožnji, ako nisu u ljubavnoj vezi? Patrikova utroba se steže. Muškarci i žene nikada ne provode toliko vremena zajedno bez... A Sofi je delovala tako zadovoljno. Patrik podiže pogled sa svojih transportnih računa i ugleda svog brata blizanca. „Alekse!“ Ako je Aleks bio pomalo iznenađen što je njegov inače miran brat skoro oborio sto da bi ga zagrlio, nije ništa rekao. „Baš sam hteo da razgovaram s tobom“, nespretno reče Patrik. Aleks podiže obrvu sa malim osmehom na usnama. „Da pogađam... upropastio si svoj brak, u stilu jednog Fouksa, i sada želiš da ti ja pomognem da saniraš štetu.“ „Naprotiv“, reče Patrik, mirno uzvraćajući Aleksov pogled. „Koješta“, odgovori Aleks. „Ne misliš valjda da sam dovukao Šarlot čak u London po ovakvom vremenu, samo da bi me otkačio?“ Patrik je frustrirano piljio u njega. „Nisam ti tražio da dođeš“, istaknu on.


„Nisi ni morao“, podseti ga Aleks malo oštrijim tonom. Začudo, iako blizanci nisu mogli da osete fizički bol onog drugog, odmah su znali kada je jedan od njih emotivno ranjen. Kada je Aleksov prvi brak krenuo nizbrdo, Patrik je mesecima patio od stomačnih grčeva. „Pričaj, Patriče.“ Nastupi trenutak tišine. „U redu“, konačno reče Patrik, okrećući leđa Aleksu i prilazeći prozoru. Martovski sneg lenjo je uranjao u bare kišnice. „Upropastio sam svoj brak u pravom fouksovskom stilu, ali mislim da ti tu ne možeš nikako da pomogneš. Hvala u svakom slučaju.“ Aleks sačeka da Patrik nastavi. „Više ne delimo postelju“, reče Patrik okrećući se, „i ne znam kako da popravim tu situaciju." „Je li to bio tvoj izbor ili njen?“ „Moj, dođavola! Ali baš u tome je problem. Ja nisam napravio izbor. Ne znam kako se to desilo. Bili smo se posvađali oko neke gluposti i ja se nisam vratio kući te večeri...“ „Strašna greška“, upade mu brat u reč. „Otišao sam u skladište, ne u bordel.“ „Moj savet u vezi s brakom je da nikada ne izađeš iz kuće pre nego što se svađa izgladi“, reče Aleks. „Žene ti to nikad ne praštaju. Šarlot bi me pokidala.“ „U tome je začkoljica“, uzvrati Patrik. „Sofi izgleda nije ni primetila moje odsustvo. Stoga sam i sledeće noći ostao van kuće.“ On pogleda Aleksa, koji je delovao iznenađeno i zamišljeno. „Znam da je suludo - ali čekao sam neki znak sa njene strane da je primetila da izbegavam njenu postelju. Ali ona je vesela kao kakva vojvotkinja na prokletoj zabavi i, iskreno, mislim da je baš briga da li ću ikada opet ući u njenu spavaću sobu.“ Aleks se namršti. „Je li uživala u krevetu sa tobom?“ Patrik je delovao zbunjeno. „Mislio sam da jeste. Ne, znam da jeste. Bog mi je svedok, i ja sam uživao. Ali sada... prošlo je više od dve nedelje. Pozdravlja me tako ljubazno kao da svaku noć provodimo zajedno. Sofi je savršeno fina, šta god ja radio.“ „Onda ćeš morati sa njom da razgovaraš o tome“, primeti Aleks. Patrik mu uputi zgrožen pogled. „Kako pitati savršeno zadovoljnu ženu da li je primetila da joj je muž napustio postelju? Ne pokazuje ni najmanji znak neugodnosti!" „Ti to ne znaš“, napomenu Aleks. „Saznaj. Idi u njenu sobu. Nije neophodno da raspravljate o toj temi. Samo idi.“ Sobu nakratko ispuni tišina. „Mogao bih da pokušam“, polako reče Patrik. „Nemaš šta da izgubiš.“ Patrik napravi grimasu. „Verovatno si u pravu.“ „Jesi li joj rekao da si zaljubljen u nju?“


Na to mu Patrik dobaci iznerviran pogled. „Naravno da nisam!“ „Pa, jesi“, uveri ga Aleks. „U suprotnom ne bi bio tako nesrećan zbog činjenice da Sofi ne deluje podjednako oduševljena bračnim zadovoljstvima kao ti.“ „Oduševljena! Ne razumeš“, brecnu se Patrik. „Njoj uopšte ne smeta da živi kao neka opatica. Dođavola, ne znam zašto nije otišla u manastir.“ „Nećeš znati dok ponovo ne uđeš u njenu spavaću sobu“, reče Aleks. Zatim se isceri. „Što se mene tiče, počeću da smišljam kako da potrošim svojih petsto kruna. A ti se bolje navikni na spavanje u kitnjastoj spavaćici.“ Patrik se namršti. „Šta kod đavola...“ „Nisi izdržao ni godinu dana“, podrugljivo reče Aleks. „Sećaš se? Kladili smo se u petsto kruna i kitnjastu spavaćicu da ćeš se u roku od godinu dana očajnički zaljubiti u svoju ženu. Tek si nekoliko meseci u braku, a evo šta se desilo." Zatim se uozbilji. „Zašto to ne kažeš Sofi? Da je voliš.“ Patrik podiže pogled, a u očima mu se ogledalo srce. „To osećanje nije uzvraćeno, Alekse. Njoj nije stalo da li sam ja tu ili ne. Zadovoljno provodi većinu svog vremena okružena muškarcima koji se stalno motaju oko naše kuće. Bradon maltene živi sa nama.“ Zaista je zvučalo loše. Aleks zagrli svog brata. „Trebalo bi da se preselimo u London u narednih nekoliko nedelja, ali ti možeš u svako doba da posetiš Dauns, znaš.“ Patrik mu uputi poluosmeh. „Hvala ti.“ „Moram po Šarlot“, reče Aleks. „Hoće da ide u kupovinu pre nego što se vratimo na selo. Večeras će posetiti svoje roditelje - hoćeš li mi se pridružiti na partiji bilijara?“ Kada je Patrik klimnuo glavom, Aleks priđe vratima a zatim zastade. „Brakovi nisu uvek uspešni, Patriče.“ Između njih je lebdela činjenica da je Aleksov prvi brak bio potpuna katastrofa, iz koje se jedva izvukao. „Čovek ne treba sebe da krivi.“ Kada se vrata zatvoriše za njegovim bratom, Patrik se baci u fotelju. Natera se da se opusti. Aleks i jeste i nije imao pravo. Nije mogao da zamisli razgovor o pitanjima bračne postelje sa Sofi. Ali mogao bi prosto da ušeta u sobu. Ah, to bi svakako mogao. Večeras će večerati sa Peteršamom, a kasnije igrati bilijar sa Aleksom - ali sutra uveče ući će u tu sobu. Ili to ili da polako izludi, shvati Patrik. Šta god da je o svemu mislila njegova hladna ženica, njen poludeli muž goreo je od želje da je baci na krevet - bilo koji krevet. Neznano Patriku, ta ista hladna ženica je na gornjem spratu lila vrele, neugodne i strasno besne suze. Anri utrča u Sofinu sobu, a zatim zapanjeno stade. „Ledi Sofi! Šta je vaša briga?“ Anri je još govorio čudnim, lošim engleskim, ali Sofi je insistirala da izbegavaju francuski, kako bi Anri dovoljno tečno govorio da bi mogao da krene u školu za nekoliko nedelja.


Sofi obrisa suze sa obraza. „Nije ništa, Anri. Pretvaram se u kanticu za zalivanje, to je sve.“ „Kanticu za zalivanje?“, namršti se Anri. „U nekoga ko često plače“, objasni Sofi. Anri je oklevao. Čak i on je znao da je ta tema osetljiva. „Da li plačete zato što ste - što ste... séparée27 od mesje Fouksa?“ Trebalo je da zna da će cela kuća brujati o Patrikovom napuštanju njene postelje. Naravno, sluge znaju s kim Patrik provodi noći - uvek znaju takve detalje. „Priča li se u prizemlju ko je Patrikova prijateljica?“, hrabro upita Sofi. „Šta?“ Anri je bio zbunjen. „S kojom... Patrik provodi večeri?“ Anrijevo lice poprimi izraz saosećanja daleko izvan njegovog uzrasta. On odrično odmahnu glavom, ne pokušavajući da sakrije činjenicu da svi članovi domaćinstva veruju u postojanje Patrikove ljubavnice. Ali je talcođe ćutao o mišljenju posluge o Sofinim čestim vožnjama sa erlom od Slasloua. Sofi oseti kako joj naviru suze. Duboko udahnu. Ovo uopšte nije razgovor koji bi trebalo da vodi sa Anrijem. Borila se da ostane mirna. „Mogao bih da otkrijem“, željno ponudi Anri. „Ovog popodneva ću pratiti mesje Fouksa, kao - kao policajac. I videću gde provodi vreme.“ „Ne dolazi u obzir, Anri“, uzvrati Sofi, nežno gledajući dečaka. „Mislim da ćemo se praviti da nikada nismo vodili ovaj razgovor. Nismo li planirali da vidimo lava na Berzi?“ I Anri se složi. Ali u predvečerje je sišao u sobu za crtanje tako obazrivo da je Sofi odmah znala da nešto nije u redu. „Šta se desilo, chéri?28 Jeste li dobro?“ Anri priđe i stade pored nje. Zatim brzo izgovori: „Ipak sam ga pratio, ledi Sofi. Iako ste mi rekli da to ne radim. On ima... Mislio sam da mi je umakao u Ulici Bond, ali onda je izašao iz jedne zgrade. I, ledi Sofi, mesje Fouks stvarno ima prijateljicu.“ Sofi oseti mučninu. „Anri“, reče ona, „to nije bilo lepo. Bilo je strašno nepristojno od vas da bilo gde pratite Patrika.“ Polusvesno se divila mirnoći s kojom je to izgovorila. U Anrijevim očima video se pometeni osećaj izdaje. Obožavao je Sofi, a Patrikovo ponašanje bilo je protivno njegovom poimanju lojalnosti. „To nije pravo!“, reče on gnevno. „Ja ću mu to i reći! Ta... ta crnokosa žena... pih! Ona je jedna - jedna svinja u poređenju s vama!“

27 28

Odvojeni, fr. Dušo, fr.


Sofi se umalo ne osmehnu na to. Ali srce ju je suviše bolelo. Dakle, Patrik je imao crnokosu lepoticu. Ta žena mu je verovatno bila ljubavnica i pre nego što su se venčali i on nikada nije raskinuo tu vezu. „Anri, nije bilo pristojno da bilo gde pratite Patrika, posebno da biste ga posmatrali sa... sa njegovom prijateljicom.“ Ona očima zadrža Anrijevu pažnju. On oseti ubod stida. „Ali nisam im verovao“, izlete mu. „Kada su govorili, dole, da je mesje Fouks sa nekom kurtizanom, nisam im verovao!“ Sofi se steže srce. Anrijevo usko lišce je delovalo tako nesrećno. „Takav je svet, Anri“, reče ona blago, grleći dečaka. „To ne znači ništa za brak... prosto je tako u životu.“ Anri ode da večera, ne verujući njenim rečima. Sofi ode da večera potištena. Nije imala nikakve šanse da osvoji Patrikovo srce. Jedna crnokosa žena ukrala ga je pre nje. A Patrik je verovatno upravo bio na intimnom obedu sa svojom ljubavnicom, pošto se uopšte nije pojavio. Te noći je Sofi ležala budna do tri ujutru, nadajući se, moleći se da Patrik konačno dođe u njen krevet. Ali naposletku ga je čula kako ulazi, daje voljno svom sobaru i pada u svoju postelju. Patrik je spavao tako dubokim snom da jedva da se pomerio tokom noći. Sofi je znala koliko mu je čvrst san, pošto je ostavljala vrata između njihovih soba odškrinuta. Sigurno se iscrpljuje. Ali Sofi nije mogla da oseti nimalo ozbiljnog besa zbog Patrikovih aktivnosti. Umesto besa oseti tračak straha. Iako je odbila da razgovara sa Patrikom o svom mesečnom ciklusu dok su bili na Ševi, nije mogla da ne primeti da nijednom nije krvarila otkako se Patrik popeo u njenu sobu. Izgleda da je u svemu bila na majku, gorko pomisli Sofi: odmah je zatrudnela i propao joj je brak. Beba joj je već menjala telo. Grudi su joj postale veće i osetljivije; stomak joj je dobio malenu, slatku oblinu kojoj se u osami radovala. Počela je sve kasnije da ustaje ujutru, ali nije bilo nikoga da to primeti osim njene sobarice. Uskoro će postati debela i neugledna, a onda Patrik, koji se već drugde zabavljao, nikada više neće doći u njen krevet. Zbog toga je Sofi neutešno jecala u jastuk, ne zato što se Patrik motao sa drugim ženama, nego zato što je bila tako besramno požudna da čak nije bila ni srećna zbog bebe za koju je mislila da je želela. Nije bilo fer da se to tako brzo desi. Patrik je već izgubio interesovanje za njeno telo i hteo je samo jedno dete. Sada neće imati razloga da joj dođe u krevet, nikada više. To je značilo godine braka provedene na istovetan način kao što je to radila njena majka, susrete sa mužem na večerama i rastanak odmah posle toga, odlaske na kućne zabave i domaćice koje će automatski odvajatinjenu sobu od muževljeve, smeštajući ih na udaljene krajeve hodnika ili, još gore, na različite spratove. Deo problema bio je u tome što bi joj se u utrobi, kad god bi videla Patrika, rascvetala toplina koja bi joj potom skliznula niz noge, vrtoglava, žudna vrelina koja


je bila utoliko sramnija što je očigledno bila neuzvra ćena. Te noći je Sofi ležala u krevetu sa ključalom krvlju u venama i jedva se uzdržala da se ne ušunja u susednu sobu i baci na Patrikovo usnulo telo. Ali spasao ju je ponos. Da li bi otišla kod čoveka koji je bio iscrpljen od provoda sa drugom ženom? Šta ako je glatko odbije? Šta ako miriše na parfem druge žene? Šta ako kaže... Mogućnosti su bile bezgranične i podjednako strašne. Sofi ostade tu gde jeste, u svojoj postelji.


Devetnaesto poglavlje Narednog jutra Sofi se natera da porazmisli o celoj situaciji. Da, muž je otišao iz njenog kreveta i uskočio u krevet neke kurtizane. Ali važno je ostati u dobrim odnosima, jer će u protivnom nerođena beba biti osuđena na detinjstvo kakvo je ona sama imala. A najbolje bi bilo da niko ni ne nasluti da joj je stalo da toga gde je Patrik. Iskazivanje ljubomore s njene strane bi podstaklo iste odvratne glasine koje su se vukle za njenim roditeljima. „Najdraža maman“, napisa Sofi na svom najboljem papiru za pisanje. „Verujem da tata i ti uživate na selu. Tvoj izveštaj o prolećnoj zabavi kod gđe Bradl bio je veoma zabavan. Patrik je strašno zauzet ovih dana pa vam se ne možemo pridružiti, ali vam svakako hvala na pozivu. London je i dalje prilično prazan, ali provodim dosta vremena sa Madlen Kornej, ćerkom markiza od Flamariona. Morate upoznati Madlen čim se vratite u London. Uverena sam da će vam se dopasti isto koliko i meni. Anri je veoma dobro i hvala vam što se raspitujete za njega. Uzbuđen je što polazi u školu Harou. Patrik će ga odvesti tamo sledeće nedelje. Potrudiću se da pronađem stakleni servis koji ste tražili i odmah ga poslati.“ Ona potpisa pismo sa: „Voli vas vaša kći, Sofi“. Pomalo nesigurno je zapečatila pismo i dala ga lakeju. Kada bi njena majka imala i najmanju predstavu da je Sofi trudna, vratila bi se u London do večeri. Eloiz pročita pismo blago namrštena. Sofi je retko pominjala muža u svojim čestim porukama i Eloiz nije mogla da utvrdi da li se njoj to samo čmi ili je brak njene kćeri nekako krenuo naopako. „Džordže“, reče ona za večerom, „šta zapravo znate o Patriku Fouksu?“ Džordž blenu u nju. „A, draga moja?“ „Da li Fouks posećuje javne kuće?“ Eloiz je uvek govorila neuvijeno, pomisli Džordž. On pažljivo odabra reči. „Fouks je bio pomalo nestašan kad je bio mlad, draga moja.“ „Ne zanima me njegova mladost“, nestrpljivo odgovori Eloiz. „Mislite li da ima ljubavnicu sa strane?“ S obzirom na Džordžovo poznavanje visokog društva, bilo bi zaista veoma neobično da Patrik nema ljubavnicu. Njegova stanka posluži kao odgovor na Eloizino pitanje. „Pa znala sam“, reče ona napola za sebe. „Savetovala sam Sofi da se uda za ženskaroša, zar ne? Kako sam bila glupa!“ Džordž dade znak lakeju, a zatim priđe Eloiz i povuče je da ustane. „Sve te kurtizane ne mogu ni da pljunu pod prozor njenoj majci“, prošaputa on.


Eloiza se iznervira. „Stanite, Džordže“, reče ona prekorno. „Nemojte da mislite da me možete odvući u spavaću sobu ovako na brzaka. Vaše uličarke su možda zanemarivale večeru da bi... da bi se igrale sa vama, ali ja neću.“ Ona ponovo sede, leđa pravih poput mermernog stuba. „I pozvonite, molim vas. Izgleda da je Filip napustio svoje mesto.“ Džordž se iskezi i vrati se na svoje mesto za stolom. Bogme, baš je uživao u ovom nadmudrivanju sa svojom markizom. Tvrdoglava je kao mazga. „Mislim da ne moramo da brinemo za mladu Sofi“, reče on opušteno, uzimajući parče kolača od kajsija. „Ona je sasvim razumna devojka.“ „Vi ste blesavi, Džordže“, uzvrati Eloiz. Ali pogled joj beše nežan.


Dvadeseto poglavlje Mesje Fuko se okrenu i pokaza svoje oštre bele zube Krtici. „Zapamtite, dragi moj, govorite samo turski.“ Krtica klimnu glavom. Imajući u vidu njegovo znanje turskog jezika, planirao je da se predstavi kao ćutljiv tip. Mesje Fuko izađe iz koćija i lagano priđe otvorenim vratima kuće Patrika Fouksa. Bio je oličenje elegancije u prugastom prsluku. Imao je moderno neurednu frizuru, a u ruci je nehajno držao čipkanu maramicu. Nažalost, Krtica nije bio na istom stupnju elegancije, iako je i on nosio prugasti prsluk, zahvaljujući namučenom Fransoa. „Mi smo“, mesje Fuko objasni Patriku nekoliko trenutaka kasnije, „predstavnici dvora velikog sultana, Selima III.“ Patrik se duboko nakloni. „Veliko mi je zadovoljstvo da vas upoznam“, promrmlja. Bio je dobro upoznat sa monotonijom međunarodnih odnosa i spremio se za dugačkih pola sata. „Sa žaljienjem moram reći da moj najdraži partner, Bajrak Mustafa, još nije savladao engleski jezik“, napomenu Fuko. „On je Selimov odani prijatelj. Pitam se da li govorite turski, dragi gospodine?“ „Nažalost ne“, odgovori Patrik. Nakloni se Krtici, a zatim se ponovo okrenu Fukou. „Mogu li ponuditi vama i g. Mustafi neko osveženje?“ Fuko se okrenu Bajraku Mustafi; iz njegovih usta pokulja turski. Patrik ih je posmatrao sa zanimanjem. Na trenutak je pomislio da je Fuko prevarant, ali je očito tečno govorio turski. Patrik je jasno video da Fukoov način obraćanja ne odgovara odnosu između jednakih. Bajrak Mustafa je sigurno nekakav beznačajni satelit elegantnog Fukoa. Mustafa se iskezi i klimnu glavom u Patrikovom pravcu, odgovarajući na turskom. „Moj partner i ja bismo rado proveli malo vremena u vašem društvu“, reče Fuko u svom uobičajeno opuštenom maniru. Patrik pozvoni posluzi. „Moram pohvaliti vaše poznavanje turskog jezika“, reče on Fukou. Mesje Fuko se zakikota i odmahnu svojom čipkanom maramicom. „Ta gospodine, kao što ste sigurno primetili, ja nisam Turčin po rođenju.“ Videvši Patrikov upitni pogled, on nastavi. „Upoznao sam svog najdražeg Selima kada je bio u poseti Francuskoj 1788. Shvatili smo da smo... srodne duše.“ Fukoove usne se izviše u osmeh. To je bar bila istina. On jeste upoznao blesavog Selima dok je Turčin vitlao po Parizu, štipkajući žene i generalno praveći haos.


To objašnjenje je Patriku zvučalo smisleno. I on je upoznao Selima, a ovaj uglađeni Francuz je baš bio tip čoveka s kojim bi se Selim družio. „Kada su se desili oni nesrećni događaji koji su primorali Selima da prekine odnose sa Francuskom“, odmahnuvši svojom bledom rukom, Fuko odbaci kao nebitnu Napoleonovu invaziju na Egipat, jedno od glavnih uporišta Otomanskog carstva, „Selim me je preklinjao da ostanemo prijatelji. U stvari, dugo sam čeznuo da živim u engleskoj prestonici, a on je bic tako ljubazan da me imenuje za svog izaslanika. Najdraži Mustafa je moj odani sled benik; obojica čekamo Selimove poruke. Tu i tamo ispunimo poneku malu molbu. Selim mnogo voli husarske čizme, a svi znaju da najbolje čizme prave Englezi.“ Fuko zastade i spusti pogled pun nežnosti na sopstvene čizme. „Selim je obavešten da ćete vi, dragi gospodine, putovati u Otomansko carstvo na njegovo krunisanje - baš divan povod! - te je, naravno, želeo da se ja upoznam sa vama.“ Fuko gucnu malo svog voćnog likera. Patrik klimnu glavom. Počinjao je da se pita šta Fuko hoće od njega. Taj čovek je odisao jedva osetnom napetošću, zbog čega je Patrik bio na oprezu. A njegov kompanjon je delovao kao larmadžija, po Patrikovom mišljenju. Fuko je verovatno bio neki Selimov dobavljač i Patrik je bio ubeđen da je Fuko u Tursku slao i nešto više od proizvoda od engleske kože. Ali mesje Fuko se nije dao požuriti. Nakon, po njegovoj proceni, dovoljne količine lakog ćaskanja, on konačno pređe na stvar. „Svisnuo bih od sreće kada bih mogao da prisustvujem Selimovom krunisanju“, reče on, „ali, avaj, moje prisustvo je neophodno u Londonu.“ Uspešno je odavao utisak da je rado viđen gost u svakoj velikoj kući. Međutim, kiselo pomisli Patrik, on sam nije mogao da se seti da je ikada sreo mesje Fukoa u bilo kakvom pristojnom okruženju. „Pošto tako stoje stvari“, nastavi Fuko, „pitam se da li bih mogio da vas zamolim da odnesete mali znak moje pažnje sultanu... ili, bolje reći, caru Selimu? Ne bih voleo da moj najdraži Selim ni na tren pomisli da moje srce nije uz njega u toj svečanoj prilici.“ Patrik uzdahnu u sebi. Fuko je očigledno želeo da osigura topao doček u Turskoj, ukoliko bude primoran da napusti Englesku. Jer, ako ga osećaj nije varao, Fuko je mutan tip, možda čak i kriminalac. Ali Patrik uveri mesje Fukoa da će rado odneti poklon na krunisanje i lično ga uručiti caru Selimu. Na kraju se Fuko uz naklon povuče iz sobe, ostavljajući za sobom blagi miris ambre i obećavajući da će ponovo doći za dva meseca sa svojim poklonom. „Selim mnogo voli rubine“, reče on ozbiljno. „Razmišljam o tome da mu poklonim srebrnu mastionicu optočenu tim draguljima.“ Ta izjava umiri i poslednje Patrikove sumnje, jer nije li baš Breksbi pričao o Selimovoj Ijubavi prema rubinima? Nije bio njegov problem na koji način će sumnjivi Fuko doći do tako skupocenih predmeta.


Patrik je tupo zurio u zatvorena vrata. Danima uopšte nije ni pomislio na Selimovo krunisanje. Ali ono je sada dobilo nov značaj. Moraće da napusti Sofi. Da otputuje u Tursku. Da bude odsutan nekoliko meseci. Kad se bude vratio, ona će najverovatnije uveliko živeti u Bradonovom džepu. Te večeri, dok mu je sobar nameštao kaput preko širokih ramena, Patrik donese odluku. Aleks je bio u pravu. Dođavola, ponašao se kao adolescentkinja. Nije li mu plan bio da natera svoju ženu da se zaljubi u njega? Napuštanje njene postelje nije baš bio dobar način da to postigne. Kada je ušao u dnevnu sobu, Sofi je stajala na njenom drugom kraju, zagledana kroz prozor. Na sebi je imala jednostavnu haljinu od bledozelene svile. Soba je bila slabo osvetljena, sa malo sveća; kiša je u sumrak počela da pada i sluge očito nisu stigle da zapale svećnjake duž zidova. Sofina haljina nije bila izazovna. Nije imala dubok izrez kao ona zlatna haljina za operu. Čak je nosila i mali šal preko golih ruku. Ali Patrika prikova za mesto pogled na mekani materijal, gotovo rastegnut preko njenih grudi, zadenut ispod njihovih oblina, ispod kojih je slobodno padao do poda. „Hoće li Anri večerati sa nama?“ Sofi se trže. „Ne, on...“ Patrik brzo pređe sobu i uze Sofi u naručje. Uplašeno kriknuvši, ona ispusti šal. Patrikove usne se spustiše na njene i ukradoše joj dah. Ona mu dade svoje usne kao da su se tek juče poslednji put poljubili. Plamen zaigra u njenim udovima. Vratio se. Vratio se. Zahvalnost, slavodobitnost, ljubav, požuda: sve se to pomešalo u njoj dok se topila u Patrikovom zagrljaju. On je polako, polako spusti na zemlju. Zatim je pogleda, prelazeći prstom preko napupele obline njene donje usne. Oči su mu bile crne poput noći, zagonetne. Sofi mu uzvrati pogled, bojeći se da zucne. Sada kada je Patrik najednom primetio da ima ženu, na jeziku su joj titrale optužbe: Kuda idete noću? Zašto me Ijubite? Je li vaša kurtizana zauzeta? Ona se s naporom nasmeši. Patrik ne reče ništa, te Sofi skoro promuca: „To je bilo veoma... veoma... prijatno, Patriče.“ On je i dalje ćutao, pa ga Sofi uze za ruku i oni tiho uđoše u trpezariju. Patrik je bio zabezeknut. Kada se Sofi tako slatko topila u njegovom naručju, osetio je nalet čiste radosti. Kada je uzdahnula na njegov poljubac i čvrsto se pripila uz njegovo telo, osećaj je bio tako ispravan. Ali kada ga je pogledala sa tim blagim izrazom lica i rekla da su mu poljupci „prijatni“, poželeo je da izađe iz sobe i nikad se ne vrati. Tokom večere je popio triput više vina nego inače. Svaki put kada bi pogledao u Sofi, koja je sedela sa druge strane stola, prepone bi mu bolno pulsirale i


posezao bi za čašom. Jedino što mu se vrtelo po glavi je bilo šta će sve da radi svojoj ženi kada se ovaj beskonačni obrok konaćno završi. Svoje medene uvojke vezala je u nehajnu punđu na temenu, iz koje su bežale sjajne lokne, padajući u lenjim spiralama niz njena ramena. Jedan odmetnuti uvojak se zakačio za visoki naslon trpezarijske stolice, sijajući kao bistri ćilibar naspram drevnog crnog drveta. Patrik je piljio u njega, opčinjen sećanjem na Sofi koja kosom prelazi preko njegovih grudi. Klemens odnese teleći file i donese srneći but. Sofi se meškoljila na stolici kao da joj mravi mile po telu. Bilo je nečega u Patrikovom pogledu od čega je istovremeno osećala nelagodu i uzbuđenje. Hladna kiša je udarala u prozore trpezarije, drmusajući stakla sa urezanim četvrtastim ukrasima i otežavajući razgovor. Sva vrcava konverzacija kojom je inače raspolagala potpuno ju je napustila. Štaviše, koju god temu da je načela, Patrik je odbacivao jednosložnim odgovorima. Očajnički je pokušavala da smisli šta da kaže, ali utom Patrik progovori. „Aleks se juče vratio u grad.“ Sofino lice ozari blistav osmeh. „Kako je Šarlot?“ Zašto se meni tako ne osmehuje? „Nisam pitao.“ Sofi zastade. „A deca?“ „Zaboravio.“ Sofi uzdahnu i pokuša da se seti neke druge teme. Zaista, brak nije lak. Porazmisli još malo. Možda književnost? Ostalo im je još jedno jelo, a onda će Patrik otići u svoj večernji provod... „Jeste li uživali u Rivalima?“ Nekoliko dana ranije su bili u pozorištu. „Ta predstava je stara dvadeset pet godina i to se videlo.“ Sofi je bila uporna. „Meni je Lidija Langviš bila veoma smešna.“ „Je li ona bila glavna junakinja? Ona što je stalno čitala one glupe romane?“ „Da.“ Patrik frknu. „Nevina preljuba! Nežna nesreća! Kakvo traćenje vremena.“ „Ja sam čitala Nežnu nesreću.“ Sofine oči su sijale. „To su memoari ledi Vudford. Ona je imala veoma senzacionalan život, znate.“ Razgovor je ponovo zamro. Sofi je gurala komade srnetine po tanjiru. Jedino o čemu je mogla da razmišlja je bio Patrikov poljubac. Zašto je to uradio? Još važnije, hoće li to uraditi ponovo? Konačno se usudi da pogleda preko stola u svog muža. Bio je zavaljen u stolicu i zagledan u svoju čašu. Obučen od glave do pete u crno, izgledao je kao đavo, a srebrno-crna kosa mu je bila sva u upetljanim kovrdžama, nesumnjivo od nemirnih ruku. Na svećnjaku između njih se ugasi sveća, bacajući lelujave senke preko stola koje su naglašavale uglove njegovog lica. Kako je uopšte mogla da se nada da će moći da zadrži tako lepog muškarca samo za sebe?


Samo pogled na njega terao je Sofino srce da ludo poskakuje. Možda večeras neće izaći. Možda joj se uzdržanost isplatila i uspeće da ga namami nazad u svoj krevet. Pre nego što je stigla previše da razmišlja o tome i obeshrabri se, Sofi mahnu lakeju da izađe iz sobe i odgurnu stolicu unazad. Patrik, duboko zamišljen, to nije ni primetio. Ona na prstima obiđe dugački sto, dok su joj cipelice šaputale po tepihu. Svaki delić tela ispunila joj je tečna toplina, čineći je smelom. Izvijajući kukove, ona se smesti između Patrika i stola. On prepadnuto podiže pogled, u istom trenutku kada se Sofi nagnula ka njemu i požudno jezikom prešla preko njegovih usana. Patrik je instinktivno uhvati i namesti na svoje koleno. Sofi jedva da je to primetila. Sada, kada je dodirivala Patrika, utonula je u senzualnu izmaglicu, pojaćanu nedeljama akutne, jake, očajničke žudnje. Patrik ju je strasno ljubio dok nije zastenjala. Kao kroz maglu je video da mu njegova mirna, prijatna žena cepa košulju, tu u trpezariji. Klemens bi svakog trenutka mogao da uđe, lakeje da i ne pominje. I pored toga je čekao, ne želeći da prekine čaroliju. Sofino toplo telo bilo je opet privijeno uz njegovo; njegova ruka bez imalo oklevanja beše podigla njenu haljinu i ona je sada ispuštala male polukrike uz njegove usne. Tada Patrik shvati da je na ivici da spusti svoju ženu na pod i uroni u nju baš tu na persijskom tepihu, verovatno uz batlera i dva lakeja kao publiku. On ustade, lako uzimajući Sofi u naručje, i bez reči prođe pored lakeja koji su stajali pred vratima. Nesumnjivo će sami proceniti da nikakav desert nije potreban. Dok se Patrik sigurno peo uz stepenice, Sofi pribi lice uz njegov vrat, kao da želi da izbegne da ikoga vidi. Ali u stvari je njen jezik plesao preko njegove vrele kože, a mali zubi grickali su ga tako da mu je kičma podrhtavala od zadovoljstva. Kada je Patrik nogom zalupio vrata spavaće sobe za sobom, Sofi se izvuče iz njegovog naručja. A zatim, dok ju je posmatrao, Sofi razveza trake oko vrata i struka, potpuno zanemarujući kopče i dugmad dok je prevlačila haljinu preko glave. Eto je... žena koju je sanjao svake noći. Uz dubok, muževan uzdah, Patrik polete ka njoj i oboje padoše pravo na krevet. Sofine ruke nisu se obavile oko njegovog vrata. One pođoše ka njegovom struku, susrećući njegove ruke u pokušaju da otkopčaju njegove pantalone. Patrik se brzo oslobodi i, ne trudeći se da do kraja skine odeću, zgrabi kukove svoje žene i povuče je do ivice kreveta, zarivajući se u njenu vlažnu dobrodošlicu. Sofi vrisnu i izvi leđa; Patrik zastenja i ponovo gurnu napred. Kasnije se Sofi probudila i ugledala muževljevu ruku kako lagano hvata njenu zadnjicu i privlači je sebi. A kada se zora ušunjala u sobu, Patrik je otvorio oči i video mlečnobelo telo, okupano ružičastom svetlošću, kako leži na njemu. Ugledao je zamišljene plave oči i uz osmeh povukao to telo dole, pravo na sebe.


