Page 1


Knjige.Club

NeobiÄ?na naplata duga

~2~


Knjige.Club

1. - Plašim se da je poslednja finansijska kontrola pronašla nepravilnosti. Mršteći se, Džonas je pogledao finansijskog direktora, koji se nelagodno meškoljio u fotelji. Kakva je to nepravilnost Carlsa Barkera mogla da učini toliko nervoznim? On je najbolji igrač u Džonasovom timu i vodio je kompaniju kao dobro podmazanu mašinu. - Da li je reč o nečemu velikom? Barker je odmahnuo glavom. - S makroekonomskog stanovišta, nije. Pošto se imovina kompanije računala u milijardama, Džonasa je trebalo da smiri ova rečenica, ali mu je Čarlsovo nervozno otpuštanje kravate izazivalo žmarce niz kičmu. - Čarlse, recite. S grčevitim osmehom na licu Barker je gurnuo laptop preko pisaćeg stola. - Pogledajte. Prva dva reda. Džonas je primetio prve cifre, transfer nekoliko hiljada funti. Ispod toga još jedan s mnogo većim iznosom, bez drugih detalja. - Šta gledam? - Neko je podigao novac s vašeg investicionog računa. Džonas se namrštio. Taj račun služio je isključivo za investicije većeg obima. - Pronašli smo koje skidao novac - naravno, Barker je pripremio odgovore pre sastanka sa Džonasom. - I? - radoznalo ga je pogledao Džonas. - Kao što znate, taj račun je otvoren u okviru porodičnog posla. Naravno, Džonasov otac Pirs uvek je glumio velikog starijeg partnera u firmi, uprkos tome što su obojica znala da je Džonasov talenat za prepoznavanje dobrih investicija i preokrenuo kompaniju. - Da, znam - odgovori Džonas ogorčeno.

~3~


Knjige.Club - Dokumenta jasno pokazuju da su to bili čekovi vašeg oca. Trebalo bi da su svi blokirani, ali ovaj jedan... - U redu, razumem - Džonas je kroz prozor kancelarije posmatrao panoramu Londona. Otac. Nije ga nazivao ocem još od dečačkih dana kad je shvatio kakav je zaista Pirs Deveson. Uprkos titulama i slavnom imenu, Pirs nije bio čovek vrline. I Džonas nije bio iznenađen time što je otac na ilegalan način pristupio sinovljevim sredstvima, čudilo ga je što to nije ranije učinio. - Dakle, Pirs je... - Ne! - Čarls Barker se ispravio - Verujem da to nije uradio vaš otac. Pogledajte ovo - dodao mu je fotokopiju dokumenta. Na oba čeka bio je potpis Pirsa Devesona, ali to ipak nije bio njegov rukopis. Dovoljno dobar da zavara stranca, ali ne i Džonasa. - Pogledajte datume. Džonasa je nešto preseklo u stomaku i emocije su ga preplavile. Pretpostavka da je njegov otac opustošio račun bila je dovoljno loša, ali ovo... - Datum na drugom čeku je dan posle njegove smrti. Džonas je klimnuo glavom. Godinama je njegov otac bio mrlja na besprekornoj porodici. Starac koji je raskošno živeo sa svojom ljubavnicom, razmetljiv i nehajan prema bolu koji je time izazivao. Kada je Pirs umro, Džonas ništa nije osetio, čak ni žaljenje, jer se nije pomirio sa ocem. Samo praznina. Pa ipak, nekoliko nedelja kasnije... - Znači, nije moj otac? - Ne, ali smo identifikovali prevarantkinju. Nije baš najpametnija - Barker je govorio brzo u želji da to što pre okonča. - To je gospođica Ruđero, živi na adresi svog oca u Parizu. Barker je pružio Džonasu još jedan papir, u čijem je vrhu bila adresa luksuznog apartmana, koji je Pirs poslednjih šest godina delio sa svojom ljubavnicom Silvijom Ruđero. - Ova pohlepna osoba misli da može da iskorišćava ovu porodicu čak i posle Pirsove smrti - u Džonasovom glasu nije bilo emocija iako je u duši goreo. ~4~


Knjige.Club Kako ta žena može da pomisli da će se izvući posle svega što je učinila Devesonima? Nadam se da nije toliko glupa da očekuje milost. Prisećao se Silvije Ruđero, njenih zavodljivih oblina, vatrenog pogleda i tamne kose. Iz nje zrači seks, tako ju je opisao jedan prijatelj. Istina. Otkad ju je upoznao, posle samo nekoliko nedelja Džonasov otac okrenuo je leđa odgovornosti, ugledu, svemu. Pobegao je u Pariz sa svojom ljubavnicom. Četiri meseca kasnije umrla je Džonasova majka. Slučajna prekomerna doza tableta za spavanje, utvrdio je mrtvozornik. Ali Džonas je znao istinu. Njegova majka je oduzela sebi život. Džonas je duboko udahnuo. Žena odgovorna za smrt njegove majke ponovo napada. Otkud joj hrabrost da krade od njega? Gužvao je papir u šaci dok ga je bes prožimao. Šest godina razmišljao je o osveti i tu želju pokušavao je da potisne zatrpavajući se poslom i odbijajući bilo kakav kontakt s Pirsom i njegovom beskrupuloznom ljubavnicom. Sad je kap prelila čašu. - Prepustite sve meni, Carlse. Nema razloga da podižemo buku, sam ću se za ovo pobrinuti. Ravena se osvrtala po stanu. Većina nameštaja bile su bezvredne imitacije - od francuskih stolica do jeftinih kineskih vaza. Njena mama uvek je uspevala da sastavi kraj s krajem, čak i u najtežim vremenima. Ravena se nevoljno nasmejala. Život u luksuznom stanu, u jednoj od naskupljih četvrti Pariza, nije se mogao nazvati teškim, za razliku od detinjstva kad su zime bile hladne, a ćebadi malo. Očeličena ovakvim iskustvom, njena majka prodavala je skupe komade nameštaja zamenjujući ih imitacijama, postoje njoj i Pirsu ponestajalo novca. Silvija Ruđero je uvek umela da preživi mada je to u poslednje vreme bilo na visokoj nozi, okružena luksuzom. Ipak, to je bila želja Pirsa Devesona, a za Silviju su njegove želje bile zapovest. Dobro je to što je Silvija otišla u Italiju kod prijateljice da se oporavi od šoka posle Pirsove iznenadne smrti. Raveni je bilo žao ~5~


Knjige.Club što je majka ovu vest nedeljama krila od nje. Majke nikad ne shvate da su im deca već odrasla. Ravena je jedva prepoznala Silviju kad je došla u Pariz iz Švajcarske. Prvi put je njena majka izgledala starija nego što jeste. Ravena se strašno zabrinula. Ona, doduše, Pirsa nikada nije volela, ali je za njenu majku on bio bog. Ovo je najmanje što je mogla da učini za majku. Poznavala je stručnjaka, koji će odvojiti originale od lažnog nameštaja, a onda će sve to pripremiti za prodaju. Za nju, koja živi u skromnom stanu u predgrađu Londona, sve ovo bilo je skupo i kičasto. Džonas je ponovo pritisnuo zvono. Pitao se da li je Silvija možda nekud otišla, pa je njegov put do Pariza bio uzaludan. Obično nije bio sklon impulsivnim radnjama, sve je radio promišljeno i metodično. Ipak, instinkt mu je govorio da je vreme za napad iz zasede. Sada, nekoliko nedelja posle Pirsove smrti, ta žena treba da oseti pritisak. - Halo? - Želim da vidim gospođu Ruđero. - Gospodin Giskard? Očekivala sam vas. Popnite se gore. Ušao je u mermerni hol zgrade, pa se popeo uza stepenice nekoliko spratova zaustavivši se ispred očevog ljubavnog gnezda. Vitka mlada žena otvorila mu je vrata. Ušao je u raskošan stan ne obraćajući pažnju na ženu. Pogledom je tražio Silviju Ruđero. - Vi niste gospodin Giskard! - Nisam. Zastao je da pogleda tu ženu. Mršava i tanka, ipak je imala obline na pravim mestima, koje tamna odeća nije mogla da prikrije. Zagledao se u njeno lice. Pune usne, prav nos, istaknute jagodice i lepe oči. Privukla ga je, ne lepotom, nego nečim neobičnim. Nije mogao da se seti kada ga je poslednji put toliko zainteresovala neka žena. Osetio je da mu puls ubrzava. - A vi ste? - nagnula je glavu i time mu skrenula pažnju na kratku, tamnu kosu. Namrštio se. ~6~


Knjige.Club - Tražim madam Ruđero, Silviju Ruđero. - Došli ste nenajavljeni - izvila je obrve. - Ipak će me primiti. - Neće, vi ste poslednja osoba koju želi da vidi. - Znate ko sam? - iznenađeno ju je pogledao, a ona mu je energično stala na put prekrstivši ruke ispod grudi. Bila je visoka, pa je bilo dovoljno da malo podigne bradu da bi ga prkosno pogledala pravo u oči. - Nisam vas odmah prepoznala, ali naravno da znam ko ste. - A vi? - osećaj mu je govorio da je ovu ženu već upoznao. - Niko vredan pamćenja - presekao ga je njen bledi osmeh. Silvija nije tu. - U tom slučaju ću sačekati - Džonas je zakoračio napred očekujući da će ona odstupiti, ali nije se pomerila. Bio je zbunjen blizinom njenog tela. - Ne idem nikud - ponovio je boreći se sa željom da joj dotakne bledo lice. Primetio je da je progutala knedlu. Pogled mu je lutao sa usana do njenog dugog vrata osećajući miris topline i cimeta. Ipak je ustuknula za korak. - U tom slučaju, možete da porazgovarate sa mnom odšetala je u salon. Sela je u fotelju pored prozora. Džonas ju je pratio, a nelagoda je rasla u njemu. Ko god da je ona, poznaje Silviju Ruđero i ne treba joj verovati. - Zašto bih pričao o poslu s nepoznatima? - seo je pogledavši kitnjasti zidni sat. Sve je bilo preterano dekorisano u ovom stanu, odisalo je bogatstvom na pogrešan način. Pronicljivim pogledom uočavao je kopije skupih predmeta. To bi ličilo na njegovog oca. - Nisam nepoznata - reče mlada dama odsečno. - Da ste zastali i za trenutak razmislili, bilo bi vam to jasno. Džonas je pocrveneo. Ona je u pravu. Bio je neprijatan i napadan, ali nije želeo da pada u vatru zbog očeve ljubavnice i njenih saučesnika. Polako se okrenuo. ~7~


Knjige.Club - Onda budite ljubazni i predstavite se. - Ja sam Ravena, Silvijina kćerka. Ravena je primetila da se Džonasovo lice ukočilo. Ona je bila nespretno dete, dugih ruku i nogu, a nos joj je tek u ranim dvadesetim bio odgovarajuće veličine. Njen tamni italijanski izgled, neobično ime i hrapav glas izdvajali su je u engleskim gimnazijama. „Drugačija“ ili „neobična“ - tako su opisivali njen izgled kada bi je ugledali u društvu prelepe majke. Ipak, očekivala je da će je Džonas prepoznati iako je nosila protezu kad su se poslednji put videli. Jeste, trebalo joj je nekoliko trenutaka da prepozna divnog momka, koji ju je pronašao uplakanu iza štala u Deveson Holu. Tada je bio nežniji i pun razumevanja. U njenim tinejdžerskim očima bio je polubog, moćan i odlučan, kao filmska zvezda. Ko bi pomislio da će se pretvoriti u ovakvu osobu? Jedino je i dalje veoma privlačan. Pogledala ga je u te kalajnosive oči. Da, i to se promenilo. U Džonasu Devesonu nije više bilo mladalačke nežnosti, postao je čvrst, aristokratski odgojen čovek. Arogantni profil, snažna brada, crna kosa i široka ramena činili su da žene gube glavu za njim. Kako je mogao da je privuče tako odbojan čovek? Ali logika nije imala veze s tim. Ravenina koža se naježila, u stomaku su joj zaigrali leptirići. Pokušavala je da uhvati njegov pogled. - O čemu želite da razgovarate s majkom? - Ravena se zavalila u fotelju, prekrstila je noge i naslonila ruke na naslon. On se zbunio, pa je bila zadovoljna time što je uspela da ga izbaci iz takta. - Kada će se vratiti? - bio je na ivici živaca, činilo se da će svakog trenutka eksplodirati. - Ako ne možete lepo da razgovarate, možete da odete – Ravena je skočila na noge. Nema ona vremena da se bavi razmaženim Pirsovim sinom. Ovaj kratki razgovor oduzeo joj je mnogo energije. Na pola puta do vrata zaustavio ju je njegov glas. - Moj posao s vašom majkom je... privatne prirode. ~8~


