Issuu on Google+

       

DrŞavne garancije za kredite Kombinatu aluminijuma, koje iznose oko 132 miliona eura, u suťtini su znatno veće jer se na taj iznos dodaju kamate od 38 miliona eura

Kupon

Kupon

v

13

1. mjesecno kolo

v

Platićemo 170 miliona sa kamatama

6

1. mjesecno kolo

BROJKE: Kombinat duĹžan oko 322 miliona, najviĹĄe Rusima, poreski obveznici treba da plate viĹĄe od oÄ?ekivanih 132 miliona

2. nedjeljno kolo

Podgorica l subota, 18. februar 2012. l godina XVI l broj 4988 l 0.50 â‚Ź l www.vijesti.me l ISSN 1450-6181

6

Kupon

REZOLUCIJA SE: Lukťić nije dobro informisan

Savjet Evrope: NVO mogu i u politiku strana 2

SMRT: Novo Vukadinović (81) iz sela Ravni, uguťio se u kući

Dim iz agregata koban za starca

strana 15

Projekti koje je pojeo Deripaska - ťta je sve Crna Gora mogla da ostvari da je novac, kojim će morati da plaća kredite garantovane neuspjeťno privatizovanom KAP-u, usmjerila negdje drugo strana 5

TAKO JE TO U NJEMAÄŒKOJ: Ostavka predsjednika Vulfa

OtiĹĄao zbog sumnji u korupciju strane 16 i 17

Bili su izdaĹĄni prema ruskim vlasnicima KAP-a: Ä?ukanović i LukĹĄić

Foto: S.PRELEVIĆ

Foto: Reuters

Odlazak zbog spornog kredita: Merkel i Vulf




   

 

       

REZOLUCIJA: Komitet ministara SE 2007. donio dokument za koji premijer Lukťić ne zna

Savjet Evrope: NVO mogu i u politiku  - Crnogorski zvaniÄ?nici, kojima se preksinoć prikljuÄ?io i premijer  ĹĄć, ne znaju ili prenebregavaju preporuke meÄ‘unarodnih organizacija u vezi sa nevladinim organizacijama koje na svaku jaÄ?u kritiku upućenu vlasti pozivaju da se registruju kao politiÄ?ke partije i istrÄ?e na politiÄ?ki teren. Tako je Komitet ministara Savjeta Evrope u oktobru 2007. godine dao preporuku drĹžavama Ä?lanicama prema kojoj nevladine organizacije mogu da budu aktivne i podrĹže politiÄ?ke partije, Ä?ak i za vrijeme izbornog procesa. “NVO bi trebalo da budu slobodne da podrĹže odreÄ‘enog kandidata ili partiju na izborima ili referendumu, pod uslovom da su transparentne u iskazivanju svoje motivacije za to. Svaka takva podrĹĄka bi trebalo da bude predmet zakona o finansiranju izbora i politiÄ?kih partijaâ€?, stoji u Preporuci Komiteta ministara SE drĹžavama

Foto: S. PRELEVIĆ

Prije godinu dana je o njima govorio sve najljepĹĄe: LukĹĄić sa predstavnicima NVO Ä?lanicama o zakonodavnom statusu nevladinih organizacija u Evropi. LukĹĄić je preksinoć kazao da MreĹža za afirmaciju ne-

vladinog sektora(MANS) ne dobija novac od stranih donatora da organizuje proteste protiv Vlade i da će na tu, kako je naveo, spornu politiÄ?ku ak-

tivnost te NVO, ukazati njenim donatorima. On je kazao i da MANS treba da se opredijeli da li će da bude dio civilnog sektora ili će da izađe na iz-

SAD i EU stalno pomaĹžu NVO koje demonstriraju U Akciji za ljudska prava(HRA) ocjenjuju da je pravo na organizovanje protesta protiv vlasti, legitimno i zakonito pravo NVO u svim drĹžavama koje su prihvatile minimalne standarde ljudskih prava. Iz HRA, koju vodi      ć, saopĹĄtili su da je pravo svakog donatora da odluÄ?i da li će ili ne podrĹžati NVO koje su spremne i da organizuju proteste protiv neke vlast: “Ali istorija pokazuje da i privatni i drĹžavni fondovi vodećih demokratskih drĹžava i Evrope i SAD permanentno pomaĹžu NVO koji organizuju i nenasilne demonstracijeâ€?. “Svakodnevno smo svjedoci antivladinih protesta NVO ĹĄirom svijeta od Green Peacea do Otpora. Vrhunac demokratije je da sama drĹžava finansira NVO-e koji su spremni da javno zatraĹže ostavku njenih ministara ili i cijele Vlade i takvih primjera je bilo Ä?ak i u Crnoj Gori, na primjer u sluÄ?aju bivĹĄeg ministra ! ĹĄ â€?, istakla je HRA.

bore, te da se “veoma radujeâ€? odredbama Zakona o NVO na osnovu kojih će izvjeĹĄtaji o poslovanju NVO biti javni. U preporuci upućenoj, izmeÄ‘u ostalih i Crnoj Gori kao Ä?lanici SE, Komitet ministra navodi da bi NVO trebalo da budu slobodne da traĹže i dobiju finansijska sredstva, ne samo od javne administracije u svojoj drĹžavi nego i od institucionalnih ili pojedinaÄ?nih donatora druge drĹžave ili meÄ‘unarodnih agencija. Za aktivnosti NVO, preporuÄ?uje SE, trebalo bi da se pretpostavlja da su zakonite dok se ne dokaĹže suprotno. IstiÄ?e se

PREMIJERA boli ĹĄto MANS ukazuje na kriminal U DPS ne vide niĹĄta sporno u LukĹĄićevoj izjavi, dok su u opoziciji kritikovali premijera poruÄ?ujući mu da ima preÄ?ih stvari kojima bi trebalo da se bavi, nego ĹĄto je pritisak na dio NVO sektora. “LukĹĄić je otvorio Pandorinu kutiju, ali to je morao da uÄ?ini. To je povod da se u Crnoj Gori vidi ĹĄta je NVO sektor, ĹĄta je oblast kojom se on baviâ€?, rekao je poslanik DPS-a " ć agenciji MINA. On je kazao da na osnovu iskustva i neposrednog liÄ?nog saznanja smatra da je borba za navodno poboljaĹĄanje socijalne situacije u Crnoj Gori, paravan za politiÄ?ke igre u organizaciji NVO sa kojom su “r uku pod ruku opozicione partijeâ€?. U SNP smatraju da je Ä?injenica da MANS ukazuje na korupciju i organizovani kriminal na najviĹĄem nivou, posebno za-

boljela LukĹĄića, zbog Ä?ega je reagovao “krajnje neprimjereno i nervoznoâ€? “Ta izjava poprima obiljeĹžje svojevrsne prijetnje premijera jednoj NVO koja je, s razlogom, stekla velike simpatije kod graÄ‘ana, jer veoma otvoreno govori o dr uĹĄtvenim problemima koji dotiÄ?u interese svih graÄ‘ana Crne Gore, bez obzira na njihovu partijsku, ili bilo koju drugu pripadnost ili posebnost“, smatra poslanik SNP # $Ä‘ ć. KaluÄ‘erović smatra da LukĹĄić i te kako razumije misiju NVO, ali nije spreman da je do kraja prihvati, posebno ne u uslovima kada se one otvoreno suprotstavljaju druĹĄtvenim devijacijama:„OÄ?igledno je i LukĹĄić dio tog miljea, jer joĹĄ nije pokazao ni minimum spremnosti da se ozbiljnije uhvati u koĹĄtac sa takvim problemima, iako je na Ä?elu

najmoćnijeg drĹžavnog organa sa najjaÄ?im ustavnim ovlaťćenjima“. Portparol Nove & Ä?ć ocijenio je i da se LukĹĄić posljednjih mjeseci „polako ali sigurno“ okreće logici svog prethodnika (" Ä? ć), dok je poslanik PzP $Ä? ć rekao da kada balkanski politiÄ?ar kaĹže „par tneri“ on u stvari Ĺželi da kaĹže „sluge“. "Za razliku od ogromnog dijela NVO sektora MANS ne spada u sluge vlasti, i to jako ljuti balkanskog politiÄ?ara Igora LukĹĄića", rekao je Pavlović.

da bi NVO trebalo da uĹživaju pravo na slobodu izraĹžavanja i svih drugih univerzalno i regionalno zajamÄ?enih prava i sloboda koji vaĹže za njih. Predsjednik Upravnog odbora Koalicije NVO-Saradnjom do cilja  Ä?ć ocijenio je da je LukĹĄićeva izjava izraz njegove percepcije, jer u teoriji nije poznata striktna granica preko koje NVO ulaze u polje stranaÄ?ke politike. Direktor Alfa centra  

  ć je kazao da je od premijera oÄ?ekivao „malo viĹĄe senzibiliteta, makar kad je u pitanju rad i misija NVO“. “Većina zaposlenih u Vladi oÄ?ekuje da NVO ĹĄtite interese pojedinaca u izvrĹĄnoj vlasti. Zato i postoje ’vladine’ NVO koje su, uglavnom, osnovali Ä?lanovi najuĹže porodice zaposlenih u Vladi“, rekao je Dedović agenciji MINA. Direktor GraÄ‘anske alijanse  ć kaĹže da je LukĹĄić, prije nego ĹĄto je dao ovakvu izjavu, morao imati u vidu ovu preporuka Komiteta ministara SE. Raonić je ocijenio da LukĹĄić, oÄ?igledno, nije napravio razliku izmeÄ‘u aktivnosti vezanih za rjeĹĄavanje druĹĄtvenih problema i izbornu utakmicu „Civilni sektor se mora baviti svim oblicima druĹĄtvenih anomalija, i ako Vlada u odreÄ‘enim oblastima nema dobru politiku, normalno je da bude pod kritikom NVO. To nikako nije razlog za nervozu premijera i poruke kakve su upućene“, rekao je Raonić. Prema njegovim rijeÄ?ima, ako se NVO ukljuÄ?i u izbornu kampanju onda je to realna anomalija, ali ni tada nije na premijeru da se obraća donatorima, već je to na njima.  Ĺ˝   

IMOVINA: Sanja Vlahović otplaćuje stambeni kredit od 103.746 eura

Ministarka zarađuje i u Beogradu

Automobile ustupila roditeljima: Vlahović

Foto: B. PEJOVIĆ

 - Ministarka nauke )  !ć prodala je proĹĄle godine poslovni prostor u Baru povrĹĄine 40 metara kvadratnih za 35.000 eura, a proĹĄle godine zaradila je najmanje 22.000 eura. Za razliku od 2010. godine, kada je bila Ä?lanica Upravnog odbora Atlas grupe i primala 970 eura, Vlahović je 2011. predavala na privatnom beogradskom Univerzitetu “Singidunumâ€? i to na doktorskim studijama, gdje je za tri mjeseca zaradila 1.200 eura. Ona je honorarno zaposlena kao predavaÄ? na Univerzitetu “Mediteranâ€?, a zavisno od broja Ä?asova njena nadoknada se mjeseÄ?no kretala “od 180 do 550 euraâ€?. U izvjeĹĄtaju o imovini i prihodima, koji je dostavila Komisiji za spreÄ?avanje su-

koba interesa, ministarka nauke saopĹĄtila je da joj je plata iznosila 1.062 eura, te da je prvih osam mjeseci 2011. primala ministarski bonus od 960 eura. Vlasnica je stana u Podgorici povrĹĄine 116 metara

*+ć primao je platu od 1.257 eura, a kao Ä?lan Socijalnog savjeta i Upravnog odbora preduzeća “Hemomontâ€? dodatno je prihodovao 13.200 eura u 2011. On je tokom 2010. znaÄ?ajno viĹĄe zaraÄ‘ivao jer je, pored

Vlahović je 2011. predavala na privatnom beogradskom Univerzitetu “Singidunumâ€?, gdje je za tri mjeseca zaradila 1.200 eura kvadratnih, a posjeduje dva vozila “tojotuâ€? i “mercedesâ€?, koji je, kako stoji u njenom imovinskom kartonu “poklon ustupljen na koriťćenje roditeljimaâ€?. Vlahović je prijavila i da otplaćuje stambeni kredit od 103.746 eura. Direktor Fonda za zdravstveno osiguranje $ 

funkcije, bio u Savjetu za privatizaciju, KHOV-u, Socijalnom savjetu i “Hemomontuâ€?. Istopila se Hrapovićeva uĹĄteÄ‘evina, koja je 2010. iznosila 13.000 eura, a proĹĄle 6.000. Vlasnik je stana od 117 kvadrata u Podgorici, te livade u selu Gruda od 1.200 metara

kvadratnih, a vozi “hjundaiâ€?. Njegova supruga " *+ć radi u MUP-u i prima 430 eura, a vlasnica je 1.619 kvadrata zemljiĹĄta i montaĹžnog objekta od 27 metara kvadratnih u Zekavicama, kao i automobila “hjundaiâ€?. Djeca direktora Fonda zdravstva ) , i -, * +ć imaju uĹĄteÄ‘evinu od po 500 eura. Poslanik SDP-a - )+!ć primio je otpremninu iz Crnogorskog telekoma u iznosu od 41.860 eura, dok je njegova poslaniÄ?ka plata iznosila 1.381 euro. Spahić je primao i 300 eura kao predsjednik Odbora za politiÄ?ki sistem, a do 27. oktobra 2011. godine bio je Ä?lan Upravnog odbora Fonda rada i prihodovao 408 eura.  


 

   



Vanredno stanje zbunilo Vladu ako je odluka o vanrednom stanju joĹĄ na snazi, evidentno je da Vlada nije do kraja iskoristila sve mogućnosti koje joj omogućava takva odluka parlamenta, kako bi pomoć ugoĹženim podruÄ?jima bila brĹža i efikasnija. Prema vaĹžećim zakonima, tokom vanrednog stanja moguće je uvesti vojnu, radnu i materijalnu obavezu za sve graÄ‘ane i pravne subjekte u Crnoj Gori. U vanrednom stanju, materijalna obaveza moĹže vaĹžiti Ä?ak i za strane drĹžavljane. Vlada je navodno uvela i radnu i materijanu obavezu, a o efektima takve odluke najbolje govori podatak da je od nekoliko stotina maĹĄina koje su mogle biti na raspolaganju drĹžavi proteklih dana, angaĹžovane svega 92. Odluka o materijalnoj obavezi podrazumijeva da, primjera radi, kompletna graÄ‘evinska oprerativa privatnih firmi mora biti na raspolaganju drĹžavi. Na drugoj strani, radnoj obavezi, prema zakonu, podlijeĹžu svi punoljetni muĹĄkarci i Ĺžene do 65 godina starosti, osim onih koji su na sluĹžbi u Vojsci.

I

NEMAJU ni evidenciju “Vijestiâ€? već Ä?etiri dana pokuĹĄavaju da dobiju odgovor iz Vlade i Operativnog ĹĄtaba u kojoj mjeri Vlada koristi ljudske i tehniÄ?ke resurse u skladu sa radnom i materijalnom obavezom. Nije odgovoreno ni na pitanje koliko je graÄ‘evinskih maĹĄina i opreme privatnih firmi Vlada angaĹžovala u skladu sa odlukom o uvoÄ‘enju materijene obaveze, kao ni da li uopĹĄte postoji evidencija o broju raspoloĹživih bagera, Ä?istaÄ?a, kamiona... Takvu evidenciju duĹžna je da vodi drĹžava prema zakonima o odbrani i zaĹĄtiti i spasavanju. “Tokom vanrednog stanja drĹžavni organi treba sami da procijene da li će od graÄ‘ana osim radnog angaĹžmana traĹžiti i materijalnu pomoć, saopĹĄteno je prije Ä?etiri dana “Vijestimaâ€? iz kabineta premijera    ĹĄć . Zakon omogućava da tokom saniranja ĹĄtete od nepogoda nadleĹžne sluĹžbe od firmi i graÄ‘ana, osim zahtjeva da im pomognu radom, mogu

PZP: Ministarske firme je trebalo same da se jave

Što je sa ostalim privatnim bagerima: Sa ulica Podgorice uzeti na koriťćenje vozila ili tehniku.

UZALUDNI zakoni Prema Zakonu o odbrani, propisu koji najdetaljnije definiĹĄe prava i obaveze Vlade, vanredno stanje je situacija kada na teritoriji ili dijelu teritorije Crne Gore nastanu velike prirodne nepogode, tehniÄ?ko-tehnoloĹĄke ili ekoloĹĄke nesreće, epidemije, veće naruĹĄavanje javnog reda i mira, ili ugroĹžavanje ili pokuĹĄaj ruĹĄenja ustavnog poretka. Radnu obavezu imaju svi za rad sposobni graÄ‘ani muĹĄkarci od 18 do 65 godina a Ĺžene od 18 do 60 godina Ĺživota, koji nijesu rasporeÄ‘eni na sluĹžbu u Vojsci. GraÄ‘ani i pravna lica su duĹžni da za potrebe odbrane zemlje daju: motorna vozila opĹĄte i specijalne namjene,

Foto: B. PEJOVIĆ

KAD je vanredno mogu kupovati bez tendera! Vanredno stanje omogućava i drĹžavnim organima i preduzećima nabavke bez obaveze raspisivanja tendera. Prema Zakonu o javnim nabavkama, u vanrednom stanju moguća je nabavka u pregovaraÄ?kom postupku bez prethodnog objavljivanja poziva za javno nadmetanje. To je moguće kada se “izuzetno, zbog dokazivih razloga krajnje hitnosti, prouzrokovane elementarnim nepogodama, nesrećama i havarijama i drugim dogaÄ‘ajima nepredvidivim za naruÄ?ioca, ne mogu ispoĹĄtovati ovim zakonom utvrÄ‘eni minimalni rokoviâ€?, piĹĄe u Zakonu o javnim nabavkama. graÄ‘evinske i druge maĹĄine, sredstva i ureÄ‘aje veze i informatike, plovne objekte, luke, pristaniĹĄta i instalacije za plovidbu, snabdijevanje, odrĹžavanje i remont plovnih objekata, vazduhoplove i aeFoto: L. ZEKOVIĆ

rodrome, pumpne stanice i skladiĹĄta, stanice za servisiranje i stanice za tehniÄ?ki pregled motornih vozila i sredstva telekomunikacije, sredstva i ureÄ‘aje za pripremu, ĹĄtampanje i snimanje, lovaÄ?ko i sportsko oruĹžje, zgrade i zemljiĹĄta...

LUKĹ IĆ hoće novu agenciju Premijer je preksinoć najavio da “analiza djelovanja drĹžavnih institucija u vanre-

Lider Nove srpske demokratije   ć kazao je da, kada je bilo najpotrebnije, nije iskoriĹĄten nijedan odsto od preko 1.000 graÄ‘evinskih maĹĄina kojima gazduje drĹžava, privatna preduzeća i graÄ‘ani. Mandić je “Vijestimaâ€? kazao da “samo tri preduzeća koja se povezuju sa Vladom - 'Monteput', 'Geneks', 'Bemaks' i 'Mat kompani' gazduju sa viĹĄe stotina maĹĄinaâ€?: “Da ne govorimo o drugim firmama i individualnim vlasnicima, koji su tu vrstu vozila kupili na lizing. Najbolji podatak o tome vjerovatno ima Uprava policije, na osnovu registrovanih vozila tog tipa, a mogu samo da pretpostavim koliko ih ima neregistrovanihâ€?. Lider Nove je naglasio da su, bez obzira na sve, vlasnici mehanizacije zakazali tokom najkritiÄ?nijih dana: “Uz to, ona preduzeća koja su u vezi sa Vladiom imaju prinadleĹžnosti kad su u pitanju nadnice i gorivo, dok ljudi koji imaju dio mehanizacije i Ĺžele da bez nadoknade sami pomognu, nemaju ni osnovnu potrepĹĄtinu - benzinâ€?. Lider PzP-a  ĹĄ  ć kaĹže da Crna Gora “naĹžalost nema drĹžavno preduzeće koje bi se bavilo odrĹžavanjem i Ä?iťćenjem puteva jer je privatizovano za male pareâ€?: "Sada dajemo 10 miliona godiĹĄnje Crnagoraputu da odrĹžava puteve, a uopĹĄte ne utiÄ?emo na to koliko oni imaju mehanizacije, kakva je struktura tih maĹĄina, gdje su locirane, da li mogu da odgovore u ovakvoj situacijiâ€?. On je istakao da postoji drĹžavna strategija za vanredne situacija, ali nijesu uraÄ‘eni akcioni planovi: "Jedan od akcionih planova definisao bi i ponaĹĄanje firmi u uslovima vanredne situacije, gdje bi onda operativni ĹĄtab izdao nareÄ‘enje da svi privrednici u Crnoj Gori koji raspolaĹžu odreÄ‘enim maĹĄinama i kadrovima, treba da pomognu drĹžavi. Crna Gora ima znaÄ?ajnu operativu - 'Bemaks' i 'Tehnoputâ€?, dvije ministarske firme, koje se vezuju za dva ministre 

  ć i   Ä?ć . Te firme je trebalo i same da se jave, jer imaju najsavremenije maĹĄine".  

dom stanju moĹže dovesti do reforme te oblasti i formiranja posebne agencija za vanredne situacijeâ€?. Gostujući na TV Vijesti LukĹĄić je kazao da bi takva agencija okupila ne samo sadaĹĄnji Sektor za vanredne situacije, već i poslove “nekoliko drugih sluĹžbiâ€? koje se takoÄ‘e bave zaĹĄtitom i spasavanjem. “I to bi mogao biti jedan od sistemskih odgovora na odreÄ‘ene uoÄ?ene propuste. Ipak mislim da je generalno ocjena da je sistem ipak funkcionisao korektno, da je

poslije moĹžda odreÄ‘enog nedostatka komunikacije na relaciji lokalne samouprave – Vlada prvih dana, stvar funkcionisala mnogo boljeâ€?, kazao je LukĹĄić. LukĹĄić je kazao da se u poÄ?etku opirao ideji uvoÄ‘enja vanrednog stanja jer je razmiĹĄljao na naÄ?in da “nemamo do kraja u naĹĄem zakonodavstvu razraÄ‘ene mehanzme, procedure i opis toga ĹĄta se deĹĄava u vanrednom stanju kada se proglasi zbog elementarnih nepogodaâ€?. ĹĄ   Ć

KAKO Zoran Begović “nabavlja�? Beskorisni vozni park ispred Begovićeve kancelarije

ZaĹĄto nijesu iskoriťćeni svi resursi: ÄŒlanovi Vlade

Foto: B. PEJOVIĆ

Iako MUP raspolaĹže sa Ä?etiri helikoptera, desetinama vozila koja su, osim za gaĹĄenje poĹžara, osposobljena za spasavanje, kao i terenskim vozilima, od uvoÄ‘enja vanrednog stanja u pogonu je uglavnom samo jedan helikopter. MUP u svojoj avio-helikopterskoj jedinici ima tri helikopetra tipa “bellâ€?, ali u spasavanju zavijenih na sjeveru Crne Gore posao obavlja samo onaj tipa „agusta bell 212â€?, dok su preostala dva tog proizvoÄ‘aÄ?a, “bell 206â€? i “bell 412â€? uglavnom bili prizemljeni. Ista je situacija sa helikopterom tipa “gazelaâ€?, koji je vojska ustupila crnogorskoj policiji prije desetak godina, koji navodno nije ni u letnom stanju. MUP ima i Ä?etiri aviona za gaĹĄenje poĹžara, koji su sada takoÄ‘e prizemljeni jer su u trenutnim vremenskim uslovima neoptrebljivi. Nabavljeni su prije dvije godine za nekoliko miliona eura na inicijativu ĹĄefa Sektora za vanredne situacije    ć , nakon ĹĄto je Vlada odbila raniji predlog Ministarstva odbrane da se kupe viĹĄenamjenski helikopteri koji bi bili efikasni i u gaĹĄenju poĹžara, ali i za spasavanje u sluÄ?aju vremenskih nepogoda ili nesreća. Za opĹĄtinske sluĹžbe zaĹĄtite i spasavanja 2008. godine nabavljeno je 59 specijalnih vozila za gaĹĄenje i spasavanje, za koje Vlada joĹĄ plaća kredit od skoro deset miliona eura, a ostatak je plaćen dodatnim zaduĹženjima lokalnih samouprava. Većina tih vozila ni do danas nije u funkciji, jer su, prema brojnim svjedoÄ?enjima iz opĹĄtinskih sluĹžbi, neadekvatna za terenske uslove, posebno na sjeveru drĹžave. Osim toga, donacijom Agencija za upravljanje u vanrednim situacijama Kraljevine Danske (DEMA) Sektor za vanredne situacije i civilnu bezbjednost prije dvije godine obogatio je svoj vozni park za 24 vozila, deset terenskih, deset putniÄ?kih i Ä?etiri minibusa. Većina tih vozila je u Begović danima vanrednog stanja - parkirana.

       

PROPUSTI: Od nekoliko stotina maťina javnih i privatnih preduzeća u Crnoj Gori, koje su po zakonu mogle biti upotrijebljene za bitku sa snijegom, koriťtene samo 92




   

 

       

STARI SCENARIO: KAP neće uzdrmati koaliciju na vlasti kada se bude glasalo 29. februara

SDP ćuti, Vlada moŞe biti mirna

 - ÄŒelnici Socijaldemokratske partije joĹĄ odbijaju da zvaniÄ?no saopĹĄte kako će se poslanici te partije izjasniti na sjednici parlamenta 29. februara, kada će na dnevnom redu biti glasanje o nepovjerenju Vladi zbog KAP-a. Prema nezvaniÄ?nim informacijama, SDP ne namjerava da se pridruĹži opozicionom zahtjevu i tako moguće obori Vladu u kojoj je od 1998. godine, već će u najgorem sluÄ?aju njeni poslanici biti uzdrĹžani. Iako u manjoj Ä?lanici vladajuće koalicije nijesu Ĺželjeli da odgovore kako gledaju na inicijativu opozicije, izvjesno je da namjera opozicionara za izglasavanje nepovjerenja Vladi neće proći zbog nemogućnosti da obezbijede potrebnu većinu od najmanje 41poslanika. Opozicija u SkupĹĄtini ima 29 poslanika, a i uz malo vjerovatnu podrĹĄku devet poslanika SDP-a, za većinu bi Jovićević

joj bilo potrebno joĹĄ makar tri od Ä?etiri glasa albanskih poslanika. Rukovodstvo SDP-a će pokuĹĄati u meÄ‘uvremenu da sa DPS-om i njihovim premijerom usaglasi zakljuÄ?ke u vezi s KAP-om, o kojima će se raspravljati 28. februara. I ako u tome ne uspiju, Krivokapićeva partija neće dovesti u pitanje stabilnost Vlade, Ä?ime će nastaviti dosadaĹĄnju politiku stvaranja kriza u vlasti, koje po pravilu ne zavrĹĄavaju padom Vlade ili raskidanjem vladajuće koalicije. Prema tvrdnjama sagovornika “Vijestiâ€? iz vladajuće

koalicije, prijevremeni izbori se ne razmatraju kao mogućnost prije septembra ili oktobra, jer bi u suprotnom i SDP i DPS demonstrirale da im nije stalo do Crne Gore u EU. U junu se oÄ?ekuje odluka Savjeta EU o poÄ?etku pregovora sa Crnom Gorom, a do tada od Vlade se oÄ?ekuju rezultati na polju jaÄ?anja nezavisnosti pravosuÄ‘a i borbe protiv kriminala i korupcije. Kriza oko preuzimanja dugova KAP-a nije prva ekonomska tema koja je izazvala nesuglasice u vladajućoj koaliciji, koje su zavrĹĄavane unutarkoalicinim kompromisima

Sukobe lako prevazilaze: Ä?ukanović , Krivokapić i LukĹĄić i nastavkom Ä?vrstog savezniĹĄtva. Turbulencije u vlasti izazivala je gotovo svaka veća privatizacija (KAP, Telekom, EPCG), ali je u tim sluÄ?ajevima sve zavraĹĄavno po volji DPS-a.

Manja Ä?lanica vladajuće koalicije uspjela je u dva sluÄ?aja - na krilima nezadovojstva graÄ‘ana zbog najave potapanja Tare bila je u frontu koji je sprijeÄ?io gradnju hidroelektrane Buk-Bijela, dok

Foto: Arhiva “Vijesti�

je 2007, uz podrĹĄku dijela DPS-a na Ä?elu sa tadaĹĄnjim premijerom Ĺ˝   Ĺ  ć , zaustavila plan da se Rusima proda Termoelektrana u Pljevljima.    Ä‘ 

PONAĹ AJU se po matrici - nijesam krao, ali sam jeo kradeno SDP ni ovoga puta neće sruĹĄiti Vladu, a nastojaće da za to ponovo naÄ‘e adekvatan izgovor kako bi i dalje mogao da se poziva na svoju navodnu principijelnost, ocijenio je politiÄ?ki analitiÄ?ar   ć ć. Na pitanje da li neslaganja SDP i DPS u vezi sa dugom KAP-a i Zakonom o unutraĹĄnjim poslovima mogu dovesti do krize u toj koaliciji, Jovićević je kazao da se SDP već

skoro punih deset godina ponaĹĄa „shodno onoj narodnoj – nijesam krao, ali sam jeo kradeno“. „To im, za sada, dosta dobro uspijeva, ili bar tako oni misle, iako se meni Ä?ini da su takvom politikom sebe odavno doveli na ivicu opstanka“, rekao je Jovićević agenciji MINA. Jovićević smatra da je pitanje da li mlaÄ‘i ljudi unutar SDP-a osjećaju dramatiÄ?nost situacije: “I da li će oni, koji nijesu toliko involvirani koliko rukovodstvo njihove partije, imati snage da iskoriste poziciju koja im je već duĹže na raspolaganju, i da odigraju kljuÄ?nu ulogu u nalaĹženju

nekog stvarnog, djelotvornog rjeĹĄenja ili otvaranja puta za izlazak iz krize“. On nije Ĺželio da precizira na koga konkretno misli kad govori o mladim snagama unutar SDP-a, navodeći da će se oni sami prepoznati: „Ne znam kolika je njihova snaga ili brojnost unutar partije, i ne bih pojedinaÄ?no nikoga izdvajao“. Jovićević je ocijenio da je jedini izlaz iz dramatiÄ?ne situacije „ťto prije formirati tehniÄ?ku vladu, meÄ‘ustranaÄ?ku ili nadstranaÄ?ku, koja bi u relativno kratkom roku pokuĹĄala da skrene crnogorsko druĹĄtvo sa puta prema ambisu“.








   



Sa kamatama 170 miliona eura    - DrĹžavne garancije za kredite Kombinatu aluminijuma, koje iznose oko 132 miliona eura, u suĹĄtini su znatno veće jer se na taj iznos dodaju kamate od 38 miliona eura. To znaÄ?i da će, u sluÄ?aju negativnog scenarija za KAP, poreski obveznici Crne Gore morati da plate 170 miliona eura stranim bankama. Iz Ministarstva finansija “Vijestimaâ€? je reÄ?eno da su to

kamate za ukupan period vaĹženja kredita. - Za kredit OTP banci kamata je ĹĄest miliona eura, oko

To su tri kredita za koje je drĹžava garantovala, a koji ukupno iznose 132 miliona bez kamata.

321,94 miliona eura. “Vijestimaâ€? je iz Ministarstva ekonomije saopĹĄteno da od tog iznosa, pojedinaÄ?no

PojedinaÄ?no najveći dug je za kredit od ruske VTB banke, 63,59 miliona, od Ä?ega je 60 miliona garantovala Vlada. OTP banci se duguje 49,68 miliona sedam miliona za kredit DojÄ?e banke i oko 25 miliona eura za kredit prema VTB-u – rekli su iz Ministarstva finansija.

Koliko su brojke neumoljive kada je u pitanju poslovanje KAP-a, pokazuje i to da kompanija trenutno duguje

najveći dug je za kredit prema ruskoj VTB banci 63,59 miliona, od Ä?ega je 60 miliona garantovala Vlada Crne Gore.

OTP banci se duguje 49,68 miliona i taj kredit je kompletno pokriven drĹžavnim garancijama, kao i kredit prema DojÄ?e banci, koji je Vlada odluÄ?ila da preuzme, od 22 miliona eura. Iz Ministarstva je saopĹĄteno da postoji i dug prema VTB banci od 28,29 miliona, OTP banci 4,7 miliona (garancija En plus grupe). KAP duguje svom vlasniku, CEAC-u 25,5 miliona dolara

kao i 23,9 miliona eura. DuĹžni su i En plus grupi     , koja je vlasnik CEAC-a, oko 49 miliona dolara. To znaÄ?i da KAP duguje svojim ruskim vlasnicima oko 75 miliona dolara i oko 23,9 miliona eura. Dugovanja za struju KAP-a prema EPCG iznose oko 30 miliona eura, od Ä?ega je deset miliona reprogramirano.     

ANALIZA: Ĺ ta smo mogli sa 22 miliona preuzetog kredita koji plaćamo privatizovanom Kombinatu, odnosno sa potencijalnih 170 miliona, ukljuÄ?ujući kamate

Projekti koje je pojeo Deripaska    - Novac poreskih obveznika, kojim je Vlada odluÄ?ila da plaća kredite neuspjeĹĄno privatizovanog Kombinata aluminijuma, mogao je biti usmjeren na drĹžavne projekte iz energetske, poljoprivredne i turistiÄ?ke oblasti, otvaranje radnih mjesta... Na to ukazuju sagovornici “Vijestiâ€?, odgovarajući na pitanje gdje je trebalo da zavrĹĄe preuzeta 22 miliona eura duga

Popović

Foto: S.PRELEVIĆ

fabrike kojom upravlja ruski CEAC i potencijalnih joť 110 miliona. Za taj ukupni iznos opterećen je drŞavni budŞet preko izdavanja garancija za kredite KAP-a, bez kamata, a sa kamatama taj iznos je 170 miliona. Gotovo polovina novca je upotrijebljena za restrukturiranje dugova KAP-a, koje

je trebalo da vraća njegov kupac - ruski tajkun     . - Za novac koji će graÄ‘ani preko Vlade pokloniti ruskim vlasnicima, mogli smo imati ogromnu uĹĄtedu elektriÄ?ne energije, nova radna mjesta i viĹĄegodiĹĄnje benefite jer bi se uloĹženo vratilo za sedam-osam godina po danaĹĄnjim cijenama struje – ocijenio je     ć, Ä?lan Komisije za socijalnu, ekonomsku i politiku zaĹĄtite Ĺživotne sredine MeÄ‘unarodne unije za zaĹĄtitu prirode. Pajović naglaĹĄava da je Crna Gora mogla dobili 4.400 radnih mjesta za 22 miliona eura. On raÄ?unicu izvodi prema konkursima raznih drĹžavnih fondova i institucija, preko kojih se dobija 5.000 eura kredita po jednom novozaposlenom, odnosno novootvorenom radnom mjestu. - Dakle, Vladinom raÄ?unicom, za novac koji će se sliti u KAP taÄ?nije koji su ruski vlasnici već slili u svoje dĹžepove, a mi sada u njihove, moglo se otvoriti 4.400 radnih mjesta. Ako tome dodamo i vrlo izvjesno plaćanje ostalih garancija, doći ćemo do fantastiÄ?ne cifre od 26.400 mogućih novih radnih mjesta za ukupno 132 milona eura – naglasio je Pajović. On je napomenuo da je Investiciono-razvojni fond Crne Gore u 2011. finansirao 200 projekata malih i srednjih preduzeća, preduzetnika i poljo-

Deripaska privrednika ukupnim iznosom od 14,21 milion eura, dok su banke izdvojile dodatnih 1,72 miliona. Pajović ukazuje da neĹĄto preko 1.000 eura koĹĄta jedan solarni kolektor sa potrebnom opremom, koji pravi uĹĄtedu u potroĹĄnji energije od 1.960 kilovat-sati na godiĹĄnjem nivou. - Tako smo za 22 miliona eura mogli uĹĄtedjeti 43 miliona kWh ili skoro 260 miliona kilovat-sati godiĹĄnje, raÄ?unajući aktiviranje ukupnih garancija. O kolikoj se ko-

MOGLI graditi elektranu Da iz drŞavnog budŞeta ne plaćamo promaťenu Vladinu privatizaciju, sada bi manje strahovali od nedostatka struje. Neispunjena Strategija energetike predviđala je da drugi blok termocentrale u Pljevljima koťta 135 miliona eura. Zavrťena je trećina infrastrukture za taj posao, a da je strategija poťtovana, od 2011. radila bi druga TE. Predsjednik Instituta Alternativa   usmjerio bi novac koji iz budŞeta nestaje zbog KAP-u na izgradnju novih izvora energije. - Ili na rjeťavanje imovinsko-pravnih pitanja, odnosno isplatu vlasnicima zemljiťta tamo gdje je prioritet gradnja novih hotela – istakao je Muk.

Foto: Rojters

liÄ?ini energije radi, moĹžda najbolje pokazuje podatak o prosjeÄ?noj godiĹĄnjoj proizvodnji hidroelektrane “Pivaâ€? od oko 700 miliona kWh godiĹĄnje, kada je kiĹĄna godina. IzliĹĄno je napomenuti da bi “multiplikativni efektiâ€?, ĹĄto je omiljeni izraz crnogorskih politiÄ?ara, bili ogromni jer kolektore treba proizvesti, ugraditi, ali i plaćati sve daĹžbine drĹžavi niz decenija sa, na ovaj naÄ?in, sigurnom i stoprocentnom na-

platom – istakao je Pajović. Finansijski analitiÄ?ar     ć kaĹže da je drĹžavu privatizovani KAP koĹĄtao toliko da je mogla da izgradi dva kombinata, ostvari Ä?etvorogodiĹĄnju stopu rasta od pet odsto, zaokruĹži investicije u agrokompleksu, uradi glavne hidroenergetske projekte... - Ne radi se samo o 22 miliona, niti cjelokupnih 132 miliona garancija koje će sigurno biti aktivirane, već o 800 miliona eura, koliko nas je koĹĄtala kombinacija sa firmom     . Po okonÄ?anju privatizacije, KAP je osloboÄ‘en dugova od 200 miliona, zatim je u vidu subvencija za struju, poreza i po drugim osnovima osloboÄ‘en 250 miliona i dodatno se zaduĹžio 350 miliona. Tim novcem smo mogli da izgradimo najmanje dva kombinata aluminijuma u stoprocentnom vlasniĹĄtvu drĹžave. Umjesto toga, famoznim poravnanjem postigli smo da budemo poloviÄ?ni vlasnici u jednoj izraubovanoj i vrlo opasnoj fabrici – rekao je Popović. Profesor Univerziteta Mediteran procjenjuje da je sa 800 miliona drĹžava mogla modernizovati KAP da ne bude ekoloĹĄka bomba i imati kompletan sektor prerade aluminijuma. - Time bi i uÄ?inili smislenim cijeli dio metalskog kompleksa jer jedino sa razvijenom Foto: S.PRELEVIĆ

BOLJE i da smo ovce kupovali Pajović navodi da je Crna Gora, veliki uvoznik hrane i Ĺživotinja a taj trend je u uzlaznoj putanji, pametnim ulagnjem u poljoprivredu mogla preokrenuti taj bilans. - Crna Gora je prije devedesetih godina imala oko 1,2 ovce po glavi stanovnika, a sada oko 0,3 po glavi stanovnika i enorman uvoz ovaca. Grubom raÄ?unicom, da smo za navedene garancije kupili ovce, danas bi Crnom Gorom i njenim planinama, gdje paĹĄnjaci pro-

padaju, ĹĄetalo oko 1,3 miliona ovaca, ĹĄto je preko dvije ovce po glavi stanovnika. I za samo ĹĄest mjeseci uzgoja, duplirali bismo iznos koji je uloĹžen. IzliĹĄno je govoriti o ostalim koristima - Ä‘ubrivu, vuni, mesu, novim radnim mjestima i fabrikama u ovoj oblasti, mogućnostima za ulaganje u organsku poljoprivredu, plasteniÄ?ku proizvodnju i ostale grane poljoprivrede – ukazao je Pajović, istiÄ?ući da se radi o gruboj projekciji i primjeru na nivou teorije.

Moglo se otvoriti na hiljade radnih mjesta: Pajović

Muk preradom proizvodnja aluminijuma ima smisla. Proizvodnja primarnog aluminijuma pri ekonomskim cijenama elektriÄ?ne energije nema nikakvog smisla – istakao je Popović. On naglaĹĄava da je 800 miliona ravno Ä?etvorogodiĹĄnjim stranim investicijama u Crnoj Gori koje daju stopu rasta ekonomije oko pet odsto, a izgubili smo Ä?etiri godine rasta od pet odsto. - To je slikovita mjera ĹĄtete koja je napravljena tim korupcionaĹĄkim ugovorom o privatizaciji kojim bi trebalo da se bavi tuĹžilaĹĄtvo, a ne ekonomski analitiÄ?ari – naglasio je Popović. On napominje da je pomoć drĹžave za privatizovani KAP mogla da se usmjeri na koriťćenje potencijala koje Crna Gora ima u pomorskom transportu, proizvodnji hrane ili drvopreradi. - Mogli smo povećati proizvodnju hrane Ä?ime bi se smanjio spoljnotrgovinski deficit, smanjiti devastaciju ĹĄumskog kompleksa, uraditi glavne projekte za koriĹĄećnje hidropotencijala... To je dovoljno za malu zemlju, a postoji cijeli niz djelatnosti gdje se taj novac mogao usmjeriti – ocijenio je Popović. Darko Pajović ukazuje da je strahovito velika cijena koju plaćaju graÄ‘ani za “opstanak KAP-aâ€?, kako Vladini zvaniÄ?nici nazivaju punjenje dĹžepova ruskih investitora, s obzirom na garancije, ekoloĹĄku devastaciju, prethodne dugove, subvencije, ĹĄtete i ostale troĹĄkove nastale iz ugovora o privatizaciji. - Sve, sem postojećeg stanja za KAP je bilo bolje rjeĹĄenje, a na to iz NVO sektora upozoravamo skoro deceniju. Treba sagledati ĹĄta raditi i da li uopĹĄte neĹĄto raditi sa KAP-om. Za to su potrebne precizne i realne analize i raÄ?unice, a ne politikanstvo i manipulacije, ĹĄto je konstanta u danaĹĄnjoj politici elite u Crnoj Gori – zakljuÄ?io je Pajović.     

       

BROJKE: Kombinat aluminijuma Podgorica duĹžan oko 322 miliona, najviĹĄe Rusima, poreski obveznici treba da plate viĹĄe od oÄ?ekivanih 132 miliona






   

 

       

SUÄ?ENJE: Nastavljen proces u aferi Tehnopromet, bivĹĄi radnici pred sudom s transparentima

TraĹže sasluĹĄanje viĹĄe svjedoka TuĹžioci nijesu aktivno legitimisani pred sudom niti su u ranijem likvidacionom postupku prijavili bilo kakvo potraĹživanje, tvrdi advokat ZIB-a Milan Vojinović  - Privredni sud nastavio je juÄ?e, nakon skoro pola godine, suÄ‘enje po tuĹžbi bivĹĄih radnika Tehnoprometa B iz Bara u likvidaciji, koji traĹže poniĹĄtenje spornog Ugovora o poslovno-tehniÄ?koj saradnji, zakljuÄ?enog sredinom 2002. godine sa Zavodom za izgradnju Bara (ZIB). Direktor ZIB-a Ĺ˝    ć ć (danas gradonaÄ?elnik Bara i vlasnik ZIB-a) prije deset godina, nakon zakljuÄ?enja spornog Ugovora o poslovno-tehniÄ?koj saradnji sa direktorom Tehnoprometa B   ĹĄć , uknjiĹžio je u barskom katastru viĹĄe od 100.000 kvadrata zemljiĹĄta i poslovnih prostora milionske vrijednosti, ne ovjeravajući pri tome ugovor u Osnovnom sudu, u skladu sa Zakonom o porezu na promet

nepokretnosti. Nakon transformacije bivĹĄe, nekad poznate, barske firme Tehnopromet, bivĹĄi radnici su ostali bez akcija i bilo kakvog udjela u imovini Tehnoprometa B. Novi advokati bivĹĄih radnika  ĹĄ   ć iz Podgorice i  ć iz Beograda ukazali su sudu na sumnje tuĹžilaca da sjednica Upravnog odbora Tehnoprometa B na kojoj je trebalo da se razmatra sporni ugovor, nikada nije odrĹžana. - Posebno ukazujemo da fotokopija zapisnika, a koja je dostavljena uz podnesak drugotuĹženog ZIB-a 26. aprila 2011. godine nije ni potpisana ni ovjerena peÄ?atom prvotuĹženog Tehnoprometa B, te predlaĹženo da se na navedene okolnosti sasluĹĄaju u

Poruka bivĹĄih radnika predsjedniku Privrednom sudu svojstvu svjedoka tadaĹĄnji Ä?lanovi UO   Ä?ć, Ĺ˝  ć, Slavoljub GliĹĄić i   

Ä?Ä‘ ć, navodni zapisniÄ?ar – kazao je advokat RadoĹĄ Kastratović. Advokat ZIB-a "  

JANKOVIĆ: Treba li svi da umremo pa da se ovo zavrĹĄi Predstavnici bivĹĄih radnika Tehnoprometa, juÄ?e su s transparentima u rukama pokuĹĄali da nadleĹžne institucije i sudove u Crnoj Gori upozore da njihova agonija pred nekoliko domaćih sudova traje već skoro deceniju. - Ponovo smo nakon pola godine na istom mjestu. Mislim da je red da se ovaj

sluÄ?aj okonÄ?a. Od bivĹĄih radnika do sada je nekoliko umrlo, pa se pitam da li oni oÄ?ekuju da svi umremo pa da ovaj sluÄ?aj rijeĹĄe. Svi nadleĹžni organi u Crnoj Gori upoznati su sa ovim predmetom, a nama je jedino preostalo da o tome joĹĄ obavijestimo institucije iz Evropske unije, ne bi li nam pomogli da

Kursna lista

primjenjuje se od 18. februara 2012. godine Zemlja

VaĹži za

Australija Kanada Danska Japan Kuvajt NorveĹĄka Ĺ vedska Ĺ vajcarska V.Britanija SAD

1 1 1 100 1 1 1 1 1 1

Vrijednost izraĹžena u eurima 0.8177 0.7638 0.1345 0.9579 2.7307 0.1334 0.1132 0.8276 1.2032 0.7599

ZAHTJEV: CRNVO hoće u Savjet za privatizaciju

TraĹže mjesto posmatraÄ?a  ("&)$*& + – Centar za razvoj nevladinih organizacija (CRNVO) pozvao je premijera & ,ĹĄć da u sastav Savjeta za privatizaciju i kapitalne projekte ukljuÄ?i predstavnika nevladinog sektora u svojstvu posmatraÄ?a. DOBROVOLJNI PENZIONI FOND PENZIJA PLUS 020 406 112 VRIJEDNOST OBRAÄŒUNSKE JEDINICE na dan 16.02.2012. 1,1624 eura

- Potrebno je da izvjeĹĄtaj o sprovoÄ‘enju privatizacije koji Savjet podnosi Vladi svakih ĹĄest mjeseci uÄ?ini dostupnim javnosti kako bi graÄ‘ani imali makar elementarni uvid u realizaciju privatizacija u drĹžavi - navodi se u saopĹĄtenju CRNVO. Iz CRNVO su podsjetili da je jedan od zadataka Savjeta da obezbijedi transparentnost procesa privatizacije u Crnoj Gori, pa bi ukljuÄ?ivanje predstavnika NVO sektora u njegov rad doprinijelo većoj transparentnosti.

se ovo konaÄ?no rijeĹĄi – rekao “Vijestimaâ€? bivĹĄi radnik # ć, koji je sa kolegama drĹžao u rukama transparente sa porukama upućenim specijalnom tuĹžiocu za organizovani kriminal Ä?Ä‘  & ć i predsjedniku Privrednog suda #     Ä? ć.

Foto: L.ZEKOVIĆ

ć rekao je “Vijestimaâ€?, nakon izlaska iz sudnice, da je ovaj spor “bespredmetan i da nema nikakvog osnovaâ€?. - TuĹžioci nijesu aktivno legitimisani pred sudom niti su u ranijem likvidacionom postupku prijavili bilo kakvo potraĹživanje. Zamislite da se svako sa ulice moĹže prijaviti kao tuĹžilac – istakao je Vojinović. Tokom proĹĄle godine “Vijestiâ€? su u nastavcima pisale o aferi Tehnopromet. Barska kompanija, podsjetimo, pod dosta Ä?udnim okolnostima je svojevremeno, nakon sprove-

denog steÄ?ajnog postupka, bila izbrisana iz zvaniÄ?ne evidencije i registra suda iako su u istoj zgradi bivĹĄi radnici te kompanije poveli parnicu. Likvidacioni upravnik #   $ĹĄć saopĹĄtio je juÄ?e da je likvidacioni postupak nad Tehnoprometom B DOO Bar ponovo pokrenut 23. fabruara proĹĄle godine. Sporni ugovor je zakljuÄ?en u julu 2002. godine, te s obzirom na to da nije uÄ?estvovao u zakljuÄ?enju ovog pravnog posla, BokĹĄković je saopĹĄtio da osnovanost tuĹžbenog zahtjeva ostavlja sudu na ocjenu. Sutkinja  # ĹĄć

ć, nakon sat i po priÄ?e u sudnici, odloĹžila je za 6. april ove godine kada će se odrĹžati glavna rasprava. Privredni sud juÄ?e je donio rjeĹĄenje da se protivtuĹžba %   %  Ĺ  ć , danas vlasnika najatraktivnijeg placa (pod maslinama) bivĹĄeg Tehnoprometa B povuÄ?e, jer se njegov advokat juÄ?e nije ni pojavio na suÄ‘enju. SuÄ‘enje je proĹĄle godine prekinuto zbog smrti dva tuĹžioca. Advokati ZIB-a, privatne firme gradonaÄ?elnika Bara Ĺ˝arka Pavićevića, traĹžili su da ono bude u potpunosti prekinuto, ali je Apelacioni sud Crne Gore, meÄ‘utim, prekinuo postupak samo za dva tuĹžioca koji su preminuli, dok će se suÄ‘enje po tuĹžbi preostalih bivĹĄih radnika Tehnoprometa u Privrednom sudu dalje nastaviti.  Ĺ Ć

ZAMJERKA: Iz MANS-a poruÄ?uju da će graÄ‘ani plaćati pogreĹĄne poteze Elektroprivrede Crne Gore

LoĹĄa mreĹža, a novac u Prvoj  – Vremenske nepogode pokazale su razmjene katastrofalnog stanja distributivne mreĹže i Ä?injenicu da se milioni A2A, umjesto u modernizaciju energetskog sistema, koriste za odrĹžavanje likvidnosti Prve banke familije Ä?ukanović, ocijenili su iz MANS-a. Iz MANS-a su istakli da će graÄ‘ani uskoro, kroz veće raÄ?une za struju, plaćati i cijenu loĹĄih poteza uprave EPCG, jer na vrijeme nije obezbijedila dovoljno energije. - Iz EPCG kaĹžu da kupuju izuzetno skupu struju po cijeni od 150 eura po megavatu, ali ne pominju da su krajem proĹĄle godine odluÄ?ili da uvezu manje struje i naruÄ?ili su samo koliÄ?inu dovoljnu za pokrivanje deficita u prvom kvartalu ove godine – naveli su iz MANS-a. Dodaju da su iz EPCG tada

U Ä?ijoj su sluĹžbi: EPCG tvrdili da je uvoz manji zbog visokih cijena na globalnom trĹžiĹĄtu, a iznosile su od 50 do 100 eura po megavatu, kao i zbog neizvjesnosti isporuka za KAP i Ĺ˝eljezaru. - Ispostavlja se da će ceh zbog pogreĹĄnih odluka me-

Foto: I. PETRUŠIĆ

nadĹžmenta plaćati graÄ‘ani iz praznih novÄ?anika. A ni to nije dovoljno, već im se prijeti restrikcijama i to nakon ĹĄto je ogroman broj domaćinstava danima bio bez struje zbog vremenskih nepogoda – naglasili su iz MreĹže.

BILO i dobrih odluka Iz EPCG istiÄ?u da je isporuka unaprijed ugovorene struje otkazana zbog teĹĄke energetske situacije u regionu i da su bili primorani da “veoma male nedostajuće koliÄ?ine nadoknade novim uvozomâ€?. Tvrde da je EPCG u svim ugovorima pravno i finansijski zaĹĄtićen i da vanredni uvoz neće uzrokovati finansijsku ĹĄtetu, niti se odraziti na „novÄ?anike“ graÄ‘ana. Negiraju “tajni uvozâ€? jer se “tenderi sprovode u skladu sa zakonima o javnim nabavkama i energeticiâ€?. Navode da nijedna

kompanija ne kupuje nedostajuću struju odjednom za godinu, već shodno ekspertskim analizama na nedjeljnom, mjeseÄ?nom, kvartalnom i polugodiĹĄnjem nivou. Dodaju da struju nabavljaju od 20 meÄ‘unarodnih proizvoÄ‘aÄ?a i trgovaca, a “EFT u ukupnom uvozu u 2011. uÄ?estvuje 11,2 odsto i EPCG u ukupnoj trgovini EFT-a uÄ?estvuje sa 0,7 odstoâ€?. Ocjenjuju neopravdanim optuĹžbe na raÄ?un menadĹžmenta, koji je pravovremenim i ispravnim odlukama o uvozu uĹĄtedio 40 miliona 2009. nakon Ä?ega su padale cijene struje.

U MANS-u kaĹžu da će korist od aktuelne situacije imati partneri EPCG, poput EFT-a biznismena  -  ć . - Ugovori o uvozu i izvozu struje su tajni, tenderska procedura van kontrole sistema javnih nabavki, jer je to omogućeno Zakonom o javnim nabavkama – istiÄ?u iz MANS-a. Oni smatraju da je time otvoren ogroman prostor za malverzacije i korupciju, ĹĄto sve graÄ‘ani plaćaju kroz raÄ?une za struju. - Kada se uraÄ?una da je EPCG 2011. zavrĹĄio minusom od 40 miliona eura, proizilazi da će teĹžinu tih gubitaka osjetiti graÄ‘ani na svom dĹžepu. Ali, graÄ‘ani viĹĄe neće da plaćaju cijenu raznih ugradnji, zbog Ä?ega se mora postaviti pitanje odgovornosti menadĹžmenta za neodgovornu politiku koju vodi – smatraju u MANS-u. Iz EPCG kaĹžu da se gubitak neće odraziti na novÄ?anike graÄ‘ana, pozivajući MANS da personalizuje optuĹžbe o korupciji. - Ako brinu o „novÄ?aniku“ graÄ‘ana, predlaĹžemo da u teĹĄkim i sloĹženim trenucima po energetski sistem i oni ugase barem jednu sijalicu i pozovu graÄ‘ane da racionalno koristi energiju. Tako bi na vrlo konkretan naÄ?in, a ne manipulacijama, vodili brigu o njihovim „novÄ?anicima“ reagovali su iz EPCG.   


Foto: B.PEJOVIĆ

Pustili aluminijum za izvoz: Krivokapić

Metal izaťao iz fabrike, plata za sedam dana U ponedjeljak će svi biti na poslu, najavio je Rade Krivokapić, predsjednik Sindikata KAP-a

DOŽIĆ glavni kandidat

Prema nezvaniÄ?nim informacijama “Vijestiâ€?, inĹženjer  ĹĄ  Ĺžć najozbiljniji je kandidat za novog izvrĹĄnog direktora KAP-a, nakon ĹĄto drĹžava povrati vlasniĹĄtvo nad kompanijom do polovine ove godine. DoĹžić ima bogato iskustvo u radu u Elektrolizi gdje je svojevremeno obavljao posao upravnika u ovoj centralnoj cjelini KAP-a. kruga fabrike, predviÄ‘enog za izvoz, krene put Bara. Time je nakon dva dana

okonÄ?ana netrpeljivost nezadovoljnih radnika prema menadĹžmentu koji nije isplatio januarsku zaradu za oko 1.200 ljudi. - Predstavnici radnika, menadĹžmenta i Vlade potpisali su sporazum da zarada bude isplaćena 24. februara. Dogovoreno je da se formira posebna komisija koja će pomoći da se prebrode svi problemi u KAP-u u narednom prelaznom periodu – saopĹĄtio je “Vijestimaâ€?    ć, predsjednik Sindikata Aluminijuma. DrĹžava bi u naredna tri mjeseca trebalo da zbog neplaćanja raÄ?una za struju i krĹĄenja ugovora o poravnanju trebalo da raskine ugovor o partnerstvu sa CEAC Holdings Limitedom    , nakon Ä?ega bi drĹžava nakon ĹĄest godina trebalo da povrati većinsko vlasniĹĄtvo u aluminijumskoj kompaniji. Krivokapić je istakao da su sa poslodavcem dogovorili da se poniĹĄti odluka da se ljudi zaposleni u Upravnoj zgradi do daljeg poĹĄalju na prinudni odmor uz 80 odsto mjeseÄ?ne zarade. - U ponedjeljak će svi biti na poslu – saopĹĄtio je Krivokapić. JuÄ?eraĹĄnjem dogovoru prethodio je u prijepodnevnim Ä?asovima sastanak ministra ekonomije      ć i predstavnika drĹžave u Bordu KAP-a   ĹĄ  Ĺžć sa Radom Krivokapićem, predsjednikom Sindikata Aluminijuma. Poslije toga, predstavnik najveće radniÄ?ke organizacije u KAP-u razgovarao je sa predsjednikom Borda KAP-a    !   i izvrĹĄnim direktorom " 

#  , nakon Ä?ega je i postignut dogovor o zavrĹĄetku protesta. 

PRODAJA: SteÄ?ajni upravnik priprema objavu novog oglasa za Ä?etvrtu privatizaciju nikĹĄićke fabrike

Drugi tender za Ĺ˝eljezaru u utorak  ĹĄć – Novi oglas za prodaju nikĹĄićke Ĺ˝eljezare, prema rijeÄ?ima steÄ?ajnog upravnika  ĹĄć , najvjerovatnije će u sredstvima informisanja biti objavljen u utorak. - OdluÄ?io sam da joĹĄ malo saÄ?ekam, da “osluĹĄnem“ trĹžiĹĄte i vidim koja je to cijena koja ne bi bila “prejakaâ€? a koja opet ne bi bila niska. Ĺ˝elim da vidim da li ću dobiti joĹĄ neke signale od zainteresovanih investitora, jer ne Ĺželim da se istrÄ?im. Povjeriocima je najbitnije kolika će biti cijena, dok je za fabriku i radnike najvaĹžnije pronaći partnera koji će nastaviti poslovanje i investirati, ĹĄto je i interes grada i drĹžave. U svakom sluÄ?aju odluka će biti zakonita, racionalna i najpovoljnija za namirenje povjerilaca - kazao je PeriĹĄić. Na preliminarni oglas za prodaju nikĹĄićke Ĺ˝eljezare po cijeni od 30 miliona eura, koji je objavljen 5. januara, niko

Opipava “pulsâ€? trĹžiĹĄtu: PeriĹĄić nije dostavio ponudu. PeriĹĄić nije precizirao kolika će biti nova cijena niti da li će se Ĺ˝eljezara prodati putem javnog nadmetanja ili sakupljanjem ponuda. Od pet Ä?lanova Odbora povjerilaca, njih tri, koji predstavljaju drĹžavu, poresku upravu i radnike, saglasni su da se Ĺ˝eljezara proda putem

Foto: I.PETRUŠIĆ

javnog nadmetanja, pod uslovom da poÄ?etna cijena ne bude manja od 15 miliona eura. "  Ä? ć, predstavnik radnika, imao je joĹĄ jedan uslov - da budući vlasnik zadrĹži sve zaposlene i ponudi dobar investicioni program, koji bi garantovao opstanak i kvalitetan rad fabrike.