Patrikov poslovni zastupnik stigao je tačno u jedanaest i vrteo se po biblioteci pola sata, kada mu je batler enigmatičnog izraza lica rekao da gospodar ne može da ga primi. Madam Karem je uzalud čekala ledi Sofi da dođe na drugu probu jednog divnog kostima u pariskom stilu. Fouksovi se nisu sreli na doručku. Nisu slučajno naišli jedno na drugo u hodniku, niti su prisustvovali novoj izvedbi Ukroćene goropadi, koja se trenutno igrala u Kovent Gardenu. Nisu se sreli, jer se nisu ni rastajali. Žudnja koja beše mučila Patrika mogla je biti utoljena samo satima vatrene igre i nežnih dodira. Očaj koji beše obuzeo Sofi je mogao biti ublažen samo od strane muža koji se iznova sladio njenim telom. Nisu razgovarali o ozbiljnim stvarima, ali sve je opet bilo kako treba. Bez reči, ponovo su bili u intimnom svetu Ševe. Sofi je i bez pitanja znala da Patrik neće izaći te noći. Patrik se pitao kako je mogao biti tako glup da pomisli da Sofi nije stalo do toga da joj se pridružiti u krevetu. Imao je mnogo strastvenih ljubavnica, ali nijedna nije tako gorela od razdragane želje kao njegova žena. Stoga se nemo izvinio, bez reči, a ona je to izvinjenje oduševljeno prihvatila.


Dvadeset prvo poglavlje Sledećeg jutra Patrik i Sofi se povukoše svako u svoje odaje, poljubivši se na rastanku. U odeljenju za poslugu istovremeno zazvoniše dva zvona. „Ovo je za tebe, Kitinže“, povika Klemens sa jakim kokni naglaskom koji je prestajao da koristi čim bi prošao kroz bronzana vrata koja su delila odeljenje za poslugu od ostatka kuće. „I za tebe, Simon.“ Simon zakoluta očima, odgurujući dopola pojedeno pecivo. „Mora da ju je gospodar napokon pustio iz kreveta. Nadam se da može da hoda.“ Kiting se blago namršti na nju. „Ne govori tako o gospodaru“, zareža. Simon nabra nos dok je Kiting trčao uza stepenice za poslugu. „Kako je samo uobražen“, promrmlja za sebe. „Šta je mislio da je njegov voljeni gospodar radio ceo dan u krevetu juče? Igrao šah?“ Sofi dočeka Simon sa blaženim osmehom na licu. „Pozvoni mi za kupku, molim te. Obući ću onaj zeleni kostim za jahanje.“ Simon prikri kez. Nije bilo potrebno nikakvo objašnjenje o tome šta su gospodar i gospodarica radili, pomisli. Gle, kako je samo srećna ledi Sofi! Mada se pitala da li mu je gospodarica konačno rekla za bebu. Simon je to odavno znala, ali gospodar izgleda da nije imao pojma. Ona se osvrnu po sobi. Sigurno će pokloniti ledi Sofi nakit, ili tako nešto, kada bude čuo vest. Možda dijamante. Svi znaju da je gospodar strašno bogat. Sofi je bila tako srećna da je kao na krilima ušla u Bradonove kočije kada Je došao po nju. Ona i Madlen su planirale da se pozabave pojedinostima pravilnog ponašanja za stolom. Uključile su i Bradona u popodnevnu lekciju. Uglavnom su morale da mu zabranjuju prisustvo, pošto je sve vreme buljio u Madlen ili, još gore, Pokušavao da se prikrade i sedne tik pored nje. „Muškarci“, objasnila je sažeto Madlen, „stalno razmišljaju samo o ljubljenju žena. To sam naučila od tate. Nikada mi nije dozvoljavao da se upoznam sa gospodom koja su dolazila u štale, govoreći dabi svi pokušali da me na prevaru poljube.“ „Kako ste onda upoznali Bradona?“ „Oh, Bradon.“ Madlen se zvonko nasmeja. „Jednom štale još nisu bile otvorene, a ja sam brinula o svojoj omiljenoj kobili, Grejsi. Sećam se da sam joj bila napravila mešavinu od toplog ovsa. Već je stara,“ objasni ona, „i volim da joj povremeno spremim neku poslasticu. Pa, tadsam podigla glavu i videla nekog plavokosog džina kako me posmatra. To je bio Bradon. Beše izgubio svoj štap prethodnog dana i došao je da ga pronađe.“


Ona se zakikota. „Tata je bio u pravu. Muškarci zaista koriste svaku priliku da vas poljube.“ U stvari, Bradon je sada služio kao odličan primer zašto je otac štitio Madlen od londonske gospode koja su posećivala njegove štale. Neprekidno je gledao Madlen kao da je slatkiš koji želi da pojede. „Bradone“, strogo reče Sofi, „ako ne možete pristojno da se ponašate, moraćemo da Vas zamolimo da odete.“ Bradon nabaci izraz lica ranjenog nevinašceta. „Ništa nisam radio“, reče, brzo sklanjajući ruku sa Madleninog struka. Sofi se nasmeja. Danas je sve bilo zabavno. „Potrebno je da Madlen bude koncentrisana“, reče ona uz prekoran pogled. „Hajde da. sednemo.“ Njih troje sedoše za četvrtasti trpezarijski sto u kući Garnijeovih. Sto je bio prekriven grubim belim platnom, ali na njemu subila postavljena tri kompleta najfinijeg porcelana, svaki okružen sa oko četrnaest komada pribora za jelo. Bradon ih je kupio u Ulici Pikadili. „Moj batler budno motri na srebrninu“, objasni on. „Nisam hteo da pomisli da je u kući bio lopov.“ Sofi pređe pogledom preko pribora. „Odlično, Madlen. Savršeno ste postavili sto.“ Bradon se namršti. „Ne mora da uči takve stvari, Sofi. Zaboga, pa imam četrnaest ili petnaest lakeja koji su čitav dan besposleni...“ „Ne postavljaju lakeji sto“, upade mu Madlen u reč.„Jedna od niže rangiranih služavki će postaviti sto, pod nadzorom batlera.“ „Gospodarica jedne kuće mora znati sve što njene sluge rade“, Sofi pojasni Bradonu. „Kako u protivnom da zna da li je sve u redu?“ „Hmf“, reče Bradon, oćito neubeđen. On sede pored Madlen, a Sofi sede preko puta njih. „Usred smo jedne svečane večere“, reče Sofi. „Sa vaše leve strane, Madlen, stoji lakej sa poslužavnikom na kome je praseče pečenje.“ Madlen uputi imaginarnom lakeju ljubazan osmeh i mali nakion glavom, pokazujuči spremnost da proba prasetinu. Zatim uze odgovarajuću viljušku. „Dođavola, nikad u životu nisam video toliko srebrnine“, zakuka Bradon. „Ne mislite li da ste prestrogi, Sofi?“ „Ne“, nepokolebljivo reče Sofi. „Šta ako Madlen dobije poziv na večeru u kraljevskoj palati?“ „To je malo verovatno“, progunđa Bradon. „Ne dam da one pohotne kraljevske vojvode priđu Madlen.“ „Da ja večeram sa vama, Madlen, sada bih bila primorana da ozbiljno ukorim Bradona", primeti Sofi. „Obraća mi se preko stola, što je protivno bontonu. Jedna dama razgovara samo sa onima koji joj sede s leve i desne strane.“ Zatim oštrim


okom uhvati Bradonov pokret. „I nikada, nikada ne dozvoljava jednom gospodinu da pribije svoju nogu uz njenu. Uzmite lepezu, Madlen.“ Madlen se zbunjeno osvrnu oko sebe. „Mislim da sam je dala lakeju, zajedno sa ogrtačem.“ „A ne, jedna dama se nikad ne odvaja od svoje lepeze. Dakle, ako vas je izvesni gospodin malo uznemirio, recimo nekom diskutabilnom šalom, prosto izrazite svoje nezadovoljstvo i okrenite se partneru sa druge strane.“ Madlen besno pogleda Bradona, a zatim naglo okrenu glavu nalevo. „Ne, ne! To je suviše burno. On nije dostojan vašeg besa.“ Madlen prezrivo pogleda Bradona i vrlo ravnodušno okrenu gornji deo tela nalevo. „To je to!“, Sofi zapljeska. Bradonova reakcija je bila manje umerena. On zgrabi svoju verenicu za ramena i silom je okrenu ka sebi. „Ne sviđa mi se taj vaš pogled“, požali se on. „Pomislite kako ćete se osećati ako neki matori zavodnik uputi Madlen kakav provokativni komentar“, reče Sofi. Bradonove oči zasijaše. „U pravu je, Madi. Uradite to opet!“ Madlen se zakikota. „Baš tako je moja maman imala običaj da gleda neposlušne sluge“, reče ona. Sofi se namršti. „Sluge? Kakve sluge?“ Madlen je delovala komično iznenađena. „Ne znam“, reče polako. „Odjednom sam videla taj pogled u glavi i kopirala ga.“ „ Ako je vaš otac bio zadužen za Flamarionove štale, možda je vaša majka radila u domaćinstvu pre udaje“, nagađala je Sofi. Madlen klimnu glavom. „Sad hajde da se pretvaramo da je Bradon učinio nešto zaista neoprostivo“, nastavi Sofi, „kao što je pribijanje svoje noge uz vašu.“ Madlen uze svoju lepezu i njome lupnu Bradona po prstima. „Jao!“ Bradon povuče ruku nazad. „Madi, slomili ste mi prst!“ „Ne budite mlakonja, Bradone“, reče Sofi. „Pokušajte ponovo, Madlen.“ Ona joj pokaza pokret. „Samo ga lako lupnite po ruci. Taj udarac ne treba da bude jak, tako da, ako iko pogleda u vašem pravcu, izgleda kao da flertujete. Cilj je da prekorite gospodina za tu drskost, ali istovremeno ne želite da to iko drugi vidi. Ako saznaju da se usudio da priljubi svoju nogu uz vašu, kriviće vas.“ „To je tačno“, uskoči Bradon. „Stare koke, poput Sofine i moje majke, uvek misle da je devojka kriva. Elem“, reče on veselo, prianjajući nogu uz Madleninu ispod stola. Madlen povuče nogu, uputi Bradonu prekoran pogled i lako ga lupnu po prstima. „Oh, oprostite“, zacvrkuta ona, dok joj je pogled bio sasvim hladan. „Vaša ruka mora da je zalutala u pravcu mog tanjira.“


„Gospode“, reče Bradon zadivljeno. „Kunem se da izgledate hladno kao Sofina mama. A ona ima najopasniji pogled u visokom društvu.“ Madlen je delovala vrlo zadovoljno. „Da bismo uspešno predstavili Madlen kao kćer jednog markiza“, podseti ih Sofi, „ona mora biti hladnija od moje majke. Ne sme biti nijedne primedbe na njeno ponašanje. Dalje, recimo da se pojavio lakej sa porcijom italijanskog krema...“ Nekoliko nedelja kasnije, Patrik se duboko mrštio na hrpu papira razbacanu po njegovom stolu od ružinog drveta. Među račune za utovar i pisma njegovih predstavnika u inostranstvu stalno mu je upadao prizor koji je ostavio za sobom kada se iskrao iz kreveta tog jutra - meka bela ruka koju je nežno odvojio od svog lakta. Sofi je uzdahnula i okrenula se na drugu stranu, a njena tanana pamučna spavaćica se otvorila u predelu vrata. Teškom mukom se naterao da ode. Najednom se vrata biblioleke otvoriše i Patrik imervirano podiže pogled. Posluzi beše strogo zabranjeno da ga ometa tokom dana. Ali osoba na vratima nije bila njegov sekretar ili neki skrušeni lakej. Umesto toga, njegova žena se provuče pored teških vrata i zatvori ih za sobom. Sofi nečujno krenu preko debele prostirke ka Patrikovom stolu. Delovao je veoma iznenađeno što je vidi i ona umalo odustade, ali ipak nastavi da hoda. Ona stade pored njegove stolice i spusti šake na njegovu obnaženu podlakticu. Beše skinuo manžetne i zavrnuo rukave da bi izbegao mrlje od mastila i njeni prsti neodoljivo obujmiše njegovu mišićavu ruku. „Zar nemate sastanak sa Bradonom?“ Patrik je ceo dan bio svestan da je četvrtak, a Sofi je taj dan gotovo uvek provodila sa Bradonom. Bradonov dan, tako ga je prećutno označio. „Otkazala sam“, odgovori Sofi. „U kakvom ste to poslu?“, upita. „Običnom“, uzvrati Patrik. Potom, kada ga je pogledala sa blago podignutom obrvom, on baci pogled na sto. „Pregledam račune za utovar poslednje pošiljke iz Rusije.“ „Šta radite sa njima?“ Sofi je zaista delovala radoznalo. Ona se malo nagnu napred kako bi pročitala spisak cifara. „Šta ovo znači?“ Jedan ružičasti prst se zaustavi na nečemu što je izgledalo kao 14.40SL. „To su“, Patrik začkilji. „Samovari. Isporučili smo četrdeset - ne, četrnaest samovara jednom trgovcu na Ist Endu.“ Sofi uzdahnu. „Kako bih volela da otputujem u Rusiju.“ „Zaista?“ Sofine oči su blistale. „Da li ste čitali Kocebuov putopis iz Sibira?“ „Nisam“, odgovori Patrik. On postavi pero u ležište. Zatim se nasloni i zamišljeno pogleda svoju mladu ženu. Po njegovom iskustvu, fino vaspitane engleske dame smatrale su putovanje u Bat zastrašujuće dugačkim.


Sofi je ovog jutra izgledala kao najfinija od svih finih engleskih dama. Nosila je belu jutarnju haljinu od muslina, sa delikatnim uglastim vezom duž šavova. Bila je to lepa haljina, mada ni provokativna, ni preterano seksualna. Pade mu na pamet, i to ne po prvi put, da je Sofi izgleda malo promenila stil otkako su se venčali. Doduše, nije se žalio. On oseti sve jaču vrelinu u međunožju od same naznake bledoružičaste noge vidljive kroz slojeve belog muslina. Patrik se naglo nagnu napred, prekidajući Sofin oduševljeni opis avantura g. Kocebua. On podiže svoju ženu i lako je spusti na svoje krilo. Sofi se zakikota, ali ne pokaza ni najmanju nameru da se pomeri. Ona podiže pogled ka njemu, a oči joj potamneše do ljubičastoplave nijanse, što je Patrik smatrao izuzetno dobrim znakom. On spusti glavu i odlučno joj obuze usne slatke poput trešnje pre nego što je stigla da se pobuni. Ali ona se nije bunila. Sofine usne se otvoriše ka njegovim kao da joj je bračna intima odavno dobro poznata stvar, kao da je vrela bujica koja joj jurnula kroz udove nešto na šta je navikla. Snažna šaka joj pribi glavu bliže, užurbano izvlačeći ukosnice i razbacujući ih po tepihu, sve dok se medno plavi uvojci nisu rasuli preko Patrikove preplanule ruke, nežno mu šapućući po koži. On je privuče još bliže dok su njegove usne pustošile njene, jezikom izmamljujući tihe krike iz njenog grla, a njegova ruka gurnu otvor njenog korseta i oslobodi jednu dojku. On grubo pređe palcem preko njene bradavice i Sofi se istopi, čvrsto se držeći za Patrikov vrat, usredsređena na Patrikove usne kao centar svog sveta. Stvarnost se rasula u vrtoglavu zbirku oseta i telo joj usplamte. Ona se još jače privi uz njega, a kada je Patrikova ruka pustila njenu glavu i krenula zavodljivo da joj miluje nogu, nije nimalo negodovala. Oči joj ostadoše zatvorene i glava joj pade nazad, dokjoj je on šaputao niz vrat, jezikom poput tečnog plamena dodirujući udubljenje između ključnih kostiju. A zatim se njegova ruka zaustavi. Sofi naglo otvori oči. Je li prestravljen? Odjednom shvati da je ni ne primetivši završila u poluležećem položaju na Patrikovom stolu, gužvajući gomilu papira. Njen muž se nadvio nad njom, u beloj košulji dopola raskopčanoj - da li je ona otkopčala? - otkrivajući mišiće skrivene u izmaglici crnih kovrdža na grudima. Ne mogavši da odoli, Sofi raširi šaku na njegovim prsima, nežno prelazeći prstimi preko čvrstih linija, mrseći crne malje. Patrik zamišljeno pogleda svoju ženu dok je njegova ruka nastavljala svoj pohod. Gde je ona mala traka ispod koje bi obično zavukao prste? Sofi ponovo zabaci glavu, tiho stenjući dok je on nastavljao svoj ležerni ples. „Bez donjeg veša?“ Sofi proguta knedlu i otvori oči, gledajući ga skoro obnevidela. Kako može da zvuči tako mirno dok... dok... Njeno telo se nevoljno izvi pod njegovom rukom. „Da.“ Glas joj je podrhtavao. „Zašto?“ Patrik se ponosio svojim smirenim tonom. Naravno da je znao zašto. Danas je četvrtak; danas je Bradonov dan. Dođavola, Sofi verovatno nikada četvrtkom nije nosila donji veš. Njegova ruka se ponovo umiri, a iznenadna tišina


koja obavi sobu prenu Sofi, kao lane koje ćuje neki nepoznat zvuk kako se približava, nepoznat ali opasan zvuk bučnih lovačkih pasa. Ona proguta knedlu. Patrik je zurio u svoju ženu, svoju prelepu ženu. Ona je njegova! Njegova, njegova, njegova: ta reč mu je odzvanjala u ušima, pulsirala u srcu, buktala u venama. Ne Bradonova. Njegova žena se uspravi i zagrli ga oko struka, skrivajući lice dok je usnama lako dodirivala njegove snažne mišiće. „Kada sam bila jako mala, čula sam dadilju kako razgovara sa jednom od služavki koja je upravo trebalo da se uda. Nije trebalo da prisluškujem, ali jesam. I moja dadilja joj je rekla da ako želi da... da opčini svog muža, treba ponekad da preskoči donji veš.“ Glas joj se spusti još niže. „Dakle, ovog jutra, pa, verovatno se toga ne sećate, ali tokom noći ste me milovali. U snu“, dodade žurno. „U svakom slučaju, jutros sam pomislila da bih mogla da preskočim donji veš, ali onda me je naravno Simon oblačila i nisam mogla da ga preskočim.“ Patrik je bio bolno svestan Sofinih mekih usana na svojim grudima, koje su naglašavale njene tihe reči poljupcima i dahom mu golicale kovrdže. „Stoga sam sačekala da ode“, nastavi Sofi, „pa sam skinula donji veš, složila ga baš onako kako ona to radi i vratila ga u fioku. Kako ona ne bi znala“, razumno dodade Sofi. „Ali tokom užine sam se setila da me Simon skoro uvek svlači pred spavanje, pa šta bi onda pomislila ako bi ispalo da sam nekako izgubila donji veš?“ Patrik oseti kako mu se veličanstveno olakšanje sliva niz leđa. To je njegova šašava Sofi. Bila je dovoljno Francuskinja da uopšte nosi donji veš - koji su mnoge Engleskinje još smatrale suviše smelim - ali je bila i dovoljno Engleskinja da bi se brinula zbog reakcije svoje sobarice na to što ga je skinula. „Pa“, Sofi je sada bila potpuno bez daha, „pa sam došla da vidim šta radite...“ Glas joj utihnu kada je Patrik podigao njenu slatku stražnjicu ka sebi i njene noge se instinktivno obaviše oko njegovih kukova. On u tri koraka dođe do divana i spusti je na njega, a zatim kleknu pored svoje iznenađene žene. Obuzela ga je nema radost, neka čežnja, neka neodoljiva žudnja za njenim telom. „Patriče!“ Patrik ne reče ništa, već samo pogleda Sofi svojim đavolski crnim, nasmejanim očima. Zatim se nagnu i poljupcem zatvori oba njena oka, dok je rukom gurao njenu haljinu nagore. Bila je napupela, zamamno mekana, mekša od ičega što je ikada osetio, a svaki njegov dodir je propratio molećiv uzdah sa njenih usana. Patrik se naceri, svesno suzbijajući vatru koja je pretila da mu obuzme celo telo. Njegova gospođa žena je ušetala ovamo bez donjeg veša... svakako ne može da dozvoli da taj trenutak tako brzo prođe. On zaključa vrata i svuče se. Zatim se lagano spusti na Sofi i ništa više... zadirkivao ju je i zadirkivao, uživajući u njenim požudnim kricima, a zatim i u


trenutku kada je naglo otvorila oči i oštro rekla: „Patriče!“ On spusti glavu i jezikom lenjo pređe preko Sofinih usana, navodeći njene usne da se otvore, istovremeno se trljajući o nju, ali izbegavajući zahtevno izvijanje njenih kukova. Ali iznenada, uz brzi okret, Sofi se izvuče ispod njega. Male, odlučne ruke gurnuše ga na leđa na širokom divanu. Njene oči su svetlucale istim nestašnim sjajem kao i Patrikove. Njihovi pogledi, puni smeha i žudnje, susretoše se, čikajući jedno drugo da se pobuni. Sofi se namesti na Patrika, dlanovima gurajući njegova ramena na baršunastu površinu divana. „Da vidimo kako će se vama to dopasti“, prošaputa ona uz njegove usne, nežno ga milujući dahom. Ona se promeškolji na njemu, možda pre neiskusno nego zavodnički, ali taj pokret svejedno zapali Patrika. On nevoljno udahnu i Sofi se iskezi. Ona uze lagano da se spušta niz Patrikovo delo, uživajući u dodiru njenih dojki i njegovih maljavih grudi. Njene usne nađoše njegove bradavice i ona ponovi ono što je on njoj radio, blaženo prateći njegovo ubrzano disanje i lupanje njegovog srca pod njenim prstima. Zatim siđe sa kauča, a haljina joj nežno kliznu preko gole zadnjice. Svaki nerv u njenom telu bio je budan i željan. Sofi se ugrize za usnu, terajući se da bude strpljiva. Ona ga uhvati rukama i jedva osetno poljubi. „Sofi!“ Patrikov ton je imao neku izmučenu, grubu notu koju nikada pre nije čula. Ona se osmeli, ignorišući činjenicu da su njegove ruke lutale po njenom telu i da su nekako uspele ponovo da joj podignu haljinu, iako je klečala na podu. Za probu ga liznu svojim malim ružičastim jezikom, zatim otvori usta i uze da ga miluje njima. Kao nagradu začu promuklo stenjanje. Stoga ga blago gricnu, onako kako je voleo da radi dok bi mu ljubila bradavice. Ali reakcija nije bila stenjanje, već krik. „Sofi!“ Patrik se tako brzo skotrlja sa kauča, da Sofi nije znala šta se dešava. U trenu se nađe na leđima na đebelom tepihu, nogu instinktivno obavijenih oko Patrikovog struka, i dvoje ljubavnika se spojiše u iskonskom, neumoljivom plesu. Sofini isprekidani krici ispuniše sobu, praćeni Patrikovim promuklim uzdasima. „O bože, Sofi, Sofi“, povika Patrik. Ona se izvi ka njemu, grabeći blaženstvo dok joj je svaki nerv u telu goreo. Tišina koja je usledila nije bila ni nalik onoj koja je prethodila Sofinom ulasku u biblioteku, pomisli Patrik. On siđe sa nje i privi je uza svoje grudi. Sofi je još ubrzano disala, dok su joj telo potresali mali drhtaji. „Patriče?“ „Hmm?“


„Nije vam se svidelo kada sam vas, ovaj, gricnula?“ „Ne“, odlučno reče Patrik. Zatim je pažljivije smesti u zagrljaj. „Vežbaćemo.“ Ton mu je odisao iščekivanjem. „Moram nešto da vam priznam“, prošaputa Sofi. „Nisam bila sasvim iskrena prema vama.“ Patrik je lenjo slušao umilni glas svoje žene, jedva obraćajući pažnju. „Nisam vas prekinula u radu samo zato što sam shvatila da... da moram da rešim problem svog donjeg veša. Htela sam da vas opčinim. Samo sam o tome razmišljala jutros.“ Patrik ne reče ništa. On je zagrli jače, stežući njenu krhkost uza svoje grudi. O bože, kako je divno imati ženu, voditi ljubav za ženom na računima za utovar, i na kauču, i na podu biblioteke. Imati ženu koja je razmišljala celo jutro. Tek kasnije tog popodneva se jedna misao javi Patriku. Nesvesno je vrteo u sećanju trenutak kada je povukao Sofinu haljinu do njenog struka. Skoro da je zastenjao od same pomisli na njene nabujale grudi u njegovim rukama, kako ga je njihova obla punoća preklinjala da ih obaspe poljupcima. Uvećale su se, pomisli on. Sofine grudi su se uvećale. Od milovanja? Polako ta misao stiže do racionalnog dela Patrikovog mozga. Istina je verovatno bila mnogo manje romantična. Patrik se odjednom sledi. U umu mu se pojavi slika Sofinih oblina. Nesvesno ustade i uze očajnički da broji u sebi. Ona noć kada je prvi put otišao u njenu sobu Isuse, kada je to bilo? Pre više od tri meseca. On je idiot, neverovatno glup idiot. Uvek je štitio žene od trudnoće... žene do kojih mu uopšte nije stalo. A sada, kada je našao ženu koju voli - zašto da to ne prizna? Voli je, voli Sofi, svim srcem i dušom. Sada je njegova, uspešno joj se udvara, znao je da je uspešno... Namerno, glupo ju je doveo u najveću opasnost sa kojom jedna žena može da se suoči. „Idiote! Idiote!“ Patrik nije ni primetio da urla, licem okrenutim ka složenim gipsanim ukrasima na plafonu. Patrik beše namerio da odvrati Sofi od ideje da imaju dete. Suviše je sitna, suviše krhka, ta ljupka žena kojom se oženio. U glavi je mogao da vidi njene tanane kukove, njen struk, tako uzak da je ranije mogao da ga obuhvati šakama. Kako je mogao da bude tako bezuman? Svi dokazi su bili tu. Ona neće moći da preživi porođaj. Eno šta se desilo se njegovom snajom. Šarlot je mnogo viša od Sofi, a zamalo da umre. Dođavola, u poređenju sa Sofi je prava Amazonka. Njegova majka... čak i Indijka koju je video kako umire na porođaju je bila krupnija od Sofi. On vičući ulete u Sofinu spavaću sobu. „Sofi! Sofi!“ Ona s nadom podiže pogled kada je njen muž grunuo na vrata. Posto je njena turska gramatika završila na dnu mora, Sofi se i dalje držala samo nametnute zabrane učenja stranih jezika. Nažalost, osim poseta Madlen, dani su joj bili bolno


dosadni. Razgovarala je sa kućepaziteljkom ili išla u kupovinu. S obzirom na to da sezona još nije bila u jeku, mnogi njeni prijatelji su još bili na selu. Trenutno je čitala drame Bena Džonsona, posve nasumično. Nije mogla da uhvati staromodne dijaloge ni za glavu ni za rep. U stvari, prizna sebi Sofi, ja nisam nikakav u��enjak. Imam talenat samo za jednu stvar, a to su strani jezici. Patrik u jednom koraku pređe sobu i čučnu pored njene stolice. „Slušajte me, Sofi! Popeo sam se u vašu sobu pre tri i po meseca. Jeste li krvarili otad?“ „Zar je već toliko vremena prošlo?“ Sofi nije dokučila termine svog ciklusa. Patrikov izraz lica smekša. „Jeste“, odgovori on. „Sofi, bojim se, osim ako niste tip žene sa veoma neurednim ciklusom, da ćemo dobiti dete.“ „Baš čudno, zar ne?“, reče Sofi sneno. „Deluje nemoguće. Pa nismo dovoljno dugo u braku.“ „Tu nema dovoljnog“, reče Patrik. „Jedan dan je dovoljan.“ „To nije istina!“, uzvrati Sofi. „Pa mama mi je rekla...“ A zatim ućuta, prisećajući se razgovora između sluškinja, koje su svakako znale više o detaljima začeća od njene sirote mame. Patrik pogrešno protumači njeno ćutanje. „Neke žene teško zatrudne. Možda je takva i vaša majka i možda ste zato kći jedinica. Siguran sam da su vaši roditelji pokušali da dobiju još jedno dete, pošto titule nasleđuju samo muškarci.“ On se uspravi i brzo došeta do prozora, gledajući napolje. Sofi je u tišini razmišljala o odvojenim - krajnje odvojenim - spavaćim sobama svojih roditelja. Činilo joj se kao izdaja ako bi se izlanula o tome šta je zapravo istina. Soba potpuno utihnu. Sofine misli su se rojile. Uporno je odlagala saopštavanje Patriku činjenice da je trudna. Njihova skorašnja sreća je delovala tako krhko da nije želela da je naruši. A, opet, delić njenog uma bi sijao od nepatvorene radosti svaki put kada bi pomislila na bebu. Sada je vreme da njen muž zna da će dobiti dete. Ta radost pomalo usahnu kada je okrenula glavu i ugledala izraz lica svog muža. Delovao je srećno koliko i mačka ubačena u blatnjavu baru. Lice mu je bilo nepomično, a oči ljutite. „Šta nije u redu?“ Sofi spreči svoj glas da drhti. Patrik ju je gledao kao da je ne vidi. Kada je konačno progovorio, glas muje bio hladan i dalek. „Već sam vam rekao, Sofi, da nisam tip čoveka koji vrišti od sreće kada čuje da se razmnožio. Dosad sam uvek prokleto pazio da se tako nešto ne desi!“ „Ali mi smo u braku!“ „Kakvo je to opravdanje?“ „Mislila sam da smo se dogovorili da imamo jedno dete“, oprezno reče Sofi.


„Jesmo“, prasnu Patrik. Znao je da se ponaša kao kreten, ali nije mogao da se uzdrži. Otkako mu se to saznanje sleglo u umu, bio je paralisan od straha. Zašto, zašto nije bolje kontrolisao celu tu situaciju? Zašto je, pobogu, tako bezbrižno digao ruke od dugogodišnjih navika i vodio ljubav na tako nemaran i glup način? „Zašto ste onda tako ljuti?“ Sofi je bila potpuno zbunjena. „Ljut sam na sebe“, reče on, a zatim dodade iracionalno: „Dovraga, Sofi, vi mora da ste plodni kao zečica!“ Sofi preblede. „To je okrutno od vas“, reče polako, pogledom mu pretražujući lice. Patrik se okrenu i ponovo se zagleda kroz prozor. „Nećemo više o tome, u redu? Ne vidim zašto bismo dalje raspravljali o ovoj situaciji. Kocka je bačena.“ Sofi klimnu glavom, ali Patrik je nije video. Činilo joj se kao da govori kroz pokrov od leda. „U tom slučaju“, reče ona, ustajući i povlačeći uže za zvono, „pozvaću Simon. Vreme je da se okupam.“ Patrik zapanjeno pogleda svoju ženu. Izraz lica joj je bio opušten, gotovo prijatan. Ali je stajala pored vrata i posmatrala ga sa iščekivanjem, te on izmaršira iz sobe. Bilo je teško ostati besan pred takvom apsolutnom... prijatnošću. Svaki korak niza stepenice mu je stišavao bes, ostavljajući za sobom hladan, gorak strah. Udari gneva i straha su mu tresli telo poput udara groma. On grubo otvori ulazna vrata, pretičući lakeja koji beše krenuo da učini isto. Zatim se sjuri niza stepenice i dozva kočije, ne čekajući ni trena. Morao je da ode. Iz kuće, daleko od kuće. Dva sata kasnije, glavni ring u Džeksonovom bokserskom salonu bio je okružen znatiželjnom, bučnom gospodom, koja su posmatrala kako Patrik Fouks demolira još jednog u nizu partnera. „Opa!“, jedan od profesionalnih boksera reče Kribu dok su stajali kod ugla ringa. „Nije loš za pomodnog gospodičića, zar ne?“ „Snažan je“, odsutno reče Krib, pažljivo prateći pokrete Fouksovih ruku. „Krenite desnom, gospodine", doviknu. „Ne trebaju mu nikakvi saveti“, polugorko reče bokser. I zaista, konačnim jakim udarcem Fouks nokautira još jednog Kribovog boksera. Fouks pogleda Kriba i napravi pokret rukom. Krib odmahnu glavom. „Fala bogu“, promrmlja bokser pored njega. On je bio na redu da uđe u ring i suoči se sa nekim od gospode koja su plaćala da se svuku i biju pred publikom. „Nije dobra ideja da se bijete kad ste besni“, reče Krib Patriku. Zatim se okrenu i usredsredi se na Redžinalda Peteršama, koji je upravo ulazio u ring. Patrik je stajao pored ringa, puštajući da mu se komplimenti roje oko glave dok je brisao znoj sa lica i grudi. Šta je tu je. Sofi je trudna. Javi mu se izdajnička slika devojčice sa maminim uvojcima i ljupkim osmehom.