Knjige.Club - Moja majka nije u Parizu, moraćete sa mnom da razgovarate. - Gde je ona? Kažite mi. Osetila je vrelinu njegovog tela. Stisnula je pesnice toliko snažno da su joj se nokti žarili u meso. - Nisam vaša služavka - začudila se koliko je zadržala smirenost u glasu. Znala je da je Silvija godinama patila zbog svađe između oca i sina. - Moja majka jeste nekad radila za vašu porodicu, ali meni ne možete da naređujete. Nemate moć nada mnom. Bes je pulsirao u ta dva tela. Bar je ona mislila da je to bes. U vazduhu se osećala velika tenzija. - Ali imam nad vašom majkom - reči su bile meke i nežne, izgovorene glatkim baritonom. Raveni se zavrtelo u glavi, pa je rukom potražila oslonac da ne bi pala. Poslednjih nekoliko meseci bili su joj veoma teški, ali ništa je nije moglo pripremiti za mržnju Džonasa Devesona. To ju je plašilo. Užasnuto je pomislila: Pa on je ozbiljan, poslaće mamu u zatvor. Ošamućena, nije primetila da je uhvatila rukav Džonasovog savršenog sakoa. On ju je čvrsto prihvatio. - Da li ste dobro? - zabrinuto je upitao. Ravena se otrgnula i prišla je prozoru. Uhvatila se za tešku zlatnu zavesu, ali ona nije bila nežna i umirujuća kao Džonasova ruka. Odmahnula je glavom u želji da izbaci iz glave te glupe misli. - Ravena? Trgnula se. Niko nije tako izgovarao njeno ime kao on. - Jeste dobro? - njegov glas joj se približavao, a po kičmi su joj se razmileli žmarci. - Odlično sam s obzirom na to da pretite mojoj mami zatvorom. Ravena je pogledala kroz prozor. Palata Fosges, elegantna i simetrična, s lepo uređenom baštom, delovala je spokojno. A

~9~


Knjige.Club Ravena je na teži način naučila da stvarni život nikada nije spokojan. Nevoljno se okrenula prema njemu. - Šta je to, navodno, uradila? - Nije navodno. Zar mislite da bih došao ovamo da nemam dokaze? Ravenino srce počelo je snažno da tuče. - Previše ste besni da biste razumno razmišljali. Prezire te moju majku, jer se drznula da se zaljubi u vašeg oca. Vatra u njegovim očima rekla joj je da je pogodila žicu, zato je nastavila: - Mislite da je bez Pirsa laka meta? Varate se. Ona nije sama. - Šta, već je našla novog? Ravena nije osetila koliko mu se primakla. Mogla je da vidi kako mu se šire ženice dok je njen dlan leteo prema njegovom obrazu. U poslednjem trenutku zgrabio ju je za zglob iznad šake i podigao je njenu ruku toliko da se morala propeti na prste. Gorele su joj grudi, stomak i butine. Zagledao joj se u oči, kao da pokušava da pronikne u njenu dušu. Preplavio ju je miris čiste muške kože s tragom citrusa i shvatila je koliko je njena pozicija nezgodna. Pokušala je da se istrgne iz njegovog stiska, međutim, taj pokret privukao je bliže njihova tela. Ispod odela osetila je njegovu mušku snagu. Odelo je govorilo da je urbani biznismen skrivao svoju primitivnu prirodu nabijenu testosteronom. - Niko mene ne šamara! - usne su mu se jedva pomerile, a opet je osetio Ravenin dah na svom licu. - Niko tako ne vređa moju majku! - uzvratila je. Čak i u tako nezgodnom položaju nije želela da popusti. Gledala ga je u oči u kojima nije bilo ni tračka milosti. - Onda smo u ćorsokaku, gospođice Ruđero. - U tom slučaju, nema potrebe da se tako ponašate. Možete me pustiti - namerno se opustila. - Osim ako nešto želite da postignete baš na ovaj način. Osetila je olakšanje kad ju je pustio. Krajičkom oka potražila je masnice na zglobovima. Nije ih bilo.

~ 10 ~


Knjige.Club - I samo da znate - besno ga je pogledala - moja je majka volela vašeg oca. - Očekujete da poverujem u to? Našla je bogatog ljubavnika, pa se razmetala. - Moja majka nikada... - Bio je mnogo stariji od nje, imao je ženu, dom, porodicu, veoma udoban život i prijatelje. Mislite li da bi to otac odbacio da ga nije prevarila sponzoruša? - Vi ne verujete u ljubav? - Ljubav? Silvija je tu reč prečesto koristila. Siguran sam da se otac njome razmetao kao što je to inače činio sa stvarima pogledom je preleteo po sobi punoj kopija. Pirs je za vašu majku bio izvor prihoda. Nisu imali ništa zajedničko osim ljubavi prema luksuzu i averzije prema radu. Zašto bi se mučila kao kućna pomoćnica kad je mogla lepo da živi u zamenu za to što ga je povremeno puštala... - Dosta! - Ravena se zagrcnula od besa. - Neću ovo da slušam! Podigao je obrve. - Niste više devojčica, Ravena, prestanite da se pretvarate. - Dostaje! - podigla je ruke, kao da se brani. - Recite mi zašto ste ovde?

~ 11 ~


Knjige.Club

2. Bes je ključao u njegovim venama, toliko da su mu se ruke tresle. Posmatrao je očevo kičasto ljubavno gnezdo. - I? Čekam - njen ljutiti glas vratio ga je u stvarnost. Ravena Rudero. Nikada ne bi povezao ovu mladu ženu sa uplakanom devojčicom iz sećanja. Nespretna tinejdžerka dečjeg lica s trakama u kosi. I tada su ga privlačile njene usne i oči. A njen neobični glas nagoveštavao je da će jednoga dana biti seksi. Silvija Ruđero je oduzimala dah kao žena u punom smislu te reči. A njena kćerka izgledala je neugledno, poput jeftinog nakita naspram besprekornog dijamanta. Ali Ravena je u sebi imala nešto posebno. Nije ga privlačilo samo njeno lice, već i elegancija, gracioznost, seksualnost u njenom glasu, temperament... - Alo? - mahnula je rukom pred njegovim očima. - Želite da znate šta je vaša majka uradila? Ukrala je novac. Moj novac. - Ne, ona to ne bi uradila. - Ne bi? - Naravno, ne bi - Ravena se povratila nastavljajući da usmerava bes na njega. - Onda mi objasnite kako je falsifikovala očev potpis na čeku, kojem nije imala pristup. - Otkud znate da je to ona uradila? - Niko drugi nije imao pristup. Ako pretražimo stan, siguran sam da ćemo pronaći čekovnu knjižicu. - Neće biti nikakve pretrage. Kako znate da to nije Pirsov potpis? Rukopis mu se mogao promeniti od kad se razboleo. Džonas je odmahnuo glavom. - To bi bilo baš zgodno, ali nije tako. Kako je datum ispisan na čeku dan posle njegove smrti? - Ne verujem vam. ~ 12 ~


Knjige.Club - Baš me briga da li mi verujete - to je bila laž. Njena slepa vera u pohlepnu Silviju bila mu je kao so na ranu, verovatno zato što takve lojalnosti nije bilo u njegovoj porodici. Džonas je zavukao ruku u unutrašnji džep izvadivši odatle fotokopiju čeka. - Evo. Ja nikad ne lažem - njegov otac bio je ekspert u zaobilaženju istine, a Džonas se zakleo da nikada neće biti kao on. Po njenim kratkim uzdasima zaključio je da je konačno shvatila istinu. Ruke su joj se tresle, a osećaj zadovoljstva u njemu potisnula je griza savesti. - Želite li da sednete? Ništa nije rekla, ćutala je oborene glave. Osetio je miris cimeta. - Ravena... Podigla je glavu i oči su im se srele. - Grešite - rekla je odlučno. - Majka nema veze sa ovim. - Ne vredi da poričete, Ravena, prekasno je. Imam dokaz. - Dokaz da je falsifikovano, ali ne i da je Silvija to učinila. Džonas je nestrpljivo odmahnuo glavom. - Samo mi recite gde je, pa ću s njom to resiti. - Ja sam uzela vaš novac - usta su joj se osušila, ali ga je hrabro pogledala u oči. Plašila se: ako bude makar za trenutak oklevala, neće joj poverovati. Morao je da joj poveruje, jer bi u suprotnom tražio majku, a to nije smela da dozvoli. U međuvremenu joj je mnogo toga postalo jasno. Nije se više čudila Pirsovoj neverovatnoj velikodušnosti. Ne samo da je platio troškove njenog višemesečnog lečenja, već i boravak na skupoj švajcarskoj klinici za rehabilitaciju. A zapravo to nije on platio. Njena majka je počinila krivično delo da bi pomogla kćerki... I još je insistirala na tome da u banji ostane što duže da se bolest ne bi vratila. A Ravena nije imala snage da se suprotstavi majci. Ona to nije želela i zaklela se da će vratiti sve do poslednjeg novčića. Tek kad je stigla u Pariz, shvatila je da taj novac Pirs i ~ 13 ~


Knjige.Club majka nisu mogli da priušte. Ipak, ni za trenutak nije pomislila da majka troši novac koji nije njen. O, mama šta si to učinila? Godinama se Silvija odricala da bi Ravena imala krov nad glavom, da bi mogla da pohađa prestižne škole... Ali da uzme nešto što je tuđe! - Lažete - Džonasove ledene oči su je probadale. Ravena je obrisala vlažne dlanove o pantalone boreći se s mučninom u stomaku. - Nikad ne lažem - bila je to istina. Možda baš zato nije mogao da joj poveruje. Za trenutak je pomislila da prizna sve i da ga moli za milost. Ali on ne zna šta je to. Za šest godina, koliko je potrajala veza između Pirsa i njene majke, otac za njega nije postojao. Kao da je u venama imao led umesto krvi. A sad je otkrila i da je osvetoljubiv. Možda mu je led bio u venama, ali u očima je gorela vatra. Od trenutka kad je ušao u stan, vodio ga je bes, a ne tuga za ocem. Mržnja prema Silviji bila je gotovo opipljiva. Ukoliko bi majka saznala da su je uhvatili u krađi, predala bi se. To nije mogla da dozvoli. - Nemaš ti to u sebi, Ravena. Krađa je više stil tvoje majke. Nije znala šta je gore: to što on toliko mrzi njenu majku ili što se ponaša kao da nju, Ravenu, poznaje. A kako bi je poznavao? Zbližavanje osoblja i porodice bilo je zabranjeno. - Ništa vi o meni ne znate - besno je procedila kroz zube. Podigao je obrve. - Dobro procenjujem karakter. Toga se Ravena plašila i zato se trudila da ga ubedi da je ona to učinila. Godinama pre svega ovoga njena majka je bila izbačena iz kuće, jer je zatrudnela. Tada se okrenula krađi po prodavnicama da bi preživela. Kad je Raveni bilo devet godina, Silvija je optužena da je ukrala vredan nakit u kući gde je radila. Seća se da je majka bila očajna dok ju je policija odvodila. Dobila je otkaz ~ 14 ~


Knjige.Club uprkos tome što se ispostavilo da je kćerka vlasnika kuće prodavala nakit za svoje potrebe. Isto tako ju je Džonas unapred osudio. Ako bi otišla na suđenje, izvukao bi odnekud te stare slučajeve i tako bi je sahranio. Ravena to nije mogla da dozvoli, pogotovo zato što je majka krala da spase nju. Zato je morala nešto da uradi, i to odmah. Zakoračila je prema njemu i ubola ga je kažiprstom u grudi. Napad joj je bio jedina šansa. - Ne poznajete moju majku. Niste živeli u Deveson Holu kad smo mi bile tamo. - Kažete da ste vi smislili ovu kradu? Ne verujem. - A mene - nastavila je da ga bocka prstom - poznajete još manje. - Oh, ne bih baš rekao - uhvatio ju je za zglob. - Znam dosta o vama. Znam da ste mrzeli školu, matematiku pogotovo. Želeli ste da pobegnete, ali ste ostali zbog majke. Ravenine oči su se razrogačile. - Sećate se toga? - glas joj se utišao do šapata. Pretpostavljala je da je zaboravio njeno ispovedanje iz tinejdžerskih dana. - I mrzeli ste što su vas terali da igrate košarku samo zato što ste visoki. Koliko se sećam, želeli ste da budete niska, plava ijedna od petoro dece. Tačno. Ispuniti majčina očekivanja u pogledu obrazovanja i socijalnog statusa bilo je nemoguće, pogotovo zato što ju je okruženje gledalo kao uljeza. Godinama je želela da bude obična, nikako posebna. - I niste voleli kad su baštovani gledali u vas. Pocrvenela je. Tih godina nije bila ni dete ni odrasla, pa nije znala šta želi. Ali nije joj smetalo kad bi je Džonas Deveson pogledao i sklonio joj uvojak s lica. Osećala se kao da joj je opet petnaest godina. - Tog dana se sećate bolje od mene - još jedna laž. - Nimalo se niste promenili - uzvratio je. ~ 15 ~