TROĹ E 10 odsto ugovorene koliÄ?ine struje Ĺ to se tiÄ?e proizvodnje ona je, prema rijeÄ?ima steÄ?ajnog upravnika Ĺ˝eljezare Veselina PeriĹĄića, svedena na minimum. - IspoĹĄtovali smo preporuku Vlade o smanjenju potroĹĄnje elektriÄ?ne energije. Koristimo samo deset odsto u odnosu na ugo-

vorenu energiju i to je onaj minimum ispod koga ne moĹžemo. Radimo tek toliko da se ne moĹže reći da smo prestali sa proizvodnjom. TakoÄ‘e je bitno napomenuti da radimo samo u periodu kada je jeftina energija – dakle noću i nedjeljom“, kazao je PeriĹĄić.

Protiv javnog nadmetanja i poÄ?etne cijene, ne manje od 15 miliona eura, bila je kompanija Rekupero, dok se bivĹĄi vlasnik, holandska kompanija Montenegro speĹĄlti stils (MNSS) nije izjasnila, iako je ranije zvaniÄ?no dostavila miĹĄljenje da je suma previsoka i da bi, u sluÄ?aju umanjenja i oni dostavili ponudu o preuzimanju fabrike, u kojoj od 15. maja proĹĄle godine proizvodnju organizuje nikĹĄićka kompanija Neksan. Razlog njihovog neizjaĹĄnjavanja je Ä?injenica da je predstavnik radnika, Janko VuÄ?inić i dalje Ä?lan Odbora. - Apelacioni sud joĹĄ nije donio odluku i dok se to ne dogodi VuÄ?inić će i dalje biti Ä?lan Odbora. Ja ću odluku Apelacionog suda ispoĹĄtovati kakva god da bude, ali smatram da je mnogo vaĹžnije traĹžiti partnera koji bi ponudio dobru cijenu nego se baviti perifernim stvarima kazao je steÄ?ajni upravnik. U Ĺ˝eljezari je sredinom aprila, na zahtjev većine radnika, uveden steÄ?aj a poÄ?etkom novembra je odbijen plan reorganizacije, koji je podnio bivĹĄi vlasnik, i proglaĹĄen bankrot. Kada je uveden steÄ?aj, Ĺ˝eljezara je brojala 1.412 radnika, a nakon sprovoÄ‘enja socijalnog programa u fabrici ih je ostalo svega 317.  

KVAKA: Rusima bi prekinuli pomoć za struju, OCJENA: ali to ne vaŞi za KAP u drŞavnom vlasniťtvu Vujica Lazović o KAP-u

Nema kraja subvencijama Bez

mnogo izbora

KAP će i u drĹžavnim rukama imati povlastice za struju    - Poreski obveznici će nastaviti da plaćaju subvencije za struju Kombinatu aluminijuma, kojim bi upravljala drĹžava. - Nismo spremni da subvencioniĹĄemo KAP, osim u sluÄ?aju kada je u drĹžavnom vlasniĹĄtv u – rekao je premijer '  , ĹĄć u intervjuu TV Vijesti. LukĹĄić je izjavio prethodne sedmice da “ne stoji da će ruskom partneru biti omogućene nove subvencije". Ako bi odmah poÄ?eo raskid ugovora sa CEAC-om, otkazni rok Rusima bi, prema prvim prcjenama, trajao tri mjeseca, taman

Foto: Arhiva “Vijesti�

do kada Vladin partner ima pravo na ugovorene subvencije. - GraÄ‘ani finansiraju ruskog oligarha    jer mu godinama plaćaju subvencije za KAP, koji troĹĄi polovinu domaće struje iako bi fabrika na trĹžiĹĄtu mogla sama da je nabavlja – napomenuli su iz MANS-a. TrĹžiĹĄte je otvoreno za sve potroĹĄaÄ?e, osim domaćinstva i da je ruski vlasnik nabavljao struju van Crne Gore, ne bi je uvozili za domaće potrebe.  

   %&#'()*' **+ – Vlada nema mnogo izbora kada je rijeÄ? o Kombinatu aluminijuma (KAP), ocijenio je vicepremijer Vujica Lazović i dodao da i uvoÄ‘enje steÄ?aja, kao jedna od alternativa za rjeĹĄavanje problema u toj kompaniji, sa sobom nosi odreÄ‘eni rizik. - NaĹžalost dovedeni smo u situaciju da nemamo mnogo izbora. Ono ĹĄto će biti determinanta naĹĄeg djelovanja u narednom periodu kada je u pitanju KAP jeste da traĹžimo model koji će biti od koristi, a ne na ĹĄtetu graÄ‘ana, poreskih obveznika, ukupne druĹĄtvene zajednice i drĹžave - rekao je Lazović nakon potpisivanja Memoranduma o saradnji sa predstavnicima Telenora. On je kazao da je to zahtjevan zadatak, koji, izmeÄ‘u ostalog, podrazumijeva i obezbjeÄ‘ivanje jeftinog izvora elektriÄ?ne energije.

       

DOGOVOR: Radnici KAP-a prekinuli proteste

   – Radnici Kombinata aluminijuma postigli su juÄ?e popodne dogovor sa poslodavcem i predstavnicima Vlade i u 16 Ä?asova pustili da viĹĄe od 1.000 tona lagerovanog aluminijuma iz







   








   

  

       


 ĹĄ

   



Ugovoreno za TV In a dosuđeno RTCG

   - Radio-televizija Crne Gore (RTCG) prenosiće utakmice fudbalske Lige ĹĄampiona po cijeni koju je ugovorio    ć, ali za TV In. Vojvodić nije Ĺželio da odgovori na pitanja “Vijestiâ€? u vezi sa ugovorom koji je potpisao u vrijeme kada je bio na Ä?elu TV In i okolnostima pod kojim se to atraktivno takmiÄ?enje preselilo na RTCG. On je rekao da je drĹžavna televizija izdvojila 180.000 eura kako bi graÄ‘ani putem RTCG pratili majstorije  i druĹĄtva. “Prenose ćemo finansirati od marketinga, a ne od novca iz budĹžetaâ€?, istakao je Vojvodić. Iz ĹĄvajcarske kompanije TEAM koja prodaje TV prava

BANKARSKA garancija tajna

Vojvodić nije Ĺželio da govori o tome koja je banka dala garanciju TV In prilikom kupovine prava. Ĺ vajcarci su odbili da objasne TV Vijesti, koja je, takoÄ‘e, uÄ?estovala na tenderu, ĹĄta se desilo sa garancijom koja je trebalo da bude bezuslovno aktivirana nakon raskida ugovora sa TV In. Ako bi UEFA odluÄ?ila da zaĹĄtiti svoj interes, banka koja je dala garanciju ostala bi bez iznosa koji je TV In ostala duĹžna. UEFA je imala i pravo da aktivira garanciju, a je saznao da će ugovor sa TV In biti raskinut, ili je, pak, joĹĄ bio prvi Ä?ovjek privatne televizije. U svakom sluÄ?aju, sigurno da je bio upoznat sa deĹĄavanjima

potom zakljuÄ?i ugovor sa bilo kojom televizijom u Crnoj Gori, pa i RTCG. To navode i Ĺ vajcarci u dopisu upućenom TV Vijesti, ali i konstatuju da tenderska dokumentacija uopĹĄte ne predviÄ‘a raskid ugovora. “U takvim okolnostima naĹĄa je volja ĹĄta ćemo sa vraćenim pravima... i to smo uradili kao ĹĄto bi uradili na tenderu za 2009/12. Da nijesmo postigli dogovor sa TV In, otiĹĄli bi kod drugorangiranog ponuÄ‘aÄ?a, a to je bila RTCG . Vjerujemo da je to uraÄ‘eno na fer naÄ?inâ€?, piĹĄe u dopisu.

jedan oko 900.000 eura. Na tom tenderu uÄ?estvovale su joĹĄ neke televizijske kuće iz Crne Gore, meÄ‘u njima i drugorangirana RTCG, koja je,

Posebno pitanje je da li je Vojvodić već bio u RTCG kada je saznao da će ugovor sa TV In biti raskinut, ili je, pak, joĹĄ bio prvi Ä?ovjek privatne televizije. U svakom sluÄ?aju, sigurno da je bio upoznat sa deĹĄavanjima u TV In UEFA, takoÄ‘e, nijesu Ĺželjeli da odgovore na pitanja “Vijestiâ€? kada je i kako ugovor sa TV In raskinut i ko je i kada to inicirao. “NaĹžalost, ne moĹžemo komentarisati vaĹĄa pitanja zbog povjerljive prirode ugovora i sa TV In i sa RTCGâ€?, saopĹĄtili su iz kompanije TEAM “Vijestimaâ€?. Nijesu odgovorili ni kada je i kako RTCG informisan da je ugovor sa TV In raskinut, ili da će se to dogoditi, niti da li su oni informisali menadĹžment RTCG o tome, ili su, pak, iz drĹžavne televizije sami traĹžili televizijska prava na Ligu ĹĄampiona. Posebno pitanje je da li je Vojvodić već bio u RTCG kada

u TV In. Vojvodić ni Ĺ vajcarci nijesu Ĺželjeli da odgovore ko je odredio cijenu za koju je RTCG dobio prava na prenose, kao i kolika je razlika izmeÄ‘u iznosa koji je TV In trebalo da plati i iznosa novog ugovora sa Javnim servisom, s obzirom na to da je ponuda RTCG za trogodiĹĄnji ugovor od 2009. do 2012. bila znaÄ?ajno niĹža od TV In. Prema nezvaniÄ?nim, ali pouzdanim informacijama “Vijestiâ€?, aktuelni generalni direktor RTCG je prije viĹĄe od tri godine, kao tadaĹĄnji prvi Ä?ovjek TV In, zakljuÄ?io ugovor sa Evropskom fudbalskom federacijom (UEFA) ugovor vri-

prema saznanjima “Vijestiâ€?, ponudila oko 450.000 eura. Ĺ vajcarci su, takoÄ‘e, odbili da odgovore na pitanje “Vijestiâ€? da li je TV In plaćala rate kako je predviÄ‘eno tenderskom dokumentacijom, ili je sa

Vojvodićem zakljuÄ?en drugaÄ?iji aranĹžman. U skladu sa pravilima firme TEAM, u koje su “Vijestiâ€? imale uvid, pravo prenosa se moĹže platiti odjednom, 10 dana nakon potpisivanja ugovora, ili u

Sa TV In donio Mesija i druĹĄtvo: Vojvodić viĹĄe rata, ali uz “obezbjeÄ‘ivanje pune, bezuslovne i neopozive garancije od banke razumno prihvatljive za UEFA koja pokriva sve obaveze plaćanjaâ€?. “Vijestiâ€? saznaju da je TV In pravo platila u ratama, ĹĄto podrazumijeva da je morala da ima bankarsku garanciju. Prema nezvaniÄ?nim informacijama “Vijestiâ€?, TV In, meÄ‘utim, izgleda da nije platila ni prvi dio sezone, navodno su se dogovorili da taj dio plati na rate. TV In je, navodno, plaćala pravo na prenose u aprilu unaprijed za sezonu, ali izgleda nije platila za 2011/12.

MOĹ˝E i u osam rata Prema dokumentu firme TEAM, u dijelu u kojem se govori o naÄ?inu plaćanja, trećina ukupnog iznosa plaća se prve godine emitovanja Lige ĹĄampiona u tri rate. Sljedeće godine isti iznos se plaća u dvije rate, a preostalih 300.000 eura za sezonu 2011/12, takoÄ‘e, u dvije rate, s tim da je

posljednja u januaru ove godine. RaÄ?unica po pravilima UEFA priliÄ?no je jasna - TV In je do januara ove godine trebalo da plati viĹĄe od 80 odsto ukupnog iznosa, odnosno oko 750.000 eura, sem ako Vojvodić sa Ĺ vajcarcima nije dogovorio drugaÄ?ije.

Pitanje je, meÄ‘utim, da li je bankarska garancija data samo za tekuću sezonu, kako im Ĺ vajcarci ne bi ukinuli pravo na prenose. Javna je tajna da je Vojvodić ostavio viĹĄemilionski gubitak u TV In, pa se, ako je rijeÄ? samo o ekonomskom motivu, ta privatna televizija zbog nedostatka novca odrekla prava na prenos najatraktivnijeg fudbalskog takmiÄ?enja, koje će biti okonÄ?ano finalom u Minhenu 19. maja. Kada je Vojvodić krajem oktobra 2011. godine, TV In je, treću godinu zaredom, uveliko prenosila utakmice, ali su sa njim na RTCG otiĹĄli i Barsa, ManÄ?ester junajted, Real... Savjet RTCG je u utorak, na dan kada je i nastavljena Liga ĹĄampiona, i zvaniÄ?no odobrio kupovinu prava na prenose utakmica. Savjet je ranije dao naÄ?elnu saglasnost, a direktorica TVCG     ć je najavila prenose joĹĄ 20. decembra proĹĄle godine - gotovo mjesec prije nego ĹĄto je TV In trebalo da plati posljednju ratu.  Ć

POR AVNANJE: Vlasnik restorana “Pod ploÄ?omâ€? izvinio se Kotoraninu Andriji SamardĹžiću zbog incidenta iz 2010. godine

Pavićević da donira 700 eura

Dobio i izvinjenje: SamardŞić

Foto: S.PRELEVIĆ

   – Osnovni sud u Podgorici obavezao je vlasnika restorana “Pod ploÄ?omâ€?,  ĹĄ  ć ć, da zbog diskriminacije Kotoranina    Ĺžć uplati donaciju od 700 eura UdruĹženju mladih sa hendikepom Crne Gore. Tako je poravnanjem okonÄ?an sudski spor pokrenut zbog incidenta iz novembra 2010. godine, kada je vlasnik restorana “Pod ploÄ?omâ€? zabranio SamardĹžiću da bude u restoranu, jer je bio u pratnji psa vodiÄ?a. “TuĹženi je Andriji SamardĹžiću uputio iskreno izvinjenje zbog svega ĹĄto se desilo u njegovom restoranu, i istakao da su tuĹžilac i ostali korisnici pasa vodiÄ?a dobro doĹĄli kao gosti u lokal 'Pod ploÄ?om'â€?, saopĹĄteno je iz Centra za antidiskriminaciju “Ekvistaâ€?. Osnovni sud je, nakon toga, obavezao Pavićevića da kao vid naknade za pretrpljenu

nematerijalnu ťtetu Andrije SamardŞića uplati donaciju od 700 eura UdruŞenju, i to u roku od 15 dana. U prvom sudskom sporu zbog diskriminacije osoba sa invaliditetom od usvajanja Zakona o zabrani diskriminacije,

Centra za antidiskriminaciju 'Ekvista', kao ni advokatice Daliborke KneĹžević nije bio novÄ?ana naknada, od tuĹženog Pavićevića nijesu traĹženi troĹĄkovi nastali u toku voÄ‘enja spora. PodrĹžavamo rjeĹĄavanje sluÄ?aja na navedeni naÄ?in,

U prvom sudskom sporu zbog diskriminacije osoba sa invaliditetom od usvajanja Zakona o zabrani diskriminacije, SamardĹžić i njegova advokatica Daliborka KneĹžević su tuĹžili vlasnika restorana RadoĹĄa Pavićevića zbog diskriminacije i traĹžili naknadu za nematerijalnu ĹĄtetu od 7.000 eura. SamardĹžić i njegova advokatica   Ĺž ć su tuĹžili vlasnika restorana RadoĹĄa Pavićevića zbog diskriminacije i traĹžili naknadu za nematerijalnu ĹĄtetu od 7.000 eura. “S obzirom na to da motiv

meÄ‘utim, to nikako ne znaÄ?i da se ubuduće onima koji krĹĄe Zakon o zabrani diskriminacije treba pruĹžati mogućnost da proÄ‘u bez teĹžih sankcijaâ€?, saopĹĄteno je iz Centra. Iz Centra su podsjetili da je tuĹžba podnesena 9. decembra

2010. godine, te da su u meÄ‘uvremenu pokuĹĄali sa mirnim rjeĹĄavanjem spora, ĹĄto nije rezultiralo uspjehom, jer se vlasnik restorana “Pod ploÄ?omâ€? nije odazvao pozivu za medijaciju. SamardĹžiću ovo nije prva neprijatnost od kada koristi psa vodiÄ?a, jer je 2010. godine doĹživio i u restoranu “Carineâ€?, ali je taj incident zavrĹĄen izvinjenjem vlasnika ÄŒ  

ć, nakon Ä?ega se odustalo od pokretanja postupka. U negativnim iskustvima “led je probilaâ€?      ĹĄ u decembru 2008. godine, kada joj je gradonaÄ?elnik Podgorice      ĹĄ zabranio da uÄ‘e u zgradu Glavnog grada, na svoje radno mjesto u pratnji psa vodiÄ?a. SluÄ?aj je dobio sudski epilog, i to u korist slabovide sluĹžbenice, ali presuda joĹĄ nije izvrĹĄena. Ä?

       

LOPTA JE OKRUGLA: DrŞavna televizija za 180.000 eura kupila prenose Lige ťampiona, koju je TV In ranije obezbijedio Rade Vojvodić




ĹĄ

   

 

       

ODLUKA: Operativni ĹĄtab ne zna kada će biti ukinuto vanredno stanje i osposobljeni putevi, gradonaÄ?elnik Podgorice precizan:

Normalno od ponedjeljka Hrana prioritet: JanjuĹĄeviÄ?

I MugoĹĄa poÄ?eo da ĹĄtedi struju: Fotografije snimljene na Marezi sinoć (lijevo) i preksinoć Vanredno stanje i zabrana saobraćaja u glavnom gradu potrajaće joĹĄ dva dana, kada bi prema najavama gradonaÄ?elnika    ĹĄ trebalo biti prekinuto. „O tome će Krizni ĹĄtab odluÄ?ivati u nedjelju. Situacija je stabilna tako da ne bi trebalo da bude razloga da se od ponedjeljka ne prekine vanredno stanje“, kazao je MugoĹĄa. Kada će se to desiti na teritoriji drĹžave juÄ?e nijesu mogli da preciziraju iz Operativnog ĹĄtaba za vanredne situacije, gdje oÄ?ekuju da će vrlo brzo biti puĹĄten saobraćaj za privatne automobile od Podgorice prema Ko-

laĹĄinu. „Prioritet imaju teretna vozila koja prenose hranu, energente i ljekove prema sjeveru, KolaĹĄinu, Bijelom Polju, Mojkovcu“, kazao je pomoćnik direktora Uprave policije    ĹĄ  ć na konferenciji Operativnog ĹĄtaba. On nije Ĺželio da precizira kada bi saobraćaj u potpunosti mogao biti normalizovan, objaĹĄnjavajući da je „to nadleĹžnost inspektora za puteve koji će dati predlog Operativnom ĹĄtabu, a on će donijeti definitivnu odlukuâ€?. On je naveo da je Beranama, RoĹžajama i Plavu stiglo gorivo na benzinskim pum-

pama, tako da ga ima u dovoljnim koliÄ?inama. „Stiglo je gorivo i za beransku bolnicu, dovoljno za sljedećih osam dana“, kazao je on i podsjetio da je u Andrijevici većina seoskih puteva neprohodna, u Danilovgradu i na Cetinju se raĹĄÄ?iťćavaju putevi do seoskih podruÄ?ja, dok su na Ĺ˝abljaku neprohodni pravci prema Ĺ avniku i Bukovici. „U PluĹžinama je stanje znatno bolje, jer je put prema NikĹĄiću otvoren, dok je put koji vodi prema Šćepan polju i dalje zatvoren. U Pljevljima se oteĹžano saobraća na većini putnih pravaca“, kazao je JanjuĹĄević.

Foto: B.PEJOVIĆ

Predstavnik Operativnog centra za vanredne situacije   Šć ! ć kazao je da je teĹžiĹĄte helikopterskih aktivnosti juÄ?e bilo na evakuaciji bolesnika iz nepristupaÄ?nih sela sjevenih opĹĄtina do KliniÄ?kog centra Crne Gore. „Ukupno je bilo 10 evakuacija, od toga jedno dvogodniĹĄnje dijete i tri nepokretrna bolesnika. Dostavili smo hrane PluĹžinama, KolaĹĄinu i Mojkovcu“, kazao je on. Helikopteri iz Slovenije i GrÄ?ke, koji su pomagali u evakuaciji svoju misiju u Crnoj Gori su zavrĹĄili, pa će od danas pomoć pruĹžati heli-

TOKOM vikenda sunce

Prema prognozi HidrometeoroloĹĄkog zavoda, danas će na jugu biti preteĹžno sunÄ?ano uz povremeno malu ili umjerenu oblaÄ?nost, na sjeveru promjenljivo oblaÄ?no sa sunÄ?anim intervalima, a tokom jutra tek ponegdje je moguć slab snijeg. U nedjelju prije podne sunÄ?ani intervali, u drugom djelu dana nao-

blaÄ?enje koje će krajem dana i tokom noći ponegdje usloviti padavine. U ponedjeljak će biti oblaÄ?no, na jugu kiĹĄa, na sjeveru snijeg koji će se u niĹžim predjelima smjenjivati sa kiĹĄom. Tokom popodneva oÄ?ekuju se intenzivne padavine, mjestimiÄ?no umjerene koliÄ?ine. U utorak postepena stabilizacija vremena, uglavnom tokom poslijepodneva

oÄ?ekuje se smanjenje oblaÄ?nosti i suvo vrijeme. U srijedu promjenljivo oblaÄ?no sa sunÄ?anim intervalia. Vjetar slab do umjeren, istoÄ?nih smjerova. Temperatura vazduha u porastu, uz manja kolebanja. Narednih dana, uglavnom u niĹžim predjelima, porast temperature vazduha usloviće postepeno otapanje snijeĹžnog pokrivaÄ?a.

kopter Hrvatskog ratnog zrakoplovstva i protuzraÄ?ne obrane, koji je sinoć doletio na vojni aerodrom u Golubovcima.    ć iz Ministarstva vanjskih poslova i evropskih integracija je saopĹĄtio da je u toku juÄ?eraĹĄnjeg dana evakuisano i nekoliko desetina stranih drĹžavljana iz KolaĹĄina, koji su prebaÄ?eni u Podgoricu. Na raÄ?un solidarnosti za ublaĹžavanje posljedica obilnih snijeĹžnih padavina i olujnog vjetra do sada je uplaćeno 224.354 eura. Predstavnik Elektroprivrede   ć kazao je da je juÄ?e bilo oko 400 do 450 domaćinstava koji nemaju struju. „NajteĹže situacije bile su na podruÄ?ju Tuzi i Zete, ĹĄireg podruÄ?ja Podgorice, kao i ĹĄireg podruÄ?ja Danilovgrada. Trenutno je jako teĹĄka situacija na podruÄ?ju opĹĄtine NikĹĄić, trafo-rejon PluĹžine. Nekoliko puta pokuĹĄavali smo da saniramo te kvarove, ali zbog ogromnih smetova nijesmo bili u mogućnosti“, rekao je on i ponovo apelovano na graÄ‘ane da ĹĄtede struju.

U podgoriÄ?kom Zavodu za hitnu medicinsku pomoć tokom juÄ?eraĹĄnjeg dana obavljeno je 111 pregleda, od Ä?ega 18 pacijenata sa prelomima zadobijenim od pada. Urgentni centar zbrinuo je juÄ?e 23 povrijeÄ‘ene osobe, dok su ljekarske ekipe podgoriÄ?kog Doma zdravlja obavile 236 patronaĹžnih posjeta i evakuisali do najbliĹžih zdravstvenih ustanova ĹĄest pacijenata. UgroĹženom stanovniĹĄtvu tokom juÄ?eraĹĄnjeg dana dostavljeno je 37 paketa hrane, a joĹĄ 50 biće podijeljeno danas. DesetoÄ?lana porodica GaĹĄi koja je bila nastanjena izvan kampa na Vrelima ribniÄ?kim evakuisana je i smjeĹĄtena u kasarni Masline. MugoĹĄa je najavio da bi tokom dana pomoć trebalo da bude dopremljena i za 15 porodica u Komanima. GradonaÄ?elniku su zasmetale spekulacije graÄ‘ana da se gradske i prikradske ulice Ä?iste prema partijskoj pripadnosti. „Takvih komentara biće u serijama nakon ĹĄto proÄ‘e sva ova nevolja. Krizni ĹĄtab time se neće baviti. Predsjednici svih mjesnih zajednica dobili su jasne instrukcije o prioroitetima a to su Ä?iťćenje glavnih saobraćajnica, na intervencije do grobalja i do pristupa trafo-rejonima, eventualno i do kuća u kojima je prijavljeno da ima teĹže bolesnih osoba“, kategoriÄ?an je bio MugoĹĄa. On je opomenuo graÄ‘ane da ne pale samoinicijativno uliÄ?nu rasvjetu, ĹĄto se samo u KuÄ?ima deĹĄavalo tri puta.  Ä? 

PRUGA: Najavljeno normalizovanje saobraćaja na Şeljeznici i zavrťetak vaŞnih poslova

Kraj remonta barske i nikĹĄićke pruge   - Predsjednik Vlade  ĹĄ ć kazao je juÄ?e da je za ovu godinu, kada je rijeÄ? o ĹželjezniÄ?koj infrastrukturi, posebno znaÄ?ajno ĹĄto će se zavrĹĄiti generalni remont pruge Bar-Vrbnica i remont i elektrifikacija pruge Podgorica-NikĹĄić. On je nakon posjete Ĺ˝eljezniÄ?koj infrastrukturi (Ĺ˝ICG) podsjetio da je prethodnih mjeseci u Ĺželjeznici investirano mnogo, neĹĄto iz donacija, neĹĄto iz kredita. „Sva ulaganja imaju za cilj da se brzina na cijeloj pruzi podigne na 80 kilometara. Potrebno je da se jednaka dinamika ulaganja desi i u Srbiji kako bi naĹĄa pruga u potpunosti imala efekat koji treba da ima“, kazao je LukĹĄić, dodajući da na glavnoj pruzi nije raÄ‘en generalni remont od puĹĄtanja u saobraćaj 1976. godine. On je rekao da će pruga „i kada se izgradi autoput ostati jedan od vitalnih kanala ko-

VOZOM jednom dnevno Bijelo Polje - Beograd

IskoriĹĄteno samo 20 odsto potencijala pruge munikacije, posebno kada je rijeÄ? o robnom prometu“. „U ovom trenutku koristi se samo 20 odsto onoga ĹĄto je potencijal pruge. Ĺ˝eljezniÄ?ka infrastruktura je u prethodnom periodu i tokom vanrednog stanja pokazala visok nivo organizovanosti i,

naĹžalost, dok lavine i usovi nijesu ozbiljnije poremetili saobraćaj bila jedna od osovina transporta prema sjeveru“, rekao je LukĹĄić, dodajući da je Ĺ˝IGC na pravome putu i da moĹže biti primjer i u regionu. Predsjednik odbora direk-

Iz Ĺ˝eljezniÄ?kog prevoza (Ĺ˝PCG) juÄ?e je saopĹĄteno da je, nakon viĹĄednevne pauze, uspostavljen ĹželjezniÄ?ki saobraćaj izmeÄ‘u Crne Gore i Srbije. „IzmeÄ‘u Bijelog Polja i Beograda uspostavljen je putniÄ?ki saobraćaj i za sada saobraća po jedan voz u oba praca. Iz Bijelog Polja za Beograd voz polazi 22:35, a stiĹže u 5:53. Iz Begrada za Bijelo Polje u 9:10, a stiĹže u 16:50“, saopĹĄteno je iz Ĺ˝PCG. „ŽeljezniÄ?ki prevoz je u saradnji sa Ĺ˝eleznicama Srbije obezbijedio lokomotivu kojom je provjerena mogućnost saobraćaja lokomotiva izmeÄ‘u Bijelog Polja i Mojkovca, kao i obezbjeÄ‘ena prohodnost kolosjeka u stanici Bijelo Polje i ukrsnici KruĹĄevo“, kaĹžu u Prevozu. Foto: L.ZEKOVIĆ

tora Ĺ˝ICG    ć kazao je da je trenutno glavni prioritet da se pruga ĹĄto prije uÄ?ini prohodnom, ali nije rekao kada će se to desiti. „Zaista maksimalno i posvećeno radimo. ProĹĄli smo Lutovo. Moji ljudi su pjeĹĄke stigli do zatrpanih maĹĄina,

tako da oÄ?ekujemo mnogo bolje rezultate i infromacije za sve ĹĄto vas interesuje moĹžda Ä?ak i veÄ?eras, ali bolje neka to ostane ipak za sjutra. Radimo na otvaranju pruge, pokrenuli smo mehanizaciju od KolaĹĄina prema Kosu i TrebeĹĄici. Osposobili smo već

juÄ?e od Bijelog Polja do granice sa Srbijom i do Mojkovca i danas smo već nekoliko kilometra krenuli od Mojkovca preme Trebaljevu i KolaĹĄinu i nadam se dobrim infromacijama sa terena“, rekao je Franović. 


 ĹĄ

   



Svaki drugi spreman da prijavi mito    – Korupcija je proĹĄle godine bila najprisutnija u zdravstvu, carini i policiji, a u odnosu na 2010. godinu korupcije ima manje u institucijama obrazovanja i opĹĄtinskim sluĹžbama, pokazali su rezultati ispitivanja javnog mnjenja “Svijest javnosti o korupciji i upoznatost sa radom Uprave za antikorupcijsku inicijativuâ€?, koju je ta institucija uradila u saradnji sa Misijom OEBS-a u Crnoj Gori. Korupcija je na istom nivou kao i proĹĄle godine, stav je 42,1 odsto ispitanika, dok je u proĹĄlogodiĹĄnjem istraĹživanju taj stav zastupalo 49 odsto ispitanika. “Generalno uzevĹĄi, ispitanici smatraju da je nivo korupcije smanjen (40,1 u 2011, odnosno 30,9 odsto u 2010. godini), dok je u 2011. godini samo 8,9 ispitanika smatralo da je doĹĄlo do povećanja korupcije. Isti stav je dijelilo 10,9 odsto ispitanika u 2010. godiniâ€?. Ispitivanje koje je na uzorku od 1099 graÄ‘ana, u periodu od 15. do 29. decembra sproveo CEED Consulting pokazalo je da su najvaĹžniji uzroci pojave korupcije niska primanja drĹžavnih sluĹžbenika, nedostatak graÄ‘anske svijesti i odgovornosti o ĹĄtetnosti korupcije. Da je najviĹĄe ima u zdravstvu misli 18,6 odsto ispitani-

ka (18,5 u 2010), u policiji 13,3 odsto (14,5 u 2010), carini 15,9 (13,4 u 2010), inspekcijama 11,5 (12,5 u 2010), sudstvu 11,4 (10,8), opĹĄtinskim sluĹžbama 7,5 (9,3), u drĹžavnoj upravi 8,2 odsto u obje godine, obrazovanje 5,5 (7,7 odsto u 2010), dok samo 0,9 odsto smatra da korupcije ima u medijima (u 2010. je to smatralo 3,2 odsto). Skoro polovina ispitanika

(49,2 odsto) u istraĹživanju iz 2011. spremno je da prijavi korupciju Upravi za antikorupcijsku inicijativu (UAI), dok je znaÄ?ajan i broj onih koji je nikako ne bi prijavili 37,9 odsto. Kao i 2010. godine, najvaĹžniji razlog zbog kojeg ne bi prijavili korupciju je nedostatak povjerenja da će nadleĹžni organi postupiti po prijavi, da će prijava ostati anonimna i nesigurnost da bi se koruptivna aktivnost mogla dokazati. Rezultati ispitivanja su pokazali da je u 2011. godini smanjen broj graÄ‘ana kojima je upućivan zahtjev za davanje mita i to na 18,6 odsto, u odnosu na 2010. kada je taj pro-

cenat iznosio 33,2 odsto. Na pitanje da li su nekada ponudili neku vrstu mita, u najvećem broju sluÄ?ajeva istpitanici su odgovorili da nijesu i to njih 79,8 odsto. U 2011. smanjen je broj graÄ‘ana koji su priznali da su nudili neku vrstu mita (17,8 odsto), u odnosu na 2010. kada je taj procenat bio 30,6 odsto. IstraĹživanje je pokazalo da su za prisustvo korupcije podjednako odgovorni i primaoci i davaoci mita 66 odsto, dok 30 odsto ispitanika smatra da je veća krivica onog koji traĹži mito. Uprava policije i UAI prepoznate su kao organi kojima je moguće prijaviti korupciju, pa je oko 30 odsto odgovorilo da bi prijavili takve sluÄ?ajeve policiji, dok bi se UAI obratilo 31,4 odsto. Broj onih koji nijesu upoznati na koji naÄ?in mogu prijaviti korupciju smanjen je za oko osam odsto u odnosu na godinu

Da li ste nekada prilikom ostvarivanja svojih prava kod drĹžavnih/organa lokalne samouprave bili uslovljeni od bilo kog sluĹžbenika za davanje mita?

Da li ste nekada ponudili neku vrstu mita kako biste ostvarili pravo koje vam po zakonu pripada?

ranije i iznosi 19,8 procenata. GraÄ‘ani najviĹĄe povjerenja prilikom prijave korupcije, kao i 2010, imaju u Upravu policije i UAI, pri Ä?emu je povjerenje u policiju povećano, a u Upravu sma-

RATKOVIĆ: Rezultati ohrabruju Direktorica UAI   ć saopĹĄtila je da rezultati ispitivanja ohrabruju i da je Ä?ak 78 odsto ispitanika Ä?ulo za Upravu, dok viĹĄe od polovine prepoznaje njeno preventivno djelovanje. “VaĹžno je istaći i da oko 40 odsto ispitanika smatra da je nivo korupcije u 2011. smanjen, dok 42 odsto ispitanih smatra da je korupcija na istom nivou kao i u 2010. godini. Samo 8,9 odsto ispitanika smatra da je doĹĄlo do povećanja korupcijeâ€?, kazala je ona. Ratković vjeruje da nivo javne svijesti o ĹĄtetnosti korupcije konstantno raste i to “Upravi daje za pravo da oÄ?ekuje napredak u toj oblastiâ€?. Ona je ocijenila da zaslugu za rezultate nemaju samo drĹžavni organi, već i NVO sektor i mediji. UAI treći put realizuje ispitivanje graÄ‘ana o radu tog organa i povjerenja u napore u prevenciji korupcije. Ispitivanje je objavljeno i poÄ?etkom 2010. i 2011. godine.

njeno za oko pet odsto. Oko 73 odsto graÄ‘ana smatra da je donekle ili dovoljno informisano o problemima korupcije, dok 25,7 odsto smatra da uopĹĄte nije informisano o toj tematici. Ispitivanje je pokazalo da u narednom periodu graÄ‘ani od nadleĹžnih oÄ?ekuju povećanje broja prijavljenih sluÄ?ajeva korupcije, kao i pravosnaĹžnih presuda povodom toga. Istovemeno je smanjen procenat ispitanika koji smatraju da je potrebna veća transparentost u radu nadleĹžnih institucija i podizanje nivoa svijesti graÄ‘ana u cilju poboljĹĄanja efekta u borbi protiv korupcije. U odnosu na 2010. godinu, upoznatost sa UAI povećana je za 10 odsto, a smanjen je broj onih koji su Ä?uli za nju, ali ne znaju Ä?ime se bavi za ĹĄest odsto manje.  

KOMEDIJA: Nastavlja se farsa oko specijalne maĹĄine nestale iz kruga Solane

Svi znaju ko je uzeo bager i gdje je, ali nikako da ga naÄ‘u  - Uprava policije saopĹĄtila je “Vijestimaâ€? da nije istraĹžila sluÄ?aj nestalog bagera sa Solane “Bajo Sekulićâ€?, vrijednog oko 50 hiljada eura, jer joj nije podnijeta prijava o tom sluÄ?aju. “U vezi s pitanjem koje se odnosi na sluÄ?aj nestanka graÄ‘evinske maĹĄine u ulcinjskoj Solani, obavjeĹĄtavamo vas da Ispostavi policije u Ulcinju nije podnesena ovakva prijavaâ€?, navodi se u odgovoru naÄ?elnika ulcinjske Ispostave policije      ć. Odgovor policije dodatno mistifikuje sluÄ?aj bagera, koji je nestao usred dana, pred oÄ?ima nekolicine radnika. Vijesti, meÄ‘utim, posjeduju dokument koji je naslovljen na MUP, PodruÄ?nu jedinicu Ulcinj, a koji je u ime Odbora direktora potpisao  ĹĄ Ĺ   . U aktu pod rednim brojem 177, od 5. 7. 2011. Ĺ otra moli policiju da preduzme neophodne istraĹžne radnje radi pronalaska i vraćanja mini bagera oznake JCB- 8032.

“SluÄ?aj bagerâ€? na Ä?ekanju, jer policija joĹĄ nije dobila prijavu “Bager je vlasniĹĄtvo Euronatura, ali je ugovorom iz 2004. dat Solani na koriťćenje. To sredstvo 13. 12. 2010. godine, iznijeto je iz kruga Solane po nalogu tadaĹĄnjeg izvrĹĄnog direktora  ć, navodno na servisâ€?, piĹĄe u dopisu.

U tekstu se naglaĹĄava da je 17. juna proĹĄle godine, radnik Solane   ć, po nalogu v.d. izvrĹĄnog direktora  ĹĄ   ć, ispitao kako je nestao mini bager. “Mitrović je u svom izvjeĹĄtaju na-

NA REMONT zbog gusjenica? “Vijestiâ€? su već objavile djelove Mitrovićevog izvjeĹĄtaja, koji je prema tvrdnjama iz Solane, proslijeÄ‘en i policiji uz zahtjev za istragu. Mitrović je naveo imena svih ljudi koji su na bilo koji naÄ?in uÄ?estvovali u transportu i naglasio da pisanih tragova nema. “Pisani dokaz postoji samo u raÄ?unaru sekretarice, koja je pisala nalog. Zanimljivo je da ni na kapiji, koju je tada obezbjeÄ‘ivala firma 'Guardian', nema dokaza o tomeâ€?, piĹĄe u dopisu. Mitrović je internom istragom doĹĄao do saznanja da je bager iz kruga Solane iznijet zbog remonta gusjenica. “To je bilo neprihvatljivo za rukovaoca maĹĄine Ä?   Ä‘ koji je rekao da se remont moĹže obaviti i u krugu Solane. Ali, to nije pomoglo. Od tada se bageru gubi svaki tragâ€?, napisao je Mitrović u dopisu Rosandiću. Bager je, prema njegovim rijeÄ?ima, iskljuÄ?ivo sluĹžio za potrebe odrĹžavanja staniĹĄta ptica u moÄ?varnim predjelima kruga Solane. veo i imena zaposlenih koji su uÄ?estvovali u transportu maĹĄine i oni vam stoje kao svjedoci. Kontaktirali smo i predstavnike Euronatura koja su nam potvrdili da nikada nijesu dali saglasnost da bager napusti krug Solane. Stoga sumnjamo da su maĹĄinu otuÄ‘ili nepoznati poÄ?inioci, pa vas molimo da preduzmete radnje i naÄ‘ete poÄ?inioce, te da Solani vratite bagerâ€?, piĹĄe na kraju dopisa. U Solani svi znaju “da je bager negdje u Budviâ€?, ĹĄto je “Vijestimaâ€? nedavno potvrdio i Rosandić. “Od policije nijesam dobio niĹĄta zvaniÄ?no, sem neformalne informacije da je bager na remontu negdje u Budviâ€?, kazao je tada Ro-

sandić. Uprkos tome, ĹĄto svi znaju gdje je maĹĄina, ko je dao nalog i ko su svjedoci, sluÄ?aj nestalog bagera i dalje je obavijen velom tajne... Policija tvrdi da nije ni dobila prijavu o kraÄ‘i, ali u Solani imaju dokument koji demantuje policiju. MoĹžda prijava nije ni stigla do policije, nego već sedam mjeseci joĹĄ putuje. U svakom sluÄ?aju, na potezu je tuĹžilaĹĄtvo koje bi ĹĄto prije trebalo da rijeĹĄi sluÄ?aj ove nesvakidaĹĄnje farse, prije nego ĹĄto nas “iĹĄamarajuâ€? meÄ‘unarodni sudovi, koje je preko njemaÄ?ke ambasade u Podgorici već angaĹžovao Euronatur.  Ć

       

ISTR AŽIVANJE: Najskloniji korupciji medicinski radnici, carinici i policajci






   

  

       




 ĹĄ

   



I Bigović povezan s Bojovićem    – Prema podacima Centra za istraĹživaÄ?ko novinarstvo u Beogradu (CINS) u okviru NUNS-a koje je objavio profil      ć navedeno je da je Baranin    ć bio povezan sa njim preko ubijenih   ć i    ć Centar za istraĹživaÄ?ko novinarstvo kao izvore informacija navodi viĹĄe od 50 dokumenata, ukljuÄ?ujući i preko hiljadu strana sudskih spisa o Bojoviću i njegovim saradnicima, kao i dokumentaciju o Bojovićevim kompanijama koje se nikada nisu pominjale u medijima. Bigović je jedan od Ä?etvorice osuÄ‘enih na po 30 godina za ubistvo visokog policijskog funkcionera    Šćć u Podgorici u avgustu 2005. Presuda je poniĹĄtena nedavno, pa slijedi novo suÄ‘enje u podgoriÄ?kom ViĹĄem sudu. U dokumentima CINS-a navode se osobe koje su povezane u ĹĄirokoj kriminalnoj mreĹži, ali uz podatak da su nabrojana lica povezana preko drugih veza, tako da to ukazuje da nije sigurna direktna veza izmeÄ‘u pomenutih. Veza Ljuba Bigovića sa Lukom Bojovićem je Cvetko Simić koji je prema CINS-u bio jedan od najpoverljivijih saradnika Bojovića. On je ubijen u februaru 2010. godine u Zagrebu.   ! "ć koji je okarakterisan kao jedan od najsurovijih ubica u kriminalnim krugovima priznao je hrvatskoj policiji da je ubio Simića i da je djelove njegovog tijela bacio u jezero. Prema policijskim nalazima, Simić je bio zaduĹžen za voÄ‘enje kladionica “TaĹĄâ€? u Beogradu, ali radio je kao iznajmljivaÄ? kuća koje su ko-

NA Šarićevoj adresi

Policija privodi Bigovića na suÄ‘enje (arhivski snimak) riťćne kao skloniĹĄta. Prema navodima CINS-a Simić je takoÄ‘e krijumÄ?ario narkotike za crnogorsko podzemlje, a pretpostavlja se da je dio novca koji je zaraÄ‘ivao koriťćen u finansiranju kriminalnih aktivnosti Bojovića. Druga veza Ljuba Bigovića sa Bojovićem je Ilija Novović Ä?ije je ugljenisano tijelo pronaÄ‘eno 24. aprila 2009. godine u SurÄ?inu u blizini Beograda. Novović je prvi put bio osuÄ‘en kada je imao samo 15 godina zbog nasilniÄ?kog ponaĹĄanja, a 1998.

osuÄ‘en je za nedozvoljeno noĹĄenje oruĹžja. On je 2007. uhapĹĄen zajedno sa Lukom Bojovićem i osuÄ‘en za ilegalno posjedovanje oruĹžja i falsifikovanje. OkruĹžni sud u Beogradu ga je 2008. godine osudio na dvije godine zatvora, a ubijen je taÄ?no godinu dana kasnije. Bio je vlasnik prodavnice “MARSâ€? u Beogradu, koja je zatvorena dva mjeseca nakon njegove smrti. U kakvoj poslovnoj saradnji su bili pomenuti sa Bigovićem nije navedeno. U policijskim izvjeĹĄtajima na

koje se poziva CINS piĹĄe da je Bigović kontrolisao grupu od osam ljudi.  ĹĄ     ć# lider RakoviÄ?kog klana koji se bavio reketiranjem, kako piĹĄe u izvjeĹĄtaju CINS-a, sa Bojovićem je bio u kontaktu preko Ljuba Bigovića. Stojković je uhapĹĄen 29. aprila 2010. godine u Beogradu, a osuÄ‘en je zbog trgovine kokainom i heroinom, kao i zbog iznude i posjedovanja oruĹžja. On je, navodno, viĹĄe puta viÄ‘an u druĹĄtvu Bojovića.

MAR ATON: Dragan Ä?urović iz NikĹĄića bije bitku sa sudovima da dokaĹže da je stan u KraĹĄićima njegov

MeÄ‘u osobama povezanim sa Lukom Bojovićem navodi se i Bjelopoljac $ $  ", koji je sa Bojovićem uÄ?estvovao u premlaćivanju %  &' ć 2002. godine u Beogradu. Oni su Elezovića tukli bejzbol palicama, oteli mu novac i prijetili mu da će mu ubiti sina ako ne odustane od optuĹžnice protiv njihovog prijatelja    Ĺžć Zbog nasilja nad Elezovićem, presuda nije donijeta zbog zastrajelosti predmeta. Ĺ  Ć

Of-ĹĄor firma “Taeda group LLCâ€? koja je registrovana u februaru 2009. godine u saveznoj drĹžavi Delaver u Americi, a Ä?iji je vlasnik bio Bojović preko   ć njegovog bliskog prijatelja koji je ubijen u Zagrebu registrovana je na istoj adresi kao Delaver-based preduzeća u vlasniĹĄtvu   Ĺ  ć, optuĹženog za ĹĄverc viĹĄe od Ä?etiri tone kokaina. Firma je imala otvoren bankovni raÄ?un u Hipo Alpe Adria banci, u njenoj filijali u Beogradu. Ĺ arić i Ä?lanovi njegove grupe imaju firme svuda po svijetu. NajÄ?eťće su koriťćene of-ĹĄor kompanije iz Delavera, jedne od saveznih drĹžava SAD, koja je poznata kao utoÄ?iĹĄte takozvanog prljavog kapitala. PraktiÄ?no, telefonom za samo nekoliko stotina dolara moĹže da se registruje firma a da se vlasnik uopĹĄte ne pojavi. To je najbolji naÄ?in za ubacivanje ovih para u legalne tokove. AmeriÄ?ka savezna drĹžava Delaver ima samo 6.500 kvadratnih kilometara i oko 870.000 stanovnika, ali je u finansijskom smislu jedna od najmoćnijih drĹžava SAD. Naime, Delaver je of-ĹĄor drĹžava, jedina na ameriÄ?kom kopnu. Propisi su veoma liberalni, pa je uvid u podatke o vlasnicima biznisa moguć samo uz sudsku odluku, a i tada se moĹže malo saznati.

VELIKA Ĺ TETA: PoĹžar u bjelopoljskom naselju

Uprkos presudi, traĹže iseljenje Izgorio servis u ĹĄć –  " Ä? ć iz NikĹĄića godinama pokuĹĄava da dokaĹže da je stan u KraĹĄićima koji je kupio 1999. godine njegovo vlasniĹĄtvo. Taman kada je uspio u tome – stvar kreće iz poÄ?etka. Zakazano je ponavljanje postupka a za 20. februar njegovo iseljavanje iz pomenutog stana. „Neću dozvoliti da me iko izbaci iz moje, zakonski steÄ?ene, imovine. Kada doÄ‘u toga dana da me isele svojim i Ĺživotima svoje porodice braniću ono ĹĄto je moje. Biće tu joĹĄ ljudi koji će mi pomoći da branim ono ĹĄto pokuĹĄavaju da mi otmu, ono ĹĄto sam zaradio na poĹĄteni naÄ?in“, kazao je Ä?urović. On je 1999. godine dobio stan na raÄ?un poslovne saradnje sa kompanijom koja je gradila zgradu. Dio je platio u novcu a dio je kompezovao na raÄ?un zavrĹĄnih radova koje je odradio na pomenutoj zgradi. Stan nije mogao da prevede na svoje ime jer je, kako je tada saznao, postojao spor oko zemljiĹĄta na kome je zgrada izgraÄ‘ena.

U toku spora saznao je da je njegov stan prodat jednoj Šveđanki. Tada kreće i novi spor a nova vlasnica stana se nikada nije u toku vođenja spora pojavila već su njene

njenog postojanja. Posijle devet godina voÄ‘enja razliÄ?itih sporova uspio je da dokaĹže da je stan njegov. „Skoro dvije godine nakon

Spor traje devet godina: KraĹĄići (arhivski snimak) interese zastupali razliÄ?iti punomoćnici koji su, kako Ä?urović tvrdi, imali neregularna ovlaťćenja, tako da je on poÄ?eo da sumnja i u istinitost

donesene pravosnaĹžne odluke stan je konaÄ?no zaveden kao moje vlasniĹĄtvo. Mislio sam da je mojim mukama kraj ali vlasnik zgrade, mimo svih

rokova i mimo svakog prava, jer je stan otuÄ‘io, traĹži ponavljanje postupka. I gle Ä?uda – i pored Ä?injenice da sam ja već bio useljen od strane suda, sudija ne poĹĄtujući odluku ViĹĄeg suda koji je naloĹžio da se ukinute radnje preispitaju a mene, kao izvrĹĄnog povjerioca, zaĹĄtiti od ove otimaÄ?ine, donosi bez ikakvog zakonskog osnova rjeĹĄenje u korist imaginarne Ĺ veÄ‘anke i zakazuje moje iseljenje iz stana“, ogorÄ?en je Ä?urović. O sluÄ?aju je, kako tvrdi, obavijestio tuĹžilaĹĄtvo, ali i Sudski savjet i predsjednicu Vrhovnog suda " %" . „TuĹžilaĹĄtvo zatvara oÄ?i pred ovim kriviÄ?nim djelima a Medenica se sloĹžila da su oÄ?igledne nezakonitosti u postupanju sudija. Zato ću biti prinuÄ‘en da pravdu potraĹžim i u drugim instancama koje posmatraju deĹĄavanja u pravosuÄ‘u Crne Gore, a ja ću, kada 20. februara doÄ‘u da me isele, povesti ’privatni rat’ protiv onih koji namjeravaju da otmu ono ĹĄto je moje“, poruÄ?io je Ä?urović.  

Nedakusima

    U poĹžaru koji je izbio sinoć oko 19 Ä?asova u Industrijskoj ulici u bjelopoljskom naselju Nedakusi izgorio je poslovni prizemni objekat vlasniĹĄtvo %    ć. Objekat je ranije bio u vlasniĹĄtvu poljokombinata „Bjelasica“ i sluĹžio kao servis tog preduzeća .U vrijeme tranzicije objekat je prodat i pretvoren u auto-servis. Bulatović je nedavno kupio taj objekat i

opremao ga za poslovni prostor. Kako saznajemo, u vrijeme izbijanja poĹžara u njemu je bila uskladiĹĄtena veća koliÄ?ina auto-djelova i nekoliko automobila. Vatrogasci su odmah po dojavi intervenisali sa nekoliko vozila. Istraga koja slijedi utvrdiće uzrok poĹžara i materijalnu ĹĄtetu koja je prema prvim pokazateljima velika. ÄŒ

REAGOVANJE  U tekstu „Priznao gdje je zakopao ćup“ objavljenom u „Vijestima“ u Ä?etvrtak 16. februara, navodi se ime poÄ?inioca pljaÄ?ke zlatare % "  " ć. Zbog javnosti i brojne rodbine koji su nas ovim povodom zvali sa svih strana, odbacujemo bilo kakvu umijeĹĄanost u taj dogaÄ‘aj naĹĄeg sina % "   " ć iz Bara, koji je trenutno u Hong Kongu, gdje je kao drugi oficir ukrcan na brod „Titan“ kompanije CMA. Objavljivanje informacije o identitetu poÄ?inioca pljaÄ?ke zlatare nanijelo nam je veliku ĹĄtetu i uznemirenje -navodi se u reagovanju porodice Curanović iz Bara.

       

PODZEMLJE: Beogradski Centar za istraĹživaÄ?ko novinarstvo objavio mreĹžu saradnika posljednjeg ĹĄefa Zemunskog klana




       

   NJEMAC prevario Rusa za 234.000 eura Foto: Arhiva “Vijesti�

Rus dao novac za apartmanski kompleks pa izvisio: Budva    Budvanska Filijala za suzbijanje privrednog kriminaliteta podnijela je kriviÄ?nu prijavu protiv firme “Operantio Trading Montenegroâ€? iz Budve i njenog bivĹĄeg izvrĹĄnog direktora njemaÄ?kog drĹžavljanina       , zbog sumnje, da su izvrĹĄili kriviÄ?no djelo zloupotreba poloĹžaja u privrednom poslovanju, Ä?ime su sumnja da su oĹĄtetili ruskog drĹžavljanina  za iznos od 234.000 eura. Kornijenko se sumnjiÄ?i da je u periodu dok je bio izvrĹĄni direktor i ovlaťćeni predstavnik firme „Operantio Trading Montenegro“, prevario Rusa. “Nakon zakljuÄ?enja ugovora o zajedniÄ?kom investiranju, od 20. avgusta 2008. godine, sa oĹĄtećenim V.A., kojim se obavezao da će ga u svojstvu suinvestitora –kupca u projektu izgradnje apartmanskog kompleksa „Sky“ u naselju Prijevor, uvesti u posjed apartmana naznaÄ?enog u pomenutom ugovoru, u dogovorenom roku, nakon ĹĄto V.A. uplati 234.000 eura", navodi se u saopĹĄtenju Uprave policije. 

DNK otkrio lopova    SluĹžbenici Ekspoziture za suzbijanje imovinskog kriminaliteta PJ Podgorica podnijeli su izvjeĹĄtaj protiv   Šć  ć !" iz Podgorice, zbog osnovane sumnje, da je izvrĹĄio kriviÄ?no djelo teĹĄka kraÄ‘a. Policija vjeruje da je Šćekić poÄ?etkom decembra proĹĄle godine iz butika „Amnezija“ u centru Podgorice, ukrao novÄ?anik sa 423 eura, garderobu i biĹžuteriju... “Prilikom vrĹĄenja uviÄ‘aja, sa lica mjesta, izuzeti su tragovi krvi, koji su poslati u ForenziÄ?ki centar, gdje je DNK analizom utvrÄ‘eno da potiÄ?u od osumnjiÄ?enogâ€?, navodi policija. Policija je dio garderobe, za koje se sumnja da ih je Šćekić otuÄ‘io iz butika „Amnezija“, pronaĹĄla i vratila vlasnici. 

RAMOVIĆU 30 dana zatvora    Sudija # Šć $ ć osudio je Ĺž % & ć na 30 dana zatvora zbog ugroĹžavanja sigurnosti glavnom imamu i njegovom zamjeniku u dĹžamiji na KarabuĹĄkom polju,    ć i '   ć, a oslobodio ga optuĹžbi za povredu slobode ispovijedanja vjere i vrĹĄenja vjerskih obreda. Ramović je poÄ?etkom decembra 2010. godine, u dĹžamiji na KarabuĹĄkom polju, ometao vjerski obred tako ĹĄto je prilikom klanjanja u dĹžamiji zauzeo mjesto u prvom redu, odmah iza hodĹže i buÄ?nim primjedbama i priÄ?om remetio je hodĹžu prilikom obreda. 