On baci peškir i krenu u svlačionicu. Ako je dobro pogodio, Sofi još nije bila kod lekara. Mora da pronađe najboljeg lekara u Londonu - nekoga sa Kraljevskog koledža - i da koliko sutra odvede Sofi kod njega. Patrik naškraba poruku na papiru sa oznakom Džeksonovog bokserskog salona. Dade jednom dečaku jednu krunu da odnese poruku njegovom advokatu, g. Dženingsu iz firme Dženings i Kondel. Pola sata kasnije, Dženings zbunjeno pročita poruku. „Saznajte ko je najbolji lekar za rađanje beba u Londonu", pisalo je u njoj. I to je bilo sve, izuzimajući Patrikov prepoznatljiv jasan i razvučen potpis. Zašto je ta poruka dostavljena večeras? Šta je zaboga Fouks mislio da Dženings može da uradi u vezi sa lekarom što nije moglo da sačeka jutro? I zašto je poruku poslao iz bokserskog salona umesto iz sopstvene kuće? Dženings se nelagodno promeškolji u svojoj radnoj stolici. Nipošto mu ne bi bilo drago da sazna da je Fouks počeo da pravi decu van svog doma. Finansijske transakcije vezane za vanbračnu decu su uvek bile nezgodne. On, Dženings, to dobro zna, pošto je firma Dženings i Kondel imala tu čast da pruža advokatske usluge kraljevskoj porodici. Do sada je bilo pravo zadovoljstvo predstavljati Fouksa i njegovo malo domaćinstvo, bez obaveza većih od utvrđivanja izdašnog nasledstva za njegovu ženu. Ali gle sada: brak traje tek nekoliko meseci, a firma Dženings i Kondel je već uključena u neke nemoralne radnje. Dženings nezadovoljno napući usne. On je bio posvećeni metodista i, mada se u sudnici svesrdno borio za svoje raskalašne, aristokratske klijente, privatno svakako nije odobravao njihovo ponašanje. Tek u povratku kući se Patrik seti kako se neprijatno rastao od žene. Opet sam izgubio živce, pomisli. Bar se Sofi nije naljutila. Ili ipak jeste? U mislima mu sevnu njeno nasmejano lice dok je držala otvorena vrata od spavaće sobe. Bilo je nečeg u njenim očima. Prethodno mu je rekla da je okrutan. Setio se toga. A onda mu se odjednom osmehivala, kao da su krenuli na neku zabavu na otvorenom. Ali njene oči se nisu smešile. Trebalo bi to da zapamtim za ubuduće: Sofine oči govore istinu. On se pope uza stepenice i oprezno uđe u Sofinu spavaću sobu. Veče je bilo vlažno i dovoljno hladno da se zapali vatra u kaminu. Sofi je sedela pored vatre u tankoj pamučnoj spavaćici. Patrik priđe i spusti se na drugu stolicu za ljuljanje. On ispruži noge i podiže pogled. Sofi mu se osmehivala, ali su joj oči bile tamno, oprezno plave. Patrik oseti mali dah trijumfa. Naučio je kako da „čita“ svoju ženu, to je dobro. Neki neupućeni muškarac bi pomislio da je savršeno srećna, ali Patrik je znao pravu istinu. „Izvinjavam se“, reče on. Sofi klimnu glavom. „Rekla bih vam, Patriče, da ste me pitali.“ Uvrtala je ruke u krilu.


Još jedan način za „čitanje“ Sofi, pomisli Patrik. Lice joj je delovalo potpuno opušteno, ali ruke su joj bile nervozne. Ona ne reče ništa više, prebacujući pažnju na plamen koji je poskakivao po cepanicama u kaminu. Zapravo, Sofi je bila ukočena od besa. Ali šta je mogla da kaže? Ako bi otvorila usta, počela bi da viče na njega zato što je tako bezosećajan prema njihovom nerođenom detetu, tako glup. Bolje da ne kaže ništa. Ona stisnu ruke tako čvrsto da su joj zglobovi prstiju pobeleli. „Jeste li se posavetovali s lekarom, Sofi?“ Na to ona podiže pogled, prepadnuta. „Nisam.“ Patrik se namršti. „Naći ću ja nekog onda.“ Trenutak kasnije ustade, napravi jedan velik korak, podiže Sofi i s njom u naručju sede na njenu stolicu. Telo njegove žene se ukoči, a zatim opusti uz njegove grudi. „Žena i beba“, Patrik prošaputa u njen vrat. Zatim je obujmi rukama, kao da bi tako uvek mogao da je zaštiti. Dugo su sedeli tako, zajedno.


Dvadeset drugo poglavlje Plemstvo je početkom maja pohrlilo nazad u London. Na impozantnim hrastovim vratima su se pojavili zvekiri, a prekrivači namenjeni zaštiti od prašine skinuti su sa damastnog nameštaja. Kućepaziteljke su užurbano proveravale broj sveća i stanje posteljine. Batleri su se jedni drugima žalili na neodgovornost mladih i slali očajničke poruke agencijama za zapošljavanje: „Ledi Fidlstiks mora imati četiri iskusna lakeja do sledeće nedelje.“ „Bez dve dobre sobarice za gornji sprat - imajte u vidu da preferiramo devojke sa sela - kućepaziteljka barona Pidlsforda će sigurno poludeti.“ „Ledi Brimtiki traži par lakeja iste boje kose, težine i visine da nose njenu livreju i stoje iza njenih kočija. Preferira tamnu kosu; riđokosima se ne savetuje prijavljivanje." Počinjala je nova sezona. Nakon što su prethodnih mesec dana iscrpno proučavale slilce u časopisu La Belle Assemblée29 dame su pozivale svoje modiskinje u kuću i provodile neudobne sate trpeći bockanje čiodama. Gospoda su posećivala svoje krojače ili kupovali nove husarske čizme, toliko izglancane da su u njima mogli da se ogledaju i nameštaju svoje elegantne marame. Oni odvažniji, ili možda taštiji, isprobavali su nove uloške za noge i ramena, koje su njihove lične sluge nabavljale u najvećoj tajnosti. Sa pomodno uvećanim listovima su šetali pored kluba Vajt ili posećivali Dom lordova. U roku od nedelju dana, rojevi kočija su zagušili Pikadili i Kraljevsku berzu. Visokopodne kočije kotrljale su se oko Hajd parka, tek povremeno izbacujući svoje putnike na vlažno tlo. Prodavci voća na Kovent Gardenu se razveseliše; prodavci lavande počeše da šetkaju ulicama Mejfera i oko Trga Hanover, promuklo reklamirajući mirisne bukete. Anri je poslat u Harou, u novoj garderobi i sa znanjem nekoliko engleskih psovki, naučenih od Patrikovih stajskih momaka. Otišao je sa sjajem u crnim očima; zahvaljujući lakoj otpornosti mladosti, Anri je prevazišao ratne traume i spremno se okrenuo uzbuđenjima koje nudi obrazovanje mlade gospode. A Sofi i Madlen su privodile kraju časove. Madlen nije samo nalikovala dami. Upijala je znanje kao sunđer. Posle jednog popodneva uz Debretov vodič o plemstvu, znala je više od engleskim plemićkim porodicama nego što se Sofi ikada trudila da nauči. Madlen je lako usvajala i najzahtevnije strane damskog ponašanja. Do tančina je znala kako da izgrdi nepristojnog slugu, a lepezom je rukovala kao opasnim, mada krhkim, oružjem. U plesu se snalazila kao riba u vodi. Obučena po poslednjoj francuskoj modi, izgledala je kao članica kraljevske porodice, a nimalo 29

Doterana dama, fr.


kao kći dresera konja. Zašto sam onda nesrećna? Sofi se upita. Njen projekat je bio uspešan. Po Sofinoj proceni, Madlen će delovati kao vrhunska kontesa. Večeras Sofi i Patrik organizuju večeru na kojoj će Sofi predstaviti Madlen visokom društvu. Ali Patrik... Patrik uopšte nije pominjao bebu. Ni jedan jedini put otkako joj je rekao ime lekara. „Zove se Lambet“, rekao je. „Posetiće vas sutra.“ Sofi je zgranuto pogledala svog muža. „Mislila sam da ćemo koristiti usluge Šarlotinog lekara.“ „Šarlotinog lekara! Jeste li pri sebi? Šarlot umalo nije umrla rađajući Saru.“ Sofi se štrecnula na Patrikovu primedbu, ali nije rekla ništa. Koliko se ona sećala, nije lekar bio kriv što je Šarlot imala poteškoće pri porođaju, ali zašto da se svađa? Bilo joj je svejedno koji će je lekar pregledati. „Kako ste odabrali dr Lambeta?“ „Nisam. Moj advokat je istražio stope smrtnosti na porođaju. Lambet je u tom pogledu veoma uspešan.“ Sofi uzdrhta i ne reče ništa više. Nakon posete dr Lambeta, poslušno je rekla Patriku da lekar nije našao nikakav razlog za brigu. On je na to samo nemo klimnuo glavom. Večerali su i doručkovali zajedno - ali nikada nisu razgovarali o detetu u Sofinom stomaku. Jednom ili dvaput je Sofi znala da Patrik sigurno razmišlja o bebi, jer je iznenada obuhvatio njen narastajući stomak svojim krupnim sakama, gotovo kao da ga premerava. Ali nije rekao ništa, a svaki put kad bi ona to pomenula on bi promenio temu ili izašao iz sobe. „On ne želi našu bebu“, prošaputa Sofi za sebe, nervoznog pogleda. Ona prekrsti ruke preko stomaka. Uostalom, to nije bilo ništa novo. Patrik joj je odavno jasno stavio do znanja šta misli o deci. Možda ga muči to što ne možemo da vodimo ljubav, s nadom reče sebi Sofi. Majka joj je rekla da par ne može upražnjavati bračne odnose kada je žena u tom delikatnom stanju. Kada je Patriku pomenula tu ideju, on je samo klimnuo glavom i od tog dana jedva da ju je dodirivao. Sofi nije znala kako da mu prizna da nije nameravala da primeni majčin savet. Mislila je da bi barem trebalo da konsultuju dr Lambeta. Ali bila je suviše stidljiva da pokrene tu temu. Umesto toga oboje se lako vratiše u ono međustanje u kojem su živeli po povratku iz Velsa. Patrik bi je uzimao za ruku na putu ka trpezariji. Vodio bi je uza stepenice. Posmatrao bi je sa odobravanjem, ali ne i sa žudnjom. Razmenjivali bi uljudne pozdrave na vratima Sofine sobe. Sofi uhvati sebe kako čezne za svojim mužem, potajno gledajući njegove duge noge, žudeći da mu dodirne leđa. Sanjala je kako je ljubi, kako je imao običaj da joj celo telo prekrije lakim, jedva osetnim dodirima. Sofi je bila previše


sramežljiva da inicira milovanje. Uostalom, ona je bila ta koja je prenela majčino mišljenje o bračnim odnosima tokom trudnoće. A Patrik je delovao ravnodušno prema njoj, kao kada su prestali da spavaju zajedno pre toga. Zacelo se vratio u zagrljaj svoje crnokose kurtizane; jednom ili dvaput nedeljno se vraćao u svoju spavaću sobu u rane jutarnje sate. Možda, nesrećno pomisli Sofi, možda se Patriku ne sviđa činjenica da postajem debeljuškasta. Na trenutak se pogleda u ogledalu i svuda vide viškove... grudi, obrazi, stomak. Ona zgađeno spusti ruke i okrenu leđa ogledalu. U parku su se kočije kurtizana visoke klase mešale sa kočijama plemstva. Sofi je gledala lica onih sa crnom kosom, upoređujući njihovu vitku eleganciju sa svojom zaobljenom figurom, njihovu tamnu lepotu sa svojim dosadnim plavokosim izgledom. Ali ja sam pametna, Sofi bi čvrsto govorila sebi u trenucima očaja i sramote. Nisam glupa. Odlučno usmeri svoju nezanemarljivu inteligenciju na organizovanje večera sa mužem. Čitala je Tajms i Morningpost, čitala je drame i satirične balade koje su se mogle kupiti na svakom ćošku. Pretvorila je trpezarijski sto u poprište uzbudljivih i živahnih susreta, tokom kojih bi se ona i Patrik upuštali u male bitke oko uspeha Napoleonovih vojnih kampanja na Istoku ili žustre rasprave o moralnoj ispravnosti novih zakona o radu namenjenih zaštiti šegrta u fabrikama. Diskutovali su o Patrikovom uvozu robe i Sofi bi noću sanjala brodove visokih jarbola kako isplovljavaju sa dokova kompanije Vest Indija u Londonu. Jedine teme kojih se nikada nisu doticali su bile deca i tračerska rubrika u Morning postu. Izgledalo je kao da su te novine opsednute preljubnicima. Sofi je te strane čitala samo da bi saznala kuda Patrik odlazi noću. Njegovo ime nikada nije pomenuto, što je značilo da je mnogo diskretniji nego što je njen tata bio. Sofi nije imala nikakve iluzije oko toga što radi. Njen muž možda provodi noći sa kurtizanom. Ona je pokušavala da bar osigura njegov dolazak kući na večeru. Kako nije napuštala London, Sofi nije morala da se priprema za novu sezonu. Madam Karem joj je već dostavila nekoliko elegantnih trudničkih haljina, krojenih tako da prikriju njen stomak. Ali s obzirom na Sofinu sitnu građu i brzorastući struk, čak ni haljine čuvene madam nisu više mogle da sakriju istinu. I zaista, Šarlot je znala čim je ugledala Sofi. Ona oduševljeno uskliknu. „Sofi! Gle! Zašto mi niste pisali?“ Njena visoka, prelepa prijateljica je čvrsto zagrli. Trenutak kasnije Aleks uđe u sobu i ugleda svoju ženu kako sedi na uskom divanu i bez predaha čavrlja sa njegovom snahom. Nakon samo jednog pogleda na Sofi, on se okrenu ka svom bratu blizancu. Uprkos njegovoj volji, Patrikove usne se izviše u osmeh kada je uzvratio bratovljev pogled. Nije hteo da bude zadovoljan zbog bebe - nije dozvoljavao sebi


da bude zadovoljan. Ali nije mogao da ne bude bar malčice ponosan. Aleks ga snažno zagrli. „Je li se situacija popravila?“ „I dalje ne spavamo u istoj sobi“,odgovori Patrik sležući ramenima. „ Ali sada je razlog za to Sofino stanje, tako da je to poboljšanje.“ Aleks je delovao zapanjeno. „Meni to zvuči nepodnošljivo. Šta kaže vaš lekar?“ „Nisam ga pitao“, uzvrati Patrik. „Uostalom, Sofi je trudna. Ako ona to ne želi, ne mogu da je nateram.“ Patrikov glas je zvučao tako napeto da Aleks oseti kako mu se utroba steže. „Mislim da je to glupa bapska priča“, reče Aleks. „Kako se zove vaš lekar? Vraški sam siguran da drugi parovi ne rade tako.“ „Dejvid Lambet“, odgovori Patrik. „Trebalo bi da je najbolji u Londonu.“ „Čekaj, da razjasnimo“, rezignirano reče Aleks. „Prošlog meseca ti i Sofi niste delili spavaću sobu. Sada izgleda kao da si potpuno utučen zbog njene trudnoće. Za ime boga, Patriče, imao sam utisak da je tvoj brak na ivici propasti.“ On zastade na tren, oklevajući. „Spavanje u odvojenim posteljama može da udalji muškarca i ženu. Ako mene pitaš, to pravilo je glupost.“ „Sofi tako želi“, kratko reče Patrik. „U svakom slučaju, ovo će biti naše jedino dete. Neću joj dozvoliti da kroz ovo prolazi još jedanput.“ „Sofi je mlada, zdrava žena. Siguran sam da će se poroditi bez ikakvih problema.“ „Kao Šarlot?“ Aleks se ukoči. I on i Patrik su dobro znali da to što je Šarlot bila na rubu smrti dok je rađala ćerku nema nikakve veze sa njenom građom. „Samo hoću da kažem“, nastavi Patrik, „da trudnoća čak i veoma krupnu ženu poput Šarlot dovodi u opasnost. Sofi je majušna... kao majka.“ Aleks pogleda svoju ljupku, vitku ženu i umalo se ne nasmeja čuvši da je „veoma krupna“. Ali morao je da bude pažljiv. Veoma dobro je znao koliko je teško Patrik podneo smrt njihove majke na porođaju. „Sofi nije majka“, čvrsto reče. „Zar se ne sećaš kako je krhka majka bila? Sofi je možda sitna, ali nije krhka.“ Patrik zausti da odgovori, ali u tom trenutku se Klemens pojavi na vratima dnevne sobe i najavi dolazak markiza i markize od Brandenburga. „Maman!“, uskliknu Sofi i požuri ka vratima. Eloiz je dočeka bujicom brzog francuskog; njen otac joj se samo nežno osmehnu i ode na drugi kraj sobe. Iako je Eloiz samo dva dana ranije videla svoju kćer, imala je pregršt podsećanja, dodatnih saveta, predloga. „O, maman“, reče Sofi kroz polusmeh, „mlečna kupka? Koješta!“ Eloiz pređe na engleski. „Mlečna kupka je izuzetno značajna za zdravlje žene


moraš održavati svoje zdravlje doksi enceinte30 Seti se Marije Antoanete! Ona se jednom nedeljno kupala u mleku.“ „Ne želim da razmišljam o toj sirotoj ženi“, reče Sofi stresavši se, odbacujući pomisao na ženu kralja Luja XIV. „I ne želim mlečnu kupku, maman. Zvuči strašno lepljivo. Osim toga, mislim da je Marija Antoaneta koristila te kupke da poboljša izgled svoje kože, a ne svoje zdravlje.“ Klemens se ponovo pojavi na vratima. „Ledi Skifing; ledi Madlen Kornej, kći markiza od Flamariona, i gđa Trevelijan; g. Silvester Bredbek; gospoda Erskin i Piter Djuland.“ Sofino srce zakuca malo brže. Bilo je nezgodno što je Madlen stigla u isto vreme kada i grupa drugih gostiju. Sofi se nadala da će moći da je upozna sa Eloiz bez prisustva publike. Ali Silvester Bredbek bio je jedan od Eloizinih najbližih prijatelja, te Eloiz brzo pozdravi novu prijateljicu svoje kćeri i upusti se u lagodan razgovor sa Silvesterom. Madlen je osetila samo zahvalnost kada joj je zastrašujuća markiza uputila ljubazan osmeh. Ona se okrenu da pozdravi gospodina pored sebe, ali njen smeđooki pogled smesta smekša kada vide da Erskin - Kvil - teško stoji. Uz pomoć svoje urođene otmenosti, ona odmah prekrši jedno od pravila koje je naučila od Sofi - jedna mlada dama nikada ne traži da sedne dok stariji od nje stoje - i objavi da se malo umorila od vožnje kočijama. U roku od nekoliko sekundi ona i njena pratilja sedoše, a Kvil se udobno smesti u fotelju uz uzdah olakšanja. „Eto fine devojke“, otac reče Sofi u prolazu. „Video sam šta je učinila za starijeg Djulandovog momka, onog sa blesavim nadimkom - Kvil, jelda?“ On frknu. „Jedan muškarac ne bi trebalo da bude nazvan po spravi za pisanje,31 ako mene pitaš. Lepo se ponaša: a i lepo izgleda. Danas toliko mladih devojaka nema nimalo mesa na svojim kostima.“ Sofi ga oštro pogleda. Tata nikako ne bi smeo da flertuje sa Madlen! Ali Džordž se osmehivao Madlen sa izrazom očinskog odobravanja. Sofi se u sebi zahvali bogu. Bilo bi katastrofalno po njene planove ako bi njen otac imao zavodničke namere. Onda se jadna Madlen zacelo ne bi dopala njenoj majci. „Nikada nisam čuo za markiza od Flamariona, a vi?“ Časni Silvester Bredbek je upravo završio prenošenje glasine o jednom zajedničkom poznaniku i razgledao je ljude okupljene u sobi. Bio je sitan, energičan čovek sa škripavim korsetom i velikom sklonošću ka tračarenju. „Naravno da jesam“, ođlučno odgovori Eloiz. Ponosila se svojim dobrim poznavanjem francuske aristokratije. „Markiz je živeo veoma povučeno. Nikada ga nisam upoznala.“ Ona se namršti. „Ne mogu da se setim gde mu se tačno nalazio posed. Možda u Limuzanu.“ „Danas čovek ne može biti suviše oprezan“, oceni Silvester.

30 31

Trudna, fr. Quill -pero na engleskom. (Prim. prev.)


Eloiz se naroguši. Silvester je bio na korak od opaske da je Eloizina kći u svoj dom pozvala lažnu plemkinju. Silvester susrete njen pogled i prepade se. „Svakako nisam hteo da kažem ništa slično o markizovoj kćeri“, žurno reče. „Pošto je ona bliska prijateljica vaše porodice." „Ne samo zbog toga“, odbrusi Eloiz. „Ledi Madlen pripada francuskoj aristokratiji od glave do pete, gospodine. To je očigledno već na prvi pogled. Ko bi, ako ne ja, mogao odmah da oceni da li je imitatorka, a ona to nije.“ Silvester žustro klimnu glavom. Nije želeo da ukrsti mačeve sa Eloiz (istinu govoreći, ona ga je plašila), a osim toga devojka je zaista delovala šarmantno. „Pogrešno ste me razumeli, draga gospo“, reče on u pokušaju da smiri situaciju. „Nije mi bila namera da dovodim u sumnju poreklo ledi Madlen. Prosto sam načinio uopštenu opasku. Neko tako oštrog oka kao što ste vi je sigurno primetio da u Londonu ima više francuskih aristokrata nego što ih je ikada bilo u Parizu, čak i za vreme vladavine Luja XIV!“ Eloiz se umiri. „Po tom pitanju, g. Bredbek, potpuno ste u pravu.“ Ona utiša glas. „Jeste li čuli da je takozvani grof od Visala u stvari običan francuski nikogović? Zapravo, madam De Meneval mi je rekla da sumnja da on nije bio ništa više od učitelja muzike dece pravog grofa.“ Silvesterove oči zablistaše. „Blagi bože“, reče. „Pa baš prošle nedelje sam imao to zadovoljstvo da razgovaram sa grofom - tj. Negrofom.“ On se veselo zakikota. Sofi priđe majci. „Maman, pošto su svi gosti stigli, mogli bismo da sednemo za sto.“ Eloiz baci pogled ka vratima. Zaista, Sofi je već posela za sto erla i groficu od Šefila i Daunsa, Patrikovog brata i snahu. Ali Silvester je imao još jedno pitanje. „A gde je sada bivši grof? Možda se prijavio za posao na nekoj muzičkoj akademiji?“ „Madam De Meneval mi je rekla da je pobegao iz zemlje“, uzvrati Eloiz. „Najverovatnije je otišao u Ameriku. Čujem da svakakvi lopovi i prevaranti žive u toj zemlji.“ „Bože“, blago reče Sofi. „O čemu to razgovarate vas dvoje?“ Silvester se okrenu ka njoj. „Vaša majka je najbolja prijateljica madam De Meneval i upravo mi priča zabavne priče o lažnim Francuzima. Jeste li upoznali madam?“ Sofi odmahnu glavom. „Ko je ona?“ Eloiz nestrpljivo upade u razgovor. „Zaboga, Sofi. Prošle nedelje sam ti pričala o dragoj madam. Izgleda da me nisi slušala. Ona je bila cenjena članica dvora Luja XIV i lično je poznavala celokupno francusko plemstvo. Sada je u Londonu i jedan od njenih neprijatnijih zadataka je razotkrivanje brojnih foliranata koji se motaju po našim ulicama, praveći se da su francuski plemići!“


Sofi razrogači oči. Madam De Meneval je očito neko koga Madlen mora izbegavati po svaku cenu. Ali Eloiz se već beše okrenula i pošla da se pridruži svom mužu. Sofi je Madlen dodelila mesto između Kvila i lorda Redžinalda Peteršama. Kvil nikada ne bi učinio ništa da uznemiri jednu damu, a bezopasan je i Redžinald, koji će doduše garantovano ugnjaviti Madlen dugačkim pričama o svom junaštvu. Bradon nije bio pozvan. Sofi je smatrala da postoji prevelika opasnost da se on zaboravi i intimno osmehne Madlen. Mada, morala je da prizna da Bradon izuzetno ozbiljno shvata ceo taj plan. Upravo je on insistirao da Madlen dođe na večeru sa pratiljom koja je i sama poticala iz samog vrha engleskog društva. Gđa Trevelijan je bila veoma ugledna udovica, prethodno udata za biskupa koji je bio mlađi sin jednog vojvode. Pošto je sada živela u skromnijim uslovima, rado je pristala da izigrava pratilju mladoj Francuskinji bez majke, dragoj prijateljici ledi Sofi Fouks. Sofi je videla da gđa Trevelijan znatno podiže Madlenin ugled. Bradon je ispravno postupio kada je odabrao fino odgojenu Engleskinju umesto jedne od bezbroj Francuskinja raštrkanih po Londonu. Kada su svi konačno seli za sto, Sofi shvati da je suviše nervozna da uopšte okusi jastoga. Ona pogleda preko četiri svećnjaka koja su je delila od Patrika, na drugom kraju stola. On beše blago nagnut nalevo i razgovarao je sa ledi Skifing. Sofi je pozvala najviše vatrenih tračara što je mogla, bez rizika da bude suviše očigledna. Zamisao je bila da ako upoznaju Madlen u Sofinoj kući, pod okom sokolovim markize od Brandenburga, bar ove konkretne tračare neće dovoditi u pitanje Madlenino poreklo. I izgledalo je kao da sve ide po planu. Ledi Skifing se radosno osmehivala zbog nečega što je Patrik govorio. Ledi Preslfild je držala slovo svojim kreštavim glasom, detaljno opisujući najnovije sramotno troškarenje princa od Velsa, za koga se pričalo da je nagurao dug od preko sedamdeset hiljada funti. Nijedno od njih troje nije pokazalo nikakvu sumnjičavost kad su upoznali Madlen. Sama Madlen je bez po muke igrala ulogu devojke rođene u najvišem sloju francuskog društva. U stvari, nije bila preterano uplašena. Bila je suviše zauzeta pamćenjem svih pravila koja joj je Sofi ukucala u glavu. Trenutno je nemo brojala. Devet minuta, deset minuta... Vreme je da se ljubazno osmehne lordu Peteršamu, okrene glavu ulevo i obrati se Erskinu Djulandu. I gle čuda, g. Djuland je upravo završio razgovor sa Kloi Holand, koja je sedela sa njegove leve strane. Mora da izgledamo kao plesna trupa, Madlen pomisli uz kikot. Svi mi okrećemo glave tamo-amo u istom trenutku. „Ako smem da pitam“, reče Kvil, „o čemu za ime boga razmišljate, ledi Madlen? Moram vam reći da su engleske večere veoma ozbiljne stvari i ljudi se gotovo nikada ne smeju.“ Madlen mu se nasmeši. „Baš sam razmišljala kako sigurno delujemo kao da izvodimo uigran balet. Gledala sam balet jednom, još dok sam bila devojčica u


Francuskoj. Sve balerine su balansirale na nožnim prstima i okretale glave na jednu pa na drugu stranu. A evo nas, sedimo za stolom i okrećemo glave u tačno određenom trenutku.“ Kvilove tamne oči se ispuniše smehom. „Kako ste vi to opisali, zvući više kao mali igrokaz.“ Madlen mu uputi radoznali pogled. „Lutkarska predstava“, objasni Kvil. Madlen mu se blago osmehnu. „Ja, gospodine, nikada ne bih bila tako nepristojna da opišem krem engleskog društva kao marionete.“ Na to se Kvil glasno nasmeja, smesta privlačeći pažnju ledi Skifing, ledi Preslfild i časnog Silvestera Bredbeka. Ledi Skifing se namršti. „Ledi Madlen bi mogla da nađe mnogo boljeg od Erskina Djulanda“, napomenu Patriku. „Istina, on će jednog dana biti vilcont, ali čovek mora da se zapita: je li sposoban za to? Iako deluje kao da se skoro oporavio od nesreće, čujem da je njegov otac sredio da se mlađi sin oženi nekom naslednicom iz Indije, tako da porodica sigurno zna nešto što mi ne znamo.“ Patrik se uzdrža od toga da oštro izgrdi svoju gošću. Sofi je bila toliko zabrinuta zbog uspeha ove večere da nije želeo da izaziva dodatnu napetost time što će se brecati na goste, mada je ledi Skifing bila nesnosna matora veštica. Stoga je on pitomo pogleda, sa prijateljskim izrazom lica. „Kvil je moj dobar prijatelj; uveravam vas da bi ledi Madlen veoma pogrešila kada bi odbila njegovu prosidbu, ako bi je on ponudio.“ Ledi Skifing prezrivo šmrknu. Kao neko ko je dane provodio zaćinjavajući glasine, maglovito okrivljavajući i još maglovitije hvaleći druge, ona je umela da prepozna pravo značenje skriveno u nekoj izjavi. Uljudno se smešeći, ona načini naklon glavom. „Postideste me, dragi gospodine“, zacvrkuta. „Valja, naravno, zapamtiti da su mnogi verovali da ćete vi naslediti titulu kada je vaš brat tako dugo bio u inostranstvu, a sad eto vas obojice.“ Ona se zadovoljno osmehnu Patriku i okrenu ka markizu od Brandenburga koji je sedeo s njene leve strane. Svaka čast! Patrik pomisli sa odobravanjem. Uspela je da me podseti da sam mlađi sin i da nemam titulu. Zatim se po četrdeseti put zapita zašto je Sofi okupila tako neobičnu grupu na prvoj večeri koju orgamzuju kao bračni par. Istina, izgledalo je kao da Kvil rado razgovara sa Sofinom prijateljicom Madlen, i to je bilo divno, pošto je Kvil retko izlazio iz kuće. Bilo je zadovoljstvo videti Vila Holanda i njegovu ljupku ženu, Kloi. Barem Bradon nije bio pozvan. Ali zašto je, za ime boga, Sofi pozvala tu matoru gnjavatorku, ledi Skifing? I zašto je, za ime boga, pozvala ledi Saru Preslfild, ženu koja je onomad ušla u salon na balu kod Kamberlandovih i uhvatila ih kako se ljube?