Knjige.Club - Nisam? Niste me prepoznali - uzalud je pokušavala da se oslobodi njegovog stiska. - Zato ste se vi mnogo promenili - po tonu njenog glasa znao je da to nije kompliment. - Nismo ovde da bismo pričali o meni - pokušavao je da uhvati njen pogled. Ipak je osetila da joj nešto u stomaku podrhtava. - Ovde smo da pričamo o novcu ukradenom s mog računa. Kakva je kazna za falsifikovanje potpisa i krađu? Džonas je primetio da joj se ruke tresu. Da li je to zato što je kriva ili dokaz da ga laže? Džonas je oklevao, nije želeo da veruje u to da je Ravena lopov. Mnogo mu je bilo lakše da prebaci krivicu na njenu majku. Posle mnogo godina nagomilavanja mržnje prema Silviji, počeo je da uživa u tome. Ipak, nije mogao da spoji sliku nevinosti i iskrenosti, kako je zapamtio Ravenu, sa činjenicom da je postala lopov. Džonas je iskrivio usne. Iskustvo ga je u međuvremenu naučilo da svi žele da uzmu sve što se uzeti može. Zašto bi onda bilo nemoguće da je ona to učinila? - Znači, kažete da ste vi ispisali čekove? Opet se stresla od nervoze, osetio je to po pulsu nad njenim dlanom. Klimnula je glavom kratko, ali nedvosmisleno. - Da. - Kako ste se domogli čekovne knjižice? – Pirs je bio dovoljno mudar da je ne drži na dostupnom mestu. - Da li ste živeli s njima? - Ne, ja sam ih - napravila je pauzu - često posećivala. Majka i ja smo oduvek bile bliske. Ovo je zvučalo kao istina. I kao dete mrzela je školu, ali nije želela da je napusti upravo zbog majke. Da li ju je majka naučila kako da izvlači novac muškarcima? I da li ju je napravila nalik sebi? Ovo je ostavilo gorak ukus razočaranja. - To me boli! Džonas je popustio stisak, ali je nije pustio. Odlučio je da ovo istera na čistac. ~ 16 ~


Knjige.Club - Za šta vam je novac bio potreban? Podigla je obrve i nakrivila glavu da bi ga bolje pogledala iako su bili sasvim blizu jedno drugom. - Šalite se, zar ne? - takav ton bezbrižne dosade čuo je od bogataške dece, koja nisu morala da rade ni sekunda u životu. Pa ipak nešto nije bilo u redu. Privukao ju je sebi dok im se tela nisu spojila. Osetio je da je uznemirena. Dobro je! - Devojka mora od nečega da živi. Imala sam troškove. - Kakve troškove? Ovakvu količinu novca nisu mogli da progutaju ni najbolji pariški butici. Opet je skrenula pogled. - Droga? - upitao je strogo. Odmahnula je glavom. - Dugovi. - Kockanje? - Šta je ovo? Inkvizicija? Priznajem da sam uzela taj novac i tačka - drsko ga je pogledala u oči. Vrelina tog pogleda ošamutila je Džonasa. Nije smeo da dozvoli da oseti nešto prema ženi, koja je ukrala njegov novac. - Zašto krasti kad je Pirs mogao da udovoljava tako lepoj devojci? Sigurno je bio spreman da plati... - Vi ste bolesnik! Pirs je bio s mojom majkom, nisam ga zanimala - izgledala je prestravljeno. Ili je bila odlična glumica ili je izbegavala starije ljude. - Koliko se sećam, moj otac nije mnogo birao. Ravena je pokušala da se otrgne iz njegovog stiska, a on ju je drugom rukom privukao uza se. Samo da je zadržim, uveravao je sebe. Uspeo je. Zaledila se. Jedini pokreti bili su brzo spuštanje i podizanje njenih grudi. S jednom rukom oko njenih leđa, polako je krenuo naniže. Nije se trgnula, nije se pomerila ni za milimetar očima ga pozivajući da uradi ono najgore što ume. ~ 17 ~


Knjige.Club Spustio je šaku na njene čvrste grudi. Tvrda bradavica zagolicala mu je dlan uspaljujući njegovo međunožje. Kao bič mu je projurio elektricitet uz kičmu. Stajala je nepomično, što je usporilo njegovu odluku. Sklopila je oči pozivajući ga, pa se privila uz njega. - Reci mi da prekinem i ja ću to učiniti. Molio se da to ne učini. Otvorila je usne, ali ništa nije rekla. Topla, strasna žena u njegovim rukama, dozvoljava mu da mazi njene čvrste grudi... tako je osujetila sve njegove namere. Bio je spreman da prihvati njen neizgovoreni poziv. Telo mu je bilo ukočeno od uzbuđenja. Zašto da je ne iskoristi? I ona je to želela! Ali zar to nije ponavljanje istorije? Mala kradljivica će pomisliti da mu je razum među nogama, kao što je bio njegovom ocu. Tu pobedu neće joj priuštiti, neće dozvoliti da ga pravi budalom. Lagano je pomazio njene grudi osetivši kako ona podrhtava. Naježio se, a krv mu je zašumela u ušima. - Da li je ovako dobro? Prikriveni pogled, koji mu je uputila, bio je dovoljan odgovor. Džonas je duboko udahnuo. Pustiće je, ali tek kada... Osetio je njen zamamni miris kad se sagnuo da je poljubi u vrat, i zavrtelo mu se u glavi. Uhvatila ga je za ruku. - Ne, molim te. Ja... Utihnula je osetivši vrh njegovog jezika na svom vratu. Prekasno je primetio zamku, u koju je uhvaćen. Usnama je već klizio po njenom vratu, u potrazi za slatkim ukusom njene svilene kože. Ravena je bila najzavodljivija žena koju je u životu sreo. Slobodnu ruku obavila mu je oko vrata dok se on predano bavio osetljivim mestom iza njenog uha. Čvrsto ju je privio uza se kad je osetio da gubi ravnotežu.

~ 18 ~


Knjige.Club Njena želja i glad za njegovim dodirima činila ga je ludim od požude. Nestala su sva pravila, u glavi mu je bilo samo jedno: da što pre odvede Ravenu u krevet. S njom u rukama spustio se na sofu. Nije više imao kontrolu nad sobom. Želeo je da je poljubi, ali nešto nije bilo u redu. Njene oči bile su širom otvorene. Više ga nije gledala očarano, nego šokirano. Džonas je počešao čelo. Želela ga je, zar ne? Znao je to, osetio je to svakim delićem svog tela... Zvono se oglasilo i otrglo ga je iz erotskih snova. - Ostavite me - procedila je Ravena. Osetio je gorčinu, zbunjenost. Postiđeno je priznao sebi da je, uprkos čeličnim živcima, kapitulirao pred ovom ženom. Pao je na primamljivu ponudu vrele afere sa ovom zlobnom prevarantkinjom. Kao i njegov otac. Neočekivano ju je pustio. Zateturala se, pa ju je pridržao. - Zvono kao spas! - rekao je sarkastično da ona ne bi primetila koliko je bio očaran. Odgurnula je njegovu ruku, ali to ga nije prevarilo. Znao je da je i ona izgubila kontrolu nad sobom. Mračno ju je posmatrao dok je odlazila. Kako je mogao... pa znao je koje ona! - Ako je ovo bilo hladno, voleo bih da znam kako izgleda kad se upali vatra - suvo je prokomentarisao. - Želela sam da vas testiram, da vidim koliko biste daleko otišli. Niste me razočarali. Stajala je, ali se nije okrenula. Gledajući njena uska, drhtava ramena, poželeo je da je uzme u naručje i uteši. Nevoljno je pretresao glavom. Šta je to u njoj pa mu se tako uvukla pod kožu? Da li je to nasledila od majke? Ili su muškarci porodice Deveson prokleti da budu vosak u rukama Ruđerovih žena? Bio je besan. Još gore, razočaran, jer više nije smeo da drži Ravenu u naručju. U njenim rukama bio je neuračunljiv.

~ 19 ~


Knjige.Club - Recite mi, imate li još nešto da ponudite? Možda ću zažmuriti na jedno oko i neću biti toliko probirljiv.

~ 20 ~


Knjige.Club

3. Ravena je poželela da se otvori tlo pod njenim nogama i da je proguta. Godinama već sreća je nije pratila. Ne samo da je bila u dugovima, već joj je za vratom bio i beskrupulozni uterivač dugova. Naježila se iako joj je koža gorela. Sve ovo je tako ponižavajuće! Džonasove uvrede pale su joj teže od izliva besa njenog starog šefa, koji je bio poznat po nasilnoj naravi, ili od bolnih zadirkivanja u internatu. Bilo joj je teško, jer je ovoga puta zaslužila svaku reč. Bacila mu se oko vrata, kao kakva uspaljenica, iako joj se gadio! Ona, inače razumna i povučena, ovoga puta ponašala se kao ludača opsednuta seksom. Ponovo je zazvonilo. Ravena se odvukla do hodnika i pritisnula taster za interfon. Ko god da je, ne može biti gore od ovoga. Osetila je Džonasov pogled na leđima. Zaboga, zašto se ovako ponašam? Nikada dosad nisam tako reagovala na muškarca, pogotovo ne na nekoga tako besramnog i pretencioznog. Ipak, kad ju je dotakao, nešto se dogodilo u njoj. Ravena je izgledala kao zec u svetlosti farova dok je čekala da je dodirne. Ponašala se kao beskičmenjak. Gde joj je odbrambeni mehanizam? Neko je kucao. Drhtavom rukom otvorila je vrata elegantnom gospodinu s ružom u reveru. - Gospođica Ruđero? - Gospodine Giskard. Drago mi je što ste došli - zamolila ga je da uđe u salon, gde je naleteo na Džonasa Devesona. Pozdravili su se kao stari poznanici. - Evo liste inventara, gospodine Giskard - Ravena ih je prekinula u razgovoru. - Popričaćemo drugom prilikom, gospodine Deveson? - Ravena se okrenu Džonasu. Nije se nadala da će ga se rešiti, ali nije želela da se procena vrši u njegovom prisustvu. - Ne bih rekao, Ravena - naježila se kad je izgovorio njeno ime. ~ 21 ~


Knjige.Club - Moglo bi da potraje... - Neću vam smetati - spustio se u udobnu fotelju prekrstivši noge. - Rado ću sačekati. Ravenu je obuzimao strah od osvete Džonasa Devesona. Još uvek je mogla da pobegne, da izleti kroz vrata i da je više niko nikada ne pronađe... Ne, to ne može učiniti. Ona je vredna, odgovorna devojka, u koju se svako mogao pouzdati. A majka joj je bila dobar uzor. Duboko je udahnula ispravivši ramena. Prethodnih meseci pokazalo se da je mnogo jača nego što je očekivala. Treba da vrati dugove i da zaštiti majku od gneva Džonasa Devesona. Onda će ponovo misliti na sopstveni život. - Kako želite, gospodine Deveson. Udobno se smestite. Zbunio ga je njen slatki osmeh i to je primetila. - Pođimo, gospodine Giskard, počećemo u radnoj sobi. Džonasu je bila smešna činjenica da je njegov otac imao radnu sobu. Pirs godinama nije radio, a živeo je od povraćaja poreza. Džonas je čvrsto držao uzde porodičnog preduzeća. Izbacio je oca iz firme i nikada se nije pokajao zbog te odluke. . Tmurnog lica razgledao je salon pun kičeraja. Njegov otac je uvek bio slab na sjaj i glamur, a voleo je da se hvali svojim bogatstvom, pogotovo ženama. Da li je Ravena iskrena? Možda ga nije zavela da bi dobila novac? Provukao je rukom kroz kosu, pa je ustao. - Za sve to možete dobiti oko stotinu evra - rekao je prodavač antikviteta dok se Džonas približavao radnoj sobi. Stajali su kraj radnog stola i razgledali kolekciju starih kutijica za duvan. Džonas je primetio da je Ravena razočarana. - Oh... nadala sam se da će vredeti nešto više. - Pa, sad... - prodavač se saosećajno nagnuo prema njoj možda i može nešto da se zaradi. Ako želite, preuzeću prodaju na sebe. Imam dobre kontakte.