NEUROPSIHIJATAR pravi nalaz o duĹĄevnim bolovima    Sudija   '  ć naloĹžila je vjeĹĄtaku medicinske struke neuropsihijatru ( )  ć da u roku od 15 dana uradi nalaz i miĹĄljenje o pretrpljenim duĹĄevnim bolovima graÄ‘evinske inspektorke ĹĄ '  ć, u ponovljenom postupku koji vodi protiv MreĹže za afirmaciju nevladinog sektora, zbog optuĹžbi MANS-a da je zloupotrebljavala sluĹžbeni poloĹžaj i nesavjesno vrĹĄila inspekcijski nadzor. JuÄ?eraĹĄnje roÄ?iĹĄte obiljeĹžila je rasprava izmeÄ‘u advokata MANS-a    & ć i advokata Brajović, #  $  ć da li treba opet sasluĹĄavati inspektorku. Piperović je naveo da ne vidi razlog za njeno ponovno sasluĹĄanje, s obzirom na to da je ona dala iscrpan iskaz u prethodnom postupku. Radulović smatra da je njeno sasluĹĄanje neophodno jer je visina tuĹžbenog zahtjeva veća nego u prethodnom postupku, predloĹženi su neki novi dokazi i poziva se na Ä?injenice na koje se nije pozivala ranije. Brajović je podnijela novu tuĹžbu u kojoj za naknadu nematerijalne ĹĄtete traĹži 12.000 eura, a tuĹžbu je prvi put podnijela nakon ĹĄto je MANS protiv nje podnio kriviÄ?nu prijavu zbog sumnje da je u viĹĄe sluÄ?ajeva nelegalne gradnje u kojima je vrĹĄila inspekcijski nadzor, zloupotrijebila sluĹžbeni poloĹžaj i nesavjesno vrĹĄila sluĹžbenu duĹžnost nadzora. Prvi postupak je, u maju proĹĄle godine, obustavljen zbog nedolaska Brajović i njenih advokata na zakazano roÄ?iĹĄte. SuÄ‘enje se nastavlja 23. marta. 

ĹĄ

   

 

GDJE SU PRINCIPI: UvaŞen stav Muťike Dujovića da nema osnova za postupak protiv predsjednika Osnovnog suda

Kad je za normu onda moĹže i mimo zakona

  - Sudski savjet je prihvatio miĹĄljenje predsjednika ViĹĄeg suda )ĹĄ    ć da nema osnova za voÄ‘enje disciplinskog postupka protiv predsjednika Osnovnog suda # &  ć zbog toga ĹĄto je sebi dodijelio predmet povodom napada gradonaÄ?elnika )    )ĹĄ i njegovog sina )   na ekipu “Vijestiâ€? u avgustu 2009. “Vijestimaâ€? je iz Sudskog savjeta saopĹĄteno da je na sjednici koja je odrĹžana 28.12.2011. to tijelo prihvatilo miĹĄljenje predsjednika ViĹĄeg suda da nema osnova za pokretanje disciplinskog postupka protiv Radovića. “Uz konstataciju da bi svi predsjednici sudova trebalo da budu redovno zaduĹženi sa predmetima, zavisno od procenta norme koja je odreÄ‘ena za njihâ€?, navodi se u odgovoru “Vijestimaâ€?. Prema Zakonu o sudovima, predsjednik suda odgovara disciplinski ako nesavjesno i nestruÄ?no obavlja posao. Jedan od razloga za pokretanje postupka, po istom propisuje nepoĹĄtovanje “principa sluÄ?ajne dodjele predmetaâ€?. Predsjednik podgoriÄ?kog Osnovnog suda prethodno je na zahtjev odbrane ) %  . ć, glavnog i odgovornog urednika “Vijestiâ€?, koji je, prema konstrukciji tuĹžilaĹĄtva, ozlijedio vozaÄ?a )   )ĹĄ ,  & ć izuzet odlukom predsjednika Dujovića. Predmet je nakon toga dat u rad sudiji tog suda  & ,  ć. Osnov je bio pristrasan u konkretnom sluÄ?aju jer nije ispoĹĄtovao poslovnik o sluÄ?ajnoj dodjeli predmeta. Radović je prethodno dva puta sebe zaduĹžio predmetom MugoĹĄa -Jovović. U rjeĹĄenju o izuzeću, koje je donio predsjednik ViĹĄeg suda

Dujović 17. septembra proĹĄle godine, navodi se da je Radović prekrĹĄio Zakon o sudovima i Poslovnik o radu o sluÄ?ajnoj dodjeli predmeta po azbuÄ?nom redu. Dujović je tada naveo i da iz spisa, izjave Radovića i dopunskog izjaĹĄnjenja proizlazi da je isti predmet uzeo u rad mimo odredbi Ä?lana “ 89, 90 i 91 Zakona o sudovima, i Ä?lana 55 Sudskog poslovnika, odnosno da nije poĹĄtovan princip sluÄ?ajne dodjele predmeta u radâ€?. Dujović je tada podsjetio i da je Ä?lanom 89 Zakona o sudovima, predviÄ‘eno da se predmeti dodjeljuju u rad bez odlaganja, prema godiĹĄnjem rasporedu poslova sudija, metodom sluÄ?ajne dodjele. “Uzimajući predmet u rad, na naÄ?in kako je to i uÄ?inio Radović, kao sudija, oÄ?igledno nije postupao po prethodno navedenim pravilima, ĹĄto kod podnosioca zahtjeva

Foto: S:PRELEVIĆ

Radović

za izuzeće moĹže predstavljati okolnost koja ih dovodi u sumnju u njegovu nepristrasnost, bez obzira na razloge koje je isti dao u svom izjaĹĄnjenjuâ€?, kaĹže se u rjeĹĄenju predsjednika podgoriÄ?kog ViĹĄeg suda. “Vijestiâ€? nijesu dobile informaciju u koliko je joĹĄ predmeta Radović postupao od kada je izabran za predsjednika podgoriÄ?kog suda. MugoĹĄe su 5. avgusta 2009. napale Jovovića i fotoreportera “Vijestiâ€? '    ć nakon ĹĄto je ovaj pokuĹĄao da fotografiĹĄe nepropisno parkiran automobil prvog Ä?ovjeka Podgorice na Bulevara svetog Petra Cetinjskog u blizini tadaĹĄnjeg kafea “ARTâ€?. Miljan MugoĹĄa se tereti da je nanio teĹĄku tjelesnu povredu Jovoviću u vidu pucanja bubne opne. Vrhovni drĹžavni tuĹžilac & ÄŒ $ ć je viĹĄe od godinu prethodno insistirala na kon-

Foto:Z.Ä?URIĆ

strukciji, koju su poruĹĄili medicinski eksperti a sud odbio, da je Jovović “teĹĄko oĹĄtetio mozakâ€? Radonjića. Prema Ä?etvrtom i petom Vladinom izvjeĹĄtaju o ispunjavanju preporuka iz MiĹĄljenja Evropske komisije, Jovović je bio Ĺžrtva nasilja nad novinarima. Iako se u posljednjem izvjeĹĄtaju konstatuje da je ta mjera realizovana, TuĹžilaĹĄtvo joĹĄ nije objavilo svoj izvjeĹĄtaj o nasilju nad novinarima kako je bilo predviÄ‘eno Vladinim planom za ispunjavanje preporuka EK. TakoÄ‘e je ignorisalo odluku Upravnog suda i rjeĹĄenje Ministarstva pravde prema kojima je bilo duĹžno da Akciji za ljudska prava dostavi podatke o istragama zbog nasilja nad novinarima. “Vijestimaâ€? je iz te NVO saopĹĄteno da do sada VDT tu obavezu nije ispunilo. 

OBILAZNICA: OdloŞeno suđenje za ometanje javnog reda i mira

Na roÄ?iĹĄte doĹĄao samo MiliÄ?ković    Ponovljeno suÄ‘enje vlasniku oduzetog zemljiĹĄta na trasi miniobilaznice    )  Ä? ć juÄ?e je odloĹženo u podgoriÄ?kom Sudu za prekrĹĄaje, jer niko od predstavnika lokalne vlasti, Uprave za nekretnine i Uprave policije nije doĹĄao na zakazano roÄ?iĹĄte. Vijeće suda za prekrĹĄaje ukinulo je Ä?etiri prekrĹĄajne presude koje su ranije dosuÄ‘ene MiliÄ?koviću i njegovoj kćerci + zbog ometanja javnog reda i mira, jer se njihov advokat  , ĹĄ    ć Ĺžalio na presude i predmet je vraćen na ponovni postupak. MiliÄ?ković je hapĹĄen tri puta, a njegova kćerka jednom zbog ometanja radova na zavrĹĄetku miniobilaznice. Oni su danima stajali na svom imanju ne dozvoljavajući eksproprijaciju i tvrdeći da je ona raÄ‘ena nezakonito.

HapĹĄen tri puta: MiliÄ?ković “DanaĹĄnje roÄ?iĹĄte slikovito prikazuje svu farsiÄ?nost MugoĹĄe i njegove administracije, pokazuje sa kolikim stepe-

Foto: Z.Ä?URIĆ

nom beskrupuloznosti Mugoťa vlada ovim gradom, sa kojom drskom lakoćom manipuliťe sudstvom,

tuĹžilaĹĄtvom, policijom i sve to bez trunke stida i odgovornosti. Svakako da se ni MugoĹĄa, ni njegova administracija, neće i ne smiju pojaviti na tim roÄ?iĹĄtima, jer ne Ĺžele da se viĹĄe blamiraju, ostaje da se Sud za prekrĹĄaje sam iĹĄÄ?upa sasluĹĄavajući nevine bageristeâ€?, rekao je MiliÄ?ković nakon odloĹženog roÄ?iĹĄta. Iako su mu u maju, kako tvrdi, ilegalno oduzeta 772 metra kvadratna zemlje, MiliÄ?ković kaĹže da joĹĄ nije dobio novac za eksproprisanu zemlju. “TuĹžilaĹĄtvo ima na desetine snaĹžnih dokaza da procesuira kriviÄ?nu prijavu protiv, viĹĄe nego bahatog )   ) ĹĄ - ali on zarobljeni drĹžavni tuĹžilac ćuti i niko ga ne moĹže natjerati da radi svoj posao, a ponajmanje moje urgencije i silni dokaziâ€?, smatra MiliÄ?ković.  




 ĹĄ

   



Mogli su biti osuÄ‘eni za neÄ?ovjeÄ?no postupanje    - Vrhovno drĹžavno tuĹžilaĹĄtvo Crne Gore - odjeljenje za suzbijanje organizovanog kriminala, korupcije i ratnog zloÄ?ina, predloĹžilo je u Ĺžalbi da vijeće Apelacionog suda Crne Gore ukine prvostepenu presudu ViĹĄeg suda u Podgorici kojom su devetorica pripadnika MUP-a Crne Gore osloboÄ‘eni optuĹžbe da su preseljenjem izbjeglica BiH iz Crne Gore vlastima Republike Srpske, poÄ?inili ratni zloÄ?in protiv civilnog stanovniĹĄtva.     ć, zamjenica vrhovnog drĹžavnog tuĹžioca, ostala je kod navoda Ĺžalbe i predloĹžila da se presuda ukine i vrati sudu na ponovno suÄ‘enje. U Apelacionom sudu juÄ?e je odrĹžana sjednica vijeća po Ĺžalbi tuĹžioca i porodica oĹĄtećenih na oslobaÄ‘ajuću prvostepenu presudu. Sjednicom je predsjedavala sudija   ĹĄ ć, dok je sudija izvjestilac      ć proÄ?itao presudu, Ĺžalbe i odgovore advokata odbrane na Ĺžalbu tuĹžioca. Specijalno vijeće sudije   ŽŞć je krajem marta proĹĄle godine, oslobodilo optuĹžene jer kao pripadnici MUP-a Crne Gore nisu bili pripadnici oruĹžanih snaga SRJ, te se njihova djelatnost ne moĹže prihvatiti kao da su krĹĄili pravila meÄ‘unarodnog prava.  ĹĄ    ć, tada ĹĄef SDB-a Crne Gore,  ć   ć, pomoćnik ministra policije resora javne bezbjednosti,       ć! naÄ?elnik sektora SDB-a u Herceg Novom,     "  ć, naÄ?elnik Centra bezbjednosti u Herceg Novom, komandir stanice milicije u CB-u Herceg Novi     Ĺ  Ä?, naÄ?elnik SDB-a u Ulcinju  Ĺž $   ć, naÄ?elnik Odjeljenja bezbjednosti u Ulcinju   % &Ĺž, sluĹžbenik resora SDB-a u Herceg Novom  ĹĄ

  Ä? i    ć! naÄ?elnik Centra bezbjednosti u Baru, osloboÄ‘eni su optuĹžbe da su izvrĹĄili kriviÄ?no djelo ratni zloÄ?in.

SUD je mogao da izmijeni Ä?injeniÄ?ni dio optuĹžnice Sudija Smolović je kazao da je tuĹžilac podnio Ĺžalbu zbog pogreĹĄno i nepotpuno utvrÄ‘enog Ä?injeniÄ?nog stanja, povrede kriviÄ?nog zakonika i bitnih povreda odredaba kriviÄ?nog postupka. „Razlozi koje je sud naveo u oslobaÄ‘ajućoj presudi su nejasni, nerazumljivi i protivrjeÄ?ni. Sud nije naveo dokaze i Ä?injenice za svoju tvrdnju. SRJ je bila strana u sukobu sa vla-

Ä?injeniÄ?ni dio optuĹžnice, a da je pri tom ne povrijedi i okrivljene osudi. Iz analize svih dokaza i izjava svjedoka, mogao se izvesti zakljuÄ?ak da su pripadnici MUP-a Crne Gore, u vezi sa zahtjevom Republike Srpske, stavili se i bili u sluĹžbi na njenu stranu, te tako krĹĄili Ĺ˝enevsku konvenciju, te da postoji individualna krivica optuĹženih. Pravilno je sud utvrdio da su graÄ‘ani BiH kao civili doĹĄli u Crnu Goru i da su imali status izbjeglica. MeÄ‘utim, sud smatra da u njihovom preseljenju nije bilo diskriminacije, jer su Muslimani vraćeni radi razmjene sa

BULATOVIĆ izdao naredbu Sudija izvjestilac je u najkraćem proÄ?itao sadrĹžinu prvostepene presude u kojoj se izmeÄ‘u ostalog navodi da je postojala naredba – telegram Pavla Bulatovića da se liĹĄe slobode graÄ‘ani BiH koji se nalaze u Crnoj Gori, te da je Bulatović tu naredbu izdao svim centrima i odjeljenjima bezbjednosti u Crnoj Gori. Sud je zakljuÄ?io da je Bulatović od optuĹženih zahtijevao da se izbjeglice identifikuju, liĹĄe slobode a potom ih protipravno vrate i predaju organima Republike Srpske. Sud u presudi konstatuje da pozivajući se na Ĺ˝enevsku konvenciju nijedna drĹžava ne smije da vrati izbjeglice. Ipak, nasuprot stavu optuĹžbe, nijesu dokazani Ä?injeniÄ?ni navodi optuĹžbe, te da se ovo djelo moĹže poÄ?initi samo u vrijeme rata i oruĹžanog sukoba. Vlade BiH i Republike Srpske su bile u sukobu, dok od 19. maja 1992. godine oruĹžane snage SRJ su se povukle iz BiH, te da je ovo postao sukob unutar granica BiH. Pozivajući se na odredbe Ĺ˝enevske konvencije, ne moĹže se primijeniti na ovaj dogaÄ‘aj kako je to navedeno u optuĹžnici, jer se radi o sukobu koji ima nemeÄ‘unarodni karakter. Sud takoÄ‘e konstatuje da su graÄ‘ani BiH preseljeni unutar drĹžavnih granica, dok deportacija znaÄ?i van granica zemlje, a prisilno preseljenje je unutar granica drĹžave, ĹĄto predstavlja zloÄ?in protiv Ä?ovjeÄ?nosti. Sud je kao razlog oslobaÄ‘ajuće presude naveo da samo pripadnici vojske ili politiÄ?ke sluĹžbe, te da van ovog okvira, ne bi odgovarali za ratni zloÄ?in protiv civilnog stanovniĹĄtva. Savezna skupĹĄtina i Savezna vlada nije proglasila neposredno ratno stanje u SRJ. Pripadnici MUP-a Crne Gore, a to znaÄ?i ni optuĹženi, nijesu bili pripadnici vojne formacije, niti su bili ni na Ä?ijoj strani u ovom sukobu, nijesu bili aktivni uÄ?esnici, te nemaju svojstvo pripadnosti oruĹžanih snaga", navodi se, izmeÄ‘u ostalog, u presudi.

vedene dokaze, niti je dovoljno cijenio informacije da je postupljeno po njegovom telegramu, te da se radilo o jedinstvenoj akciji MUP-a Crne Gore, SluĹžbe drĹžavne bezbjednosti i vlasti Republike Srpske, jer su graÄ‘ane BiH kao civile predali organima Republike Srpske. Sud je takoÄ‘e dao nejasne razloge za oslobaÄ‘ajuću presudu. PredlaĹžem da se uvaĹži Ĺžalba, ukine prvostepena oslobaÄ‘ajuća presuda i predmet vrati na ponovno suÄ‘enje“, navodi se u Ĺžalbi vrhovnog drĹžavnog tuĹžilaĹĄtva. Nasuprot stavu tuĹžioca, ad-

Foto:S.PRELEVIĆ

PrivoÄ‘enje optuĹženih (arhivski snimak) dinim snagama BiH i svrstala je na jednu stranu ovog sukoba“, proÄ?itao je sudija izvjestilac dio Ĺžalbe tuĹžioca. On je dodao da se ViĹĄi sud pozvao na Ä?etiri presude koje takoÄ‘e navode sliÄ?nu situaciju. „RijeÄ? je o sudskoj praksi, dvije presude iz Srbije, te po jedna iz Crne Gore i Bosne i Hercegovine. I zaista u sve ove Ä?etiri presude naĹĄao sam da se radi o sukobu unutar granica zemlje“, kazao je sudija, a zatim nastavio sa Ä?itanjem Ĺžalbe tuĹžioca. „Mogao je sud da izmijeni

Srbima, a Srbi su vraćeni zbog vojne obaveze. Ovakav zakljuÄ?ak je u potpunosti nejasan. Oni su doĹĄli u Crnu Goru da bi izbjegli rat i njihovo preseljenje je bilo zasnovano na diskriminatorskoj osnovi, a osim toga su protivzakonito liĹĄeni slobode. Sud je mogao da prekvalifikuje optuĹžbu i osudi ih za neÄ?ovjeÄ?no postupanje. BivĹĄi ministar unutraĹĄnjih poslova Crne Gore     ć izdao je naredbu da se postupi po telegramu policije Republike Srpske. Sud nije dovodio u vezu sve iz-

vokati odbrane su u odgovoru na Şalbu tuŞioca naveli, da je presuda Viťeg suda pravilna i zakonita i predloŞili da se potvrdi oslobađajuća presuda.

OKONÄŒATI agoniju i potvrditi oslobaÄ‘ajuću presudu Branilac okrivljenog Ivanovića, advokat   %    je kazao da je u ovom sluÄ?aju oÄ?igledno krĹĄenje pretpostavke nevinosti.

“Imamo pravu oluju iz NVO sektora, kao i od javnih liÄ?nosti koji su naruĹĄavali pretpostavku nevinosti, a na taj naÄ?in se vrĹĄi pritisak na sud. TuĹžilaĹĄtvo nije dokazalo navode svoje optuĹžbe, kao nijedan navod elemenata bića kriviÄ?nog djelaâ€?, smatra Lutovac. Branilac Stojovića, advokat     ć predloĹžioje da se sjednicom vijeća pred Apelacionim sudom okonÄ?a agonija okrivljenih, te da se odbije Ĺžalba vrhovnog drĹžavnog tuĹžilaĹĄtva i potvrdi oslobaÄ‘ajuća presuda.

    ć, zamjenica vrhovnog drĹžavnog tuĹžioca, ostala je kod navoda Ĺžalbe i predloga da se presuda ukine i vrati sudu na ponovno suÄ‘enje, jer je, kako smatra, presuda zasnovana na pogreĹĄnom i nepotpuno utvrÄ‘enom Ä?injeniÄ?nom stanju. “GraÄ‘ani iz BiH su protivpravno liĹĄeni slobode u Crnoj Gori i to na diskriminatorskoj osnovi, a optuĹženi pripadnici MUP-a su bili duĹžni da poĹĄtuju pravila meÄ‘unarodnog prava, uz to su se stavili na jednu stranu u sukobuâ€?, smatra tuĹžilac. Advokat  'Ĺžć! branilac Milisava Markovića je reagovao podsjećajući da se u optuĹžbi ne navodi da se svrstao na bilo Ä?iju stranu, već da je postupao po telegramu da se Srbi vrate u Republiku Srpsku jer su izbjegavali vojnu obavezu. I advokati   Ä? ć! % (ĹĄ )   ć!    ć i Rajko BoĹžović, branioci Bojovića, Radunovića, BakraÄ?a i Ĺ ljivanÄ?anina, predloĹžili su u odgovoru na Ĺžalbu tuĹžioca, da se Ĺžalba odbije i potvrdi oslobaÄ‘ajuća presuda. U odgovoru na Ĺžalbu tuĹžioca, advokata     ć, branioca okrivljenog GlendĹže, koja je proÄ?itana u sudu, izmeÄ‘u ostalog se navodi da bi doĹĄlo do povrede identiteta optuĹžbe da je sud uradio kako je tuĹžilac naveo u Ĺžalbi.   Ć

SMRT: Novo Vukadinović (81) iz sela Ravni, opťtina Kolaťin uguťio se u kući

Dim iz agregata koban za starca

Nove Ĺžrtve nevremena: KolaĹĄin

Foto:S.PRELEVIĆ

    )   ć *+ , uguĹĄio se u Ä?etvrtak veÄ?e u svojoj kući u selu Ravni, opĹĄtina KolaĹĄin. Njegova supruga   koja je bila sa njim u kući u teĹĄkom je stanju, saznaju "Vijesti". Starac se, prema nezvaniÄ?nim saznanjima, uguĹĄio ugljenmonoksidom od agregata. Spasioci su izvukli straricu i ona je prebaÄ?ena u KliniÄ?ki centar u Podgorici. Iz KliniÄ?kog centra "Vijestima" je reÄ?eno da je njeno stanje stabilno. Predsjednik OpĹĄtine KolaĹĄin     ĹĄ ć kazao je da su ljekari i spasilaÄ?ke ekipe pokuĹĄale rano jutros da doÄ‘u do kuće Vukadinovića, ali da je to bilo nemoguće. On je podsjetio da je to treći sluÄ?aj u posljednjih 10-ak dana da zbog upotrebe agregata doÄ‘e do smrtnog ishoda. Podsjetimo, 9. februara beĹživotna tijela braÄ?nog para   *-+, i  ĹĄ *+., Ä? ć pronaÄ‘ena su u porodiÄ?noj kući u kolaĹĄinskom selu Drijenak. Ä?urići su se uguĹĄili od dima iz agregata za struju, koji se nalazio u jednoj od prostorija kuće.  

       

PROCES: TuŞilaťtvo predloŞilo Apelacionom sudu da ukine oslobađajuću presudu pripadnicima MUP-a zbog deportacije Muslimana i Srba






 

Vulf odlazi zbog mutnih odnosa sa biznismenima POPUSTIO kada mu je zaprijećeno istragom

Vulf sa suprugom na Saveznom novinarskom balu u novembru 2010. Avganistanu i poĹĄto nije dobio snaĹžnu podrĹĄku Angele Merkel. Rojters piĹĄe da će njegova ostavka vjerovatno ohrabriti opozicione Socijaldemokrate (SPD) i Zelene, koji su se posljednjih mjeseci uzdrĹžavali od prejakih kritika na Merkelin raÄ?un.

NEKADAĹ NJI rival Koliko će priÄ?a oko Vulfa odvratiti Merkel od krize eurozone zavisi od toga koliko brzo će se dogovoriti oko novog kandidata. Glasanje u Federalnoj skupĹĄtini od 1.244 mjesta mora biti odrĹžano u roku od mjesec, tj. do 18. marta. „To neće proći bez posljedica za Merkel, trpjeće njena repu-

tacija,“ izjavio je za Rojters  , politiÄ?ki nauÄ?nik na Univerzitetu Bon.    , ekonomista ING-a, rekao je istoj agenciji da je malo vjerovatno da će njegova ostavka uticati na pregovore o izbavljenju GrÄ?ke. „MeÄ‘utim, domaći politiÄ?ki pritisak na Angelu Merkel mogao bi se ponovo povećati,“ rekao je. Merkel je osvojila drugi mandat 2009. i na izbore izlazi tek na jesen 2013. MeÄ‘utim, njena Hriťćansko-demokratska unija (CDU) je suoÄ?ena sa borbom da zadrĹži vlast u pokrajinama Zarland i Ĺ lezvig-HolĹĄtajn na regionalnim izborima u martu i maju. TakoÄ‘e Ä?lan CDU, Vulf je nekada smatran potencijalnim rivalom Angele Merkel i mnogi u NjemaÄ?koj su njegovo imeno-

Foto: Rojters

vanje doĹživjeli kao taktiku kancelarke da ga izgura iz politiÄ?ke arene.

SPORNI krediti Vulf je dugo njegovao imidĹž ĹĄkolarca, ali je njegova repu-

tacija pretrpjela Ĺžestok udarac kada je list „Bild“ u decembru objavio da je obmanuo drĹžavni parlament vezano za kredit za kuću koji je dobio od jednog bogatog prijatelja prije nego ĹĄto je postao predsjednik. List je objavio da je Vulf po

Prilikom putovanja u Rim ranije ove nedjelje i u razgovoru sa novinarima u Ä?etvrtak, Vulf je jasno rekao da planira da ostane na funkciji. MeÄ‘utim, situacija se drastiÄ?no promijenila preksinoć, kada je drĹžavno tuĹžilaĹĄtvo u Hanoveru, prijestonici Donje Saksonije, zatraĹžilo od parlamenta da mu ukine imunitet, kako bi se otvorio put za otvaranje istrage zbog sumnje da je Vulf izvlaÄ?io korist na osnovu funkcije. To je prvi put u istoriji NjemaÄ?ke da je drĹžavno tuĹžilaĹĄtvo Ĺželjelo da otvori istragu protiv ĹĄefa drĹžave i taj potez je izazvao direktne pozive opozicionih stranaka da se Vulf povuÄ?e. „Funkciji predsjednika nanijeta je ĹĄteta. Vulfova ostavka je bila neophodna, ali je doĹĄla prekasno,“ navedeno je u saopĹĄtenju opoPoraĹženi bokser: Priprema papirne figure sa Vulfovim likom za karneval u Majncu zicione Lijeve stranke. povoljnim uslovima dobio kredit od 500 hiljada eura od supruge biznismena  !   u oktobru 2008. godine. Vulfu je kasnije u parlamentu Donje Saksonije postavljeno pitanje da li je imao poslovne

ANGELA marginalizuje potencijalne rivale Merkel je u proĹĄlosti kritikovana zbog onoga ĹĄto Ä?esto izgleda kao politika marginalizovanja sposobnih Ä?lanova njene stranke koje smatra potencijalnim rivalima. BivĹĄi premijer pokrajine Hese, ) *, iznenada je dao ostavku kada je shvatio da mu Merkel neće dati mjesto u kabinetu. Kancelarka je  , bivĹĄeg premijera Baden-Virtemberga iz redova CDU, poslala u Brisel, gdje je sada komesar za energiju.

Zahvaljujući tim potezima, Merkel je neprekosnoveni lider CDU, ali neke konzervativce brine to ĹĄto je stranka postala previĹĄe zavisna od nje i to ĹĄto je izgubila identitet i tradicionalne vrijednosti. Anketa objavljena proĹĄle nedjelje pokazala je da 77 odsto Njemaca odobrava naÄ?in na koji ona obavlja svoj posao. PodrĹĄka njenim konzervativcima je na najviĹĄem nivou od sredine 2009, zahvaljujući popularnosti ćerke sveĹĄtenika iz bivĹĄe IstoÄ?ne NjemaÄ?ke.

GRÄŒKA: PljaÄ?kaĹĄi odnijeli preko 60 predmeta iz Muzeja istorije Olimpijskih igara

veze sa Gerkensom, kada je odgovorio odreÄ?no, ne pominjući dil sa Gerkensovom suprugom. Za tuĹžilaĹĄtvo je sporna i Vulfova veza sa filmskim producentom " ! . Njemu je vlada Donje Saksonije, dok joj je predsjednik bio Vulf, odobrila pokriće za kredit u iznosu od Ä?etiri miliona eura. Mediji su u vezi sa ovim sluÄ?ajem izvijestili da je Grenevold platio boravak predsjednika u luksuznom hotelu na ostrvu Zilt u Sjevernom moru, ali i da je njegova producentska firma postojala samo na papiru. Vulfova pres-sluĹžba je na to odgovorila da je predsjednik Grenevoldu u gotovini vratio novac za boravak u skupom ho-

preda razne predmete. Kada je ona to odbila, zavezali su je i zapuĹĄili joj usta. Zatim su razbili vitrine i ukrali viĹĄe od 60 predmeta, uglavnom statua od bronze i

gline, kazali su zvaniÄ?nici. „Moramo da saÄ?ekamo i vidimo ĹĄta će reći glavni arheolog, ali su predmeti bili od neprocjenjive vrijednosti“, kazao je Kodzais agenciji AFP.

Uglavnom su odnijete statue od gline i bronze

. /  , portparol Ministarstva unutraĹĄnjih poslova i vlade, rekao je BBC-ju da su neki predmeti oĹĄtećeni prilikom pljaÄ?ke. U gradu se nalaze dva mu-

Foto: AP

zeja – ArheoloĹĄki muzej Olimpije, u kojem se nalazi dio najvrjednijeg blaga iz hramova drevne Olimpije, i manji muzej Olimpijskih igara, koji je bilo manje Ä?uvan. JuÄ?eraĹĄnja pljaÄ?ka je druga velika pljaÄ?ka muzeja u prethodna dva mjeseca u GrÄ?koj. Jedna slika .$ . , koju je umjetnik liÄ?no poklonio Nacionalnoj galeriji, ukradena je iz te institucije u Atini, zajedno sa slikom holandskog slikara  i crteĹžom italijanskog umjetnika !  Ä?. U protekle dvije godine, oko 1.500 Ä?uvara je, po naredbi vlade, ostalo bez posla, rekla je agenciji AFP predstavnica sindikata pri ministarstvu kulture. „U svim muzejima je samnjen broj Ä?uvara i u broj arheologa, viĹĄe nema dovoljno kadra da rade pune smjene“, kazala je 0 ,, generalna sekretarka sindikata osoblja ministarstva kulture. ĹĄ

telu, kao i da odobreno pokriće za kredit nikada nije iskoriťćeno. Vulf je proĹĄlog mjeseca priznao da je napravio „veliku greĹĄku“ kada je uredniku najtiraĹžnijeg lista „Bild“ zaprijetio „ratom“ ukoliko objavi priÄ?u o njegovim privatnim finansijskim transakcijama. Od tada su stalno isplivavala nova otkrića koja su mu nagrizala kredibilitet, zbog Ä?ega su ga mediji ismijavali i Ä?ak izmisli novi glagol u njegovu Ä?ast. „Wulffen“ – ili bukvalno „vulfati“ – znaÄ?i izbjegavati odgovor a ne slagati direktno.

MOGUĆI nasljednici Vodeći kandidat za njegovog nasljednika je # ,

Poslanica Lisija Ronzuli doťla je sa ćerkom na sjednicu EP

Foto:Rojters

antikomunistiÄ?ki aktivista za ljudska prava u IstoÄ?noj NjemaÄ?koj, koji je bio Vulfov protivkandidat 2010. i stvorio neprijatnost Merkel jer je morao biti odrĹžan treći krug izbora u Federalnoj skupĹĄtini.

 $%, visoki funkcioner Slobodnih demokrata (FDP), koji je dio vladajuće koalicije, rekao je da su se mnogi iz njegove stranke javno suprotstavili i podrĹžali Gauka prije dvije godine. MeÄ‘u ostalim potencijalnim kandidatima je ministar odbrane &  ! , ministarka rada '    , predsjednik Bundestaga ($  te ministar finansija  Ĺ $, iako bi njegov premjeĹĄtaj u palatu Belvju ostavio rupu u Merkelinom kabinetu usred krize u eurozoni. Ĺ 

NESREĆA: Sina kraljice Beatriks zatrpala lavina u Austriji

Ministar kulture ponudio ostavku NaoruĹžani pljaÄ?kaĹĄi odnijeli su juÄ?e viĹĄe desetina eksponata iz grÄ?kog muzeja koji je posvećen istoriji Olimpijskih igara. Dvojica maskiranih muĹĄkaraca polomili su staklene vitrine nakon ĹĄto su savladala jednu Ä?uvarku u gradu Olimpija, kazali su zvaniÄ?nici BBC-u. GradonaÄ?elnik &*  naglasio je da su ukradeni predmeti od „neprocjenjive“ vrijednosti, ali nije otkrio viĹĄe detalja. Ministar kulture . !  je juÄ?e ponudio ostavku, ali se ne oÄ?ekuje da će njegov odlazak destabilizovati vladu. Portparol vlade izjavio je da će premijer  .! / odluÄ?iti da li da prihvati njegovu ostavku nakon ĹĄto budu jasne sve Ä?injenice, javila je agencija Rojters. NaoruĹžani lopovi su uĹĄli u Muzej istorije Olimpijskih igara u Antikitiju juÄ?e u pola osam i naredili jednoj radnici da im

EP: Burna rasprava pokazala strahove i podjele vezano za sudbinu Atine

Holandski princ u kritiÄ?nom stanju

Spasio ga odaĹĄiljaÄ?: Princ Friso

Foto: Rojters

Holandski princ #* ,  u kritiÄ?nom je stanju nakon ĹĄto je bio zatrpan u lavini dok je skijao van staze na austrijskim Alpima, saopĹĄtili su juÄ?e nadleĹžni organi. Srednji sin kraljice  izvuÄ?en je bez svijesti iz snijega 20 minuta nakon nesreće i reanimiran, kazao je gradonaÄ?elnik Leha novinskoj agenciji Austrijan pres (APA). Princ je skijao sa pratiocem van obiljeĹženih staza kada ih je pogodila lavina, ĹĄirine 30 i duĹžine 40 metara. ÄŒetrdesettrogodiĹĄnji princ, koji se prije deceniju odrekao prava na tron, odveden je na univerzitetsku kliniku u Inzbruku. Njegovo stanje je „stabilno, ali je njegov Ĺživot i dalje ugroĹžen“, a kraj njega su kraljica i supruga $, navodi se u saopĹĄtenju holandske vlade. Holandska kraljevska porodica zimski odmor Ä?esto provodi u Lehu, u provinciji Forarlberg. U mnogim djelovima zemlje na snazi su upozorenja na opasnost od lavina, ali neki avanturisti skijaju van staza. U Lehu, stepen opasnosti bio je Ä?etiri na skali od pet. „To se desilo na otvorenom prostoru, ne na

obezbijeÄ‘enoj stazi“, kazao je jedan zvaniÄ?nik policije o mjestu gdje se dogodila nesreća. U drugom saopĹĄtenju holandske vlade se sugeriĹĄe da će ljekari kroz nekoliko dana imati jasnu sliku prinÄ?evog zdravstvenog stanja. „Proces spasavanja je savrĹĄeno funkcionisao“, kazao je agenciji Rojters jedan sluĹžbenik policije u Lehu, i dodao: „SpasilaÄ?ki timovi su doĹĄli na mjesto nesreće helikopterima. Odmah smo mogli da ga lociramo i spasemo“. Princ je nosio odaĹĄiljaÄ? koji je pomogao spasilaÄ?kim timovima da ga brzo lociraju. Princ Friso se odrekao prava na tron 2004. kada se oĹženio aktivistkinjom za ljudska prava Mabel Vise Smit. Par ima dvije kćerke,  i -. Vlada je odbila da podrĹži njihov brak, jer su dali netaÄ?ne informacije o odnosu mlade sa jednim mrtvim gangsterom. Prema holandskom zakonu, Ä?lanovi kraljevske porodice koji pretenduju na tron moraju dobiti dozvolu od vlade i parlamenta za stupanje u brak, poĹĄto kabinet snosi odgovornost za njihova djela. ĹĄ

Foto: Rojters

Baroso preko GrÄ?ke brani svoju drĹžavu   „ “ INES SABALIĆ $ - TeĹĄka briga, strah i rastrzanost koja muÄ?i evropske politiÄ?are oko sudbine GrÄ?ke, pa i Portugala, a ako ove dvije drĹžave bankrotiraju - i sudbine cijele eurozone, bila je oÄ?igledna na plenarnom zasjedanju Evropskog parlamenta u Strazburu. U odnosu na plan stezanja kaiĹĄa za GrÄ?ku, partije ljevice jednoglasno su osudile preduzete mjere kao loĹĄe. „Nije vaĹžno ĹĄta ste htjeli, mjere su loĹĄe jer ih Grci ne prihvataju“, rekao je jedan socijalista predstavniku Evropske komisije (EK). „UniĹĄtavate tu zemlju. Ne smijemo Grke bacati na koljena u zamjenu za pomoć. Pomoć je pomoć, ali to ne razumiju neoliberalni talibani koji su preuzeli EK i vladaju Evropom“, rekao je "  , uz povike odobravanja socijalista i zelenih. Debata u Evropskom parlamentu izgledala je kao burna scena iz filmova. „Ne, nismo mi neoliberalni talibani, nego ljudi koji rade dan i noć i daju sve od sebe da spasu GrÄ?ku od bankrota“, odgovorio mu je potpredsjednik EK ĹĄ Ĺ Ä?Ä?. Time je otkrio, zapravo, nivo neizvjesnosti koja vlada u srcu Unije prema sudbini GrÄ?ke, koju su mnogi spremni da puste niz vodu, ali za koju se Komisija jako bori. „GrÄ?ka nema boljeg prijatelja od nas“, naglasio je Ĺ efÄ?oviÄ?. To je i istina, ako se sjetimo da je predsjednik EK Portugalac, i da ako se odroni GrÄ?ka od eurozone, najvjerovatnije ta sudbina Ä?eka i Portugal. Slikovito reÄ?eno, Ĺ˝    zna da se Portugal brani u GrÄ?koj, da je GrÄ?ka linija odbrane i Portugala i svake druge ugroĹžene zemlje. Jedan visoki funkcioner EK je u privatnom razgovoru sa dopisnicom „Vijesti“ rekao da je „veliko pitanje moĹže li eurozona opstati ako GrÄ?ka ode.“

„Evropska solidarnost prema GrÄ?koj je bez presedana. Za GrÄ?ku je već otiĹĄlo 300 milijardi eura“, poruÄ?io je Ĺ efÄ?oviÄ? kritiÄ?arima koji misle da se neoliberalna Evropa ne ponaĹĄa dovoljno humano prema GrÄ?koj. Socijalistima to nije bilo dosta, pa su predloĹžili da se u GrÄ?ku poĹĄalje „alternativna trojka“, koja bi „na licu mjesta“ vidjela „ťta bi se moglo“, osim stezanja kaiĹĄa. „MoĹžda da se vidi veće plaćanje poreza“, rekli su socijalisti, a to je izazvalo smijeh desnice i liberala i komentare da bi to bila „nemoguća misija“. Zanimljivo je ĹĄto mnogi des-

da se pazi da joj se ostavi prostora za rast. Veliku nelagodu izaziva Portugal, koji - sigurno slijedeći Barosov savjet - radi sve po receptu iz Brisela, a svejedno im dug raste. To se tumaÄ?i kao da ih prevelika ĹĄtednja spreÄ?ava da rastu. Parlament je takoÄ‘e izglasao ugovor sa Marokom, dajući toj zemlji trgovinske povlastice kao veliki znak dobre volje prema susjedima i otvaranja prema istoÄ?nom Mediteranu, ali uz velike proteste ĹĄpanskih i francuskih farmera. Francuz Ĺ˝  rekao je da se evropski seljak ne moĹže takmiÄ?iti s marokanskim, kome je nadnica pet eura na dan. Te

Nova zvijezda evropskom nebu Mario Monti je dobio je ovacije europoslanika svih politiÄ?kih frakcija zbog naÄ?ina na koji diĹže Italiju iz krize. Stvarno, kad je izaĹĄao pred poslanike, meÄ‘u kojima ima mnogo bivĹĄih premijera i ministara, vidjelo se da Monti ima ugled, autoritet, ozbiljnost i da zna ĹĄta govori. Upitan ĹĄto misli o GrÄ?koj, italijanski premijer (koji je bio evropski komesar za konkurentnost (2000-2004) priznao je da je „ova strogost prema GrÄ?koj bez presedana, ali da je takoÄ‘e bez presedana i katastrofalno viĹĄedecenijsko, loĹĄe vladanje GrÄ?kom. GrÄ?ka politika, grÄ?ka javna uprava – to je bio udĹžbenik sviju mogućih najgorih primjera, katalog najgore prakse, popis onog ĹĄto ne smije da bude.“ PoĹĄto je tako ocrnio, uz opĹĄte odobravanje, grÄ?ku politiku posljednjih nekoliko decenija, autoritet Evropske unije upozorio je da „euro ne smije da bude faktor podjele meÄ‘u graÄ‘anima Evrope.“ niÄ?ari brinu koliko GrÄ?ka moĹže da podnese. „Smijemo li mi silom nametnuti finansijsku stabilnost? MoĹžda i moĹžemo, ne znam, ali da li smijemo? Da li je to u skladu sa naĹĄom filozofijom“, upitala je jedna francuska poslanica. Liberali i EPP frakcija podrĹžavaju plan ĹĄtednje, ali smatraju da su mjere oĹživljavanja GrÄ?ke koje je predloĹžila Evropska komisija nedovoljne. Dakle, oni su za to da se GrÄ?ka pritisne, ali

povlastice ipak su znatno manje nego ĹĄto imaju zemlje naĹĄeg regiona preko Ugovora o stabilizaciji i pridruĹženju. Izglasana je i rezolucija kojom se vladi u BudimpeĹĄti zaprijetilo da će - nastavi li se sa krĹĄenjem demokratskih prava - pozvati da se MaÄ‘arskoj suspenduju glasaÄ?ka prava. PolitiÄ?ka porodica desnog centra ili EPP glasala je protiv. To je strahoviti ĹĄamar ugledu MaÄ‘arske.

       

       

IZGUBIO MORALNI KOMPAS: Pritisnut aferama, njemaÄ?ki predsjednik podnio ostavku, koja neće proći bez posljedica za kancelarku Angelu Merkel

NjemaÄ?ki predsjednik je podnio juÄ?e ostavku zbog niza afera oko zloupotrebe sluĹžbenog poloĹžaja, zadavĹĄi udarac kancelarki   usred duĹžniÄ?ke krize eurozone. Vulf je bio u centru skandala oko kredita koji je dobio dok je bio premijer Donje Saksonije. U petominutnom saopĹĄtenju u predsjedniÄ?koj palati Belvju, 52-godiĹĄnji    je priznao da je izgubio povjerenje njemaÄ?kog naroda, te da je nemoguće da nastavi ulogu koja je trebalo da sluĹži kao moralni kompas naciji. „Iz tog razloga viĹĄe nije moguće da vrĹĄim duĹžnost predsjednika kod kuće i u inostranstvu onako kako bi trebalo,“ rekao je Vulf, stojeći pored supruge . Izbor Vulfovog nasljednika mogao bi odvući paĹžnju Merkel kada je njena vlada ukljuÄ?ena u teĹĄke pregovore oko paketa pomoći za GrÄ?ku, iako analitiÄ?ari kaĹžu da će uticaj na pregovore biti ograniÄ?en. Merkel je odloĹžila za juÄ?e planirani put u Rim, gdje je o duĹžniÄ?koj krizi trebalo da razgovara sa italijanskim premijerom  , da bi se pozabavila posljedicama Vulfove ostavke. Izdala je kratko saopĹĄtenje nakon Vulfove objave, rekavĹĄi da joj je Ĺžao zbog njegovog odlaska i najavila da će kandidata za novog predsjednika odrediti u dogovoru sa opozicionim strankama, prenijele su agencije. Zbog naÄ?ina na koji upravlja krizom, kancelarka ima veliku podrĹĄku u NjemaÄ?koj, ali odlazak Kristijana Vulfa nameće pitanje o njenoj procjeni zato ĹĄto je progurala njegovo imenovanje 2010. umjesto jakog opozicionog kandidata koji je bio favorit većine Njemaca. Vulf je drugi predsjednik koji je dao ostavku za manje od dvije godine. Njegov prethodnik, bivĹĄi ĹĄef MeÄ‘unarodnog monetarnog fonda   , iznenada je dao ostavku nakon ĹĄto se naĹĄao na udaru zbog komentara o njemaÄ?koj misiji u





   






 

Vulf odlazi zbog mutnih odnosa sa biznismenima POPUSTIO kada mu je zaprijećeno istragom

Vulf sa suprugom na Saveznom novinarskom balu u novembru 2010. Avganistanu i poĹĄto nije dobio snaĹžnu podrĹĄku Angele Merkel. Rojters piĹĄe da će njegova ostavka vjerovatno ohrabriti opozicione Socijaldemokrate (SPD) i Zelene, koji su se posljednjih mjeseci uzdrĹžavali od prejakih kritika na Merkelin raÄ?un.

NEKADAĹ NJI rival Koliko će priÄ?a oko Vulfa odvratiti Merkel od krize eurozone zavisi od toga koliko brzo će se dogovoriti oko novog kandidata. Glasanje u Federalnoj skupĹĄtini od 1.244 mjesta mora biti odrĹžano u roku od mjesec, tj. do 18. marta. „To neće proći bez posljedica za Merkel, trpjeće njena repu-

tacija,“ izjavio je za Rojters  , politiÄ?ki nauÄ?nik na Univerzitetu Bon.    , ekonomista ING-a, rekao je istoj agenciji da je malo vjerovatno da će njegova ostavka uticati na pregovore o izbavljenju GrÄ?ke. „MeÄ‘utim, domaći politiÄ?ki pritisak na Angelu Merkel mogao bi se ponovo povećati,“ rekao je. Merkel je osvojila drugi mandat 2009. i na izbore izlazi tek na jesen 2013. MeÄ‘utim, njena Hriťćansko-demokratska unija (CDU) je suoÄ?ena sa borbom da zadrĹži vlast u pokrajinama Zarland i Ĺ lezvig-HolĹĄtajn na regionalnim izborima u martu i maju. TakoÄ‘e Ä?lan CDU, Vulf je nekada smatran potencijalnim rivalom Angele Merkel i mnogi u NjemaÄ?koj su njegovo imeno-

Foto: Rojters

vanje doĹživjeli kao taktiku kancelarke da ga izgura iz politiÄ?ke arene.

SPORNI krediti Vulf je dugo njegovao imidĹž ĹĄkolarca, ali je njegova repu-

tacija pretrpjela Ĺžestok udarac kada je list „Bild“ u decembru objavio da je obmanuo drĹžavni parlament vezano za kredit za kuću koji je dobio od jednog bogatog prijatelja prije nego ĹĄto je postao predsjednik. List je objavio da je Vulf po

Prilikom putovanja u Rim ranije ove nedjelje i u razgovoru sa novinarima u Ä?etvrtak, Vulf je jasno rekao da planira da ostane na funkciji. MeÄ‘utim, situacija se drastiÄ?no promijenila preksinoć, kada je drĹžavno tuĹžilaĹĄtvo u Hanoveru, prijestonici Donje Saksonije, zatraĹžilo od parlamenta da mu ukine imunitet, kako bi se otvorio put za otvaranje istrage zbog sumnje da je Vulf izvlaÄ?io korist na osnovu funkcije. To je prvi put u istoriji NjemaÄ?ke da je drĹžavno tuĹžilaĹĄtvo Ĺželjelo da otvori istragu protiv ĹĄefa drĹžave i taj potez je izazvao direktne pozive opozicionih stranaka da se Vulf povuÄ?e. „Funkciji predsjednika nanijeta je ĹĄteta. Vulfova ostavka je bila neophodna, ali je doĹĄla prekasno,“ navedeno je u saopĹĄtenju opoPoraĹženi bokser: Priprema papirne figure sa Vulfovim likom za karneval u Majncu zicione Lijeve stranke. povoljnim uslovima dobio kredit od 500 hiljada eura od supruge biznismena  !   u oktobru 2008. godine. Vulfu je kasnije u parlamentu Donje Saksonije postavljeno pitanje da li je imao poslovne

ANGELA marginalizuje potencijalne rivale Merkel je u proĹĄlosti kritikovana zbog onoga ĹĄto Ä?esto izgleda kao politika marginalizovanja sposobnih Ä?lanova njene stranke koje smatra potencijalnim rivalima. BivĹĄi premijer pokrajine Hese, ) *, iznenada je dao ostavku kada je shvatio da mu Merkel neće dati mjesto u kabinetu. Kancelarka je  , bivĹĄeg premijera Baden-Virtemberga iz redova CDU, poslala u Brisel, gdje je sada komesar za energiju.

Zahvaljujući tim potezima, Merkel je neprekosnoveni lider CDU, ali neke konzervativce brine to ĹĄto je stranka postala previĹĄe zavisna od nje i to ĹĄto je izgubila identitet i tradicionalne vrijednosti. Anketa objavljena proĹĄle nedjelje pokazala je da 77 odsto Njemaca odobrava naÄ?in na koji ona obavlja svoj posao. PodrĹĄka njenim konzervativcima je na najviĹĄem nivou od sredine 2009, zahvaljujući popularnosti ćerke sveĹĄtenika iz bivĹĄe IstoÄ?ne NjemaÄ?ke.

GRÄŒKA: PljaÄ?kaĹĄi odnijeli preko 60 predmeta iz Muzeja istorije Olimpijskih igara

veze sa Gerkensom, kada je odgovorio odreÄ?no, ne pominjući dil sa Gerkensovom suprugom. Za tuĹžilaĹĄtvo je sporna i Vulfova veza sa filmskim producentom " ! . Njemu je vlada Donje Saksonije, dok joj je predsjednik bio Vulf, odobrila pokriće za kredit u iznosu od Ä?etiri miliona eura. Mediji su u vezi sa ovim sluÄ?ajem izvijestili da je Grenevold platio boravak predsjednika u luksuznom hotelu na ostrvu Zilt u Sjevernom moru, ali i da je njegova producentska firma postojala samo na papiru. Vulfova pres-sluĹžba je na to odgovorila da je predsjednik Grenevoldu u gotovini vratio novac za boravak u skupom ho-

preda razne predmete. Kada je ona to odbila, zavezali su je i zapuĹĄili joj usta. Zatim su razbili vitrine i ukrali viĹĄe od 60 predmeta, uglavnom statua od bronze i

gline, kazali su zvaniÄ?nici. „Moramo da saÄ?ekamo i vidimo ĹĄta će reći glavni arheolog, ali su predmeti bili od neprocjenjive vrijednosti“, kazao je Kodzais agenciji AFP.

Uglavnom su odnijete statue od gline i bronze

. /  , portparol Ministarstva unutraĹĄnjih poslova i vlade, rekao je BBC-ju da su neki predmeti oĹĄtećeni prilikom pljaÄ?ke. U gradu se nalaze dva mu-

Foto: AP

zeja – ArheoloĹĄki muzej Olimpije, u kojem se nalazi dio najvrjednijeg blaga iz hramova drevne Olimpije, i manji muzej Olimpijskih igara, koji je bilo manje Ä?uvan. JuÄ?eraĹĄnja pljaÄ?ka je druga velika pljaÄ?ka muzeja u prethodna dva mjeseca u GrÄ?koj. Jedna slika .$ . , koju je umjetnik liÄ?no poklonio Nacionalnoj galeriji, ukradena je iz te institucije u Atini, zajedno sa slikom holandskog slikara  i crteĹžom italijanskog umjetnika !  Ä?. U protekle dvije godine, oko 1.500 Ä?uvara je, po naredbi vlade, ostalo bez posla, rekla je agenciji AFP predstavnica sindikata pri ministarstvu kulture. „U svim muzejima je samnjen broj Ä?uvara i u broj arheologa, viĹĄe nema dovoljno kadra da rade pune smjene“, kazala je 0 ,, generalna sekretarka sindikata osoblja ministarstva kulture. ĹĄ

telu, kao i da odobreno pokriće za kredit nikada nije iskoriťćeno. Vulf je proĹĄlog mjeseca priznao da je napravio „veliku greĹĄku“ kada je uredniku najtiraĹžnijeg lista „Bild“ zaprijetio „ratom“ ukoliko objavi priÄ?u o njegovim privatnim finansijskim transakcijama. Od tada su stalno isplivavala nova otkrića koja su mu nagrizala kredibilitet, zbog Ä?ega su ga mediji ismijavali i Ä?ak izmisli novi glagol u njegovu Ä?ast. „Wulffen“ – ili bukvalno „vulfati“ – znaÄ?i izbjegavati odgovor a ne slagati direktno.

MOGUĆI nasljednici Vodeći kandidat za njegovog nasljednika je # ,

Poslanica Lisija Ronzuli doťla je sa ćerkom na sjednicu EP

Foto:Rojters

antikomunistiÄ?ki aktivista za ljudska prava u IstoÄ?noj NjemaÄ?koj, koji je bio Vulfov protivkandidat 2010. i stvorio neprijatnost Merkel jer je morao biti odrĹžan treći krug izbora u Federalnoj skupĹĄtini.