Sa uzdahom se okrenu ka Sofinoj majci. Eloiz je nezadovoljno muljala po punjenom pečenju u tanjiru. Patrik se nagnu ka njoj. „Želite li da pozovem lakeja da odnese vaše pečenje?“ Eloiz se blago trgnu. Prava dama se, naravno, nikada ne štreca jer nikada nije izgubljena u sopstvenim mislima. Sva njena pažnja je usmerena ka drugima za trpezarijskim stolom. „Razmišljala sam o Sofinoj bebi“, iskreno reče Eloiz. Sada se Patrik prepade. On i Sofi behu uspostavili izvesnu ravnotežu. Nisu razgovarali o detetu i bilo je dana kada bi zaboravio da mu je žena trudna. Svakako večeras o tome nije razmišljao. Sofi je sedela na začelju stola, blistajući kao ukrasna vila na vrhu novogodišnje jelke. Nije izgledala trudno. Izgledala je primamljivo poput slatkiša. Eloiz nastavi. „Nisam ubeđena da se Sofi pravilno hrani.“ „Mislim da redovno jede“, nespretno reče Patrik. „Verujem da bi joj kupanje u mleku ojačalo zdravlje.“ Eloiz pogleda Patrika očima ispunjenim brigom. „Odbija to da radi. A kada sam joj preporučila da ubaci pomorandže u ishranu - znate, pomorandže smiruju stomak - i to je odbila.“ „Ali nije imala problema sa stomakom, zar ne?“, oprezno upita Patrik. Bilo je pomalo sramotno što ne zna da li mu je žena bila bolesna. „Mislim da nije“, odgovori Eloiz. „ Ali ipak bih volela da pojede jednu pomorandžu dnevno i možda da popije čašu gorkog tonika jednom nedeljno.“ „Gorkog tonika!“ Eloiz potvrdno klimnu glavom. „Gorki tonik je veoma zdrav. Dobar je za krvnu sliku, znate.“ „Nisam to znao“, ozbiljno uzvrati Patrik. Nastupi kratka pauza koju je narušavao žamor šesnaest fino odgojenih glasova, koji su ćaskali o koječemu. Markiza se unese u objašnjavanje svoje preporuke da Sofi redovno jede pečene jarebice. Patrik pogleda u pravcu svoje žene. Večeras je Sofi izgledala kao prava velika dama, ni nalik onoj senzualnoj vili koja je pohodila njegov krevet na Ševi. Nosila je dijamantske minđuše i ogrlicu; njihov hladan sjaj se savršeno slagao sa mlečnom blistavošću njene haljine. Sa lučnog plafona trpezarije je visio kandelabr koji Patrik beše dobavio iz Italije, mnogo pre nego što se ta zemlja uplela u Napoleonovu mrežu. Njegovi kristali su svetlucali visoko iznad njihovih glava. Blaga promaja koju su stvarali lakeji u stalnom nečujnom kretanju kroz trpezariju učini da se kristali zavrte i zablješte. Oni uhvatiše odraz Sofinih dijamanta obasjanih svetlošću sveća. Ali ti dijamanti je nisu pretvorili u njihov ledeni odraz. Naprotiv, činili su da ružičasto-mlečni ton njenog poprsja izgleda još toplije, mekše, još zamamnije. Patrik proguta knedlu. Ako postoji nešto što jedan gospodin nikada ne sme


da uradi, naročito na sopstvenoj večeri, to je da bulji u svoju ženu dok mu pantalone ne postanu neugodno tesne. Patrik pokuša da objektivno gleda svoju ženu. Zašto nikada nije pitao da li Sofi ima problema sa stomakom zbog trudnoće? Očito je to bila česta pojava. Zašto nikada nisu razgovarali o detetu? Na trenutak ponovo obrati pažnju na Eloizin monolog. Izgleda da se vratila na temu povoljnog dejstva mlečnih kupki. „Preporučiću ih Sofi“, savršeno ozbiljno reče Patrik, a zatim ponovo prestade da sluša. Bio je vrlo svestan sve veće udaljenosti između sebe i svoje žene. Bio je uhvaćen u mrežu koju je sam spleo. Sputan strahom, nije želeo da razmišlja o bebi zato što je to značilo da razmišlja o njenom rođenju. Sputan ljubomorom, nije želeo da razmišlja o tome šta Sofi radi sa Bradonom tokom njihovih dugih popodnevnih izleta, a opet nije mogao a da ne razmišlja o Bradonu nekih dvadeset, trideset puta na dan. Posledica toga su bile duge noćne šetnje i borba protiv dva neprijatelja: straha i ljubomore. Razumno je znao da Sofi i Bradon nemaju aferu, mada bi ponekad sebe ubedio u suprotno. Stvar je bila u tome da je njegova žena pozdravljala Bradona sa nežnim osmehom kad god bi se sreli, a delovalo je kao da tog tikvana sreću svuda. Ako bi otišli u pozorište, eto i njega. Ako bi otišli u operu, erl od Slasloua bi sigurno takođe prisustvovao. Jedino objašnjenje koje je Patrik mogao da smisli bilo je da ga je Sofi obavestila o njihovim planovima. Zašto? Da bi mogla da pozdravi svog bivšeg verenika sa nepodnošljivo intimnim osmehom? Da bi Bradon mogao da se zadrži uz njih, sa rukom na Sofinoj ruci, sve dok Patrik ne bi postao spreman da pukne od besa? Oseti kako utroba počinje da mu ključa i natera se da se smiri. Ako gospoda ne pilje požudno u svoje žene na večerama, isto tako se ne dovode do ludila zbog pitanja bez odgovora. On se okrenu Eloiz i uvide da je isteklo njihovih deset minuta, te da je ona žustro razgovarala sa Piterom Djulandom. On se skrušeno okrenu ka ledi Skifing, koja je bila tako Ijubazna da mu oprosti manjak pažnje. „Vaša žena izgleda izuzetno blistavo, ako uzmemo u obzir njeno stanje“, primeti ledi Skifing. Patrik zastenja u sebi. „Pretpostavljam da će se uskoro povući iz javnosti“ nastavi ledi Skifing. „Moram reći, prilično je neobično da jedna dama organizuje večeru dok je u zanimljivom stanju. U moje vreme su žene ležale na kauču dobrih šest meseci. Ali danas izgleda da mlade žene šetkaju ulicama dokle god žele.“ Patrik klimnu glavom. U stvari, on beše potpuno zaboravio da se žene nisu pojavljivale u javnosti tokom poslednjih nekoliko meseci trudnoće. Ponovo pogleda svoju ženu. Sofi baš u tom trenutku podiže pogled. Nežno rumenilo joj obli obraze kada njene bistre plave sretoše njegove crne oči preko uštirkanog stolnjaka. Patrik nemo nazdravi podigavši čašu. Ona je njegova


žena; nosi njegovo dete; neverovatno je lepa. Na Sofinim usnama zaigra mali osmeh kada je uzvratila zdravicu. Patrik ju je gledao onako sugestivno kao ranije, pre nego što je njena majka objavila da je seks zabranjen. Sedeće zajedno za stolom, bezazleno razgovarati o ratu sa Francuskom, a Patrikove oči će sve vreme lenjo prelaziti preko njenog lica i niz njena ramena, zadržavajući se na njenim grudima sve dok se ne bude osetila kao vatromet na ivici eksplozije. Celo telo će joj pulsirati kada Patrik konačno ustane i pruži joj svoju ruku kako bi napustili trpezariju. Razmišljajući o tome, Sofi naglo spusti čašu i skrenu pogled sa Patrika. Sada nije trenutak za igre zavođenja. Ona se odlučno okrenu ka Patrikovom bratu Aleksu, koji je sedeo sa njene desne strane, i zateče ga kako joj se kezi. Sofi ponovo porumene. Izgleda da je uhvatio Patrikov pogled, pomisli ona. „Znate li“, kao nemarno reče Aleks, naginjući se ka njenom uvu, „veoma mi je drago što ste se udali za mog brata, ledi Sofi.“ „Hvala vam“, reče ona nesigurno. Mnogo kasnije te noći, Patrik i Sofi ostadoše sami u dnevnoj sobi. Sofi sede na stolicu uz iscrpljen uzdah. Patrik je stajao i posmatrao je. „Večera je bila vrlo uspešna, Sofi“, reče tiho. Ona podiže pogled i osmehnu se. „Hvala vam. Mislim da se Madlen odlično snašla, a vi?“ Patrik je delovao pomalo iznenađeno. „Naravno. Ona je ljupka mlada žena.“ Sofi nije mogla da objasni da se ponosi Madlen zato što se savršeno ponašala. Nijedna osoba na zabavi, Sofi je bila ubeđena, nije ni pomišljala na mogućnost da Madlen ne potiče iz francuske aristokratije. „Da li vas je mučio stomak, Sofi?“ Sada je na Sofi bio red da se iznenadi. „Ne, naprotiv.“ Zatim se naceri. „Postavila sam vas za sto pored svoje majke, zar ne? Da nije slučajno pomenula mlečne kupke?“ Kada se i Patrik iskezio, nastavi: „Gorki tonik?“ Sofi se teatralno strese. „Mrzim gorki tonik.“ Patrik se nasmeja i pruži ruku da joj pomogne da ustane. „Ledi Skifing je rekla da bi trebalo da se odmarate.“ Sofi zastade i saosećajno ga pogleda. „Izgleda da su vas izmorili pričom, i to o temi koju ne volite. Žao mi je zbog toga.“ Patrik pogleda svoju ženu, a zatim je uze za ruku i povede uza stepenice. „Vreme je za spavanje.“ Ton mu je bio zvonak, skoro zavodnički, pomisli Sofi. Ali kada je podigla pogled ka njemu, Patrikovo lice je bilo nemoguće pročitati. Ona zastade na vratima svoje spavaće sobe, okrenu se i reče, prilično nesigurno: „Laku noć, Patriče."


Iznebuha, Patrik joj uputi sugestivan, mio osmeh. Sofi gotovo poskoči od iznenađenja. „Šta kažete da vam ja budem sobarica večeras?" Sofi otvori usta, ali ne uspe da smisli ništa da kaže. Patrik joj priđe tako blizu da je mogla da oseti vrelinu njegovog tela. „Ali mama...“ prošaputa Sofi. „Nije rekla da ne smemo da se ljubimo“, reče Patrik. On spusti glavu i svojim usnama žudno otvori njene. Uveo ju je u sobu pre nego što je prekinuo poljubac, nežno gurajući Sofi na stoličicu pred toaletnim stočićem, i pokretom ruke dade voljno Simon. Sofina kosa bila je podignuta u jednostavnu punđu. Patrik pronađe kraj koji Simon beše uredno ušuškala i izvuče ga. Zatim ga brzo rastrese. Pozlaćene ukosnice poleteše na sve strane, lupkajući po staklu ogledala nad stočićem, upadajući u gusto tkani tepih i njeno krilo. Ona se nasmeja. „Osećam se kao poni - a vi mi protresate rep!“ Patrikov pogled se zamrači kada im se oči susretoše u ogledalu. On spusti jednu ruku i uze da joj lagano miluje vrat. Ona nekontrolisano uzdrhta. „Da ste moj poni“, reče on glasom poput baršunastog šapata, „jahao bih vas.“ Sofi oseti kako joj se rumenilo penje od dubokog dekoltea haljine. Patrikove oči se spustiše i on se jedva uzdrža da ne zastenje. „O bože, Sofi, ne znam da li mogu da izdržim!“ Njegova ruka se kao svojom voljom spusti do njenog korseta i obujmi meke obline jedne dojke. Sofi nije mogla da se ne iskezi. Bilo je tako divno videti da Patrik nije bio ravnodušan proteklih nekoliko nedelja. „Onda vam ne smeta činjenica da postajem bucmasta?“, reče ona sa trunkom nervoze u glasu. „Bucmasta! Svi delovi tela osmišljeni da izlude muškarce su vam postali bujniji, Sofi.“ Patrikova joj je sada drugom rukom obuhvatio drugu dojku. Sofi pogled u odraz sebe i svog muža u ogledalu na trenutak, a zatim zabaci glavu kao prava bludnica. „Poljubite me, molim vas, Patriče.“ Reči joj potekoše iz grla kao promuklo mrmljanje. On pade na kolena pored stoličice i privuče njeno lice svom, uzimajući joj usne. Ona ga zagrli oko vrata. Mnogo kasnije, Patrik se povuče, gurajući Sofi nazad na stoličicu. Nekako se beše obrela na njegovom kolenu. Pogled mu je bio taman, divalj, prepun želje. Srce mu je lupalo u grlu. Za trenutak su se muž i žena samo gledali. „Verovatno ću umreti pre kraja svega ovoga“, lako reče Patrik, smirujući se.


Sofi zagrize donju usnu svojim malim belim zubima, a u očima joj je igrala napetost. „Žao mi je, Patriče. Mama je uporno insistirala na tome.“ Nastupi momenat tišine. „Možda bismo tu ideju prosto mogli da ubacimo u isti koš sa mlečnim kupkama i gorkim tonikom?“ Na tren mu srce iznenađeno uskliknu Da! „Bolje ne“, reče on s mukom. „Uostalom, to je samo jedanput. Preživeću.“ Sofi se ponovo ugrize za usnu da ne bi priznala da ona neće preživeti. „Dobro“, Patrik reče uzdišući, „odoh u svoju samotnu postelju.“ Sofi tako brzo ustade da umalo ne obori stoličicu. „Da li biste - možda biste mogli da spavate ovde“, reče ona brzo. „Mogli bismo da spavamo zajedno.“ Kako Patrik nije odmah odgovorio, vrela posramijenost joj obli lice. On priđe korak bliže. „Sofi“, reče, „vi ne razumete?“ Ona odmahnu glavom. „Sofi, ljubavi moja, pogledajte prednji deo mojih pantalona na trenutak.“ Sofi poslušno pogleda. Nosio je uske pantalone po diktatu poslednje mode. Ona smesta skrenu pogled i još jače porumene. „Ne mogu da spavam pored vas, Sofi, jer ne bih oka sklopio. Umesto toga ću ležati tamo“, on glavom pokaza ka vratima koja su spajala njihove sobe, „i boriti se sa željom da provalim kroz ta vrata. Kada bih spavao sa vama, verovatno bih vas obljubio u snu, toliko vas želim.“ Sofi se isceri. Na stranu to što je Patrik povremeno provodio noć sa svojom ljubavnicom. Izgleda da mu Sofino telo još nije sasvim dosadilo. „Bože!“, reče Patrik polušapatom, posmatrajući mednu svilu njene razbarušene kose, zavodljivi osmeh u njenim očima, ružičastu lepotu njenog nestajućeg rumenila. „Bolje bi bilo da idem.“ On se brzo okrenu i zalupi vrata za sobom. Ostavši sama u sobi, Sofi prasnu u smeh. Ona obgrli svoj zaobljeni stomaćić, blago se njišući. On je želi! Još je želi! Kao sobarica, Patrik je imao mnogo mana. Možda joj je raspleo kosu, ali joj nije otkopčao haljinu na leđima. Opijena radošću, Sofi pozvoni za Simon. Dole u kuhinji Simon dočeka zvuk zvona sa mrzovoljnim izrazom lica. Nikada neće razumeti ponašanje plemstva. U krevetu, van kreveta. Svake nedelje druga priča. Uzdahnuvši, ona polako uze da se penje uza stepenice.


Dvadeset treće poglavlje Ne možete sad da prekinete“, insistirao je Bradon sa primesom panike u glasu. „Zašto, zaboga, Bradone? Madlen je nesumnjivo bila uspešna sinoć i ne mogu da smislim ništa novo cemu Din mogla da je naučim.“ Sofi otvori svoj suncobran. Bradon je beše pokupio svojim kočijama i sunce je sada ulazilo u njih pod kosim uglom. „Bez vaše pomoći nećemo znati kakve pozivnice da izaberemo.“ „Koješta!“, reče Sofi pomalo oštro. „O tome smo već razgovarali. U narednih nekoliko nedelja, Madlen će posetiti osam ili devet javnih događaja i na svakom od njih ćete joj se obratiti, a naposletku ćete objaviti veridbu na balu kod ledi Grinlif.“ Bradon joj uputi očajnički pogled. „Zašto ne želite više da je podučavate?“ „Pa“, razdražljivo reče Sofi, „ako baš morate da znate, volela bih da od sada pa nadalje ostajem kod kuće. Volela bih da viđam svog muža.“ Patrik je bez greške bio odsutan uveče kad god bi Sofi provodila popodne sa Bradonom, a ona beše odlučila da pokuša da odvuče Patrika od njegove crnokose uličarke. „Rekao sam vam da se Patriku ovo neće dopasti“, uzvrati Bradon. „Besan je zbog svih ovih vožnji sa mnom, zar ne? Kad malo bolje razmislim, u poslednjih nekoliko meseci je prilično oštar prema meni.“ „Nije rekao ni reč o vožnjama. Iskreno, mislim da ni ne obraća pažnju na njih.“ Sofin ton je bio tih, ali odlučan. „U tom slučaju", reče Bradon, sećajući se važnije teme, „nema razloga da i dalje ne viđate Madlen.“ Sofi spusti suncobran i okrenu se ka Bradonu. Lagano su se kretali niz Ulicu Voter, u pravcu, shvati ona iznervirano, Vensanove prodavnice konja, iako je jasno rekla ne. „Lorde Slaslou, zaustavite kočije, molim vas.“ Bradon skupi ramena i pomisli kako mu je drago što se nije oženio Sofi. „Bradone!“ Ta reč je sadržala istu ledenu snagu naredbi njene majke. On zaustavi kočije i pričvrsti uzde. „Zašto želite da se i dalje sastajem sa Madlen svake nedelje?“ upita Sofi. „Neće da se viđa sa mnom ako vi niste prisutni, Sofi. Dođavola, više neće ni da me poljubi!“ „Viđaćete Madlen tokom večeri. Ako želite, sledeće nedelje je možete pozvati na jahanje u parku, ili na neku popodnevnu razonodu. Sa prikladnom pratnjom, naravno“, dodade. Bradon je delovao buntovno. „Ne budite budalasti, Bradone. Sada želim da se vratim kući.“ Sofi ponovo uze svoj suncobran.


„Bojim se, Sofi.“ Ona okrenu glavu. Da li je dobro čula? Izgleda da jeste. Bradonove oči, koje su inače nalikovale tužnim psećim, sada su bile pune očaja i prikovane za njeno lice. „Treba nam vaša pomoć, Sofi, do samog kraja. U pitanju su samo tri nedelje. Sve ovo mi nije lako, znate. Plašim se da ću napraviti budalu od sebe onda će svi znati ko je u stvari Madlen i - o bože, Sofi, kada sam smislio ovaj plan mislio sam samo na sebe i Madlen. Tek pre nekoliko dana sam shvatio kako će biti mojoj majci ako istina izađe na videlo." Sofi poćuta na trenutak. „I dalje ne znam čemu bih više mogla da naučim Madlen“, reče. „Možete da joj date još neke savete u vezi s lepim manirima“, odgovori Bradon. „Moja majka je opaka matora zmija. To znate. Ali, opet, ne zaslužuje da ima za sina klipana kao što sam ja. A ako pokušam da bacim prašinu u oči visokom društvu i plan ne uspe, ona nikada više neće smeti da se pojavi u javnosti.“ Sofi je morala da prizna tačnost Bradonovog izlaganja. „Možda je o tome trebalo da razmišljate ranije“, istaknu ona. „Znam“, gorko reče Bradon, „ali nikada nisam bio preterano dobar u promišljanju planova unapred.“ „Oh, u redu“, Sofi konačno reče uz uzdah. Sledećeg jutra se probudila sa osećanjem dubokog zadovoljstva. Madlen se prethodne večeri pojavila sa gđom Trevelijan na jednom muzičkom koktelu i nikome nije promakla činjenica da je erl od Slasloua veoma očaran njom. Sedeo je pored Madlen tokom druge polovine programa i prilježno je nutkao šampanjcem. S obzirom na to da je visoko društvo tokom otprilike tri godine imalo tu čast da posmatra Bradonov uporan lov na odgovarajuću ženu, nikome nije bilo teško da zaključi da je lepa mlada Francuskinja, ledi Madlen Kornej, sada meta Slaslouovih bračnih ambicija. Smesta su napravljene opklade u Vajtovoj kladionici oko toga da li će ga Madlen prihvatiti i (za veće sume novca) da li će ga odbaciti u poslednjem času i udati se za drugog, kao što je to učinila ledi Sofi Fouks. Bradon je čitao opklade namršteno, ali sa olakšanjem. Nije čuo ni mrvicu trača o tome da Madlen Kornej baš i nije osoba za koju se predstavlja, to jest kći francuskog markiza. U stvari - mada visoko društvo to još nije znalo, naravno - Madlen i Bradon su planirali da izazovu još veću senzaciju večeras. Ići će na bal kod leđi Elenor Komonvil, u čast veridbe njene kćeri Sisi, i Madlen će dozvoliti Bradonu da je otprati na večeru. Patrik se do devet sati nije pojavio da odvede Sofi na bal kod Komonvilovih, te je ona sama lutala po kući, da bi naposletku pozvala kočije i otišla sama, visoko uzdignute glave. To se desilo čim je ušla u balsku dvoranu. Vojvoda od Kamberlanda stajao je kraj vrata. Pogledao ju je sa uobičajenom požudnom ljubaznošću. Večeras je u potpunosti igrao ulogu kraljevskog vojvode, ogrnut velikim kraljevsko-plavim


plaštom, pričvršćenim ordenom koji mu je kralj dodelio pre nekoliko godina. „Cujem da ste sada vojvotkinja, draga moja“, reče on, prilepljujući svoje vlažne usne uz njenu nadlanicu. „Molim, vaša milosti?“ „Sada ste vojvotkinja, zar ne? Da vidim, vojvotkinja od Gila, to je to! Ne govore mi mnogo“, reče, prilazeći što je bliže mogao prelepoj novoj vojvotkinji, „ali nisu to mogli da sakriju od mene. Čujem da je parlament to izglasao ovog popodneva.“ Videvši da je potpuno zapanjena, vojvoda se osmehnu. Očito glasine nisu potcenile razdor između ljupke ledi Sofi i njenog muža. Čim izbaci to derište koje nosi u stomaku, on će krenuti u napad, pomisli vojvoda. „Parlament je vašem mužu dodelio titulu“, objasni on polako. „Proglasili su ga vojvodom od Gila. To vas čini vojvotkinjom od Gila.“ Sofi refleksno koraknu unazad, u želji da se udalji od vrelog daha kraljevskog vojvode na svom vratu. „Oh, naravno“, promrmlja ona uz dubok kniks. „Na trenutak sam to zaboravila. Hvala vam što ste me podsetili, Vaša milosti.“ U Kamberlandovim očima pročita poniženje koje je osećala duboko u kostima. On nikako neće moći to da zadrži za sebe - tu sočnu vest da se vojvoda od Gila nije potrudio da kaže sopstvenoj ženi da postaje vojvoda. Vojvotkinja koja ni ne zna za svoju titulu! Patrik se uopšte nije pojavio na balu. Nakon otprilike sat vremena, Sofi ode kući. Kamberlandov trač se proširio poput šumskog požara. Više nije mogla da podnese da je ljudi oslovljavaju sa „Vaša milosti“, gledajući je užarenim lešinarskim očima. („Gde je vojvoda večeras, Vaša milosti? Kakva mu je čast učinjena! Neko bi pomislio da nije zainteresovan za svoju novu titulu.“) Kada je stigla kući, razmeni par reči sa Klemensom a zatim ušeta u biblioteku. Patrik je čitao knjigu udobno zavaljen u fotelju pred kaminom. Sofine obraze preplavi jako, besno rumenilo. „Kako se usuđujete da ne dođete kući na vreme da me odvedete na bal kod Komonvilovih?" Patrik podiže pogled i uljudno ustade. „Stvar je u tome“, reče on nonšalantno, „niste mi rekli kuda idemo, draga moja, kao ni da smo prihvatili ikakav poziv. Da ste me obavestili o tome da želite moje prisustvo, naravno da bih vam se pridružio.“ Sigurno mu je rekla za bal. Mada ovih dana jeste zaboravljala kojekakve detalje. Možda je zaista zaboravila da mu kaže. „Trebalo je da pretpostavite da mi je potrebna vaša pratnja", uzvrati Sofi. Patrikov pogled je bio uzdržan. „U tom slučaju se izvinjavam.“ „No“, nestrpljivo reče Sofi, odjednom se setivši zbog čega je besna, „to nije važno. Niste... niste mi rekli da ste postali vojvoda!“ „ Ah, zar je Breksbi to tako brzo progurao?“


Sofi pogleda svog muža kao da je posetilac iz strane zemlje. Patrik je delovao blago zainteresovano, kao da je upravo čuo da je njegov omiljeni konj pobedio na trci u Askotu. „Jeste li potpuno poremećeni? O čemu to pričate?“ Ton joj se podiže gotovo do vriska. „Pričam o tituli“, reče Patrik pomalo oholo. „Nisam znao da je lord Breksbi uspeo da je provuče kroz parlament.“ „I nije vam palo na pamet da mi to kažete!“ Sofi je sada bila potpuno razjarena. „Znate li koliko je neprijatno bilo kada me je vojvoda od Kamberlanda obavestio da sam sada vojvotkinja? Imate li pojma kako je strašno bilo nemati predstavu o tome zašto sam odjednom postala vojvotkinja i da mi se soba puna ljudi smeje zato što se moj muž očigledno nije postarao da me obavesti o tome?“ Patrikovo lice poprimi nekakav zatvoren izraz. On priđe svojoj ženi i uze je za ruku, vodeći je ka stolici. „Vidim da vas je to veoma uznemirilo“, reče on umirujuće. „Iskreno, to sam smetnuo s uma.“ „Smetnuli s uma!“ Sofi fiksira muža pogledom dok je stajao ispred nje. Zatim skoči sa stolice. „Smetnuli ste s uma da postajete vojvoda! Smetnuli ste s uma da bi možda bilo dobro da kažete svojoj ženi da postaje vojvotkinja!“ „Ne razumem zašto se toliko žestite zbog toga“, uzvrati Patrik, i sam počevši da gubi živce. „Ako se dobro sećam, oduvek ste hteli da se udate za nekog sa visokom titulom. Pa, sada sam rangiran iznad vašeg dragog Bradona!“ Nastupi nekoliko napregnutih trenutaka tišine. Sofi pokuša da smisli odgovor na Patrikov napad, ali bio je tako sraman da joj ništa priklađno nije padalo na pamet. „Zašto mislite da sam htela da se udam za nekog sa visokom titulom?“, konačno upita. Patrik slegnu ramenima. „Oduvek sam to znao.“ Svakako nije želeo da zvuči kao prepotentni skot i da izjavi da je Bradon debeo i budalast. Osim toga, sve više je sumnjao da je Sofi zaista gajila nežna osećanja - ako ne ljubav - prema tom tikvanu. Ruku na srce, Bradon je bio vrlo simpatičan na svoj način. Sofi oseti kako joj ogromna, pusta praznina pritiska srce. Uopšte nije mogla da shvati način razmišljanja svog muža. „Da li biste bili tako ljubazni da mi kažete“, reče ona opasno blagim tonom, ponovo sedajući, „zašto vas je parlament proglasio vojvodom? Vojvodom od Gila, ako se ne varam?“ „Na jesen putujem u Otomansko carstvo kao ambasador“, reče Patrik i ponovo slegnu ramenima. Sada se već stvarno osećao kao đubre. „Idete u Otomansko carstvo... to ima neke veze sa Selimom III?“ Patrik bez iznenađenja primeti neuobičajeno znanje svoje žene. Sofi je bila izuzetno pametna žena. Barem je to saznao o njoj tokom braka. „Na jesen?“ Sofi ga pogleda. Na svetlosti sveća oči su joj bile podjednako crne kao i njegove. „Pa, ne morate da brinete za nas“, reče ona tonom nabijenim sarkazmom. „Preseliću se nazad kod majke.“ Ona nesvesno pomilova svoj stomak.


„Naravno da se nećete preseliti nazad kod majke“, iznervirano uzvrati Patrik. „Zašto kog đavola ne? U ranu jesen ću roditi svoje dete, što ste verovatno zaboravili.“ Patrik se štrecnu na to što je Sofi govorila o svom detetu. „Nećete se preseliti nazad kod majke jer to ne bi izgledalo dobro“, reče on oštro. Sofi suzi oči. „Ne bi izgledalo dobro.“ Ton joj je bio leden. „Koliko vidim, mnogo brinete o tome kako naš brak izgleda drugima, Vaša milosti.“ Ona naglasi titulu sa gorkom ironijom. Patrik se zacrvene. „Izvinjavam se što vam nisam rekao za titulu, Sofi.“ Ali nije video svrhu u daljem objašnjavanju. Šta treba da kaže? Da prizna da je sasvim zaboravio na tu beskorisnu titulu? Njegova žena nije mislila da su titule beskorisne! Eto koliku je buku napravila zbog toga što je postala vojvotkinja. „Sada ste vojvotkinja. Zar ne možete prosto da budete zadovoljni zbog toga?“ Sofi je zurila u leđa svog muža dok je on gledao u vatru. Zadovoljna? Brak joj je bio katastrofa, gori nego što je mogla zamisliti. „Možda bi zaista bilo bolje da budete sa svojom majkom“, reče Patrik, šutirajući cepanice u kaminu. „Ja ću verovatno biti odsutan nekoliko meseci.“ Ovo je kraj, Sofi reče sebi. Čak ni njenu majku muž nije poslao kući. Patriku je tako malo stalo do nje da izgleda kao da je zaboravio da uopšte postoji. Zašto bi inače zaboravio da joj kaže da postaje vojvoda? A svakako je zanemario predstojeće rođenje njihovog deteta. Izgleda da čak neće ni biti u zemlji kada se to bude dogodilo. Suze joj tako silno grunuše u oči da je Sofi morala da proguta knedlu, te ustade i tiho izađe iz sobe. Bukvalno nije bilo smisla nastavljati razgovor. Samo urođeni, snažni ponos je održavao Sofi tokom narednih nekoliko nedelja. Zadovoljno je primećivala Madlenine društvene pobede. Ali Patrik je sada svake noći dolazio kasno. Dvaput je poslala poruku Šarlot i priključila se njihovoj grupi tokom večeri, pošto je njen muž više nije pratio na društvene manifestacije. Aleks ju je gledao crnim očima koje su bile tako iste, a tako različite od Patrikovih, ali ni on ni Šarlot je nikada nisu pitali zašto je Patrik naoko nestao iz londonskog društva. Sofi je crpela snagu iz Šarlotine neme podrške. Samo je Eloiz zahtevala objašnjenje. Sofi je pila čaj sa majkom i vrlo odsutno odbacivala predlog da bar jednom nedeljno jede pečenu jarebicu za dobrobit bebe. Potom je njena majka sklopila ruke u krilu i pogledala je. Kao i uvek, Eloizino držanje je bilo savršeno uspravno. „Jesu li u pitanju strani jezici, Sofi, cherie?“ Na trenutak Sofi nije razumela pitanje. „Strani jezici?" „Jesu li Patrika i tebe razdvojili strani jezici?" Sofi se zarumene. „Ah, nisu, maman. Bar mislim da nisu.“


Eloizin pogled postade oštar. „Misliš da nisu?“ „Kada je za to saznao - u Velsu - nije delovalo kao da...“ „Ja sam kriva", zavapi Eloiz izbezumljeno. „Nikada, nikada nije trebalo da dopustim tvom ocu da radi po svom! Zbog sveg tog obrazovanja mu se više ne sviđate, zar ne?“ Sofi odmahnu glavom. „Mislim da nije u tome stvar, maman. Patriku ni u kom slučaju nije previše stalo do mene. Zaboravlja da uopšte postojim.“ „Nemoguće“, kratko reče Eloiz. Sofi joj se nasmeši. Kakve god mane imala, njena majka je bila neizmerno lojalna. „Nije tako strašno, maman, stvarno. Ne smeta mi to previše. A Patrik... on ima svoje zanimacije.“ Ona slegnu ramenima. „Deluje kao da ne primećuje da li sam tu ili ne. Zapravo, on je predložio da se vratim kod vas i tate na jesen. On putuje u Otomansko carstvo kao ambasador.“ Eloizin izraz lica je bio oštar poput noža. „Videćemo šta će vaš otac imati da kaže na to! Znači Fouks misli da može samo da izbaci svoju nevestu napolje kao prljav veš, je li? A šta će biti s bebom?“ Sofi stegnu ruke u krilu. Nekako je sve zvučalo mnogo gore kada je to njena majka sročila. Oči joj se napuniše suzama. Ovih dana je Sofi plakala i na najmanji podsticaj. „Molim vas, maman“, reče ona napeto. „Da se okanemo toga? Niko tu ništa ne može da učini - molim Vas nemojte da kažete tati.“ Eloiz sede pored svoje kćeri na kauč i nežno je zagrli. „Ne brini, mignonne“, reče ona umirujuće. „Ti misli na sebe i na bebu. Bilo bi nam veoma drago da nam na jesen dođeš u jednu dugu posetu.“ Suze padoše na Sofine ruke. „Ne želim da pričam o tome.“ Ali svejedno nastavi. „Nikada nisam pravila problem zbog Patrikove ljubavnice. Ali to nije pomoglo. Prestao je da se vraća kući uveče. A onda... onda je... Mi ne razgovaramo. Tako da nisam znala da je postao vojvoda i nisam znala da ide u Tursku - baš kad beba treba da se rodi...“ „Nećemo to više pominjati“, blago reče Eloiz. Nakon nekoliko minuta se smiriše i markiza od Brandenburga se vrati na svoje mesto. Eloiz pogleda svoju ljupku kćer, sada vojvotkinju od Gila. „Jesam li ti ikad rekla koliko se ponosim tobom, draga?“ Sofi se nasmeja. Nije videla čime bi Eloiz trebalo da se ponosi. Njena kći je uspela da napravi katastrofalan brak. „Ponosim se tobom zato što ovih dana pokazuješ svoje dobro vaspitanje“, otresito reče Eloiz. „Znam kako okrutni nečiji takozvani prijatelji mogu biti kada se brak klima. Ali ti si se u svakoj prilici ponela savršeno prikladno. Zaista sam ponosna na tebe, Sofi.“ Sofi proguta knedlu i suze joj ponovo zasjaše u očima. Čudnog li nasleđa za prenošenje s majke na kćer: sposobnost da se ponosno stoji u ruševinama


sopstvenog braka. „Hvala vam, maman“, reče naposletku, s teškom mukom gutajući knedlu.