~ 22 ~


Knjige.Club - Zaista? To bi bilo divno, gospodine Giskard - Ravenin glas pun zahvalnosti i sreće otopio bi svako muško srce. Čak i Džonasovo, ako ne bude pazio. - To je najmanje što u ovim tužnim trenucima mogu da učinim za vas. I molim vas, zovite me Etjen - nasmešio se stariji čovek. Džonas je posmatrao kako Ravena prodavca vrti oko malog prsta. Nije ona naivna, naprotiv, kuražna je i prepredena. Pitao se zašto se ta mlada dama šeta po bezobrazno skupom stanu, kao da je njen. I zašto je tako nedolično obučena. Njene pantalone, iako moderne, bile su joj prevelike, kao i jakna koju je imala na sebi. Izgledala je kao dete koje se maskiralo, a takav utisak pojačavali su kratka kosa, nežni ten i krupne tamne oči. Kad ju je Džonas ljubio, nije izgledala kao dete. U rukama je držao prelepu ženu vrele krvi. Sve je to gluma, pomislio je. Ovaj nonšalantni izgled koristi da bi omekšala srce ostarelog prodavca antikviteta. A gospodin Giskard jeo joj je iz ruke. Ravena je prepredena kao njena majka, možda čak i gora. Pored privlačnog lica, očiju i tela, imala je u sebi nešto, o čemu sanjare svi muškarci. Strasna i razumna istovremeno. Mešavina kojoj Džonas nije mogao da odoli. Želeo ju je i to ga je porazilo. Nije je voleo niti joj se divio. Bila je tip žene, kakve je mrzeo. A ipak ga je uzbuđivala. Duboko je udahnuo pokušavajući da potisne uzbuđenje koje je tinjalo u njemu. Ne sme ovako da se ponaša. Trebalo bi da je kazni, da se pobrine za to da ona nauči da ceni vrednost novca, koji mu je ukrala. Kad on završi s njom, znaće ona šta je mukotrpan rad. Otplatiće mu dugove do poslednjeg centa. Njega neće zavarati tim očima. Neće umešati policiju. Očevu ljubavnicu rado bi okačio na stub srama, ali bi Ravenu drugačije tretirao. Nju će lično kazniti. To što je čeznuo za njom dok ju je posmatrao kako flertuje sa starijim prodavcem, nije bilo ni u kakvoj vezi s tim, ubeđivao je sebe. Reč je o snazi volje i o ponosu. ~ 23 ~


Knjige.Club Nekako je uspela da mu privuče pažnju i bio je razočaran što je samo želela da se brzo dočepa novca, kao njena majka. To od nje nije očekivao. Osećao je da je izneverila lepo sećanje. Treba da bude srećna što će joj dati šansu da izbegne presudu. Unapred se radovao što će sam uterati taj dug. - Ovo postaje interesantnije - zadovoljno je protrljao ruke gospodin Giskard kad je video kolekciju starih čaša za vino. - Da? - Ravena mu je prišla bliže. Dosad nisu našli ništa što bi pokrilo Silvijine dugove i što bi moglo da finansira njen pristojan smeštaj. - Moram bolje pogledati, ali čini mi se da ima dobrih primeraka - razvedrilo se lice gospodina Giskarda. - Zaista, vrlo lepo. - Plašim se da kolekcija nije na prodaju - izgovorio je dubok muški glas iza njih. - Da li baš morate da se šunjate? - brecnula se na Džonasa kad je neprimetno ušao u sobu. Otišao je do prodavca ne obraćajući pažnju na nju. Prodavač antikviteta zainteresovano je okretao pehare u rukama. - Ovo je divno! - Tako je, zar ne? - Džonas mu uze pehar iz ruke i vrati ga u vitrinu. - Nažalost, nije na prodaju. - Dakle, slušajte, ne možete vi... - Čini mi se da vaš stav nije korektan - uzeo je zapisnik iz Raveninih ruku i zlatnom hemijskom precrtao je listu. - Sadržaj vitrine pripada porodici Deveson, odnosno meni - oči su mu gorele od besa. - Opet želite da me pokradete? Ravena je zadržala dah, obrazi su joj goreli. - Nisam mislila... - Ne? - Džonas se arogantno nasmejao. - Ne. Notar vašeg oca ništa slično nije spomenuo. Mislila sam da to onda pripada mojoj majci. - Do koje ne možemo da dođemo! - Zato što tuguje i zato što nije dorasla ovakvom zadatku. ~ 24 ~


Knjige.Club - I zato je to prepustila vama, da se na poseban način odnosite prema zaostavštini. U Raveni je ključalo od besa. Ponašao se prema njoj kao prema najobičnijem lopovu! Progutala je protest, ćutke posmatrajući Džonasa, potresena njegovim neprijateljskim stavom. I time koliko je želela da mu kaže istinu. Sa usiljenim osmehom na usnama, okrenula se prodavcu. - Kao što vidite, gospodine Giskard, postoje još neke nejasnoće. Da li bih mogla da vas zamolim... - Razumem, gospođice - čoveku se odjednom žurilo. Pogledao je Džonasa pa je napustio sobu. - Pozvaću vas - rekla je Ravena prateći ga do izlaza. - Učinite tako - izbegavao je njen pogled. Ravena se naslonila na vrata sklopljenih očiju. Gorela je od stida. Džonas ju je baš odvratno osramotio. Ali na to će morati da se navikne. - Konačno sami - naježila se od njegovog dubokog glasa. Morala je da zna da je ni za tren neće ispustiti izviđa. Otišla je u kuhinju, a on ju je pratio u stopu. Bila je to velika prostorija, ali Džonasovo prisustvo činilo je da deluje skučeno. Da bi obuzdala nesigurnost, posvetila se kuvanju kafe. - Savršena domaćica. - Ne, ja sam kćerka domaćice - besno je uzela starinski mlin za kafu. - Dakle, Džonase, šta ste smislili? Hoćete li me odavde odvesti u lisicama? - To zvuči primamljivo. - Ali? - okrenula se. Kao što je i mislila, naslonio se na vrata i time joj sprečio prolaz. - Isplatiću novac, obećavam. - A kako, ako smem da pitam? - prišao joj je, ali se ona povukla dok se leđima nije oslonila na ivicu radne površine. Veoma sam radoznao da čujem. Zaposleni ste? Radila je u kuhinji jednog restorana, ali je brzo izgubila mesto, jer se razbolela. Kako se ispostavilo, mesecima je bila nesposobna za rad. ~ 25 ~


Knjige.Club - Ne, trenutno nisam. - Tako sam i mislio. - Dakle, šta želite? - nije dopustila da je isprovocira. - Šta želim? - njegov spontani osmeh delovao je opasno. I veoma seksi. Bar za žene koje su volele rizik. - Ne pristaje vam arogantno ponašanje. - A vama ne pristaju te nevine oči. Ravena je stisnula šake. Iza nje je zviždao samovar, ali se ona koncentrisala na muškarca od koga je zavisila njena budućnost. - Dakle, slušam. - Otplatićete mi dugove. Jednostavno. - Kod vas ništa nije jednostavno. Nasmejao se, kao da to potvrđuje. - Brzo učite. Planiram da renoviram Deveson Hol. Kuća je prazna od smrti moje majke, samo je domar ponekad obilazi da proveri da li je sve u redu. Mislim da tamo ima mnogo posla. Iznenađeno je primetila zabrinutost u njegovom glasu. Bila je to prva naznaka da u njemu još nečeg ima osim besa i gorčine. Očeva smrt nije ga naročito potresla, ali je bio zabrinut za kuću. Pirs nije kročio u Deveson Hol otkad je umrla njegova supruga. Ravenu nije čudilo to što je radije trošio na luksuzan život nego na kuću u kojoj više ne živi. - I tu nastupate vi - Džonas se opasno nasmejao. - Kuća mora biti renovirana od podruma do krova. I mora biti čista kao suza. - Želite da ja, sa osobljem... - Vi ste osoblje. Samo vi ste odgovorni za to da do svečanog otvaranja, koje ću organizovati, sve bude cakum-pakum. Ravena je ostala bez reči. Deveson Hol je izgrađen u vreme kad je bilo uobičajeno da o njemu posluga vodi računa. Bila je to stara gospodska kuća, sušta suprotnost običnim domaćinstvima, lakim za održavanje. Tim ljudi, s kojima je Silvija nekada radila, imao je pune ruke posla spremajući tri sprata te kuće. Četiri, računajući potkrovlje. Pet, računajući podrum. A Džonas će ga sigurno uračunati. ~ 26 ~


Knjige.Club - Jedan čovek može da postigne nemoguće! Za veće popravke biće angažovani majstori. - Da li je to sve? - Nije. Ako dobro uradite posao, ostaćete da radite kao kućna pomoćnica dok ne izmirite dugove. U njoj je ključalo zbog činjenice da je Džonas Deveson smatra lopovom. Gledala je kako je njena majka bila robinja bogatih poslodavaca i draže joj je bilo da bude potrčko u kuhinji. Nikada neće zaboraviti uvrede drugara iz škole, koji su bili previše fini da bi se družili s kćerkom kućne pomoćnice. Odlučno je podigla glavu. Pre nego što je bilo šta izgovorila, dodao je hladno: - I nemojte da vam padne na pamet da bi istorija mogla da se ponovi. Za razliku od svog oca, nisam slab na služavke. Ravena je stisnula usne. Kako je mogao da povlači po blatu ono što su njena majka i Pirs osećali jedno prema drugom? - Dobro je što ste mi to rekli. Ionako niste moj tip. Njegovo lice se smračilo. Čekao je da ona odbije njegov predlog, pa da zove policiju. - Ali kako da odbijem vašu velikodušnu ponudu? Čestitam vam što imate novu kućnu pomoćnicu, gospodine Deveson.

~ 27 ~


Knjige.Club

4. Ravena je bila loše volje, tmurno vreme nije joj išlo u prilog. Deveson Hol bio je impozantan, a takvog ga se i sećala. Činilo se da stara vila ima hiljade kvadratnih metara. Prozori nisu bili obasjani ni tračkom svetlosti. Vetar je duvao, pa je rukama jače zategnula mantil oko sebe. Nije se plašila posla, ali ovo... Džonas je od rije očekivao nemoguće. Čak i da je kuća u dobrom stanju, ovakav posao iziskuje mnogo vrednih ruku. Nije valjda stvarno očekivao da će... Ne, naravno da nije. Džonas Deveson nije glup. Ciljao je na to da se ona premori i da na kraju kapitulira. Želeo je da je demorališe pre nego što je preda u ruke pravde. Razmišljala je o tome da pobegne, ali to nije bilo rešenje. Lopovluk je počinjen. Da ona nije priznala, priznala bi njena majka, a to Ravena nije mogla da dozvoli. Ipak je novac potrošen na njeno lečenje. Bila je srećna što joj je majka u Italiji, inače ne bi mogla da joj kaže da je dobro i da je otišla u Englesku da prihvati posao, koji obećava. Silvija se tome obradovala. O prevari s čekom izgleda nije razmišljala. Verovatno je mislila da Džonas to neće primetiti. Kako bi reagovala da zna da je Ravena preuzela krivicu na sebe? Raveni je teško palo kad je preko telefona morala da laže Silviju, ali nije moglo drugačije. Nikada ne bi predala majku u ruke ovom čoveku željnom osvete. Ukočenim prstima potražila je ključeve u džepu od jakne i uzela je putnu torbu. Pred vratima je stajala kutija s namirnicama, ali ju je ignorisala. Namrštenog čela počela je da proučava kapiju sa elektronskim mehanizmom, koja je, kao i alarm, pripadala najnovijoj generaciji tehnike. Iako niko ne živi u kući, rečeno joj je da ne napušta imanje ukoliko ne želi da aktivira alarm. Drugim rečima, ona je Džonasova zatvorenica. Osećala se kao u Dikensovom romanu.

~ 28 ~


Knjige.Club Jedna kamera bila je usmerena na vrata. Nevidljive oči pratile su svakoga koje odlazio i dolazio. Kamera nije služila samo za zaštitu od provalnika, nego i za nadzor nove kućne pomoćnice... da joj ne bi palo na pamet da krade porodičnu srebrninu. Besno je ušla u kuću, osećala je da joj treba malo tišine i privatnosti. U hodniku je bilo toliko tamno da je morala da napipa prekidač. U njenom sećanju kuća nije bila ovako tiha i prazna. U privatne porodične prostorije nije imala pristup kao kćerka kućne pomoćnice, ali se po ostalim prostorijama slobodno kretala. Prišla je nekadašnjim majčinim odajama. Ove prostorije bile su i njen dom na letnjem raspustu. U naletu nostalgije poželela je da je Silvija tu, da je razveseli optimizmom i snagom. Otvorila je vrata i iznenadila se kad je osetila neprijatan miris, bila je to mešavina vlage, mišjeg izmeta i crkotine. Zgroženo je razgledala nekad udobnu dnevnu sobu. Zavese su lepršale pod naletom ledenog vetra, koji je duvao kroz razbijeni prozor. Domar je loše obavljao posao. Pod povremenim naletima kiše zidovi su bili potpuno mokri, od poda do plafona, a na tapetama se uhvatila buđ. Ravena je ostavila tašnu i otišla u spavaću sobu, odakle je dopirao još jači miris. Parket je škripao pod njenim nogama. Svuda su se bili otisci mišjih šapa. Da li je Džonas ovo video? Nikakvo čudo što se onako samouvereno nasmejao kad joj je izneo ovu ponudu! Kući nije potrebna kućna pomoćnica, nego potpuno renoviranje, ali Deveson Hol bio je zaštićeno istorijsko zdanje. Otvarajući jedna po jedna vrata, postalo joj je jasno da će ovaj posao biti noćna mora. Svuda je bilo vlage i memle, verovatno zahvaljujući prodiranju vode s viših spratova. Kakva šteta što je Pirs dozvolio da kuća ovako propadne! Ravena je pomislila na veselog, društvenog čoveka, koji je voleo njenu majku. I na njegove slabosti, koje joj nisu promakle.