 $%, visoki funkcioner Slobodnih demokrata (FDP), koji je dio vladajuće koalicije, rekao je da su se mnogi iz njegove stranke javno suprotstavili i podrĹžali Gauka prije dvije godine. MeÄ‘u ostalim potencijalnim kandidatima je ministar odbrane &  ! , ministarka rada '    , predsjednik Bundestaga ($  te ministar finansija  Ĺ $, iako bi njegov premjeĹĄtaj u palatu Belvju ostavio rupu u Merkelinom kabinetu usred krize u eurozoni. Ĺ 

NESREĆA: Sina kraljice Beatriks zatrpala lavina u Austriji

Ministar kulture ponudio ostavku NaoruĹžani pljaÄ?kaĹĄi odnijeli su juÄ?e viĹĄe desetina eksponata iz grÄ?kog muzeja koji je posvećen istoriji Olimpijskih igara. Dvojica maskiranih muĹĄkaraca polomili su staklene vitrine nakon ĹĄto su savladala jednu Ä?uvarku u gradu Olimpija, kazali su zvaniÄ?nici BBC-u. GradonaÄ?elnik &*  naglasio je da su ukradeni predmeti od „neprocjenjive“ vrijednosti, ali nije otkrio viĹĄe detalja. Ministar kulture . !  je juÄ?e ponudio ostavku, ali se ne oÄ?ekuje da će njegov odlazak destabilizovati vladu. Portparol vlade izjavio je da će premijer  .! / odluÄ?iti da li da prihvati njegovu ostavku nakon ĹĄto budu jasne sve Ä?injenice, javila je agencija Rojters. NaoruĹžani lopovi su uĹĄli u Muzej istorije Olimpijskih igara u Antikitiju juÄ?e u pola osam i naredili jednoj radnici da im

EP: Burna rasprava pokazala strahove i podjele vezano za sudbinu Atine

Holandski princ u kritiÄ?nom stanju

Spasio ga odaĹĄiljaÄ?: Princ Friso

Foto: Rojters

Holandski princ #* ,  u kritiÄ?nom je stanju nakon ĹĄto je bio zatrpan u lavini dok je skijao van staze na austrijskim Alpima, saopĹĄtili su juÄ?e nadleĹžni organi. Srednji sin kraljice  izvuÄ?en je bez svijesti iz snijega 20 minuta nakon nesreće i reanimiran, kazao je gradonaÄ?elnik Leha novinskoj agenciji Austrijan pres (APA). Princ je skijao sa pratiocem van obiljeĹženih staza kada ih je pogodila lavina, ĹĄirine 30 i duĹžine 40 metara. ÄŒetrdesettrogodiĹĄnji princ, koji se prije deceniju odrekao prava na tron, odveden je na univerzitetsku kliniku u Inzbruku. Njegovo stanje je „stabilno, ali je njegov Ĺživot i dalje ugroĹžen“, a kraj njega su kraljica i supruga $, navodi se u saopĹĄtenju holandske vlade. Holandska kraljevska porodica zimski odmor Ä?esto provodi u Lehu, u provinciji Forarlberg. U mnogim djelovima zemlje na snazi su upozorenja na opasnost od lavina, ali neki avanturisti skijaju van staza. U Lehu, stepen opasnosti bio je Ä?etiri na skali od pet. „To se desilo na otvorenom prostoru, ne na

obezbijeÄ‘enoj stazi“, kazao je jedan zvaniÄ?nik policije o mjestu gdje se dogodila nesreća. U drugom saopĹĄtenju holandske vlade se sugeriĹĄe da će ljekari kroz nekoliko dana imati jasnu sliku prinÄ?evog zdravstvenog stanja. „Proces spasavanja je savrĹĄeno funkcionisao“, kazao je agenciji Rojters jedan sluĹžbenik policije u Lehu, i dodao: „SpasilaÄ?ki timovi su doĹĄli na mjesto nesreće helikopterima. Odmah smo mogli da ga lociramo i spasemo“. Princ je nosio odaĹĄiljaÄ? koji je pomogao spasilaÄ?kim timovima da ga brzo lociraju. Princ Friso se odrekao prava na tron 2004. kada se oĹženio aktivistkinjom za ljudska prava Mabel Vise Smit. Par ima dvije kćerke,  i -. Vlada je odbila da podrĹži njihov brak, jer su dali netaÄ?ne informacije o odnosu mlade sa jednim mrtvim gangsterom. Prema holandskom zakonu, Ä?lanovi kraljevske porodice koji pretenduju na tron moraju dobiti dozvolu od vlade i parlamenta za stupanje u brak, poĹĄto kabinet snosi odgovornost za njihova djela. ĹĄ

Foto: Rojters

Baroso preko GrÄ?ke brani svoju drĹžavu   „ “ INES SABALIĆ $ - TeĹĄka briga, strah i rastrzanost koja muÄ?i evropske politiÄ?are oko sudbine GrÄ?ke, pa i Portugala, a ako ove dvije drĹžave bankrotiraju - i sudbine cijele eurozone, bila je oÄ?igledna na plenarnom zasjedanju Evropskog parlamenta u Strazburu. U odnosu na plan stezanja kaiĹĄa za GrÄ?ku, partije ljevice jednoglasno su osudile preduzete mjere kao loĹĄe. „Nije vaĹžno ĹĄta ste htjeli, mjere su loĹĄe jer ih Grci ne prihvataju“, rekao je jedan socijalista predstavniku Evropske komisije (EK). „UniĹĄtavate tu zemlju. Ne smijemo Grke bacati na koljena u zamjenu za pomoć. Pomoć je pomoć, ali to ne razumiju neoliberalni talibani koji su preuzeli EK i vladaju Evropom“, rekao je "  , uz povike odobravanja socijalista i zelenih. Debata u Evropskom parlamentu izgledala je kao burna scena iz filmova. „Ne, nismo mi neoliberalni talibani, nego ljudi koji rade dan i noć i daju sve od sebe da spasu GrÄ?ku od bankrota“, odgovorio mu je potpredsjednik EK ĹĄ Ĺ Ä?Ä?. Time je otkrio, zapravo, nivo neizvjesnosti koja vlada u srcu Unije prema sudbini GrÄ?ke, koju su mnogi spremni da puste niz vodu, ali za koju se Komisija jako bori. „GrÄ?ka nema boljeg prijatelja od nas“, naglasio je Ĺ efÄ?oviÄ?. To je i istina, ako se sjetimo da je predsjednik EK Portugalac, i da ako se odroni GrÄ?ka od eurozone, najvjerovatnije ta sudbina Ä?eka i Portugal. Slikovito reÄ?eno, Ĺ˝    zna da se Portugal brani u GrÄ?koj, da je GrÄ?ka linija odbrane i Portugala i svake druge ugroĹžene zemlje. Jedan visoki funkcioner EK je u privatnom razgovoru sa dopisnicom „Vijesti“ rekao da je „veliko pitanje moĹže li eurozona opstati ako GrÄ?ka ode.“

„Evropska solidarnost prema GrÄ?koj je bez presedana. Za GrÄ?ku je već otiĹĄlo 300 milijardi eura“, poruÄ?io je Ĺ efÄ?oviÄ? kritiÄ?arima koji misle da se neoliberalna Evropa ne ponaĹĄa dovoljno humano prema GrÄ?koj. Socijalistima to nije bilo dosta, pa su predloĹžili da se u GrÄ?ku poĹĄalje „alternativna trojka“, koja bi „na licu mjesta“ vidjela „ťta bi se moglo“, osim stezanja kaiĹĄa. „MoĹžda da se vidi veće plaćanje poreza“, rekli su socijalisti, a to je izazvalo smijeh desnice i liberala i komentare da bi to bila „nemoguća misija“. Zanimljivo je ĹĄto mnogi des-

da se pazi da joj se ostavi prostora za rast. Veliku nelagodu izaziva Portugal, koji - sigurno slijedeći Barosov savjet - radi sve po receptu iz Brisela, a svejedno im dug raste. To se tumaÄ?i kao da ih prevelika ĹĄtednja spreÄ?ava da rastu. Parlament je takoÄ‘e izglasao ugovor sa Marokom, dajući toj zemlji trgovinske povlastice kao veliki znak dobre volje prema susjedima i otvaranja prema istoÄ?nom Mediteranu, ali uz velike proteste ĹĄpanskih i francuskih farmera. Francuz Ĺ˝  rekao je da se evropski seljak ne moĹže takmiÄ?iti s marokanskim, kome je nadnica pet eura na dan. Te

Nova zvijezda evropskom nebu Mario Monti je dobio je ovacije europoslanika svih politiÄ?kih frakcija zbog naÄ?ina na koji diĹže Italiju iz krize. Stvarno, kad je izaĹĄao pred poslanike, meÄ‘u kojima ima mnogo bivĹĄih premijera i ministara, vidjelo se da Monti ima ugled, autoritet, ozbiljnost i da zna ĹĄta govori. Upitan ĹĄto misli o GrÄ?koj, italijanski premijer (koji je bio evropski komesar za konkurentnost (2000-2004) priznao je da je „ova strogost prema GrÄ?koj bez presedana, ali da je takoÄ‘e bez presedana i katastrofalno viĹĄedecenijsko, loĹĄe vladanje GrÄ?kom. GrÄ?ka politika, grÄ?ka javna uprava – to je bio udĹžbenik sviju mogućih najgorih primjera, katalog najgore prakse, popis onog ĹĄto ne smije da bude.“ PoĹĄto je tako ocrnio, uz opĹĄte odobravanje, grÄ?ku politiku posljednjih nekoliko decenija, autoritet Evropske unije upozorio je da „euro ne smije da bude faktor podjele meÄ‘u graÄ‘anima Evrope.“ niÄ?ari brinu koliko GrÄ?ka moĹže da podnese. „Smijemo li mi silom nametnuti finansijsku stabilnost? MoĹžda i moĹžemo, ne znam, ali da li smijemo? Da li je to u skladu sa naĹĄom filozofijom“, upitala je jedna francuska poslanica. Liberali i EPP frakcija podrĹžavaju plan ĹĄtednje, ali smatraju da su mjere oĹživljavanja GrÄ?ke koje je predloĹžila Evropska komisija nedovoljne. Dakle, oni su za to da se GrÄ?ka pritisne, ali

povlastice ipak su znatno manje nego ĹĄto imaju zemlje naĹĄeg regiona preko Ugovora o stabilizaciji i pridruĹženju. Izglasana je i rezolucija kojom se vladi u BudimpeĹĄti zaprijetilo da će - nastavi li se sa krĹĄenjem demokratskih prava - pozvati da se MaÄ‘arskoj suspenduju glasaÄ?ka prava. PolitiÄ?ka porodica desnog centra ili EPP glasala je protiv. To je strahoviti ĹĄamar ugledu MaÄ‘arske.

       

       

IZGUBIO MORALNI KOMPAS: Pritisnut aferama, njemaÄ?ki predsjednik podnio ostavku, koja neće proći bez posljedica za kancelarku Angelu Merkel

NjemaÄ?ki predsjednik je podnio juÄ?e ostavku zbog niza afera oko zloupotrebe sluĹžbenog poloĹžaja, zadavĹĄi udarac kancelarki   usred duĹžniÄ?ke krize eurozone. Vulf je bio u centru skandala oko kredita koji je dobio dok je bio premijer Donje Saksonije. U petominutnom saopĹĄtenju u predsjedniÄ?koj palati Belvju, 52-godiĹĄnji    je priznao da je izgubio povjerenje njemaÄ?kog naroda, te da je nemoguće da nastavi ulogu koja je trebalo da sluĹži kao moralni kompas naciji. „Iz tog razloga viĹĄe nije moguće da vrĹĄim duĹžnost predsjednika kod kuće i u inostranstvu onako kako bi trebalo,“ rekao je Vulf, stojeći pored supruge . Izbor Vulfovog nasljednika mogao bi odvući paĹžnju Merkel kada je njena vlada ukljuÄ?ena u teĹĄke pregovore oko paketa pomoći za GrÄ?ku, iako analitiÄ?ari kaĹžu da će uticaj na pregovore biti ograniÄ?en. Merkel je odloĹžila za juÄ?e planirani put u Rim, gdje je o duĹžniÄ?koj krizi trebalo da razgovara sa italijanskim premijerom  , da bi se pozabavila posljedicama Vulfove ostavke. Izdala je kratko saopĹĄtenje nakon Vulfove objave, rekavĹĄi da joj je Ĺžao zbog njegovog odlaska i najavila da će kandidata za novog predsjednika odrediti u dogovoru sa opozicionim strankama, prenijele su agencije. Zbog naÄ?ina na koji upravlja krizom, kancelarka ima veliku podrĹĄku u NjemaÄ?koj, ali odlazak Kristijana Vulfa nameće pitanje o njenoj procjeni zato ĹĄto je progurala njegovo imenovanje 2010. umjesto jakog opozicionog kandidata koji je bio favorit većine Njemaca. Vulf je drugi predsjednik koji je dao ostavku za manje od dvije godine. Njegov prethodnik, bivĹĄi ĹĄef MeÄ‘unarodnog monetarnog fonda   , iznenada je dao ostavku nakon ĹĄto se naĹĄao na udaru zbog komentara o njemaÄ?koj misiji u





   






   

 

       

ÄŒUVARI STABILNOSTII

Alea ACTA est ok se politiÄ?ki krugovi i dalje bore oko sve slabije vlasti, koju preotimaju sve moćnija trĹžiĹĄta, jedina ustanova EU koja joĹĄ uvek moĹže da utiÄ?e na realnost, Centralna banka, nije pod kontrolom nijedne demokratske institucije, jer ne postoji federalna vlada evrozone. Na opĹĄtem planu, ĹĄirom sveta, trĹžiĹĄta postepeno samoinicijativno stvaraju institucije neophodne za zaĹĄtitu jedinog njima bitnog prava: prava vlasniĹĄtva. Tako u finansijskom i komercijalnom svetu nastaju mnoga kontrolna tela, kojima nacionalni parlamenti ugaÄ‘aju, ne vodeći raÄ?una o svojoj nezavisnosti, budući da su te institucije transnacionalne. Takva tela tretiraju drĹžavne vlasti kao obiÄ?no oruÄ‘e koje im se stavlja na raspolaganje. Ovo naroÄ?ito vaĹži u sluÄ?aju sporazuma ACTA (Anti Counterfeiting Trade Agreement), trgovinskog sporazuma o kojem od oktobra 2007. godine, u najvećoj tajnosti, pregovaraju vlade nekih razvijenih zemalja, izmeÄ‘u ostalih i Francuske. Sporazum su odbili Kinezi, Brazilci i Indijci, a njegovu primenu u Evropi moĹže jedino da spreÄ?i glasanje u Evropskom parlamentu, koje potvrÄ‘uju nacionalni parlamenti. Pod izgovorom globalne borbe protiv piraterije, zaĹĄtite autorskih prava i brendova, ACTA zapravo podstiÄ?e prismotru potroĹĄaÄ?a i graÄ‘ana, pretvarajući drĹžave u pomoćne policijske aparate u sluĹžbi velikih kompanija. Konkretno, namećući Ä?itavom svetu principe ameriÄ?kih zakona SOPA i PIPA, i daleko nadilazeći okvire francuskog zakona HADOPI, ACTA sve interakcije na internetu smatra pretnjama jednako ozbiljnim kao piraterija. ACTA obavezuje sve drĹžave potpisnice da kriviÄ?no gone pro-

D

natni izvori sredstava koji svake godine radnici na privremenom radu u inostranstvu i migranti ĹĄalju svojim porodicama u Crnu Goru, uprkos globalnoj finansijskoj krizi, u porastu. OdluÄ?ivĹĄi se da koristi euro kao sredstvo obraÄ?una i plaćanja, Crna Gora se, izmeÄ‘u ostalog, odrekla i mogućnosti ĹĄtampanja novca. U ovakvoj situaciji, do „novog“ eura se moĹže doći izvozom roba i usluga, privlaÄ?enjem stranih direktnih i portfolio investicija, kreditnim zaduĹživanjem u inostranstvu, kao i prilivom doznaka. Pod terminom doznaka podrazumijevaju se sve novÄ?ane poĹĄiljke koje ljudi porijeklom iz Crne Gore ĹĄalju svojim familijama, bez obzira da li su na privremenom radu u inostranstvu ili duĹže. Osnovne karakteristike doznaka su da predstavljaju veoma stabilan izvor sredstava (bar kada je u pitanju Crna Gora) i oblik transfera koji direktno ne zavise od ekonomskih kretanja u zemlji, odnosno od performansi same privrede koja prima ta sredstva. MeÄ‘utim, itekako utiÄ?u na deĹĄavanja u ekonomiji preko uticaja na Ĺživotni standard graÄ‘ana koji primaju sredstva, zatim utiÄ?u na cijenu rada, na devizni kurs kod zemalja sa svojom valutom, na povećanje liÄ?ne potroĹĄnje, a time i na uvoz itd. Stabilnost priliva doznaka je naroÄ?ito bila izraĹžena tokom globalne finansijske krize. Uprkos krizi, povećanju nezaposlenosti na globalnom nivou, procjeni svih relevantnih meÄ‘unarodnih institucija da će padati priliv doznaka, one su rasle. U sluÄ?aju Crne Gore, taj rast je konstantan. Najmanji rast je zabiljeĹžen u 2007. godini kada je iznosio oko 7 odsto. U 2009. godini, kada smo osjetili najveću krizu, kada je zabiljeĹžen pad BDP-a za 5,7 posto, priliv doznaka je porastao za 29,1 odsto. U 2011. godini, godiĹĄnji rast priliva doznaka iznosio je 14 procenata. Za stabilnost ovih prihoda moĹžemo da zahvalimo dugogodiĹĄnjoj (bolje reÄ?eno – viĹĄevjekovnoj) tradiciji migriranja iz ovih krajeva. Prva iseljavanja Crnogoraca registrovana su joĹĄ 1478. godine, a takoÄ‘e je interesantan podatak koji su hroniÄ?ari zapisali da je bilo godina u periodu postojanja Kraljevine Crne Gore kada je pomoć

Z

ĹĄ + Ĺ˝ # 

vajdere koji bi odbili da nadziru i cenzuriĹĄu komunikaciju na internetu; ÄŒlan 27 Ä?ak propisuje i „brzu akciiju za spreÄ?avanje budućih prekrĹĄaja“ bez izlaska pred sudiju, i prepuĹĄta vandrĹžavnim akterima zaduĹženja policije (prismotru i sakupljanje dokaza) i pravosuÄ‘a (sankcije); ovaj isti Ä?lan, koji se bavi „masovnom distribucijom falsifikovanih dela“ zabranio bi Ä?ak i blogove, P2P mreĹže i besplatan softver. Na kraju, ĹĄto je joĹĄ neverovatnije, ÄŒlan 23 omogućio bi drĹžavama potpisnicama uvoÄ‘enje kriviÄ?nih kazni za besplatne aktivnosti, jer bi one, prema ovom sporazumu, trebalo da se sprovode samo na „komercijalnoj bazi“: tako bi od nas moglo da se traĹži da plaćamo za slanje imejlova, ili za meÄ‘usobno deljenje fajlova. ÄŒitav sporazum pisan je u ovom maniru, i mogao bi da dovede do toga da se generiÄ?ki lekovi smatraju falsifikatima, a efekat toga bila bi njihova zabrana. Na kraju, ĹĄto je moĹžda najgore: kada ga parlamenti ratifikuju, ovaj sporazum će biti izvan demokratske kontrole. ÄŒlan 36 propisuje stvaranje nekakve opskurne „ACTA komisije“, koja bi, prema ÄŒlanu 42, bila zaduĹžena da primora drĹžave koje nisu potpisale sporazum na njegovo poĹĄtovanje, a mogla bi Ä?ak i da menja sadrĹžaj sporazuma, bez kontrole nacionalnih parlamenata! Zato je od nesagledive vaĹžnosti suprotstaviti se potpisivanju ACTA-e, jer uvoÄ‘enje globalne vladavine prava ne treba da bude smrtna presuda za demokratiju, već podsticanje razvoja na globalnom planu. ’   ĹĄÄ?

      ć"

Doznake

Doznake imaju pozitivan i negativanh uticaj na ekonomiju. Sigurno bi mnogo bolje bilo da smo zemlja koja ĹĄalje doznake, jer bi to znaÄ?ilo da smo dovoljno bogati. MeÄ‘utim, dok ne postignemo taj nivo trebalo bi se baviti preusmjeravanjem ovih tokova sa klasiÄ?no potroĹĄaÄ?ke na investicionu oblast

naĹĄih iseljenika bila jednaka sumi njenog godiĹĄnjeg budĹžeta. Pogledajmo o kakvom redu veliÄ?ina se radi. Od poÄ?etka 2006. godine do kraja 2011. godine registrovani priliv doznaka u Crnu Goru iznosio je oko 1,4 milijardi eura ĹĄto, poreÄ‘enja radi, predstavlja 42 posto procijenjenog bruto domaćeg proizvoda za 2011. godinu ili

PIĹ E

BORIS KILIBARDA gotovo 70 odsto vrijednosti ostvarenog izvoza roba u 2011. godini. Naravno, ovdje potenciramo da se radi o “registrovanomâ€? iznosu doznaka, jer je nemoguće statistiÄ?ki obuhvatiti vrijednost svih doznaka koje prime naĹĄi graÄ‘ani. Razlog tome treba traĹžiti u samom naÄ?inu transferisanja ovih sredstava. Najveći dio doznaka prenosi se neformalnim kanalima. ZnaÄ?i, kad bi

se obuhvatili i drugi prilivi koji dolaze u gotovini kroz neformalne kanale, pogotovo ljeti kad iseljenici dolaze u posjete, taj bi iznos bio znatno veći. Doznake imaju svojih pozitivnih, ali i negativnih strana. Pozitivna strana doznaka je ĹĄto utiÄ?u na poboljĹĄanje Ĺživotnog standarda graÄ‘ana, kao i to ĹĄto se dio doznaka ulaĹže u investicione projekte, itd. Sa druge strane, priliv doznaka ne zavisi od deĹĄavanja u domaćoj ekonomiji, a mogu direktno da utiÄ?u na ostvarivanje ekonomske politike, pogotovo u zemljama koje imaju svoju valutu. Zatim, tu je subjektivna strana problema - kada neko godinama prima pomoć od rodbine iz inostranstva, to direktno utiÄ?e na slabiju motivisanost za rad. DugogodiĹĄnje oslanjanje na ove prilive utiÄ?e na povećanje moralnog hazarda, utiÄ?e i na kretanje cijena i tako dalje. ZnaÄ?i, doznake imaju pozitivan i negativanh uticaj na ekonomiju. Sigurno bi mnogo bolje bilo da smo zemlja koja ĹĄalje doznake, jer bi to znaÄ?ilo da smo dovoljno bogati. MeÄ‘utim, dok ne postignemo taj nivo trebalo bi se baviti preusmjeravanjem ovih tokova sa klasiÄ?no potroĹĄaÄ?ke na investicionu oblast. Sredstva dobijena ovim putem treba usmjeriti u najefikasnijem pravcu. To se na nivou drĹžave postiĹže formiranjem tima koji će se baviti samo problematikom doznaka, promovisanjem dijaspori mogućnosti za investiranje, izradom odgovarajućih strategija, ali i njihovom implementacijom. JaÄ?anje bankarskog sistema znaÄ?ajno utiÄ?e na smanjenje priliva doznaka neformalnim kanalima. TakoÄ‘e, smanjivanje biznis barijera pozitivno utiÄ?e na motivaciju za investiranje dijela ovih sredstava u domaću privredu. #  $   %   &        ' (   &  Ĺž    ' )    ) *

forum@vijesti.me

PISMA UREDNIKU 45 godina od osnivanja DruĹĄtva CG za borbu protiv raka Prethodnik danaĹĄnjeg Crnogorskog druĹĄtva za borbu protiv raka (CDPR), DruĹĄtvo Crne Gore za borbu protiv raka, osnovano je u Titogradu davnog 18. II 1967. Prvi predsjednik DruĹĄtva bio je poznati i priznati hirurg i van granica bivĹĄe nam domovine, akademik Ljubomir RaĹĄović, potpredsjednici dr Nikola Ivović, nekadaĹĄnji direktor OnkoloĹĄkog odjeljenja u Titogradu i Milo Kralj, istaknuti kulturni radnik, dok je sekretar bio dr Petar Martinović. Iste godine poÄ?eo je da radi RadioloĹĄki institut koji je postao specijalizovana ustanova za lijeÄ?enje oboljelih od raka. Danas je to nova, savremena i odliÄ?no opremljena ustanova - Klinika za onkologiju KC CG. Ono ĹĄto je, nadamo se, interesantno za crnogorsku javnost je da je DruĹĄtvo joĹĄ od 1. do 8. III 1971. kod nas po prvi put organizovalo i Nedjelju borbe protiv raka zajedno sa istim druĹĄtvima iz republika bivĹĄe SFRJ. NaglaĹĄavamo da je Nedjelja borbe protiv raka 1973. bila posvećena problemu puĹĄenja i raku pluća prvi put na ovim prostorima. U to vrijeme Nedjelja borbe protiv raka postala je tradicionalna i DruĹĄtvo tada imalo odliÄ?nu saradnju sa Crvenim krstom CG i Jugoslavije. PoÄ?etkom 90-ih godina DruĹĄtvo je smrću velikog broja kadrova - entuzijasta, ratnim okruĹženjem, kao i raspadom bivĹĄe domovine - SFRJ prestalo da postoji. Nastavak tradicije i aktivnosti u borbi protiv raka

u Crnoj Gori vezuje se za CDPR. Ono je osnovano 5. XI 2001. po Zakonu o NVO kao nestranaÄ?ka, humanitarna, dobrovoljna i neprofitna organizacija. U ostvarivanju sveobuhvatne borbe protiv raka zadatak DruĹĄtva je da podstiÄ?e i koordinira aktivnost Ä?lanova i aktivista u borbi za smanjivanje broja novooboljelih od ove opake bolesti. Istovremeno CDPR je kao cilj postavilo i smanjenje stope smrtnosti od raka u drĹžavi, kao i podizanje kvaliteta Ĺživota oboljelih. Borba protiv puĹĄenja (jedan od glavnih, ako ne i glavni uzroÄ?nik vezan za nastanak ove opake bolesti) i poĹĄtovanje Zakona o ograniÄ?avanju upotrebe duvanskih proizvoda, koji je donesen na naĹĄu inicijativu prije 8 (osam) godina, tj. jula 2004, sa izmjenama i dopunama iz prethodne godine, takoÄ‘e je jedan od naĹĄih ciljeva. Ovaj tekst sluĹži kao kratko podsjećanje na 18. II 1967. i poÄ?etak aktivnosti u borbi protiv raka u Crnoj Gori. Istovremeno sa nastankom tadaĹĄnjeg DruĹĄtva Crne Gore za borbu protiv raka, kao i 2001. naslijednikom CDPR-om, Crnom Gorom se, nadamo se, svih ovih godina ĹĄiri ideja humanosti sa jedinim mogućim ciljem - pomoći oboljelima od ove opake, ali danas i izlijeÄ?ive bolesti. Prevencija u borbi protiv raka strahovito je bitna, ĹĄto pokuĹĄavamo cijelo vrijeme, nadamo se uspjeĹĄno, da radimo. % Ĺ˝ć' 

 )%,

koje Ä?itaoci ostavljaju RI komentare A T N E ispod tekstova na sajtu M KO www.vijesti.me

“Vijesti�objavljuju najzanimljivije

*Ä‘ ć   ./ %  0 +1 - A da zavrte milion 132 puta, pa da vrate kredit Njemcima? 222 3ĹĄ+ (  ĹĄ

$' 

    $+    $ 4 - Jedna sijalica, ali baĹĄ jaka. 222 ĹĄć+ 3ć Ä‘ 

Ä?   5#6+  0  - Ovo je da Ä?ovjeka KAP strefi.

VIJESTI PRIJE 5 GODINA

Naftna polja oko Prevlake? BivĹĄi ministar ekonomije mr Predrag BoĹĄković potvrdio je da je ranijim istraĹživanja ustanovljeno da je akvatorij oko Prevlake moguće nalaziĹĄte nafte i gasa, te da Crna Gora i Hrvatska, prilikom nastupajućih razgovora o razgraniÄ?enju, prije svega treba da vode raÄ?una o ekonomskom interesu.

VIJESTI PRIJE 10 GODINA

U Crnoj Gori 63 stranke Osnivanjem GraÄ‘anske partije broj politiÄ?kih stranaka u Crnoj Gori popeo se na 63. Dvije trećine njih postoje samo na papiru, dok se ostale, mimo onih sa parlamentarnim statusom, aktiviraju samo

uoÄ?i izbora. Od poÄ?etka 90-ih do danas iz registra politiÄ?kih organizacija izbrisano je 18 stranaka, tako da je u posljednjih 12 godina u CG osnovana ukupno 81 stranka.






   



Redovno... pardon, vanredno... ap je prelila Ä?aĹĄu. Ni snijeg, ni vremenske neprilike ne mogu sakriti tragove... Dok je jednima sve u redu, drugi se ne slaĹžu, trećima je vanredno stanje svaki dan. Za koju nedjelju, kada proÄ‘e ovo „vanredno“ meteroloĹĄko stanje slijedi nastavak... Ovoga puta „redovno“ vanredno... Ceh prijatelja i partnera je stigao na naplatu. Dvadeset i dva miliona... Sića... Za koju nedjelju ili mjesec joĹĄ sto deset miliona, eura naravno... RaÄ?un bez krÄ?mara, ovoga puta plaćaju graÄ‘ani. Plaćanje na rate - tjeĹĄi premijer - uz zelenaĹĄke kamate. PriÄ?a se priÄ?a da Rusi odlaze. U jednom smjeru... Tornado prohujao sa vihorom... Ostaje pustoĹĄ... A zna se ko ih je doveo? Ko je dao garancije prijateljima? StrateĹĄkim partnerima? Zna se ko je u „kontinuitetu“ bio ministar finansija, a danas premijer? I indijske maharadĹže vide koja je ura? Zahvalili se i produĹžili dalje? Ovo je joĹĄ jedan uspjeh momiĹĄićke neoliberalne ĹĄkole. Po ustaljenom ĹĄablonu vjerovatno će stizati nove fakture. Vrijeme je da graÄ‘ani „uĹživaju“ u plodovima revnosnoga rada vlasti, koja viĹĄe od dvije decenije graÄ‘ane u ekonomskoj vertikali polako, ali „sigurno“ vodi u siromaĹĄtvo i neizvjesnost. Kako zaboraviti, koliko puta je ukazivano na naopaku ekonomsku politiku kao i na one koji su branilili i brane lik i djelo takve politike. Umjesto ostavki i odgovornosti, svjedoci smo da se prosipanjem magle kupuje vrijeme i daju se obrazloĹženja koja vrijeÄ‘aju zdrav razum. TuĹžno a istinito. U Ä?ijoj sluĹžbi vlast radi, da li u sluĹžbi graÄ‘ana i drĹžave ili u sluĹžbi tajfun-tajkuna i njihovih prijatelja, Ä?itaoci ovih redova najbolje će procijeniti sami. Izgleda ovoga puta snijeg je iznenadio u februaru. Kakva je reakcija nadleĹžnih organa najbolje pokazuje prepucavanja premijera i ministara. Umjesto brze reakcije, brza improvizacija... Umjesto proglaĹĄavanja vanrednog meteroloĹĄkog stanja i ukljuÄ?ivanja svih maĹĄina, koje su u privatnom vlasniĹĄtvu, svjedoci smo mlake i neefikasne reakcije nadleĹžnih sluĹžbi. Zapravo, sluĹžbe na terenu su reagovale u skladu sa mogućnostima. Nikako ne smijemo zaboraviti da graÄ‘ani, policija, vojska svojim liÄ?nim naporima daju maksimalan doprinos da se situacija uÄ?ini ĹĄto podnoĹĄljivijom, meÄ‘utim... Sistem ne funkcioniĹĄe. Manjak maĹĄina, Ä?injenica da robne rezerve nemamo, kao i da je preduzeće koje je bilo nekada oslonac u ovakvim situacijama „Crnogoraput“ privatizovano, pokazuje da rezultati i ne mogu biti bolji. Koliko

K

“Diskurs�, Alex Falco, “Juventud Rebelde“, Kuba

NEKO DRUGI

Povratak na mjesto zloÄ?ina snova legitimnosti autoritarnih reĹžima su istorijske ideoloĹĄke misije. Komunizam je imao za cilj – diktaturu protelarijata, faĹĄizam – diktaturu „superiorne“ nacije. Kad rad na ostvarivanju cilja postane svakodnevni Ĺživot graÄ‘ana, glavni problem autoritarnih reĹžima postaje njihov legitimitet. Crnogorski autoritarni reĹžim je formiran na ideologiji velikosrpskog nacionalizma krajem 1980-ih. Kad je taj istorijski projekat propao, reĹžim je bio prinuÄ‘en da prihvati druga dva istorijska cilja da bi preĹživio – nezavisnost Crne Gore i evroatlanske integracije. Kako je prvi cilj ostvaren, a drugi u junu treba da uÄ‘e u nepovratnu - finalnu fazu, reĹžim je izgubio svoj raison d’etre. Korupcija i katastrofalna ekonomska situacija u druĹĄtvu zaoĹĄtrile su pitanje njegovog opstanka. Neobrazovana i bahata oligarhija koja ga vodi nije u stanju da odgovori zahtjevima vremena, pa legitimitet pokuĹĄava da obnovi novom priÄ?om o ugroĹženosti Crne Gore. OdluÄ?ila je da povrati crnogorsko druĹĄtvo na mjesto zloÄ?ina u kojem je reĹžim roÄ‘en i krene ispoÄ?etka sa nacionalizmom promijenjenog znaka. S crnogorskim umjesto velikosrpskog u Ä?ije ime je reĹžim vodio ratove i vrĹĄio zloÄ?ine. Ä?ukanović je to nazvao duhovnom obnovom. Petar Veliki kad je evropeizovao „varvarsku Rusiju“ na prijeme je dolazio sa berberinom koji je neposluĹĄnim bojarima na licu mjesta frizirao bradu i kosu po evropskoj modi. Po ugledu na Petra, Ä?ukanović sprovodi duhovnu obnovu s DĹžejom umjesto berberina i cio Dvor pada u evropski trans uz „ala bih te ala, zakitio mala“. MilopreĹž svjedoÄ?i da je na jednoj dvorskoj zabavi premro od straha da gomilu u transu ne zaboli u duĹĄi Kosovo. Kad se desi da nema DĹžeja&co, onda na dvorskim sveÄ?anostima solira Fićo, ali umjesto partija na klaviru (Tito), pjeva arije iz novokomponovanih djela i onda trÄ?i do Amfilohijeve ruke da je u zanosu – grli i ljubi. Groteskna duhovno obnovljena folklorna figura je staĹžista iz AB revolucije,

O

Oligarhija pokuĹĄava da povrati crnogorsko druĹĄtvo na mjesto zloÄ?ina u kojem je roÄ‘en reĹžim i krene ispoÄ?etka sa nacionalizmom promijenjenog znaka jedini predsjednik socijaldemokratske partije na svijetu koji se vozi blindiranim kolima. Mali Ranko melodramski stavlja ruku na srce dok se izvodi himna, da ko od DPS duhovnika ne pomisli da bi Milić bio bolji koalicioni partner od njega. Sa ovakvom ekipom ne bojte se od crnogorskog nacionalizma. Propaťće kao i velikosrpski jer je jednako provincijalan i jednako izaziva osjećaj tjes-

PIĹ E

MIODR AG PEROVIĆ kobe svakom ko je u stanju da vidi dalje od svoje avlije. Duhovna antikolonijalna obnova znaÄ?i – modernizovanje sopstvene tradicije koju ovi velikani nijesu u stanju da predvode. Da će napraviti ĹĄtetu - hoće. Karl Poper, koji je zbog jevrejskog porijekla morao napustiti Austriju 1937, kaĹže da

je svaki nacionalizam zlo i da jevrejski nacionalizam nije izuzetak. Moja malenkost je prije dvadeset godina pisala da je velikosrpski nacionalizam kao protivnik crnogorskog identiteta i samouprave istorijska konstanta s kojom crnogorski independisti moraju raÄ?unati narednih dvije stotine godina, ali da to ne smije biti razlog za crnogorski nacionalizam. UspjeĹĄan odgovor na velikosrpski nacionalizam nije lojalnost vladaru, koja je karakterisala epohu prije formiranja nacija, i oktroisani crnogorski nacionalizam, već Crna Gora u kojoj će se ostvarivati ideali oko kojih se okupljaju moderne nacije: jednakost, solidarnost, sloboda. Uz imperativ da moralne duĹžnosti individue moraju biti usmjerene na sva ljudska bića a ne samo na pripadnike svoje nacije. Stoga ni Andrija Mandić koji navija za Srbiju kad igra protiv njegove Crne Gore ne smije biti izgovor za crnogorski nacionalizam. Crnogorski mandići i perovići Ä?esto imaju iste oÄ?eve i, gotovo neizbjeĹžno, iste Ä‘edove. UspjeĹĄna nacionalna politika će donijeti da meÄ‘u novim naraĹĄtajima bude manje onih koji navijaju za susjednu ulicu kad igra protiv njihove ulice. Kao ĹĄto veliki broj danaĹĄnjih independista navija drugaÄ?ije od svojih oÄ?eva iz 1918. U vrijeme nekretninskog buma 2007. i 2008. godine politika Beograda prema nacionalnom pitanju u Crnoj Gori bila je ista kao i danas, ali reĹžim na to nije obraćao paĹžnju jer je izgledalo da je Crna Gora jaka i stabilna. Ovo pokazuje da jedina uspjeĹĄna nacionalna politika jeste ona koja Crnu Goru Ä?ini uspjeĹĄnom drĹžavom. Da glavna prijetnja crnogorskoj nezavisnosti nije ni Beograd ni navijanje za Srbiju, no crnogorski kleptokratski reĹžim koji proizvodi materijalno i duhovno siromaĹĄtvo i potire ideale graÄ‘anskog druĹĄtva. %&  '

para – toliko muzike. A zaĹĄto su mogućnosti limitirane, najbolji odgovor mogli bi dati oni koji su stvorili takve limite. A ko ih je stvorio? Odgovor se zna. I napokon, kada je nevrijeme pokucalo na „dveri“ vlasti, sjetili su se da proglase vanredno stanje u drĹžavi. Da se snijeg nije nakaĹĄljao nad Glavnim gradom vjerovatno ne bi ni bilo vanrednog stanja. Vjerovatno bi piste bile bez manekena... Sam naÄ?in na koji je doneĹĄena odluka o vanrednom stanju iz ugla zakona je nelegitiman. Umjesto da parlament donese odluku u skladu sa ovlaťćenjima (a mogla se okupiti polovina plus jedan poslanik), prosto dekretom na „odloĹženo“ donesena je odluka o ovako vaĹžnoj stvari. Postavlja se pitanje da li će ovaj mehanizam proglaĹĄavanja vanrednog stanja i u budućnosti biti praksa. Dilema, zar ne? I ne samo ta Ä?injenica, već i fakat da je predstavnik najjaÄ?e opozicione partije na Kolegijumu dao pristanak za ovakav pristup. Kolegijalno, kompaktno, pardon koaliciono... Ova „kompaktnost“ ogleda se i u najavi vanrednih parlamentarih izbora. Ako su redovni za godinu dana, ko vjeruje sem „kompaktni“ (o)pozicionari da izbori mogu biti fer i poĹĄteni u ovako kratkom vremenu. Vjerovatno će jesen dati odgovore... ÄŒudo su vjesnici! Kome je bliĹža vlast, da li krupnom kapitalu ili graÄ‘anima, najbolje pokazao je protest nezadovoljnih graÄ‘ana u vezi sa poskupljenjem elektriÄ?ne energije. Za gospodu na vlasti visoki raÄ?uni, nemaĹĄtina većine graÄ‘ana, prazni novÄ?anici kao i prazni friĹžideri, nijesu socijalno već politiÄ?ko pitanje. Gospodin premijer umjesto rjeĹĄavanja problema, poziva na politiÄ?ki obraÄ?un sa voÄ‘ama protesta. TakoÄ‘e „razumije“ graÄ‘ane a i nije teĹĄko kada je „njegov“ i „njihov“ standard sa većinom graÄ‘ana neuporediv. Razumljivo, zar ne?   Ć Ä?       ! "  # $# Srebro iz Ajndhovena zasijalo je zlatnim sjajem. Svaka Ä?ast! Crvene ajkule su pokazale kako se domovina brani i kako se za nju izgara. Oni su najbolji ambasadori naĹĄe drĹžave... Kao i uvijek poslije bitke svi su generali. Sa „amnezijom“, naravno! Ĺ ta je sa bazenima? ZvuÄ?i poznato... Da li je problem ekonomska kriza, vanredne situacije, ili neĹĄto treće... Ostaje dilema da su bili peti ili ĹĄesti da li bi bili ovako „svesrdno“ doÄ?ekani. Praksa od Malage do Ajndhovena je pokazala da nijesu. E takvi su generali!

       

STAV




   

 

       

PRVIJENAC: ZaĹĄto albume brojnih crnogorskih pop pjevaÄ?a (pre)dugo Ä?ekamo i ima li ih smisla

Mnogo koĹĄta, a donosi malo Bez obzira na dugogodiĹĄnje iskustvo na domaćoj sceni, brojne singlove i nastupe na festivalima, mnogi crnogorski muziÄ?ari i dalje nemaju albume. O tome zaĹĄto se to deĹĄava i da li danas uopĹĄte ima smisla objaviti CD za „Vijestiâ€? su priÄ?ali Marko VukÄ?ević, Nina Ĺ˝iĹžić, Bojan Delić, Ivana Popović - Martinović, Marko Vlahović i Jelena Ä?orÄ‘ević Nije Ĺžurio: VukÄ?ević  - Mnogi mladi crnogorski muziÄ?ari, bez obzira na dugogodiĹĄnje iskustvo, brojne singlove i nastupe na festivalima, i dalje nemaju albume. Neki ih godinama unazad najavljuju, ali, iako su prisutni u medijima i na sceni, njihove prvijence publika (pre)dugo Ä?eka. ZaĹĄto je tako za Vijesti su priÄ?ali  Ä? ć,  ŽŞć,   ć,  ć   ć,  !ć i "   Ä?Ä‘ ć. VukÄ?ević je svoj dio posla kada je u pitanju prvijenac “Suza stihovaâ€?, koji će uskoro objaviti “Goratonâ€?, odavno zavrĹĄio, a od kako je etar pustio prvu pjesmu â€?Zauvijekâ€?, proĹĄlo je 12 godina. - Dugo nijesam Ĺživio u Crnoj Gori, tako da mi je, iako odavno zavrĹĄen, objavljivanje al-

LiÄ?na satisfakcija: Vlahović

buma bilo u drugom planu. TaÄ?no je da je i njegovo snimanje, zbog finansija, trajalo dugo. Ovo je skupa profesija, pjesme dosta koĹĄtaju, pogotovo ako Ĺželite da aranĹžmani zvuÄ?e kako treba i ako u projekat ukljuÄ?ite mnogo ljudi. To ima cijenu, ali se na kraju isplati - priÄ?a VukÄ?ević, koji smatra da je najvaĹžnije da se posao uradi kvalitetno. - Dobro je ĹĄto je na mom albumu sve uĹživo odsvirano. Svjesni smo Ä?injenice da su takvi hitovi koji su nastali i prije tridesetak godina i danas veoma sluĹĄani. Studiozno odraÄ‘enom projektu ne moĹže proći rok, ma kad da ga objavite, ĹĄto ne bi bio sluÄ?aj da smo se oslanjali na kompjutere i elektroniku - objasnio je. I na album   ć, koji je, takoÄ‘e, odavno “gotov â€? publika Ä?eka nekoliko godina. PjevaÄ?, koji je karijeru zapoÄ?eo 2003, smatra da je u Crnoj Gori postigao dovoljno, a da album ima smisla zbog njegove ka-

SKUPE pjesme ne garantuju uspjeh Pobjednica pretposljednjih SunÄ?anih skala "   Ä?Ä‘ ć smatra da nema smisla objavljivati album ako si mnogo novca potroĹĄio na “gomilu festivala koji su ti donijeli samo statue i od kojih nisi mogao povratiti uloĹženi novac u pjesmu, izgled, noćenje, hranuâ€?. IstiÄ?e da nijedna od nagrada koje je osvojila nije bila novÄ?ana, a da su pjesme veoma skupe - Festivale posjećujem odmalena, a opet sam nasjela na prodavaÄ?ku foru. Iako krvavo platite pjesme, to ne garantuje da će postati hit - kaĹže ona, dodajući da ipak ne misli da je bacila novac jer je jedino na taj naÄ?in mogla da se pojavljuje u javnosti i promoviĹĄe svoj rad. Dodaje da nema podrĹĄku sponzora i da iza nje stoje samo njeni roditelji, kao i da je veliki problem mladih pjevaÄ?a u Crnoj Gori ĹĄto nemaju ni me-

rijere van granica naťe zemlje. - Danas je sve poremećeno

nadĹžera “koji će nas gurnuti tamo 'gdje se i g*vna dijele' samo da se pojavimoâ€?. - Mora da se radi jer jedino tako moĹžemo uĹĄtekati da kupimo mikrofon, opet neku pjesmu koja će moĹžda biti sluĹĄana, i potroĹĄimo sav novac. Tako je to bez sponzora, a sponzora niÄ‘e. Da imam sponzora i ja bih razmiĹĄljala o albumu koji bi vjerovatno bio samo 'zaokruĹžena cjelina' kojoj bi se u poÄ?etku divio uĹži krug prijatelja. I tako iz dana u dan guramo, zaradimo poneĹĄto na svirkama, pojavimo se svaka dva mjeseca sa novom priÄ?icom i uÄ?eťćem u nekom programu koji će nam donijet niĹĄta, jer sve dok narod traĹži ciganiju po lokalima, ciganiju im moraĹĄ pjevati jer te oni plaćaju, ili sjedi kući. Kako ko izabere, tako i uspije, naĹžalost zakljuÄ?uje Ä?orÄ‘ević.

ĹĄto se tiÄ?e i muzike i izdavaĹĄtva. Kada sam uĹĄao u priÄ?u snimanja albuma nijesam ni mogao da pretpostavim koliko sve to koĹĄta. GodiĹĄnje objavljujem po dvije pjesme i spot, ĹĄto je dovoljno da si prisutan na maloj crnogorskoj sceni. MeÄ‘utim, albumom ću zaokruĹžiti priÄ?u i skoro desetogodiĹĄnji rad. Napokon će sve moje pjesme biti na jednom mjestu, ĹĄto je jako bitno kada je moja karijera u ostalim ex-YU republikama u pitanju. Ne smatram da ću, ako se one budu sluĹĄale van Crne Gore, biti bolji pjevaÄ?, ali toliko sam uloĹžio, ne samo novca, u moj

prvijenac da prosto ne Ĺželim da se on vrti samo ovdje objasnio je Delić i poruÄ?io: - DosadaĹĄnje pjesme su nailazile na odliÄ?an odziv publike, tako da ne sumnjam da će i album dobro proći. Trud se, ipak, isplati, pa se nadam da će se i publici isplatiti Ä?ekanje. Zaista, kad album bude objavljen, imaće ĹĄta da Ä?uje.  ć  ć, pobjednica drugog serijala Intro karaoke, ne smatra da je problem jedino u novcu i dodaje da je situacija oko izdavanja albuma postala “malo vrzino koloâ€?. - Danas niko ne Ĺželi da ulaĹže

CD će objaviti zbog regionalne karijere: Bojan Delić

NINA Ĺ˝IĹ˝IĆ: Samo singlovi Jedina Ä?lanica nekadaĹĄnje grupe “Negraâ€? koja nema album je  ŽŞć, i od toga je, kaĹže, odustala. - Mislim da se najviĹĄe isplati objavljivati singlove, jer danas viĹĄe niko i ne kupuje CD-ove. NaĹžalost, piraterija cvjeta. Albumi se moĹžda isplate velikim zvijezdama kao ĹĄto je

 ÄŒć. Mladi muziÄ?ari treba da uloĹže mnogo novca da bi objavili album sa kojeg ti se, ako imaĹĄ sreće, zavrte dvije pjesme. Zato sam miĹĄljenja da treba objaviti singl-dva godiĹĄnje sa spotom. Bolje u to ulagati novac, bolje nego kupiti 10 loĹĄih pjesama, ali da se broji da imaĹĄ album - kazala je Ĺ˝iĹžić.

pare u naĹĄu muziÄ?ku scenu. Donedavno, bar dok se moglo razgovarati sa sponzorima, vladao je trend visokih standarda i kriterijuma, po mom miĹĄljenju pomalo povrĹĄnih. Nijesi mogao zamisliti veći, malo brĹži uspjeh ako ti neko od 'velikih' imena i ne uradi 'hit' ili album, koji koĹĄta jako puno. Tako su razmiĹĄljali muziÄ?ari i sponzori, ali i publika. Prosto si morao da imaĹĄ jako ime iza svog. Jer sve ostalo je dug i muÄ?an put, i veliki komad sreće, i mnogi su odustali na tom putu - priÄ?a ona i pojaĹĄnjava da spada u grupu onih koji su i dalje spremni da se bore. - Bazirala sam se na odliÄ?nom Ĺživom nastupu, glasu, energiji. Ali velikog novca nema viĹĄe 'ni za lijek'. Ne Ĺželim da se pravdam dugim pauzama tokom kojih sam se posvetila porodici ili radu na pjesmama, odnosno albumu, koji sam, kao i svi, odloĹžila za 'srećnija i bogatija vremena'. I sama sam pravila velike pauze zbog visokih kriterijuma. TeĹĄko sam nalazila dobre i razumne producente. Većina je htjela samo pare i da odradi posao ĹĄto prije, jer iza mene nije postojalo ime koje bi garantovalo viĹĄe novca i duĹžu

TALENAT: Nikola Mijomanović sjutra nastupa u polufinalu popularnog ťoua

Ĺ˝elim samo da igram ÄŒetvrtu polufinalnu noć u emisiji “Ja imam talenatâ€?, kada su u pitanju takmiÄ?ari iz Crne Gore, obiljeĹžiće  &ć iz Herceg Novog. Ovaj brejkdenser će u nedjelju veÄ?e drugi put pokazati svoj talenat publici i Ĺžiriju, ali ,kako kaĹže, ne nada se finalu. “Ne oÄ?ekujem da proÄ‘em dalje, zato ĹĄto

kaĹže, izabrao muziku, ali za koreografiju joĹĄ uvijek nije siguran. “Izabrao sam muziku, a produkcija emisije 'Ja imam talenat' je sve spremila kako sam Ĺželio. Ĺ to se tiÄ?e plesa, ponovo je freestyle, jer nisam spremao niĹĄta kako bih iznenadio nekoga. Idem sa Ĺželjom da izaÄ‘em i igramâ€?, objasnio je hercegnovski

Ljudi misle da je to dva ili tri dana treniranja, ali treba da vjeĹžbaĹĄ ĹĄest sati, svakog dana u nedjelji da bi bilo napredovanja ima puno dobrih pjevaÄ?a i plesnih grupa. Moj cilj je bio da doÄ‘em do polufinala, ako i proÄ‘em dalje, kazaću da me ne puste, jer ne znam ĹĄta bih radio u finaluâ€?, kazao je kroz smijeh Mijomanović i dodaje da je konkurencija mnogo ozbiljnije shvatila takmiÄ?enje od njega. Za polufinale je,

hip-hop denser, koji je nedavno na takmiÄ?enju u bacanju papirnih aviona bio drugi u kategoriji “akrobacijeâ€? i tako osvojio put za Novi Sad, gdje će imati priliku da se kvalifikuje za svjetsko prvenstvo. Ni za ovo takmiÄ?enje se ne sprema, jer, kako kaĹže, ne umije da baca avione.

“Vrtio sam se, bacio dva aviona i nastavio da igram. Ljudima se to svidjelo i proĹĄao sam dalje. Vjerovatno ću i u Novom Sadu uraditi isto, sve zavisi od inspiracijeâ€?, priÄ?a Nikola koji je na ovom takmiÄ?enju uz '  imao zadatak animacije publike u pauzama. “On je MC i reper, pa je moj hip-hop upotpunio priÄ?u. Mislim da ćemo ponovo raditi zajednoâ€?, kazao je talentovani plesaÄ? kojem nakon emisije “Ja imam talenatâ€?, stiĹže sve viĹĄe poslovnih ponuda. Ipak, on naglaĹĄava da u Crnoj Gori nema velikog interesovanja za ovu profesiju: “Ljudi misle da je to dva ili tri dana treniranja, ali treba da vjeĹžbaĹĄ ĹĄest sati, svakog dana u nedjelji da bi bilo napredovanja. Malo je onih koji su spremni da se Ĺžrtvuju za plesâ€?, zakljuÄ?io je on. 

Foto: FACEBOOK


Pale cijene: Ivana Popović saradnju. MeÄ‘utim, danas kako nema novca i kriterijumi su pali, ali i cijene, Ä?ini mi se na 'normalnije grane'. Tako i ja danas u svom kompjuteru imam mnogo viĹĄe pjesama i demo snimaka, ali i muziÄ?kih eksperimenata nego ranije - priÄ?a Ivana. I vokal grupe “Nuclear mamaâ€?     ć ne smatra da je novac nedostatak, već je problem u ĹĄta uloĹžiti pare. - MoĹžete snimiti singl i spot, pojaviti se na festivalu ili u rijalitiju, ali u Crnoj Gori kao malom trĹžiĹĄtu i priliÄ?no muziÄ?ki nekulturnom i neobrazovanom prostoru, to garantuje samo malo veću cijenu za tezge i malo viĹĄe tezgi. NiĹĄta od meteorskog uspona, ma koliki hit ili kvalitet da imate. Tako je bar iz ugla muziÄ?ara koji se ne bave folk ili pop Ĺžanrom rekao je Vlahović. Po njegovom miĹĄljenju objavljivanje albuma u Crnoj Gori je samo liÄ?na satisfakcija i pokuĹĄaj da se van zemlje Ä?uje za izvoÄ‘aÄ?a, da se dobiju pozivi za festivale u okruĹženju, ĹĄto bez debelih veza i novca teĹĄko ide. - Ne Ĺželim da kaĹžem da je stvar toliko crna, jer sam vjeÄ?iti optimista, ali iz mog dosadaĹĄnjeg priliÄ?no velikog iskustva, jedini put do uspjeha je da se, ako ste pjevaÄ?, otisnete u solo vode (pop ili pop rok muzike) i snimate singl po singl, spot po spot, pomalo se probijate preko festivala i poznanstava koje imate, recimo u Beogradu. Dokaz za moje tvrdnje su bendovi poput Grima, DST-a, Gospode Glembajevih, VIS Gorenja, Autumn for Free, pa i odliÄ?nih mejnstrim muziÄ?ara poput       ć koji dugo stoje u mjestu ili naĹžalost viĹĄe ne postoje - navodi Vlahović. Mnogo je problema sa kojima se suoÄ?avaju muziÄ?ari. Iako je sve viĹĄe pjevaÄ?a, sve je manje onih koji “posao dovedu do krajaâ€? i “zaokruĹže priÄ?uâ€?. Do kad će biti tako da je lako najaviti, a teĹĄko ostvariti zamiĹĄljeno ne znamo. Mnogo se toga mijenja, a moĹžda će “neki novi klinciâ€? biti brĹži, istrajniji, uporniji... moĹžda će imati samo viĹĄe sreće. A moĹžda album objavljen u klasiÄ?nom smislu, viĹĄe neće ni postojati.    

SEAROCK: Ove godine dvodnevni festival, najavljena prva imena

Kris Ekman u Kotoru

 - Nakon vrlo uspjeĹĄnog debitantskog izdanja organizatori kotorskog SeaRock festivala najavili su njegovu novu epizodu koja će se odrĹžati 27. i 28 jula na Ljetnjoj pozornici. Za sada je potvrÄ‘eno da će se u ove dvije veÄ?eri crnogorskoj publici prvi put predstaviti jedan od trenutno najaktuelnijih sastava u regionu, srpski trip-hop/blues bend Goribor, norveĹĄka grupa Saongorkesteret i   , osnivaÄ?

Foto: GLOSS

kultnih The Walkabouts, koji će ovom prilikom nastupiti sa bendom The Frictions. "OvogodiĹĄnji SeaRock festival se ne razlikuje mnogo od proĹĄlog, osim ĹĄto će trajati dva dana. Sve ostalo je manje-viĹĄe isto, lokacija, besplatan ulaz i sliÄ?ne stvar. S obzirom da je to vrhunac ljetnje sezone kod nas, oÄ?ekujemo opet dobru posjećenost. Već ima interesovanja od ljudi iz regiona za naĹĄ festival tako da se nadamo da će Ljetnja pozornica biti

NOĆNI Ĺ˝IVOT... PODGORICA Svirka Demodemollsa Koncert podgoriÄ?kog benda Demodemolls nazvan "Ĺ˝ivo, prljavo i necenzurisano" u Montenegro pabu sjutra veÄ?e od 21.30. Sastav će promovisati nedavno objavljeni singl "Ĺ ta preostaje?". Ulaz koĹĄta dva eura.

BUDVA VeÄ?eras revija Suzane Perić Revija srpske kreatorke "#$  ć, koju smo, na osnovu informacija dobijenih od organizatora, agencije Cosmopolitan, najavili za sinoć, biće odrĹžana veÄ?eras u 21 sat u Casinu Avala. Na reviji biće prikazani modeli, iz aktuelne kolekcije ''BroĹĄ'', ali i oni iz nove kolekcije ''SuPer Mademoiselleâ€?.

mala da primi sve zainteresovane", kazao je direktor festivala     ć. On kaĹže da je izbor grupa koje će svirati na festivalu bio po ukusu organizatora, a nadaju se i na zadovoljstvo publike, jer do sada nije bilo prilike da Ä?ujemo ove muziÄ?are u Crnoj Gori. "Moram da napomenem da ovo nije konaÄ?ni lajn ap festivala. Biće tu joĹĄ nekih iznenaÄ‘enja za naĹĄu publiku", saopĹĄtio je Krivokapić.

ProĹĄle godine SeaRock je ugostio hrvatske bendove Bambi Molesters i My Buddy Moose, kao i crnogorski sastav Autumn for Free, a u njihovoj muzici uĹživalo je oko hiljadu i po posjetilaca. Organizatori su tada kazali da je cilj festivala promocija alternativne kulture i da je sljedeće godine u planu da to bude dvodnevni festival koji će ugostiti i svjetski poznata imena. ReÄ?eno uÄ?injeno. 

IZNENADA: Smrtni sluÄ?aj na KONKURS: njujorĹĄkoj nedjelji mode Pjesme za UA kompilaciju

Modna ikona umrla na reviji

PODGORICA Materijalizacija svemirskih putnika “Gospodnjeg ljeta 2012 u Tropikani, svetom hramu podgoriÄ?kih hodoÄ?asnika, materijalizovaće se Ä?etiri putnika sa kraja vaseljene sa ciljem da promoviĹĄu muziku njihovih korijena: dab, psajdab, rege, dabstep, dram end bejs. Svim posjetiocima dobre volje i mirnog srca Ĺžele produhovljenje, uz blagoslov ViĹĄnua i Ĺ ive. Molitva poÄ?inje u 22.30â€?, saopĹĄtili su organizatori veÄ?eraĹĄnjeg dogaÄ‘aja, dodajući da je ulaznica “tri puta hare kriĹĄnaâ€?. IzmeÄ‘u ostalih, nastupaju   , "  i % .

OBIÄŒAN Ĺ˝IVOT: Ne zaraÄ‘uje koliko ljudi misle, pije i ima hroniÄ?ne bolove

I Kluni je usamljen budi po pet puta, a uglavnom legne u krevet oko 10 uveÄ?e. Ako ne moĹže da zaspi, gleda televiziju ili se vrzma po kući. “Svako ko kaĹže da ponekad nije usamljen, laĹže. A najviĹĄe ste usamljeniji u gomili po klubovimaâ€?, smatra on. Glumac je priznao da je najusamljeniji bio u loĹĄim vezama i dodao da je viĹĄe puta doĹživio da ga Ĺžena prevari ili ostavi zbog drugog. Holivudski zavodnik, navodi da zaraÄ‘uje manje nego ĹĄto ljudi misle, pa je za ulogu filmu “Potomciâ€? zaradio 300.000 dolara. Objasnio je da rijetko dobije viĹĄe od toga, uz par izuzetaka - The Perfect Storm, koji je naplatio 10

Foto: BETA

miliona dolara 2000, i Ocean’s Thirteen iz 2007. Kluni je otkrio da nakon povrede glave, koju je pretrpio tokom snimanja 2005, ima hroniÄ?ne bolove. 

Foto: WIRELIMAGE

Zelda Kaplan pozira par minuta prije smrti NjujorĹĄka modna ikona     preminula je tokom tamoĹĄnje nedjelje mode, a manekenke koje su u tom trenutku ĹĄetale pistom nisu ni zastale prolazeći pored nje. NiĹĄta nije nagovjeĹĄtavalo da će devedesetpetogodiĹĄnja Zelda skonÄ?ati u prvom redu revije !Ĺž    . DoĹĄla je sa muĹžem, pozirala nasmijana fotoreporterima, raspoloĹžena kao i uvijek. Ipak, na samom poÄ?etku revije pala je u krilo svog supruga, koji je kako je kasnije kazao, mislio da se onesvijestila. ÄŒetvoro muĹĄkaraca priskoÄ?ilo je u pomoć, iznijeli su je i prebacili u bolnicu gdje je proglaĹĄena mrtvom. Za to vrijeme manekenke su perfektno odradile svoj posao, kao da se niĹĄta nije desilo. “U Ĺživotu nije bila kod doktoraâ€?, kazao je njen suprug

ameriÄ?kim medijima. Zelda Kaplan, njujorĹĄka urbana legenda, ispratila je kompletnu modernu istoriju noćnog Ĺživota tog grada. Bila je prepoznatljiva po haljinama u afriÄ?kom stilu i velikim naoÄ?arima. ÄŒesto je putovala po Africi i Aziji i bavila se humanitarnim radom. U intervjuu za New York magazin 2010. je rekla da ide na spavanje izmeÄ‘u ponoći i sedam ujutro. “Bila sam uspjeĹĄna plesaÄ?ica i igraÄ?ica golfa na Majami BiÄ?u u svojim 20-im, supruga ljekara u 30-im, a zatim sam to ponovila u svojim 60-im i 70-im godinama. Dosta vremena provela sam u Africi i na jugoistoku Azije radeći na unapreÄ‘enju prava Ĺžena i djece, direktno sa lokalnim plemenimaâ€?, kazala je u tom intervjuu. 

