u romanu: „[...] visoko iznad velikog, trulog, divnog, snežnobelog, osvetljenog grada Mahagonija, Vavilona, Alfavila. Ali Džibrail mu je već dao ime, ne smem da se mešam: Pravi London, prestonica Vilajeta, treptao je i žmirkao u noći“ (Rušdi, 2009: 8). Ruždi ukazuje na sva imena koja bi odgovarala postkolonijalnom Londonu, među kojima je i Vavilon, kao biblijska referenca na polifoni grad koji je proklet zbog mnoštva jezika koji se u njemu govori, što je činjenica u slučaju Londona u kojem se govori preko tri stotine različitih jezika usled rastućeg broja imigranata. Alfavil dodatno nosi prizvuk alfa mužjaka, ukazujući da dominantno patrijarhalno uređenje britanske prestonice. Glavni lik se ipak odlučuje za ‘Pravi London’, London Proper, što delom ukazuje na njegovu suprotnost koja je Improper u originalu, što ima značenje ‘Nepravi’, jer nije onakav kako su ga zamišljali, pa će tako i biti kasnije nazivana prestonica u romanu. Međutim, ovom atributu velegrada treba dodati i još tumačenje ‘Nečisti’ – aludirajući na moralno propadanje ljudi u njemu. Sa druge strane, može se tumačiti i kao aluzija na nepostojanje čistote u identitetu. Konačni sukob Džibrila i Saladina, kao predstavnika dve suprotnosti u identitetu imigranata, zapravo se može čitati i kao bitka za London, imajući u vidu da je Džibril bio rešen da očisti velegrad vatrom i vrelinom, sve dok mu se Saladin nije našao na putu. Moglo bi se reći i da pošto Džibril predstavlja imigranta koji ne uspeva da se prilagodi životu u savremenoj postkolonijalnoj metropoli, te se više okreće tradiciji i pitanjima religije, njegova spremnost da zapali London aludira i na teroristične napade ekstremista. Međutim, Džibrilovo odustajanje od daljeg poduhvata predstavlja neku vrstu Saladinove pobede, koja je još očiglednija nakon Džibrilovog stradanja u Indiji na kraju romana Satanski stihovi. Dvostruki uspeh Saladina Čamče svakako podvlači snagu hibridnog i fluidnog identiteta u postkolonijalnom Londonu, koji se kao takav jedini može suprostaviti kako asimilaciji, tako i potpunom neprihvatanju bilo kakvih promena u gradu i identitetu imigranata.
168