~ 29 ~


Knjige.Club Ako bi mu se neko obratio s problemom, brzo je menjao temu. Bio je pravi hedonista, voleo je luksuzan život, ukusno jelo i dobro vino. Zato je oduševljeno podržao Ravenin izbor posla. Samo se u jednom pokazao kao izuzetno težak: u nameri da jednom za svagda okrene leđa porodici i kući u Engleskoj. Zbog toga nije teško razumeti Džonasov besni pogled kad je spomenuo stanje ove kuće. Kuhinja je bila tračak nade. Pod sivim svetlom, koje je dopiralo kroz prozor, delovala je raspadnuto, ali upotrebljivo. Ravenin uvežbani pogled prelazio je preko zastarelih uređaja i slabo opremljenih regala. Radila je i u lošijim uslovima. Iscrpljena, najradije bi se zavukla u krevet i navukla prekrivač preko glave. Ipak, znala je da s problemima mora odmah da se suoči umesto da ih ostavi za kasnije. Nije dolazilo u obzir da otaljava posao, jer je upravo to Džonas očekivao. Odlučno je otišla da uzme kutiju s namirnicama. - Šta ovo treba da znači? - Džonas je bacio svežanj računa na pisaći sto svog asistenta. Stiven, koga ništa nije moglo poremeti, strpljivo je odgovorio: - Želeli ste da vas obaveštavam o svemu što je u vezi s gospođicom Ruđero i Deveson Holom. - Da, ali ovo... – besno je pokazao prvi račun. - Popravka stakla. Popravka bojlera? Šta je to? Mislio je da će Ravena imati pune ruke posla oko ribanja i da će biti zabrinuta zbog pretnje da će je on ipak prijaviti policiji. A uspevala je da ga ovde, u Londonu, ometa u poslu iako je bila miljama daleko. Zapravo, to je svakako činila otkad se vratio iz Pariza. Prečesto je mislio na njenu nežnu kožu i slatkasti miris. - Dakle? - upitao je za nijansu glasnije, što je iznenadilo Stivena. - Izvođač radova zadržao se u Singapuru, pa su radovi na kući morali da sačekaju. Poslao sam vam poruku povodom toga. ~ 30 ~


Knjige.Club To je bilo tačno. Pošto je Džonas želeo da renoviranje prepusti stručnjacima, bio je spreman da čeka. - Da, ali... - uzeo je drugi račun. - Dvadeset klopki za miševe? Šta, za ime Boga, ta žena radi? - Bori se protiv mišje groznice? - procedi Stiven. Džonas je gnevno razgledao račune. Planirao je da se Ravena krčka u sopstvenom sosu, ali je očigledno neko morao stalno da je nadgleda. - Otkažite mi sve sutrašnje sastanke, otići ću u Deveson Hol. Džonas je stajao na pragu širokih stepenica na glavnom ulazu, sa neobičnim osećajem u stomaku. Prilaz kući zarastao je u korov, a u uglovima stepenika nakupilo se smeće. Jedna statua se nakrivila i naslonila na zid, više prozora bilo je polomljeno, pa su daske prikovane na njih. Ova je ruševina u njemu prvo izazvala tugu, a potom i neopisivi bol. Prošlo je šest godina otkad je poslednji put bio ovde... Šest godina otkad je njegova majka sebi oduzela život, a otac... Ne, sad ne razmišljaj o tome! Ko zna šta se tada desilo. Šest godina živeo je onako kako mu je odgovaralo. Postavljao je sebi zadatke, bio je uspešan, a ponekad je sebi dopuštao i pokoji užitak. U njegovom uređenom životu nije bilo mesta nekontrolisanim emocijama. Udahni duboko! Tako, sad se Džonas ponovo pribrao. Šest godina nije bilo razloga da se uzbuđuje, sve dok Ravena Ruđero nije ušla u njegov život. Sludeo ga je njen lopovluk, njena prepredenost i kontradiktorna osećanja, koja je probudila u njemu. Za sve je ona kriva. Izazvala je lavinu dugo potiskivanih osećanja i to mu se nije dopalo. Bio je to razlog više da joj se osveti i da je potom izbaci iz svog života. Kad je otvorio masivnu drvenu kapiju, preplavio ga je osećaj detinje sreće iz davnih dana. Osećaj da je stigao kući. ~ 31 ~


Knjige.Club U kući je bilo hladno, sve je mirisalo na prašinu i staro drvo. Otišao je do prozora i sklonio daske, a zrak svetlosti pao je na parket i široke stepenice. Potom je otvorio i ostale prozore da veliki hol, srce kuće, bude obasjan svetlošću. Hol je izgledao hladno, prazno i bezdušno uprkos izbledelim svilenim tapetama i antičkom nameštaju. Džonas je otvorio vrata salona, nameštaj u njemu bio je prekriven debelim slojem prašine. Besno je i ovde sklonio zastore s prozora. Prokletstvo! Nastavio je obilazak, otvarao vrata jedna za drugim i uvek je zaticao istu sliku vlažne, zapuštene prostorije. Vratio se u hol. Više nije osećao tugu, nego bes. Bes prema ženi, kojoj je očigledno bilo ispod časti da mrdne malim prstom. Bes prema ženi koja ga je pokrala. Bes prema kćerki žene, koja je uništila Džonasovog oca i čiju majku nosi na savesti. Kakva majka, takva kćerka! Obe misle samo na sebe. Ali ne može tako! Preskačući po dva stepenika, otišao je gore. Našao ju je iza trećih vrata, u glavnoj spavaćoj sobi. Ravena se nije pomerila kad je ušao. Zastao je pored kreveta posmatrajući je. Srce mu je snažno tuklo u grudima. Ležala je na strani, s jednom rukom pod obrazom. Kakva slika nevinosti! Nepoverljivo ju je odmerio. Zna li da je on posmatra? Sigurno je čula kako lupa vratima. Ipak, njeno disanje bilo je ujednačeno. Verovatno je sanjala da je izbegla kaznu. Pogled mu je pao na te ružičaste usne, stvorene za poljubac. Mislio je na njene uzdisaje kad ju je mazio, kao i na svoju požudu. On nije bio lakomislena budala kao njegov otac. Zna se šta on misli o Raveni Ruđero i ona će to uskoro osetiti na svojoj koži. - Vreme je za ustajanje - duboki muški glas dopro je do mozga usnule Ravene. Samo još malo... Bilo je divno opustiti se i opružiti umorne noge.

~ 32 ~


Knjige.Club - Nemam ništa protiv pogleda na uspavanu lepoticu, ali kod mene to ne prolazi - glas, sad nešto grublji, probudio je Ravenu iz sna. Sanjala je da je drže snažne muške ruke. Otvorila je oči ugledavši tamnu siluetu iznad kreveta. - Vi! - ciknula je. - A koga ste očekivali? Munjevito se otkotrljala do ivice kreveta, pa je skočila. Bila je isuviše slaba i uhvatila se rukom za uzglavlje kreveta. Džonas joj je u momentu prišao i ispružio je ruke da je prihvati. - Ne! - vrisnula je. Bio je zabezeknut. Ravena se ispravila. Drhtala je. - Šta radite ovde? - To bi trebalo ja vas da pitam. Otkud vam ideja da baš ovde spavate, i to usred bela dana? Ravena je bacila pogled na sat. Dva sata posle podne. Nikakvo čudo što je toliko umorna. Nije spavala ni pola sata. Otkad je došla, radila je kao luda iako je znala da ne sme da se iscrpljuje. Panika je bila odličan pokretač za rad. Ipak je Džonas Deveson čekao da ona pogreši. - Rano sam počela i htela sam da napravim kratku pauzu. - Većina ljudi pauzira uz čaj i keks, a ne opruženi na skupocenom krevetu. Šta je hteo da kaže, da će mu - upropastiti nameštaj? Ona nije mršavica, ali sigurno nije ni teška kategorija, pogotovo ne posle teške bolesti. Na štrikanom pokrivaču, koji je tek pre nedelju dana oprala od prašine i prljavštine, nije bilo nijednog nabora. - Ne očekujete valjda da vam se izvinim? - podbočila se rukama o bokove. - Ako sam dovoljno dobra da čistim, onda mogu ovde i da spavam. Lice mu se ukočilo. - Zvučite kao vaša majka. I ona je tako mislila kad je Pirs ovde... kad je radila kao služavka.

~ 33 ~


Knjige.Club Ravena je prebledela od besa. Ponašao se kao da je njena majka proračunata veštica, koja je seksom dobijala ono što je htela. - Vi, prokleti... - Mirna kao i uvek - dodao je podrugljivo. - Nemojte reći nešto zbog čega ćete se kasnije kajati. - Verujte mi, ne bih se pokajala. A pošto očigledno imate srednjovekovne predstave o klasnim razlikama, bolje odmah da vam kažem: ovo je moja soba. Ravena je pogledom preletela po sobi, koju je s toliko muke spremila, od ukrasnog pokrivača do skupocenog tepiha. Stari nameštaj svetlucao je posle višestrukog poliranja pčelinjim voskom, a kristalni ukrasi na lusteru sijali su kao novi. A Džonas Deveson kao da sve to nije primetio. Njegov nadmeni stav uvredio je Ravenu. - Ovaj lični prostor nije vam dovoljno dobar. - Samo nije otporan na vremenske prilike i vlažan je od poda do plafona - primetila je njegov zgroženi pogled i zadovoljno je shvatila da je konačno uspela da stiša njegovu samoživu aroganciju. A onda je buknula. - Niste to znali? Koliko niste bili ovde? Ignorisao je to pitanje. - Ako je ovo vaša spavaća soba, bolje da pričamo negde drugde. Bio je u pravu. Nije imao šta da traži u njenom privatnom skloništu. Brzo se okrenula vratima. Zaboravivši koliko je iscrpljena, gotovo je izgubila ravnotežu. Ponovo joj je Džonas priskočio u pomoć. Osetila je njegove snažne i tople prste kroz tkaninu starog kardigana. Posmatrala je njegov fini, sivi džemper od kašmira koji se podizao u ritmu disanja. Osetila je miris limuna i tople muške kože... Ne! Zatvorila je oči u pokušaju da otera sliku njegovog snažnog, bronzanog tela na plaži... Mora da je poludela ako njega želi! ~ 34 ~


Knjige.Club - Da li ste dobro? - osetila se nervoza u njegovom glasu. Pogledom je odlutala do njegove brade i privlačnih usana. Uzbudilo ju je sećanje na njegove tople usne na svom vratu. - Da, hvala - odgovorila je oborivši glavu. Osećala je da je on gleda i poželela je da opet ima dugu kosu da bi mogla njome da se zakloni. Besmislica. Uzmaknula je za korak oslobodivši se Džonasovog stiska. Ponovo mu se obratila tek na stepenicama. - Niste mi rekli zašto ste ovde. - Da bih pripazio na vas, naravno. - Mislite, da vas ne bih pokrala? - U tome bi vas obezbeđenje sprečilo - odgovorio je. - Ne, mislim da bi bolje bilo da vas lično nadgledam. Ravena se naslonila na gelender jer joj se odjednom zavrtelo u glavi. A mislila je da gore ne može biti.

~ 35 ~


Knjige.Club

5. Džonas je razgledao ogromnu kuhinju, koja je, uprkos staromodnom, ali korisnom nameštaju, delovala iznenađujuće toplo i ušuškano. Sunce je obasjavalo veliki drveni sto, masivne stare ormare i viseće delove. Na belom zidu iznad šporeta visila je čitava kolekcija mesinganih posuda. Sve je to bilo slika i prilika prošlosti. Njegove prošlosti. Sećao se voćnih kolača gospođe Roberts, koja je vladala kuhinjom kad je bio dete. Često je umeo da se ušunja da proba ukusna jela pripremana za svečane večere. Gospođa Roberts mu je dozvoljavala da joj pomaže dok razvija testo ili muti puding. A onda je to majka otkrila izjavivši da on ne treba da se meša sa osobljem. Teškom mukom potisnuo je sećanja. Ravena se snalazila u velikoj kuhinji, kao da je kod kuće. Prava kćerka kućne pomoćnice. Ali bila je ona mnogo više od toga. Nervozno je provukao prste kroz kosu, jer je samo pogled na Ravenino telo bio dovoljan da mu puls podivlja. Više nije bila prestrašena i nesigurna kao gore, u spavaćoj sobi. Ipak, zabrinuli su ga njeni naleti slabosti. Zamalo se onesvestila i to nije bila gluma. Nije želeo da saoseća s njom niti da čezne za njom, pa je ipak... Hormoni kao da su mu podivljali. Kretala se tako graciozno da nije mogao da skrene pogled s nje. Protrljao je vrat da bi opustio mišiće. - Ovde, molim - spustila je pred njega na sto šolju kafe, zajedno s domaćim keksom. Sela je na drugi kraj stola i prenela šolju usnama. Izabrala je omiljeni servis gospođe Roberts. Uzeo je zalogaj keksa. Bio je ukusan, baš kao i poslastice kojima ga je kuvarica razmazila kad je bežao od čarki svojih roditelja.