Dvadeset četvrto poglavlje Sledećeg jutra, Sofi tek što se beše obukla kada je Klemens objavio da je u posetu stigla ledi Madlen Kornej. Sofi pomalo nervozno uđe u dnevnu sobu. Videla je Madlen prethodne večeri i nije joj pomenula nikakvu jutarnju posetu. Madlen se uobičajeno ljubazno postarala da se Sofi udobno smestila - što nije bilo lako s obzirom na njen sve veći obim - pre nego što joj je saopštila razlog svog dolaska. „Rešila sam da prekinem ovu maskaradu." Madlenin glas je bio jasan, smiren i nepokolebljiv u tihoj sobi. Sofi iznenađeno udahnu. „Zašto?“ „Zato što je neiskrena. Ne mogu zasnovati brak na ovom... ovom temelju laži. Možete li sebe da zamislite kako se do kraja života pretvarate da ste nešto što niste? Ja ne mogu.“ „Ali nećete ni morati“, istaknu Sofi. „Kada se budete udali za Bradona bićete grofica od Slasloua i niko neće mariti za vaše poreklo.“ „Ja hoću“, kratko odgovori Madlen. „Bradon i ja ćemo imati decu... i šta ćemo im reći? Kada ću svome sinu reći da sam lažov, folirant iz nižih slojeva? Koliko će godina imati kada mu budem rekla da sam odrasla u štali i da će čitavog života morati da strepi da drugi ne saznaju za prošlost njegove majke? „A šta sa dedom moje dece? Hoću li svog oca postaviti za nadzornika Bradonovih štala? Ne bih tako nešto učinila svom ocu! Ovo nije moguće, Sofi. Bili smo budale što smo mislili da jeste.“ Sofine oči ispuniše suze. „Žao mi je“, reče. „Nije mi bila namera da...“ Madlen je takođe bila na ivici suza. „O, Sofi, vi ni za šta niste krivi! Veoma sam vam zahvalna za prijateljstvo, kao i za sve što ste me naučili. Ali Bradon i ja smo živeli u budalastom raju. Nikada ne bismo imali srećan brak na ovakvim osnovama.“ „To ne možete znati“, pobuni se Sofi. „Bradon vas mnogo voli, Madlen.“ „Ne možemo imati dobar brak ako nam je život utemeljen na neistinama“, odgovori Madlen, dok joj je u glasu odzvanjala tipična francuska praktičnost. „Ljubav nije dovoljna.“ „Da“, promrmlja Sofi. Uostalom, ona je volela Patrika. Ali njen brak se krunio i raspadao... bilo tu Ijubavi ili ne. „Šta ćete sada?“ „Bradon i ja smo razgovarali o tome sinoć. Možda ćemo otići u Ameriku. Bradon kaže da neće ostati u Engleskoj bez mene, a vrlo je odlučan.“ „Nikada vas


neće ispustiti iz vida“, potvrdi Sofi. „Ali šta sa njegovom porodicom, Madlen?“ Oklevala je, prisećajući se Bradonovog straha od poniženja svoje majke. Madlen klimnu glavom. „To jeste problem. Zato smo smislili novi plan, Sofi. Ja ću nastaviti sa ovom predstavom do sledeće nedelje. Naša veridba će biti objavljena na balu kod ledi Grinlif. Narednog dana ćemo obznaniti da sam se najednom razbolela. Bradon će potom“, žustro reče, „kada me pokosi groznica, otputovati u Ameriku da se oporavi od gubitka.“ „I vi ćete otići s njim? Ah, to je pravi bradonovski plan!“, reče Sofi. Oseti kako joj se uglovi usana izvijaju u osmeh. Madlen nabra nos. „Meni - meni se ne sviđa. Ali svesna sam da sam sama isplela svoje laži i sada moram isterati stvar do kraja. Otići ću u Ameriku i biti obična kći dresera konja, a ako je erl od Slasloua dovoljno blesav da se oženi ćerkom američkog dresera konja, onda neka bude tako. Naša deca će se možda jednog dana vratiti u Englesku. Ja neću.“ „Nedostajaćete mi“, reče Sofi. I to je iskreno mislila. „Tako sam vam zahvalna, Sofi, što ste me naučili kako da se ponašam kao dama“, reče Madlen. „I vi ćete meni nedostajati.“ Ona zastade na tren, a zatim brzo nastavi. „Vaš Patrik... on vas voli, znate.“ Sofi se trgnu. Oseti kako joj potiljak gori od poniženja. Madlenine smeđe oči su bile iskrene i strastveno saosećajne. „On vas voli, ponovi. „Vidim kako vas gleda. Kad god vi ne obraćate pažnju, on vas gleda. I srce mu je u očima, Sofi.“ Sofi se pomalo stegnuto osmehnu. Na rastanku su se ona i Madlen dugo grlile. Nekoliko minuta nakon Madleninog odlaska, Klemens se pojavio na vratima Sofine dnevne sobe, noseći poslužavnik sa karticom. „G. Fuko i g. Mustafa su stigli“, reče on. Ton mu je odisao neprijateljstvom i Sofi je odmah znala da Klemens, koji je umeo savršeno da proceni ljude, ne odobrava ove posetioce. „Poznajem li ih?“, upita Sofi. „Svakako ne, vaša milosti“, odgovori Klemens. „Oni su poznanici - površni poznanici - Njegove milosti.“ „Ne razumem, Klemense. Jesu li mene tražili?“ „Tražili su Njegovu milost", reče Klemens, „a kada sam ih obavestio da on nije kod kuće, tražili su da razgovaraju sa vama.“ Njegov zgađeni izraz lica je govorio šta misli o tako ozbiljnoj nepristojnosti. Tražiti prijem kod gospodarice kada gospodar nije kod kuće! Neverovatno. „Reći ću im da niste kod kuće.“ Sofi klimnu glavom i Klemens izađe iz sobe. Vratio se nekoliko minuta kasnije. Sada je na njegovom poslužavniku stajao minijaturni srebrni dvorac, tanani, fantastični zamak čije su kule bile ukrašene sjajnim rubinima. Sofi podiže obrve. „Dar za sultana, Selima III“, objavi Klemens. Ton mu je i dalje bio


mrzovoljan, ali je svakako bio umiren očiglednom dragocenošću zamka. „G. Fuko tvrdi da Njegova milost očekuje ovu mastionicu i da je pristao da je odnese sultanu u ime g. Fukoa.“ „O bože“, reče Sofi ustajući. „Bolje bi bilo da ga pozdravim, zar ne? Ah, kakav divan komad!“ Ona priđe i pruži ruku ka krovu zamka. „Ovo sigurno pokriva posudu sa mastilom.” Ali Klemens odmahnu glavom. „G. Fuko je insistirao da niko ne dira mastionicu u ovoj instanci, jer je privremeno zapečaćena za putovanje u Otomansko carstvo. Kaže da je mastionica napunjena sultanovim omiljenim mastilom zelenim.“ Klemensova donja usna je prenela njegovo mišljenje o zelenom mastilu. „Naravno“, reče Sofi povlačeći ruku. „Spustite mastionicu tamo, molim vas, Klemense.“ Ona rukom pokaza na drveni stočić u uglu. „Gde su oni?“ „U dnevnoj sobi“, odgovori Klemens. „Molim vas, pozovite Simon da mi se pridruži, pa ćemo pozdraviti gospodu za petnaest minuta.“ Klemens se nakloni i krenu unazad. Otkako je Patrik napredovao do titule vojvode, Klemensovo samopouzdanje - i njegova vrednost među londonskim batlerima - probilo je plafon. To se ogledalo u formalnosti kakve nije bilo nigde osim u kraljevskoj palati. Kada je Simon pronađena i kada se pozabavila Sofinom kosom, prošlo je mnogo više od petnaest minuta. Ali mesje Fuko mirno reče Sofi da nema potrebe za izvinjavanjem. „Zadovoljstvo je prosto biti u istoj sobi sa takvom otmenošću“, reče, blago dodirujući njenu nadlanicu usnama. „Brojne Engleskinje su tako - tako nepodesne kada je oblačenje u pitanju!“ Sofi se jedva uzdrža da ne zadrhti pri dodiru Fukoovih svilenih usana. Kada je Fuko predstavio svog kompanjona, Bajraka Mustafu, Sofi se na trenutak zapita da li da ga pozdravi na turskom. Svakako je u dovoljnoj meri savladala jezik da bi mogla da vodi jednostavan razgovor. Ali trudnoća je imala užasan uticaj na njeno pamćenje i plašila se da ne napravi totalnu budalu od sebe. Stoga samo klimnu glavom i uljudno ga pozdravi na engleskom, ostavljajući mesje Fukou da prevede. Lako je razumela prevod mesje Fukoa. Ali odgovor g. Mustafe je bio kudikamo zanimljiviji. U stvari, uopšte nije imao smisla, koliko je Sofi mogla da razluči. Njegova rečenica - izgovorena uz dubok naklon - bila je stih iz neke dečije pesmice. Sigurno je pogrešno razumela! Uostalom, Fuko nije pokazivao nikakvo iznenađenje. On prevede tu koještariju kao najobičniji pozdrav i kompliment. Sofi sede na stolicu, osećajući se potpuno zbunjeno. Ali sada je bila i radoznala. Mesje Fuko je delovao strašno željan razgovora o razlikama između francuske i engleske mode; nakon nekoliko trenutaka Sofi uspe da vrati razgovor na Bajraka Mustafu. „Baš mi je žao što je g. Mustafa isključen iz našeg razgovora“, reče ona umilno mesje Fukou. „Da li biste bili tako ljubazni da ga pitate kako mu se čine naši


engleski gradovi u poređenju sa veličanstvenim Konstantinopoljem?“ Preko Fukoovog lica pređe blesak nezadovoljstva, ali ga brzo zameni blaženi osmeh. „Kako je Vaša milost ljubazna“, zacvrkuta on, „pa misli na mog kompanjona, Mustafu. Međutim, on i ja smo predugo ostali u vašoj divnoj kući i moramo da krenemo...“ „Molim vas“, reče Sofi podjednako šarmantnim i odlučnim tonom. „Dopustite da vas zadržim još koji trenutak. Tako me zanima Konstantinopolj!“ Fuko uljudno klimnu glavom i okrenu se ka Mustafi. Sofi je pažljivo slušala, pokušavajući da održi savršeno ljubazan izraz lica. I zaista, Fuko je preneo njeno pitanje. Ali Mustafin odgovor je bio besmislena zbrka reči. I ako se nije grdno prevarila, g. Mustafa je koristio samo imenice, ne i glagole. Što je još važnije, Fukoov prevod nije preneo ono što je ona prethodno čula, čak i sa svojim nesavršenim znanjem turskog jezika. Po rečima mesje Fukoa, Mustafa je smatrao da je engleska prestonica u svakom pogledu znatno bolja od velikog Konstantinopolja. Fuko glatko pređe sa svog prevoda na grandiozno izvinjenje. „Oprostite mi, Vaša milosti, ali zaista moramo da krenemo. Ja sam vaš najponizniji sluga. Nadam se da će se mastionica dopasti Njegovoj milosti.“ On zastade na trenutak. „Preklinjem vas, Vaša milosti, da mu prenesete da je mastionica zapečaćena. Mora ostati takva dok ne okonča svoje dugo putovanje u Otomansko carstvo.“ Sofi se osmehnu i ustade. „Naravno, ni na koji način nećemo poremetiti mastionicu“, reče. „Smem li da pohvalim vaš izuzetno lep poklon, gospodine?“ Fuko se još jedanput nakloni, a zatim potera Bajraka Mustafu iz sobe, odlazeći uz gomilu engleskih reči. G. Mustafa se nemo naklonio i nije ponovo načinjao turski. Kada su otišli, Sofi se namrštila i popela se uza stepenice do svoje dnevne sobe. Prišla je mastionici i dodirnula njene fine, draguljima ukrašene kule jednim prstom. Nešto ozbiljno nije u redu sa mesje Fukoom i g. Mustafom. A Patrika jedva da je ijednom videla od onog debakla sa balom kod Komonvilovih. Kako da pokrene pitanje mesje Fukoa? Dok je razmišljala o tome, Klemens se pojavi na vratima sa još kartica na svom srebrnom poslužavniku. Vojvotkinja od Gila bila je veoma tražena i Sofi ostavi svoje brige po strani na određeno vreme. Kasnije te nedelje, Patrik srete svog brata u gužvi na ulici i oni stadoše na trenutak, zbunjeni. „Od tebe me boli stomak, čoveče“, konačno reče Aleks. „Tvoj stomak nije moja briga“, odbrusi Patrik. Živci su mi bili opasno istanjeni od brojnih noći provedenih u besanoj šetnji. Aleks se namršti. „Mogao bi bar da naložiš nekom lakeju da pomaže tvojoj ženi“, reče zajedljivo. „Juče sam zatekao Sofi kako pokušava sama da se iskobelja iz kočija. Umalo nije pala na pločnik."


Patrik oseti kako mu bes bukti u utrobi. On načini uljudan naklon glavom. „Svakako ću reći lakejima da više vode računa.“ Zanemario je neizgovorenu kritiku - da bi trebalo da voda svoju ženu po gradu kao pastir sada kad je skoro u sedmom mesecu trudnoće. Aleks opsova. Silno je zavoleo svoju sićušnu snahu i nešto u njenim izbezumljenim, ranjenim očima mu je govorilo da nije imala pojma zašto joj se muž tako nerazumno ponaša. „Jesi li razgovarao sa Sofi o svom strahu od porođaja?“, reče iznebuha. Patrik se još više ukoči, ako je to ikako bilo moguće. Oči su mu plamtele. „Moj strah’, kako ga ti nazivaš, sasvim je razumna reakcija na činjenicu da svaka peta žena umre na porođaju. Za razliku od tebe, ja sam se nadao da neću svoju ženu dovesti u opasnost zarad bezumnog zadovoljstva razmnožavanja.“ Pogledi obojice muškaraca su sada bili posve divlji, neprikladni za pristojno okruženje Oksfordske ulice. „Da nisi moj brat“, reče Aleks sa ledenom ljubaznošću, „iskritikovao bih te zbog toga. Ovako ću ti reći, brate, da si potpuno poludeo. Činiš i sebe i svoju ženu nesrećnim bez ikakvog drugog razloga osim besmislenog, detinjastog straha.“ Patrik stisnu zube i uzdrža se da ne opauči Aleksa na licu mesta. „Reci ti meni“, konačno reče, „reci mi šta ima besmisleno u razmišljanju da odnos jedan prema pet nije dobar.“ „Taj odnos uključuje žene koje se porađaju bez lekara, bez babica, kada su bolesne ili na samrti. Koliko plemkinja poznaješ koje su umrle na porođaju?“ „Mnogo“, tiho, ali oštro odgovori Patrik. „A i ti bi trebalo to da znaš, s obzirom na to da im se tvoja žena umalo nije pridružila.“ Na trenutak obojica ućutaše. Zatim Aleks progovori hrapavim, poluzagrcnutim glasom. „Šarlot nije imala nikakvih problema sa porođajem dok se ja nisam pojavio, Patriče. Ti to znaš. Znaš da sam ja bio kriv za to. Pokušavaš li da mi slomiš srce?“ Tišinu je prekidalo samo kloparanje točkova kočija u prolazu. „O bože“, tiho reče Patrik. „Trebalo bi prosto da se upucam, zar ne?“ Na to se Aleks malčice osmehnu. „Ne pre nego što meni daš priliku za to.“ Oni se spojiše u improvizovanom, nepoznatom zagrljaju. Patrik proguta knedlu. Aleks ga grubo potapša po leđima. Nije znao šta da kaže. „Ostalo je još samo... koliko - dva ili tri meseca?“ Patrik bespomoćno pogleda svog brata. „Ne znam. Sofi i ja ne razgovaramo o detetu.“ „Ceo grad brblja o tome da nisi rekao Sofi da je postala vojvotkinja. Šta si kog vraga mislio, Patriče?“ „Zaboravio sam. Prosto sam zaboravio.“ On slegnu ramenima. „Znaš koliko mi malo znače titule. Mislio sam da će Sofi biti srećna što je postala vojvotkinja, ali


je u stvari besna zato što je nisam obavestio. Gotovo da uopšte više ne razgovaramo.“ Aleks klimnu glavom, prećutno prihvatajući ono što je već bio predosećao. Brak njegovog brata je bio u opasno krhkom stanju. „Mislim da je Sofi ušla u sedmi mesec“, reče Aleks, bez traga osude u glasu. „Rekla je Šarlot da će prestati da prisustvuje javnim događajima posle sutrašnjeg bala kod ledi Grinlif." Patrik nije imao pojma da Sofi odustaje od ostatka sezone. „Pridružiću joj se“, reče tiho. Znao je da se Sofi često priključivala Šarlot i Aleksu tokom večeri. Aleks ponovo klimnu glavom. „Pretpostavljam da nema svrhe da ti kažem da bi valjalo da porazgovaraš sa svojom ženom?“ Patrik se štrecnu. „Pokušaću, Alekse.“ Te noći Klemens zagreba na vrata Sofine spavaće sobe i obavesti Simon da je vojvoda obznanio svoju nameru da večera kod kuće. Gospodar nije obedovao kod kuće dve ili tri nedelje i Klemens je ispravno mislio da bi vojvotkinja trebalo da zna da će večerati sa svojim mužem, a ne sama. Sofi stade usred nameštanja narukvice oko zgloba. Simon brzo pogleda svoju gospodaricu a zatim spusti pogled. Celo domaćinstvo je znalo, naravno, da su gospodar i gospodarica otuđeni. U stvari, Simon i Patrikov lični sluga Kiting bili su u vatrenoj borbi oko toga gde je gospodar noću. Kiting je uporno tvrdio da gospodar ne radi ništa neprimereno; Simon je na to frktala i govorila da vojvoda provodi vreme sa nekom otmenom damom i da bi Kiting trebalo da se stidi. Bitka je postala tako ozbiljna da je Kiting doneo jedan od Patrikovih kaputa u odeljenje za poslugu, kako bi bolje dokazao potpuno odsustvo tragova ženskog parfema ili pudera za lice. Sofi pričvrsti narukvicu, kao da Klemens nije preneo nikakvu poruku. Nosila je komotnu morsko zelenu haljinu, sa dodatnom tkaninom na prednjem delu za pokrivanje njenog sve većeg stomaka. Na trenutak zastade pred ogledalom. Ovih dana se osećala ružno, kao ružna, neželjena žena. Trudna žena, pomisli divljački. Možda bi prosto trebalo da tražim da mi donesu obrok u sobu. Zatim skupi hrabrost i siđe niza stepenice. Koračala je sporo, usredsređena na balansiranje dodatne težine koja je štrčala ispred nje. Patrik je dočeka u podnožju stepenica. Ona mu se ljubazno osmehnu i položi svoju ruku na njegovu, te zajedno uđoše u trpezariju. Sofi je automatski ubacivala zalogaje pečenog fazana u usta. „Nije li ovo drugi put ove nedelje da je Flore poslužio fazana?“, upita Patrik. „Jeste. Bojim se da je moja majka uspela da ga podmiti.“ Sofi na silu uze još dva zalogaja, pitajući se kako je Patrik znao da je Flore i u utorak servirao fazana. Te noći se nije vratio dugo pošto je ona zaspala. U poslednje vreme je prestala da


čeka njegov povratak. San joj je bio potreban više nego potvrda da joj se muž retko vraća kući pre zore. Sofi uze još jedan zalogaj. Fazan je imao ukus piljevine. „Išao bih s vama na bal kod ledi Grinlif, ako smem“, reče Patrik. „Mislim da će biti velika gužva.“ Sofi klimnu glavom. Njen muž je došao na večeru, a sada nudi da je vodi na bal? Suočen sa Sofinim ćutanjem, Patrik nastavi. „Zabaviće vas da čujete da u Vajtovoj kladionici postoje opklade oko toga da li će Bradon objaviti svoju veridbu sa vašom prijateljicom Madlen sledeće nedelje." Sofi ne reče ništa. Patrik opsova u sebi. Šta to radi? Sofi verovatno nije oduševljena činjenicom da se Bradon ženi nekom drugom, imajući u vidu njena osećanja prema njemu. „Možda bismo mogli na izlet u prirodu, ako vreme ostane lepo ovog vikenda“, reče on iznenada inspirisan. Sigurno bi bilo mnogo lakše da razgovara sa Sofi nasamo, umesto za stolom u prisustvu dva lakeja. Najednom Sofi podiže glavu i Patrik zapanjeno primeti da njene skupljene oči sevaju. „Prokleta bila ako vam dozvolim da samo ušetate u trpezariju kao da se u proteklih mesec dana ništa nije dogodilo i pozovete me na izlet“, reče ona besno. Patrik podiže pogled i klimnu glavom Klemensu, koji pokretom ruke naloži lakejima da napuste prostoriju, a zatim brzo ode za njima. „Zašto da ne?“, Patrik zabezeknuto pogleda svoju ženu. Ovo je bila nova Sofi. Nije bilo teško pročitati jarost u njenim očima. Sofi ustade i baci svoju salvetu na sto. „Nijednom se nisam požalila kada ste išli kod svoje ljubavnice. Nisam vas grdila - nijednom. Ako želite da idete, idite! Ali nemojte mi se vraćati kao da sam riba koju možete da upecate kad god vam se prohte. Pretpostavljam da mislite da ću se zahvalno nasmešiti i otići sa vama na piknik, sada kad ste odlučili da svojoj ženi poklonite malo vremena?“ Patrik je nepomično zurio u svoju ženu. „Idem u svoje odaje“, reče ona iznenada. „Prihvatam vašu pratnju na bal sutra, ali moram odbiti vaš ljubazan poziv na izlet. Ne osećam se kao razuzdana drolja danas i očekujem da ću se isto osećati i sutra. Dakle“, reče ona tonom koji je odzvanjao divljom ironijom, „sigurna sam da vam ne bi bilo prijatno u mom društvu!“ Zatim izađe iz trpezarije i pope se uza stepenice što je brže mogla s obzirom na stanje. Te noći su vojvoda i vojvotkinja od Gila ležali svako u svojoj spavaćoj sobi, gledajući u plafon. Da je neki anđeo pogledao kroz krov vile u Ulici Aper Bruk, video bi odvojene, besane figure. Patrik je možda više očajavao; Sofi je, ponovo otkrivši bes, nalazila da to osećanje nije sasvim neprijatno.


Da je isti taj anđeo virnuo kroz elegantni svileni krov kočija Gilovih dok su se lagano zaustavljale pred ulazom vile ledi Grinlif na Trgu Hanover naredne večeri, ponovo bi video dve odvojene, neme figure, ali s jednom razlikom: Sofi je zurila u zid, a Patrik je zurio u nju. Sofi je nosila balsku haljinu koja je namerno isticala njenu novu bujnu figuru. Tanana svila najsvetlije plave boje, prozračnija od crvendaćevog jajeta, obavijala se oko gornjeg dela, igrajući žmurke sa oblinama njenih grudi. Nesvesna Patrikovog pogleda, Sofi podesi svoj kašmirski ogrtač dok su se kočije zaustavljale, što je slučajno učinilo da joj grudi skoro ispadnu iz svog krhkog okvira. Nisam požudan, pomisli za sebe Patrik. Nisam ljubomoran. Majušna nada da će ponavljanje tih izjava učiniti da postanu istinite brzo je umrla. U redu, pomisli, jesam požudan. On iskoči iz kočija i automatski pruži Sofi ruku da siđe. I jesam ljubomoran, pomisli čvrsto, videvši razrogačene oči londonskog stanovništva koje se okupilo da vidi plemstvo kako ide na zabavu. Kad bi samo... kad bi mu samo Sofi dobacila jedan nasmejan pogled i slučajno mu dodirnula ruku. Da je samo ispala iz kočija u njegovo naručje, umesto što mu ie pustila ruku čim su joj noge stabilno stale na pločnik. Ali ona je očito samo trpela njegovo prisustvo. Patrikovo srce na tren obuze beznađe. Bolje bi mu bilo da šeta londonskim ulicama nego da bude u društvu svoje tako lepe, tako poželjne, tako nemarne žene. Čim su prošli kroz red za prijem kod ledi Grinlif, salete ih jato gospode koja su se prepirala oko privilegije plesanja sa prelepom mladom vojvotkinjom. Patrik je kratko nemo stajao, a zatim je grubo prekinuo jednog drčnog mladunca i uzeo prvi večernji ples. Sofi ga je na tren pogledala, ali nije rekla ništa. Patrik je dobro znao da nikada ne bi napravila scenu usred balske dvorane. Naklonio joj se i otišao. Sofi ga je posmatrala kako odlazi, ignorišući na momenat bučnu gomilu oko sebe. Nekako je sva ta pravednička ljutnja počela da čili iz nje, taman kad joj je najviše trebala. Ona duboko udahnu. Ovo je poslednje naporno pojavljivanje u javnosti. Nakon toga će se povući do kraja sezone. Zatvaranje u kuću je zvučalo sve bolje i bolje. A i bolje je da pleše sa Patrikom. Dojadili su joj slabo prikriveni, zabrinuti komentari o čestom odsustvu njenog muža. Poče prvi večernji ples i Patrik se stvori kraj nje. Ali tek što je krenuo da se nakloni pred njom, Sofi odmahnu glavom i pokaza na drugi kraj balske dvorane. Patrik se okrenu. Tamo je stajao Bradon, držeći Madlen za ruku. Lord Grinlif značajno pročisti grlo i glasno reče: „Čast mi je da objavim da je ledi Madlen Kornej pristala da se uda za erla od Slasloua.“ Bradonova majka je stajala pored njih, zadovoljno se osmehujući. Dok su kroz utihnulu prostoriju strujali taktovi menueta, Bradon se okrenuo i zahvalio lordu Grinlifu. Zatim uze svoju novu verenicu u naručje i povede je u oslobođen prostor. Verenici su se držali na smernih sedam i po santimetara udaljenosti. Bradon Četvin


nije dozvoljavao svojim nogama da dodiruju haljinu ledi Madlen, niti ju je on sam dodirivao na previše intiman način. Ali kada se Bradon tako milo nasmešio svojoj Madi, da se ona potpuno oslobodila straha od plesanja pred visokim društvom i uzvratila mu osmeh, Sofi nije bila jedina žena u prostoriji kojoj se steglo grlo i zasuzile oči. Težina u Patrikovim grudima nije imala nikakve veze sa Bradonom. Taj prostak se očigledno brzo i grubo poigrao sa Sofinim osećanjima. Eto je na ivici plača u javnosti zato što se Bradon ponovo verio. Ali ne može se reći da je Bradon kriv za to, zar ne? Patrikova savest je bila neprijatno budna. Sofi bi sada bila udata za Bradona, pomisli on sa vatrenom samomržnjom, da ja nisam prvi spavao sa njom. On povede svoju ženu na ples. Ako ništa drugo, mogu je zaštititi od znatiželjnih očiju, rezonovao je. Sofi bi bila ismejana što plače zbog čoveka kojeg je odbila. Plesali su u tišini. Sofi je gledala na drugu stranu, plašeći se da bi Patrik mogao da vidi u njenim očima da više nije ljuta. Bila je suviše ponižena da bi se suočila sa činjenicom da će verovatno uvek rado primati nazad ženskaroša za kojeg se udala, ma koliko je on varao. Previše ga je volela. Bujica raspričanih plesača ih ponese do trpezarije i oni se smestiše za veliki okrugli sto. Usred obeda Sofi ustade od stola, nimalo slučajno u trenutku kada je Patrik otišao po još jednu porciju krema. „Sisi, molim vas, recite mom mužu da ću biti u sobi za odmor za dame“, reče svojoj prijateljici. Sisi Komonvil joj uputi saosećajan pogled, koji kao da je susretala svuda u visokom društvu u poslednje vreme. Sigurno zna gde Patrik provodi noći, umorno pomisli Sofi. Pravo je čudo da mi niko još nije rekao ime te crnokose žene. Ona se udalji od stola ne osvrćući se, ni ne videvši Patrika kako se probija nazad sa njenom porcijom krema. Nije, međutim, mogla zauvek da ostane u sobi za odmor, pa ju je Patrik kasnije pronašao i zamolio za još jedan ples. Srećom, bio je to narodni ples, što je značilo da nije bilo mnogo bliskog dodirivanja. Sofi je mehanički izvodila pokrete kada, odjednom, između ljudi u gužvi ugleda nešto od čega joj srce oštro zalupa u grlu. Njena majka, Eloiz, umilno se osmehivala i vodila Madlen da razgovara sa jednom starijom Francuskinjom - bez sumnje madam De Meneval, poznatom po svojoj sposobnosti da razotkrije lažne francuske aristokrate. Bez imalo oklevanja, Sofi prekide igru, pusti Patrikovu ruku i krenu preko podijuma za ples. Patrik je zapanjeno gledao za njom. Kćeri koje je trenirala zastrašujuća markiza od Brandenburga nisu tek tako napuštale svoje partnere na podijumu za ples. Mentalno se protresavši, on jurnu za njom. Ali Sofi je stigla prekasno. Dok je vijugala oko poslednje grupice ljudi, videla je Madlen kako se spušta u elegantni kniks pred madam De Meneval.


„Merde!“, prošaputa Sofi i zaustavi se. Eloiz podiže pogled i dozva je pokretom ruke. „Najdraža, dođi da upoznaš madam De Meneval. Upravo sam je predstavila dragoj Madlen.“ Sofi snuždeno priđe svojoj mami. Još sekund i madam će objaviti da je Madlen folirant i time srušiti ceo Bradonov plan. Patrik se pojavi kraj nje i dodirnu joj ruku. Sofi mu dobaci uspaničen pogled. On se zbunjeno namršti. Šta se kog vraga dešava? Eto Sofi kako se trese od straha pred jednom starom Francuskinjom odevenom u starinsku crnu svilu. Istina, ta žena je imala kljun koji bi dobro pristajao nekom orlu, ali ništa kod nje nije bilo suštinski zastrašujuće. Zapravo je Patriku delovala pomalo nežno. Da li ona to plače? I zaista, madam De Meneval je plakala, samo malčice, samo jednu suzu je pustila. Ona ispusti svoj štap i ispruži ruke prema Madlen. „Madlen, draga Madlen! Mislila sam da ste mrtvi. Tako mi je nedostajala vaša majka, a eto vas ovde... njena ste slika i prilika. Sećam se kada ste bili devojčica, draga moja, kada ste imali samo pet godina. Mama vas je dovela čak u Pariz da vidite balet. Vaša mama je volela balet. Ah, kako je samo volela da pleše.“ Sofi ne reče ništa. Ni Madlen ne reče ništa. Obe su zurile u madam De Meneval kao da joj je na čelu iznenađa izrastao rog. Ali madam to nije primetila. Vadila je maramicu od najfinije čipke iz svoje torbice i lagano tapkala oči. „Baš je tako izgledala vaša majka kada je blistala sjajnije od svake dame na dvoru. Kao da opet pred sobom vidim svoju dragu Elen. Imate njene oči i njenu kosu... Vaša figura je potpuno ista kao njena. Pa sećam se kako je dragi kralj Luj blenuo u Elenino poprsje, kao da je juče bilo. Kako je Marija Antoaneta frktala na vašu majku! Ali nije mogla ništa da kaže. Vaša majka se savršeno ponašala, kao istinski skromna dama koja se nikada nije isticala. Nije bila Elenina krivica što ju je Luj uvek smatrao très désirable.“32 Madam odjednom zapazi izraz potpunog iznenađenja na Madleninom licu. „Zar niste znali da izuzetno ličite na svoju majku, draga moja?“ „Moj otac je uvek to govorio, gospo“, polako reče Madlen, „ali bilo mi je teško da u to poverujem.“ Utom Bradon priđe Mađlen s leđa i dodirnu joj lakat. „Mislim da je ovo moj ples“, reče on uz naklon. „Bradone!“, uskliknu ona, ignorišući pravilo da mu se obraća formalno u javnosti. „Madam de Meneval kaže da izgledam isto kao moja majka!“ Bradonova usta se otvoriše i Sofi se zaledi u iščekivanju. Reći će nešto glupo, pomisli. Prsti joj se bolno stegnuše na Patrikovom rukavu.

32

Veoma poželjnom, fr.