Rok do 21. marta Underground Alliance (UA), Facebook grupa koja okuplja producente elektronske muzike sa prostora bivĹĄe Jugoslavije, raspisala je konkurs za sve one koji Ĺžele da im se pjesma naÄ‘e na njihovoj kompilaciji. Kako je saopĹĄteno, kompilacija će biti podijeljena na tri sektora: Hell - za mraÄ?niji i agresivniji zvuk, Earth - za blaĹžu i viĹĄe plesno orijentisanu muziku i Heaven za ambijentalne, hipontiÄ?ke kompozicije. Zavisno od toga za koji dio kompilacije se konkuriĹĄe, pjesme je potrebno poslati na e-mail adrese: sectionhell@gmail.com, ua.earth@yahoo.com i kompilacija.heaven@yahoo.com. Kompozicije moraju biti autorske i neobjavljene, a na Facebook strani je spisak Ĺžanrova koje će kompilacije obuhvatiti. To su uglavnom alternativni i eksperimentalni elektronski pravci. Odabir pjesama koje će se naći na kompilaciji vrĹĄiće "grupa autora koji su iskusni struÄ?njaci i koji se bave pomenutim Ĺžanrovima već dugi niz godina", na osnovu kvaliteta, ideje i originalnosti kompozicije. Autorima koji nemaju uslove za solidnu produkciju, a imaju dobre ideje će se izaći u susret, obećali su organizatori konkursa. Rok za slanje pjesama je do 21. marta.  

       

uopĹĄte objavljivati?

!ŞŞ # (59), jedan od najpoĹželjnijih muĹĄkaraca na svijetu, se ponekad osjeća usamljeno i ne moĹže da zaspi. A i ne zaraÄ‘uje onoliko koliko ljudi misle. Za Hollywood Reporter je kazao da je probao kokain, ali mu se nije svidio. â€œĹ mrkanje me apsolutno ne podiĹžeâ€?, objasnio je on. Danas radije konzumira vino. “Ponekad previĹĄe pijem. UĹživam u piću i bilo je trenutaka kada sam preĹĄao granicu izmeÄ‘u zabave i opijanja bez ikakvog razloga. Ali nedavno sam prestao. Nisam popio piće od Nove godineâ€?, rekao je Kluni, koji je otkrio i da loĹĄe spava. Noću se,



   








   

  

       

“Na osnovu Ä?lana 20 Zakona o procjeni uticaja na Ĺživotnu sredinu (“SluĹžbeni list RCGâ€?, broj 80/05 i 40/10) Sekretarijat za zaĹĄtitu prirodne i kulturne baĹĄtine

OBAVJEĹ TAVA zainteresovanu javnost

da je preduzeće ‘’Balloon’’ d.o.o. iz Kotora, podnijelo zahtjev za davanje saglasnosti na Elaborat procjene uticaja na Ĺživotnu sredinu za izgradnju poslovnog objekta (izloĹžbeni prostor), Ä?ija se realizacija planira na katastarskoj parceli broj 694/4 i 694/2 K.O. Dub, OpĹĄtina Kotor. U vezi sa navedenim pozivamo zainteresovanu javnost da izvrĹĄi uvid u dostavljenu dokumentaciju u prostorijama Sekretarijata za zaĹĄtitu prirodne i kulturne baĹĄtine, zgrada opĹĄtine Kotor, kancelarija broj 11, I sprat, radnim danima od 09 do 12 Ä?asova. Rok za javni uvid i dostavljanje primjedbi i miĹĄljenja u pisanoj formi, na adresu OpĹĄtina Kotor, Sekretarijat za zaĹĄtitu prirodne i kulturne baĹĄtine, je 27.02.2012. godine. Javna rasprava o predmetnom elaboratu odrĹžaće se u prostoriji Sekretarijata za zaĹĄtitu prirodne i kulturne baĹĄtine, zgrada opĹĄtine Kotor, kancelarija broj 11, dana 28.02.2012. godine, sa poÄ?etkom u 11 Ä?asova. Sekretar Sekretarijata za zaĹĄtitu prirodne i kulturne baĹĄtine, Tvrtko Crepulja

Otvoreni poziv za uÄ?eťće u programu obuke Prethodne informacije Generalni cilj projekta TehniÄ?ke podrĹĄke organizacijama civilnog druĹĄtva (TACSO) je da osnaĹži civilno druĹĄtvo u participativnoj demokratiji, da stimuliĹĄe ohrabrujuće (podrĹžavajuće, pozitivno) okruĹženje i kulturu kao i da osnaĹži kapacitete i odgovornost organizacija civilnog druĹĄtva OCD u zemljama korisnicama (IPA) Instrumenta za predpristupnu pomoć (Zapadni Balkan i Turska), da garantuje kvalitet usluga koje pruĹžaju OCD i odrĹživu ulogu OCD u demokratskom druĹĄtvu. VaĹžan segment projekta je jaÄ?anje kapaciteta OCD u kojem cilju organizujemo Obuku na temu Upravljanje projektima finansiranim iz fondova Evropske unije 09. - 11. mart 2012. (Prvi modul), BeÄ?ići, Crna Gora 16. - 18. mart 2012. (Drugi modul), BeÄ?ići, Crna Gora Ciljevi i rezultati treninga: ObezbjeÄ‘enje alata, savjeta i uvida u procedure apliciranja, administrativne zahtjeve i kriterijume koje projekta treba da ispuni da bi bio odobren za finansiranje. Pomoć uÄ?esnicima da shvate ĹĄta je dobra projektna ideja i koji elementi su kljuÄ?ni za izradu aplikacije. Povećanje znanja uÄ?esnika za graÄ‘enje partnerstava sa razliÄ?itim subjektima. Povećanje znanja uÄ?esnika o pripremi projektnih budĹžeta i ispunjavanju kriterijuma konkursa. Povećanje znanja uÄ?esnika o izradi matrice logiÄ?kog okvira. SteÄ?ajni upravnik steÄ?ajnog duĹžnika „GRUPPO MARKET“ d.o.o. u steÄ?aju iz Podgorice

St. br. 225/09, saglasno Ä?l. 80 Zakona o insolventnosti privrednih druĹĄtava („Sl. list RCG“ br. 6/02, 1/06 i 2/07)

OÄ?ekuje se da obuka pokrene uÄ?esnike da prodube svoja znanja i vjeĹĄtine u oblasti obuke.

JAVNO NADMETANJE ZA PRODAJU IMOVINE STEÄŒAJNOG DUĹ˝NIKA

Fokus obuke je, izmeÄ‘u ostalog, na sljedećim temama: • Izrada matrice logiÄ?kog okvira • Popunjavanje aplikacione forme • Izrada budĹžeta projekta

oglaĹĄava:

Nepokretnost:

Predmet prodaje je imovina steÄ?ajnog duĹžnika:

1. ZemljiĹĄte, ukupne povrĹĄine 10.000m2, upisano u LN 362, KO LijeĹĄnje, katastarska parcela broj 2111/1, povrĹĄine 580m2 i katastarska parcela 2113/4, povrĹĄine 9.420m2, plan 005, skica 006, potez: Kalina razvoj, kod Barutane, nalazi se sa desne strane puta Podgorica - Cetinje iz pravca Podgorice preko puta spomenika na Barutani. Udaljeno od glavne saobraćajnice 300m, a od lokalnog puta 150m. Po poÄ?etnoj cijeni od 170.000,00â‚Ź. Prodaja nepokretnosti vrĹĄi se dostavljanjem zatvorenih pisanih ponuda Privrednom sudu u Podgorici, ul. IV proleterske broj 2. Na zatvorenoj koverti treba da stoji naznaka: St. br. 225/09 PONUDA ZA KUPOVINU NEPOKRETNOSTI „GRUPPO MARKET“ d.o.o. u steÄ?aju iz Podgorice – NE OTVARAJ. Ponude se dostavljaju najkasnije do 01.03.2012. godine do 10h Ä?asova, a postupak otvaranja ponuda otpoÄ?eće istog dana u 11h u Privrednom sudu u Podgorici, kancelarija broj 26. Pravo na dostavu ponude imaju sva pravna i fiziÄ?ka lica iz zemlje i inostranstva koja uplate depozit na steÄ?ajni raÄ?un prodavca: 510-33528-45 u iznosu od 10% od poÄ?etne cijene nepokretnosti ponuÄ‘ene na prodaju. Status kupca za nepokretnost stiÄ?e ponuÄ‘aÄ? koji ponudi najbolju cijenu, a koja je veća od poÄ?etne. Izabrani kupac duĹžan je zakljuÄ?iti kupoprodajni ugovor i uplatiti kupoprodajnu cijenu u roku od osam (8) dana od dana otvaranja ponuda. Ukoliko ne izvrĹĄi uplatu u ovom roku, gubi pravo na povraćaj depozita, a prodavac ima pravo da zakljuÄ?i kupoprodajni ugovor sa sljedećim ponuÄ‘aÄ?em– kupcem Ä?ija je ponuda odmah iza najveće i veća je od poÄ?etne cijene. Nepokretnosti se prodaju u viÄ‘enom stanju bez prava na reklamaciju. TroĹĄkove zakljuÄ?enja ugovora i prenosa prava svojine plaća kupac. UÄ?esnicima licitacije koji nisu stekli status kupca depozit se vraća u roku od tri (3) dana. Uslov za licitaciju smatra se ispunjenim ako se na oglas javi bar jedan (1) kupac. Sve informacije mogu se dobiti na telefon: +38269027274. SteÄ?ajni upravnik

Program obuke je dizajniran za: Organizacije Ä?iji je prosjeÄ?ni budĹžet u prethodne tri finansijske godine bio veći od 3,000.00 eur na godiĹĄnjem nivou. Obuka kombinuje teorijski i praktiÄ?ni pristup u formi mini predavanja, rada u grupama, razmjene iskustava, participativnih metoda, praktiÄ?nih zadataka za primjenu u svakodnevnim operacijama, online podrĹĄku i savjete kako bi se obezbijedila primjena znanja. Do kraja programa obuke, uÄ?esnici će biti u mogućnosti da: • • • •

Razumiju elemente i faze projektnog ciklusa, Razumiju elemente matricu logiÄ?kog okvira (LF matrix) Poznaju sadrĹžaj aplikacione forme Razumiju elemente budĹžeta projekta

Ko se moĹže prijaviti? Organizacije civilnog druĹĄtva registrovane u Crnoj Gori (nevladine organizacije, nacionalni sindikalni savezi i asocijacije poslodavaca) Svaka organizacija moĹže predloĹžiti najviĹĄe jednog/jednu kandidata/kandidatkinju. Organizacije i predloĹženi kandidat treba da obezbijede, ukoliko budu izabrani, uÄ?eťće tokom cjelokupnog programa obuke. TraĹžene kvalifikacije uÄ?esnika: Neposredno angaĹžovanje na pripremi prijedloga projekata ili upravljanju projektima Najmanje godinu dana radnog iskustva u organizacijama civilnog druĹĄtva; OdliÄ?no poznavanje rada na raÄ?unaru i mogućnost e-mail komunikacije Procedura prijavljivanja Zainteresovane OCD registrovane u Crnoj Gori treba da dostave: Prijavni formular organizacije (propisan od strane organizatora) Dokaz o registraciji organizacije Potvrda o predaji zavrĹĄnog raÄ?una za 2010. godinu Biografija kandidata za uÄ?eťće u programu obuke (EU format) Kratko motivaciono pismo u kojem se objaĹĄnjavaju razlozi prijavljivanja i oÄ?ekivanja od programa obuke Molimo vas da sve traĹžene dokumente poĹĄaljete na e-mail adresu TACSO Kancelarije za Crnu Goru: info.me@tacso.org do 28. februara 2012. godine do 16.00 Ä?asova. Ukoliko imate dodatnih pitanja molimo vas da nas kontaktirate putem iste e-mail adrese. UÄ?estvovanje u programu obuke je besplatno. Organizator pokriva troĹĄkove smjeĹĄtaja i druge troĹĄkove u vezi sa obukom kao ĹĄto su putni troĹĄkovi u skladu sa pravilima TACSO.




   



       

EUROSONG: RASKC kasni sa snimanjem spota

Dio pjesme „Euro neuroâ€? je na njemaÄ?kom: Rambo Amadeus sa crnogorskim premijerom Igorom LukĹĄićem

Nema vremena za Doru

„Rambo mi je prije neki dan poslao poruku da me pita mogu li nam pomjeriti rok za video do aprila zbog vanredne situacijeâ€?, kaĹže Vojvodić *+ - "Euro neuro/ karaoke poker joker/ monetary breakdance/ Euro neuro/ broker poker joker/ gimme change...", stihovi su iz pjesme kojom će se Svjetski Kilo Car  ,  , *- predstaviti na predstojećem Eurosongu, otkrio je direktor RTCG  *  *ć. On je dodao da Vijestima otkrio samo mali dio pjesme u kojoj, izmeÄ‘u ostalog, Svjetski Kilo Car poruÄ?uje da ne uÄ?estvuje na Eurosongu da bi bio prvi. Prema njegovim rijeÄ?ima, u emisiji "Nedjeljno popodne" na kanalu drĹžavne televizije najvjerovatnije će se emitovati 30 sekundi audio-snimka potencijalnog budućeg evropskog hita "Euro neuro". "JoĹĄ nije mastering zavrĹĄen, ali to je to, nema viĹĄe ispravki. Rambo je stalno popravljao i mislim da je to i usavrĹĄio. Razumijem da mu je stalo do toga da svaki detalj bude na nivou, a najbitnije je da nije odstupio od sebi svojstvenog stila", kaĹže Vojvodić. On je otkrio i da je crnogorski predstavnik na Eurosongu odustao od veÄ?eraĹĄnjeg nastupa na hrvatskoj Dori, na kojoj će  / *ć predstaviti svoju evrovizijsku pjesmu. "Jednostavno nema vremena. Moramo sad da krenemo u akciju oko spota, jer nam vremenske neprilike zadaju puno glavobolje, a video mora biti gotov do 15. marta. U svakom sluÄ?aju, on ne bi izvodio 'Euro neuro' na Dori, jer ne nastupa na plejbek, tako mislim i da nema smisla da ide tamo", objasnio je direktor Javnog servisa.

UbijeÄ‘en da ima evropski hit: Vojvodić Zbog vremenskih neprilika jasno je da je ovih dana bilo nemoguće snimati spot u bilo kojem kutku Crne Gore, a Vojvodić se nada da će se do sljedeće nedjelje steći svi uslovi kako bi ekipa zaduĹžena za video prezentaciju pjesme mogla da stigne na vrijeme da zavrĹĄi svoj posao. "On mi je Ä?ak prije neki dan poslao poruku da me pita mogu li nam pomjeriti rok za video do aprila zbog vanredne situacije", kroz osmijeh je kazao sagovornik "Vijesti". Makar je pjesma gotova, a Vojvodić je i dalje ubijeÄ‘en da je u pitanju budući evropski hit. Svjetski Kilo Car obratiće se publici u Bakuu na engleskom, kao ĹĄto je odranije poznato, ali i na njemaÄ?kom. Popularni muziÄ?ar nije zaobiĹĄao ni crnogorski nacionalni instrument - gusle, koje je sam odsvirao za potrebe pjesme. 

 : 1. Enigmatski sastav, premetaljka 2. Opaska na odgovor protivne strane 3. Grad u Ĺ vajcarskoj - inicijali knjiĹževnika Mana 4. Plodna ravnica u Srbiji - simbol urana 5. Narodni izraz za zmijski otrov - ameriÄ?ki glumac Rajan 6. Simbol sumpora - odijelo, uniforma 7. Prilika, ĹĄansa 8. Bitka, boj - oznaka za gram 9. Domaća Ĺživotinja - auto oznaka za Bar 10. Oznaka za gaus - jezero u Finskoj 11. Slovo stare glagoljice - ime viĹĄe norveĹĄkih kraljeva 12. Stanovnici Trsta 13. GodiĹĄnja rata otplate duga !" : 1. Jedan od musketara - glavni grad Kolumbije 2. Besposlica, danguba - dozivanje - bodlja 3. Pripadnik indijanskog plemena - vrsta puĹžića, nanari - upiĹĄi Ĺ U 4. Vrijeme poslije ponoći 5. Japanska kopnena milja - pozitivna elektroda - pribor za rad 6. Likovni prikaz nagog Ä?ovjeka uĹĄtavljena ovÄ?ja koĹža - ustava (mn.) 7. Ostrvo na ulazu u Boku Kotorsku - ameriÄ?ka glumica Melani "   # $ %Ĺ  % !Ĺ  # &'()  : Stranka, leopard, Oslo, KR, vlast, E, AA, trus, N, vrsta, Ĺžaoka, harfa, O, Anti, AP, V, arena, Ac, Apis, nautika, armiraÄ?

EKSKLUZIVNO: Dio teksta pjesme HOROSKOP Euro neuro Evo dijela teksta koji je Vojvodić izrecitovao u razgovoru za "Vijesti": Don't be sceptic, hermetic, pathetic That's all cosmetic You need new poetic Estetic eclectic dialectic Euro neuro, don't be dogmatic, bureaucratic You need to be counter-pragmatic To stop the change climatic automatic You need contribution from the institution To change solution for the pollution

SUDOKU

Ovan

Skloni ste promjenljivom raspoloŞenju. To će kratko trajati, ali ćete iznervirati bliske osobe. Posvetite se sebi i svojim potrebama.

Bik Pojedinci koji vas ne vole promijeniće miĹĄljenje o vama, ali vi za to mnogo nećete mariti. Predstoji vam uspjeh u riziÄ?nim poslovima.

ĹĄ  ĹĄ 

Blizanci

 UpiĹĄite jedan broj (od 1 do 9) u svako prazno polje. U svakom horizontalnom i vertikalnom redu i u blokovima 3x3 (oiviÄ?eni podebljanom linijom) treba da budu svi brojevi od 1 do 9

Nema razloga za laĹžnu skromnost, ostvarujete odliÄ?ne rezultate i zasluĹžujete najbolje. Pozitivne promjene na finansijskom planu.

Rak Usamljeni ste, jer nijeste naťli svoju srodnu duťu. Izađite iz kuće i posjetite prijatelje ili rođake. Imate potrebu da pomaŞete drugima.

Ĺ˝

Ĺ 

Lav Ne vodite raÄ?una o zdravlju i ono vam se sveti. Imaćete problema sa sinusima, budite spremni da reagujete kako biste sprijeÄ?ili komplikacije.

Djevica Svaka vaĹĄa rijeÄ? je pogreĹĄno shvaćena, pa se pitate da li je problem u vama. Partner vas ne voli. Dolazi vam u posjetu roÄ‘ak iz inostranstva.

Vaga

Skandal je u najavi. Uradili ste neĹĄto nemoralno. Nevjera, laĹž i sliÄ?no obijaju vam se o glavu. PotroĹĄite malo novca i u ĹĄopingu popravite svoje raspoloĹženje.

Ĺ korpija Potrebne su vam fiziÄ?ke aktivnosti u svrhu poboljĹĄanja kondicije i skidanja nagomilanih kilograma. Na pomolu su nova iskustva.

Strijelac Mnoge nervira vaĹĄa upornost i odluÄ?nost, ali na to se ne obazirite, već nastavite u istom stilu. ZapoÄ?injete ljubavnu vezu koja moĹže biti veoma skladna.

Jarac Bićete pozivani na mnoge zabave i okupljanja, a to se naroÄ?ito odnosi na mlade. Ĺ irite pozitivnu energiju, pa ste magnet za suprotni pol.

Vodolija Nemate niĹĄta protiv ljubavnih trouglova, ali nisu svi tako liberalni. Pazite da u toj zavrzlami ne izvuÄ?ete deblji kraj. Mogući bolovi u koljenu.

Ribe Pripremite se za brojne obaveze, ponekad je razlika izmeÄ‘u pobjednika i gubitnika u milimetrima. Ishranu pojaÄ?ajte vitaminima.






   

  

       


   



 

        




   

 

       

SEHA LIGA

OÄŒEKIVANO: OdbojkaĹĄi Budvanske rivijere dobili derbi u „MoraÄ?iâ€?

Lovćen juri bodove u Ljubuťkom

Budućnost ugrabila set

DuĹže od oÄ?ekivanog trajala je pauza rukometaĹĄima Lovćena u SEHA ligi nakon poraza u Banjaluci od Borca (25:24) - punih 18 dana. Vremenske neprilike uticale su na dva odlaganja meÄ?a sa Crvenom zvezdom u Beogradu i dovele na „dnevni red“ meÄ? u LjubuĹĄkom protiv IzviÄ‘aÄ?a. - OÄ?ekujemo jako teĹĄku utakmicu, ali idemo na pobjedu. IzviÄ‘aÄ? je mlada, ali kvalitetna ekipa. KljuÄ? uspjeha je u naĹĄoj jakoj odbrani, te pametnom i efikasnom napadu kaĹže za „Vijestiâ€? lijevi bek Cetinjana % &ĹĄć. Izabranici   %ĹĄ ć su u prethodnom meÄ?u u Banjaluci podbacili u drugom poluvremenu, poĹĄto su na odmoru vodili 11:7. - Tamo nam je falilo discipline i efikasnosti u napadu. Ali, uvjeren sam da ovoga puta to neće biti sluÄ?aj dodaje DraĹĄković. Kao i mnoge druge crnogorske ekipe, ali posebno one na sjeveru Crne Gore i u prijestonici, rukometaĹĄi Lovćena nijesu imali baĹĄ idealne uslove za trening, ĹĄto je oteĹžavalo pripreme za duel protiv IzviÄ‘aÄ?a, kojeg su Cetinjani savladali na svom parketu, u prvom dijelu lige, sa 39:30. - Malo nas je poremetio ovaj veliki snijeg i neigranje protiv Zvezde. Nadam se da to neće uticati na nas, da ćemo pruĹžiti dobru partiju i vratiti se zadovoljni sa ovog gostovanja zakljuÄ?io je DraĹĄković. Utakmica u LjubuĹĄkom poÄ?inje u 18 Ä?asova.  

*ć   *    .(/ 0. ( 12 1(.32 ./( 12 . ( 14  - Dvorana „MoraÄ?aâ€?. Gledalaca: 150. Sudije: KovaÄ?ević i VujoĹĄević (obojica iz Podgorice). Poeni iz napada: Budućnost 34, Budvanska rivijera 44. Poeni iz bloka: Budućnost 8, Budvanska rivijera 16. Poeni iz servisa: Budućnost 5, Budvanska rivijera 10. Servis greĹĄke: Budućnost 17, Budvanska rivijera 13. GreĹĄke: Budućnost 6, Budvanska rivijera 10. *ć ( ĹĄć2 *5ć2 Ä?ć /2 %  ć 05 42 $ ć 2 Ä?ć ..2 *ĹĄć .2 7   .2  Ä?#  2 #"ć

82 $ć2 ) *   ( Ććć 32  ć2  ć2 Ć .12 $ć2 $Ä? .92 $ĹĄć 05 42   ć ..2 &5ć 12 ÄŒ ć2 %ć ..) Nakon pet uzastopnih maksimalnih poraza, Budućnost je osvojila set protiv Budvanske rivijere - za razliku od 15. februara proĹĄle godine, kada su to uradili u Budvi, izabranici ; Ä? ć su sada u „MoraÄ?iâ€? poraĹženi sa 3:1. Na debiju novog trenera   #ć, protiv kluba u kojem je ponikao kao igraÄ? i trener, Budvanska rivijera je izgubila prvi set u sezoni. To su, zapravo, jedine novosti u duelu dva najbolja crnogorska kluba, koji su posljednjih godina liĹĄeni bilo kakve neizvjesnosti. Izdanjem u drugom dijelu igre, i na poÄ?etku trećeg, PodgoriÄ?ani su nagovijestili da bi u finiĹĄu sezone, moĹžda, mogli biti neĹĄto ozbiljniji takmac nego do sada, iako je jasno da su Budvani u velikoj prednosti i apsolutni favorit za duplu krunu... - Nakon pet dana zajedniÄ?kog rada, smatram da smo odigralu kvalitetnu utakmicu, bez obzira na gubitak drugog seta, koji je bio produkt dobre igre Budućnosti, ali i naĹĄeg mlakog pris-

Sa tri asa odbio posljednji napad BuduÄ?nosti: Ivan RaiÄ? napada blok rivala tupa nakon furiozno i kvalitetno odraÄ‘enog prvog seta. Treći i Ä?etvrti set smo odigrali u jednom ritmu, ĹĄto je za pohvalu i Ä?estitke igraÄ?ima koji su koncentraciju i nivo igre drĹžali na jednom, stvarnom, nivou - komentar je Joksimovića. Nakon ĹĄto su ekspresno osvojili prvi set (uz pet poena iz bloka, tri Ć, te po jedan &5ć i %ć), Ä?inilo se da će opet sve biti gotovo u tri seta, posebno ĹĄto je rivijera na startu drugog seta povela 4:1. MeÄ‘utim, PodgoriÄ?ani su se tada razigrali, pa je meÄ? postao i interesantan za gledanje. Asom Ä?ć, Budućnost je prvi put

povela (13:12), a na servis 7  stigla do 19:15 i izjednaÄ?ila na 1:1. Na krilima igre iz drugog seta (u kojem su imali Ä?ak pet asova), Budućnost je nastavila i na poÄ?etku trećeg, kada je stigla do voÄ‘stva od 9:5, ali je stala. Budvani su podigli nivo prijema i servisa, razigrao se $Ä?, koji je u trećem setu osvojio osam poena, od Ä?ega tri servisom. Domaćin je vodio do 11:10, a onda je nakon izjednaÄ?enja na servis doĹĄao RaiÄ? i servirao u seriji Budvana od 9:0. To je bio preveliki udarac za Budućnost, koja se viĹĄe nije oporavila do kraja meÄ?a, iako je u Ä?etvrtom setu drĹžala prikljuÄ?ak do

Foto: B. PEJOVIĆ

8:9... - Mislim da je bilo bolje nego do sada. U meÄ? smo uĹĄli sa previĹĄe respekta, i taj grÄ? je bio prisutan na poÄ?etku. Ali, kako je meÄ? odmicao tako smo se i oslobaÄ‘ali, dolazili do neke naĹĄe igre. Nadam se da je na momente ta igra i bila kvalitetna. U trećem setu vidjelo se koje je iskustvo na strani Budvanske rivijere, kod naĹĄeg voÄ‘stva 9:5 uĹĄla je u seriju i do kraja seta nije nam dala nijedan poen greĹĄkom. ÄŒestitam rivalu i nadam se da će u naĹĄim narednim susretima biti joĹĄ zanimljivije odbojke - kazao je VukÄ?ević.  

LIGA Ĺ EST: Jadran u 3. kolu doigravanja za fajnl-for danas (13.15) gostuje Mladosti

Posljednja ĹĄansa za plasman na fajnl-for Posljednji voz za fajnl-for, dvostruki uzastopni ĹĄampion Jadranske lige mora da traĹži na gostovanju klubu koji je, uz Partizan, rekorder sa sedam titula prvaka Evrope - zagrebaÄ?koj Mladosti. Tri kola prije kraja Lige ĹĄest, hercegnovski Jadran je na 5. mjestu sa 23 boda, dok „Şapci sa Saveâ€? imaju 28. Zbog toga je jasno da mladom

timu sa Ĺ kvera samo pobjeda ostavlja nadu da moĹže makar da se pojavi na zavrĹĄnom turniru, za koji su vize već obezbijedili Pro Reko, Jug i Primorje. - Svima nam je jasno koliko nam znaÄ?i ovaj meÄ? protiv Mladosti. Trijumf u Zagrebu, uz pobjedu na koju raÄ?unamo protiv Mornara na naĹĄem bazenu, praktiÄ?no nam ovjerava

plasman meÄ‘u Ä?etiri najbolje ekipe u Jadranskoj ligi. S te strane nam je utakmica odluÄ?ujuća, ali mi, ipak, nemamo nikakav imperativ - rekao je ljevoruki napadaÄ? Jadrana   ć. Novljani su već napravili veliki uspjeh u regionalnom takmiÄ?enju, poĹĄto plasman meÄ‘u prvih ĹĄest ekipa ne samo da im je donio mo-

gućnost borbe za zavrťnicu, već im je obezbijedio i prvu poziciju i bodovnu prednost u nadmetanju za prvaka Crne Gore. Međutim, puleni 

 će pokuĹĄati da iskoriste i ĹĄansu za plasman na fajnl-for Jadranske lige. - Svjesni smo snage Mladosti i kakva je to ekipa, pogotovo na domaćem terenu. RijeÄ? je o veoma kvalitetnom sastavu i mi moramo da pruĹžimo 100 odsto svojih mogućnosti da bismo odradili neĹĄto viĹĄe u tom meÄ?u. Već smo ove sezone pokazali da znamo da igramo protiv njih, kada smo ih na poÄ?etku Jadranske lige savladali na naĹĄem bazenu. Tada smo odigrali odliÄ?no, vratili se iz velikog rezultatskog minusa i uspjeli da pobijedimo. MeÄ‘utim, ovo će sasvim sigurno da bude mnogo drugaÄ?ija utakmica, jer Mladost u Zagrebu igra

drugaÄ?ije - konstatovao je Sekulić. Najveća snaga ZagrepÄ?ana su odliÄ?ni golman   ć, bek    Ä?ć i fenomenalni centri  ć i !"# $. - Svjesni smo njihove snage, pogotovo kvaliteta Pavića, UdoviÄ?ića, Hinića i Radua, koji su okosnice njihove igre. Ako uspijemo da onemogućimo igru tim vaterpolistima, onda imamo ĹĄanse da ostvarimo povoljan rezultat - zakljuÄ?io je Sekulić. Utakmica se igra na bazenu SC „Savaâ€?, a termin je veoma neobiÄ?an 13.15 Ä?asova. Razlog je odrĹžavanje plivaÄ?kog mitinga u glavnom gradu Hrvatske. I preostala dva meÄ?a se igraju danas - Mornar doÄ?ekuje Jug (17 Ä?asova), a Pro Reko gostuje svojoj filijali Primorju (20.15).  Ć

BUDVA u Sloveniji, Primorac protiv splitskog Jadrana

„Svima nam je jasno koliko nam znaÄ?i ovaj meÄ? protiv Mladostiâ€?: Luka Sekulić

'( ) *+,+Ć

Nastavlja se i takmiÄ?enje u Ligi sedam, a crnogorski klubovi igraju meÄ?eve koji, osim prestiĹža, i nemaju poseban znaÄ?aj - Budva gostuje Kopru (18 Ä?asova), dok Primorac doÄ?ekuje Jadran iz Splita (18.30). Budvani su u proĹĄlom kolu na svom bazenu bili bolji od Medveťćaka sa 13:12, a Kotorani su poraĹženi u Splitu od POĹ K-a rezultatom 10:7. Aktuelni ĹĄampion Crne Gore je ubjedljivo prvi u Ligi sedam (prenio je najviĹĄe bodova iz regularnog dijela regionalnog takmiÄ?enja) - Budva ima 21 bod, osam viĹĄe od drugoplasiranog POĹ K-a. Primorac je pretposljednji sa Ä?etiri boda. U 3. kolu se igra i meÄ? izmeÄ‘u Ĺ ibenika i POĹ K-a, dok je slobodna ekipa Medveťćaka.


 

   



Trofej ostaje kući    "ć    )+

6 2) 27 / )/,7 /2) 27 0)/ 8 " – Dvorana „Topolicaâ€?. Gledalaca: 2.500. Sudije: Jokić, KoljenĹĄić (Podgorica), KaluÄ‘erović (NikĹĄić).   )  ć 27 # ć7  7  ć7 1 ć 97   /27 ć 27 %  ć ,7  ć7 ć 7   ĹĄć :7 " ć /: "ć ) " Ĺžć7 ; ć :7  ć /7  ĹĄć 27   

Ä&#x2021;7  < / 7 (Ä&#x2021; /27  Ä&#x2021; 7 1 Ä&#x2021; 97 %Ä&#x2021; 7 .   +7 $ Ä&#x2021; U veÄ?eraĹĄnjem finalu Kupa Crne Gore u Baru (19 Ä?asova), koĹĄarkaĹĄi BuduÄ&#x2021;nosti pokuĹĄaÄ&#x2021;e da stignu i do 11. uzastopnog trofeja od obnove nezavisnosti u Crnoj Gori. U drugom polufinalnom susretu, u fantastiÄ?nom ambijentu odliÄ?no ispunjene dvorane â&#x20AC;&#x17E;Topolicaâ&#x20AC;?, branilac trofeja je u veÄ&#x2021;em dijelu meÄ?a imao problema sa razigranom i poletnom ekipom Mornara.

ULCINJ - SUTJESKA 58:72

Barani prijetili do samog kraja: Detalj sa sinoÄ&#x2021;nje utakmice

PETROV mijenja Trulija Ruski vozaÄ?    zamijeniÄ&#x2021;e Italijana     u bolidu Formule1 tima Keterhem u novoj sezoni, saopĹĄtio je danas britanski tim. Keterhem, bivĹĄi Lotus, naveo je da se Petrov nalazi u centrali tima u Hingamu i da Ä&#x2021;e uÄ?estvovati na testovima sljedeÄ&#x2021;e sedmice u Barseloni. - Kao prvi Rus u Formuli 1, Petrov nosi sa sobom nade velike nacije. Vrijeme je da poÄ?nemo iznova i Vitalij je pravi Ä?ovek za to - rekao je direktor ekipe     . Petrov je vozio dvije sezone u Formuli 1 kao pilot Renoa, a na 38 trka je osvojio 64 poena. Najbolji rezultat mu je 3. mjesto, a proĹĄle sezone je ĹĄampionat zavrĹĄio na 10. poziciji sa 37 bodova. PoĹĄto je izgubio mjesto u francuskoj ekipi Petrov Ä&#x2021;e zamijeniti veterana Trulija u Keterhemu. Britanski tim proĹĄle sezone vozio je pod imenom Lotus, da bi u novembru promijenio ime u Keterhem. Za ekipu Ä&#x2021;e uz Petrova voziti Finac    . Ipak, tradicionalno ime Lotus ostaÄ&#x2021;e u Formuli 1 poĹĄto Ä&#x2021;e se pod njim takmiÄ?iti bivĹĄi tim Renoa.

NBA: Derbi Istoka pripao â&#x20AC;&#x17E;bikovimaâ&#x20AC;?

Ä&#x152;ikago moĹže bez Rouza Jedan od klasika NBA lige pripao je Ä&#x152;ikagu - u svom â&#x20AC;&#x17E;Junajtid centruâ&#x20AC;&#x153;, Bulsi su Bostonu uzvratili za proĹĄlonedjeljni poraz i stigli do 25. pobjede u sezoni (89:80), sedme u posljednjih osam utakmica. Jedini poraz u tom razdoblju doĹživjeli su upravo od Seltiksa, u ponedjeljak... Ä&#x152;inilo se da Boston ponovo moĹže da â&#x20AC;&#x17E;uzme skalpâ&#x20AC;&#x153; Ä&#x152;ikagu, posebno nakon ĹĄto je nadoknadio zaostatak od 16 koĹĄeva iz treÄ&#x2021;e Ä?etvrtine i poveo 61:60 u posljednjoj dionici. MeÄ&#x2018;utim, kod rezultata

69:69 krenula je serija 12:0 kojom su domaÄ&#x2021;i definitivno prelomili utakmicu... Najbolju ekipu IstoÄ?ne konferencije do pobjede su predvodila tri igraÄ?a sa dabl-dabl uÄ?inkom -   ! i    " upisali su po 23 poena, Buzer je, pri tom, zabiljeĹžio i 15 skokova, dok je Deng imao 10 asistencija. Najbolji hvataÄ? lopti za Ä&#x152;ikago bio je Francuz Ĺ˝ # $  sa 16 skokova, pored 15 koĹĄeva. Najbolji igraÄ? Ä&#x152;ikaga   %  bio je u sastavu, ali Ä?etvrtu utakmicu zaredom ni-

ODLOĹ˝EN joĹĄ jedan meÄ? koĹĄarkaĹĄica BuduÄ&#x2021;nosti Zbog loĹĄih vremenskih uslova u Crnoj Gori i vanrednog stanja, odlaĹžena je utakmica izmeÄ&#x2018;u Radivoj KoraÄ&#x2021;a i BuduÄ&#x2021;nost Podgorice. Iz istih razloga otkazano je i gostovanje PodgoriÄ?anki u VrĹĄcu. Kako bi se saÄ?uvala regularnost takmiÄ?enja, ovi meÄ?evi Ä&#x2021;e da budu odigrani nakon zavrĹĄetka utakmica Radivoj KoraÄ&#x2021; VoĹždovac i Hemofarm - Radivoj KoraÄ&#x2021; u sedmici prije poÄ?etka zavrĹĄnog turnira.  

Sjajan duel: Karlos Buzer i Kevin Garnet

  ) %343%

je igrao poĹĄto se oporavlja od povrede. U redovima Kelta  &  (18 pogodaka, 10 skokova) i %Ĺž  %  (17 poena, osam dodavanja, sedam uhvaÄ&#x2021;enih lopti) bili su najbolji, ĹĄto je bilo nedovoljno da se izbjegne Ä?etvrti poraz u posljednjih pet utakmica. LA Klipersi su u treÄ&#x2021;oj Ä?etvrtini gubili sa 18 koĹĄeva razlike (50:32), ali su na kraju upisali prvu pobjedu u Portlandu od decembra 2008. godine - bilo je 74:71 za Kliperse u derbiju Zapada. " & ' je za pobjednike ubacio 21 koĹĄ i sakupio 14 skokova, a    , koji je tri Ä?etvrtine bio bez pogotka, zavrĹĄio je utakmicu sa 13 koĹĄeva. $  "# i Ĺž#  '  su ubacili po 19 za Blejzerse.  & Ĺž je sa 32 poena predvodio Indijanu do pobjede nad Nju DĹžersijem (93:88), Ä?ime je prekinuta serija od pet poraza. U pobjedniÄ?kom timu su dobri bili i   (16) i %  (  (13), a u poraĹženom timu odskoÄ?ili su   # (29) i   #'  (24). Netsima je to bio osmi uzastopni poraz Ä?ime su ponovili niz iz novembra i decembra 2010. %) Ä&#x152;!  "   +,)+- (Buzer 23 p, 15 sk, Deng 23 p, 10 as - Garnet 18 p, 10 sk, Rondo 17 p, 8 as),    .    /) 0 (Kroford 19 p, Batum 19 p Grifin 21 p, 14 sk, Vilijams 17 p), 1  $ Ĺž  ,2)++ (GrendĹžer 32 p, Vest 16 p - Vilijams 29 p, Hamfris 24 p, 10 sk).  

TIP â&#x20AC;&#x17E;VIJESTIâ&#x20AC;? MARSEJ - VALENSIJEN

1-1

2,20

BAJER - AUGSBURG

1

1,50

KAJZERSLAUTERN - BORUSIJA M.

2

2,25

FEJNORD - RKC VALVIJK

1-1

2,40

AJNTRAHT - FSV FRANKFURT

3+

1,60

Tina Maze

LIÄ&#x152;NOST



  ) . ".@1Ä&#x2020;

" - Dvorana â&#x20AC;&#x17E;Topolicaâ&#x20AC;?. Gledalaca: 500. Sudije: DragojeviÄ&#x2021;, Ĺ undiÄ&#x2021; i SavoviÄ&#x2021; (svi Podgorica). Rezultat po Ä?etvrtinama: 11:18, 13:20, 20:16, 14:18. 4<)  Ä&#x2021; +7 Ä? ĹĄÄ&#x2021; ,7   Ä&#x2021;7  < /7 Ä? ĹĄÄ&#x2021;7  Ä&#x2021; 7 < ,7 4ĹĄÄ&#x2021; 07 '7  Ä?Ä&#x2021; +7   ĹĄÄ&#x2021;7 Ä?  Ä&#x2021; /  )  Ä? 7 ? (<7  ĹĄ /7   Ä&#x2021;7 & ( < 07  Ä&#x2021; 7 !Ä&#x2021;Ä&#x2021; /07  < Ä&#x2021; +7    Ä&#x2021; 7  ĹĄ7 Ä&#x2021; 97  Ä&#x2021; , U, makar na papiru duelu timova izjednaÄ?enog kvaliteta, koĹĄarkaĹĄi Sutjeske potpuno zasluĹženo su slavili i stigli do velikog uspjeha. Ulcinjani su vodili samo u uvodnim trenucima, ali su serijom 13:1 NikĹĄiÄ&#x2021;ani veÄ&#x2021; u finiĹĄu prvog perioda stigli do osjetnije prednosti (18:9). Poenima izuzetno raspoloĹženog $#  ĹĄ stigli su do plus 16 (38:22). Ulcinj je, ipak, na isteku 35. minuta priĹĄao na 56:52, ali je Sutjeska nakon tajm-aut vezala tri trojke i izborila mjesto u finalu. - Ovo je veliki uspjeh kluba koji je iz Druge lige veÄ&#x2021; ove sezone stigao na prag Superlige, a sada smo uĹĄli i u finale Kupa. Ĺ˝elim da Ä?estitam mojim momcima na velikoj borbi i zalaganju i iskreno smatram da smo potpuno zasluĹženo stigli do ovog velikog trijumfa - istakao je DubljeviÄ&#x2021;. NikĹĄiÄ&#x2021;ani su veliku podrĹĄku imali i sa tribina solidno ispunjene â&#x20AC;&#x17E;Topoliceâ&#x20AC;?. Oko 30 najvatrenijih navijaÄ?a, â&#x20AC;&#x17E;vojvodaâ&#x20AC;?, doputovalo je iz snijeĹžnog NikĹĄiÄ&#x2021;a u suncem okupani Bar.

Iako su sredinom treÄ&#x2021;eg perioda PodgoriÄ?ani poenima .   Ä&#x2021; stigli do najubjedljivije prednosti (61:49) dozvolili su Baranima da fantastiÄ?nim izdanjem u posljednjem periodu i trojkom odliÄ?nog Ä&#x2021; na 16 sekundi prije kraja smanje prednost favorita na svega tri poena. Bilo je 78:75. BuduÄ&#x2021;nost je, ipak, rutinski meÄ? privela kraju sa linije slobodnih bacanja. - Znali smo da nas Ä?eka teĹžak meÄ? ali sam izuzetno zadovoljan ĹĄto smo uspjeli da savladamo ekipu Mornara i joĹĄ jednom izborimo finale nacionalnog kupa. Bila je ovo dobra utakmica, odigrana u dobroj atmosferi i Ä?estitao bih mojim koĹĄarkaĹĄima na zalaganju i trudu koji su pokazali tokom svih 40 minuta. Mornaru Ĺželim puno sreÄ&#x2021;e i uspjeha u narednom periodu, a uÄ?iniÄ&#x2021;emo sve ĹĄto je u naĹĄoj moÄ&#x2021;i da sjutra osvojimo trofej kupa istakao je trener BuduÄ&#x2021;nosti  % Ä&#x2021; -Ĺ˝ao mi je ĹĄto Ä?eĹĄÄ&#x2021;e u naĹĄoj dvorani nije ovakva atmosfera kao ĹĄto je bila sada. Rekao sam i prije poÄ?etka polufinalnih duela da je velika ĹĄteta ĹĄto ovaj meÄ? nije odigran tek u finalu kada bi atmosfera sigurno bila znatno bolja. Dobro smo parirali protivniku u svim segmentima igre, u finiĹĄu meÄ?a bili na pragu velikog iznenaÄ&#x2018;enja, ali nismo se plasirali u finale. Ovo je dobra uvertira za vjerovatne meÄ?eve u Superligi - naglasio je trener Mornara ; Ä&#x2021;Ä&#x2021;.   Ä&#x2020;

Slovenka   povrijeÄ&#x2018;ena je na treningu spusta u SoÄ?iju, kada se na kraju staze na nju obruĹĄio ruski snimatelj! Svjetska prvakinja u veleslalomu prebaÄ?ena je u bolnicu na pregled. - DoĹĄla sam do kraja staze i opuĹĄteno klizila pored kamermana, koji se uspaniÄ?io i skoÄ?io mi direktno na skije. Bila sam potpuno opuĹĄtena, a onda doĹživjela ĹĄok - rekla je Maze, uz napomenu da je bole glava i miĹĄiÄ&#x2021;i. Pregledom je utvrÄ&#x2018;eno da Maze ima samo hematom na butnom miĹĄiÄ&#x2021;u. Njen menadĹžer Andrea Masi rekao je da Ä&#x2021;e nastup u trci zavisiti od toga kako Ä&#x2021;e se osjeÄ&#x2021;ati tokom zagrijavanja, dok je trener Livio MaÄ&#x2018;oni ocijenio da su ĹĄanse â&#x20AC;&#x17E;pola-pola".  

       

KUP CRNE GORE: KoĹĄarkaĹĄi BuduÄ&#x2021;nosti i Sutjeske sastaÄ&#x2021;e se u veÄ?eraĹĄnjem finalu (19 Ä?asova)






   

  

       


 

   



Ä&#x152;isora oĹĄamario Vitalija na mjerenju Ukrajinac  Ä? braniÄ&#x2021;e veÄ?eras u Minhenu titulu svjetskog prvaka u WBC verziji protiv izazivaÄ?a iz Britanije   Ä&#x152; . MeÄ? je imao nevjerovatnu uvertiru - za razliku od zemljaka   koji je raspolagao najzavidnijim arsenalom psovki upuÄ&#x2021;enih na raÄ?un ukrajinske braÄ&#x2021;e ĹĄampiona, 28-godiĹĄnji Ä&#x152;isora se nije razmetao time, veÄ&#x2021; je tenziju podigao ĹĄamarom kojim je pogodio Vitalija na zvaniÄ?nom mjerenju! Ukrajinac je pokuĹĄao da uzvrati, ali su borci brzo razdvojeni. Ukoliko Vitalij ponovi nastup brata   protiv Heja, Ä&#x152;isori se ne piĹĄe dobro, iako je na zvaniÄ?nom mjerenju imao 109,31 kilogram, samo 900 grama manje od Vitalija. Borac porijeklom iz Zimbabvea je na poÄ?etku karijere ostvario 14 pobjeda, ali je u posljednja tri meÄ?a poraĹžen dva puta. Posljednji meÄ? odradio je 3. decembra proĹĄle godine u Helsinkiju, kada je sudijskim preglasavanjem izgubio od domaÄ&#x2021;eg diva    . Taj meÄ? je, naĹžalost, pokazao

kakva je sada situacija u profi boksu - Del Boj je dominirao svih 12 rundi, ali je pobjeda poklonjena miljeniku njemaÄ?kog promotera    . Ta kraÄ&#x2018;a je bila joĹĄ i oÄ?iglednija nego ona u sramnoj pobjedi     nad legendarnim !     . Ä&#x152;isora je 12 i po godina mlaÄ&#x2018;i od starijeg od braÄ&#x2021;e KliÄ?ko, koji takoÄ&#x2018;e ima dva poraza, ali i 40 pobjeda. Vitalij je apsolutni favorit u 10. odbrani titule, poĹĄto nijedna kladionica ne daje viĹĄe od 10 centi na uloĹženi euro za njegovu pobjedu. Koeficijent na pobjedu Ä&#x152;isore je osam. Televizija B92 najavila je direktan prenos.  Ĺ˝

"  # $%&$

ATLETIKA: Najbolji crnogorski atletiÄ?ari promijenili uslove Ĺ˝ALBA: U ManÄ?ester sitiju ljuti zbog povika navijaÄ?a Porta

Furtula pobjegao od snijega, VukoviÄ&#x2021; od sunca

Evropski juniorski viceĹĄampion u bacanju diska,  " , nakon Medulina i Sremske Mitrovice, pripreme je nastavio u Baru. Sa njim, i srpskom bacaÄ?icom diska  '   & ĹĄÄ&#x2021;) koja je ispunila normu za Olimpijske igre, radi trener   Ä&#x2021;. Furtuli je prvi cilj sezone 12. Evropski zimski kup bacaÄ?a, koji se u Baru odrĹžava 17. i 18. marta. - Zbog nevremena i velike hladnoÄ&#x2021;e smo morali da se preselimo u Bar, tradicionalnu zimsku atletsku bazu u koju godinama unazad dolazimo. NaĹĄ cilj na Evropskom kupu bacaÄ?a je medalja u konkurenciji mlaÄ&#x2018;ih seniora, naravno pod uslovom da vrijeme za trening bude dobro. ZahvaljujuÄ&#x2021;i Atletskom savezu Crne Gore imamo maksimalne uslove za sprovoÄ&#x2018;enje programa Danijela Furtule. Cilj u ovoj godini je da Furtula osvoji medalju na Evropskom kupu u Baru, i baci normu za Olimpijske igre u Londonu, za ĹĄta mu nedosatje 2,85 metara. Furtula Ä&#x2021;e uÄ?estvovati i na Evropskom prvenstvu u Helsinkiju, a siguran sam da Ä&#x2021;e se uz ove uslove rada, Crna Gora ponositi sa njim - rekao je KrtiniÄ&#x2021;. Za razliku od Furtule, naĹĄa najbolja atletiÄ?arka, skakaÄ?ica uvis *   Ä&#x2021; je Kipar i JuĹžnu Afriku zamijenila Vojvodinom, i narednih 15 dana Ä&#x2021;e trenirati u dvorani â&#x20AC;&#x17E;Sajamâ&#x20AC;? u Novom Sadu. - Pokrajinske vlasti su imale razumijevanja i stvorile su sve uslove za trening u zimskoj sezoni. Za sada nas samo zanima ĹĄto bolja priprema, dok su takmiÄ?enja u drugom planu.

Rasisti protiv Marija Engleski fudbalski klub ManÄ?ester Siti podnio je juÄ?e Ĺžalbu Uefi, jer su navijaÄ?i Porta na utakmici Lige Evrope navodno na rasnoj osnovi vrijeÄ&#x2018;ali *  + . Siti je u gostima pobijedio ekipu Porta sa 2:1, a u Ĺžalbi se navodi da su svaki Balotelijev dodir sa loptom pratili â&#x20AC;&#x153;majmunski urliciâ&#x20AC;? sa tribina. - Ä&#x152;uo sam neĹĄto sa tribina. Zbog toga volimo Premijer ligu, tamo se nikada ne deĹĄavaju sliÄ?ne stvari. MoĹžda u drugim zemljama ne oÄ?eku ju da na teren istrÄ?e crni igraÄ? rekao je igraÄ? ManÄ?ester Sitija i re-

prezentativac Obale SlonovaÄ?e , & . Ipak, menadĹžer Sitija   

*Ä&#x2021; poslije utakmice je rekao da nije Ä?uo pogrdne uzvike. - Bio sam fokusiran na ono ĹĄto se deĹĄavalo na terenu. Ipak, naĹĄi igraÄ?i su jaki i Mario je bio miran i dovoljno skoncentrisan. Rekao sam mu prije meÄ?a da mora da misli samo na fudbal - kazao je ManÄ&#x2021;ini. Posebno je zanimljivo su za Porto protiv ManÄ?ester sitija poÄ?ela samo tri fudbalera bijele puti! 

POJAÄ&#x152;ANJE

"  # -!- â&#x20AC;&#x17E;!,$&!â&#x20AC;?

NajveÄ&#x2021;e nade crnogorske atletike: Danijel Furtula i Marija VukoviÄ&#x2021; PreskoÄ?iÄ&#x2021;emo Svjetsko prvenstvo u dvorani i Balkansko prvenstvo, da bi potom maksimalno pripremljena u jeku sezone Marija preskoÄ?ila olimpijsku normu za ĹĄta joj je potreban joĹĄ jedan centimetar. Marija Ä&#x2021;e nastupiti na Evropskom prvenstvu u

Helsinkiju, a nadamo se da Ä&#x2021;e Atletski savez omoguÄ&#x2021;iti maksimalne uslove priprema, jer za to nema moguÄ&#x2021;nosti u Crnoj Gori - istakao je  ' & Ä&#x2021;, trener Marije VukoviÄ&#x2021;.  Ĺ˝

RadanoviÄ&#x2021; u Mornaru

Barski drugoligaĹĄ Mornar dobiÄ&#x2021;e dragocjeno pojaÄ?anje - bivĹĄi golman Rudara * ĹĄ  Ä&#x2021; trebalo bi danas da stigne na â&#x20AC;&#x153;Topolicuâ&#x20AC;? i ozvaniÄ?i saradnju sa novim klubom. RadanoviÄ&#x2021; se po osvajanju duple krune sa pljevaljskim timom (u maju 2010. godine), preselio u iranski DamaĹĄ Gilan.

- OÄ?ekujemo RadanoviÄ&#x2021;a, koji Ä&#x2021;e potpisati ugovor na jednu i po godinu - potvrdio je   , sportski direktor Mornara. Mornar je prezimio na ĹĄestom mjestu u Drugoj ligi sa 24 boda (pet manje od gradskog rivala OFK Bara, koji je u zoni baraĹža).  

       

PROFI BOKS: Stariji od braÄ&#x2021;e KliÄ?ko veÄ?eras brani titulu protiv britanskog boksera




   

 

       

RUSKA MISIJA: Ĺ˝eljko PetroviÄ&#x2021; prvi asistent Gusa Hidinka u superbogatom AnĹžiju

Poziv Hidinka se ne odbija: PetroviÄ&#x2021; iz vremena dok je vodio Uravu reds

!" ###$%&'#'!(()'**$+(

Hidink mi je poslao poruku: Uzmi kopaÄ?ke i Ä?ekam te u Antaliji Ĺ˝    Ä&#x2021; ide u Rusiju, ili joĹĄ egzotiÄ?nije - u Dagestan, na najuzbudljiviju misiju u dosadaĹĄnjoj karijeri. Crnogorski trener biÄ&#x2021;e prvi saradnik slavnog HolanÄ&#x2018;anina    u ruskom AnĹžiju, â&#x20AC;&#x153;novom Ä&#x152;elzijuâ&#x20AC;? evropskog fudbala, moÄ&#x2021;noj igraÄ?ki u rukama ultrabogatog oligarha     .

POZIV koji se ne odbija Sve se, kaĹže PetroviÄ&#x2021;, dogodilo maltene preko noÄ&#x2021;i. - Hidink mi je prije nekoliko dana nagovijestio da postoji moguÄ&#x2021;nost da radimo zajedno u AnĹžiju, a u Ä?etvrtak kasno uveÄ?e poslao mi je SMS: â&#x20AC;&#x153;Uzmi kopaÄ?ke i dolazi u Antaliju, Ä?ekam teâ&#x20AC;? - kaĹže PetroviÄ&#x2021; za â&#x20AC;&#x153;Vijestiâ&#x20AC;?. I dok je Hidink dogovarao posljednje finese desetomilionskog ugovora sa moÄ&#x2021;nim klubom iz MahaÄ?kale, PetroviÄ&#x2021; je iz Amsterdama letio ka Istanbulu, a dalje za Antaliju, gdje AnĹži boravi na pripremama. Jer, bio je to poziv koji

se bukvalno ne odbija. - Velika mi je Ä?ast ĹĄto Ä&#x2021;u saraÄ&#x2018;ivati sa Gusom Hidinkom, jednim od najboljih i najcjenjenijih trenera u svjetskom fudbalu. Vjerujem da njegov poziv nisam dobio samo zbog toga ĹĄto sam dobar momak, veÄ&#x2021; valjda zbog toga ĹĄto znam poneĹĄto o fudbalu - istiÄ?e PetroviÄ&#x2021; uz osmijeh. Nakon angaĹžmana u japanskoj Uravi reds, gdje je od decembra 2010. do oktobra 2011. radio kao glavni trener, Ä?inilo se da je nekadaĹĄnji vezista BuduÄ&#x2021;nosti, Dinama, Sevilje i PSV Ajndhovena zauvijek rekao zbogom â&#x20AC;&#x153;asistiranjuâ&#x20AC;?, te da se definitivno posvetio samostalnom trenerskom poslu. A onda je nazvao - Gus Hidink. - Radio sam sa  u Fejnordu,  u Hamburgeru,  u Vest Hemu,

ĹĄto su sve eminentna trenerska imena, dok sam samostalno vodio Boavistu, RKC i Uravu. Imam iskustva, a sa druge strane i dalje sam mlad kada je u pitanju trenerski posao, imam 46 godina i vjerujem da mogu joĹĄ puno da nauÄ?im. Rad sa Hidinkom biÄ&#x2021;e neprocjenjivo iskustvo za moju dalju trenersku karijeru, ovo doĹživljavam kao neku vrstu besplatnog trenerskog kursa - istiÄ?e PetroviÄ&#x2021;. Da je besplatan - i nije baĹĄ. Gazda AnĹžija Sulejman Kerimov â&#x20AC;&#x153;teĹžakâ&#x20AC;? je 7,8 milijardi dolara (po Forbsovoj listi iz marta 2011) i trenutno sa      dijeli 118. mjesto na listi najbogatijih ljudi svijeta. Podatak da     zaraÄ&#x2018;uje u AnĹžiju duplo viĹĄe nego ĹĄto je zaraÄ&#x2018;ivao u Interu (oko 20 miliona eura go-

diĹĄnje) najbolje opisuje finansijsku moÄ&#x2021; â&#x20AC;&#x153;simbola Dagestanaâ&#x20AC;?. - JoĹĄ ne znam konkretno sve detalje, tek danas Ä&#x2021;u po dolasku u Belek razgovarati sa Hidinkom i sve Ä&#x2021;emo precizirati. Bez obzira na to, vjerujem da Ä&#x2021;emo dobro saraÄ&#x2018;ivati i da Ä&#x2021;emo ostvariti uspjeh. Prvo treba formirati tim i napraviti igru, a Hidink je za to velemajstor. Isto kao ĹĄto je majstor da objasni gazdama da se u fudbalu tim i rezultati ne prave preko noÄ&#x2021;i - istiÄ?e crnogorski trener.