~ 36 ~


Knjige.Club - Šta ste to planirali? - upitao je hladno. - Želite da me umilostivite kulinarskim umećem? - to nije bilo fer, ali bilo je bolje nego da potone u sećanja. Ravena nije reagovala i to je Džonasa još više razbesnelo. - Pomislila sam da bismo, za promenu, mogli da razgovaramo kao civilizovani ljudi, ali sam se prevarila - duboko je uzdahnula, što je njegov pogled skrenulo na njene grudi. Kako je bio dobar osećaj... - Dakle, ostavimo to. Sigurno gorite od želje da vidite šta sve nisam uradila. To je bilo tačno. Došao je u nameri da joj očita bukvicu, međutim, nije mogao da kontroliše emocije otkad je ušao u kuću. Dok ga je vodila pokazujući mu jednu zapuštenu prostoriju za drugom, nije imao snage da iskali bes na Raveni. Nije pretpostavljao koliko je kuća zapuštena i to ga je bolelo. Ubedio je sebe da Deveson Hol nije njegov dom, jer je živeo u Londonu, Njujorku ili Tokiju. Tamo, gde je mogao da zaradi novac. Bilo je lakše da se drži podalje nego da misli na majčin očaj poslednjih meseci njenog života. Tada je mrzeo kuću, jer je bila otelovljenje razdora njihove porodice: očeve izdaje, majčine depresije i sopstvene nemoći. Nije mogao da spase majku. - I? - Ravenin glas vratio ga je u stvarnost. - Hoćete li mi zameriti to što još nisam sve sredila? Džonas je posmatrao fleke na mokrim zidovima, pa je pogledao u Ravenu. - To ćemo prepustiti stručnjacima. Vi tu ništa ne možete. A sad mi pokažite šta ste uradili. Ili se niste pomerili iz kuhinje i spavaće sobe? Ravena je bila toliko besna da je zanemela. Dugo je sanjao da začepi ta lajava usta, ali na drugačiji način: da prisloni usne na njene i da završi ono što je započeo u Parizu. Slika njenog uzdrhtalog tela prislonjenog čvrsto uz njegovo bila je toliko živa... Iako je ovde poprilično hladno, Džonas se preznojavao od vrućine. ~ 37 ~


Knjige.Club Ravena ga je privlačila iako je bila u farmerkama i jakni, a on je voleo elegantne, kulturne, ženstvene dame. Bila je ženstvena, svakako, ali njen oštar jezik i prkos... - U redu, idemo ovuda - okrenula se. Bio je siguran u to da je i ona nervozna. Na kraju obilaska Ravena više nije znala šta da misli o Džonasu. Kad je bio besan, bilo joj je lako da ga pročita, ali sad nije znala šta se u njemu dešava. - I sve ste to uradili? - upitao ju je iznenađeno kad mu je pokazala zakrpljene prozore. Šta je očekivao? Tavanski prostor već je pospremila i očistila, ali se nije usudila da odnese smeće, koje se gomilalo u poslednjih sto godina. Pokazala mu je i galeriju, gde je pre podne provela na merdevinama brišući pozlaćene ramove za slike. - Uradili ste dobar posao - reče Džonas kad su ponovo sišli na prvi sprat. Bili su u drugoj spavaćoj sobi, koju je takođe pospremila. Ravena je bila zbunjena. Pohvala? Od Džonasa Devesona? - Iznenađena sam što čujem pohvalu od vas. - Pohvaliću ako ima razloga. A vi biste možda mogli da prestanete da me napadate. - Po čemu ste zaključili...? - Evo, ponovo to činite - rekao je, kao da je samo ona kriva za napetu atmosferu među njima. - Ne morate da ostanete. Sad znate da ću se pobrinuti za sve što mogu. - Tako je, pokazali ste se kao veoma korisni. Spustila je ruke na bokove. - Pa šta ste očekivali? - izluđivalo ju je to što joj je preprečio put. - S obzirom na okolnosti, smatrao sam da nikada u životu ništa niste radili. ~ 38 ~


Knjige.Club Polako joj je prišao, a ona se povukla. - Eto, imam skrivene talente - osetila je ivicu kreveta iza sebe. Srce joj je preskakalo, jer je osetila da ju je Džonas saterao u ugao. Prilazio je sve bliže, sa opasnom iskrom u očima. Uspomena na Pariz odjednom je oživela. Njegov obraz na njenoj koži, njegov vreli dah, koji je i sad osetila... Njegove sive oči nisu više bile toliko hladne. - Lep, širok krevet - primetio je. Ravena je ustuknula kad je pružio ruku, ali je proverio tvrdoću madraca. - Ovde ću spavati. Ni na šta drugo nije mogla da misli osim na sebe i Džonasa, nage na krevetu. Sobe su im bile odvojene samo kupatilom. - Tako neće moći! Podigao je obrvu. - Ili ovde ili u vašoj sobi, kako želite. - Mislila sam... - Nemojte se mučiti, Ravena, svakako ću ostati ovde. Ne mogu da ostavim kuću u ovakvom stanju. - Zar ne morate na posao? - Baš želite da me se resite? - Iznenađeni ste? Niste najprijatnije društvo. Na njeno iznenađenje, nasmejao se. - Reče žena, koja me je pokrala... U redu, primirje. Ponašaćemo se kao civilizovani ljudi dok živimo pod istim krovom. Važi? Da li je imala izbora? Klimnula je glavom, ali je ignorisala njegovu ispruženu ruku. Morala je da izbegava dodir Džonasa Devesona. Dva sata kasnije Ravena je izašla iz prodavnice noseći kese u rukama. Džonas je insistirao da pođe s njom, navodno, da bi kupili dovoljno namirnica za oboje. Dakle, želeo je potpunu kontrolu nad njom. Nije je uznemiravala njegova uloga nadzornika, nego njegovo prisustvo. Visok, ponosan i seksi, izazivao je u njoj nešto o čemu nije želela da razmišlja. ~ 39 ~


Knjige.Club Bilo je još teže kad se ponašao kao savršeni džentlmen pun poverenja. - Vozite upadljiv automobil - primetila je kad su prišli vatrenocrvenom „aston martinu“, oko kojeg su se okupili radoznali tinejdžeri. - Mislite da bi trebalo da vozim kombi ili polovni „lend rover“? Sve što imam zaradio sam i ne stidim se da uživam u tome. - Ah, rođeni ste pod srećnom zvezdom. Ne verujem da ste... - Mislite šta hoćete - zalupio je vratima gepeka. - Ali reći ću vam sledeće: možda jesam rođen pod srećnom zvezdom, ali se Pirs oženio mojom majkom da bi se domogao njenog bogatstva. A on je bio nesposoban za posao i rastrošnost mu je došla glave. Znate li da sam najbolji u branši investicija? - Ravena ga je gledala u oči, potamnele od besa i tuge. - Zato što nije bilo novca za moje studije. Morao sam da finansiram i sebe i Deveson Hol, zato što sam želeo da moja majka zadrži svoju kuću. Vaš dragi Pirs nije bio u stanju ni toliko da učini. - On nije moj dragi Pirs. - Ali je bio Silvijin dragi. Da li je vaša majka znala da zapravo troši moj novac? Ili joj je bilo svejedno? - Vaš novac? Gorko se nasmejao. - Zvanično je investiciona firma porodično preduzeće, ali je Pirs tu bio marioneta. Voleo je velike priče, kao i da se hvali našim uspesima. Mojim uspesima, bolje rečeno. Nikada ne bi priznao da je njegov sin zapravo sve radio i da je snosio, naravno, sav rizik. - žao mi je, to nisam znala. Ovo što je upravo čula bacalo je novo svetio na situaciju. I na Džonasa. On je sve ovo vreme zarađivao za hleb? On je finansirao vilu i luksuzni život svojih roditelja, kao i lagodan Pirsov i život njene majke? Sigurno je veoma teško snositi toliki teret odgovornosti. U odnosu na to, njeni problemi bili su smešni. - Naravno, niste to znali - rekao je tiho. - A i kako biste? ~ 40 ~


Knjige.Club Osetila je njegov topli dah na licu, pogled mu je postao blag. Nešto je kliknulo i okrenula se ugledavši objektiv kamere. - Ko je gospođica, Džonase? - doviknuo je fotograf. Džonas ju je žurno gurnuo u automobil i zalupio vrata. - Prokleti paparaci - promrmljao je. - Paparaci? Zašto bi nas slikali? - upitala je zbunjeno. - Valjda nemaju druga posla. Ravena se pitala kakav je osećaj biti toliko bogat da je čak i odlazak u kupovinu medijski događaj. Život s njim bio je lakši nego što je Ravena očekivala. Sklanjali su se jedno drugom s puta. Pa ipak, njegovo prisustvo izazivalo je veliku tenziju u njoj. Čula je njegov zvonki glas iza vrata dok je telefonirao. Miris u kupatilu, koji ju je navodio na razmišljanje o tome kako izgleda njegovo telo. Sam je nameštao svoj krevet zato što je uredan ili zato što mu se činilo previše intimnim da ona to čini? Slab je na keks i voćne kolače. Dok je radio, kafu je ispijao samo dopola. A radio je baš mnogo. Vodio je preduzeće izdajući saradnicima uputstva telefonom, dok je istovremeno razgovarao sa zanatlijama, zavodom za zaštitu spomenika i ostalim važnim institucijama. Ponekad je dolazi mlad čovek inteligentnog lica, opremljen laptopom i aktovkom, pa su njih dvojica sate provodili u radnoj sobi. Raveni je bilo žao Džonasovog asistenta, pa im je donosila osveženje. Džonas to nije primećivao, ali joj se Stiven uvek zahvalno nasmejao. Bila je srećna, jer Džonas nije mario za nju. Čežnjivo golicanje u stomaku podsetilo ju je na to da je prošle noći sanjala da je s njim u krevetu. Nervozno se usmerila na čišćenje sledeće zbirke knjiga u kožnom povezu. Dakle, seks je još uvek interesuje. Pokazalo se da njeno iscrpljeno telo polako vraća nekadašnji izgled posle napornog lečenja. Zaista je toplo u biblioteci. Odvrnula je sve radijatore da bi se mokre knjige osušile. Eh, kad bi zaposlio ljude da joj pomognu! Skinula je džemper. Otkad je Džonas došao, nosila je više slojeva odeće na sebi iz želje da se zaštiti od njega! Smešno! On je ~ 41 ~


Knjige.Club zapravo ne gleda. Mogla je šetati u donjem vešu, ne bi je primetio. Popela se na sledeću prečku merdevina da bi sredila gornju policu. - Pazite da ne padnete! - čula je muški glas. - Plašite li se da ću vas tužiti zbog povrede na radu? - držeći se za merdevine, okrenula se njemu. Srce joj se popelo u grlo kad ga je ugledala u vratima. Izgledao je kao pirat u komotnoj beloj lanenoj košulji. Trodnevna brada davala je nešto divlje, opasno njegovom licu. Ili je to bila iskra u njegovim očima? U svakom slučaju, u Raveni se rasplamsao plamen čežnje. - Ili da ću vas udariti ako padnem na vas? - Siguran sam da bih vas uhvatio, Ravena. Prišao je bliže. Pogledom je šetao od njenih bosih nogu do lakih pamučnih pantalona, pa preko tanke majice do rumenog posramljenog lica. Vazduh je vibrirao od erotske tenzije... A onda se Džonas odjednom okrenuo, uzeo je tanku knjigu sa stola otvorivši je. - Šta je ovo? - Pojma nemam, bilo je u pisaćem stolu... Džonase? Ukočeno je stajao, glave zabijene u knjigu. - Džonase, šta je bilo? - upita Ravena uplašeno. Nije podigao pogled. Pre nego što je sišla s merdevina srušio se u fotelju. Izgledao je kao avet. Prokletstvo! Čitave nedelje držao se podalje ubeđujući sebe da će postepeno izgubiti zanimanje za nju. Ravena mu je samo donosila kafu u radnu sobu, a on je, kao idiot, zurio u ekran dok je njegov mladi asistent Stiven razgovarao s njom. Kad je ušao u biblioteku, zagledao se u nju kao omamljen. Njene divne grudi, oslobođene grudnjaka, ocrtavale su se pod tankom majicom. Da ne bi potpuno izgubio razum, zgrabio je prvu knjigu. - Šta je to?

~ 42 ~


Knjige.Club Osetio je jezu kad je prepoznao majčin rukopis. Nije znao da je vodila dnevnik. Činilo mu se da je radije tražila utehu na dnu čaše. Pogledao je datum prvog zapisa, to je bilo otprilike u vreme njegovog rođenja. Uznemireno je pročitao prve rečenice. Sada znam da je tačno. Pirs ima aferu. Kako može to da mi radi kad ga toliko volim ? Čitao je dalje o Pirsovom odnosu s tom drugom ženom. Bila je mlada, lepa i puna života, imala je sve ono što je nedostajalo Dženifer Deveson. Počeo je da je vara ubrzo po venčanju. Ni medeni mesec nisu proveli kako treba. I bilo je jasno da se Pirs nije trudio čak ni da odglumi da nešto oseća prema svojoj ženi čim je bio siguran da mu je dostupan njen novac. Džonas je osećao gorak ukus u ustima, ali nije prestao da čita. Polako mu se stvarala jasna slika u glavi: Pirs je tražio strasne žene, a Dženifer se povlačila u sebe. Ponovo je mogao da čuje vrisku, pretnje, očajni majčin glas. Bila je toliko očajna da više nije želela da živi kad ju je Pirs konačno napustio. Koliko je bolesna ta ljubav kad nije mogla da ga pusti uprkos takvom odbijanju! A on je rođen u tim bolesnim odnosima. Oduvek je sanjao o tome da će Deveson Hol pretvoriti u ono što je ta kuća za njega nekad bila: pravi dom. Zamislio je da tu živi sa svojim porodicom, u ljubavi i sreći. Još kao dečak maštao je o toj ogromnoj kući ispunjenoj smehom i ljubavlju. Ovoj slici nekako je pripadala i srdačna kućna pomoćnica, gospođa Roberts, kao i pas, kojeg nikada nije smeo da ima dok je bio dete. Razvukao je usne u tužan osmeh. Zaista su mu maštanja kičasta, ali to nije razlog zašto je ovde. Zar nije želeo da sredi kuću da bi se oženio i osnovao porodicu? Smrt njegovog oca bio je znak da treba počne da ispunjava svoje planove. Džonasu je tradicija bila veoma važna. Bili su mu potrebni naslednici, koji će ostvariti njegovu viziju i nastaviti porodičnu tradiciju.