Patrik spusti pogled na bele prste svoje žene. Nije imao ni najmanju predstavu o tome zašto mu je žena tako napeta. Srećom, madam De Meneval upade pre nego što je Bradon stigao da razotkrije Madlenin pravi identitet. „Vi mora da ste erl od Slasloua“, reče ona, kritički prelazeći pogledom preko Bradona. Lično nije preterano marila za tu pravu englesku sortu: sva ta prosta plava kosa i plave oči. „Čula sam da ćete imati čast da se oženite ćerkom mog dragog prijatelja, markiza od Flamariona." „Tako je“, nesigurno reče Bradon. On se ponovo nakloni. Madam frknu. Pravi glupan, pomisli za sebe. Mada barem nije tako čudan kao što je bio Elenin muž. „Vaš otac, markiz, takođe je preživeo“, reče ona radoznalo, ponovo se okrećući ka Madlen. Devojka je još stajala tamo, bleda, kao da se pretvorila u kamen. „Otac me je doveo u Englesku 1793“, odgovori ona. „Ah, 1793.“ Madam uzdrhta. „To je bila užasna godina, užasna. Da, tada je vaša draga majka osuđena. U aprilu je to bilo. Užasna godina.“ Ako je to ikako bilo moguće, Madlen postade još bleđa. „Otac mi je uvek govorio da mi je majka umrla od groznice“, reče ona oprezno. „Ah, ne“, reče Francuskinja. „Bila je uhapšena. Fukijeu, tom kasapinu, nije trebao razlog. Retko je dolazila u Pariz, znate, pošto je vaš otac bio tako povučen. Ali bila je tamo, možda da kupi nešto... novu odeću. Nisam sigurna." Madlen je znala. U glavi su joj odzvanjale očeve česte vatrene osude mode i ženske ljubavi prema modi. „Uhvaćena je“, nastavi madam. „Znam da je vaš otac došao u Pariz i preklinjao da joj se poštedi život pred tribunalom. Jedini razlog zašto i sam nije bačen u zatvor je što je bio tako čudan. Večito je petljao po štali, večito uprljan. Kolale su glasine da je čak naučio kako da potkiva konje.“ „Jeste“, utrnulo reče Madlen. „Pa, to mu je spaslo život“, odgovori madam. „Tribunal je presudio da je on bolji od kakvog beskorisnog aristokrate - taj ološ! Ti degenerisani otpaci ljudskog roda, prosuđivali su o životima boljih od sebe!“ Ona sevnu očima ka Madlen. „Bolje vam je ovde, devojko. Čak i udatoj za Engleza. Čak i bez očevog poseda. Je li uspeo nešto da prenese u Englesku?“ „Jeste“, odgovori Madlen, prisećajući se ogromne svote novca koju je njen otac iznenada izvukao kada je došlo vreme da joj se kupi odeća i angažuje gđa Trevelijan. „Jeste, uspeo je.“ „Pa“, reče madam De Meneval sa nevoljnim poštovanjem, „nikada nisam previše marila za Vensana Garnijea. Bio je čudak, čak i kao mladić. Ali Elen ga je volela. Bila je apsurdno zaljubljena u njega. Nije htela da čuje ni reč protiv njega. A kada se udala za njega, odveo ju je na svoje imanje u Limuzanu i jedva da joj je


dopuštao da posećuje dvor. Ne znam kako je dobila dozvolu da dođe u Pariz ’93.“ Ona ućuta. Madlen se okrenu Bradonu, očiju sjajnih od neprolivenih suza. On smesta reagova. „Bojim se da moram da preuzmem svoju buduću nevestu“, reče on i duboko se nakloni u generalnom pravcu madam De Meneval. „Madam, vaš sam sluga.“ Madam načini tako mali naklon glavom, kao da je ona, a ne Luj XIV, bila kralj. Ali pogled joj smekša kada se okrenula ka Madlen. „Drago dete, vidim da sam vam nehotice saopštila neke neprijatne vesti. Morate mi oprostiti.“ „Ne, ne“, tiho reče Madlen. „Divno je upoznati nekoga ko je poznavao moju majku. Bojim se da imam malo uspomena na nju.“ „Možda biste jednog dana mogli doći na čaj kod mene. Poznavala sam vašu majku od njenog rođenja. Bilo bi mi drago da Eleninoj kćeri pričam o njoj. Kako bi samo bila ponosna na vas, draga moja!“ Na to Madlenine suze zapretiše da se izliju. Dok je ona pravila užurbani kniks, Bradon ju je nežno poveo iz dvorane. Možda nije preterano pametan, ali je poznavao svoju Madi. Bez reči je povuče u susedni salon, zatvori vrata i zagrli je. „Bradone, Bradone“, jecala je Madlen. „Ona je mama, Elen je mama.“ „Šta?“ „Madam... ona je pričala o mojoj mami!“ „Nemoguće", dobronamerno reče Bradon. „Vaša mama se udala za dresera konja, draga moja. Nikako nije mogla da se druži sa članicom francuskog dvora." „Zar ne vidite, Bradone?“ Madlen ga pogleda smeđim očima obasjanim suzama. „Moj otac je markiz koji je bio tako čudan da je naučio da potkiva konje. Kada me je tata doveo u Englesku, otvorio je štalu za konje. Zato je predložio da se pretvaram da sam kći markiza od Flamariona. Delovalo mi je čudno što je tako brzo pristao na ovakav plan.“ „Hoćete da kažete da ste zaista kći te žene?“ Madlen pogleda svog voljenog. Njegove plave oči su još bile zbunjene. „Moj tata je markiz od Flamariona“, objasni ona strpljivo. „Kada je moja majka osuđena, on je sa mnom pobegao u Englesku. Kada je stigao, otvorio je štalu.“ Bradon je blenuo u nju. „Vi jeste francuska aristokratkinja!“ Madlen klimnu glavom. Niz obraze su joj i dalje klizile suze. „Ali moja mama, Bradone!“ On nespretno pomilova njenu kosu. „Znali ste da je umrla, Madi.“ „Da, ali na takav način, na giljotini...“ „Znate šta, Madlen, ta starica je u pravu. Vaša majka bi sada bila ponosna na vas. Naučili ste sve ono što bi ona volela da vas je naučila i postali ste najlepša, najotmenija dama koju sam ikada video.“


Madlen zagnjuri lice u Bradonovo rame. „Oh, Bradone“, reče ona poluprigušeno. „Volim vas.“ „Zaista? Zaista? Volite me, Madi? Stvarno?“ Na to se Madlen drhtavo nasmeja. „Zaista.“ „Oh, Madi.“ A kada je ponovo podigao glavu: „Udajte se za mene, Madi, molim vas.“ „Već sam vam rekla da“, prošaputa ona sa jedva osetnim tragom svog uobičajenog nestašnog humora. „Ne, mislim udajte se za mene sada. Hajde da se venčamo sutra.“ „Mislite da pobegnemo?" „Za vas bih se čak i na merdevine popeo“, Bradon reče ozbiljno. Madi prasnu u ljupki smeh. „Ja spavam u prizemlju, Bradone.“ Zatim se uozbilji. „Ne, ne mogu da pobegnem. Mom ocu se to ne bi dopalo. Ali možda bismo mogli da se venčamo vrlo uskoro.“ „Sutra.“ „Ne sutra.“ „Prekosutra.“ „Ne!“ „Sledeće nedelje?“ Bradonovi poljupci su bili tako slatki da je Madino srce ludački igralo u njenim grudima. „Sledeće nedelje“, pristade ona.


Dvadeset peto poglavlje Narednog jutra Sofi uđe u svoju dnevnu sobu sa novim naletom energije. Dosad je samo povremeno boravila u ovoj sobi; sada je nameravala da je učini svojom. Istina, prethodni korisnik je sobu oblepio tapetama se vrtoglavim nizovima ružinih puzavica, tako zbijenih da su ličile na ružičaste oblake, ali to joj nije smetalo. Ali joj jeste smetala bista nage žene na zidu koja je odudarala od ostalih dekoracija u sobi. Sofi je najpre zvonom dozvala lakeja. Zatim je počela da skida knjige sa niske police ispod prozora. Te knjige su bile višak iz Patrikove biblioteke u prizemlju. Izvlačila ih je nasumice, praveći izuvijane gomile na uglačanom drvenom podu. Činile su čudnu mešavinu. Sofi baci Umeće i istoriju ratarstva na Božju borbu protiv veštičarenja, iza čega je sledila hrpa prašnjavih ukoričenih pamfleta posvećenih čudu parne mašine. Kada su se vrata otvorila, Sofi odsečno reče „Dobro jutro“, ali se ne okrenu. „Molim vas da se ove knjige odnesu na tavan, kao i ta... ta žena.“ Ona rukom pokaza na bistu koja je krasila južni zid. „Sofi! Morali biste biti pažljiviji.“ Patrik se namršten pojavi iza nje. „Nadam se da ne podižete nikakve teške knjige?“ Sofi obrisa ruke o haljinu, ni ne pomišljajući na Sirnoninu reakciju kada bude videla braon tragove koje je ostavila na svojoj limun -žutoj haljini. Ona pogleda muža, pokušavajući da ne zvuči nimalo sarkastično. Uostalom, možda je, mimo njegovog znanja, u proteklih mesec dana teglila čitave kutije knjiga. Zatim pokaza prstom na tanke tomove razbacane po podu. „Ove nisu preteške; u stvari, većina su izgleda pamfleti." „Zašto hoćete da sklonite moju bistu na tavan? To bi trebalo da je Galateja, morska nimfa.“ „Ne želim da mi polugola žena štrči sa zida dnevne sobe.“ „Nije polugola", reče Patrik, prilazeći Galateji da je bolje pogleda. „Vidite: ima malo tkanine na levoj dojci. Vrlo ukusno, zaista.“ Sofi ne reče ništa na to, već baci još dva prašnjava pamfleta na gomilu ispred sebe. „U redu“, reče on. „Narediću da se odnese na tavan.“ Nastupi stanka. „Aleks mi je skrenuo pažnju na to da grešim što vam dopuštam da se van kuće krećete bez pratnje“, kruto reče Patrik. „Od sada pa nadalje bih voleo da me obavestite kada želite da koristite kočije i ja ću vam se pridružiti.“ Sofi stisnu usne. Eto objašnjenja za neočekivano pojavljivanje njenog muža: Aleks!


„Rešila sam da do porođaja ostanem kod kuće“, uzvrati ona, „te sumnjam da ću vas previše gnjaviti.“ Zapravo, u tom trenutku je odlučila da uopšte više ne izlazi napolje. Patrik se očajnički upilji u svoju malenu ženu. Nije mogao da smisli šta drugo da joj kaže. Pričaj, beše mu rekao Aleks. O čemu da pričam? Sofi se upravo potpuno ukočila, tako da je već rekao nešto pogrešno. Oklevao je još trenutak, a zatim se naklonio i okrenuo, otvarajući vrata baš kada je jedan lakej podizao ruku da pokuca. Patrik se pomeri u stranu, a zatim baci pogled nazad u sobu. „Sofi, da li biste želeli da se promene tapete?“ Njemu su te ruže ličile na roze pečurke. Sofi podiže pogled sa senkom osmeha na usnama. „Ne, zapravo mi se veoma sviđaju. Vrlo su vesele. Međutim, planiram da kupirn nešto novog nameštaja za ovu sobu. Ako nemate nešto protiv.“ „Hoćemo li u kupovinu po podne?“ „Možda krajem nedelje.“ Ali Patrik je želeo da odmah učini nešto za nju. „Jeste li sigurni da nećete u vožnju kočijama po parku?“ „Sasvim sigurna, hvala.“ „Želite li da pošaljem poruku Šarlot ili vašoj majci i da ih zamolim da vas posete?“ „Ne, hvala vam, Patriče.“ Očito je čekala da on ode. To je i učinio. Šta je drugo mogao? On siđe u prizemlje i zapita se šta usrećuje trudnice. Posla lakeja gore da preseli Galateju u novi dom na tavanu. Zatim drugog lakeja posla da kupi tri ogromna buketa ruža, „one debele, oklembešene vrste“. Ako su je ruže razveseljavale, zašto da ne ispuni kuću njima? Sofi napokon uredi sve police po svom ukusu. Kad je mogla da bira, uvek se odlučivala za strogu organizovanost. Stoga za njenom gramatikom holandskog jezika uslediše, poređane po abecednom redu, knjige iz francuskog, nemačkog, italijanskog, portugalskog i velškog. Ona ostavi malo prostora između portugalskog i velškog. To je za turski, obeća sebi Sofi. Čim budem imala priliku, kupiću drugu tursku gramatiku. Za vreme ručka Patrik ponovo upita Sofi da li bi volela da je bilo kuda otprati tokom popodneva i ona to ponovo odbi. Bila je umorna i osećala je potmuli bol u leđima. „Upoznala sam mesje Fukoa i njegovog kompanjona Bajraka Mustafu kada su doneli mastionicu“, najednom reče Sofi, prekidajući nategnutu tišinu koja je vladala tokom obeda. „On mi se ne sviđa, Patriče.“ Patrik iznenađeno podiže pogled sa breskve koju je pažljivo ljuštio. Beše utonuo u sanjarenje o tome kako mu se Sofi osmehuje kao nekad. „Mesje Fuko? Ne, on nije preterano dopadljiv“, složi se on.


„Nije stvar u dopadljivosti“, reče Sofi. Zaista je bila mrtva umorna. „Razumem pomalo turski, a njegov kompanjon nije govorio pravilno. Mesje Fuko je govorio turski, ali je g. Mustafa dvaput odgovorio besmislicama.“ „Besmislicama?“ Sva nelagoda koju je Patrik osetio u vezi sa mesje Fukoom za vreme njihovog prvog susreta vrati se punom snagom - toliko da nije ni primetio činjenicu da je Sofin komentar otkrio poznavanje turskog. „Znao sam da ima nečeg čudnog kod tog tipa“, reče Patrik. „Dođavola, trebalo je od početka da budem u kontaktu sa lordom Breksbijem.“ Sofi nije bila sigurna na šta on misli, ali je bila suviše iscrpljena da bi marila. Posle ručka se polako uzgegala uza stepenice, ne znajući da je Patrik stajao u podnožju i zabrinuto gledao za njom. Ona odrema malo, ali se do večeri osećala još tromije. Naposletku odluči da obeduje u sobi. Bilo je dovoljno naporno samo mrdnuti iz kreveta, a kamoli suočiti se sa Patrikom. Patrik je jeo sam (opet fazana - moraće da popriča sa Floreom), pitajući se da li ga Sofi izbegava ili se zaista ne oseća dobro. Cele večeri se borio sa porivom da se popne i proveri kako je ona. Kada je konačno poklekao, zatekao ju je kako čvrsto spava. Patrik je pogleda na tren. Sofi je delovala izmoždeno, lica belog kao papir, sa tamnim podočnjacima. Patrik nežno položi ruku na njen stomak koji se sa svakim udisajem podizao. Sofi se ne prenu iz sna. „Zdravo“, prošaputa on. Zatim trže ruku, osećajući se postiđeno kako davno nije. On ode iz kuće, puštajući stopala da ga vode kroz dobro poznate obližnje ulice. Sofi se nije osećala ništa bolje sledećeg jutra. Zapravo, onaj osećaj tromosti joj se proširio po celom telu. Ona uspe da ustane iz kreveta, ali ne stiže dalje od stolice. Možda će se ovako osećati tokom naredna dva meseca. Sama ta pomisao joj izazva glavobolju. Polako, polako, oseti kako joj u umu raste sve veća briga. Osećala se letargično, vruće i bolela ju je glava. Ali zašto je beba bila tako mlitava? Ona se zabrinuto uhvati za stomak, ali nije mogla da oseti nikakve treperave pokrete. Trenutak kasnije Sofi se prenu iz polusvesti i povuče uže za zvonce. Kada se Simon pojavila, reče joj: „Pošalji poruku dr Lambetu, molim te. Moram smesta da ga vidim. Glasnik može da ga sačeka i doveze ovamo našim kočijama.“ Simon načini kniks. Sofi je čula kako trči niz hodnik ka stepenicama. Zatim sede s rukom na stomaku, nadajući se pokretu, drhtaju, bilo čemu... Ali nije bilo ničega. Stomak se izvijao pred njom, težak i nepomičan. Beba spava, reče sebi Sofi. Razboljevam se, pa se i ona oseća umorno. Kada je dr Lambet ušao u sobu pola sata kasnije, orta ga prestravljeno pogleda. „Izvinite što sam insistirala da odmah dođete, doktore.“ „Koješta“, brecnu se Lambet prilazeći njenoj stolici. On raširi svoje široke, čiste šake preko njenog stomaka. Sekund kasnije se uspravi.


„Moram vas zamoliti da otkopčate spavaćicu, Vaša milosti“, reče nežno. Simon je stajala iza doktora i kada se on diskretno udaljio do prozora i zagledao se kroz njega, pomogla je Sofi da otkopča spavaćicu i pomeri je tako da joj stomak bude slobodan. Sofi je posmatrala doktorovu kosu boje rđe dok se naginjao nad njenim telom. Kako je nastavio da pomera ruke i pritiska određene delove njenog stomaka ne govoreći ništa, u Sofinom srcu se slegnu strašna istina. „Obucite se, molim vas, Vaša milosti.“ Po Lambetovom iskustvu, ljudi su znatno mirniji kada su potpuno odeveni. Sofi nemo pogleda doktora, a zatim klimnu glavom Simon. Dr Lambet se povuče u hodnik. Zurio je u zid. Prisećajući se strogog lica Fouksovog advokata koji ga je ispitivao u vezi sa njegovim stručnim uspesima, dr Lambet nije sumnjao da će muž dići priličnu galamu oko smrti svog deteta. On uzdahnu. Ponekad se pitao zašto provodi toliko vremena sa aristokratskim pacijentima. Zbog novca, podseti se. Simon otvori vrata i pozva ga nazad u spavaću sobu. Sofi je ponovo sedela na stolici. Kada je dr Lambet susreo pogled svoje pacijentkinje, u njemu nije video strah. Prestravljenost je zamenio očaj. „Zaista mi je žao“, reče on nežno. „Mislim da vaša beba iz nekog razloga nije preživela. Sve što možemo reći u ovakvim slučajevima je da je to božja volja.“ „Mrtva je“, reče ona tupo. „Videćemo“, odgovori dr Lambet. „Ne volim da dajem apsolutne izjave, ali ne mogu da pronađem nikakav znak života. Ponekad deca ne prežive period gestacije... niko ne zna zašto. Da li vas boli ovde?“ On lagano dodirnu Sofin stomak. „Ne.“ „Ako je beba prestala da živi, vaš porođaj će najverovatnije početi danas ili sutra.“ „Porođaj.“ „Beba se mora roditi, Vaša milosti.“ Sofi nije znala šta da kaže. „Želite li da obavestim vašeg muža?“ Sofi ga samo pogleda i odmahnu glavom. Dr Lambet je bio uporan. „Pozvoniću i videti da li je vojvoda kod kuće, šta kažete?“ „Ne!“ Sofi je bila smrtno bleda. „Moram da razmislim. Ja...“ „Jeste li sigurni da ne želite da obavestim vašeg muža?“ Dr Lambet poče da se okreće ka Simon. „Ne“, sumorno reče Sofi. „Reći ću mu sama kasnije. Molim vas, doktore Lambet.“


Doktor klimnu glavom i okrenu se ka Simon, mrmljajući niz uputstava. Zatim se ponovo okrenu ka Sofi. „Rekao sam vašoj služavki kakve simptome da očekuje“, reče i opipa joj puls u zglobu. „Molim vas, pošaljite glasnika čim se pojave prvi znakovi porođaja. Savetujem vam da legnete. Posetiću vas rano ujutru.“ Porođaj je Sofi zvučao kao čudna reč. Porođaj je za bebe koje su žive. „Ne mogu“, uzvrati Sofi. Da legne i čeka? Kakva užasna ideja. Urođena ljubaznost i vaspitanje njene majke je podigoše iz stolice. „Sutra, rekoste?“, upita ona, skoro kao da govori o baštenskoj zabavi. Dr Lambet klimnu glavom, pogledom pažljivo prateći Sofino gotovo mesečarsko stanje. U šoku je, pomisli. Pa, to je neizbežno. „Utoplite je“, reče on Simon. Služavka klimnu glavom sa suzama u očima. Dr Lambet se uljudno nakloni. „Posetiću vas sutra, ako dopustite, vaša milosti.“ „Otpratiću vas u prizemlje“, odgovori Sofi. Dr Lambet ne reče ništa. Svakako nije normalno da ga njegovi aristokratski pacijenti prate do vrata. Sumnjao je da je ova pacijentkinja pri sebi. On pokuša još jednom. „Madam, jeste li sasvim sigurni da ne želite da razgovaram sa vašim mužem?“ „Sasvim sigurna, hvala“, odgovori ona sa ispraznom pristojnošću. Zajedno siđoše niz široke mermerne stepenice, dr Lambet kao čudna, dostojanstvena figura crvene kose i umornih očiju, i Sofi sa svojom blještavom lepotom. Lice joj više nije bilo belo; obraze joj prekriše jarkocrveni kolutovi koji bi zabrinuli dr Lambeta da ih je primetio. Ali njegove misli već su bile usmerene na ostatak dana. Sada bi najbolje bilo da poseti vikontesu - majku četvoro dece za koju je bio prilično ubeđen da će se danas poroditi. Porođaj će biti lak, pošto nije imala nikakvih problema sa prethodne četiri devojčice, ali ako beba ponovo bude žensko on će verovatno morati da izađe na kraj sa histeričnom majkom, a da ne pominje samog vikonta. Vikont nije dobro primio dolazak svoje četvrte kćeri. Ako se rodi i peta... Stoga se dr Lambet elegantno nakloni u predsoblju i ode, obećavajući da će se vratiti ujutru. On uskoči u kočije i naloži svom kočijašu da ga vodi u vikontovu rezidenciju, sve vreme smišljajući umirujuće fraze.


Dvadeset šesto poglavlje Sofi isprati doktora, naoko mirno a sve drhteći iznutra. Dok se pela uza stepenice, Patrik izađe iz biblioteke. „Niste planirali da mi prenesete šta je lekar rekao?“ „Da, kasnije.“ „Ne“, reče Patrik kroz stisnute zube. „Pridružite mi se, molim vas. Voleo bih da znam zašto ste pozvali lekara.“ Sofi se brzo osvrte oko sebe. Trenutno nije bilo nijednog lakeja u blizini. „Mislim da neću, zasad. Idem u svoju sobu.“ „Sofi!“ Mora da se taj urlik čuo čak u odeljenju za poslugu, pomisli Sofi. Ona se spusti do trećeg stepenika i zastade. „Rekao je... rekao je...“ Nije mogla da kaže šta je rekao. „Rekao je da će se vratiti sutra ujutru.“ To je bila polovina istine, manje od polovine. Sofino srce se stegnu u nepodnošljivom bolu. O bože, mora da se popne na sprat, što dalje od Patrikovog oštrog upitnog pogleda. Glava joj je pulsirala u teškim, beskrajno bolnim talasima. „Vi niste želeli bebu“, začu sebe kako govori, tupo i daleko, kao da je ispod površine vode. Divljački izraz Patrikovog lica je natera da se uplašeno uhvati za gelender. Šta se to dešava u njenoj glavi? Patrik je nešto govorio, ali ona nije čula. Srce joj je udaralo, teže od njene glave, dva klaustrofobična ritma u isto vreme. Sofi grčevito stegnu gelender, a osećaj zgrčenih prstiju je na trenutak izvuče iz vrtloga bola. Patrik je vikao na nju. A iza njega, niz hodnik, Klemens je zastao, iznenađen i prestravljen. Sofi primora svoj um da se razbistri, da se usredsredi na ono što joj Patrik govori. Ona ga pogleda. Njegove crne oči su sevale na nju... odvratnošću, verovatno, pomisli tupo. „Šta to kog đavola govorite?“ Patrikov glas je bio nabijen besom. „Kako možete tako nešto da mi kažete? Ja želim to dete!“ Sofi mu uputi mali osmeh. Odjednom oseti kao da će joj glava odleteti sa ramena. Barem se to nesnošljivo pulsiranje smanjivalo. „Znam da ne želite decu“, reče mu, skoro prekorno, kao da je on dete. „O bože, Sofi, o čemu pričate?“ „Bilo vam je drago što ste se oženili mnome, zar se ne sećate? Jer sam ja verovatno ista kao moja majka, te nećete morati da se gnjavite sa dečurlijom. Ali ja


nisam kao moja majka...“ Od te pomisli joj se još više pomuti u glavi. Patrik konačno shvati da je Klemens u hodniku i pogleda ga tako oštro da ovaj odjuri nazad u odeljenje za poslugu. Pokušao je da umiri nalete besa koji su mu pritiskali grudi. Sofi ne zna šta govori. Trudna je. Trudnice su uvek nerazumne. „O čemu to pričate?“ On pažljivo naglasi svaku reč, kao da razgovara sa detetom. Sofi ga iznenađeno pogleda. Kako bi volela da se ovaj blesavi razgovor završi pa da legne i ne mrda. „Rekli ste Bradonu“, podseti ga ona. „Rekli ste Bradonu, i ja sam vas čula, da vam ja drago što se ženite mnome ako već morate da budete ’vezani bračnim lancima’, jer ću verovatno biti nesposobna kao moja majka i onda se nećete saplitati o gomilu dečurlije.“ Nastupi trenutak napregnute tišine. „Mogu li sada u krevet?“ Sofi poče ponovo da se penje uza stepenice. Sada je bila sigurna da joj glava odvojena lebdi iznad ramena, a srce joj je tako brzo lupalo da je osećala nesvesticu. Ona oprezno unazad stopalom opipa sledeći stepenik, čvrsto se držeći za gelender. Plašila se da se okrene i ode dok je Patrikovo lice bilo tako smračeno od besa. Ona se naježi. Kada je Patrik progovorio, glas mu je bio promukao, isprekidan. „Nisam tako mislio, Sofi.“ Sofi ga samo pogleda. Glas mu je opet zazvučao kao da je sa drugog sveta, kao da ga sluša kroz debeo sloj pamuka. Ona klimnu glavom s razumevanjem. „Sigurna sam da ste u pravu“, promrmlja. Patrik beznadežno pogleda svoju ženu. Uzmicala je od njega sa fiksiranim osmehom na usnama. Pred njime se razjapi beskrajna jama crnog očaja. Sofi je verovala u te užasne reči koje je čula da je izgovorio. Nije ni čudo što se nikada nije zaljubila u njega. Nije ni čudo što ga je gledala kao da je sam đavo. „Sofi!“ On povika njeno ime sa svom silinom potisnute frustracije i sirovog bola koji mu je bujao u srcu. „O bože, Sofi, ja želim tu bebu!“ Ali Sofi nije razumela njegovu izjavu. Čula je njegov grub glas kao još jedan besni krik i ta kap preli čašu; ona udahnu gotovo zahvalno dok joj je slatka tama strujala kroz glavu, utišavajući bolno udaranje krvi u njenim ušima, opuštajući njene stisnute, pulsirajuće prste. Kada je Patrik užasnuto jurnuo ka njoj, Sofi se blago zanjiha i pade. Izgledalo je kao da se sve odvija usporeno. Telo joj pade napred kao krpena lutka, kolena udariše u drugi stepenik, a stomak tresnu o mermerni pod. Jedino što je Patrik uspeo da uhvati kada se očajnički bacio prema njoj bila je njena glava. Obema ispruženirn rukama uspe da spreči Sofinu glavu da udari u mermer. On je veoma pažljivo okrenu i privuče u naručje. Lice njegove žene bilo je mrtvački belo, s izuzetkom crvenih kolutova na obrazima. O moj bože, to nije rumenilo. Lice joj je gorelo od temperature, a telo joj je bilo potpuno nepomično.


Jedino što je Patrik mogao da čuje je bila krv koja mu je udarala u ušima, strašan ritam koji se uobliči u „molim vas, molim vas, molim vas, molim vas, molim vas“. Pomoć. Treba mu pomoć. Sofine oči bile su zatvorene, a kapci sasvim modri. „Klemense!“ Klemens se pojavi u roku od petnaest sekundi, što je bio jasan znak da se nije bio povukao dalje od druge strane vrata odeljenja za poslugu. „Pozovi Iekara“, oštro reče Patrik. Klemens je delovao zabezeknuto, zureći u vojvotkinju koja je ležala na podu. Zatim podiže pogled ka svom gospodaru i izraz užasa u njegovim očima se pretvori u prekor. „Doktora Lambeta, čoveče! Smesta.“ Batlerov optužujući pogled je samo potvrdio krivicu u Patrikovom srcu. On se okrenu nazad ka Sofi i nežno joj poljubi kapke. Nije se pomerala. On brzo opipa njene udove da utvrdi da li je nešto polomljeno, ali sve je delovalo u redu. On prošaputa: „Sofi, odneću vas gore.“ Nije bilo nikakve reakcije. On je podiže u naručje. Sofina glava mlitavo pade na njegovu levu ruku. Stomak joj se uzdizao visoko između ramena i kolena. Patrik proguta knedlu. O bože, ako se išta dogodilo bebi. Bubnjanje u njegovim ušima se pojača: molim vas, molim vas, molim vas, molim vas. Kada je Sofina služavka dotrčala, Patrik već beše skinuo Sofin ogrtač i svlačio joj je spavaćicu preko glave. Simon mu bez reči priskoči u pomoć, na čemu joj je bio zahvalan. Kada je Sofi bila smeštena u postelju sa pokrivačima navučenim do guše, Patrikbespomoćno pogleda Simon. „Šta sada da radimo?“ „Nije se pomerila ili progovorila?“ Patrik je samo buljio u nju. „Nije se probudila otkad je pala niza stepenice?“ „Ne.“ Glas mu beše promukao od prestrašenosti. „Moramo je ohladiti“, praktično reče Simon. „Sva gori, siroto jagnje.“ Patrik izađe iz sobe i brecnu se na lakeja koji je stajao na kraju hodnika. Zatim je posmatrao dok je Simon nežno umivala Sofino lice. Sofi se izvi i zastenja, pokušavajući da umakne dodiru ledene krpe. Naposletku nije mogao više samo da bespomoćno stoji, te uze krpu od Simon i odgurnu je. On sede na ivicu kreveta. „Probudite se, Sofi“, naredi joj tiho, prelazeći krpom preko njenog čela. Nakon nekoliko minuta ona otvori oči. „Boli.“ Ona ga pogleda pravo u oči. „Sofi, žao mi je, nisam hteo da vičem...“ Skoro da je nepovezano brbljao od olakšanja. Sofi se namršti na njega. „Boli“, ponovi ona.


Patrik rukama obuhvati njeno malo lice, spuštajući kratak poljubac na njeno čelo. Bila je zabrinjavajuće vruća pod njegovim usnama. „Imate groznicu, ljubavi. To uvek boli. Ne brinite. Dr Lambet će ubrzo stići.“ „Ne! Ne dajte mu da dođe! Učiniće da se to desi.“ „Ništa se neće desiti, mila.“ Patrik ponovo uze da prelazi krpom preko njenog lica. „Neću dozvoliti da se išta desi.“ „Mislim da to ne možete da sprečite“, prošaputa Sofi. Oči su joj bile ponoćno plave, još uvek čvrsto uperene u njegove. „Zamrzećete me.“ Suze se nakupiše u njenim prelepim očima, a zatim i preliše. Patrikovo srce poskoči. Mora da je u bunilu, pomisli on dok se saginjao, ljubeći njene suze. „Nikako ne bih mogao da vas mrzim, Sofi. Zar to ne znate? Zar ne znate koliko vas volim?“ Ali Sofin pogled je odlutao od njegovog lica. „Boli!“, zajauka ona najednom. Tek kada mu je Simon pružila drugu krpu Patrik shvati da je ona kojom je prelazio preko njenog vrata i lica bila vrela. I tako se nastavilo Sofi bi povremeno otvorila oči i govorila nerazumljive stvari, poput toga da je on mrzi, dok je Patrik neprekidno brisao njeno lice, a kapljice vode koje su joj klizile niz lice natopiše čaršav na kojem je ležala. Nije znao šta da učini, a morao je nešto da radi osim da šalje još lakeja sa besnim porukama za dr Lambeta. Kada su se vrata napokon otvorila, Patrik dobrom doktoru uputi pogled koji bi uzdrmao manje očvrsnulog lekara. Ali dr Lambet je dosad imao posla sa brojnim ljutim srodnicima, među kojima je poslednji bio vikont koji je upravo dočekao svoju petu kćer, a ionako je smatrao da su muževi i u najboljem slučaju s onu stranu razuma. On samouvereno ušeta u sobu i stade kraj uzglavlja sa dva prsta nežno prislonjena uz Sofino čelo. „Groznica“, reče on zamišljeno. Zatim se okrenu ka Patriku. „Je li već počeo?“ „Je li šta počelo?“ „Pobačaj, naravno!“, brecnu se doktor. Zaista, nije imao vremena za ovakve besmislice. „Pobačaj... Jeste li sasvim sigurni da će izgubiti bebu?“ Patrik se osećao kao da mu je neko zario bodež pravo u srce. „Da.“ Doktor ne reče ništa više i kada je Patrik otvorio usta da mu postavi pitanje, on samo snishodljivo podiže jedan prst. Patrik shvati da doktor drži Sofin mlitav zglob i broji otkucaje njenog pulsa. Napokon doktor podiže Sofinu glavu i usu obilnu dozu laudanuma u njena usta. Zatim dobaci pogled Patriku. „Moram vas zamoliti da napustite sobu, Vaša milosti.“


Patrik mu samo uzvrati pogled. Iako se većina muževa ponašala kao đavo kada bi se ovako nešto desilo, Lambet pomisli kako je ovaj muž zaista izgledao kao đavo. I nije mu se nimalo dopadala priča o vojvotkinjinom padu niza stepenice. Mada to sada više nije ni bilo bitno. Kada je Patrik ustao, nadvijajući se nad njim i besno sevajući očima, Lambet ponovo pomisli kako Fouks izgleda i ponaša se kao đavo. Patrikov ton je bio odmeren, ali žestina koja je bila na ivici da eksplodira bila je očigledna. „Ostaću ovde.“ On uzmaknu jedan korak. Doktor slegnu ramenima. On brzo povuče Sofine pokrivače i zavrnu njenu spavaćicu, ignorišući jedva suspregnut pokret muža. Šta je mislio, šta lekari rade kada pregledaju svoje pacijentkinje? Gledaju ih s drugog kraja sobe? On obavi kratak pregled. Dobro je: Izgleda da joj je vodenjak već pukao. Još samo malo. On se okrenu, spremajući se da izađe na kraj sa mužem čije lice je smrtno prebledelo, ravnodušno primeti Lambet. Muškarcima zaista nije bilo mesto u sobi za porođaj. A on nije mogao da shvati zašto ovaj nije hteo da ode. Čovek je izgledao kao da će se onesvestiti, iako je bilo samo malo krvi. Lambet ponovo pokri svoju pacijentkinju. „Moram insistirati da izađete", reče dr Lambet što je odlučnije mogao, „ulivajući u glas i poslednju kap autoriteta koji je posedovao. Patrik uperi svoje zažarene oči u doktorovo lice. „Zašto?“ „Nelagodno mi je zbog vašeg prisustva", otvoreno reče Lambet. „Moram biti potpuno priseban da bih porodio mrtvorođeno dete dok je njegova majka u dubokoj groznici i polusvesna. Nije dobro da mi tu stojite, na ivici da me tresnete svaki put kada izvedem rutinski pregled.“ Patrik susrete doktorov hladan pogled. „Zar beba ne može da preživi? Ona ima... on ima sedam meseci.“ „Ne.“ Doktorov ton nije dozvoljavao prigovor. „Dete više nije živo.“ „Neću ništa da radim. Ostaću ovde.“ Patrik pokaza ka zidu. „Ne.“ Patrik ga pogleda i uvide da ne može da zastraši Lambeta. Doktor je bio suviše svestan sopstvenog značaja. „Je li moja žena u ikakvoj opasnosti?“ „Sumnjam“, mirno reče Lambet ni ne gledajući svoju pacijentkinju, koja je nemirno spavala. „Verovatno je i bolje što Njena milost neće u potpunosti iskusiti porođaj. Mada ionako neće biti previše bolno, s obzirom na to da dete nije do kraja poraslo.“ Patrik teško proguta knedlu. On zakorači prema vratima. Zatim stade i okrenu se.