DESET miliona godiĹĄnje viĹĄe prima samo Murinjo Nekoliko sati nakon ĹĄto je potpisao jednoipogodiĹĄnji ugovor sa AnĹžijem vrijedan 15 miliona eura (10 miliona za godinu) Hidink je u evropskim medijima dobio i nadimak Ferguson iz Dagestana! Objavljeno je, naime, da Ä&#x2021;e 65-godiĹĄnji HolanÄ&#x2018;anin biti menadĹžer engleskog tipa, da neÄ&#x2021;e biti glavni samo na terenu ili u svlaÄ?ionici, veÄ&#x2021; i da Ä&#x2021;e sam birati i dovoditi fudbalere. Pojedini ruski mediji sumnjaju, meÄ&#x2018;utim, da Ä&#x2021;e biti baĹĄ takva â&#x20AC;&#x153;podjela poslaâ&#x20AC;?, jer Ä&#x2021;e gazda     teĹĄko diÄ&#x2021;i ruke od svog omiljenog hobija, dovoÄ&#x2018;enja velikih fudbalera. Jedno je, ipak, veÄ&#x2021; definisano - Hidink Ä&#x2021;e birati tim i spremati taktiku, dok Ä&#x2021;e treninge voditi Ĺ˝    Ä&#x2021; i drugi pomoÄ&#x2021;nik, HolanÄ&#x2018;anin )  Ä&#x152; . Uostalom, Hidink je veÄ&#x2021; zaĹĄao u sedmu deceniju Ĺživota i teĹĄko da Ä&#x2021;e se odviÄ&#x2021;i svog prepoznatljivog stila da â&#x20AC;&#x153;sa rukama na leÄ&#x2018;imaâ&#x20AC;? skenira sa strane ĹĄta rade fudbaleri na treninzima. Legendarni HolanÄ&#x2018;anin vraÄ&#x2021;a se klupskom fudbalu nakon ĹĄest godina, jer je od 2006. do 2010. bilo seketor Rusije, a do- nedavno je vodio i Tursku. OkruĹženje u kojem Ä&#x2021;e raditi biÄ&#x2021;e mu, meÄ&#x2018;utim, savrĹĄeno poznato - zbog nesigurne situacije u Dagestanu, na jugozapadu zemlje, ekipa AnĹžija trenira u Moskvi, dok u MahaÄ?kalu putuje samo kada igra utakmice. AnĹži je trenutno sedmi u ruskom prvenstvu, sa 13 bodova manje od vodeÄ&#x2021;eg Zenita, ali imena , &   , -ŞŞ, Ĺ˝, sada i Hidinka, uz â&#x20AC;&#x153;kasu bez dnaâ&#x20AC;? gazde Kerimova, garantuju bolji plasman na proljeÄ&#x2021;e. Prvenstvo Rusije nastavlja se 3. marta.

HOFENHAJM izmakao za dlaku Prije samo dva mjeseca PetroviÄ&#x2021; je umalo postao trener Hofenhajma, Ä?lana Bundeslige. Ä&#x152;etiri Ä?lana uprave glasala su za, dok su ĹĄestorica bila protiv, jer je presudio stav da ekipu u teĹĄkom trenutku treba da preuzme njemaÄ?ki trener. Potom je izabran   . Bez obzira na to, PetroviÄ&#x2021;eve veze u evropskom trenerskom establiĹĄmentu, naroÄ?ito u holandskom, su zais-

VeÄ&#x2021; je stigao: Hidink sinoÄ&#x2021; u Antaliji Foto: REUTERS

ta impresivne. - Sa Hidinkom se poznajem odavno, sa raznih trenerskih seminara. Prvi put Ä&#x2021;emo ra-

diti zajedno, ali ne sumnjam da Ä&#x2021;e saradnja biti odliÄ?na zakljuÄ?uje PetroviÄ&#x2021;.  Ä&#x2020;


 

   



Vilja spreman za el klasiko

NapadaÄ? Barselone   uspjeĹĄno se oporavlja od loma potkoljenice lijeve noge koju je zadobio u decembru proĹĄle godine na klupskom Svjetskom prvenstvu u Japanu.

On bi trebalo da se vrati na teren krajem aprila, odnosno da bude spreman za naredni el klasiko, koji se igra na "Nou kampuâ&#x20AC;? 21. ili 22. aprila. Reprezentativac Ĺ panije trenira po ĹĄest sati dnevno kako bi se ĹĄto brĹže vratio na teren i izborio mjesto u selekciji "crvene furijeâ&#x20AC;? za

predstojeÄ&#x2021;e Evropsko prvenstvo. Krajem ovog mjeseca Vilja Ä&#x2021;e poÄ?eti sa laganim trÄ?anjem, dok Ä&#x2021;e sredinom marta pojaÄ?ati intenzitet treninga. NapadaÄ? Barselone

vozi statiÄ?no biciklo, a dosta vremena provodi i u bazenu. On Ä&#x2021;e uskoro poÄ?eti da koristi aparat Antigravita traka, koji je dizajnirala NASA (AmeriÄ?ka agencija za svemirska istraĹživanja). Pomenuti aparat regeneriĹĄe tkivo i ubrzava proces zarastanja kostiju.  

Hvala i zbogom   Ä? Ä&#x2021; viĹĄe neÄ&#x2021;e igrati za crnogorsku reprezentaciju - pa bio na spisku selektora     Ä&#x2021; ili ne. NapadaÄ? ruskog Amkara i drugi strijelac nacionalnog tima od osnivanja (sedam golova na 26 utakmica) sinoÄ&#x2021; je nazvao redakciju â&#x20AC;&#x153;Vijestiâ&#x20AC;? da saopĹĄti svoju konaÄ?nu odluku, ali i da se zahvali Fudbalskom savezu, selektorima, saigraÄ?ima i navijaÄ?ima. - Ne znam zaĹĄto nisam pozvan za prijateljsku utakmicu sa Islandom, ali ne Ĺželim da vjerujem da je to zbog toga ĹĄto sam izjavio da bi igrali na Evropskom prvenstvu da je  Ä? ostao selektor. Jednostavno, Ĺželim da vjerujem da su u izboru selektora presudili samo fudbalski razlozi. Niti oÄ?ekujem da budem pozvan za neku narednu utakmicu, niti planiram da se odazovem. Mislim da sam reprezentaciji dovoljno dao i vrijeme je za mlaÄ&#x2018;e - kaĹže 29-godiĹĄnji Bjelopoljac. Ä?aloviÄ&#x2021; je debitovao je za reprezentaciju 17. oktobra 2007. godine na prijateljskoj utakmici sa Estonijom u Ta-

linu. Od tada je odigrao 26 meÄ?eva, od kojih 19 kao starter, dok je sedam puta uĹĄao sa klupe. Bio je nezamljenjiv u tandemu sa    Ä?Ä&#x2021; na svakom meÄ?u u proĹĄlim kvalifikacijama u kojem je Crna Gora osvojila makar bod, osim u duelu sa Englezima pod Goricom (2:2). Upravo je

torima redom - od  Ä&#x2021;, preko  Ä? , do BrnoviÄ&#x2021;a. OmoguÄ&#x2021;ili su mi da ispunim svoj san, da zaigram za reprezentaciju Crne Gore. Bila mi je ogromna Ä?ast da nosim reprezentativni dres, a svaku od 26 utakmica pamtiÄ&#x2021;u cijeli Ĺživot. Hvala i saigraÄ?ima iz reprezentacije, svaki od njih je prije svega

Vjerujem i da sam golovima dao svoj doprinos. Nadam da su navijaÄ?i prepoznali moj trud i njima Ĺželim da se posebno zahvalim. Period od Ä?etiri godine u kojima smo Ĺživjeli zajedno sa reprezentacijom najljepĹĄi je u mojoj karijeri. Ä?aloviÄ&#x2021; napominje da Ĺžali smo zbog jedne stvari.

BIÄ&#x2020;U najveÄ&#x2021;i navijaÄ? reprezentacije NapadaÄ? ruskog Amkara istiÄ?e da je reprezentacija Crne Gore njegovim povlaÄ?enjem dobila najveÄ&#x2021;eg navijaÄ?a. - Ja Ä&#x2021;u i dalje uÄ?estvovati u svim akcijama, ali ovoga puta kao navijaÄ?, bilo na stadionu,

VuÄ?iniÄ&#x2021; jedini igraÄ? koji je postigao viĹĄe golova od Ä?aloviÄ&#x2021;a - 11. Promjenom selektora dospio je na klupu (oba meÄ?a sa Ä&#x152;eĹĄkom u baraĹžu), a nije se naĹĄao na spsiku za prvi meÄ? u novom ciklusu, prijateljski duel protiv Islanda. - Ĺ˝elim da se zahvalim Fudbalskom savezu, ali i selek-

bilo pored TV ekrana. Nadam se da reprezentaciju Ä?eka uspjeĹĄan period, da Ä&#x2021;e krenuti serija pobjeda i da Ä&#x2021;e ekipa uspjeti da se plasira na Svjetsko prvenstvo. UbijeÄ&#x2018;en sam da ima kvalitet.

vrhunski Ä?ovjek, a onda i odliÄ?an igraÄ? - istiÄ?e Ä?aloviÄ&#x2021;. KaĹže da je na svakom meÄ?u u nacionalnom timu dao i viĹĄe od svojih moguÄ&#x2021;nosti. - Nije isto igrati za klub ili reprezentaciju. Svaki meÄ? za Crnu Goru igrao sam sa emocijama, vraÄ&#x2021;ao se i uÄ?estvovao u defanzivnim zadacima iako mi je pozicija napadaÄ?.

- Ĺ˝ao mi je ĹĄto se nismo plasirali na Evropsko prvenstvo, a imali smo istorijsku ĹĄansu. Ostajem pri izjavi da smo ispali od reprezentacije od koje smo bolji, isto kao ĹĄto ostajem pri izjavi da bi smo igrali na EP da je KranjÄ?ar ostao selektor - zakljuÄ?uje Ä?aloviÄ&#x2021;.  Ä&#x2020;

NOVI GLAS: Dejvid Bekam cijeni trenera Totenhema

Rednap je najbolje rjeĹĄenje za selektora Novi, uticajan glas stigao je iz Amerike -   je poruÄ?io da bi najbolje rjeĹĄenje za novog selektora Engleske bio sadaĹĄnji trener Totenhema,    . - Hari je sjajna osoba i sjajan trener. Njegovo voÄ&#x2018;enje ekipe je nevjerovatno, odliÄ?an je u ophoÄ&#x2018;enju sa igraÄ?ima, zna kako da motiviĹĄe igraÄ?e. Mislim da bi on bio najbolje rjeĹĄenje za selektora - kazao je nekadaĹĄnji igraÄ? ManÄ?ester junajteda, Real Madrida i Milana. Bekam je dodao da je Fudbalski savez Engleske pogrijeĹĄio kada se rastao sa       zbog sukoba oko oduzimanja kapitenske trake Ĺž  ! " - Radio sam sa Kapelom nekoliko godina. TuĹžno je ĹĄto se ovo moralo desiti u ovako vaĹžnom trenutku za englesku reprezentaciju. Fabio je napustio reprezentaciju iz svojih razloga, a mogu da kaĹžem samo da se radi o Ä?ovjeku i treneru kojeg neizmjerno cijenim - zakljuÄ?io je popularni Beks.

 

IzdavaÄ?: DAILY PRESS. d.o.o. Prvi broj izaĹĄao je 1. septembra 1997. Podgorica Bulevar revolucije 11 PoĹĄtanski fah 351

www.vijesti.me Ĺ˝iro-raÄ?un: 510-168-21,CKB Telefon redakcije: 406-901, faks: 242-306 Marketing: Biljana MARKOVIÄ&#x2020;-AL MAHMUD tel: 406-908, 406-928, fax 248-613 Oglasno, tel/fax: 230-955, 230-956 Prodaja: Stanka RADULOVIÄ&#x2020; tel/fax: 406-940, 406-925 Ĺ tamparija: 891-805, 891-815

  # $%!$

IzvrĹĄni direktor: Ĺ˝eljko IVANOVIÄ&#x2020; zeljko.ivanovic@vijesti.me Glavni i odgovorni urednik: Mihailo JOVOVIÄ&#x2020; mihailo.jovovic@vijesti.me Zamjenici glavnog i odgovornog urednika: NeÄ&#x2018;eljko RUDOVIÄ&#x2020; politika@vijesti.me nedjeljko.rudovic@vijesti.me Zdravko VUÄ&#x152;INIÄ&#x2020; ekonomija@vijesti.me

Urednici: Dejan PERUNIÄ&#x152;IÄ&#x2020; desk@vijesti.me Danilo MIHAILOVIÄ&#x2020; drustvo@vijesti.me Radmilo TADIÄ&#x2020; crnahronika@vijesti.me Nela RADOIÄ&#x152;IÄ&#x2020; forum@vijesti.me Angelina Ĺ OFRANAC svijet@vijesti.me Hana AJDARPAĹ IÄ&#x2020; regioni@vijesti.me Boban NOVOVIÄ&#x2020; podgorica@vijesti.me Aleksandar VUÄ&#x152;KOVIÄ&#x2020; sport@vijesti.me

Jelena NELEVIÄ&#x2020; kultura@vijesti.me Ivana NOVAKOVIÄ&#x2020;-LEKOVIÄ&#x2020; zabava@vijesti.me Nina VUJAÄ&#x152;IÄ&#x2020; (nedjelja) nina.vujacic@vijesti.me BalĹĄa BRKOVIÄ&#x2020; (ART) balsa.brkovic@vijesti.me Slobodan Ä&#x152;UKIÄ&#x2020; (arhiv, nauka) slobodan.cukic@vijesti.me Savo PRELEVIÄ&#x2020; foto@vijesti.me Dragan L. MARTINOVIÄ&#x2020; (dizajn)

       

OPOR AVAK: NapadaÄ? Barse OPROĹ TAJ: Radomir Ä?aloviÄ&#x2021; zavrĹĄio reprezentativnu karijeru mogao bi uskoro na teren


 subota, 18. februar 2012.

       

Hvala i

OPROĹ TAJ: Radomir Ä?aloviÄ&#x2021; zavrĹĄio reprezentativnu karijeru

zbogom strana 30

RUSKA MISIJA: Ĺ˝eljko PetroviÄ&#x2021; pomoÄ&#x2021;nik Gusa Hidinka u AnĹžiju

Poziv koji se ne odbija strana 31


SPAS U POSLJEDNJEM TRENUTKU: Pripadnici Planinskog bataljona, gazeÄ&#x2021;i po meÄ&#x2021;avi metar i po snijega, iz Kosanice izbavili trudnicu koja se uspjeĹĄno porodila u Pljevljima

I MARINCI bi imali ĹĄta da nauÄ?e

  - Osim ĹĄto Ä&#x2021;e 16. februar 2012. pamtiti kao dan kada je rodila svoje treÄ&#x2021;e dijete,   

ĹĄ dugo Ä&#x2021;e se tog datuma prisjeÄ&#x2021;ati i po panici koju je osjetila kada je preksinoÄ&#x2021; dobila poroÄ&#x2018;ajne bolove, dvije sedmice prije termina, daleko od bolnice, u snijegom zavijanoj Kosanici. Iako se na trenutak osjetila bespomoÄ&#x2021;nom, ostala je pribrana, pa je odmah telefonom pozvala rodbinu traĹžeÄ&#x2021;i pomoÄ&#x2021; za sebe i svoju Ä?etrnaestomjeseÄ?nu kÄ&#x2021;erku   sa kojom je zatekla u kuÄ&#x2021;i. Njen suprug u tom trenutku nalazio se u pljevaljskoj bolnici gdje je prije nekoliko dana operisan. Pripadnici Planinskog bataljona su je uz velike napore uspjeli na nosilima dopremiti do sanitetskog vozila, gazeÄ&#x2021;i metar i po snijega po meÄ&#x2021;avi nezapamÄ&#x2021;enoj u ovom kraju. Nakon ĹĄto su prenijeli porodilju do sanitetskog vozila pljevaljske bolnice i krenuli ka Pljevljima, na pola puta do Pljevalja poÄ?eo je poroÄ&#x2018;aj. Babici    pomagao je stariji vodnik   Ĺž Ä&#x2021;, koji je iako se prvi put suoÄ?ava sa poroÄ&#x2018;ajem ostao smiren i paĹžljivo sluĹĄao instrukcije koje je dobijao od iskusne babice. Iako slabo oÄ?iĹĄÄ&#x2021;enim putem automobil hitne pomoÄ&#x2021;i je brzo stigao do bolnice. Nedugo nakon toga oko 22 sata direktor pljevaljske bolnice ginekolog  Ä&#x2021; obavijestio je pripadnike Planinskog bataljona da su pomogli u raÄ&#x2018;anju djevojÄ?ice teĹĄke 3,5 kilograma, a da se njena majka uspjeĹĄno oporavlja. KneĹževiÄ&#x2021; se prisjeÄ&#x2021;a da su sa akcijom koja je nazvana â&#x20AC;&#x153;SneĹžanaâ&#x20AC;? poÄ?eli u 19.35 sati, kada se ekipa za evakuaciju uputila u selo Kosanica, zaseok Bitinsko Polje. â&#x20AC;&#x153;Sve je izgledalo kao na filmu. Nas Ä?etvorica prtili smo snijeg preko metra i po, dva i po kilometra u jednom pravcu na minus deset. Na metar jedan drugog od meÄ&#x2021;ave nismo vid-

KovaÄ?eviÄ&#x2021; je kazao da su im ljekari kasnije saopĹĄtili da su beba i njena majka Ĺživotno bile ugroĹžene, jer se beba bila karliÄ?no okrenula, a i porodilji je bila pukla materica. Ljekari su im kazali da nijesu sigurni kakav bi bio ishod da su samo pola sata kasnije dopremili Marijanu

Iako je u njenoj karijeri uradila brojne poroÄ&#x2018;aje, babica    Ä&#x2021;e cio Ĺživot pamtiti evakuaciju porodilje iz Bitinskog Polja. Kako je kazala, iznenadila se vjeĹĄtinom i sposobnoĹĄÄ&#x2021;u koju su prilikom ove intervencije pokazali pripadnici Planinskog bataljona u Pljevljima. â&#x20AC;&#x17E;Crna Gora treba da bude ponosna na svoju vojsku u Pljevljima. Na hrabrosti i vjeĹĄtini mogu im zavidjeti i ameriÄ?ki marinciâ&#x20AC;&#x153;, istiÄ?e Lajko. Ona kaĹže da se radilo o visokoriziÄ?noj trudnoÄ&#x2021;i, s obzirom na to da je prethodni poroÄ&#x2018;aj imala carskim rezom. â&#x20AC;&#x17E;Marijana je sve vrijeme vriĹĄtala. Ja sam je pokuĹĄavala poroditi, ali je beba bila okrenuta karliÄ?noâ&#x20AC;&#x153;, rekla je Lajko, objaĹĄnjavajuÄ&#x2021;i da je Ä?im je shvatila da je situacija ozbiljna pozvala pomoÄ&#x2021; i da je druga ekipa na Ä?elu sa doktorom Ä&#x2021;  krenula prema njima. Sa tom ekipom su se sreli na ulazu u grad. â&#x20AC;&#x153;Nije bilo lako meni Ä?ekati u vozilu u Kosanici, a tek kako je bilo vojnicima koji su gazili veliki snijeg samo oni znaju. Bitno je da se sve dobro zavrĹĄilo i da smo dobili jedan novi Ĺživotâ&#x20AC;&#x153;, rekla je Lajko. DjevojÄ?ica Zilha smjeĹĄtena je kod djeda i strica u porodiÄ?noj kuÄ&#x2021;i u Pljevljima.

I babica i vojnici zadovoljni ĹĄto se sve dobro zavrĹĄilo: Na svijet doĹĄla djevojÄ?ica od 3,5 kilograma jeli. Ipak smo uz pomoÄ&#x2021; savremenih krplji kojima smo opremljeni uspjeli da doÄ&#x2018;emo do kuÄ&#x2021;e. U kuÄ&#x2021;i smo za-

Marijana sve vrijeme puta vriĹĄtala od velikih bolova

tekli Marijanu koja je vriĹĄtala od bolova. Odmah smo je stavili na nosila, a njenu djevojÄ?icu u vojniÄ?ki ranac i

zaputili smo se prema ambulantnom vozilu, u kojem se nalazila babica i vozaÄ? Hitne pomoÄ&#x2021;i. Put kojim smo

FOTO: Vojska CG

FOTO: VOJSKA CG

ranije proĹĄli veÄ&#x2021; je meÄ&#x2021;ava zavijala, pa smo nanovo morali da prtimo. Sve vrijeme zbog jakih bolova Marijana je vriĹĄtala. Cijelim putem i beba je plakala, vjerovatno od straha ĹĄto smo je stavili u ranac. Nismo imali drugog izbora, morali smo dijete u rancu nositi kako bismo ga, izmeÄ&#x2018;u ostalog, zaĹĄtitili i od meÄ&#x2021;ave i hladnoÄ&#x2021;eâ&#x20AC;&#x153;, kaĹže KneĹževiÄ&#x2021;. On kaĹže da sve vrijeme dok su gazili veliki snijeg, po mrazu i meÄ&#x2021;avi nije osjeÄ&#x2021;ao paniku, ali da je osjetio strah kada je u ambulantnom vozilu Marijana poÄ?ela da se poraÄ&#x2018;a. â&#x20AC;&#x17E;Prvi put se susreÄ&#x2021;em sa tim i nije mi bilo svejedno. Ipak mi je drago ĹĄto sam mogao da pomognem kako bi na svijet doĹĄao joĹĄ jedan Ĺživotâ&#x20AC;&#x153;, rekao je KneĹževiÄ&#x2021;. On kaĹže da su im ljekari kasnije saoĹĄtili da su beba i njena majka Ĺživotno bile ugroĹžene, jer se beba bila karliÄ?no okrenula, a i porodilji je bila pukla materica. â&#x20AC;&#x17E;Ljekari su nam kazali da nijesu sigurni kakav bi bio ishod da su samo pola sata kasnije dopremili porodiljuâ&#x20AC;&#x153;, kaĹže KneĹževiÄ&#x2021;. On je nedavno sa svojim kolegama evakuisao joĹĄ jednu trudnicu iz pljevaljskog sela Pandurica, a akcija spasavanja trajala je skoro cijelu noÄ&#x2021;.  Ĺ˝

       

  Marijanu na nosila a Zilhu u ranac subota, 18. februar 2012.




       

 ((( LOPOVI odnijeli dva kompjutera, skener i ĹĄtampaÄ?   - Iz najveÄ&#x2021;e hercegnovske osnovne ĹĄkole â&#x20AC;&#x153;DaĹĄo PaviÄ?iÄ&#x2021;â&#x20AC;?, u noÄ&#x2021;i izmeÄ&#x2018;u Ä?etvrtka i petka, ukraden je dio raÄ?unarske opreme. HigijeniÄ?arka je juÄ?e ujutro primijetila da je slomljeno spoljaĹĄnje staklo hola, kao i da su metalnom polugom obijena vrata raÄ?unarske uÄ?ionice. Odmah je obavijestila direktora ĹĄkole   Ä&#x2021; koji je konstatovao da su iz uÄ?ionice u kojoj je bilo 15 kompjutera odnesena dva raÄ?unara, skener i ĹĄtampaÄ?. StojanoviÄ&#x2021; je pozvao pripadnike hercegnovke policije koji su izvrĹĄili uviÄ&#x2018;aj. IstraĹžni postupak je u toku, a protiv NN lica biÄ&#x2021;e podnijeta kriviÄ?na prijava. 

OD BUDVE sjeveru 70.000 eura i deset tona hrane  - Metropola turizma donirala je viĹĄe od 70 hiljada eura i deset tona hrane kao jednokratnu pomoÄ&#x2021; za opĹĄtine na sjeveru, kazao je gradonaÄ?elnik  Ä&#x2018;Ä&#x2021; nakon sumiranja rezultata opĹĄtinskog tima za vanredne situcije na Ä?ijem je Ä?elu. OpĹĄtina je izdvojila 50 hiljada eura, 6.000 preduzeÄ&#x2021;e â&#x20AC;&#x153;PRO ING TRADEâ&#x20AC;?, angaĹžovano na projektu otpadnih voda, 3.000 preduzeÄ&#x2021;e WTE, nosilac projekta otpadnih voda izdvojio je 2.000 eura. Javno preudzeÄ&#x2021;e â&#x20AC;&#x153;Mediteran reklameâ&#x20AC;? 3.000, kompanija â&#x20AC;&#x153;Montenegro starsâ&#x20AC;? 2.500 eura, kompanija â&#x20AC;&#x153;Merkur 1.000, dok je Rotari klub Budva 2.800 eura. â&#x20AC;&#x153;Novac je izdvojen iz stalne i tekuÄ&#x2021;e budĹžetske rezerveâ&#x20AC;?, rekao je RaÄ&#x2018;enoviÄ&#x2021; i dodao da se radi o pomoÄ&#x2021;i svih graÄ&#x2018;ana Budve sjeveru. Novac se uplaÄ&#x2021;uje direktno na Ĺžiro-raÄ?une ugroĹženih opĹĄtina. â&#x20AC;&#x153;ZahvaljujuÄ&#x2021;i velikom odazivu budvanskih privrednih subjekata, u ugroĹžene opĹĄtine upuÄ&#x2021;ena je neophodna mehanizacija koju Ä?ini viĹĄe od 20 maĹĄina, od Ä?ega se najveÄ&#x2021;i broj nalazi u prijestonici Cetinjeâ&#x20AC;?, kazao je RaÄ&#x2018;enoviÄ&#x2021;. On je naglasio da je SluĹžba zaĹĄtite i spasavanja OpĹĄtine Budva imala nekoliko intervencija na seoskom podruÄ?ju. RaÄ&#x2018;enoviÄ&#x2021; je pohvalio akciju koji je pokrenula grupa â&#x20AC;&#x17E;PomoÄ&#x2021; u srcu â&#x20AC;&#x201C; neÄ?ije malo, nekome je dovoljnoâ&#x20AC;&#x153;, zahvaljujuÄ&#x2021;i kojoj je u Budvi prikupljeno oko deset tona najosnovnijih prehrambenih namirnica. 

RADIO Cetinje dobio savjet za naredne Ä?etiri godine   - Nakon ĹĄto je nedavno poÄ?eo sa radom, poslije duĹže pauze, Radio Cetinje juÄ?e je dobio i novi savjet, u kojem Ä&#x2021;e se

   

 

Foto: ARHIVA â&#x20AC;&#x17E;VIJESTIâ&#x20AC;?

POSJETA: Delegacija KfW banke stiĹže radi verifikacije uraÄ&#x2018;enog u drugoj fazi unapreÄ&#x2018;enja snabdijevanja vodom U sklopu faze II investirano je 16,5 miliona eura: Za vrijeme radova

Njemci u reviziji $ - Delegacija NjemaÄ?ke razvojne banke (KfW) boraviÄ&#x2021;e u radnoj posjeti Crnoj Gori od 19. februara do 2. marta, najavljeno je juÄ?e iz zajedniÄ?kog koordinacionog druĹĄtva za vodosnabdijevanje i odvoÄ&#x2018;enje otpadnih voda za Crnogorsko primorje, â&#x20AC;&#x17E;Vodacomâ&#x20AC;&#x153; iz Tivta. Tokom posjete, delegacija njemaÄ?kih bankara odrĹžaÄ&#x2021;e sastanke sa predstavnicima Ministarstva turizma i odrĹživog razvoja, predstavnicima opĹĄtina i javnih vodovodnih preduzeÄ&#x2021;a Bar, Herceg Novi, Kotor i Tivat i â&#x20AC;&#x17E;Vodacomaâ&#x20AC;&#x153;. â&#x20AC;&#x17E;Cilj posjete je finalna provjera rezultata izvedenih radova u sklopu faze II projekta poboljĹĄanja vodosnabdijevanja i odvoÄ&#x2018;enja otpadnih voda na Crnogorskom primorju. Faza II projekta obuhvatila je investicione mjere na poboljĹĄanju vodosnabdijevanja u opĹĄtinama Bar, Budva, Herceg Novi i Kotor, dok su investicione mjere u opĹĄtini Tivat bile prevasho-

dno fokusirane na rekonstrukciju i izgradnju djelova kanalizacionog sistema. U sklopu faze II investirano je 16,5 miliona eura, od Ä?ega je KfW banka izdvojila deset miliona eura kreditnih sredstava, 2,5 miliona eura donatorskih sredstava, a opĹĄtine, uÄ?esnice u projektu su uÄ?estvovale sa ukupno 3,5 miliona eura budĹžetskih sredstavaâ&#x20AC;&#x153;, saopĹĄtio je â&#x20AC;&#x17E;Vodacomâ&#x20AC;&#x153;. Delegacija iz NjemaÄ?ke obaviÄ&#x2021;e finalnu evaluaciju projekta sa stanoviĹĄta njegovih efekata i odrĹživosti, a procijeniÄ&#x2021;e i nivo steÄ?enog iskustva domaÄ&#x2021;ih institucija-opĹĄtina, javnih vodovodnih preduzeÄ&#x2021;a i â&#x20AC;&#x17E;Vodacomaâ&#x20AC;&#x153; tokom realizacije investicija i prateÄ&#x2021;ih mjera, a u cilju planiranja i realizacije buduÄ&#x2021;ih projekata. IzvjeĹĄtaji o rezultatima evaluacije biÄ&#x2021;e dostavljeni vladi Savezne Republike NjemaÄ?ke i Ministarstvu odrĹživog razvoja i turizma Crne Gore. 

Ĺ TA je sve uraÄ&#x2018;eno U sklopu faze II izvrĹĄena je detekcija gubitaka u 35 zona, odnosno na 250 kilometara duĹžine vodovodne mreĹže u Baru, Budvi i Herceg Novom. U Baru je izvrĹĄena rehabilitacija vodovodnog i kanalizacionog sistema, odnosno rekonstrukcija 2,4 kilometra duĹžine vodovodne mreĹže u Sutomoru i izgraÄ&#x2018;eno 0,8 kilometara cjevovoda od naselja â&#x20AC;&#x17E;Inexâ&#x20AC;&#x153; do hotela â&#x20AC;&#x17E;Koraliâ&#x20AC;&#x153;. U Budvi je rekonstruisano Ä?voriĹĄte na primarnoj mreĹži u Petrovcu i isporuÄ?en materijal i oprema za opravke, dok je u Herceg Novom rekonstruisan cjevovod Plat-Herceg Novi, te rekonstruisana i sanirana vodovodna mreĹža u gradskim i prigradskim naseljima duĹžine 15,5 kilometara. Rekonstruisani su i bunari i cjevovodi u zoni izvoriĹĄta OpaÄ?ica. U Kotoru su rekonstruisani tranzitni i distributivni cjevovodi u naseljima Orahovac, Perast i Risan, instalirano 350 novih kuÄ&#x2021;nih prikljuÄ?aka u Risnu, rekonstruisane pumpne stanice u TabaÄ?ini i u Orahovcu i rehabilitovana pumpna stanica Spila. U Tivtu je izgraÄ&#x2018;en novi primarni gradski kanalizacioni kolektora od 5.165 metara, napravljena sekundarna mreĹže naselja Centar i Kalimanj duĹžine 6.515 metara, a izgraÄ&#x2018;ene su i pumpne stanice â&#x20AC;&#x17E;Kalimanjâ&#x20AC;&#x153; i â&#x20AC;&#x17E;Solilaâ&#x20AC;&#x153; sa pripadajuÄ&#x2021;im potisnim cjevovodima.

OPTUŽBE: Za neuspjeťne privatizacije i nezaposlenost SNP u Novom okrivio vrh drŞave

Produkt Vladine politike naredne Ä?etiri godine nalaziti  Ä&#x2021;, kandidat javnih ustanova iz oblasti kulture, ! "Ä&#x2021;, kandidat mjesnih zajednica, i # #ĹĄÄ&#x2021;, kandidat nevladinih organizacija. Primjedbe na naÄ?in izbora i Ä?lanova i njihovu struÄ?nu spremu u lokalnom parlamentu iznio je predstavnik asocijacije NVO #ĹĄ #Ä&#x2021;. On smatra da je veliki hendikep za Ä?lanove savjeta ĹĄto nijedan od njih nema zavrĹĄen fakultet dramskih umjetnosti-odsjek produkcija ili fakultet politiÄ?kih nauka-odsjek novinarstvo. Za njega je porblematiÄ?no bilo i to ĹĄto su se od tri predloĹžena kandidata birala tri. Predsjednik SkupĹĄtine Prijestonice #  Ä&#x2021;, s druge strane doveo je u pitanje â&#x20AC;&#x153;kredibilitet MarkoviÄ&#x2021;a da bude predstavnik NVO-aâ&#x20AC;?, te naglasio da je konkurs za izbor Ä?lanova savjeta bio otvoren tri mjeseca i da su svi koji ispunjavaju uslove mogli da se jave. 

  - Produkt politike Ä?iji je kreator Vlada, niz je neuspjeĹĄnih privatizacija i sve veÄ&#x2021;a nezaposlenost, a time i sve niĹži standard graÄ&#x2018;ana. Odraz njihove ekonomske politike u Novom su katastrofalne privatizacije â&#x20AC;&#x153;Pr voborcaâ&#x20AC;?, â&#x20AC;&#x153;Bokeâ&#x20AC;?, â&#x20AC;&#x153;MjeĹĄovitog â&#x20AC;?, â&#x20AC;&#x153;JuĹžnog Jadranaâ&#x20AC;?, â&#x20AC;&#x153;PKB-aâ&#x20AC;?, uniĹĄtavanje â&#x20AC;&#x153;Vinoprometaâ&#x20AC;?, â&#x20AC;&#x153;Obnoveâ&#x20AC;?, â&#x20AC;&#x153;Zanatskog â&#x20AC;?, â&#x20AC;&#x153;Centropromaâ&#x20AC;?, privrednih subjekata koji su nekada predstavljali Ĺžilu kucavicu ovog grada, a sada iza njih imamo oko 4.000 otpuĹĄtenih radnika i joĹĄ najmanje toliko onih koji se vode kao zaposleni, ali primanja nijesu dobili i po godinu danaâ&#x20AC;?, rekla je na juÄ?eraĹĄnjoj konferenciji za novinare ) Ä?Ä&#x2021;, potpredsjednica OO SNP Herceg Novi. Predsjednik OO SNP +& ,Ä&#x2021; je, govoreÄ&#x2021;i o privatizaciji HTP â&#x20AC;&#x153;Bokaâ&#x20AC;?, naveo da je â&#x20AC;&#x17E;u crnim hronikama

novina â&#x20AC;&#x2122;Bokaâ&#x20AC;&#x2122; prvi put dospjela devedesetih godina proĹĄlog vijeka, kada su dovedeni kadrovi iz Podgorice, meÄ&#x2018;u njima i direktor HTP â&#x20AC;&#x153;Bokaâ&#x20AC;? # $-Ä&#x2021;, koji je brzo zavrĹĄio u zatvoru i postao evropski rekorder po duĹžini boravka u pritvoru-Ä?etiri godine, jer je doĹĄlo do svaÄ&#x2018;e oko podjeleâ&#x20AC;&#x153;. Podsjetio je i na aferu sa â&#x20AC;&#x153;Inteks â&#x20AC;? bankom, kada je nestalo Ä?etiri miliona eura, ustvrdivĹĄi da je â&#x20AC;&#x153;sve voÄ&#x2018;eno iz centrale u Podgoriciâ&#x20AC;?. On je uvjeren da je â&#x20AC;&#x17E;uklanjanje lokalnih kadrova iz Novog i dovoÄ&#x2018;enje rukovodeÄ&#x2021;ih kadrova iz Podgorice, kao ĹĄto je #. Ä&#x2021;, 'koji je kljuÄ?ni igraÄ? u uniĹĄtavanju privrede Crne Gore', bio korak i u uniĹĄtavanju Bokeâ&#x20AC;?. GojkoviÄ&#x2021; tvrdi da je tenderima za privatizaciju HTP â&#x20AC;&#x153;Bokaâ&#x20AC;?, â&#x20AC;&#x17E;organizovana kriminalna grupa iz Podgorice

KARNEVALSKA feĹĄta u Tivtu danas u Donjoj Lastvi $ - Tradicionalni â&#x20AC;&#x17E;Karneval lastovskiâ&#x20AC;&#x153;, najveÄ&#x2021;a karnevalska manifestacija na Tivatskoj rivijeri, biÄ&#x2021;e odrĹžan danas sa poÄ?etkom u 14 sati, u Donjoj Lastvi kraj Tivta. Vesela povorka maĹĄkara sa karnevalskom lutkom, po obiÄ?aju, krenuÄ&#x2021;e ispod stare smokve u lastovskom naselju VII kvart, odakle Ä&#x2021;e obiÄ&#x2021;i cijelo mjesto i doÄ&#x2021;i na lastovku rivu gdje Ä&#x2021;e se odrĹžati suÄ&#x2018;enje karnevalu. Sama egzekucija, odnosno spaljivanje karnevala koji Ä&#x2021;e biti optuĹžen za sve proĹĄlogodiĹĄnje nevolje graÄ&#x2018;ana, biÄ&#x2021;e obavljena na mulu ispred crkve Svetog Roka, a feĹĄta se potom nastavlja velikim maskenbalom u hotelu â&#x20AC;&#x17E;Kamelijaâ&#x20AC;&#x153;. U programu Ä&#x2021;e uÄ?estvovati Glazbeno-prosvjetno druĹĄtvo â&#x20AC;&#x153;Tivatâ&#x20AC;?, Mjesna muzika â&#x20AC;&#x153;Ä?enoviÄ&#x2021;iâ&#x20AC;? i maĹžoretke klubova â&#x20AC;&#x17E;Modestâ&#x20AC;&#x153; â&#x20AC;&#x17E;Bellissimaâ&#x20AC;&#x153; i â&#x20AC;&#x17E;Teodoâ&#x20AC;&#x153;, dok Ä&#x2021;e goste na maskenbalu zabaljavljati i #  i %  &'. 

/ 0 (1+!Ä&#x2020;

â&#x20AC;&#x17E;Savjeta za privatizaciju na Ä?elu sa premijerom odgovoran za uniĹĄtavanjeâ&#x20AC;?

uniĹĄtavala konkurenciju da bi tu kompaniju na kraju prepustila ) Ä&#x2021;. On je je naveo Ä?lanove Savjeta za privatizaciju, na Ä?elu sa premijerom !" ĹĄÄ&#x2021;", koji su, kako je kazao, â&#x20AC;&#x153;odgovorni za uniĹĄtavanje Crne Gore i za hotele u Herceg Novomâ&#x20AC;?. GojkoviÄ&#x2021; je, odgovarajuÄ&#x2021;i na novinarsko pitanje ĹĄta je njegova partija koja je na vlasti 12 godina uradila za Novi, odgovorio da â&#x20AC;&#x153;rade u ambijentu uniĹĄtene drĹžaveâ&#x20AC;?. On je kadrove iz hercegnovskog DPS-a i SDP-a okarakterisao kao â&#x20AC;&#x17E;gomilu beskiÄ?menjaka koja niĹĄta nije uradila za svoj gradâ&#x20AC;&#x153;. Najavio je da Ä&#x2021;e zahtijevati od â&#x20AC;&#x153;vrhovnog drĹžavnog tuĹžioca da reaguje zbog ove organizovane kriminalne grupe, koja je Crnoj Gori i Herceg Novom nanijela ogromnu ĹĄtetuâ&#x20AC;?. Uz konstataciju da je kao predsjednik OpĹĄtine â&#x20AC;&#x17E;pokuĹĄavao da zadrĹži ĹĄto neutralniji stav kada je rijeÄ? o politiÄ?kim polemikama i porukamaâ&#x20AC;&#x153;, gradonaÄ?elnik ) #Ä&#x2021; je kazao da mora da reaguje, jer â&#x20AC;&#x153;pojedinci bez osnova, netaÄ?no i neistinito informiĹĄu javnost, pokuĹĄavajuÄ&#x2021;i da dio neuspjele privatizacije HTP â&#x20AC;&#x2122;Bokaâ&#x20AC;&#x2122; veĹžu za OpĹĄtinu i meneâ&#x20AC;&#x153;. MandiÄ&#x2021; je kazao da OpĹĄtina Herceg Novi nije potpisnik ugovora o privatizaciji, veÄ&#x2021; fondovi, Savjet za privatizaciju i â&#x20AC;&#x17E;Vektraâ&#x20AC;&#x153;, kao i da se Savjetu za privatizaciju obratio zahtjevom da â&#x20AC;&#x153;preispita privatizaciju HTP â&#x20AC;&#x2122;Bokaâ&#x20AC;&#x2122;, jer ga je na to obavezao zakljuÄ?ak SO Herceg Novi iz novembra proĹĄle godineâ&#x20AC;?. On je osporio i tvrdnje DPS-a da prisustvuje sastancima Savjeta za privatizaciju i uÄ?estvuje u donoĹĄenju odluka. 




   



Na kafiÄ&#x2021;ima i dalje katanci MilunoviÄ&#x2021; je dodao da nije taÄ?no da im cijene zakupa nijesu poveÄ&#x2021;avane od 2008. godine. On kaĹže da im je zakup poveÄ&#x2021;an 2009. za 50 odsto, u jeku krize, i to istog dana kada su u Podgorici za taj isti iznos zakupi smanjeni  - Kotorski ugostitelji nastavili su ĹĄtrajk upozorenja, pa su kafiÄ&#x2021;i u Starom gradu i juÄ?e bili zatvoreni. Dio ugostitelja, na Ä?elu sa predsjednikom NVO â&#x20AC;&#x153;Unija privatnih poslodavacaâ&#x20AC;? u okviru koje djeluju,    Ä&#x2021; bio je u Podgorici kod ministra turizma i odrĹživog razvoja    Ä&#x2021;. MilunoviÄ&#x2021; je kazao da su ministru SekuliÄ&#x2021;u iznijeli svoje probleme,te da su naiĹĄli na njegovo puno razumijevanje. â&#x20AC;&#x153;ObeÄ&#x2021;ao je da Ä&#x2021;e u najkraÄ&#x2021;em roku u zajedniÄ?kom dijalogu na relaciji OpĹĄtine, ugostitelja i tog ministarstva naÄ&#x2021;i najpovoljnije rjeĹĄenje, kako bi prekinuli ĹĄtrajkâ&#x20AC;?, kazao je MilunoviÄ&#x2021;. On je dodao da lokale neÄ&#x2021;e otvarati dok im OpĹĄtina ne stvori normalne uslove za rad. Tridesetak ugostitelja iz

kotorskog Starog grada traĹži da im se omoguÄ&#x2021;i emitovanje muzike radnim danima do ponoÄ&#x2021;i, a vikedom do jedan sat, Ĺžale se na represivan i rigidan odnos Komunalne policije i ukazuju na potrebu izmjena UrbanistiÄ?kog plana Starog grada. â&#x20AC;&#x153;Zbog raznih interpretacija koje se mogu Ä?uti ovih dana, ponavljam da ĹĄtrajkujemo iskljuÄ?ivo jer ne Ĺželimo da Kotor propadne, a poÄ?eo je da propada upravo zbog razloga koje smo naveli u peticiji upuÄ&#x2021;enoj OpĹĄtini. Zlonamjerni ljudi, pogotovo neki mediji, iz konteksta izvlaÄ?e netaÄ?ne navode i predstavljaju javnosti kao da mi traĹžimo buku u gradu, da neÄ&#x2021;emo da plaÄ&#x2021;amo kirije, ĹĄto je apsolutno netaÄ?noâ&#x20AC;?, kazao je MilunoviÄ&#x2021; i dodao da ugostitelji poruÄ?uju naÄ?elniku Komunalne policije !  Ä?Ä&#x2021; da

Foto: P.NIKOLIÄ&#x2020;

Ugostitelji lokale neÄ&#x2021;e otvarati dok im OpĹĄtina ne stvori normalne uslove za rad je svojim radom i odnosom prema njima ugostitelje ujedinio stoprocentno. â&#x20AC;&#x153;Ĺ˝elim i da kaĹžem da je taÄ?an podatak da ugostitelji duguju 96 hiljada eura za-

PREDUHITRITI: Ä&#x152;lanovi Vlade i prvi Ä?ovjek Ulcinja obiĹĄli Bojanu i utvrdili listu prioriteta

kljuÄ?no sa februarom, ali isto tako je taÄ?no da mi OpĹĄtini na godiĹĄnjem nivou plaÄ&#x2021;amo ukupno 1,5 miliona eura po osnovu zakupa prostora i terasa. Tako da je ovaj dug

jedan minoran dio u odnosu na novac koji OpĹĄtina ubira od nas. Ä&#x152;uli smo u medijima podatak iz Komunalne policije da navodno neki ugostitelj iz Starog grada duguje

150 hiljada eura, pa pozivamo da se kaĹže imenom i prezimenom ko je taj ugostitelj, a mi Ä&#x2021;emo nadleĹžnima pomoÄ&#x2021;i da se istjera iz lokala, jer je to zaista previĹĄeâ&#x20AC;?, kazao je MilunoviÄ&#x2021;. On je dodao da nije taÄ?no da im cijene zakupa nijesu poveÄ&#x2021;avane od 2008. godine. â&#x20AC;&#x153;Zakup nam je poveÄ&#x2021;an 2009. za 50 odsto, u jeku svjetske ekonomske krize i to istog dana kada su u Podgorici za taj isti iznos zakupi smanjeni. A ĹĄto se tiÄ?e izjave potpredsjednika OpĹĄtine da ne razumije zaĹĄto ĹĄtrajkujemo, to je sramota da ne zna. A mi mu kaĹžemo da ovo radimo da ne bismo grad doveli do stanja u kojem je doveden zimski bazen â&#x20AC;&#x153;NikĹĄa BuÄ&#x2021;inâ&#x20AC;?, gdje je i on jedno vrijeme bio direktor â&#x20AC;?, kazao je MilunoviÄ&#x2021;. Komunalna policija je uklonila Ĺžute trake kojima su ugostitelji bili opasali terase, jer je, kako je reÄ?eno, postavljanje traka i bilo kakvih natpisa, pa Ä?ak i opreza poput â&#x20AC;&#x153;PTT kablâ&#x20AC;?, nezakonito, posebno na prostoru na kome je samo predviÄ&#x2018;en mobilijar ugostiteljskih objekata. 

PRIPREME: Ugovori â&#x20AC;&#x17E;Morskog dobraâ&#x20AC;? i Komunalnog preduzeÄ&#x2021;a Budva

Za Ä?istiju obalu Foto: ARHIVA â&#x20AC;&#x17E;VIJESTIâ&#x20AC;?

Ne ponovilo se: Bojana u vrijeme poplava proĹĄle godine

Da ne bude kao proĹĄle godine # - PomoÄ&#x2021;nik ministra poljoprivrede $  Ä&#x2021; i direktor Uprave za vode ! Ä&#x2021; boravili su juÄ?e u radnoj posjeti Ulcinju, gdje su sa predsjednikom OpĹĄtine $%& ' 

& i njegovim saradnicima obiĹĄli kritiÄ?na mjesta na Bojani i utvrdili listu prioriteta u narednom periodu kako se ne bi desile poplave, kao od prije godinu ili dvije. â&#x20AC;&#x153;Cilj posjete bio je preduzimanje mjera u cilju zavrĹĄetka svih poslova na sanaciji benta na Bojani, a ujedno i posjeta kriznih taÄ?aka na bojanskim nasipimaâ&#x20AC;?, piĹĄe u saopĹĄtenju iz Cunguovog kabineta. Dodaje se da je na radnom sastanku utvrÄ&#x2018;eno da su radovi na nasipu na Vladimirskoj rijeci u toku i da Ä&#x2021;e ubrzo

Na radnom sastanku utvrÄ&#x2018;eno da su radovi na nasipu na Vladimirskoj rijeci u toku i da Ä&#x2021;e ubrzo biti zavrĹĄeni, ĹĄto je bilo obeÄ&#x2021;ano prilikom posjete prije deset dana biti zavrĹĄeni, â&#x20AC;&#x153;ĹĄto je bilo obeÄ&#x2021;ano prilikom posjete prije deset danaâ&#x20AC;?. â&#x20AC;&#x153;Prilikom obilaska kritiÄ?nih taÄ?aka pored Bojane, na kanalima Shtodra i Pashin kanal, dogovoreno je da se mora uraditi projektna dokumentacija za ta dva kanala i to na potezu od oko 200 metara, gdje je Bojana doĹĄla do samih nasipa koje treba privremeno rijeĹĄiti gabionskom zaĹĄtitomâ&#x20AC;?, piĹĄe u saopĹĄtenju. Na sastanku je dogovoreno i da se hitno priÄ&#x2018;e realizaciji

druge faze hitnih mjera obezbeÄ&#x2018;enja protoÄ?nost Bojane i da se hitno uvedu u posao izvoÄ&#x2018;aÄ?i koji mogu da izvrĹĄe te vrste radova. â&#x20AC;&#x153;Navedeni radovi se odnose na dijelu uĹĄÄ&#x2021;a Bojane, kao i na njen desni rukavac. Istovremeno, u toku je i ugovaranje sastanka sa albanskom komisijom kako bi doĹĄlo do predloga mjera zaĹĄtite od poplava sa posebnim akcentom na kontrolu rada akumulacije u slivu rijeke Drimâ&#x20AC;?, piĹĄe na kraju saopĹĄtenja. 

  - Javno preduzeÄ&#x2021;e â&#x20AC;&#x153;Morsko dobroâ&#x20AC;? i gradsko Komunalno preduzeÄ&#x2021;e zakljuÄ?ili su dva ugovora o odrĹžavanju Ä?istoÄ&#x2021;e u zoni uz obalu ukupne vrijednosti 105 hiljada eura. Portparol â&#x20AC;&#x153;Morskog dobraâ&#x20AC;?   Ä&#x2021; rekla je da je to JP sa Komunalno-stambenim javnim preduzeÄ&#x2021;em Budva zakljuÄ?ilo ugovor o odrĹžavanju Ä?istoÄ&#x2021;e u zoni morskog dobra u Budvi, na iznos od 65.309,60 eura i ugovor o cjelogodiĹĄnjem odrĹžavanju zelenih povrĹĄina u zoni morskog dobra, na iznos od 39.760,07 eura. â&#x20AC;&#x153;Obaveze Komunalnog definisane prvim ugovorom obuhvataju poslove odrĹžavanja komunalnog reda na javnim povrĹĄinama, Ä?iĹĄÄ&#x2021;enje kanala i rigola, pranje ulica i odvoz sakupljenog smeÄ&#x2021;a sa javnih povrĹĄina, a u pripremi turistiÄ?ke sezone i odvoz deponovanog graÄ&#x2018;evinskog ĹĄuta i Ä?vrstog otpadaâ&#x20AC;?, pojasnila je RaduloviÄ&#x2021;.

Foto: V.LAJOVIÄ&#x2020;

Odmah se poÄ?elo sa radom: JuÄ?e u Budvi Ona je dodala da su drugim ugovorom obuhvaÄ&#x2021;eni poslovi ureÄ&#x2018;enja parkova i javnih zelenih povrĹĄina u zoni morskog dobra. â&#x20AC;&#x153;To podrazumijeva orezivanje i sjeÄ?enje rastinja, koĹĄenje travnjaka, sakupljanje i odvoz otpadaka na deponiju, nabavku i sadnju sezonskog i viĹĄegodiĹĄnjeg cvi-

jeÄ&#x2021;a, nabavku i sadnju palmi, redovno prihranjivanje i zalivanje, kao i opravku postojeÄ&#x2021;ih parkovskih klupaâ&#x20AC;?, kazala je RaduloviÄ&#x2021;eva. Radovi na hortikulturnom ureÄ&#x2018;enju prostora izmeÄ&#x2018;u glavnog ĹĄetaliĹĄta i kupaliĹĄta â&#x20AC;&#x17E;Blue Magicâ&#x20AC;&#x153; na Slovenskoj plaĹži poÄ?eli su danas. 

REAKCIJA: NOVA o â&#x20AC;&#x17E;Vektra Bokiâ&#x20AC;?

Bestidna kraÄ&#x2018;a graÄ&#x2018;ana   - Nevjerovatno je da funkcioneri DPS-a pokazuju toliku smjelost da prave otklon od privatizacije â&#x20AC;&#x153;Vektra Bokeâ&#x20AC;? i da tvrde da nude rjeĹĄenje za tu bestidnu kraÄ&#x2018;u graÄ&#x2018;ana Herceg Novog, navodi se u saopĹĄtenju OO NOVA, koje je potpisao predsjednik   Ä&#x2021;. â&#x20AC;&#x153;Gospodin BrkoviÄ&#x2021; je dobio priliku da privatuzje HTP â&#x20AC;&#x2122;Bokaâ&#x20AC;&#x2122; najviĹĄe zato ĹĄto je sponzorisao DPS i ĹĄto je u jakim privatnim vezama sa vrhom te stranke, a rjeĹĄenja ove stranke veÄ&#x2021;

smo vidjeli u primjerima KAP-a, Ĺ˝eljezare, pljevaljskih ĹĄuma i drugimâ&#x20AC;?, istiÄ?e se u saopĹĄtenju. â&#x20AC;&#x153;GraÄ&#x2018;ani Herceg Novog trpe najveÄ&#x2021;e posljedice ovakvog odnosa crnogorskog reĹžima koji je u Herceg Novom naiĹĄao na slab ili nikakav otpor nejake lokalne samoupraveâ&#x20AC;?, zakljuÄ?uje se u saopĹĄtenju OO NOVA Herceg Novi. 

       

Ĺ TRAJK: Kotorski ugostitelji ne odustaju od zahtjeva, juÄ?e razgovarali s ministrom turizma




   

 

       

POMOÄ&#x2020;: U Pivsku planinu helikopterima juÄ?e stigla hrana, ljekovi i roÄ&#x2018;aci da pomognu

Muka ih vratila u zaviÄ?aj Ĺž â&#x20AC;&#x201C; Pojedini mjeĹĄtani sela Pivske planine, zahvaljujuÄ&#x2021;i angaĹžovanosti helikopterske jedinice, juÄ?e su konaÄ?no dobili hranu i ljekove, ali i pomoÄ&#x2021; u ljudstvu. â&#x20AC;&#x17E;SlovenaÄ?ki helikopter je napravio dvije ture i povezao hranu stanovnicima CrkviÄ?kog Polja i DubljeviÄ&#x2021;a. Sa njima su otiĹĄla i po Ä?etiri Ä?ovjeka u oba mjesta, u pitanju su Ä?lanovi porodica iz Polja i DubljeviÄ&#x2021;a, koji Ä&#x2021;e pomoÄ&#x2021;i najbliĹžima da se lakĹĄe izbore sa nastalim vremenskim neprilikamaâ&#x20AC;&#x153;, kazao je predsjednik OpĹĄtine PluĹžine ĹĄ Ä&#x2021;. Prema njegovim rijeÄ?ima, situacija u selima Pivske Ĺžupe je mnogo povoljnija, jer se do skoro svih moĹže stiÄ&#x2021;i. â&#x20AC;&#x17E;NaĹĄa mehanizacija Ä?isti prema Trsi i BoriÄ?ju, iako je u pitanju regionalni put, ĹĄto nije naĹĄa nadleĹžnost. Ali cilj nam je da ĹĄto prije stignemo da sela koja su nedjeljama odsjeÄ?ena i ako nas vrijeme posluĹži nadam se da Ä&#x2021;emo za tri dana stiÄ&#x2021;i do pomenutih mjestaâ&#x20AC;&#x153;, kazao je BajagiÄ&#x2021;. Kako je rekao samo da izaÄ&#x2018;u iz kanjona, gdje su nameti i po nekoliko metara i gdje se stalno stvaraju novi usovi, Ä?iĹĄÄ&#x2021;enje Ä&#x2021;e iÄ&#x2021;i mnogo lakĹĄe. â&#x20AC;&#x17E;NajvaĹžnije je da obezbijedimo da se do tih sela moĹže stiÄ&#x2021;i, pa makar i na motornim sankama, kako bismo ljudima odnijeli hranu i ljekove. Prioritet nam je i Ä?iĹĄÄ&#x2021;enje puta do sela KruĹĄka gdje se nalazi trafo-stanica kako bi elektriÄ?ari popravili kvar i sela konaÄ?no do-

Ä&#x152;EKAJU obeÄ&#x2021;ane maĹĄine

Situacija u selima Pivske Ĺžupe mnogo povoljnija bila strujuâ&#x20AC;&#x153;, kazao je BajagiÄ&#x2021;, napominjuÄ&#x2021;i da ima sela u kojima struje nema veÄ&#x2021; viĹĄe od 15 dana. Policajci, zajedno sa medicinskom sestrom  Ä?, gazili su snijeg visine oko metar i po kako bi stigli do Seljana i sestara    

FOTO: I. PETRUĹ IÄ&#x2020;

Ä?Ä&#x2021;, Ä?ija je kuÄ&#x2021;a udaljena oko Ä?etiri kilometra od puta. Donijeli su im ljekove i hranu koju je poslao Crveni krst, a sestra je ukazala i neophodnu medicinsku pomoÄ&#x2021;. Stanovnici sela Brezna, kojima su prije drugog snijega u poĹžaru stradali stanovi i dalje su smjeĹĄteni kod roÄ&#x2018;aka i komĹĄija koji vode

KASNE: MjeĹĄtani prigradskih naselja u NikĹĄiÄ&#x2021;u nezadovoljni kako se probiju putevi

raÄ?una i o njima i o njihovoj stoci, poĹĄto su u pitanju uglavnom staraÄ?ka domaÄ&#x2021;instva koja nijesu u stanju to da urade. U naselju imaju dovoljno hrane i ljekova, prodavnice su dobro snabdjevene i jedino Ä?ega u njima trenutno nema su voÄ&#x2021;e i povrÄ&#x2021;e.  