~ 43 ~


Knjige.Club Kad je pročitao majčine zapise, osetio je prazninu i bespomoćnost, kao nekad. Majci on nije bio važan. I nije mogao da joj pomogne. Zašto je mislio da može da promeni prošlost? - Džonase? - tek kad ga je Ravena nežno dotaknula, primetio je da mu je knjiga ispala iz ruku. Posmatrao je njene ruke, grube od posla, a opet prijatno tople i čvrste. Božanstveno je mirisala. - Da li je sve u redu? Nije progovorio ni reč. Šta je trebalo da kaže? Da je on, Džonas Deveson, uspešni biznismen, kojem svi zavide, zapravo prazna ljuštura? Bolne reči njegove majke pogodile su ga u srce, jer stare rane nisu zalečene. Osećao se krivim za njenu smrt. Sposoban je da vodi posao, ali je nju izneverio. - Džonase! Podigao je glavu da je pogleda. - Šta je bilo? - Ništa, samo sam listao staru knjigu. - Izgledate kao da vas je pogodilo. - Ovo je dnevnik moje majke. Piše o Pirsu i njegovim vanbračnim aferama. Nije lektira koju bih vam preporučio. - Razumem! - i zaista ga je razumela, njen pogled bio je ispunjen saosećanjem. Saosećanjem prema njemu! Nije to mogao da dozvoli. On, koji je stvoren da osvoji svet, on, čije je ime sinonim za uspeh. Njemu ne treba njeno saosećanje. Gnev je tinjao u njemu. Posmatrao ju je i taj gnev je izbledeo pred čežnjom. Impulsivno je stisnuo Ravenu kolenima. - Mislim da je bolje da odem - promucala je. - Zar ne treba da brinete o meni? Razrogačila je oči. - Ne znam kako... - Ja znam - nežno joj je podigao bradu osetivši da je krv jurnula Raveninim venama. Da, to je želeo. Ne brigu ili ~ 44 ~


Knjige.Club saosećanje, nego nešto mnogo jednostavnije. On se tako bolje oseća. Njene usne bile su meke kao svila, jednostavno savršene. Privukao je njeno drhtavo telo među svoja bedra. U njemu je raslo uzbuđenje. Potrebna mi je, pomislio je. I to odmah.

~ 45 ~


Knjige.Club

6. Ravena nije znala gde joj je glava kad ju je Džonas privukao sebi. Ali ni čvrst pritisak njegovih butina ni ruku oko njenog struka nisu je naveli na to da se otrgne. Činjenica je da joj nikada ne bi naudio uprkos tome što je jači i što očigledno čezne za njom. Osećaj joj je govorio da je sigurna u njegovim rukama. Ali da li je želela sigurnost? Možda je reagovala na nagomilane emocije. Možda je morala da se raduje životu, jer je jedva izbegla smrt. U svakom slučaju, osećala se neverovatno živom u Džonasovim rukama. Zarila je nokte u njegovu košulju osetivši čvrsto, toplo telo i strasno mu je odgovorila na poljubac. Bilo je kao u njenom snu. Dok ju je ljubio, Džonas je zavukao ruke u njene pantalone i, čvrsto stisnuvši njenu zadnjicu, povukao ju je na sebe. Uzdahnula je kad je osetila koliko je želi. Premišljala se samo sekundu, pa ga je zagrlila i privila se uz njega. Preplavili su je talasi požude. - Uradi to još jednom - čula je Džonasov glas. Poslušala ga je. Želela je ovog čoveka, kao da joj život od toga zavisi. Zatvorila je oči drhteći od požude. Bilo je divno osetiti njegovu blizinu, udisati njegov miris... Nestrpljivo je pokidala dugmad s njegove košulje u želji da mu dodirne kožu. - Da, oslobodi me - jedva je odvojio usne od njenih da bi to izgovorio. Džonas je zbacio košulju sa sebe na pod. Konačno! Ravena je položila dlanove na njegove široke grudi da oseti konture moćnih mišića i da dotakne svaki centimetar preplanule kože. Osetila je jači pritisak Džonasovog tela shvativši da su završili na debelom persijskom tepihu. Otkopčao joj je pantalone svukavši ih zajedno s gaćicama.

~ 46 ~


Knjige.Club Džonasove oči sijale su kao srebro. Pogled mu je bio pun požude. Gledao ju je kao da je jedina žena na svetu, kao da bi umro ako ne bi bila njegova. Ravena je uživala. - Džonase, dođi - pružila mu je ruku, ali on ju je kratko poljubio i okrenuo se. Želela je da protestuje, ali je videla da je izvadio malo pakovanje iz akten-tašne. Očarano je pratila njegove pokrete, potom je osetila pritisak njegovog vrelog tela na svom. Ravena se drhtavo prislonila uz njega osetivši među bedrima da je tvrd i vreo. Zagrlila ga je. - Molim te - prošaputala je. Želela ga je, bio joj je potreban. Snažnim pokretom zario se duboko u nju. Bilo je savršeno biti jedno s njim. Mislila je da je na nebu. Svukao joj je majicu. Toplim usnama i jezikom mazio je čvrste bradavice njenih grudi, lizao ih je i sisao da je pomislila da će eksplodirati. Sledeći udar, jači i dublji, bio je dovoljan da dosegne vrhunac. Ispunjenje, koje joj je Džonas poklonio, nije bilo u kratkim intervalima, nego u jednom snažnom udaru i zahvatilo je celo Ravenino telo. Vrištala je njegovo ime, omamljena osećajem koji nikada ranije nije doživela. Izgovorio je njeno ime tako uzbuđeno da su je prožimali žmarci. Kad je podigla kapke, pogledala ga je pravo u oči. Da li će ikada zaboraviti ovaj pogled? Ili ju je obeležio za celi život? Džonas je ponovo polako počeo da se kreće u njoj i desilo se ono što je Ravena mislila da je nemoguće: po njenom telu razlila se vrela požuda. Uzbuđivao ju je Džonasov pogled, ritam njegovog tela i još nešto veće, značajnije, nešto što je povezano sa osećanjima. Rukama ga je jače privukla sebi. - Ravena! - uzdahnuo je. Osetila je udarac i vrelo pulsiranje njegove strasti. Već se tresla od nadolazećeg klimaksa. Ovoga puta zajedno su to doživeli dok su se gledali u oči.

~ 47 ~


Knjige.Club Dahćući i uzdišući, tresući se i podrhtavajući, uživali su u divljoj ekstazi dok se talasi strasti nisu počeli povlačiti. Džonas ni tada nije skrenuo pogled s nje, a ona ga je i dalje čvrsto držala. - Težak sam - glas mu više nije bio strog, nego zavodljivo nežan. - Znam - privukla ga je na sebe. Činilo joj se da je čitavog života ovo čekala. Dosad je ostvarila tek jednu vezu, ali s tim finim mladićem nikada se nije osećala ovako potpunom kao sa Džonasom. Osećala se kao da je konačno kod kuće. Duboko je udahnula njegov miris i nije prime tila da joj suze teku niz obraze dok ga je čvrsto grlila. Nosio ju je niza stepenice, a ona ga je nežno i umorno grlila. Za ženu njene visine bila je neverovatno laka. Krenuo je u svoju spavaću sobu, ona se nije bunila. Znao je da nije glumila pospanost. Video je njen sluđeni pogled kad ju je pretresao vrhunac. Seks nikada nije bio toliko dobar kao s njom. Činilo se da je njena strast promenila nešto u njemu, kao da je učinila drugačijim. Držao ju je čvrsto u rukama. Da li će svaki put biti tako s njom? Fascinirao ga je njen temperament. Da je znao da je seks s njom takav, potrudio bi se posle prvog poljupca u Parizu. Seks. Divlja strast, koja nije ostavljala mesta sažaljenju. Pažljivo ju je spustio na veliki krevet. Izgledala je divno. Pogled na nju u Džonasu je budio toplinu i želju da je zaštiti. Pružio je ruku da je pomiluje. Stani! Ono što osećao prema njoj nema veze s pravim osećanjima. Nikada nije razvio dublje emocije prema nekoj ljubavnici, pa neće ni sada. Pogotovo ne prema njoj. Njegova osećanja rezervisana su za ženu kojom će se jednoga dana oženiti. Biće majka njegove dece, ljubazna domaćica i verna saputnica. Zbunjeno je počešao čelo. Slika savršene buduće supruge više mu nije bila zanimljiva. Ponovo je pogledao Ravenu.

~ 48 ~


Knjige.Club Ne! To je bio seks, ništa drugo. On neće dozvoliti da mu ona pomrsi planove. Roditeljima je služio kao moneta za potkusurivanje. Svi su od njega želeli sve što je mogao da pruži. Samo ne njega. Tako je i sam morao da nauči da uzima. Pogled mu je odlutao do Raveninih nagih bedara. Prstima je ostavio tragove na njenoj koži, tamo gde ju je jače stiskao u trenucima strasti. Bio je savladan osećanjima kad su zajedno doživeli vrhunac, kao i nežnošću Raveninog pogleda kad ga je zagrlila i privila se uz njega. Nikada se nije osećao bolje nego tada, u njenim rukama. Tiho se zavukao u krevet pored nje pazeći da je ne probudi. Zagrlio ju je. Bilo mu je vruće od požude, ali nije je uznemirio. U jednom trenutku osetio je da se probudila. Uzdahnula je i privila se jače uz njega. Počeo je dublje da diše, čula su mu se izoštrila. Ravena ga je pospano pogledala. Njen blistavi osmeh odlomio je još jedan komad zida, koji je Džonas izgradio oko sebe. Duboko u njemu probudilo se nešto što nije znao kako da protumači. - Hvala - prošaputala je. Da li mu se ikada neka ljubavnica zahvalila? A pritom se nije baš najnežnije ponašao prema njoj. - Da li si dobro? - upitao je postiđeno. - Dobro? Fantastično se osećam - pocrvenela je. Žena koja crveni i zahvaljuje mu se iako se on ponašao kao divljak? - Dakle, nisam te povredio? - Ne, bilo mi je lepo. A tebi? - njen glas je izazvao prijatno komešanje u njegovom stomaku. - I meni. Veoma lepo. Ali trebalo je da budem nežniji pomilovao ju je po bokovima. - Ah, to je u redu - rekla je. - Lako dobijem masnice, ali me ne boli. Trebalo je da ustane i ode, ali nije mogao. Nežno je milovao njen bok. Ravena je zadržala dah.

~ 49 ~


Knjige.Club - Pa, kad je tako, onda ćemo ponoviti - primetio je iskru sreće u njenim očima. - Džonase Devesone, nije ti loša ideja - zavodljivo se nasmejala dodirnuvši prstom njegovu bradu. Okrenuo ju je na leđa i uhvatio za zglobove. Kad je pokušala da protestuje, poljubio ju je. - Ravena, ovoga puta ću ti posvetiti mnogo vremena - počeo je lagano da je ljubi po vratu i grudima. Ukus njene svilene kože i njeni zadovoljni uzdasi bili su dovoljni da poludi od požude. - Ne znam koliko ću moći da čekam - prošaputala je. Sjaj u njenim očima otkrivao je koliko je uživala. Ponovo se probudio čudan osećaj u Džonasovim grudima. Sa ovom ženom želeo je više od seksa. Ravena se probudila u Džonasovom krevetu. Zadovoljno se okrenula na stranu pruživši ruke prema njemu. Već ju je bolelo koliko joj je nedostajao. Nije sebe smatrala nezasitom, a ipak ju je ponešto naučio u proteklim satima: da ima erogene zone, kojih dosad nije bila svesna, da hladni Džonas uz nju može da izgubi kontrolu, da je slaba na njegove srebrnosive oči, široka ramena i vešte prste. Slaba sam na Džonasa Devesona. On nije njen ljuti protivnik, kako ga je dosad videla. Ni njemu nije bilo lako u životu. Jedva je školu završio i već je morao da zarađuje za porodicu. Nikakvo čudo što nije imao vremena za Pirsa i Silviju, koji su živeli od njegovog teško zarađenog novca. Seks s njim bio je savršen, osećala se kao da s njim deli sve. Bilo je neverovatno, nezamislivo lepo. Doživela je vatromet strasti. Pogledala je u vrata, vratiće se svakog trenutka. Među njima je sad sve drugačije i moraće da razmisle o tome kako će dalje. Razumela ga je bolje sada kad je poznavala njegovu prošlost. Odjednom je osetila neverovatan gnev prema Pirsu. Bio je dobar prema Silviji, zbog čega mu je Ravena bila zahvalna, ali da sopstvenog sina tako zapostavlja! Džonas je sigurno bio veoma usamljeno dete. ~ 50 ~