„Želim da vidim dete. Kada se rodi.“ Glas mu je bio hrapav i jedva je prikrivao strašnu agoniju koja mu je razdirala srce. O za ime boga, pomisli Lambet. „Mogu vas obavestiti da li biste dobili naslednika“, reče on tonom koji je odisao neodobravanjem. Patrikove oči blesnuše sa njegovog mrtvački belog lica. „Šta je kog vraga bitan pol? Hoću da vidim bebu, doktore. Ako se Sofi ne probudi na vreme, želeće da zna kako joj je izgledala beba.“ Dr Lambet uputi majušni osmeh mužu svoje pacijentkinje. E, to je bio odgovor koji je voleo da čuje. „Pozvaću vas kada bude vreme, Vaša milosti", reče on uljudno, ispraćajući Patrika iz sobe. „Bilo bi dobro ako biste sišli u prizemlje, možda u biblioteku, a ja ću pozvoniti kada bude vreme.“ Patrik tupo dozvoli da ga doktor izgura u hodnik. Sišao je niza stepenice poput duha, rukom prelazeći preko mesta koje je Sofi dodirivala pre samo dva sata. On siđe niza stepenice i zastade u podnožju, kao da se pretvorio u prah, pomerajući se u stranu samo da propusti medicinsku sestru u belom, koja se u Klemensovoj pratnji popela uza stepenice. Samo da nije vikao na nju. Da je samo shvatio da ima groznicu i da joj nije dobro. Zašto, zašto je vikao na nju i naterao je da padne niza stepenice? Ne znajući šta da radi, Patrik uđe u biblioteku i nasu sebi čašu brendija, ali je dvadeset minuta kasnije spusti, netaknutu. Sat ili dva se vrteo po biblioteci, idući od polica od hrastovine tačno do police njegovog oca i nazad. Jedino o čemu je mogao da razmišlja bila je plamteća praznina u njegovom srcu, o istim pitanjima koja su se iznova javIjala. Zašto nije zauzdao svoj temperament? Zašto nije uvideo da mu žena ima groznicu? Znao je da ona nikada ne stavlja rumenilo! Kada se naposletku začu tiho kucanje na vratima, Patrik se osećao dvadeset godina starije, beživotno, izgubljen na pučini samoprezira. Medicinska sestra je stajala na vratima, gledajući ga pomalo nervozno. Pre oko sat vremena je napravila pauzu za čaj i čula je sve o tome kako je vojvoda toliko prepao svoju ženu da je pala niza stepenice. Nije delovao kao čovek koga bi bilo dobro naljutiti. „Vaša milosti...“ Ona stade. Nikada pre nije imala slučaj da otac želi da vidi mrtvu bebu. Donosila je očevima sinove i predstavljala ih kao „naslednike“; donosila je očevima kćeri i predstavljala ih kao „malena prelepa stvorenja“ Ali iskustvo joj sada nije pomagalo. „Devojčica“, reče ona konačno. Patrik joj nemo priđe i uze mali zamotuljak iz njenih ruku. Bolničarka zapanjeno otvori usta. „Odlazite“, reče on oštro. Bolničarka Maters pobeže, jureći uza stepenice da kaže doktoru da bi mu bolje bilo da on uzme siroto mrtvo dete od oca, jer ona nije htela da ima ništa više sa


čovekom koji tako đavolski izgleda. Te obrve! Ona se strese, misleći kako će ih opisati svojoj majci. Ostavši sam u radnoj sobi, Patrik sede u svoju omiljenu fotelju. Lice su joj prekrili krpom. On svuče krpu sa kćerkinog lišca i ušuška je oko njenog vrata. Zatim se nakratko zavali u fotelju, držeći komadić ljudskog bića, tako lagan da je delovalo kao da će prosto odlebdeti iz njegovog naručja. Bila je tako bleda, kože bele poput prvog snega. Naposletku ustade i pope se uza stepenice, polako, kao da mu je devedeset a ne trideset godina. Kada se Sofi, četiri dana kasnije, stvarno probudila i postala svesna, odmah je znala šta se dogodilo. Bujica užasa joj se izli iz srca, a ruka joj drhtavo pređe preko stomaka... ali u njemu više nije bila njena beba. Stomak je bio prazan, kao da u njemu nikada nije ni bilo bebe koja se ritala i plutala u svojoj kućici. Ona ne reče ništa, ali kvalitet tišine u sobi se promenio. Patrik je sedeo na stolici pored njenog kreveta i on je vide kako gleda u zid preko puta sa strašnim saznanjem u očima. Trenutak od kojeg je danima strepeo konačno je stigao. Izgledalo je kao da ga nije primetila i samo je zurila napred dok su joj se suze polako slivale niz obraze. Patrik skoči iz stolice i napola pade na kolena na široki stepenik ispred kreveta. Svojim krupnim preplanulim rukama uze Sofine male, krhke šake i zagnjuri lice u njih. Sofi ga je ćutke posmatrala. Suze su joj bile neobično hladne dok su joj klizile iz očiju jedna za drugom. „Žao mi je, Sofi.“ Te reči se oteše iz najdubljih kutaka Patrikove duše. „Znam da vam to nikada ne mogu nadoknaditi, ali bože, tako mi je žao!“ Sofi se namršti. „Znači ipak ste želeli bebu?“ On podiže glavu i ona se iznenadi videvši da su mu obrazi vlažni od suza. „Želeo sam bebu. Ne znam zašto sam Bradonu rekao nešto tako okrutno. Lagao sam. Sve vreme sam razmišljao o toj bebi.“ Sofi proguta knedlu. „Žao mi je, Patriče. Ne znam gde sam pogrešila.“ Patrikov glas je bio poluprigušen, grub. „O čemu to pričate?“ „O bebi, o bebi. Ne znam šta sam pogrešno učinila. Ne znam šta sam učinila da moja beba umre.“ Sofi istrže ruke iz njegovih i uze nemirno da gužva pokrivač. Ona potišteno pogleda Patrika. Čista zapanjenost koju ugleda u njegovim očima je prepade. „Šta ste vi mogli da uradite?“, reče on šapatom. „Ja sam vas uplašio. Zbog mene ste pali niza stepenice.“ Sofi odmahnu glavom. Sećanje na prethodnih nekoliko dana joj je bilo zamuljano i zbrkano i nije se sećala nikakvih stepenica. „Stepenice?“ „Pali ste niza stepenice", polako reče Patrik. „Pali ste, a zatim ste imali pobačaj, Sofi.“ On ponovi: „Tako mi je žao.“


„Ne.“ Sofi je odmahivala glavom. „Ne znam za stepenice, ali beba više nije bila živa, tako je rekao dr Lambet.“ Ona zastade i duboko, drhtavo udahnu. „Ali ja sam to znala i pre nego što mi je doktor rekao, jer je on prestao da se pomera...“ „Ona“, automatski je ispravi Patrik. „Ona?“ „Imali smo devojčicu, Sofi, predivnu malu devojčicu. Hoćete da kažete da pad nije doveo do prevremenog porođaja, Sofi?“ Glas mu beše tako promukao da je zvučao gotovo kao uzdah. Ona klimnu glavom, a zatim nešto promrmlja. Patrik spusti glavu na pokrivač, a iz grudi mu se oteše bolni, oštri jecaji. On oseti kako mu se dve vitke ruke obavijaju oko ramena. „Ah, ljubavi, nemojte, nemojte! Nijedno od nas dvoje nije krivo“, prošaputa Sofi sa novom mudrošću u srcu. „Ona prosto nije bila spremna za ovaj svet, to je sve.“ Patrik se nije micao, uživajući u činjenici da ga Sofi ponovo grli. To osećanje britke radosti mu se u srcu mešalo sa žalošću - ali to je bila zdrava žalost, ona koja gleda napred. „Lezite.“ On je nežno gurnu nazad na jastuke. „Jeste li je videli?“ Sofin glas beše tako tanan da je lebdeo u vazduhu. „Ona je bila prelepa beba, Sofi. Ličila je na vas.“ On joj nežno obrisa suze. „Rekao sam joj koliko je volite.“ Suze su se slivale niz Sofine obraze. Patrik sede na ivicu kreveta i pomilova je po kosi. „Izgledalo je kao da joj je hladno u krpici u koju su je umotali. Stoga sam je doneo ovamo i umotao je u jedan od mojih zimskih šalova od kašmira.“ Onda spusti pogled na svoju ženu, koja je još plakala. Sofi podiže drhtavu ruku i povuče Patrika za rame, te se on pažljivo nagnu i podiže noge da bi legao pored nje. Ona sa uzdahom zagnjuri lice u njegovo rame. „Gde je ona sad?“ „Sahranjena je na porodičnom groblju“, tiho reče Patrik. „Nisam želeo da vas ostavljam, pa su je Aleks i Šarlot odneli u Dauns. Leži pored moje majke... moja majka je obožavala bebe.“ On protrlja obraz o meku kosu svoje žene. Sofi dublje zaroni lice u njegovo rame. Kada je napokon progovorila, učinila je to tako tiho da je jedva mogao da joj čuje glas. „Jeste li joj dali ime?“ Patrik odmahnu glavom, a potom shvati da ona ne može da ga vidi. „Mislio sam da bismo to mogli zajedno da uradimo.“ Nije hteo da objašnjava da sveštenici ne mogu da krste decu koja su umrla pre rođenja. Ili da njihov porodični sveštenik više nije bio porodični sveštenik, zato što je odbio da sahrani njihovo dete u osveštanu zemlju. Aleks ga je na licu mesta


otpustio, a zatim odjahao čak nazad do Londona da dovede Dejvida Marloua. „Aleks je poslao pismo, a imam i Šarlotino pismo za vas. Sutra dolaze u London. Dejvid je pristao da održi opelo za bebu - sećate se Dejvida, zar ne?“ Sofi klimnu glavom. Naravno da se sećala Dejvida, milog, smeđookog paroha koji se družio sa Bradonom i Patrikom još od školskih dana. Potom Sofi poče da plače tako jako da joj se celo telo treslo, a Patrik nije mogao da učini ništa drugo do da je grli i tiho govori nežne reči utehe.


Dvadeset sedmo poglavlje Sofi je narednih nekoliko dana provela u krevetu, ravnodušno uzimajući zalogaj-dva bolesničke hrane koju je Flore s ljubavlju spremao. Patrik je provodio sate sedeći uz nju, čitajući joj njene omiljene romane, tračerske rubrike Morningposta i međunarodne vesti iz Tajmsa. Sofi nije previše obraćala pažnju. Pratila bi neku priču nekoliko minuta, a zatim bi joj misli odlutale nazad na trenutno stanje. Katkad bi joj suze nemo potekle niz lice i Patrik bi tada spustio knjigu, obrisao joj obraze i privio je uz svoje rame, a ponekad bi samo zurila u zid, osećajući kako joj zaglušujuća praznina ispunjava um. Majka ju je posećivala svakog dana, sa ohrabrujućim izjavama o budućim trudnoćama. Jednom je njen otac na prstima ušao i ćutke stajao kraj njenog kreveta. „Voleo bih da smo dobili još jedno dete“, reče on naposletku. „Onda bi imala sestru da ti pomogne da prebrodiš sve ovo.“ Sofi ga je samo pogledala, očiju suvih kao pustinja. „To ne bi ništa promenilo, tata.“ „Mnogo smo grešili, tvoja mama i ja. Bio sam budala.“ Sofi ga je samo gledala. Možda njen otac konačno odustaje od svih onih drugih žena? Ali nakon što je celog života žudela za tim, sada shvati je uopšte više nije briga. „To je lepo, tata“, prošaputa. Džordž je oklevao sa napetošću u očima. Potom napusti sobu. Konačno, nakon nekoliko nedelja u postelji, prestala je da krvari i dr Lambet ju je proglasio dovoljno oporavljenom da stane na noge. Sofi je s mukom ustala iz kreveta i sela u vruću kupku koju joj je pripremila Simon. Nije mogla da pogleda svoje telo a da ga ne mrzi zbog njegovog neuspeha, zbog njegove nemogućnosti da obezbedi dobar dom za njenu kćer. Tako je seđela u sve hladnijoj vodi, tupo zureći u zid, dok naposletku Simon nije uzela sapun iz mlitave ruke svoje gospodarice i istrljala joj telo vlažnom krpom. Patrik je ušetao u sobu dok je Simon pomagala Sofi da ustane i umotavala je u topao peškir. Sofi se kretala poput mesećara, ni ne primećujući da joj je muž tu. Pokretom glave dade znak Simon da ide i odvede svoju ženu do plišem presvučene stoličice ispred kamina. Pomogao joj je da sedne, a zatim uzeo da joj peškirom briše dugu, mokru kosu. Počinjala je da ga brine ta njena tromost. Dr Lambet je rekao da je to normalno. Ali šta on zna? To nije normalno za njegovu živahnu, nasmejanu Sofi. Senka straha bi mu dodirnula srce svaki put kada bi ugledao njeno bezizražajno lice i zabludeli pogled.


No, svejedno je pričao o ovome i onome sve dok Sofin tihi glas ne prekide njegov govor. „Želim da idem u Šarlotinu kuću... da vidim grob.“ Patrik zastade, a zatim joj još jače protrlja kosu peškirom. „Ići ćemo u Dauns sutra ujutru“, obeća on. „Želim da idem sada“, uzvrati Sofi. „I želim da idem sama.“ Bilo je nečeg neumoljivog u njenom tonu. Patrikovo srce se stegnu i on pusti peškir iz ruku, a zatim pade na kolena pred Sofi. „Nemojte se zatvarati preda mnom, Sofi“, prošaputa. „Nemojte.“ Strašan pritisak u grlu ga spreči da kaže išta više. Sofi ga mirno pogleda. Napadi plača su uminuli u poslednja dva dana. Osećala se kao da posmatra svet kroz debeo sloj vunastih oblaka. „Naravno da se ne zatvaram pred vama, Patriče“, odgovori ona. „Prosto bih volela da prvi put posetim grob sama.“ Patrik je piljio u nju, očima kao crnim rupama na iscrpljenom licu. „Zašto?“ „Ja sam njena majka.“ Zatim ispravi tu rečenicu: „Bila sam njena majka." „Ja sam njen otac“, uzvrati Patrik. „Nosila sam je u svom telu mesecima“, povika Sofi, „i moram joj reći da mi je žao.“ „Zbog čega?“ „Ja...“ Ona poče da drhti. „To je bilo moje telo, kako ne razumete?“ „Ne razumem“, čvrsto reče Patrik. „O čemu pričate?“ Suze se ponovo pojaviše u Sofinim očima. Razbijao joj je mukotrpno stečenu kontrolu terajući je da priča o tome. „Ja sam je izneverila... Ja sam je izneverila.“ „Niste je izneverili.“ Patrikov ton je bio blag, utešan, a njegova ruka nežno pređe preko obline Sofinog obraza. Sofi skrenu pogled. „Želim da idem sama“, reče tvrdoglavo. „Moram da...“ „Nisteje izneverili!“ Patrik blago prodrma Sofina ramena. „Nije bila spremna da živi, sećate li se, Sofi? Vi ste mi to rekli. Nije krivo vaše telo. Ona je bila suviše krhka.“ Patrik uze Sofi u naručje i odnese je do fotelje. Zatim sede i ušuška je na svoje krilo, kao da je dete koje je palo i odralo koleno. „To je zato što je znala da je nisam želela“, reče Sofi napuklim glasom. „Kako možete to da kažete? Toliko ste je želeli da mi mesecima niste dozvoljavali da vas dodirnem!“ Nastupi trenutak tišine u sobi. „Plašila sam se“, konačno reče Sofi. „Plašila sam se da ću izgubiti bebu.“ „Kako onda možete da kažete da je niste želeli?“


„Vi ste bili sa svojom ljubavnicom i niste dolazili u moju sobu. Znala sam da nećemo imati drugu bebu. Toliko sam želela ovu bebu, a opet, ponekad sam pomišljala da biste i dalje dolazili u moju sobu da nisam zatrudnela...“ Vatreni talas jecaja nahrupi iz njenog grla. „Nije trebalo to da mislim“, reče ona neutešno. „Trebalo je prosto da se pomirim s tim i da budem zahvalna za bebu.“ Patrik je zapanjeno sedeo, čvrsto držeći svoju ženu u naručju. „Nisam bio sa drugom ženom, Sofi.“ „Videla sam“, nastavi Sofi, ni ne slušajući njegov odgovor, „da vam je dosadilo da vodite ljubav sa mnom.“ „Nisam... Zašto ne bismo imali još jednu bebu?“ Patrikov napet glas se probi kroz Sofin plač, dok se ona borila da se smiri. Izgubila je svaku želju da bilo šta sakrije. „Zato što vam je dosadilo da budete u braku“, reče ona sa poražavajućom iskrenošću, „pa nećemo imati više dece pošto vam je svejedno da li ćete imati naslednika ili ne. Kada sam zatrudnela, jedan deo mene je bio ozlojeđen zbog tog deteta, jer je ono označavalo kraj...“ Njen glas umorno utihnu. „Sofi.“ Patrikov ton je bio grub, isprekidan. „Šta to govorite? Zar ne znate da sam noćima ležao u svojoj sobi, u agoniji zato što ne mogu da vam dođem? To što pričate nema smisla! Ako sam gubio razum od želje da vodim ljubav sa vama dok ste bili trudni, zbog čega bih, za ime boga, prestao da čeznem za vama nakon detetovog rođenja?“ Sofi trepnu. Ranije je sve to bilo savršeno smisleno. „Ali... ali tokom poslednjeg meseca niste bili kod kuće pet od sedam noći.“ Ona proguta knedlu, prisećajući se suza koje je prolila sama kod kuće. „Znam za vašu ljubavnicu“, bolno reče Sofi. „Za crnokosu ženu.“ „Ne krivim vas“, dodade ona žurno. „Znala sam kako će biti kada sam se udavala za vas. Samo nisam znala da će toliko da boli.“ Patrik je stegnu rukama tako jako da je iznenađeno udahnula i ućutala. „To nije istina“, reče on vatreno, podižući joj glavu i gledajući je pravo u oči. „Bog mi je svedok da nisam želeo da budem ni sa jednom drugom ženom otkad sam vas poljubio na balu kod Kamberlandovih.“ Sofi je zabezeknuto buljila u njega. „Od te noći nisam spavao ni sa jednom drugom ženom osim vas. Nema nikakve crnokose žene u mom životu. Nisam ni pogledao nijednu drugu ženu, zaboga! Mislio sam samo na vas, na vaše telo. Oh, Sofi, zbog vas više nisam za život ženskaroša, zar ne vidite?“ Sofi ne reče ništa. Bila je suviše emocionalno iscrpljena da bi shvatila šta on zapravo govori. Ali uhvati se za jednu nit. „Da li to znači da ćete i dalje, da i dalje želite da...“ „Bože, da!“ Patrikov glas je pucao od suzbijenih osećanja. On je refleksno stisnu jače. Sofi nije prozborila ni reč. Samo je spustila glavu na njegovo rame. Još je bila zbunjena, ali u jedno je sada bila sigurna: Patrik je i dalje žudeo za njom. To je


upravo rekao. A to znači da će, kada joj se telo potpuno oporavi, on ponovo doći u njenu postelju i vodiće ljubav i možda, možda dobiti drugu bebu. Telo joj se nevoljno opusti, naslanjajući se na njega dok su se nervi i mišići koji behu zategnuti kao violinske strune polako opuštali. „Stvarno tako mislite?" Glas joj je bio prigušen Patrikovom košuljom. „Zaista želite da vodite ljubav sa mnom? Nije vam dosadilo?“ „Dosadilo! Za ime boga, Sofi, odakle vam ta ideja?“ „Mislila sam da imate ljubavnicu. Noćima ste izbivali iz kuće, Patriče.“ On spusti pogled pred njenim bistrim očima. „Mučio sam samog sebe“, on priznade kratko. Patrik nije mogao da skupi hrabrost da pokrene pitanje Sofinih izleta četvrtkom. Iako mu se utroba prevrtala od ljubomore, opirao se pomisli da ona priča o svojim osećanjima prema Bradonu. To ne bi mogao da podnese, a bio je gotovo siguran da ga nikada nije seksualno prevarila. U čemu bi bila svrha da natera svoju ženu da prizna da gaji osećanja prema drugom muškarcu? Sofi je bila časna i nije ga prevarila - pa odakle njemu pravo da zahteva njenu ljubav? Posebno imajući u vidu kako ju je zavođenjem naveo na brak. Sofi je još čekala opširniji odgovor. „Zašto biste mučili sebe? Ja sam bila ovde...“ Ona spusti pogled na svoje ruke. „Čekala sam vas“, naposletku prošaputa. Patrik se oseti kao da se guši. Šta treba da kaže? Nisam hteo da vas viđam, da večeram sa vama, da razgovaram sa vama - jer znam da me ne volite? Žena bi mu se glasno nasmejala. „Nisam znao šta radim“, on konačno priznade glasom poput sumorne niti zvuka. „ Ali nisam spavao sa drugim ženama, Sofi, kunem se. Uglavnom sam šetao ulicama; povremeno sam odlazio u svoju kancelariju u skladištu.“ Sofi uhvati nepogrešivu iskrenost u tonu svog muža. „Veoma... veoma mi je drago“, prošaputa ona. „Čak iako znam da neće zauvek biti ovako, ali...“ „Dođavola, Sofi!“ Patrikov ton je bio oštar. „Zašto me smatrate tako odvratnim čovekom? Šta ste to čuli o meni?“ Sofi najednom shvati da je uvredila sopstvenog muža. „Nisam mislila ništa konkretno o vama, Patriče“, reče ona nervozno. „Ali znam kakvi su muškarci i žene, ili kakvi su muškarci, u svakom slučaju“, dodade pomalo zbunjeno. Nije bilo smisla da se pretvara da će Patrikovo telo ikada prestati da je privlači. „Znam da neće biti zadovoljni samo jednom ženom do kraja života, ali neću biti problematična supruga. I nisam bila takva, zar ne? Nikada se nisam bunila kada ste ostajali van kuće.“ „To je svakako tačno“, reče Patrik kroz stisnute zube. „Mislio sam da vas je baš briga da li sam tu ili ne.“ „Oh.“ Sofi iznenađeno udahnu. „Ali nisam htela da se osećate zarobljeno...“ „Zato što vam možda nikada više ne bih došao u krevet, je 1’ tako?“ Patrik je počinjao da uviđa šablon“. Porodični šablon, očigledno.


Kada je Sofi klimnula glavom, reče nežno; „Ja nisam vaš otac, mila. A vi uopšte niste kao vaša majka. Posve sam ubeđen da ću vam dolaziti u krevet svake noći čak i kada budem imao osamdeset četiri godine. U stvari, mislim da ću spaliti krevet u vašoj sobi i onda ćemo imati samo jedan krevet. Šta mislite?“ Sofi ga pogleda ošamućeno. „Zašto?“ „Zato što želim da spavam sa vama svake noći“, reče on sa žarom. „Nismo dovoljno razgovarali, Sofi. Trebalo je da razgovaramo tokom svih onih sati koje sam proveo lutajući ulicama, znojeći se od žudnje da se vratim i legnem u vašu postelju.“ Patrik se ponovo uzdrža od priče o Sofinim osećanjima prema Bradonu. Da, moraju da razgovaraju - ali biće dovoljno vremena za to kada se ona oporavi i kada se on sam bude osećao manje ugruvano. Onda će moći da podnese priču o Bradonu. Najvažnije je to što Sofi želi njega, Patrika, u svom krevetu. Patrik sagnu glavu i spusti meke poljupce duž linije Sofine vilice. „Bio sam idiot“, priznade on izmučeno. „Hoćete li mi oprostiti? Hoćete li mi dopustiti da spavam sa vama narednih šezdesetak godina, moja Sofi?“ Sofina malena ruka se nasloni na Patrikov obraz. „Da. O da.“ Ona okrenu glavu za milimetar i njegove usne su poigravale nad njenim, ne mičući se sve dok se ona ne pomeri malo napred i prinese svoje meke usne njegovim. Beše to poljubac ne bez strasti, ali više ispunjen ljubavlju. Napokon se Patrik povuče unazad, gledajući u njene suzne oči. „Moram nešto da vam kažem, Sofi.“ Ona proguta knedlu i klimnu glavom, sitnim zubima grizući donju usnu. „Želim decu. Želeo sam ovu bebu više nego što mogu rečima da iskažem.“ Nastupi trenutak tišine. „Zašto ste onda bili tako okrutni? Zašto ste rekli sve one stvari?“ „Moja majka.“ Patrik zastade i pročisti grlo. „Nakon što mi je majka umrla, nisam želeo da ikada nateram nekoga - svoju ženu - da prođe kroz takav bol i da možda ne preživi. Znam da to nije razumno, ali posle njene smrti Aleks i ja smo ostali sami. Nismo više imali dom. Tokom školskih raspusta smo išli kod svakoga ko bi nas primio. To je bilo bolje nego da se vratimo u tu ogromnu praznu kuću. Zakleo sam se da nikada neću imati decu. I nikada ih nisam ni želeo dok nisam upoznao vas.“ Sofi obavi ruke oko Patrikovog vrata i nemo ga zagrli. Rečenica „ Aleks i ja smo ostali sami“ jasno je govorila o životu dece odgojene od strane posluge. „Ali voleo bih da imam decu sa vama“, prošaputa Patrik glasom istovremeno grubim i nežnim. „Dobićemo drugu bebu, Sofi. Ne kažem da ću prestati da se bojim za vas, ali možemo imati koliko god želite - troje ili četvoro, ili čak desetoro dece.“ Ton mu je na kraju postao šaljiv, pošto se setio Sofine zakletve Bradonu da želi desetoro dece. Sofi obasu njegov vrat nemim poljupcima. Plašila se da progovori, plašila se da će joj izleteti histerične izjave ljubavi. Patrik je rekao da žudi za njom i da ne želi da spava sa drugim ženama. Rekao je da želi decu. To je dovoljno; to je dovoljno.


„Volim vas“, prošaputa ona, ne uspevši da spreči sebe da izgovori te reči. „Volim vas.“ Patrik malo uzmaknu i podiže joj bradu prstom. „Ne morate to da kažete, Sofi. Znam šta osećate. Imaćemo još beba.“ Iznenađene i posramljene, Sofine oči skrenuše sa njegovih. Zna šta ona oseća? Nakon sveg tog pretvaranja i glume, sve vreme je znao da je zaljubljena u njega? Ona oseti mučan ubod poniženja, a zatim se ugrize za donju usnu i ponovo se nasloni na njegovo rame. Šta je drugo mogla? Zaista ga voli. Mahnito, beznadežno je zaljubljena u svog muža. Patrik se osećao kao da mu noževi probadaju srce. Toliko dugo je mislio da želi da čuje te reči, a na kraju je shvatio da zapravo ne želi da ih čuje. Nije želeo ljubav koja je u stvari zahvalnost, zasnovana na njegovom obećanju da će joj podariti još jedno dete. Nije želeo nežnost koja je procvetala među njima nakon što su izgubili bebu - ili bar nije želeo da se to naziva „ljubavlju“. Hteo je da i ona oseti istu žestoku Ijubav koju je on osećao, neumitnu sigurnost da će poludeti ako se njoj išta dogodi. „Sofi“, reče u njenu kosu, a grlo mu se najednom ponovo stegnu. Sofi je čekala, ali Patrik ne reče ništa više, već samo nastavi da joj ljubi kosu i uvo. Kada je konačno progovorio, bilo je to na sasvim drugu temu. „Da li i dalje želite danas da idete u Dauns?“ Sofi baci pogled ka prozoru. Začudo, iako je imala utisak da su razgovarali satima, sunce je i dalje sijalo. Ona duboko udahnu. „Da, molim.“ „Obaviću potrebne pripreme", tiho reče Patrik. Nastupi kratka pauza. „Smem li da dođem za nekoliko dana, Sofi?“ Patrikov ton je bio skrušen. Sofi zagnjuri lice u njegov vrat. „Dođite sada, Patriče“. Glas joj je drhtao. „Pođite sa mnom.“ Patrik nije mogao da odoli da joj ponovo ne zarobi meke usne. „Poći ću sa vama. Uvek ću poći, kuda god da mi kažete.“ Kada se Sofi probudila nekoliko dana kasnije, ušuškana u veliki krevet u Vili Dauns, osećala se kao da je dašak milosti prekrio njeno srce nekakvim melemom. Njene bebe - njihove bebe - više nije bilo, ali biće drugih beba. A tu je bio njen muž, ispružen kraj nje na pokrivačima. Nosio je neku smešnu spavaćicu obrubljenu čipkom, koju je njegov brat insistirao da Patrik nosi, iz nekog nepoznatog razloga. Patrikovo lice je delovalo ispijeno i iscrpljeno i imao je začetak brade. Mislila je da nikada u životu nije izgledao lepše.


Dvadeset osmo poglavlje Neko joj je golicao nos. Činio je to cvetom, shvati Sofi dok je otvarala oči. Zatim se sanjivo nasmeši. „Koliko dugo sam spavala?“ „Oko sat vremena“, reče njen muž nadvijajući se nad njom i milujući joj lice zasenčenim pogledom. Sofi se protegnu, osećajući kako joj vlati trave bockaju lopatice. Patrik spusti oči na njene grudi pokrivene mekim pamukom haljine. Bela rada napusti njen obraz i nežno krenu niz njeno grlo, zastajući na poprsju. „Ovoj haljini su potrebni ukrasi“, reče Patrik pomalo promuklim glasom. Vešti preplanuli prsti pretvoriše belu radu u kišu svilenkastih belih latica koje sleteše na njen korset. Sofi refleksno uzdrhta i pogleda svog muža. Patrikova kosa je bila u razuzdanom neredu. I on je izgleda dremnuo. Behu napravili lagani piknik... elegantne male zalogaje i bocu blago penušavog vina. Prošla su dva duga meseca otkako su Patrik i Sofi stigli iz Londona, izmučenog srca. Našli su grob svog deteta i odabrali jednostavan beli nadgrobni spomenik za nju. Dali su da se na spomenik ukleše njeno ime, Fransis, i još jedna reč: „Voljena". Jednog dana su Šarlot i Sofi otišle na porodično groblje i posadile na desetine visibaba na grob, dok je Šarlotin baštovan stajao sa strane, zaprepašćen činjenicom da dve dame prljaju ruke. Ali Patrik i Sofi se još nisu vraćali u London. Pomisao na njihov gradski dom, sa uspomenama na dane bez razgovora i hladne noći, nije bila vesela. Smestili su se u jednu od ogromnih spavaćih soba Vile Dauns kao dve ranjene ptice. Bilo je to vreme za vidanje rana. Šarlot i Aleks su im pravili utešno, nasmejano društvo. Zaista, Vila Dauns više nije bila prazna pećina koju je Patrik mrzeo kao dete. Letnje polugodište u Harouu se završilo i Anri je stigao, na Pipino oduševljenje. Sada su hodnici vile odzvanjali od bučnog dečijeg smeha i prigušenog smejanja odraslih. Ali, što je još važnije, gde god bi se Sofi okrenula Patrik je bio tamo. Pomagao joj je da ustane sa stolice. Nije joj dozvoljavao da nosi ništa veće od obruča za vezenje. Uveče je rado davao voljno Simon i sporim, zavodljivim pokretima češljao Sofinu kosu. Noću su spavali divno isprepletani, a Patrikbi lice zagnjurio u Sofin vrat. Ako bi se usred noći pomerila od njega, ujutru bi se ponovo probudila u Patrikovom zagrljaju. Čak ni u snovima nije želeo da je pusti.