U opĹĄtini Ĺ avnik joĹĄ sa nestrpljenjem Ä?ekaju obeÄ&#x2021;ane dvije utovarne lopate, jer se do sela, a sva su odsjeÄ?ena, bez njih ne moĹže stiÄ&#x2021;i. â&#x20AC;&#x17E;Nadam se da Ä&#x2021;emo uspjeti da poveĹžemo Boan i Ĺ avnik i da Ä&#x2021;e stiÄ&#x2021;i te utovarne lopate koje su nam viĹĄe nego potrebne. Nema Ĺživotno ugroĹženih, a obeÄ&#x2021;ano nam je da Ä&#x2021;e helikopterska jedinica doÄ&#x2021;i za dan-dva da preveze dobrovoljce koji Ĺžele da pomognu najbliĹžima i da im odnesu hranu i ljekoveâ&#x20AC;&#x153;, kazao je predsjednik OpĹĄtine Ĺ avnik  Ä?Ä&#x2021;. Prema njegovim rijeÄ?ima, privatne radnje u naselju su dobro snabdjevene hranom, a apoteka ljekovima, imaju dovoljno goriva, ne fali im struje, samo ĹĄto su u Bukovici i Boanu prethodnih noÄ&#x2021;i bili Ä?esti ispadi, pa je dolazilo do prekida elektriÄ?ne energije. â&#x20AC;&#x153;Pojedini stoÄ?ari su imali i gubitke u stoÄ?nom fondu. Moraju da vode raÄ?una i o sebi i o porodici, o stoci do koje je Ä?esto teĹĄko doÄ&#x2021;i. Zaista im nije lakoâ&#x20AC;&#x153;, kazao je VujaÄ?iÄ&#x2021;.

MISIJA: UN terenskim vozilima dostavljao hranu i ljekove na podruÄ?ju Bihora

Ulice kao klizaliĹĄta

ĹĄÄ&#x2021; â&#x20AC;&#x201C; Nakon sedam dana pakla i borbe sa snijegom, Ĺživot u NikĹĄiÄ&#x2021;u polako se vraÄ&#x2021;a u normalu. No sudeÄ&#x2021;i po brojnim pozivima stanovniĹĄtva iz Gornjeg Polja, DragovoljiÄ&#x2021;a, Kusida, Ĺ iĹĄovika, Ä?ini se da je Ĺživot mjeĹĄtana tih krajeva i dalje i te kako van normale.  ĹžÄ&#x2021; iz DragovoljiÄ&#x2021;a ogorÄ?en je ĹĄto su se tek juÄ?e u Kriznom ĹĄtabu sjetili tog mjesta. â&#x20AC;&#x17E;Pet dana nam obeÄ&#x2021;avaju maĹĄinu, i sad su nam poslali neku malu koja Ä?ak ne moĹže da uklanja snijeg. To je sramota. Ĺ˝ivimo na sedam kilometara od grada, a oko stotinu je domaÄ&#x2021;instava i dalje u blokadiâ&#x20AC;?, kazao je KneĹževiÄ&#x2021;. Kroz Kuside je juÄ?e proĹĄao buldoĹžer i viĹĄe napravio ĹĄtete nego koristi, priÄ?a  ĹžÄ&#x2021;. â&#x20AC;&#x17E;Gusjenice su preĹĄle preko

snijega, pa je sad do asfalta 40 cm sabijenog snijega. To kao da su za sanke praviliâ&#x20AC;&#x153;, ironiÄ?no je komentarisao SamardĹžiÄ&#x2021;. Na Virskom putu, u Gornem Polju, tridesetak domaÄ&#x2021;instava je u blokadi, jer nikako da doÄ?ekaju maĹĄinu za koju su im rekli da je odavno krenula iz NikĹĄiÄ&#x2021;a. MjeĹĄtani kaĹžu da se juÄ?e ujutru pojavila, malo probila i iznenada se vratila. â&#x20AC;&#x17E;Navodno je morala da se povuÄ?e da bi oslobodila maĹĄinu u Glibavcu, ali mi ne znamo da li Ä&#x2021;emo je uopĹĄte gledatiâ&#x20AC;?, kaĹže  Ä&#x2021;, mjeĹĄtanin Vira. Njegov komĹĄija,  Ä&#x2021;, zamjera ljudima iz OpĹĄtine ĹĄto ih veÄ&#x2021; danima niko ne obilazi i ne pita se kako im je. U istom kraju, u mjestu MeÄ&#x2018;ine, blizu Vidrovana, odsjeÄ?eno je Ä?ak pedesetak

MjeĹĄtani Vira i dalje moraju kroz prtine

FOTO: D. BULATOVIÄ&#x2020;

kuÄ&#x2021;a. â&#x20AC;&#x17E;Jutros smo do glavnog puta nosili bebu, jer je morala u bolnicu. Niko neÄ&#x2021;e da nam se javi u Kriznom ĹĄtabu danima. Nije to u redu. Imamo i bolesnike koji idu na hemoterapijuâ&#x20AC;&#x153;, poĹžalila se  Ä&#x2021;. Iz Kriznog ĹĄtaba poruÄ?uju da bi veÄ&#x2021; danas trebalo da bude prohodan svaki put do prigradskih naselja, a do kraja sedmice i oni koji vode do najudaljenijih opĹĄtinskih sela. â&#x20AC;&#x17E;Danas Ä&#x2021;emo put Banjana da u selo Macavre dopremimo ljekove i hranu. ZavrĹĄavamo do BrĹĄna. Na dijelu smo puta TrepÄ?aâ&#x20AC;&#x201C;Kamensko-MuĹževice, pa dokle stignu maĹĄine. Prisutni smo i u Goliji, a poslali smo jednu maĹĄinu na regionalni put prema Cetinju, za Bijele Poljane. Vozilo Vojske probija se prema Lukovu do VuÄ?jaâ&#x20AC;?, kazao je Ä? Ä&#x2021;Ä&#x2021;, potpredsjednik OpĹĄtine. Kad je u pitanju centar grada, MiÄ&#x2021;unoviÄ&#x2021; naglaĹĄava da Ä&#x2021;e proĹĄirivati glavne ulice i bulevare koji su ovih dana bili okovani ledom. Ä&#x152;esto je trebalo i viĹĄe od pola sata da se Bulevarom Vuka MiÄ&#x2021;unviÄ&#x2021;a preÄ&#x2018;e od nikĹĄiÄ&#x2021;ke bolnice do semafora za Podgoricu. On istiÄ?e da Ä&#x2021;e narednih dana raditi i na oslobaÄ&#x2018;anju glavnih ĹĄahta, jer su svjesni da bi ogromne koliÄ?ine snijega mogle usljed topljenja poplaviti grad. â&#x20AC;&#x17E;Dobro smo zapamtili kakva se voda stvorila od prethodnog snijega. Znamo sad gdje su nam bitne taÄ?ke za oÄ?epljavanje i na njima se veÄ&#x2021; radiâ&#x20AC;&#x153;, zakljuÄ?io je MiÄ&#x2021;unoviÄ&#x2021;. 

Konvoj terenaca sa pomoÄ&#x2021;i stigao do bihorskih sela

FOTO: RABRENOVIÄ&#x2020;

PomoÄ&#x2021; za 60 porodica  â&#x20AC;&#x201C; Misija Ujedinjenih nacija u Crnoj Gori juÄ?e je organizovala veliki konvoj terenskih vozila kojima je dostavljena pomoÄ&#x2021; u hrani, ljekovima i drugim artiklima od Ĺživotnog znaÄ?aja za oko 60 porodica na podruÄ?ju Bihora. Konvoj je u pratnji policije i pripadnika Vojske Crne Gore krenuo u jutarnjim satima ispred zgrade Crvenog krsta u Beranama, a akcija je zavrĹĄena u kasnim popodnevnim satima. Prema rijeÄ?ima asistenta za teren UNHCR ! Ĺ˝Ä&#x2021; najneophodnija pomoÄ&#x2021; je dostavljena za 54 porodice lokalnog stanovniĹĄtva u selima Tucanje, VrĹĄevo, Azane, Orahovo, LjeĹĄnica, Bare i Mahala, kao i Ä?etiri izbjegliÄ?ke familije u Petnjici i Trpezima. â&#x20AC;&#x17E;Na podruÄ?ju Bihora identifikovali smo joĹĄ nekoliko porodica koje su u stanju potrebe za pomoÄ&#x2021; u hrani za bebe i ljekovima, i njima Ä&#x2021;e ta pomoÄ&#x2021; biti dostavljena u naredna dva dana preko Crvenog krstaâ&#x20AC;&#x153;, rekao je Ĺ˝ariÄ&#x2021;. On je podsjetio da je UN dan ranije ras-

podijelio pomoÄ&#x2021; velikom broju izbjegliÄ?kih porodica i dodao da je ta akcija nastavljena i juÄ?e u popodnevnim satima. Ĺ˝ariÄ&#x2021; je dodao da Ä&#x2021;e konvoj UN danas dostaviti pomoÄ&#x2021; za 70 porodica na podruÄ?ju odsjeÄ?enih sela u Andrijevici, a u nedjelju za 74 lokalne i raseljeniÄ?ke porodice u Plavu. â&#x20AC;&#x17E;DomaÄ&#x2021;instvima kojima su uruĹĄeni krovovi dostaviÄ&#x2021;emo i drugu pomoÄ&#x2021; osim hrane i ljekova. Moram reÄ&#x2021;i da bi bez pomoÄ&#x2021;i policije i pripadnika Vojske bilo mnogo teĹže organizovati ovakve konvojeâ&#x20AC;&#x153;, rekao je Ĺ˝ariÄ&#x2021;. Sekretar OpĹĄtinske organizacije Crvenog krsta u Beranama  Ä&#x2021; kazao je da se iĹĄlo na teren jakim vozilima da bi mogli da budu jedni drugima od pomoÄ&#x2021;i, ako neko zaglavi u snijegu, te da su imali sreÄ&#x2021;e da ih je pratilo lijepo vrijeme. Iz Ĺ taba za upravljenje u elementarnim nepogodama saopĹĄteno je da je juÄ?eraĹĄnji dan bez padavina i novog snijega iskoriĹĄÄ&#x2021;en za proboj puteva do svih mjesnih centara.  


 

   



Kolona vozila sinoÄ&#x2021; krenula ka Ĺ avniku

Ĺ˝            - SnjegoÄ?istaÄ?i â&#x20AC;&#x153;Crnagoraputaâ&#x20AC;? sinoÄ&#x2021; oko 18 Ä?asova uspjeli su da otvore put preko Jezerske povrĹĄi Ä?ime su se stvorili uslovi da kolona od stotinak vozila koja je bila dva dana blokirana na Ĺ˝abljaku, nastavi putovanje. Prema rijeÄ?ima ĹĄefa stacionara â&#x20AC;&#x153;Crnagoraputaâ&#x20AC;?   Ä&#x2018;Ä&#x2021; , prvo je propuĹĄteno 40 putniÄ?kih vozila, a nakon kraÄ&#x2021;e pauze obezbijediÄ&#x2021;e nastavak putovanja i za 60 kamiona koji su juÄ?e bili na obilaznici u Ĺ˝abljaku. â&#x20AC;&#x153;Vrijeme je juÄ?e bilo neĹĄto stabilnije, ali je bilo vjetra. Putari su od ranog jutra pokuĹĄavali da otvore put

marketaâ&#x20AC;? iz Ĺ˝abljaka isporuÄ?ivaÄ&#x2021;e uprava marketa u saradnji sa zaposlenima u Centru za socijalni rad. Iz republiÄ?kog operativnog ĹĄtaba su saopĹĄtili da je juÄ?e slovenaÄ?ki helikopter bio u rejonu PluĹžina i na sedam lokacija odvezao 13 dobrovoljaca i 200 kilograma hrane. GrÄ?ki helikopter transportovao je u Plav pripadnike Vojske na ispomoÄ&#x2021; u Ä?iĹĄÄ&#x2021;enju grada. Dvije â&#x20AC;&#x17E;gazeleâ&#x20AC;&#x153; Vojske transportovale su ukupno 300 litara goriva u rejon VeruĹĄe. Aviohelikopterska jedinica MUP-a Crne Gore evakuisala je jutros teĹĄkog bolesnika iz sela StoĹžer iz bjelopoljske opĹĄtine. U toku je operacija odFOTO: O. PJEĹ IVAC

Kolona vozila nakon dva dana krenula iz Ĺ˝abljaka ka Ĺ avniku i u tome uspjeli predveÄ?e. Svi koji se veÄ?eras zateknu na putu biÄ&#x2021;e pod pratnjom naĹĄih snjegoÄ?istaÄ?aâ&#x20AC;&#x153; kazao je AnÄ&#x2018;eliÄ&#x2021;. Predsjednik OpĹĄtine   Ĺ  Ä?  kazao je juÄ?e da je situacija u selima povoljna, a da su prema pojedinim selima motornim sankama prevoĹženi mlaÄ&#x2018;i sugraÄ&#x2018;ani kako bi svojima pomogli na selu. Kazao je da je pristiglo viĹĄe uplata kao pomoÄ&#x2021; u prevazilaĹženju problema. MeÄ&#x2018;u njima je i 48 paketa hrane za najugroĹženije. Donacija â&#x20AC;&#x153;Maksi

voĹženja dobrovoljaca iz Podgorice u kolaĹĄinska sela LijeĹĄnje, Velje Duboko, PrekobrÄ&#x2018;e i Gornja MoraÄ?a. TakoÄ&#x2018;e, ta jedinica doprema hranu zavijanim selima u opĹĄtini KolaĹĄin. Slijedi podjela hrane u rejonu opĹĄtine Mojkovac. JuÄ?e je evakuisana starica iz sela PrekobrÄ&#x2018;e u KliniÄ?ki centar, dok jedna â&#x20AC;&#x17E;gazelaâ&#x20AC;&#x153; prevozi radnike Elektrodistribucije sa lokacije Manastir MoraÄ?a u selo LijeĹĄnje, a druga prevozi bolesnu osobu iz sela Ravni u KliniÄ?ki centar.

KAJAKAĹ I pripravni u sluÄ?aju poplava   - Bjelopoljski Tim za upravljanje u vanrednim situacijama i juÄ?e je radio na zbrinjavanju bolesnih i nemoÄ&#x2021;nih, a u akciju je ukljuÄ?en i helikopter koji je dostavljao hranu na ugroĹžena podruÄ?ja u sela StoĹžer, Podvrh, Vrh i Jablanovo i istovremeno evakuisao teĹĄke bolesnike. Nakon nekoliko dana zastoja kolona od 100-nak kamiona i ĹĄlepera natovarenih hranom koji su zbog neprohodnosti puta stajali parkirani na bjelopoljskoj obilaznici juÄ?e oko 10 Ä?asova zaputila se prema Podgorici. Koordinacioni tim saopĹĄtio je da je mehanizacija za proÄ?iĹĄÄ&#x2021;avanje puteva na terenu, te da su prohodni skoro svi lokalni putni pravci. Prestanak padavina i porast temperature, bio je znak i da se poÄ?ne s pripremama za eventualne poplave, koje bi mogle nastati usljed jakog otapanja snijega. Ä&#x152;lanovi kajakaĹĄkog kluba â&#x20AC;&#x17E;Limâ&#x20AC;?  i  !  ",   i  # ĹĄÄ&#x2021;, $  % Ä&#x2021;,  &#  Ä&#x2021; i '  ' (# Ä&#x2021; juÄ?e su se stavili na raspolaganje Koordinacionom timu. KajakaĹĄki veteran Nikola Rakonjac saopĹĄtio je da na raspolaganju imaju sedam kajaka i da su spremni da interveniĹĄu u sluÄ?aju poplava.

VIĹ  zaboravljen MjeĹĄtani nekoliko danilovradskih sela i dalje su odsjeÄ?eni zbog snijeĹžnog pokrivaÄ?a, a iz sela ViĹĄ apeluju na nadleĹžne da im ĹĄto prije pomognu. Nekoliko porodica u ViĹĄkom polju se pita da li su ih nadleĹžni zaboravili. â&#x20AC;?OdsjeÄ?ni smo, ljudi su ostali bez hrane, nemamo viĹĄe hrane ni za stokuâ&#x20AC;? kazao je    Ä&#x2020;  Ä&#x2021; iz ViĹĄa. U OraĹĄju je pod teĹžinom snijega popustio krov na ĹĄtali  * Ä&#x2021; .

FOTO: A. IBRAHIMAGIÄ&#x2020;

PatronaĹžna kola stiĹžu do pacijenata u plavskim naseljima

Ä&#x152;IĹ Ä&#x2020;ENJE sporo zbog kvarova  - U Plavu su i dalje brojne neoÄ?iĹĄÄ&#x2021;ene gradske i prigradske ulice, mnoga sela su i dalje odjeÄ?ena od svijeta, a borba sa smetovima sa starom i dotrajalom mehanizacijom je gotovo bez efekta. Nakon dva dana kaĹĄnjenja zbog nepovoljnih vremenskih uslova, juÄ?e je u Plavu sletio grÄ?ki helikopter, koji je dopremio pomoÄ&#x2021; u opremi, te dovezao grupu pripadnika Vojske, koji Ä&#x2021;e biti opĹĄtinskom operativnom timu na raspolaganju u narednim danima. GradonaÄ?elnik  Ĺ   Ä&#x2021; kazao je da je najkritiÄ?nije u selima Zabelj, Hoti, Velika, Meteh, Jara i Desni GrÄ?ar. â&#x20AC;&#x153;Jedna od dvije maĹĄine koje su nam uputile drĹžavne institucije je od juÄ?e u kvaru, a ljudi iz servisa u Podgorici ni danas neÄ&#x2021;e moÄ&#x2021;i da doÄ&#x2018;u do Plava i otklone kvarâ&#x20AC;&#x153;, kazao je Ĺ arkinoviÄ&#x2021;. On je kazao da razumije negodovanje graÄ&#x2018;ana, ali da skomnom i dotrajalom mehanizacijom rade koliko mogu. â&#x20AC;&#x153;Za sada ne moĹžemo precizirati za koliko dana Ä&#x2021;e svi seoski putevi biti probijeni, jer nam se Ä?esto deĹĄava ili da se bageri zaglave ili da se pokvare. Uvijek imamo po neku sahranu, pa se mehanizacija ĹĄalje da se tim porodicama izaÄ&#x2018;e u susret, a zbog toga trpe ulice mjesnih centara. Ipak, smatram da je ljudski pomoÄ&#x2021;i i takvi zahtjevi se ne mogu odbitiâ&#x20AC;&#x153;, kazao je Ĺ arkinoviÄ&#x2021;. On je dodao da goriva ima dovoljno, te da se graÄ&#x2018;ani ne pridrĹžavaju zabrane o upotrebi motornih vozila. Ĺ arkinoviÄ&#x2021; je naglasio da graÄ&#x2018;ani vode raÄ?una prilikom Ä?iĹĄÄ&#x2021;enja krovova, jer vrlo Ä?esto sa snijegom sa krova zatvore veÄ&#x2021; oÄ?iĹĄÄ&#x2021;ene puteve. Direktorka Doma zdravlja dr   ĹĄÄ&#x2021; kazala je da patronaĹža u plavskoj opĹĄtini radi oteĹžano, te da loĹž ulja za grijanje ima za joĹĄ oko tri dana. â&#x20AC;&#x17E;PatronaĹža radi u oteĹžanim uslovima, ali se veÄ&#x2021;ina naloga realizuje, a svi pacijenti koji se nalaze u odjeÄ?enim selima, bivaju transportovani do naĹĄeg internog stacionara u kojem primaju svoju terapiju. OÄ?ekujemo loĹž ulje Ä?im put Podgorica-KolaĹĄin bude prohodan, a sadaĹĄnje rezerve Ä&#x2021;e biti dovoljne samo za joĹĄ oko tri danaâ&#x20AC;&#x153;, kazala je MarkiĹĄiÄ&#x2021;. , ,

U ĹĄtali PopoviÄ&#x2021;a bilo je dosta velike stoke i oko 80 ovaca, ali nijedna Ĺživotinja nije povrijeÄ&#x2018;ena. Danilovgrad je juÄ?e posjetio ministar odbrane   (Ä?Ä&#x2021; kojeg je predsjednik OpĹĄtine Danilovgrad   Ä?(  Ä&#x2021; informisao o trenutnoj situaciji u Danilovgradu.

â&#x20AC;&#x153;OpĹĄtina Danilovgrad je dobar primjer kako treba odgovoriti i na vanredne okolnosti. Saradnja koja odliÄ?no funkcioniĹĄe je i oÄ?ekivana s obzirom da se u Danilovgradu nalaze vaĹžne vojne i policijske institucijeâ&#x20AC;?, kazao je VuÄ?iniÄ&#x2021;.    Ä&#x152; 

NEPODNOĹ LJIO: Rajki LonÄ?areviÄ&#x2021; i njenom 13-godiĹĄnjem sinu snijeg donio previĹĄe nevolja

Bez ĹĄporeta na minusu     - Samohrana majka !  -Ä?  Ä&#x2021; i njen 13-godiĹĄnji sin   u danilovgradskom naselju SekuliÄ&#x2021;i Ĺžive na rubu egzistencije u izuzetno teĹĄkim uslovima. Izuzev malog stola i jedne police, friĹžidera i televizora imaju samo jedno drugo. U iznajmljenoj su kuÄ&#x2021;i koju plaÄ&#x2021;aju od socijalne pomoÄ&#x2021;i i dodatka, ĹĄto je ukupno 95 eura, a kad plate stanarinu, ostane im samo za struju. Dok nije pao snijeg, skupljali su grane u ĹĄumi iznad kuÄ&#x2021;e kako bi se grijali, ali to je sada neizvodljivo. OpĹĄtinski odbor Nove srpske demokratije juÄ?e im je donirao jedan metar drva i dva paketa hrane, a paket hrane neĹĄto ranije dobili su i od OO DPS-a. Da nevolja bude veÄ&#x2021;a, LonÄ?areviÄ&#x2021;ima je pozajmljeni ĹĄporet na drva sagorio, pa sad nemaju ni to. â&#x20AC;&#x153;Zdravlje mi je naruĹĄeno, is-

pred kuÄ&#x2021;e je Ä?esma i tu perem suÄ&#x2018;e i robu, smrzavam se. Ovdje je sinoÄ&#x2021; voda ledila u Ä?esmi, nemamo bojler. Zaboravljeni smo od svih i neshvaÄ&#x2021;eni. Valjda ljudi ne razumiju da neko moĹže Ĺživjeti u ovakvim uslovima, a mi jedva preĹživljavamoâ&#x20AC;?, priÄ?a Rajka. Uprkos uslovima u kojima Ĺživi, David je odliÄ?an uÄ?enik sedmog razreda, i dobar slikar. U ĹĄkoli u kojoj je uÄ?io prije nego ĹĄto su proĹĄle godine doselili u Danilovgrad imao je izloĹžbe slika. â&#x20AC;&#x153;Moj sin je Ä&#x2018;ak. On raste, treba ga obuÄ&#x2021;i, potrebne su mu knjige, obuÄ&#x2021;a. Petnaest dana je iĹĄao mokar u ĹĄkolu jer nema ĹĄto da obuje, a onda mi je jedna prijateljica uzela patike na rate, makar su mu noge suve. U ĹĄkoli im zadaju neĹĄto da rade na raÄ?unaru, a on moĹže samo da ga sanja, jer nema ni krevet, spava na tuÄ&#x2018;em leĹžaju koji Ä?ak nije ni na izvlaÄ?enje. Nemamo ni krov

nad glavom. Ja sam Ĺživjela dobro, ali kad sam ostala bez posla, razboljela sam se i dobila milion nekih drugih problema, onda sam prodavala prvo svoju odjeÄ&#x2021;u na buvljaku, a onda namjeĹĄtaj. Od toga smo Ĺživjeli jedno vrijeme, ali sad nemamo niĹĄta. JuÄ?e kad je dolazio # Ä? Ä&#x2021; iz Nove i donio pomoÄ&#x2021;, kao da mi je neko najroÄ&#x2018;eniji doĹĄao. Dala bih i ovo ĹĄto imamo samo da se ugrijemo, jer smo se ovdje smrzavaliâ&#x20AC;?, priÄ?a Rajka. LonÄ?areviÄ&#x2021;i hranu uzimaju u prodavnici blizu njihove kuÄ&#x2021;e i zahvalni su gazdi prodavnice, jer ima razumijevanja za njihovu situaciju. Bez obzira na to ĹĄto na kraju mjeseca ona plaÄ&#x2021;a te raÄ?une, kaĹže, veliko je kad zna da negdje moĹže uzeti hljeb za svog sina. â&#x20AC;&#x153;Za mene je najveÄ&#x2021;e bogatstvo to ĹĄto mi je on zdrav i vaspitan uprkos svemu ovome. Potpuno sam mu posveÄ&#x2021;ena, ali znam da od neÄ?ega

FOTO: J. JOVANOVIÄ&#x2020;

Dok nije pao snijeg skupljali drva u obliĹžnjoj ĹĄumi: Rajka sa sinom Davidom mora da se Ĺživi. Mislim da bi sad kad sam u krizi trebalo neko da se okrene na nas, ja ne bjeĹžim od posla, radila bih bilo ĹĄta. Privatnici moraju da shvate da i nama malo starijima treba posao, a ne da

traĹže samo nekog do trideset godina. Radila sam, Ä?istila zgrade, prodavala na buvljaku, ali sada ne radim, a bez obzira na zdravlje radila bih od jutra do mraka, jer sam se zaklela da dok diĹĄem za mog

sina Ä&#x2021;u se boritiâ&#x20AC;?, kazala je Rajka. Ona priÄ?a da je dok se bolje Ĺživjelo pomagala sirotinji i da nije slutila da Ä&#x2021;e ona sada biti u ovakvoj situaciji. 

       

PROHODNO: SnjegoÄ?istaÄ?i uspjeli da se probiju preko Jezerske povrĹĄi, putnici koji su bili zaustavljeni dva dana na Ĺ˝abljaku nastavili put






 

KARTONI: Komisija za spreÄ?avanje sukoba interesa

BoĹĄnjak mjeseÄ?no prima 734 eura

Krov barake pao pod teretom

Pod gomilom snijega juÄ?e se obruĹĄio krov troĹĄne barake na Vrelima ribniÄ?kim u kojoj Ĺživi ) , ĹĄ sa suprugom Ĺ )  * -, svastikom   ) # .(- i ĹĄestoro male djece. Porodica GaĹĄi je i do juÄ?e Ĺživjela u uslovima nedostojnim za Ä?ovjeka, Ä?ak i u 19. vijeku, a sada se i sa krova pod zubatim februarskim suncem cijedi snijeg direktno u prostoriju u kojoj boravi ĹĄestoro male djece i troje odraslih ljudi. Porodica GaĹĄi nema nijedan krevet, veÄ&#x2021; spava na nekoliko improvizovanih leĹžajeva, koji su zadnja sjediĹĄta starih automobila. - Jutros kada sam izaĹĄla u hodnik iz prostorije u kojoj spavamo obruĹĄio se krov i umalo sa gomilom snijega

Porodica GaĹĄi nema nijedan krevet, veÄ&#x2021; spava na nekoliko improvizovanih leĹžajeva, koji su zadnja sjediĹĄta starih automobila poklopio mene i kÄ&#x2021;erku od 2,5 godina. Sada nam voda pada direktno u baraku, a i ovaj dio gdje boravimo prokiĹĄnjava, tako da djeca spavaju na vlaĹžnom. Nemamo nikakvu pomoÄ&#x2021; ni od Ĺ taba za krizne situacije, ni od koga, a ne znamo kome da se obratimo. Suprug je pluÄ&#x2021;ni bolesnik, boravio je dugo u bolnici u Brezoviku, a ima i astmu, tako da mu je za disanje neophodna pumpica koja koĹĄta 70 eura i nemamo od Ä?ega da je kupimo â&#x20AC;&#x201C; priÄ?a Ĺ efka. Ni djeca nijesu najboljeg

ODLUKA: Vlada usvojila predlog za regulisanje obaveze izmeÄ&#x2018;u Ministarstva odbrane i Glavnog grada

VujoviÄ&#x2021; od vinogradarstva prihoduje godiĹĄnje 1.000 eura

zdravlja, ĹĄto s obzirom na to u kakvim uslovima Ĺžive ne Ä?udi, jer porodica nema ni dovoljno drva za grijanje, a iz ĹĄporeta se po cijeloj prostoriji ĹĄiri dim. - KÄ&#x2021;erka ' (ĹĄ ima ĹĄest godina i ima komiĹĄione, nemamo dovoljno sredstava da je adekvatno lijeÄ?imo, ĹĄto nam zadaje takoÄ&#x2018;e dosta problema. Pije tablete od 500 miligrama, ali nemamo gdje da naÄ&#x2018;emo tablete. Nemamo posao, ova baraka je jedino ĹĄto imamo, a ja ne mogu da radim jer mi je zdravlje ozbiljno naruĹĄeno â&#x20AC;&#x201C;

BoĹĄnjak otplaÄ&#x2021;uje dva kredita

Foto:S.PreleviÄ&#x2021;

Foto:L.ZekoviÄ&#x2021;

Imovinski karton Komisiji je prijavio i ĹĄef OdborniÄ?kog kluba SocijalistiÄ?ke narodne partije u SkupĹĄtini Glavnog grada Vladimir VujoviÄ&#x2021;, koji je u stalnom radnom odnosu u SNP-u, za ĹĄta mjeseÄ?no prihoduje 800 eura

Komisiji za spreÄ?avanje sukoba interesa najnovije podatke dostavila je i ĹĄefica OdborniÄ?kog kluba Pokreta za promjene u SkupĹĄtini Glavnog grada ' . 'ĹĄ. , koja kao predavaÄ? na Univerzitetu Crne Gore mjeseÄ?no zaraÄ&#x2018;uje 624 eura. MjeseÄ?no prihoduje i 110 eura za obavljanje odborniÄ?ke funkcije u SkupĹĄtini Glavnog grada. Kao konsultant na projektima kod ameriÄ?kog savjeta za meÄ&#x2018;unarodno obrazovanje godiĹĄnje prihoduje 2.500 eura, dok za Ä?lanstvo u Komisiji za raspodjelu novca NVO sektoru pri SkupĹĄtini Crne Gore zaraÄ&#x2018;uje 1.800 eura. U imovinskom kartonu navela je da posjeduje stan od 50 kvadratnih metara, koji je 25 odsto u njenom vlasniĹĄtvu, a 75 odsto Univerziteta, a vlasnica je i ga-

raĹžnog mjesta od 12 metara kvadratnih. BoĹĄnjak je u imovinskom kartonu navela da kod CKB ima kredit od 5.943 eura sa rokom otplate do juna 2016. godine i drugi kredit kod iste banke u iznosu od 878 eura, sa rokom otplate do 30. jula tekuÄ&#x2021;e godine. Imovinski karton Komisiji je prijavio i ĹĄef OdborniÄ?kog kluba SocijalistiÄ?ke narodne partije u SkupĹĄtini Glavnog grada  & ) ( *Ä&#x2021;, koji je u stalnom radnom odnosu u SNP-u, za ĹĄta mjeseÄ?no prihoduje 800 eura. Za obavljanje odborniÄ?ke funkcije u lokalnom parlamentu Podgorice mjeseÄ?no zaraÄ&#x2018;uje 110 eura. Od nepokretne imovine prijavio je da je vlasnik jedne treÄ&#x2021;ine 25.000 kvadratnih me-

tara zemljiĹĄta u Grbavcima, kuÄ&#x2021;e od 78 kvadratnih metara u istom naselju, stana od 78 kvadrata u Podgorici. Vlasnik je i jedne treÄ&#x2021;ine garsonjere od 38 kvadrata u Budvi i vikendice na Ĺ˝abljaku. VujoviÄ&#x2021; je od pokretne imovine prijavio "zastavu" 101, 1991. godiĹĄte. GodiĹĄnje od vinogradarstva prihoduje 1.000 eura, dok za rad u radnoj grupi zaradi 500 eura. Njegov sin  o vozi "golf 3", 1994. godiĹĄte. Prema podacima koje je dostavio Komisiji, direktor JU "DjeÄ?ji savez" Podgorica  .  ĹĄ*Ä&#x2021;, za obavljanje te funkcije mjeseÄ?no zaraÄ&#x2018;uje 696 eura. MiloĹĄeviÄ&#x2021; je prijavio i uĹĄteÄ&#x2018;evinu od 14.000 eura. Ĺ˝ 

ZemljiĹĄte koje Ä&#x2021;e Ministarstvo ustupiti gradu

Ustupaju zemljiĹĄte za izgradnju ulica

NAVALICA: Prodavci obuÄ&#x2021;e u gradu trljaju ruke

Narod navalio da kupuje gumene Ä?izme

Ĺ efka pokazuje krov barake koji se uruĹĄio

ODLOĹ˝ENA sahrana Na mjesnom groblju u Dolovima u Komanima juÄ?e je trebalo da bude sahranjena jedna starica, ali je sahrana odloĹžena za sjutra jer pristup groblju nije moguÄ&#x2021;. - Tek juÄ?e ujutro oko 10 Ä?asova smo dobili neĹĄto kvalitetniju maĹĄinu za Ä?iĹĄÄ&#x2021;enje puteva. Pristup okolnim selima je nemoguÄ&#x2021;, a za sada je oÄ?iĹĄÄ&#x2021;en jedino glavni put kroz Komane. Mnogo domova je i dalje odsjeÄ?eno, tako da je situacija u nekim kuÄ&#x2021;ama zaista alarmantna - kazao je Glavni put kroz Komane je prohodan, ali sporedni putevi koji vode prema okolnim selima je nepristupaÄ?an, poĹĄto snijeg dostiĹže visinu i do metra. - Situacija je neĹĄto bolja nego prethodnih dana, poĹĄto je snjego-Ä?istaÄ&#x2021; proĹĄao samo kroz glavnu sobraÄ&#x2021;ajnicu, dok su putevi u selima i dalje zatrpani snijegom, pa je velikom broju kuÄ&#x2021;a i dalje nemoguÄ&#x2021;e priÄ&#x2021;i. Putevi koji vode prema kuÄ&#x2021;ama u BaloÄ&#x2021;ima, Crvenoj paprati, Oraovici, Dolovima, i Milatima i dalje su neoÄ?iĹĄÄ&#x2021;eni jer maĹĄina kojom smo sami Ä?istili se pokvarila, a u Ĺ tabu nam nijesu dali sredstva da popravimo motor. U tim selima ima veliki broj starih ljudi, uglavnom izmeÄ&#x2018;u 65 i 80 godina koji nijesu u stanju sami to da oÄ?iste. RazoÄ?arani smo odnosom prema nama jer su Kriznom ĹĄtabu malo toga uradili da nam olakĹĄaju Ĺživot - kazao nam je predsjednik MZ Komani Borislav PejoviÄ&#x2021;..

Foto:H.Ĺ abotiÄ&#x2021;

kaĹže Agim GaĹĄi. Sedam sela u Komanima i tokom juÄ?eraĹĄnjeg dana imaju oteĹžanu komunikaciju sa glavnim saobraÄ&#x2021;ajnicama. Struja polako dolazi, ali sem glavnog puta snijeg nije oÄ?iĹĄÄ&#x2021;en. U komanskim selima ima dosta stoke, a najteĹža situacija je kod Mihaila RaduloviÄ&#x2021;a iz Oraovice. - Mihailo ima oko 130 ovaca i jagnjadi, koje zbog velikog snijega ne moĹže da hrani, jer je put neoÄ?iĹĄÄ&#x2021;en i teĹĄko moĹže da im prilazi, a nema ni dovoljno hrane za njih. U kriznom ĹĄtabu su nam rekli da to nije prioritet i da ima prijeÄ?ih stvari od ovaca. Njemu je joĹĄ juÄ?e ponestalo hrane, pa smo odluÄ?ili da se nekako probijemo do njega i da jedno kilometar nosimo hranu na leÄ&#x2018;ima kako bi spasili stoku â&#x20AC;&#x201C; kazao je ,   (*Ä&#x2021; iz Komana.  Ĺ    

Prodaja gumenih Ä?izama u proteklom periodu znaÄ?ajno je porasla, tako da prodavci na pijaci â&#x20AC;&#x153;GintaĹĄâ&#x20AC;? trljaju ruke zbog dobrog posla. Zainteresovani za gumene Ä?izme na pijaci mogu naÄ&#x2021;i Ä?izme raznih veliÄ?ina i za sve uzraste. - Prodaja Ä?izama ovih dana ide baĹĄ dobro. Interesovanje graÄ&#x2018;ana je veliko, pa se traĹži obuÄ&#x2021;a svih veliÄ?ina i uzrasta. Cijena Ä?izama je sedam eura, one dublje koĹĄtaju 10 eura, a djeÄ?je su po pet eura. Ljudi ne pitaju za boju, samo da su gumene i da ne puĹĄtaju vodu â&#x20AC;&#x201C; kazao je   . ' & *Ä&#x2021;. Ä&#x152;izme na pijaci "GintaĹĄ" moguÄ&#x2021;e je kupiti i ispred ulaza u pijacu, ali i na oba sprata pijace, ĹĄto najbolje potvrÄ&#x2018;uje da je interesovanje veliko i da su gumene Ä?izme

dobar posao. Pored toga graÄ&#x2018;eni se interesuju i za kupovinu alata, odnosno lopata, koje takoÄ&#x2018;e solidno prolaze. '. %  - koji prodaje Ä?izme na Koniku pored puta u posljednja dva dana prodao je 50 pari Ä?izama. Kupaca zbog snijeg i leda ima, kupuju stari i mladi, odrasli i djeca, a cijena Ä?izama je sedam ili osam eura. - Ako je potrebno dajem Ä?izme i dĹžabe kome su najpotrebnije, jer Ĺželim da pomognem narodu koji je u pravoj nevolju trenutno â&#x20AC;&#x201C; kazao je Kajtazi. Gumene Ä?izme mogu se kupiti i u svim kineskim buticima i koĹĄtaju od sedam do 15 eura, prodavci tvrde da su snizili cijene za desetak eura. Ä&#x152;izme koje prodaje Kajtazi na Koniku Ĺ 

RASPISANO: Komisija za saradnju s NVO u Tuzima

Konkurs za novac

Komisija za saradnju s nevladinim organizacijama i raspodjelu sredstava za projekte nevladinim organizacijama Gradske opĹĄtine Tuzi raspisala je konkurs za raspodjelu sredstava za projekte nevladinim organizacijama za 2012. godinu. Na konkurs se mogu prijaviti nevladine organizacije Ä?iji su projekti kandidovani za finansiranje iz Finansijskog plana Gradske opĹĄtine Tuzi i realizuju se u potpunosti ili dijelom na podruÄ?ju te GO. Nevladine organizacije, koje konkuriĹĄu trebalo bi da pomaĹžu rjeĹĄavanju problema djece, omladine, lica sa ogra-

Pravo uÄ?eĹĄÄ&#x2021;a na konkursu imaju nevladine organizacije koje su, do dana raspisivanja Konkursa, registrovane u Crnoj Gori, sa sjediĹĄtem u Tuzima

niÄ?enim sposobnostima i starih osoba i sve graÄ&#x2018;anske inicijative koje pomaĹžu ustanovljavanju bezbjednosti i sigurnosti, posebno na socijalnom planu. Prijavljene NVO treba da afirmiĹĄu kulturne i turistiÄ?ke potencijale i kulturne posebnosti Malesije, inicijative i aktivnosti radi podizanja nivoa urbane kulture, pu-

blikacije, javno informisanje, razvoj sporta i oÄ?uvanje Ĺživotne sredine. ViĹĄe informacija o uÄ?eĹĄÄ&#x2021;u na konkursu moĹže se dobiti svakog radnog dana od devet do 11 Ä?asova na telefon 020-875-167 i 875-163, a kontakt osoba je sekretar komisije Emin AdĹžoviÄ&#x2021;. Ĺ˝ 

Foto:H.Ĺ abotiÄ&#x2021;

VODIÄ&#x152; DEĹ˝URNE SLUĹ˝BE Policija 122 Vatrogasna 123 Hitna pomoÄ&#x2021; 124 TaÄ?no vrijeme 125 Telegrami 126 Informacije 1181 Elektrodistribucija 633-979 Vodovod 440-388 Stambeno 623-493 Komunalno 231-191 JP â&#x20AC;&#x153;Ä&#x152;istoÄ&#x2021;aâ&#x20AC;? 625-349 Kanalizacije 620-598 Pogrebno 662-480 Meteo 094-800-200 Centar za zaĹĄtitu potroĹĄaÄ?a 210-670, 210-671 Ĺ lep sluĹžba 069-019-611 Ĺ˝albe na postupke policije 067-449-000, fax: 9820

Carinska otvorena linija 080-081-333 Montenegro Call centar (turistiÄ?ki servis) 1300 â&#x20AC;&#x153;Sigurna Ĺženska kuÄ&#x2021;a 069-013-321 â&#x20AC;&#x153;Povjerljivi telefonâ&#x20AC;? 080-081-550 Kancelarija za prevenciju narkomanije 611 -438 NVO 4 LIFE 067-337-798 068-818-181 CAZAS-AIDS 020-290-414 Samohrane maloljetne majke 069-077-023 TrĹžiĹĄna 230-921

Jedinstveni evropski za pozive u nevolji 112

Crnogorski Telekom 1500 Telenor - korisniÄ?ki servis 1188 Mtel-korisniÄ?ki servis 1600 SOS broj za Ĺžrtve trafikinga 116-666 Informacije o telefonskim. brojevimapreplatnika 1180

Foto:L.ZekoviÄ&#x2021;

Vlada Crne Gore usvojila je na sjednici odrĹžanoj u Ä?etvrtak, predlog za regulisanje meÄ&#x2018;usobnih obaveza Vlade Ministarstva odbrane i Glavnog grada, u vezi s komunalnim opremanjem graÄ&#x2018;evinskog zemljiĹĄta u Bloku 15, u zahvatu DUP-a â&#x20AC;&#x17E;Stambena zajednica 6 KruĹĄevac - Izmjene i dopuneâ&#x20AC;? i predlog Ugovora o naknadi za komunalno opremanje graÄ&#x2018;evinskog zemljiĹĄta. U obrazloĹženju je navedeno da je Ministarstvo odbrane na osnovu zakljuÄ?ka Vlade od 3. jula 2008. godine, u saradnji sa d.o.o â&#x20AC;&#x17E;Cijevna komercâ&#x20AC;? realizovalo projekat izgradnje kolektivnih stambenih objekata na urbanistiÄ?kim parcelama 1, 2, 3, 4 i 5 u Bloku 15 u zahvatu DUP-a â&#x20AC;&#x153;Stambena zajednica 6 KruĹĄevac - Izmjene i dopuneâ&#x20AC;?. - U skladu sa zakljuÄ?enim ugovorom o zajedniÄ?koj izgradnji, radovi su zavrĹĄeni, izvrĹĄen je tehniÄ?ki pregled izvedenih radova i saÄ?injen je zapisnik o izvrĹĄenom tehniÄ?kom pregledu - navedeno je u obrazloĹženju. Ugovorom o poravnanju od

INSPEKCIJE Sanitarna 608-015 EkoloĹĄka 618-395 Inspekcija zaĹĄtite prostora 281-055 MetroloĹĄka inspekcija 601-360, fax.634-651 Veterinarska 234-106 Inspekcija rada 230-374 Inspekcija Uprave za igre na sreÄ&#x2021;u 265-438 TuristiÄ?ka 647-562 Komunalna policija 080-081-222

BOLNICE KliniÄ?ki centar

412-412

24. 11. 2008. godine, koji je na osnovu zakljuÄ?ka Vlade od 9. oktobra 2008. godine, zakljuÄ?en izmedu Ministarstva odbrane i Glavnog grada, ugovorne strane su se sporazumjele da Glavni grad preuzima obavezu Vlade, odnosno Ministarstva odbrane, po osnovu plaÄ&#x2021;anja naknade za ureÄ&#x2018;ivanje graÄ&#x2018;evinskog zemljiĹĄta za izgradnju stam-

Ministarstvo odbrane predloĹžilo je Ministarstvu finansija da se razlika na ime komunalnog opremanja izmiri tako ĹĄto bi Ministarstvo odbrane Glavnom gradu ustupilo zemljiĹĄte za izgradnju saobraÄ&#x2021;ajnice Nova 2009 i dio zemljiĹĄta za izgradnju ulice Nova 2006. beno-poslovnih objekata na urbanistiÄ?kim parcelama 1, 2, 3, 4 i 5 u Bloku 15, u iznosu od 1.194.315 eura. - Istim ugovorom odreÄ&#x2018;eno je da Ä&#x2021;e se konaÄ?an obraÄ?un naknade za ureÄ&#x2018;enje graÄ&#x2018;evinskog zemljiĹĄta izvrĹĄiti nakon dostavljanja revidovanog glavnog projekta, a

Golubovci 603-310 Radio-stanica 230-410 Blok 5 481-911, 481-925

L ABORATORIJE I AMBULANTE Ordinacija za koĹžne i polne bolesti â&#x20AC;&#x153;â&#x20AC;? 020-664-648 Ambulanta i laboratorija   ĹĄ 248-888 PZU â&#x20AC;&#x153;â&#x20AC;? klinika za IVF 623-212

VETERINARSKE AMBUL ANTE

Sahat kula

ureÄ&#x2018;ivanje graÄ&#x2018;evinskog zemljista, shodno kome je Ministarstvo odbrane u obavezi da na ime razlike za ureÄ&#x2018;enje graÄ&#x2018;evinskog zemljiĹĄta na tom lokalitetu uplati 481.059 eura. Ministarstvo odbrane predloĹžilo je Ministarstvu finansija da se razlika na ime ko620-273

HOTELI Crna Gora 634-271, 443-443

Podgorica 402-500 City 441-500 Premijer 409-900 Kostaâ&#x20AC;&#x2122;s 656-588, 656-702 Evropa 621-889, 623-444 LovÄ&#x2021;en 669-201 Ambiente 235-535 PejoviÄ&#x2021; 810-165 Best Western Premier Hotel Montenegro 406-500 e-mail: office@hotel-montenegro.com

â&#x20AC;&#x153;Animavetâ&#x20AC;? 020-641-651

DOMOVI ZDRAVLJA

APOTEKE

PobreĹžje Konik Stari aerodrom Tuzi djeÄ?je

Ribnica 627-739 KruĹĄevac, Montefarmova deĹžurna apoteka, Bul. Sv. Petra Cetinjskog 241-441 ICN Crna Gora 245-019

648-823 607-120 481-940 603-940 603-941

eventualne razlike u iznosu naknade koja bi nastala kao rezultat razlike u povrĹĄinama, ugovorne strane Ä&#x2021;e nadoknaditi po cijeni koja je u skladu sa vaĹžeÄ&#x2021;om odlukom Glavnog grada â&#x20AC;&#x201C; navedeno je u odbrazloĹženju. U skladu sa tim dalje je navedeno da je Agencija za izgradnju i razvoj Podgorice dostavila obraÄ?un naknade za

TAKSI Alo taksi OranĹž 19â&#x20AC;? Bel taxi Rojal taksi Hit taksi PG taksi

19-700 19-709 19-800 19-702 19-725 19-704

De luxe taksi City taksi Red line taksi Queen taksi

munalnog opremanja izmiri tako ĹĄto bi Ministarstvo odbrane Glavnom gradu ustupilo zemljiĹĄte za izgradnju saobraÄ&#x2021;ajnice Nova 2009 i dio zemljiĹĄta za izgradnju ulice Nova 2006. Ministarstvo finansija je aktom od 21. 12. 2011. godine podrĹžalo taj predlog. - S obzirom na to da katastarska parcelacija zemljiĹĄta za ulice Nova 2006 i Nova 2007 nije izvrĹĄena, Glavni grad je dostavio Ministarstvu odbrane predlog ugovora kojim bi se regulisalo da ukupan iznos duga od 481.059 eura bude nadoknaÄ&#x2018;en tako da iznos od 400.537 eura bude obaveza Glavnog grada po osnovu eksproprijacije drĹžavnog zemljiĹĄta za potrebe saobraÄ&#x2021;ajnice Nova 2009, a ostatak duga od 80.522 da se rijeĹĄi u postupku eksproprijacije drĹžavnog zemljiĹĄta za izgradnju saobraÄ&#x2021;ajnice Nova 2006 i Nova 2007, o Ä?emu bi se zakljuÄ?ili posebni sporazumi u skladu sa miĹĄljenjem Ministarstva finansija â&#x20AC;&#x201C; istaknuto je u obrazloĹženju odluke. Ĺ˝ 

19-706 19-711 19-714 19-750

GALERIJE

   Ä&#x2020;! Retrospektivna izloĹžba Hilmije Ä&#x2020;atoviÄ&#x2021;a ": IzloĹžba skulptura Ĺ˝eljka ReljiÄ&#x2021;a. #"Ä&#x152;% ! Od Ä?etvrtka, 08.12. izloĹžba fotografija Milete ProdanoviÄ&#x2021;a.

POZORIĹ TE

" & Nema predstave

% â&#x20AC;&#x17E;'( )*Ä&#x2021;â&#x20AC;? Nema predstave

BIOSKOP Cineplexx: Fantomska prijetnja 3D (12:30); 15:00; 17:30; 20:10; 22:50; I u dobru I u zlu - 18:00; 20:30; 22:30; Sigurna kuÄ&#x2021;a 20:00; 22:10; Ovo znaÄ?i rat â&#x20AC;&#x201C; (11:00;13:00); 15:00; 17:00; 19:00; 21:00; 23:00; Prvi za lovu 21:30; Ĺ eĹĄir profesora Koste VujiÄ&#x2021;a â&#x20AC;&#x201C; (11:00; 13:20); 15:40; 18:00; 20:20; 22:40; Kupili smo zooloĹĄki vrt â&#x20AC;&#x201C; 15:40; Ĺ˝uÄ&#x2021;ko - priÄ?a o Radivoju KoraÄ&#x2021;u - dokumentarni â&#x20AC;&#x201C; 17:10; 18:50; DĹžeki i DĹžil - 15:20; Putovanje 2: Misteriozno ostrvo â&#x20AC;&#x201C; (13:30); 17:50; 19:40; Happy feet 2 3D â&#x20AC;&#x201C; (12:00); MaÄ?ak u Ä?izmama â&#x20AC;&#x201C; (12:00; 13:50); Alvin i vjeverice 3, Urnebesni brodolom â&#x20AC;&#x201C; ( 1 4 : 0 0 ); 16:00; Ĺ trumpfovi 3D â&#x20AC;&#x201C; (11:30) . "": Termini u zagradama se odnose na dane vikenda.

       

       

URUĹ ENO: Porodici GaĹĄi snijeg uniĹĄtio dom na Vrelima ribniÄ?kim



   






 

KARTONI: Komisija za spreÄ?avanje sukoba interesa

BoĹĄnjak mjeseÄ?no prima 734 eura

Krov barake pao pod teretom

Pod gomilom snijega juÄ?e se obruĹĄio krov troĹĄne barake na Vrelima ribniÄ?kim u kojoj Ĺživi ) , ĹĄ sa suprugom Ĺ )  * -, svastikom   ) # .(- i ĹĄestoro male djece. Porodica GaĹĄi je i do juÄ?e Ĺživjela u uslovima nedostojnim za Ä?ovjeka, Ä?ak i u 19. vijeku, a sada se i sa krova pod zubatim februarskim suncem cijedi snijeg direktno u prostoriju u kojoj boravi ĹĄestoro male djece i troje odraslih ljudi. Porodica GaĹĄi nema nijedan krevet, veÄ&#x2021; spava na nekoliko improvizovanih leĹžajeva, koji su zadnja sjediĹĄta starih automobila. - Jutros kada sam izaĹĄla u hodnik iz prostorije u kojoj spavamo obruĹĄio se krov i umalo sa gomilom snijega

Porodica GaĹĄi nema nijedan krevet, veÄ&#x2021; spava na nekoliko improvizovanih leĹžajeva, koji su zadnja sjediĹĄta starih automobila poklopio mene i kÄ&#x2021;erku od 2,5 godina. Sada nam voda pada direktno u baraku, a i ovaj dio gdje boravimo prokiĹĄnjava, tako da djeca spavaju na vlaĹžnom. Nemamo nikakvu pomoÄ&#x2021; ni od Ĺ taba za krizne situacije, ni od koga, a ne znamo kome da se obratimo. Suprug je pluÄ&#x2021;ni bolesnik, boravio je dugo u bolnici u Brezoviku, a ima i astmu, tako da mu je za disanje neophodna pumpica koja koĹĄta 70 eura i nemamo od Ä?ega da je kupimo â&#x20AC;&#x201C; priÄ?a Ĺ efka. Ni djeca nijesu najboljeg

ODLUKA: Vlada usvojila predlog za regulisanje obaveze izmeÄ&#x2018;u Ministarstva odbrane i Glavnog grada

VujoviÄ&#x2021; od vinogradarstva prihoduje godiĹĄnje 1.000 eura

zdravlja, ĹĄto s obzirom na to u kakvim uslovima Ĺžive ne Ä?udi, jer porodica nema ni dovoljno drva za grijanje, a iz ĹĄporeta se po cijeloj prostoriji ĹĄiri dim. - KÄ&#x2021;erka ' (ĹĄ ima ĹĄest godina i ima komiĹĄione, nemamo dovoljno sredstava da je adekvatno lijeÄ?imo, ĹĄto nam zadaje takoÄ&#x2018;e dosta problema. Pije tablete od 500 miligrama, ali nemamo gdje da naÄ&#x2018;emo tablete. Nemamo posao, ova baraka je jedino ĹĄto imamo, a ja ne mogu da radim jer mi je zdravlje ozbiljno naruĹĄeno â&#x20AC;&#x201C;

BoĹĄnjak otplaÄ&#x2021;uje dva kredita

Foto:S.PreleviÄ&#x2021;

Foto:L.ZekoviÄ&#x2021;

Imovinski karton Komisiji je prijavio i ĹĄef OdborniÄ?kog kluba SocijalistiÄ?ke narodne partije u SkupĹĄtini Glavnog grada Vladimir VujoviÄ&#x2021;, koji je u stalnom radnom odnosu u SNP-u, za ĹĄta mjeseÄ?no prihoduje 800 eura

Komisiji za spreÄ?avanje sukoba interesa najnovije podatke dostavila je i ĹĄefica OdborniÄ?kog kluba Pokreta za promjene u SkupĹĄtini Glavnog grada ' . 'ĹĄ. , koja kao predavaÄ? na Univerzitetu Crne Gore mjeseÄ?no zaraÄ&#x2018;uje 624 eura. MjeseÄ?no prihoduje i 110 eura za obavljanje odborniÄ?ke funkcije u SkupĹĄtini Glavnog grada. Kao konsultant na projektima kod ameriÄ?kog savjeta za meÄ&#x2018;unarodno obrazovanje godiĹĄnje prihoduje 2.500 eura, dok za Ä?lanstvo u Komisiji za raspodjelu novca NVO sektoru pri SkupĹĄtini Crne Gore zaraÄ&#x2018;uje 1.800 eura. U imovinskom kartonu navela je da posjeduje stan od 50 kvadratnih metara, koji je 25 odsto u njenom vlasniĹĄtvu, a 75 odsto Univerziteta, a vlasnica je i ga-

raĹžnog mjesta od 12 metara kvadratnih. BoĹĄnjak je u imovinskom kartonu navela da kod CKB ima kredit od 5.943 eura sa rokom otplate do juna 2016. godine i drugi kredit kod iste banke u iznosu od 878 eura, sa rokom otplate do 30. jula tekuÄ&#x2021;e godine. Imovinski karton Komisiji je prijavio i ĹĄef OdborniÄ?kog kluba SocijalistiÄ?ke narodne partije u SkupĹĄtini Glavnog grada  & ) ( *Ä&#x2021;, koji je u stalnom radnom odnosu u SNP-u, za ĹĄta mjeseÄ?no prihoduje 800 eura. Za obavljanje odborniÄ?ke funkcije u lokalnom parlamentu Podgorice mjeseÄ?no zaraÄ&#x2018;uje 110 eura. Od nepokretne imovine prijavio je da je vlasnik jedne treÄ&#x2021;ine 25.000 kvadratnih me-

tara zemljiĹĄta u Grbavcima, kuÄ&#x2021;e od 78 kvadratnih metara u istom naselju, stana od 78 kvadrata u Podgorici. Vlasnik je i jedne treÄ&#x2021;ine garsonjere od 38 kvadrata u Budvi i vikendice na Ĺ˝abljaku. VujoviÄ&#x2021; je od pokretne imovine prijavio "zastavu" 101, 1991. godiĹĄte. GodiĹĄnje od vinogradarstva prihoduje 1.000 eura, dok za rad u radnoj grupi zaradi 500 eura. Njegov sin  o vozi "golf 3", 1994. godiĹĄte. Prema podacima koje je dostavio Komisiji, direktor JU "DjeÄ?ji savez" Podgorica  .  ĹĄ*Ä&#x2021;, za obavljanje te funkcije mjeseÄ?no zaraÄ&#x2018;uje 696 eura. MiloĹĄeviÄ&#x2021; je prijavio i uĹĄteÄ&#x2018;evinu od 14.000 eura. Ĺ˝ 

ZemljiĹĄte koje Ä&#x2021;e Ministarstvo ustupiti gradu

Ustupaju zemljiĹĄte za izgradnju ulica

NAVALICA: Prodavci obuÄ&#x2021;e u gradu trljaju ruke

Narod navalio da kupuje gumene Ä?izme

Ĺ efka pokazuje krov barake koji se uruĹĄio

ODLOĹ˝ENA sahrana Na mjesnom groblju u Dolovima u Komanima juÄ?e je trebalo da bude sahranjena jedna starica, ali je sahrana odloĹžena za sjutra jer pristup groblju nije moguÄ&#x2021;. - Tek juÄ?e ujutro oko 10 Ä?asova smo dobili neĹĄto kvalitetniju maĹĄinu za Ä?iĹĄÄ&#x2021;enje puteva. Pristup okolnim selima je nemoguÄ&#x2021;, a za sada je oÄ?iĹĄÄ&#x2021;en jedino glavni put kroz Komane. Mnogo domova je i dalje odsjeÄ?eno, tako da je situacija u nekim kuÄ&#x2021;ama zaista alarmantna - kazao je Glavni put kroz Komane je prohodan, ali sporedni putevi koji vode prema okolnim selima je nepristupaÄ?an, poĹĄto snijeg dostiĹže visinu i do metra. - Situacija je neĹĄto bolja nego prethodnih dana, poĹĄto je snjego-Ä?istaÄ&#x2021; proĹĄao samo kroz glavnu sobraÄ&#x2021;ajnicu, dok su putevi u selima i dalje zatrpani snijegom, pa je velikom broju kuÄ&#x2021;a i dalje nemoguÄ&#x2021;e priÄ&#x2021;i. Putevi koji vode prema kuÄ&#x2021;ama u BaloÄ&#x2021;ima, Crvenoj paprati, Oraovici, Dolovima, i Milatima i dalje su neoÄ?iĹĄÄ&#x2021;eni jer maĹĄina kojom smo sami Ä?istili se pokvarila, a u Ĺ tabu nam nijesu dali sredstva da popravimo motor. U tim selima ima veliki broj starih ljudi, uglavnom izmeÄ&#x2018;u 65 i 80 godina koji nijesu u stanju sami to da oÄ?iste. RazoÄ?arani smo odnosom prema nama jer su Kriznom ĹĄtabu malo toga uradili da nam olakĹĄaju Ĺživot - kazao nam je predsjednik MZ Komani Borislav PejoviÄ&#x2021;..

Foto:H.Ĺ abotiÄ&#x2021;

kaĹže Agim GaĹĄi. Sedam sela u Komanima i tokom juÄ?eraĹĄnjeg dana imaju oteĹžanu komunikaciju sa glavnim saobraÄ&#x2021;ajnicama. Struja polako dolazi, ali sem glavnog puta snijeg nije oÄ?iĹĄÄ&#x2021;en. U komanskim selima ima dosta stoke, a najteĹža situacija je kod Mihaila RaduloviÄ&#x2021;a iz Oraovice. - Mihailo ima oko 130 ovaca i jagnjadi, koje zbog velikog snijega ne moĹže da hrani, jer je put neoÄ?iĹĄÄ&#x2021;en i teĹĄko moĹže da im prilazi, a nema ni dovoljno hrane za njih. U kriznom ĹĄtabu su nam rekli da to nije prioritet i da ima prijeÄ?ih stvari od ovaca. Njemu je joĹĄ juÄ?e ponestalo hrane, pa smo odluÄ?ili da se nekako probijemo do njega i da jedno kilometar nosimo hranu na leÄ&#x2018;ima kako bi spasili stoku â&#x20AC;&#x201C; kazao je ,   (*Ä&#x2021; iz Komana.  Ĺ    

Prodaja gumenih Ä?izama u proteklom periodu znaÄ?ajno je porasla, tako da prodavci na pijaci â&#x20AC;&#x153;GintaĹĄâ&#x20AC;? trljaju ruke zbog dobrog posla. Zainteresovani za gumene Ä?izme na pijaci mogu naÄ&#x2021;i Ä?izme raznih veliÄ?ina i za sve uzraste. - Prodaja Ä?izama ovih dana ide baĹĄ dobro. Interesovanje graÄ&#x2018;ana je veliko, pa se traĹži obuÄ&#x2021;a svih veliÄ?ina i uzrasta. Cijena Ä?izama je sedam eura, one dublje koĹĄtaju 10 eura, a djeÄ?je su po pet eura. Ljudi ne pitaju za boju, samo da su gumene i da ne puĹĄtaju vodu â&#x20AC;&#x201C; kazao je   . ' & *Ä&#x2021;. Ä&#x152;izme na pijaci "GintaĹĄ" moguÄ&#x2021;e je kupiti i ispred ulaza u pijacu, ali i na oba sprata pijace, ĹĄto najbolje potvrÄ&#x2018;uje da je interesovanje veliko i da su gumene Ä?izme

dobar posao. Pored toga graÄ&#x2018;eni se interesuju i za kupovinu alata, odnosno lopata, koje takoÄ&#x2018;e solidno prolaze. '. %  - koji prodaje Ä?izme na Koniku pored puta u posljednja dva dana prodao je 50 pari Ä?izama. Kupaca zbog snijeg i leda ima, kupuju stari i mladi, odrasli i djeca, a cijena Ä?izama je sedam ili osam eura. - Ako je potrebno dajem Ä?izme i dĹžabe kome su najpotrebnije, jer Ĺželim da pomognem narodu koji je u pravoj nevolju trenutno â&#x20AC;&#x201C; kazao je Kajtazi. Gumene Ä?izme mogu se kupiti i u svim kineskim buticima i koĹĄtaju od sedam do 15 eura, prodavci tvrde da su snizili cijene za desetak eura. Ä&#x152;izme koje prodaje Kajtazi na Koniku Ĺ 

RASPISANO: Komisija za saradnju s NVO u Tuzima

Konkurs za novac

Komisija za saradnju s nevladinim organizacijama i raspodjelu sredstava za projekte nevladinim organizacijama Gradske opĹĄtine Tuzi raspisala je konkurs za raspodjelu sredstava za projekte nevladinim organizacijama za 2012. godinu. Na konkurs se mogu prijaviti nevladine organizacije Ä?iji su projekti kandidovani za finansiranje iz Finansijskog plana Gradske opĹĄtine Tuzi i realizuju se u potpunosti ili dijelom na podruÄ?ju te GO. Nevladine organizacije, koje konkuriĹĄu trebalo bi da pomaĹžu rjeĹĄavanju problema djece, omladine, lica sa ogra-

Pravo uÄ?eĹĄÄ&#x2021;a na konkursu imaju nevladine organizacije koje su, do dana raspisivanja Konkursa, registrovane u Crnoj Gori, sa sjediĹĄtem u Tuzima

niÄ?enim sposobnostima i starih osoba i sve graÄ&#x2018;anske inicijative koje pomaĹžu ustanovljavanju bezbjednosti i sigurnosti, posebno na socijalnom planu. Prijavljene NVO treba da afirmiĹĄu kulturne i turistiÄ?ke potencijale i kulturne posebnosti Malesije, inicijative i aktivnosti radi podizanja nivoa urbane kulture, pu-

blikacije, javno informisanje, razvoj sporta i oÄ?uvanje Ĺživotne sredine. ViĹĄe informacija o uÄ?eĹĄÄ&#x2021;u na konkursu moĹže se dobiti svakog radnog dana od devet do 11 Ä?asova na telefon 020-875-167 i 875-163, a kontakt osoba je sekretar komisije Emin AdĹžoviÄ&#x2021;. Ĺ˝ 

Foto:H.Ĺ abotiÄ&#x2021;

VODIÄ&#x152; DEĹ˝URNE SLUĹ˝BE Policija 122 Vatrogasna 123 Hitna pomoÄ&#x2021; 124 TaÄ?no vrijeme 125 Telegrami 126 Informacije 1181 Elektrodistribucija 633-979 Vodovod 440-388 Stambeno 623-493 Komunalno 231-191 JP â&#x20AC;&#x153;Ä&#x152;istoÄ&#x2021;aâ&#x20AC;? 625-349 Kanalizacije 620-598 Pogrebno 662-480 Meteo 094-800-200 Centar za zaĹĄtitu potroĹĄaÄ?a 210-670, 210-671 Ĺ lep sluĹžba 069-019-611 Ĺ˝albe na postupke policije 067-449-000, fax: 9820

Carinska otvorena linija 080-081-333 Montenegro Call centar (turistiÄ?ki servis) 1300 â&#x20AC;&#x153;Sigurna Ĺženska kuÄ&#x2021;a 069-013-321 â&#x20AC;&#x153;Povjerljivi telefonâ&#x20AC;? 080-081-550 Kancelarija za prevenciju narkomanije 611 -438 NVO 4 LIFE 067-337-798 068-818-181 CAZAS-AIDS 020-290-414 Samohrane maloljetne majke 069-077-023 TrĹžiĹĄna 230-921

Jedinstveni evropski za pozive u nevolji 112

Crnogorski Telekom 1500 Telenor - korisniÄ?ki servis 1188 Mtel-korisniÄ?ki servis 1600 SOS broj za Ĺžrtve trafikinga 116-666 Informacije o telefonskim. brojevimapreplatnika 1180

Foto:L.ZekoviÄ&#x2021;

Vlada Crne Gore usvojila je na sjednici odrĹžanoj u Ä?etvrtak, predlog za regulisanje meÄ&#x2018;usobnih obaveza Vlade Ministarstva odbrane i Glavnog grada, u vezi s komunalnim opremanjem graÄ&#x2018;evinskog zemljiĹĄta u Bloku 15, u zahvatu DUP-a â&#x20AC;&#x17E;Stambena zajednica 6 KruĹĄevac - Izmjene i dopuneâ&#x20AC;? i predlog Ugovora o naknadi za komunalno opremanje graÄ&#x2018;evinskog zemljiĹĄta. U obrazloĹženju je navedeno da je Ministarstvo odbrane na osnovu zakljuÄ?ka Vlade od 3. jula 2008. godine, u saradnji sa d.o.o â&#x20AC;&#x17E;Cijevna komercâ&#x20AC;? realizovalo projekat izgradnje kolektivnih stambenih objekata na urbanistiÄ?kim parcelama 1, 2, 3, 4 i 5 u Bloku 15 u zahvatu DUP-a â&#x20AC;&#x153;Stambena zajednica 6 KruĹĄevac - Izmjene i dopuneâ&#x20AC;?. - U skladu sa zakljuÄ?enim ugovorom o zajedniÄ?koj izgradnji, radovi su zavrĹĄeni, izvrĹĄen je tehniÄ?ki pregled izvedenih radova i saÄ?injen je zapisnik o izvrĹĄenom tehniÄ?kom pregledu - navedeno je u obrazloĹženju. Ugovorom o poravnanju od

INSPEKCIJE Sanitarna 608-015 EkoloĹĄka 618-395 Inspekcija zaĹĄtite prostora 281-055 MetroloĹĄka inspekcija 601-360, fax.634-651 Veterinarska 234-106 Inspekcija rada 230-374 Inspekcija Uprave za igre na sreÄ&#x2021;u 265-438 TuristiÄ?ka 647-562 Komunalna policija 080-081-222

BOLNICE KliniÄ?ki centar

412-412

24. 11. 2008. godine, koji je na osnovu zakljuÄ?ka Vlade od 9. oktobra 2008. godine, zakljuÄ?en izmedu Ministarstva odbrane i Glavnog grada, ugovorne strane su se sporazumjele da Glavni grad preuzima obavezu Vlade, odnosno Ministarstva odbrane, po osnovu plaÄ&#x2021;anja naknade za ureÄ&#x2018;ivanje graÄ&#x2018;evinskog zemljiĹĄta za izgradnju stam-

Ministarstvo odbrane predloĹžilo je Ministarstvu finansija da se razlika na ime komunalnog opremanja izmiri tako ĹĄto bi Ministarstvo odbrane Glavnom gradu ustupilo zemljiĹĄte za izgradnju saobraÄ&#x2021;ajnice Nova 2009 i dio zemljiĹĄta za izgradnju ulice Nova 2006. beno-poslovnih objekata na urbanistiÄ?kim parcelama 1, 2, 3, 4 i 5 u Bloku 15, u iznosu od 1.194.315 eura. - Istim ugovorom odreÄ&#x2018;eno je da Ä&#x2021;e se konaÄ?an obraÄ?un naknade za ureÄ&#x2018;enje graÄ&#x2018;evinskog zemljiĹĄta izvrĹĄiti nakon dostavljanja revidovanog glavnog projekta, a

Golubovci 603-310 Radio-stanica 230-410 Blok 5 481-911, 481-925

L ABORATORIJE I AMBULANTE Ordinacija za koĹžne i polne bolesti â&#x20AC;&#x153;â&#x20AC;? 020-664-648 Ambulanta i laboratorija   ĹĄ 248-888 PZU â&#x20AC;&#x153;â&#x20AC;? klinika za IVF 623-212

VETERINARSKE AMBUL ANTE

Sahat kula

ureÄ&#x2018;ivanje graÄ&#x2018;evinskog zemljista, shodno kome je Ministarstvo odbrane u obavezi da na ime razlike za ureÄ&#x2018;enje graÄ&#x2018;evinskog zemljiĹĄta na tom lokalitetu uplati 481.059 eura. Ministarstvo odbrane predloĹžilo je Ministarstvu finansija da se razlika na ime ko620-273

HOTELI Crna Gora 634-271, 443-443

Podgorica 402-500 City 441-500 Premijer 409-900 Kostaâ&#x20AC;&#x2122;s 656-588, 656-702 Evropa 621-889, 623-444 LovÄ&#x2021;en 669-201 Ambiente 235-535 PejoviÄ&#x2021; 810-165 Best Western Premier Hotel Montenegro 406-500 e-mail: office@hotel-montenegro.com

â&#x20AC;&#x153;Animavetâ&#x20AC;? 020-641-651

DOMOVI ZDRAVLJA

APOTEKE

PobreĹžje Konik Stari aerodrom Tuzi djeÄ?je

Ribnica 627-739 KruĹĄevac, Montefarmova deĹžurna apoteka, Bul. Sv. Petra Cetinjskog 241-441 ICN Crna Gora 245-019

648-823 607-120 481-940 603-940 603-941

eventualne razlike u iznosu naknade koja bi nastala kao rezultat razlike u povrĹĄinama, ugovorne strane Ä&#x2021;e nadoknaditi po cijeni koja je u skladu sa vaĹžeÄ&#x2021;om odlukom Glavnog grada â&#x20AC;&#x201C; navedeno je u odbrazloĹženju. U skladu sa tim dalje je navedeno da je Agencija za izgradnju i razvoj Podgorice dostavila obraÄ?un naknade za

TAKSI Alo taksi OranĹž 19â&#x20AC;? Bel taxi Rojal taksi Hit taksi PG taksi

19-700 19-709 19-800 19-702 19-725 19-704

De luxe taksi City taksi Red line taksi Queen taksi

munalnog opremanja izmiri tako ĹĄto bi Ministarstvo odbrane Glavnom gradu ustupilo zemljiĹĄte za izgradnju saobraÄ&#x2021;ajnice Nova 2009 i dio zemljiĹĄta za izgradnju ulice Nova 2006. Ministarstvo finansija je aktom od 21. 12. 2011. godine podrĹžalo taj predlog. - S obzirom na to da katastarska parcelacija zemljiĹĄta za ulice Nova 2006 i Nova 2007 nije izvrĹĄena, Glavni grad je dostavio Ministarstvu odbrane predlog ugovora kojim bi se regulisalo da ukupan iznos duga od 481.059 eura bude nadoknaÄ&#x2018;en tako da iznos od 400.537 eura bude obaveza Glavnog grada po osnovu eksproprijacije drĹžavnog zemljiĹĄta za potrebe saobraÄ&#x2021;ajnice Nova 2009, a ostatak duga od 80.522 da se rijeĹĄi u postupku eksproprijacije drĹžavnog zemljiĹĄta za izgradnju saobraÄ&#x2021;ajnice Nova 2006 i Nova 2007, o Ä?emu bi se zakljuÄ?ili posebni sporazumi u skladu sa miĹĄljenjem Ministarstva finansija â&#x20AC;&#x201C; istaknuto je u obrazloĹženju odluke. Ĺ˝ 

19-706 19-711 19-714 19-750

GALERIJE

   Ä&#x2020;! Retrospektivna izloĹžba Hilmije Ä&#x2020;atoviÄ&#x2021;a ": IzloĹžba skulptura Ĺ˝eljka ReljiÄ&#x2021;a. #"Ä&#x152;% ! Od Ä?etvrtka, 08.12. izloĹžba fotografija Milete ProdanoviÄ&#x2021;a.

POZORIĹ TE

" & Nema predstave

% â&#x20AC;&#x17E;'( )*Ä&#x2021;â&#x20AC;? Nema predstave

BIOSKOP Cineplexx: Fantomska prijetnja 3D (12:30); 15:00; 17:30; 20:10; 22:50; I u dobru I u zlu - 18:00; 20:30; 22:30; Sigurna kuÄ&#x2021;a 20:00; 22:10; Ovo znaÄ?i rat â&#x20AC;&#x201C; (11:00;13:00); 15:00; 17:00; 19:00; 21:00; 23:00; Prvi za lovu 21:30; Ĺ eĹĄir profesora Koste VujiÄ&#x2021;a â&#x20AC;&#x201C; (11:00; 13:20); 15:40; 18:00; 20:20; 22:40; Kupili smo zooloĹĄki vrt â&#x20AC;&#x201C; 15:40; Ĺ˝uÄ&#x2021;ko - priÄ?a o Radivoju KoraÄ&#x2021;u - dokumentarni â&#x20AC;&#x201C; 17:10; 18:50; DĹžeki i DĹžil - 15:20; Putovanje 2: Misteriozno ostrvo â&#x20AC;&#x201C; (13:30); 17:50; 19:40; Happy feet 2 3D â&#x20AC;&#x201C; (12:00); MaÄ?ak u Ä?izmama â&#x20AC;&#x201C; (12:00; 13:50); Alvin i vjeverice 3, Urnebesni brodolom â&#x20AC;&#x201C; ( 1 4 : 0 0 ); 16:00; Ĺ trumpfovi 3D â&#x20AC;&#x201C; (11:30) . "": Termini u zagradama se odnose na dane vikenda.

       

       

URUĹ ENO: Porodici GaĹĄi snijeg uniĹĄtio dom na Vrelima ribniÄ?kim



   






   

  

       


 

   



U dvorima Brozovih Ĺživjelo se u raskoĹĄi Nema kraja kontroverzama oko Josipa Broza i rijetko ĹĄta danas viĹĄe privlaÄ?i paĹžnju od vijesti u vezi s njim. Tito je i tri decenije nakon smrti istinski celebrity. I nije to samo naĹĄa opsesija. MoĹžda Ä&#x2021;emo u ovim redovima uoÄ?iti odgovore na pitanja o onome ĹĄto jednog vladara Ä?ini neprolaznim; priredio Slobodan Ä&#x152;ukiÄ&#x2021; Ĺ    Ä&#x152;  PoÄ?etkom proĹĄle decenije fotografije iz   zaostavĹĄtine konaÄ?no su doĹĄle u ruke kustosima beogradskog muzeja, a neznatni dio tog materijala prvi put je objavljen proĹĄle godine. Fotografije su posvjedoÄ?ile ono ĹĄto se zapravo znalo. Da se na dvoru !  Ĺživjelo raskoĹĄno i da se u luksuzu nije nimalo zaostajalo za onim ĹĄto je bilo meta napada zvaniÄ?ne ideologije tog vremena - burĹžoaskim naÄ?inom Ĺživota.Nedavno smo na temu dvorskog Ĺživota Brozovih mogli da Ä?itamo iz memoara generala " # "$ %. Popivoda je izmeÄ&#x2018;u ostalog kritikovao luksuz kome se veÄ&#x2021; u prvim poratnim godinama prepustila jugoslovenska komunistiÄ?ka elita. Sada znamo i da je  ispod marĹĄalske uniforme nosio    donje rublje.  #&'# (%# ) Ä&#x2021; nosila je prezime Broz punih pet mjeseci prije nego ĹĄto se 18. septembra 1952. prvi put pojavila u javnosti kao Titova supruga. Bilo je to na primanju u Ä?ast britanskog ministra spoljnih poslova  &&# %&# na Brdu kod Kranja. Imala je nepunih 28 godina, blistala je od ljepote i mladosti, a 32 godine stariji Tito uĹživao je predstavljajuÄ&#x2021;i je svojim gostima. AtaĹĄe za ĹĄtampu britanske ambasade u Beogradu  & # ), koji Ä&#x2021;e se poslije proslaviti kultnom tetralogijom â&#x20AC;&#x153;Aleksandrijski kvartetâ&#x20AC;?, dobio je ozbiljne primjedbe Forin Ofisa jer uopĹĄte nije znao da je Broz zaplovio u braÄ?ne vode. U britanskoj ambasadi su za Titov brak sa Jovankom BudisavljeviÄ&#x2021; saznali tek kad su stigle pozivnice za sveÄ?ani prijem, vidjevĹĄi da prijem organizuju â&#x20AC;&#x201C; â&#x20AC;&#x153;marĹĄal Josip Broz i Jovanka Brozâ&#x20AC;?. Njihovo vjenÄ?anje obavljeno je u tajnosti, u

Tito i Jovanka pedesetih godina

Josip Broz Tito s gepardom aprilu te godine, u beogradskoj OpĹĄtini Ä&#x152;ukarica, a svadbeni pir odrĹžan je u lovaÄ?koj kuÄ&#x2021;i Dunavka, u Bapskoj kod Iloka. TadaĹĄnja jugoslovenska ĹĄtampa o tome nije pisala, pa je pojavljivanje Jovanke uz Tita bilo prvorazredna senzacija. Jovanka, koja je imala Ä?in majora, bila je domaÄ&#x2021;ica prijema u Idnovu Ä?ast na kojem je bilo oko 400 zvanica. IzvjeĹĄtavajuÄ&#x2021;i s tog dogaÄ&#x2018;aja, novinar Ä?asopisa Time u tekstu naslovljenom â&#x20AC;&#x153;Ĺ˝enidba s majoromâ&#x20AC;? napisao je kako je jedan od gostiju, oÄ?aran Jovankinim izgledom, novopeÄ?enoj prvoj dami rekao â&#x20AC;&#x153;Vi privlaÄ?ite veÄ&#x2021;u paĹžnju nego gospodin Idnâ&#x20AC;?, na ĹĄto je ona, prema novinaru Timesa, stidljivo rekla: â&#x20AC;&#x153;Ne. Kako je to moguÄ&#x2021;e?â&#x20AC;? Fotografija nasmijeĹĄene Jovanke u tamnoj dugaÄ?koj haljini s velikim dekolteom, dok sjedi izmeÄ&#x2018;u Entonija Idna i Tita, jedna je od slika koje su proĹĄle godine prvi put prikazane javnosti u Muzeju istorije Jugoslavije u Beogradu. Tih 350 slika izloĹženih pod naslovom â&#x20AC;&#x153;Zlatni album - Modne slike predsjedniÄ?kog para Jugoslavije, 1952. - 1968.â&#x20AC;?, su tek kap u moru od oko 150.000 fotografija, pronaÄ&#x2018;enih u 708 luksuzno izraÄ&#x2018;enih, zelenkastih koĹžnih kutija u radnoj sobi Jovanke Broz. Bile su pedantno hronoloĹĄki poreÄ&#x2018;ane, a na vrhu svake kutije stajao je kratak opis fotografija. Kad se )+%#& )ĹĄ Ä&#x2021; 1997. uselio u bivĹĄu Titovu rezidenciju na Dedinju, naloĹžio je da se te kutije maknu. Tek su 2002. postale do-

stupne kustosima beogradskog muzeja. Fotografije svjedoÄ?e da se na dvoru Brozovih Ĺživjelo raskoĹĄno i da se u luksuzu nije zaostajalo za onim ĹĄto je bilo meta napada zvaniÄ?ne ideologije tog vremena - burĹžoskim naÄ?inom Ĺživota. â&#x20AC;&#x153;Kad smo otvorili te kutije, bili smo zapanjeni koliko se brige na dvoru Brozovih polagalo estetiziranom odijevanju i izgledu. Slike Jovanke i Tita s njihovih putovanja, primanja i drugih sveÄ?anih prilika nimalo nisu zaostajale za onim ĹĄto se u to vrijeme moglo vidjeti u najboljim svjetskim modnim Ä?asopisima ili u filmovima Ĺ˝#&' %# #, , #&#  -#,  )# #)% #, Ĺž&# .(&#â&#x20AC;?, istakla je (ĹĄ/# &Ĺž Ä&#x2021; koja je zajedno s 00 1  Ä&#x2021;0 postavila izloĹžbu.    Ä&#x2020;   â&#x20AC;&#x153;1â&#x20AC;?     3 45  Povezanost sa Rusima je najmisteriozniji dio Titove biografije â&#x20AC;&#x201C; od zarobljeniĹĄva u Prvom svjetskom ratu nadalje. Vidjeli smo veÄ&#x2021; tvrdnju srpskog publiciste " # 0Ä&#x2021;# da je uÄ?estvovao u Ĺ panskom graÄ&#x2018;anskom ratu i to kao ĹĄef grupe NKVD-a za eliminiciju trockista. Srpski istoriÄ?ar (+% #6 0Ä&#x2021; tvrdi da je u ruskim arhivima otkrio transkript koji potvrÄ&#x2018;uje legendu o pokuĹĄaju sovjetskog atentata na Tita 1947. godine. 7## )# 8

USPON i pad MiÄ?el-HedĹžisove kristalne lobanje

Nije ono za ĹĄto se tvrdi da jeste 9Ä&#x152; Ĺ˝   Ĺ  Nedavno obavljeno REM istraĹživanje lobanje u Britanskom muzeju dodatno sugeriĹĄe da je vjerovatno isklesana deceniju ranije nego ĹĄto je prvi put ponuÄ&#x2018;ena na prodaju 1881. godine. Nije nerazumno zakljuÄ?iti da je MiÄ?el HedĹžisova lobanja, koja se prvi put pojavila 1933, takoÄ&#x2018;e stvorena neposredno prije toga. , % ' Ä?).%Ĺž poÄ?eo je saradnju u Kaliforniji sa trgovcem umjetninama , &'0  )&%0 1950. radi promocije i prodaje ikone koju je nazvao Crna Bogorodica Kazanska, a za koju se kasnije ispostavilo da je kopija. &# Ä?).%Ĺž nastavila je tu saradnju nakon oÄ?eve smrti 1959, i na kraju je prihvatila Dorlendov predlog da "pokrene program o (kristalnoj) Lobanji i dobije svoju cijenu" (25. 11. 1963). Ta promocija

je rezultirala velikim brojem spekulativnih publikacija. Jedna, â&#x20AC;&#x153;Frenologijaâ&#x20AC;? (1970), predlagala je da je lobanja pripadala vitezovima templarima i da je MiÄ?el-HedĹžis odnio u britanski Honduras. Druga knjiga, â&#x20AC;&#x153;Embrouz Birs, F.A MiÄ?el-HedĹžis i kristalne lobanjeâ&#x20AC;? iz 1973, tvrdila je da su  , novinar koji je nestao u Meksiku 1913, i MiÄ?el-HedĹžis ukrali lobanju u vrijeme dok su se borili sa "#&Ä?0 )0. Kasnije je Dorlend unajmio romanopisca RiÄ?arda Garvina da napiĹĄe â&#x20AC;&#x153;Kristalne lobanjeâ&#x20AC;? po kojima je Ana MiÄ?el HedĹžis otkrila lobanje unutar piramide Maja u Lubantunu. Na koncu, smatram da je Ana pokuĹĄala da legitimiĹĄe ovaj predmet kroz izloĹžbu u uglednoj instituciji - Muzeju ameriÄ?kih Indijanaca. Korespondencija izmeÄ&#x2018;u ,  % '# '% #, direktora Muzeja ameriÄ?kih Indi-

12.

Ä&#x152;uvena kristalna lobanja koja je navodno pripadala pretkolumbovskoj civilizaciji, najvjerovatnije je nastala u prvoj polovini proĹĄlog vijeka, kratko prije nego ĹĄto je â&#x20AC;&#x153;izronilaâ&#x20AC;? u javnost janaca i Ane MiÄ?el HedĹžis jasno pokazuje kako je tekao proces legitimizacije objekta sa sumnjivom autentiÄ?noĹĄÄ&#x2021;u. U njihovim pismima, svako se trudio da se dodvori drugome radi ostvarenja svojih ciljeva: poveÄ&#x2021;anja posjete muzeju i poboljĹĄanja statusa kristalne lobanje. Uprkos tome ĹĄto je direktor Muzeja dugo sumnjao u autentiÄ?nost lobanje, da i ne pominjemo upozorenja dobronamjernih kolega, MiÄ?el-HedĹžisova lobanja je bila izloĹžena u Njujorku na duĹže. Ta izloĹžba obdarila je lobanju legitimitetom koji ranije nije imala. Nakon izloĹžbe i objavljivanja # &  knjige 1973, vlasnica lobanje pokrenula je svoju dugu karijeru Ä?uvara najmisterioznijeg objekta,

Ä?ije su misteriozne moÄ&#x2021;i, kao ĹĄto je tvrdio njen otac, konstantno rasle. U knjizi â&#x20AC;&#x153;Opasnosti je moj saveznikâ&#x20AC;?, Frederik MiÄ?el-HedĹžis upozorio je da je lobanja bila "otjelotvorenje zla" i da je "nekoliko ljudi koji su se tome ciniÄ?no nasmijali, umrlo, dok su se drugi ozbiljno razboljeli". Jasno je da ne treba da vjerujemo svemu ĹĄto proÄ?itamo. Na koncu, moramo biti hrabri i reÄ&#x2021;i istinu. MiÄ?el-HedĹžisova kristalna lobanja nije drevna, nije Ä?ak ni vrlo stara. Vjerovatno je napravljen u Evropi u 20. vijeku i nije polirana tokom pet generacija. Nije moÄ&#x2021;na, niti straĹĄna i uopĹĄte nije ono za ĹĄto se tvrdi da jeste. (Kraj)

DĹžejn Meklaren VolĹĄ tokom ispitivanja lobanje

       

22.

JOSIP BROZ TITO â&#x20AC;&#x201C; osvrt na jugoslovensku ikonu




       

- DjeÄ?ija serija: Aladinove avanture  - Kratki crtani filmovi

Ä&#x152;ari Serija 10.00    - SunÄ&#x2018;er Bob  - DjeÄ?ija serija: Pingvini sa Madagaskara  - DjeÄ?ija emisija: DvoriĹĄte, repriza  - Serija: Ä&#x152;ari   - TV shop mne   - Serija: Ä&#x152;ari   - TV shop mne  - Vijesti  - Film: Mladi policajci, r.   - Serija: TorÄ?vud, r.   - TV shop studio  - Vijesti  - Prizma, r.   - Serija: Asi, r.   - Serija: Kad liĹĄÄ&#x2021;e pada, r.  - Vijesti u pola pet   - Film: Bure baruta  - Vijesti u pola sedam  - Serija: Asi   - Serija: Kad liĹĄÄ&#x2021;e pada  - Film: IP man II  - Vijesti u pola 11   - Sport   - Serija: IstraĹžitelji iz Majamija   - Film: Bure baruta, r.   - Film: IP man II, r.  - Spotovi

 - Radio Crne Gore Budilnik - Jutarnji program: Dobro jutro Crna Goro (Vijesti u 08.00)  - Vijesti   - TV arhiv  - Vijesti   - Film: Pikantne holivudske priÄ?e  - Vijesti   - Strani dokumentarni program (CFI)  - Program za djecu: Tamo gdje dobrota raste   - Top ĹĄop  - Vijesti   - Robin Hud, repriza   - Top ĹĄop   - Marketing  - Dnevnik 1   - Top ĹĄop   - Mozaiku, magazin na albanskom jeziku   - 7 TV dana, repriza  - Art magazin  - Sat TV: PriÄ?e iz Njujorka   - Dokumentarni program: Grabovica kroz vrijeme  - Profil: LjubiĹĄa SamardĹžiÄ&#x2021;  - Program za djecu   - Marketing   - VeÄ?eras...  - Dnevnik 2   - Sport  - Serija: Budva na pjenu od mora  - Otvoreno, debatna emisija  - Dnevnik 3   - Serija: Medijum  - Serija: Strijele sudbine - Vijesti  - Serija: Budva na pjenu od mora, repriza  - Serija: Medijum, repriza   - Serija: Strijele sudbine, repriza, Odjava programa, najava programa za naredni dan

Bure baruta Film 16.40   

  

07.00 Jutarnji program; 09.00 Vijesti; 09.05 TV arhiv; 10.00 Vijesti; 10.05 TV arhiv; 10.30 Mostovi; 11.00 Robi Hud; 12.15 U centar; 12.45 Muzika; 13.00 Jutarnji program; 15.00 Zapis; 15.30 Dnevnik 1; 15.45 7 TV dana; 16.05 Mozaiku; 16.35 Muzika; 17.00 Art magazin; 17.30 Dokumentarni program; 18.00 TV arhiv; 18.30 Profil: LjubiĹĄa SamardĹžiÄ&#x2021;; 18.55 KoĹĄarka - finale Kupa Crne Gore; 20.45 Muzika; 21.00 Serija: Budva na pjenu od mora; 22.00 Dnevnik 3; 22.20 Otvoreno; 23.20 Sat TV; 00.00 Vijesti u ponoÄ&#x2021;; 00.05 Muzika; 00.30 Agrosaznanje; 01.30 Dnevnik 2; 02.00 Serija: Budva na pjenu od mora; Otvoreno; 04.00 03.00 Dnevnik; 04.30 Sportska subota; 04.45 Sat TV, blic biznis i dijaspora; 05.00 KoĹĄarka - finale Kupa Crne Gore, snimak; 06.30 Serija: Budva na pjenu od mora.

- VOA - Glas Amerike, r. - Serijski program: Korak naprijed, r.  - Odbojka: BuduÄ&#x2021;nost Budvanska rivijera, snimak  - Serijski program: Medijum, repriza   - Vikend serija: Most u Bruklinu, r.  - Vikend film: Trenk 1  - Top mobil   - KoĹĄarka (M) - finale KUP - a Crne Gore, direktno   - Vikend serija: Most u Bruklinu   - Film: Marija Montesori 1   - Serijski program: Francuska desnica 2  - Sportska subota   - VOA - Glas Amerike  - Urban music

IstraĹžitelji iz Majamija Serija 23.10   

 - KoĹĄarka (M) - finale KUP - a Crne Gore, snimak   - Film: Marija Montesori 1, repriza  - Film: Trenk 1   - Urban music, r.

   

 

 - City (crnogorski), r.   - City kidâ&#x20AC;&#x2122;s - Dobro jutro  - Vikend vizija

  - Crtani filmovi  - City 1   - Stars i fans   - Ĺ˝ivot u trendu   - City 2  - Gold muziÄ?ki magazin  - Film: Tri karte za Holivud  - Info monte  - Magazin in  - KursadĹžije  - Zvijezde Granda - Film: Debeli i mrĹĄavi   - City 3 (crnogorski)  - Film: VjeĹĄtaÄ?ka inteligencija  - Film: Studentske vradĹžbine, Odjava programa

Studentske vradĹžbine Film 04.30  

- The hit factory  - Crtani film: KuÄ&#x2021;a kao tvoja  - Crtani film: Gordon   - Serija: U ime zakona, r.  - Serija: Mali anÄ&#x2018;eli, r.   - Serija: U kuÄ&#x2021;nom pritvoru, repriza   - Serija: Suze ljubavi, r.  - Serija: ReÄ&#x2018;ina, r.  - Film  - Dokumentarni program   - Serija: Kako osigurati sreÄ&#x2021;u   - Serija: U kuÄ&#x2021;nom pritvoru   - Serija: U ime zakona   - Serija: Odjeljenje za kriminalistiku   - Serija: Kako osigurati sreÄ&#x2021;u, r.

Radio Crne Gore 95,5 MHZ 07.00 - 10.00 Jutarnji program 08.00 - Jutarnji dnevnik 09.00 - Vijesti 09.05 - DjeÄ?ija soba 10.00 Vijesti 10.05 - Ä&#x152;ekajuÄ&#x2021;i L.K. 12.00 - Informativna emisija: Podne 12.30 - Stranice 13.30 - Radio Slobodna Evropa 14.00 - Zvukom do svjetlosti 15.00 - Informativna emisija: Petnaest 15.35 - Muzika 17.00 - Ĺ˝urnal 18.00 - Radio Slobodna Evropa 19.15 - VeÄ?ernji muziÄ?ki program 00.00 - Radio Slobodna Evropa 02.00 â&#x20AC;&#x201C; Muzika

05.00 - Jutarnji program - Radio budilnik 08.00 - Vijesti 08.15 - Dueti 08.30 - Ti bi htio 09.00 - Vijesti 09.04 Mozaik (10.00 i 11.00 Vijesti 12.00 - Vijesti 12.05 Muzika za rano popodne 12.30 - MuziÄ?ki akvarel 13.00 - Vijesti 13.03 - Sa popularnim 14.00 - Vijesti 15.30 Novosti dana 16.00 - 18.00 Emisija 17.00 - Vijesti 18.00 - Dnevnik na albanskom jeziku 19.00 - VeÄ?ernji dnevnik 19.30 - Crnogorske narodne melodije 20.00 Sedmica, zabavno muziÄ?ki program 22.00 - Hronika dana 23.00 - Vijesti 00.05 - NoÄ&#x2021;ni program

07-10.00 Vijesti FM Play list; 10.00 Flash news; 10.30 Flash news; 11.00 Flash news; 11.30 Flash news; 12.00 Flash news; 13.00 Flash news; 15.00 Vijesti u 3; 17.00 Dnevnik; 17.30 Vijesti FM Play list;

 - Jutarnji program  - DM sat  - Bioklinika   - Mali oglasi   - Top ĹĄop   - Mali oglasi   - Stem 011   - Mali oglasi   - Koncert   - Top ĹĄop, Mali oglasi  - Dnevnik TVCG  - Koncert   - Top ĹĄop, Mali oglasi   - Nastavak koncerta  - Folk show, r. - Astro centar  - DM sat

- Brinbili, emisija za djecu - Plavi zmaj, crtana serija - Super ĹĄpijunke, crtana serija  - Brinbili, emisija za djecu  - Crtana serija: Garfild  - Serija: DĹžejmi kod kuÄ&#x2021;e  - Top ĹĄop  - Serija: Beverli Hils, repriza  - Kao sluÄ?ajno, humoristiÄ?ka serija, repriza  - Top shop   - Ĺ˝iva istina, r.  - Blink   - Bumerang, serija   - Serija: Beverli Hils   - Kao sluÄ?ajno, humoristiÄ?ka serija   - Serija: Melrose place   - In puls   - Top gear  - Serija: Merlin   - In - puls  - Sporting  - Film - Serija: Merlin, repriza  - Serija: Bumerang, repriza  - Serija: Beverli Hils, repriza - Kao sluÄ?ajno, humoristiÄ?ka serija, repriza  - Serija: Melrose place, repriza  - Top gear, repriza  - Sporting, r.  - Serija: DĹžejmi kod kuÄ&#x2021;e, repriza, Odjava programa

- MBC hit  - Oglasi - TV Ä?at  - Top shop   - Kindermanija  - Oglasi   - Top shop  - TV Ä?at  - Oglasi   - Top shop  - MBC vijesti   - Oglasi  - Astronum caffe  - Video katalog   - Oglasi  - TV Ä?at  - Oglasi   - Video katalog  - MBC dnevnik   - Video katalog  - TV Ä?at   - Oglasi   - Video katalog   - Rock karavan, uĹživo  - Oglasi   - Video katalog  - MBC vijesti   - Video katalog  - TV Ä?at - Astronum caffe -TV chat, MBC hit

 - LiÄ?no sa...KonjiÄ?ki klub â&#x20AC;&#x17E;MontenegroË?   - Narodni uÄ?itelj  - Zabavni magazin, r.  - Alo, oÄ&#x2018;e mobilni   - Tip for week, r.  - Toto vijesti   - NindĹža ratnici, r.   - SmijeĹĄna top - lista, r.   - Alo, oÄ&#x2018;e mobilni   - Narodni uÄ?itelj   - Smijeh kao lijek, r.   - Teksas holdem poker   - Narodni uÄ?itelj, Ĺ˝estoko   - Zabava   - Smijeh kao lijek   - MuĹĄki svijet  - SmijeĹĄna top - lista  - Zabavni magazin, r.  - Toto vijesti   - NindĹža ratnici, r.   - Show biz   - Teksas holdem poker  - SmijeĹĄna top - lista, r.  - NindĹža ratnici, MuĹĄki svijet   - Ĺ˝estoko  - Zabavni magazin, r.  - Ĺ˝estoko   - Ĺ˝ena sa greĹĄkom   - Smijeh kao lijek,   - Show biz - Teksas holdem poker, Ĺ˝estoko

 - VOA - Crtani filmovi  - Top ĹĄop  - Kuhinjica  - Bez uputa  - I love my car  - Sedma brzina  - Atlas sport specijal, Premijer liga, utakmica  - Forum  - Vikend film: Zemljotres u Njujorku  - Showroom  - Miks 5 od 5  - Forum  - Sabirni centar  - Bitange i princeze  - Repriza programa, Odjava programa, najava programa za naredni dan

 - SvjeĹži u dan  - Montena shop  - Mali oglasi   - Hit dana   - Crtani filmovi  - Kusto, repriza   - TV ĹĄop  - Top ĹĄop   - Montena ĹĄop   - Kusto, repriza  - Lili Pez, djeÄ?ija emisija  - TV shop   - Top shop   - Mali oglasi   - Hit dana  - Dokumentarni program, repriza   - MuziÄ?ka emisija, repriza   - Montena shop   - Top shop  - Mali oglasi   - Hit dana   - Serija  - Top ĹĄop   - Mali oglasi   - Hit dana  - Tekstura, repriza   - Top ĹĄop  - Ledo - VeÄ?era kod DĹžaje, repriza  - Mali oglasi   - Hit dana   - Dokumentarni program, repriza   - TV ĹĄop   - Auto shop, repriza  - Info  - Putopisi   - Montena ĹĄop  - Film: Ĺ ef nad ĹĄefovima, 4. dio - PonoÄ&#x2021;ni info - SMS chat  - Mali oglasi  - Hit dana  - Repriza dnevne produkcije, Pregled programa za sjutra

  - Mali oglasi  - Glas Amerike  - DjeÄ?iji vall  - Hrana i vino   - TV ĹĄop  - Mediterraneo  - MuziÄ?ki program   - Mali oglasi  - Igrana serija  - Igrana serija  - Igrana seriija   - TV ĹĄop  - Film: Konopac   - TV ĹĄop  - Emisija o modi: Fashion and famous  - Hrana i vino  - MuziÄ?ki program   - Mali oglasi  - Dokumentarni program  - MuziÄ?ki program  - Glas Amerike  - MuziÄ?ki program   - Mali oglasi  - Film: Francuska veza - Videotext, Odjava programa


   





   Ä&#x2021; 

       

VOZOVI     : 10.00 (brzi), 20.05 (brzi),   06.15 (lokal), 10.00 (brzi), 15.50 (lokal), 20.05 (brzi), : 5.30 (lokal), 06.20 (brzi), 08.20 (lokal), 11.30 (lokal), 12.50 (lokal), 15.20 (lokal), 16.30 (lokal, saobraÄ&#x2021;a samo radnim danima), 18.00 (lokal), 19.28 (brzi), 21.10 (lokal).     : 09:00 (brzi), 19:00 (brzi), : 05:15 (lokal) 06:45 (lokal); 09:00(brzi), 10:05 (lokal); 14:05 (lokal); 14:50 (lokal), 16.40 (lokal), 18.00 (lokal, saobraÄ&#x2021;a samo radnim danima) 19:00 (brzi),20.30(lokal);  : 05.15 (lokal), 09:00 (brzi), 14:50 (lokal); 19:00 (brzi).      : : 17:18 (brzi), (brzi); 09:01 (lokal).

12:27 (brzi), 22:35 (brzi), 4:09 (brzi); 09:01 (lokal), 18:35 (lokal), : 04:09 (lokal), 17:18 (brzi); 18:35

 !"  #!  U  020/441-211 i 441-212, $ 030/301-615 i 030/ 301-622, $% #"$ 030/ 601-690, &Ĺ Ä&#x2020;$ 040/ 214-480, "&$ 050/ 472-130 i % " $ 050/ 478-560, &Ĺ  $ 020/441-492.

BRODOVI â&#x20AC;&#x153;Sveti Stefanâ&#x20AC;&#x153; Bar-Bari i Bari-Bar: novi red plovidbe moĹžete vidjeti na website-u Barske plovidbe AD www.montenegrolines.net ili na INFORMACIJE: Barska plovidba AD Bar 382 30 303469 / 312-366, 030/ 312-366, 311-465, fax: 311-652, "Merkur" Bar 030/313-617, 313-570, Jadroagent Bar 030/315-091 "Intours" Podgorica 020/633-419, 020/633-084, "Montenegroekspres" Bar 030 /311-133, Podgorica 020 /234-787; 234-789; 205-045; 205-046 "Gorbis" Herceg Novi 031/322-085, Podgorica 020/205-235, Vektra Bar 030/317-202, 317-204

AVIONI

AUTOBUSI  : 8:25, 9:00, 13:27, 15:30, 17:13  $&: petak, subota, nedjelja i ponedjeljak 20:30, 21:20 : 5:00, 7:34, 7:35, 7:50, 9:15, 9:50, 10:58, 11:15, 12:49, 14:00, 15:15, 16:01,16:15, 18.00, 19:40, 19.50 : 00:40, 7:30, 8:30, 9:45, 11:00, 18:00, 19:00, 20:00, 20:45, 22:30  : 7:45, 8:25, 8:30, 9:00, 9:45, 10:00, 11:00, 11:45, 12:30, 13:09, 13:27, 14:15, 15:30, 15:45, 15:55, 16:30, 17:13, 17:30, 18:00, 19:55, 20:05, 20:15, 21:00, 22:27  : 00.40, 6:58, 7:30, 12:30, 13:09, 14:15, 15:09, 18:00, 19:00, 20:00, 20:25, 20:45, 21:35, 22:30  : 20:25 $% %# : 3:05, 3:30, 3:45, 3:55, 4:30, 5:00, 5:30, 5:45, 5:55, 6:00, 6:15, 6:20, 7:05, 7:10, 7:25, 7:35, 7:42, 7:55, 8:09, 8:15, 8:30, 9:13, 9:38, 9:55, 10:00, 10:15, 10:29, 10:53, 11:08, 11:55, 12:24, 12:55, 13:07, 13:25, 13:44, 14:00, 14:23, 14:55, 15:00, 15:25, 15:45, 15:50, 15:59, 16:10, 16:25, 17:14, 17:35, 17:44, 17:54, 18:20, 18:30, 18:45, 19:45, 20:20, 21:45, 22:25, 00:00 $  : 8:25, 13:27, 17:13 $ &: 6:00, 15:00 Ĺ˝&: 5:45, 13:55, 15:57 : petak 15:00 &#: 00:00, 5:30, 5:55, 7:05,7:10, 7:25, 7:35, 7:50, 7:55, 8:09, 9:13, 9:38, 9:55, 10:00, 10:15, 10:53, 11:08, 11:55, 12:24, 13:07, 13:25, 13:44, 14:00, 14:23, 15:00, 15:25, 15:45, 15:59, 16:10, 16:25, 17:14, 17:35, 17:44, 17:54, 18:20, 18:30, 20:20, 22:25 &$: 8:30, 9:45, 11:00, 18:00, 21:35, 22:27 &: 8:30, 9:45, 10:00, 11:00, 16:30, 18:00, 22:27 &Ĺ  : 5:00, 6:20, 6:58, 7:00, 7:30, 8:25, 9:00, 9:45, 10:00, 11:00, 11:15, 11:45, 12:30, 13:09, 13:27, 14:15, 14:38, 14:39, 14:50, 15:09, 15:30, 15:45, 16:00, 16:30, 17:13, 17:30, 17:45, 18:00, 19:00, 19:10, 19:40, 20:00, 20:45; 21:00, 21:35, 22:27, 22:30, 23:00, 00:40  &: 16:30 "&: 5:00, 6:20, 6:58, 7:00, 7:30, 8:25, 9:00, 9:45, 10:00, 11:00, 11:45, 12:30, 13:09, 13:27, 14:15, 14:38, 14:39, 14:50, 15:09, 15:30, 16:00, 16:30, 17:13, 17:30, 17:45, 18:00, 19:00, 19:10, 19:40, 20:00, 20:45; 21:00, 21:35, 22:27, 22:30, 23:00, 00:40 &Ĺ Ä&#x2020;: 5:45, 6:35, 7:02, 7:25, 7:40, 7:45, 8:15, 8:25,08:30, 9:00, 9:15, 9:30, 9:35, 9:50, 10:29, 10:45, 10:50, 10:59, 11:20, 11:37, 11:45, 12:05, 12:08, 12:23, 12:50, 13:15, 13:34, 13:35, 13:54, 13:55, 14:30, 14:39, 14:45, 15:45, 15:57, 16:00, 16:08, 16:29, 16:45, 16:50, 17:00, 17:45, 18:19, 18:30, 18:45, 19:10, 19:30, 19:45, 19:50, 20:28, 20:30, 20:40, 20:55, 21:20, 21:35, 21:55, 22:10, 23:40 Ĺ : 10:00, 16:30, 20:15  : 8:30, 9:45, 10:00, 11:00, 15:55, 16:30, 18:00, 22:27  : 18:00, 20:45, 22:30 ( "$ : 8:25, 13:27, 15:30, 17:13 : 5:45, 7:00, 7:30, 09:59, 11:30, 14:39, 14:50, 15:57  : 7:45 Ä&#x2020;: 7:45, 21:00 Ĺ # : 21:00 Ĺ˝: 5:00, 7:45, 8:30, 9:45, 10:00, 11:00, 15:45, 15:55, 16:30, 18:00,20:05, 20:15, 21:00, 22:27 : 7:40, 9:30, 13:35, 21:20 (samo petkom), 23:40 &: 20:05 $#: 20:45, 22:30 ##: 00:00, 3:05, 3:30, 3:45, 3:55, 4:30, 5:45, 6:00, 6:15, 6:20, 7:42, 7:50, 8:15, 8:30, 10:29, 10:53, 11:55, 12:24, 12:55, 14:55, 15:00, 15:25, 15:45, 15:50, 15:59, 17:14, 17:35, 17:44, 17:54, 18:20, 18:30, 18:45, 19:45, 21:45, $ : 7:34, 9:50, 10:58, 11:15, 12:49, 14:00, 15:15, 16:00, 16:15, 18:00, 19:50 $Ĺ : utorak, Ä?etvrtak i subota 12:00 ) : 00:00, 3:05, 3:30, 3:45, 3:55, 4:30, 5:30, 5:45, 5:55, 6:00, 6:15, 6:20, 7:05, 7:10, 7:25, 7:35, 7:42, 7:50, 7:55, 8:09, 8:15, 8:30, 9:13, 9:55, 10:00, 10:15, 10:29, 10:53, 11:55, 12:24, 12:55, 13:07, 13:44, 14:00, 14:23, 14:55, 15:00, 15:25, 15:45, 15:50, 16:10, 17:44, 17:54, 18:20, 18:30, 19:45, 20:20, 21:45, Ä&#x152;Ä&#x152;&( $Ĺ˝( #: 7:30, 19:00, 20:00, 20:45, 21:35, 22:30, 00:40  !"  $#$ &" # "  020/620-430, )  031/321-225, &# 032/325-809, ## 032/672-620, $ 041/456-000,  030/346-141, $  030/413-225,   051/234-828,   050/432-219,  052/323-114, &Ĺ Ä&#x2020; 040/213-018, #  041/21-052.

MONTENEGRO AIRLINES

Informacije sadrĹžane u redu letjenja predstavljaju letove planirane na dan 27. oktobar 2011. godine. Promjene su moguÄ&#x2021;e bez prethodne najave. Montenegro Airlines preporuÄ?uje putnicima da se za dodatne informacije obrate sluĹžbi za rezervacije na tel: 9804, poslovnicama ili prodajnim agentima.    020/664-411; 664-433; 033/454-900; 011/3036-535 % svim danima, 07.15, 18.30; % svim danima 08.35 19.50; ##% svim danima 08.15; %## svim danima 15.45; %Ä&#x152; ponedjeljak,srijeda i subota u 08.05; Ä&#x152;% ponedjeljak, srijeda i subota u 10.50; % %$  petak i nedelja u 15.50; $ % petak i nedelja u 17.30; %! &!$# ponedeljak, srijeda, petak i nedelja 11.45; ! &!$#% ponedeljak, srijeda, petak i nedelja 14.40; %) srijeda, petak i nedelja 10.30; % )% srijeda, petak, nedjelja 13.30; %" utorak, petak nedelja 10.50, 10.45, 17.30; "% utorak, petak nedelja 15.00, 14.00, 19.40; %" & Ä?etvrtak i nedelja 10.00; " &% Ä?etvrtak i nedelja 17.20; ##%" & utorak, subota u 08.15; " &%## utorak, subota15.35; % utorak, subota 10.20; % utorak, subota 14.00; % Ĺ  svim danima u 17.15, Ĺ %: svim danima 08.15, %%  % $% (svakog petka i nedjelje naizmjeniÄ?no, u popodnevnim Ä?asovima) JAT % svim danima 06:30; 09:05 i 19:25 , %: svim danima 07:25; 17:50 i 21:15 , ##% ponedjeljak, utorak, srijeda, petak 09:10, 12:30, 19:00, Ä?etvrtak i subota 09:25 i 19:00, nedjelja 09:10, 12:30 i 15:15 %## ponedjeljak, utorak, srijeda, i petak, 07:30, 10:50 i 17:20, Ä?etvrtak i subota 07:40 i 17:20, nedjelja 07:30, 10:50 i 13:35.  !" na telefon: 664-730.  664-740, 664-750 ADRIA AIRWAYS %$ : ponedeljak, srijeda, Ä?etvrtak 15:15h petak,nedjelja 15:50h; $% %: ponedeljak, srijeda, Ä?etvrtak 13:30h petak, nedjelja 17:30h;  â&#x20AC;&#x201C; " ) : ponedeljak, srijeda, Ä?etvrtak 15:15h petak, nedjelja 15:50h; " ) â&#x20AC;&#x201C; : ponedeljak, srijeda, Ä?etvrtak 08:55h petak,nedjelja 14:10h; % : ponedeljak, srijeda, Ä?etvrtak 15:15h petak,nedjelja 15:50h;  %: ponedeljak, srijeda, Ä?etvrtak,petak 09:05h nedelja 10:25h; %): ponedeljak, srijeda, Ä?etvrtak 15:15h petak,nedjelja 15:50h; )%: ponedeljak, srijeda, Ä?etvrtak, petak, nedelja 10:00h; %! &!$#: ponedeljak, srijeda, Ä?etvrtak 15:15h petak,nedjelja 15:50h; ! &!$#%: ponedeljak, srijeda, Ä?etvrtak, petak, nedelja 10:05h; %" #": srijeda 15:15h,nedjelja 15:50h; " #"%: ponedeljak, petak:10:20h; %Ä&#x152;: ponedeljak, srijeda, Ä?etvrtak 15:15h petak,nedjelja 15:50h; Ä&#x152;%: ponedeljak, srijeda, Ä?etvrtak, petak, nedelja 09:55h Generalni zastupnik za Crnu Goru, Srbiju i Bosnu i Hercegovinu &   # # +  !"   na telefone: 020/201-201, 241-154, mob: 067/241-154 SIBERIA AIRLINES TIVAT-MOSKVA: subota u 15:20; " &%##: subota u 13.15.  !" na tel: +382 33 459 706, +382 33 459 716, +382 67 251 001, 251 004, 251 008, 230 778

%: ponedeljak, srijeda,petak 15:55h; % %: ponedeljak, srijeda,petak:14:10h; % %" ) : ponedeljak, srijeda,petak 15:55h; "% ) %: ponedeljak, srijeda,petak:11:25h; % %! &!$#: ponedeljak, srijeda,petak 15:55h; ! % &!$#%: ponedeljak, srijeda,petak 11:55h; %Ä&#x152;: ponedeljak, srijeda,petak 15:55h; Ä&#x152;%: ponedeljak, srijeda,petak 10:10h  !"   na tel/fax: 020/201-201, 201-202, 241-154


       



subota, 18. februar 2012.


Vijesti 18/02/2012