Te večeri su pravili malu kućnu zabavu. Videvši pometnju nastalu usled spremanja nekih deset ili dvanaest soba za goste, Patrik je zgrabio Sofi i skoro bacio i nju i korpu za izlet u kočiju. „Gde je kočijaš?“, lenjo upita Sofi. Gledajući oko sebe, mogla je da vidi ćebe koje je Patrik prostro na travi i ostatke njihovog ručka, ali nije videla kočije. Patrik ne podiže pogled. Bio je usredsređen na cvetno milovanje. „Poslao sam ga kući“, reče odsutno. „Kući? Kako ćemo se onda mi vratiti?“, upita Sofi. Bilo je tako lepo lenčariti pored reke na toplom suncu da je odgovor nije preterano zanimao. Patrik ne odgovori. Beše otkrio novu igru. Njihovo ružičasto ćebe je ležalo u senci živice orlovih noktiju i Patrik je brao male vitice cveća sa živice i umetao ih u svetle uvojke svoje žene. „Patriče?“ Sofi se lenjo osmehnu i ponovo protegnu, uživajući u tome kako su oči njenog muža postajale crne poput uglja. „Da?“ „Moja dadilja je imala običaj da kida latice sa belih rada kao vi“, reče šaljivo. „Zašto?“ „Tako možete saznati da li je neko zaljubljen u vas“, reče ona. Najednom se osetivši sramežljivo, ona sede uspravno. Kovrdže i cvetovi orlovih noktiju su joj skrivali lice. Ali jedna snažna ruka joj nemo pruži savršeno oblikovanu belu radu. „Voli me“, reče ona polako, kidajući jednu laticu. Nežni prsti razmakoše zastor svetlosmeđih uvojaka koji su čuvali Sofino lice. „Ne voli me“, reče ona. Zubi joj gricnuše uvo. Sofi zadrhta i izabra sledeću laticu. „Voli me.“ Patrik se brzim pokretom nađe iza nje i povuče je na svoje krilo. „Ne voli me.“ „Voli me.“ Snažne ruke je obgrliše i Sofi se nasloni na Patrikove grudi. Usne lake kao šapat joj pomilovaše čelo. Latice su nežno padale iz njenih prstiju. „Ne voli me.“ I: „Voli me.“ Poslednja latica slete na zemlju. „Voli vas“, reče Patrik, a njegov duboki glas je zvučao sigurno, snažno, uz nju za celu večnost. „Znate li koliko ja volim vas, Patriče Foukse? Zaljubljena sam u vas.“ Sofine tihe reči polako prodreše u Patrikov um. Nastupi trenutak tišine, kao da je celo toplo, lenjo popodne držalo dah. Na tren Patrik nije čuo bučno cvrčanje cvrčaka i raspevano zujanje pčela. Čitav svet se sveo na živahne plave oči njegove žene. Nije želeo da progovori, da prekine taj trenutak. „Zaista?“ Glas mu jebio hrapav, ispresecan. „Jeste?“


Sofino lice je oblilo blago rumenilo koje se uspelo iz belog korseta njene haljine. Ona se okrenu i obujmi mu lice rukama. „Naravno da jesam.“ A potom: „Zašto delujete tako iznenađeno? Mislila sam da to znate. Rekli ste da znate.“ „Mislio sam...“ Patrikov glas je još bio pomalo promukao. „Mislio sam da ste zaljubljeni u Bradona.“ „U Bradona!“ Sofin pogled je bio oštar, šokiran, ošamućeno pomisli Patrik. „Kako mogu da budem zaljubljena u Bradona? On je zaljubljen u Madlen!“ „To ne znači da ne biste mogli da budete zaljubljeni u njega“, insistirao je Patrik. Bilo je krajnje vreme da raščiste sve ovo. Sofine ruke padoše s njegovog lica. „Odakle vam uopšte tako čudna ideja?“ „Čudna ideja?“, reče njen muž sa notom ironije u glasu. „Bradon je rekao da ste ludo zaljubljeni u njega, a tako ste i izgledali. Insistirali ste na tajnom venčanju s njim, za ime boga. A kada je objavio svoju veridbu sa Madlen rasplakali ste se.“ „Rasplakala sam se?“ Sofi je očajnički pokušavala da se seti. „Pa, nemoguće da sam plakala zbog Bradonove veridbe“, reče ona praktično, „jer, da budem iskrena, uopšte me nije briga kime će se Bradon oženiti i nikada me nije ni bilo briga.“ Nastupi kratka stanka. „Bradon vam je rekao da sam ludo zaljubljena u njega!“ Patrik klimnu glavom. Sofine oči sevnuše ponoćno plavom bojom. „Taj uobraženi, egocentrični crv! Ja! Zaljubljena u njega!“ Patrik je privuče nazad u naručje. Radost je počinjala da mu bruji u grudima. „Samo da vidim“, reče on, zadirkujući je, „ako se dobro sećam, rekao je da ga prosto obožavate.“ „Živog ću ga odrati“, kriknu Sofi. Zatim se nasmeja. „Reći ću Madi da mu se osveti. Čim se vrate sa svadbenog putovanja.“ „Sviđa mi se Madlen“, reče Patrik. „Gde ste je ono upoznali?“ „Oh“, slabašno reče Sofi, „mislim da je to bilo na balu kod Kamberlandovih.“ Patrik odmahnu glavom. „Nemoguće. Rekla mi je da joj je prvi bal bio onaj koji je ledi Komonvil priredila u čast Sisine veridbe, a Madlen je mnogo pre toga večerala sa vama.“ On pogleda Sofi, ali ona je okrenula glavu. Misli su joj letele. Bilo je grozno lagati Patrika. Naposletku se odluči za polulaž. „Mislim da me je Bradon upoznao sa njom, ali ne mogu tačno da se setim gde.“ „Bradon!“ Patrik poćuta na trenutak. Imao je nepogrešivo pamćenje, što mu je koristilo u složenim pregovorima vezanim za međunarodnu trgovinu. U tom momentu mu na um pade jedna


Bradonova rečenica. „Madlen je drugačija: biće moja zauvek.“ Bradonova nova ljubavnica - ljubavnica koja je zamenila Arabelu. Hteo je da ona živi u Mejferu, pomisli Patrik; želeo je stalno da bude blizu nje... Zatim, kao udar groma: O bože, Bradon je uključio Sofi u jednu od svojih šema. A ova je bila opasna, bar u društvenom smislu. I napokon, kao blagoslov: Sofi je četvrtkom bila sa Bradonovom ljubavnicom. Madlen. Madlen je bila Bradonova ljubavnica. „Vi ste naučili tu devojku kako da nosi rukavice i da načini kniks, zar ne?“ Sofi se zakikota, pomalo postiđeno. „Nije joj trebalo mnogo podučavanja.“ Patrik duboko udahnu. „Mislio sam da ste sa Bradonom tokom onih dugih vožnji.“ „Pa, i jesam bila“, reče Sofi poluodsutno. Još je razmišljala o Madlen. „ Ali većinu vremena mu nismo dozvoljavale da ostaje sa nama, jer je Bradon bio kao neko štene. Nije mogao da se drži podalje od Madlen.“ Patrikove ruke se stegoše oko nje. Kakva je prokleta budala bio. „Niste... Jeste! Bili ste ljubomorni!“, optuži ga Sofi, podižući pogled i susrećući njegov. Za jedan divlji trenutak, Patrik požele to da porekne. Ali obećali su da će od sada biti iskreni jedno prema drugom. „Bio sam divljaćki ljubomoran“, priznade on, spuštajući usne tako da su samo dodirivale Sofine. „Prosto sam ključao od besa.“ „Ali vi - mislila sam da ste vi imali ljubavnicu!“ „Nameravao sam da vas pitam za to“, reče Patrik blago znatiželjno. „Ko je bila ta crnokosa žena sa kojom ste mislili da provodim vreme?“ Sofi se još kikotala zbog Patrikove nerazumne ljubomore. „Šarlot je sugerisala da ste ljubomorni na Bradona, ali ja u to nisam verovala.“ Zatim razrogači oči. „Šarlot! Oh, Patriče, vaša ljubavnica mora da je bila Šarlot!“ Patrik se nasmeja. „Nije koliko ja znam.“ On ponovo povuče svoju zamamnu ženu nazad na svoje krilo. „Znate, Anri vas je video sa prelepom crnokosom ženom-“ „A Anri nije imao priliku da upozna Aleksa pre nego što je otišao u školu, te nije znao da imam brata blizanca“, dovrši Patrik. „To će vas naučiti da ne sumnjate u svog muža!“ On duboko udahnu i nasloni svoje čelo na njeno. „Mi smo par idiota, Sofi. Zašto nismo razgovarali?“ Sofi umilno protrlja nos o njegov. ,Ja to nisam mogla“, reče kratko. „Mislila sam da se ponašate kao moj otac, pa u čemu bi onda bila svrha razgovarati o tome? Bila sam zahvalna što ne paradirate preda mnom sa tom ženom po balskim dvoranama. Odakle mi onda pravo da se žalim?“ „Odakle vam pravo da se žalite!“, Patrik je bio zabezeknut. „Apsolutno ste imali pravo da se žalite! Vi ste moja žena, zaboga.“


„Vi se niste bunili zbog mojih izleta sa Bradonom“, nežno ga podseti Sofi. „Bradon je brinuo da ćete se naljutiti, ali ja sam mislila da vi ništa niste ni primećivali.“ „Nisam mogao“, reče Patrik. „Kako da se žalim ako želite da se viđate sa Bradonom? Da nije bilo mog nesnosnog ponašanja, vi biste bili udati za Bradona!" Sama pomisao na to mu preseče srce. „Sofi“, reče on iznenada, „jeste li sigurni da me volite? Aleks kaže da je Bradona lako voleti.“ „Bradona jeste lako voleti“, odgovori Sofi. Ona uze njegovo lice u ruke i pređe usnama preko njegovih. „Vas, gospodine, nije lako voleti. Vi ste svadljivi i izvlačite sulude zaključke. Ignorišete me, a onda insistirate da ste zapravo mislili na mene.“ Ona spusti ton. „Naterate me da vas želim u svom krevetu, a onda me ostavite, bez reči objašnjenja. Proglase vas vojvodom, a vi zaboravite da me obavestite o tome. Ne mogu da dokučim kako razmišljate. I svakako ne znam zašto vas toliko volim.“ Patrik užasnuto oseti kako mu se oči pune suzama. On nemilosrdno obori ženu na ćebe i sa divljim žarom je poljubi. Kao i uvek, među njima se razbukta strast koja istopi Sofine kosti i pretvori joj udove u vodu. Patrik uze nežnije da je ljubi. „Nije teško znati zašto ja volim vas, Sofi. Vas jeste lako voleti.“ „Mmmm“, uzvrati njegova žena. Ona prođe prstima kroz njegove divlje kovrdže, a potom se izvi i ponovo ga poljubi. Pogledi im se susretoše u nemom obećanju. „Žao mi je, Sofi“, reče Patrik promuklo. „Bio sam ljubomoran... a onda, kada ste zatrudneli, toliko sam se bojao a ja nisam navikao da se bojim. Bio sam besan na vas i lud od brige za vas. Jedino rešenje koje sam mogao da smislim je bilo da vam ne prilazim.“ Sofi ga poljubi, usnama mu prećutno opraštajući. Na trenutak su ostali tako, dok je Patrik svojim krupnim šakama držao delikatno lice svoje žene, gledajući je pravo u oči. „Nikada više se neću držati podalje od vas, Sofi.“ Iz najdubljeg dela njegovog srca se uzdiže najznačajnija zakletva Patrikovog života. „Ni telom - ni duhom.“ Sofine usne su bile meke kao šapat na njegovim. „Ako se budete držali podalje, vrištaću na vas kao pijačna prodavačica. Šta kažete na tu pogodbu?“ Patrik joj gricnu usnu. „Prihvatam taj rizik“, reče on. „Mada znam da ste suviše inteligentni da biste bili mirna žena.“ Sofi mu se naceri. „Jeste li vi to ljubomorni na moj uspeh sa Madlen? Moj sledeći projekat je“, prošaputa ona uz njegove usne, „da vojvodu od Gila pretvorim u pravog vojvodu.“ „Je li?“ Patrik je opet poljubi. „Šta fali vojvodi od Gila?“ „Nema nikakvu svest o pojavi i držanju“, odlučno reče Sofi. „Kočije su mu obložene jednostavnom plavom svilom, bez ikakvog sjaja. Retko je grub prema svojim podređenima, a nema čak ni ličnu mešavinu burmuta.“ „Mrzim burmut, Sofi!“


„Nema veze.“ Ona se nasmeja. „Sve prave vojvode imaju mešavinu vidno istaknutu u izlozima prodavnica, koju niko drugi ne sme da kupi.“ „Mislim da je problem u stvari vojvotkinja“, reče Patrik, prelazeći rukom niz Sofino telo. Ona uzdrhta. „Čula sam da je vojvotkinja stručnjak za etikeciju“, prošaputa Sofi. „Čula sam da je pretvorila kćer dresera konja u groficu.“ „Problem je u tome što je vojvotkinja lagala vojvodu“, reče Patrik. U njegovim očima je stajala samo naznaka ozbiljnosti, dovoljna da se Sofi odjednom prene. Ona odmahnu glavom. „Nisam mogla da vam kažem za Madlen, Patriče.“ „Nije stvar u tome“, reče on, uspravljajući se i prolazeći rukom kroz kosu tako da je nakon toga stajala uspravno. „Sećate li se da ste mi pričali o Kocebuovim putovanjima po Sibiru, Sofi?“ Pogled joj je i dalje bio zbunjen dok se pridizala na laktove. „Ono popodne u mojoj radnoj sobi“, podseti je on. Sofi se zarumene. „O da.“ „Otišao sam u Voterovu knjižaru i zatražio primerak Kocebuovih putopisa. Sofin pogled postade oprezan. „Tako je, o ženo moja“, reče Patrik klimajući glavom. „Jedina knjiga lcoju su mogli da mi ponude je bila Merkwürdigste Jahr Meines Lebens.“33 Sofi blago porumene. „Mislim da izvesni prečasni Beresford radi na prevodu“, reče slabašnim glasom punim krivice. „Možete mi je pokloniti za Božić“, reče Patrik. Osmehivao se, mada se trudio da zvuči strogo. „A juče sam primio pismo od lorda Breksbija, Sofi. Bajrak Mustafa nije nikakav Turčin, mada mu je možda majka bila Turkinja. Ali je Mustafa svakako bio jedan nepismeni Englez poznatiji kao Krtica.“ Sofine oči se raširiše. „Zašto su nam doneli onu mastionicu?“ „Mesje Fuko i g. Krtica bili su na plati kod cara Napoleona", opušteno reče Patrik. „Zapravo su planirali da dignu Selima III u vazduh.“ „Mastionica!“ Sofi udahnu šokirano. „Upravo tako, draga moja ženo.“ Patrik pređe prstom preko Sofinog nosa. „Upravo tako. Izgleda da je Napoleon mislio da bi Selim zbog eksplozije - pod uslovom da je preživi - objavio rat Engleskoj. Samo što je njegove sledbenike osujetila pamet moje žene.“ Patrik se nadvi nad Sofi, gledajući je u oči. „Zašto mi niste rekli, Sofi?“ „Moja majka“, reče Sofi prigušenim glasom. „Moja majka je rekla da vam se više neću dopadati ako saznate da sam ,plava čarapa. Rekla je da nijedan muškarac ne želi da misli da njegova žena zna više stranih jezika od njega.“

33

Najizuzetnija godina u mom životu, nem.


„Plava čarapa!“ Na trenutak Patrik poćuta, gledajući svoju sitnu, prelepu ženu. Čak i posle dremanja i piknika na otvorenom, izgledala je kao slika iz časopisa La Belle Assemblee. „Bio sam tako ponosan kada sam saznao da možete da čitate nemački, reče Patrik. „Sumnjam da ijedan drugi muškarac u Londonu ima ženu koja govori francuski, velški, turski i nemački!“ Potom nastupi tišina, kao pauza pre nego što bačen kamičak upadne u bunar i udari u vodu duboko na dnu. „O bože“, reče Patrik. „Ja sam potpuni glupan, zar ne? Koliko jezika stvarno govori vojvotkinja od Gila?“ Sofino rumenilo se pojača. „Pa, italijanski se zapravo i ne računa, pošto je tako blizak francuskom.“ „Trebalo je da naslutim“, rezignirano reče Patrik, sa osmehom u oku. „Trebalo je to da pogodim onog trenutka kada ste rekli da znate originalni naziv Leghorna, zar ne?“ Sofi mu se nasmeši. „Ima li još?“ Patrik je zvučao kobajagi sumorno. „Znam ponešto od portugalskog i pomalo holandskog“, zbrza ona. „Pomalo?“ On spusti glavu i položi jedan jak poljubac na njene usne. „Da li to znači da ga govorite tečno?“ „Ne“, žurno reče Sofi. „Nismo mogli da nađemo ženu sa kojom bih mogla da vežbam holandski...“ „Je li to sve?“ „Jeste li ljuti?“ Pogledom je nervozno pretraživala lice svog muža. Delovao je iskreno iznenađeno. „Zašto bih bio ljut, Sofi, ljubavi moja? Volim da putujem; Vi sjajno znate strane jezike. Vi ste čudo i smatram se prokleto srećnim. Naročito mi je drago što govorite turski!“ Sofi ga pogleda, sa neizgovorenim pitanjem u iznenađenim očima. „Niste znali da ću vas povesti sa sobom?“ Ona odmahnu glavom. „Nisam srećan kada nisam sa vama“, reče Patrik, sada sasvim ozbiljno. „Nikada više ne želim da spavam sam. A to znači da putujemo u Otomansko carstvo sledećeg meseca... zajedno.“ „Oh, Patriče“, reče Sofi. „To će biti divno.“ „Dobro je“, uzvrati on prilično rasejano. Njegove ruke su na vrlo uzbudljiv način lutale po njenom telu. Sofi ga zgrabi za zglobove. „Ne smeta Vam što... ja govorim sve te jezike, a Vi ne?“ Patrikove oči su davale grešna obećanja. On se sagnu i izluđujuće polako liznu krajičak njenih usana.


„Imate najslađe usne“, reče on promuklo. A potom; „Svejedno mi je na kom jeziku razgovarate sa mnom, moja Sofi. Dok god...“ „Dok god?“, ponuka ga ona šaljivo. „Dok god mi dopuštate da vas imam ujutru, u podne i uveče.“ „To je sve?“ „I morate me voleti zauvek.“ „Pretpostavljam da je to u redu.“ Ona se nasmeja. „I morate mi oprostiti što vam nisam objašnjavao svoje ćutanje.“ Ona se pridiže na lakat. „Ni ja nisam razgovarala sa vama. Plašila sam se. Mislila sam da je najbolje da učinim sve što je u mojoj moći da izbegnem one strašne svađe koje su imali moji roditelji. Ali možda je uljudna tišina podjednako loša.“ Patrik klimnu glavom. „Čim počnete da bežite na one nedeljne izlete sa Bradonom, videćete koliko bučan umem da budem.“ Sofin pogled je bio delom skrušen, a delom veseo. „A ako se vi ne vratite kući do četiri ujutru, ja ću se pretvoriti u furiju i gađaću vas noćnom posudom.“ „Imam još jedan uslov“, prošaputa Patrik. „Morate mi podariti najmanje petoro dece.“ Ona na trenutak zaneme. Oči joj se ispuniše suzama. „Zaista tako mislite, Patriče?“ „Biću prestravljen“, iskreno reče Patrik. „Verovatno ću biti nepodnošljiv, Sofi. Ali... zavoleo sam malu Fransis čim sam je ugledao. Mislim da bi trebalo da dobijemo još jedno dete. „Blesava ženo“, promrmlja on dok su se Sofi suze slivale niz obraze. On je nestašno pogleda. „Pretpostavljam da bi trebalo da pokušam da vam skrenem misli sa problema.“ On joj nežno poljupcima obrisa suze, ali ruka mu krenu mnogo manje nevinim putem, klizeći uz mekotu unutrašnje strane njene butine. Visoko iznad, nebo je bilo azurno plavo, sa tek pokojim oblačićem koji je plutao ne lakom povetarcu. Negde blizu njih pčele su gradile košnicu, a njihovo toplo zujanje se uklopi u popodnevne zvuke cvrčaka i poj ptica. Trenutak kasnije ona sklopi oči i prosto pusti ruke da gledaju: prelazeći preko glatkih mišićavih predela Patrikove gole kože, osećajući male drhtaje koje su njene ruke ostavljale za sobom, i hrapavu oštrinu malja na njegovim grudima.


Pogovor Decembar 1807. Sofi se trže iz sna i pridiže na lakat. Bila je noć i jedina svetlost u sobi je poticala od vatre u kaminu. Nekoliko trenutaka je sanjivo posmatrala razigrane senke na zidovima. Soba je bila topla, iako je ovaj decembar bio neuobičajeno hladan. Zatim ponovo začu taj zvuk: tiho grgoljenje, propraćeno dubokim prigušenim smehom. Sofi pospano začkilji i pogleda u naslon visoke stolice za ljuljanje pored vatre. I zaista, ona se udobno ljuljala napred-nazad. „Patriče?“ „Tu smo.“ Sofi se osmehnu i namesti jastuke uz visoko uzglavlje bračnog kreveta od mahagonija. Ona i Patrik behu videli taj krevet u kraljevskoj odaji jedne turske palate i Patrik se uporno cenjkao, napokon uspevši da ga kupi od paše kome je krevet pripadao. Kada su se vratili kući održao je obećanje i naredio da se krevet u Sofinoj spavaćoj sobi ukloni. „Ovo je jedini krevet u kojoj će vojvotkinja od Gila i njen odani muž spavati, rekao je tad, obavijajući ruke oko Sofi, povlačeći je unazad na svileni pokrivač. „ Ako se ikada toliko naljutite na mene da me izbacite iz sobe, moraćete da razmišljate o mom spavanju na golim daskama ispred vrata.“ Sofi se nasmejala, i otad su vojvoda i vojvotkinja delili krevet koji je, istinu govoreći, bio napravljen za jednog kralja. Iz stolice se začu još nasmejanih slogova. „Oh, Patriče, ne bi trebalo to da radite“, reče Sofi. Bilo je teško biti strog kada je bebin smeh ispunjavao sobu. „Nikada neće zaspati posle igranja sa vama.“ „Hoće“, milo reće Patrik. „Zaspaćeš, zar ne, dušo? Zar nećeš da spavaš za svoju mamu? Da, hoćeš.“ Beba mu odgovori malim usklikom nalik kvakanju, a zatim se ponovo grgoljavo nasmeja. „Vreme za jelo?“, zamišljeno reče Patrik. „Pa, pretpostavljam da bismo mogli da jedemo.“ On ustade i okrenu se ka krevetu, noseći ušuškani zamotuljak. Sve što je Sofi videla je bila jedna veselo razmahana majušna pesnica. Patrik je hodao polako, trljajući nos o kćerkin dok je prilazio. „Jao!“ Mala pesnica se stegla oko njegove kose.


„Ketrin?“ „Mudra je majka koja prepoznaje svoje dete“, kobajagi strogo reče Patrik, dok je nameštao bebu u naručje njene majke. „Ovaj mali pajac je Ela, naravno.“ Ela izgubi svoj radosni izraz lica i uozbilji se, u iščekivanju okrećući lice ka majci. „Evo, mila...“ Sofi razgrnu svoju spavaćicu. Njen muž se spusti na krevet i uze da ih posmatra sa otvorenim uživanjem. „Ketrin spava snom pravednika. Kada je Dadilja donela Elu, rekla je da se nada da će Ketrin spavati do jutra.“ „Baš je optimista.“ „Što je dobra osobina jedne dadilje“, primeti Patrik. „Ali vidite da čak ni naša optimistična dadilja ne misli da će Ela prespavati celu noć u skorije vreme.“ Sofi spusti pogled na malu Elu, koja je predano pila mleko. „Kakvo prasence“, reče nežno. „Ne želi mnogo da spava da ne bi propustila neki obrok.“ „Ili smeh“, lojalno reče njen otac. „Uvek voli da se igra, čak i kada je gladna.“ „Mislim da jede češće zato što je u početku bila manja od Ketrin“, reče Sofi. „Pa, hvatala je priključak poslednja tri meseca“, uzvrati njen muž. „Pogledajte taj stomak!“ On prstom nežno bocnu Elin okrugli stomačić. „Stigla nam je jedna poruka nakon što ste otišli na spavanje.“ Sofine oči su blistale. „Mama?“ „Tako je. Vaša mama je ponovo mama. Majka i beba su dobro. A Džordž je rekao u poruci da je porođaj trajao čitava četiri sata, tako da izgleda da je vaša mama sledila vaš primer, mila.“ Patrik je gledao svoju ženu sjajnim očima punim ljubavi. Posle sveg njegovog strahovanja, koje je dostiglo akutni stepen kako je Sofi postala glomazna kao brod, bliznakinje su se rodile tako brzo da je dr Lambet zamalo zakasnio i nije imao vremena da naredi Patriku da napusti sobu. Tako je Patrik držao Ketrin, kada je Lambet prasnuo u iznenađen smeh(i uhvatio Elinu glavu dok je jurila da se pridruži sestri na svetu. Patrikovo srce je udaralo od sreće samo sećajući se tog trenutka. „Da li imam sestru ili brata?“ „Dobili su dečaka, tako da verujem da je vaš otac na sedmom nebu.“ „Nikada nije previše mario za titulu.“ Sada je na Sofi bio red da bude lojalna. „Pa, sada ima naslednika. Aleksander Džordž je budući markiz.“ Sofi radoznalo pogleda Patrika. „Da li vam vest o Aleksanderu izaziva želju za naslednikom?“ „Ne“, odgovori Patrik. „Mada moram priznati da, pošto vam je rađanje devojčica bilo tako lako, ponekad pomišljam na sina. Ne na naslednika, samo sina.“


Sofi se nasmeja od čiste sreće. Istini za volju, jedini trenutak napetosti tokom rađanja bliznakinja bio je kada je dr Lambet primetio da vojvotkinja ima kukove poput seljanke, na šta je Patrik burno reagovao. Ali ona šaljivo odmahnu glavom. „Ne znam, Patriče. Sada kad je Šarlot rodila treću ćerku, a mi smo imali Fransis i bliznakinje, vi i vaš brat ste napravili šest devojčica. Možda su devojčice vaša sudbina.“ Patrik se samo nasmeja i lako poljubi svoju ženu. „Vežbanjem se postiže savršenstvo“, prošaputa joj u usne. Ela ispusti mali groktaj, a kada su je roditelji pogledali već beše čvrsto zaspala. „Odneću je nazad u dečju sobu“, Patrik spretno uze svoju kćer u naručje. „Mogu da pozovem Betsi“, reče Sofi smešeći se mužu dok je ušuškavao Elino bucmasto telo u ćebe. „Volim da nosim svoje kćeri. Kada sam bio mali rekao sam ocu da želim da budem lakej. Sviđala mi se njihova livreja.“ Sofi se isceri. „Šta je on rekao na to?“ „Ne sećam se. Verovatno se razbesneo. Bio je ubeđen u svoj veliki značaj, u koji nisu spađali sinovi lakeji.“ Tek što je Sofi ponovo počela da tone u san, vrata spavaće sobe se otvoriše i Patrik se vrati unutra. „O bože“, zastenja Sofi. Sada je držao dva zamotuljka, po jedan u svakoj ruci. „Ova je za vas“, reče njen muž nepodnošljivo veselo. Pruži joj uzvrpoljenu rumenu bebu. „Ketrin, pretpostavljam?“, promrmlja Sofi, pružajući ruke. „Ketrin lično“, potvrdi Patrik. On skide papuče i leže na krevet pored Sofi, dok mu je Ela i dalje spavala u naručju. Kada se Ketrin smestila za ponoćnu užinu, Sofi upitno pogleda Patrika, glavom pokazujući ka Eli. Patrik se osmehnu sa primesom krivice. „Dadilja je spavala na stolici kada sam ušao u dečju sobu, a Betsi je spavala na poljskom krevetu. U stvari, Ketrin je jedina bila budna. Mlatarala je rukama i nogama i bila je na ivici da brizne u plač. Stoga sam je podigao i doneo ih obe ovamo.“ „Ela bi trebalo da bude u svom krevetu“, reče Sofi sa lažnom strogošću. Patrik se ne potrudi da odgovori. Gledao je Elino malo lice. „Biće prava lepotica, Sofi. Moraću da teram gospodu motkom Sofi zamišljeno pogleda devojčicu u svojim rukama. Bliznakinje su bile kao preslikane; obe su nasledile vrtoglavu kombinaciju izvijenih obrva (od tate) i svilenkastih, zlatnocrvenih kovrdža (od mame). Samo na trenutak se Sofi zapita da li bi i njihova prva kći, mala Fransis, bila podjednako lepa da je poživela.


Patrikovo rame blago gurnu njeno i poljubac joj slete na uvo. „Bila je veoma lepa, dušo, ali na drugačiji način. Imala je vaše obrve.“ Sofine oči se zacakliše od neprolivenih suza. Ona nasloni glavu na muževljevo rame, a on je zagrli slobodnom rukom. „Nemojte plakati, Sofi“, prošaputa on nežno. Sofi podiže glavu i pogledi im se susretoše, oboje ispunjeni tugom zbog kćeri koju nikada neće prestati da vole. U toku jednog otkucaja srca, sve je to bilo među njima: njihov bol i lekoviti dodir ljubavi, ti tanani konci života koji su spajali čvršće od tkanja jedne venčanice. „Imam sreće što imam muža koji uvek zna o čemu razmišljam.“ Sofi protrlja glavu o Patrikovo rame poput zahvalne mačke. Patrik se nasmeši pomalo samozadovoljno. Tokom tri godine braka naučio je da do tančina rastumači zatamnjivanje Sofinih očiju. Sada bi mu se čak povremeno mrštila, otkrivši da ne može da sakrije svoja osećanja od njega. Patrik spusti poljubac na ženine veđe. „Dobra žena uvek zna o čemu njen muž razmišlja. A vi?“ „Da li razmišljate o doručku?" „Ne.“ Ketrin glasno podrignu, a zatim se opusti u Sofinom naručju. Ustašca nalik ružinom pupoljku se napućiše i u sobi se začu tiho hrkanje. Patrik uzdahnu. „Pretpostavljam da bi bilo bolje da ih obe odnesem nazad u dečju sobu.“ Nije ga bilo nekoliko trenutaka, a kada se vratio zatekao je Sofi još budnu. On zastade i pogleda svoju privlačnu ženu, naslonjenu na jastuk. Izgledala je umorno, ali i dalje prelepo. „Jeste li odlučili o čemu razmišljam?" „Možda...“, reče ona zadirkujuči ga. „Znam! Razmišljate o Sofi! Patrikov najnoviji brod je nosio ime njegove žene. Patrik leže na bok, okrenut ka njoj. „Sofi bi trebalo da pristane sutra, nakon putovanja u Kinu“, reče on sa vragolastim sjajem u očima. „Jedva čekam da se ukrcam na nju.“ Prednji deo Sofine čipkane spavaćice je još bio u neredu od dojenja devojčica. Patrik ga nežno povuče, otkrivajući jednu od belih dojki svoje žene. Ona uzdrhta kada je prešao rukom preko donjeg dela dojke, a zatim stao tamo. Mračna snaga na mlečnoj belini. „Recite mi, o ljubavi moja, o čemu razmišljam?“ Jedna obrva joj posla zavodljivu poruku. Sofi pređe pogledom preko njegovog voljenog lica, preko snažnih predela njegovih obraza, sa tamnim senkama od neprospavanih noći, i vide vatrenu žudnju i vatrenu ljubav.


„ Ako razmišljate o ukrcavanju na Sofi“, reče ona blago drhtavim glasom, približavajući mu se i obavijajući jednu ruku oko njegovog vrata, „mislim da je upravo pristala.“ Gospodar Sofi se okrenu i pomamno zgrabi usne svoje žene. Iza njih se poslednja cepanica u kaminu predade i raspoluti, šaljući malu mećavu iskri u dimnjak. Umiruća svetlost vatre je igrala poslednji menuet na plafonu iznad bračnog kreveta, ali to niko nije primetio. Cepanica je pucketala i cičala dogorevajući, ali niko nije dodao još jednu iz korpe pored kamina. Jedini zvuci koji su dopirali iz kreveta su bili neartikulisani: zvuci žudnje, zvuci zadovoljstva, naposletku zvuci ekstaze. Izgovorene dahtavo, u trenutku najvećeg blaženstva, reči ljubavi. Veliki bračni krevet ponovo utonu u tišinu. Čak i vatra je utihnula, svedena na tinjajuću hrpu žara, koja je gorela dubokim crvenim sjajem u dubini kamina. Tišinu naruši samo jedan dubok glas. „Etre avec toi; c'est toujours comme retourner à la maison, Sofi. Biti s vama je uvek kao povratak domu.“ Sofi podiže ruku i pomilova muževljev obraz, dok joj je u očima sijala ljubav. „Vi ste moj dom, Patriče.“ I opet, kada je on zaronio lice u njenu kosu, držeći je tako blizu da je delovalo kao da su im se tela spojila u jedno: „Sa vama, ja jesam kod kuće.“


Napomena o žezlima, sultanima i zadovoljstvu tajnih venčanja sa nepoznatim ljudima Predstava Roberta Tejlora, Svinja je izgubila svoj biser, izvedena je u Londonu 1613. U prvom činu, mladi gospodin Karakus stoji pod prozorom svoje voljene Marije, čekajući da se ona spusti niz mer devine i pobegne sa njim. Ali avaj! Njegov najbolji prijatelj Albert se utom spusti sa prozora sobe, u kojoj se pretvarao da je Karakus i gde je (kako tvrdi) „ukrao Karakusu ono što mu je dragocenije od njegove sopstvene krvi“ - Marijinu nevinost. Nakon ove klimaktične scene, Svinjaje izgubila svoj biser postaje pomalo dosadna, pošto troje ljubavnika, prerušeni, lutaju šumom. A sa romantične tačke gledišta, poslednji čin je veoma razočaravajući: Karakus i Albert se zaklinju na večno jedinstvo - „Sada ništa osim smrti / Neće izazvati razdor“ i i njih troje se zajedno vraćaju u London. Očito je muško prijateljstvo bilo živo i zdravo u 17. veku! Moje slobodno viđenje Tejlorovog zapleta nije ništa u poređenju sa time što sam Napoleona obdarila eksplozivnim žezlom. U stvari, Selim III (otomanski sultan od 1789. do 1807) jeste priznao Napoleona kao cara 1804, i jeste objavio rat Engleskoj 1806. Ali ideja da je Selim mogao da odbaci visoku titulu sultana u zamenu za carsku plod je moje mašte. A car Napoleon je verovatno bio isuviše zauzet svojim nerealnim i rizičnim planovima da osvoji Veliku Britaniju da bi obraćao pažnju na neko žezlo sa rubinima, osim ukoliko bi krasilo njegovo krunisanje u decembru.


Kad otkuca ponoc eloiza dzejms