Knjige.Club Ravena je shvatala da Džonasa i nju čeka dug put. Ukradeni novac bio je nepremostiva prepreka među njima. Istinu nije smela da mu kaže, jer bi rizikovala da Džonas iskali bes na njenoj majci. Nadala se da bi možda mogla sve da mu objasni. Iza fasade strogog biznismena krio se muškarac, koga je ona želela bolje da upozna. Kroz vrata od kupatila čula je mobilni telefon u sobi. Potrčala je tamo. - Ravena? - Mama? Šta se desilo? Da li si dobro? - Dobro sam, ali kako si ti? Šta ti je uradio taj čovek? Ravena se šokirala. - Koji čovek? Ah Ravena, dakle, istina je. Čujem ti po glasu. - Šta je istina? O čemu pričaš? - Nemoj da glumiš, draga. Znam da si kod Džonasa Devesona, videla sam vašu fotografiju u novinama. Bili ste zajedno u kupovini. - Oh - Ravena je sela na krevet. Taj prokleti reporter! - To znači da si njegova tajna ljubavnica i da se krijete Silvija je zvučala uspaničeno. - Reci da to nije istina. Nisi valjda toliko glupa. Ravena je ćutala zato što nije znala šta da odgovori. - Ravena? Da li te je povredio? - Naravno da nije. Nemoj se uzrujavati, mama. Nema razloga za brigu. - Molim?! Baš si naivna kad je o muškarcima reč! Na slici te gleda kao da će te progutati. Ravena - nastavila je Silvija ozbiljno. - Reci mi da nisi nasela na njegove laži. - Džonas nije lažov. - Znači, jesi. - Mama! Dvadeset četiri su mi godine, nisam više devojčica. Džonas mi ništa nije uradio - s obzirom na to da je mama histerično reagovala na beznačajnu fotografiju u novinama, nije

~ 51 ~


Knjige.Club bilo pravo vreme za bilo kakvo priznanje. - Ja... radim kao kućna pomoćnica kod njega. - Ali zaklela si se da nikada to nećeš raditi! To je bilo tačno, ali je majka svojim lopovlukom dovela Ravenu u situaciju da sebi ne može da priušti ponos. - Džonas planira bal u Deveson Holu, a ja radim ketering. To je dobra prilika da pokažem šta umem, a možda i odskočna daska za druge poslove. Njena majka je uzdahnula. - Obećaj mi da ćeš se držati podalje od Džonasa. On me mrzi i učinio bi sve da mi naudi. Ne znaš koliko je beskrupulozan. Mene krivi za smrt svoje majke, ali kunem ti se da nisam znala da ona još uvek nešto oseća prema Pirsu. Uvek sam je slušala kako ga kritikuje. Siroti Pirs... - Znam - Ravena je tu priču čula dovoljno puta. - Ali Džonas me nikada ne bi povredio. - Nemoj biti toliko sigurna. Kad je bio mlađi, provodio je vreme s devojkama i nije se pretvarao da mu je stalo do njih. Ne bih se iznenadila da te Džonas zavede samo zato da bi se meni osvetio - nastavila je Silvija. - Iza njegovog šarma krije se proračun. - Možda se varaš. Ipak je Pirs uništio svoju porodicu, a ne Džonas - pokajala se čim je to izgovorila. - Znam! - odgovori majka. - Žao mi je, mama. Nisam htela... - U redu je, ne treba da se izvinjavaš. Samo sam zabrinuta za tebe. Šta god da misliš da znaš o Džonasu Devesonu, ne zaboravi da je on aristokrata. Njegova žena mora da potiče iz odgovarajućih krugova, da ima pravi akcenat, izgled. Nikad nećeš biti takva. Za njega jesi i ostaćeš kćerka kućne pomoćnice, koja će ga pri tom uvek podsećati na Pirsa. Raveni se stisnulo srce kad je to čula. Naći ćeš sebi pravog, Ravena, ali to nije Džonas Deveson. Najbolje što će ti on ponuditi jeste mala afera. Najgore... pa, pogledaj ga u oči i znati ćeš šta je želja za osvetom. Ravena je progutala knedlu. Znala je o čemu Silvija priča. ~ 52 ~


Knjige.Club - Izvini, mama, moram da prekinem. Ne brini, čuvaću se. Zašto se toliko zamislila posle tog razgovora? Nije bila toliko naivna da misli da je Džonas voli. Ali bilo je nešto posebno među njima, nešto jače od predrasuda i od razuma, nešto vredno. Obukla je jedinu lepu haljinu koju je imala. Želela je da se dopadne Džonasu. Kad se Džonas vratio u spavaću sobu, Ravena je stajala pored kreveta. Da li su strasni sati s njom bili san? Pogledom je preleteo preko njenih vitkih nogu i guze u uzanoj narandžastoj haljini. Primetio je da je umesto uobičajene radne odeće obukla haljinu, koja joj je isticala struk, a duboki izrez čvrste grudi. Izgledala je seksi. Osećao se kao tinejdžer iako je upravo spavao s njom. I to ne samo jednom. Nervozno je provukao prste kroz kosu. Pokušao je da se sabere, ali je samo pogled na Ravenu bio dovoljan da misli samo na jedno: kako da je što pre odvede u krevet. - Džonase - izluđivao ga je njen glas - upravo sam htela da te potražim. - Morao sam nešto da obavim - išao je da prelista dnevnik svoje majke. - Aha - ispravila je haljinu na bokovima. Džonas je duboko udahnuo. Osećao je njen topli, uzbudljivi miris. Osećao se dobro u njenom prisustvu i to je za njega bilo novo... i zbunjujuće. - Šta si htela? - upitao je pomalo grubo. - Mislila sam... - i ona je bila nervozna - ...da treba da porazgovaramo. - Kaži. Bespomoćno ga je pogledala. - O nama - pogled joj je bio usmeren na tačku iznad njegovih ramena. Uključio mu se alarm u glavi, jer mu je postalo jasno u čemu je problem. Koristio je kondom, ali je poslednji bio probušen. - Uzimaš li tablete za kontracepciju? - Ne. ~ 53 ~


Knjige.Club - Razumem - dete nije planirao, ali bi u tom slučaju preuzeo odgovornost. - Ako rodiš... - Neće biti deteta. - Ali još uvek postoji mogućnost. Ravena je žustro odmahnula glavom. - Ne, bez brige. Želudac mu se zgrčio. Dnevnik njegove majke otkrio mu je zašto je on jedinac. Njegova majka je abortirala zato što nije želela dete sa čovekom koji ju je varao. Ovo je ostavilo veliku ranu na njegovom srcu. - Zašto? Zato što ćeš abortirati? Ravena je prebledela. - Ne! Ali poznajem svoje telo i ne treba da brineš o tome. - U redu - da li se ona pokajala? Besmislica. - Dakle, o čemu si želela da pričamo? - O nama. Mislim... - pokazala je prstom krevet - ... kako dalje? Imao je mnogo ideja u vezi s tim. Kad je pokušao da joj priđe, zauzela je stav kao da se brani. Šta očekuje od njega? Nije znao ni šta on želi od nje, ali je želeo da sazna. - Dakle, šta sad? - upita ona. - Mislim da imamo mnogo posla. - Da li je to sve? - Ne, dođavola! Najradije bih te ponovo odvukao u krevet, ali to, vidim, nije obostrano. Uznemirili su ga njeni rumeni obrazi. - Dakle, o čemu je reč? - sigurno se ne bi upuštao u diskusiju o osećanjima ako to ona želi. - Pa dobro - prkosno je prekrstila ruke preko grudi. - Tebe što se tiče, sve ostaje po starom, a s vremena na vreme uskočićemo u krevet ako je tebi do toga. - I to bi bio napredak, zar ne? Na ovu šaljivu opasku Ravena se nije osmehnula. Naprotiv, besno ga je pogledala. - Živiš u pogrešnom veku, Džonase Devesone. - Ravena, nisam te prisiljavao ni na šta. I ti si mene želela. ~ 54 ~


Knjige.Club - Tako je, ali neću raditi za tebe kao robinja i istovremeno ti biti na raspolaganju kao objekat požude. Zaslužila sam bolje. Posmatrao je njene usne, još natečene od njegovih poljubaca, rumene obraze, sjajne oči. U njima je bilo besa... i razočarenja? Još jednom je preleteo pogledom preko njenog tela i tad je shvatio o čemu je reč. Kako je mogao da bude toliko slep? Ravena je bila spremna da proda svoje telo ako će od toga imati koristi. Kao njena majka. Verovatno je mislila da je on, Pirsov sin, lak plen i da će se tako resiti dugova. Malo seksa i lopovluk je zaboravljen? Džonas se tresao od besa. Ravena je uplašeno posmatrala kako Džonasovo lice menja boju. Da li su sad ponovo neprijatelji kao u Parizu? Nešto je pogrešno uradila? Zar je muškarac s kojim je bila tako bliska samo iluzija? Je li majka bila u pravu? Nije mogla da poveruje u to. - Šta ti misliš, Ravena? - Nadala sam se da bismo mogli porazgovarati, da se bolje upoznamo i da razmislimo o tome kako da smislenije organizujemo posao. Potrebna mi je pomoć. Ako nisi primetio, moje ruke nisu nežne - bile su snažne i spretne od teškog posla u velikoj kuhinji. Nikada pre jaz među njima nije bio izraženiji. Džonas Deveson bio je oličenje bogatstva i moći, a ona... nije pripadala njegovom svetu iako se nikada nije stidela siromaštva. - Razumela si me - rekao je tiho. - Misliš da ću zbog seksa s tobom zaboraviti lopovluk? Ili si sebi postavila više ciljeve? Nadaš li se luksuznom životu uz mene? - Sve što očekujem - procedila je - jeste malo poštovanja. - Dakle, tako ti to nazivaš. Aja sam mislio da si potkupljiva. Ravena je stisnula šake. - Ti si samoživi kreten! - ni trepnuo nije dok je ona zamirala. - A ti si, tako mi boga, ista majka. Upozorio sam te: ne padam na kućne pomoćnice, što me ne sprečava da uživam u ponudi odmerio je njena gola ramena smejući se.

~ 55 ~


Knjige.Club - Ničeg više nema u ponudi - sad je sve uništio tim groznim rečima. - Ida znaš, Ravena - uneo joj se u lice - ako želiš nešto trajno, na pogrešnoj si adresi - ton mu je bio grub, a pogled hladan. Poželela je da i ona može tako da isključi osećanja. Slomio joj je srce. - Ne brini, razumem. Za jednog Devesona Ruđerova je dovoljno dobra kao ljubavnica, ali ne kao supruga. U redu je, nisam imala ozbiljne namere prema tebi. Želim muškarca koga ću poštovati. Okrenula se i napustila je prostoriju zalupivši snažno vratima.

~ 56 ~


Knjige.Club

7. Džonas je bacio fasciklu s nacrtima na sto, zavalio se i protrljao oči. Od malopređašnje scene s Ravenom nije mogao da se koncentriše. Za jednog Devesona Ruderova je dovoljno dobra kao ljubavnica, ali ne kao supruga. Njen pogled kad je to izgovorila, nije mu izlazilo iz glave. Prkosna, ponosna, tužna. Možda je reagovao previše burno. Možda? Zamalo da se poubijaju! Bilo mu je lakše da je smatra proračunatom vešticom nego da prizna... Možda ga je upravo to privuklo. Njena topla saosećajnost s njim, njenim neprijateljem, njena vesela priroda, hrabra odlučnost, s kojom je zasukala rukave i bacila se na gotovo nerešiv zadatak. Hrabrost da se brani od njega zubima, a da se pritom ne plaši posledica. Zamišljeno je odmahnuo glavom. Nešto tu nije bilo u redu. Dovoljno dobra kao ljubavnica. Osećao se bedno. Nijedna žena nije zasluživala da se neko tako ponaša prema njoj, pogotovo ona koja mu se predala s ljubavlju, dok je on skočio na nju kako kakav neandertalac. U Parizu je mislio da je ova iskrena, osećajna devojka prevarantkinja. Sada zna da nije tako. Osećao se loše, kao da ju je iskoristio. Prvi put se zapitao šta je ona mislila o Silvijinoj aferi. Sigurno je bila usamljena kad je bila tinejdžerka, usred horde neznalica, gde su je ismevali zbog siromaštva. Umesto da im zavidi što su bogati, ismevala ih je zbog površnosti. Kako je reagovala kad je njena majka ušla u vezu s Pirsom? Da li se radovala ili je užasno patila što njenu majku svi smatraju pohlepnom? Sigurno se nije bez razloga krila iza zida ponosa. Koliko je bila povređena kad joj je prebacio da je s njim spavala iz računa! Skočio je, ali je zastao kad je kroz prozor video Ravenu. ~ 57 ~


Knjige.Club Bila je udubljena u razgovor s Adamom Renšoom, pejzažnim arhitektom. Bio mu je potreban samo trenutak da shvati da je ljubomoran. Dosad mu nijedna žena nije ovoliko značila, čak ni Helena Vortington, prelepa nežna plavuša plemenitog porekla, koja mu je zapala za oko kao potencijalna buduća supruga. Ona mu nije bila dovoljno važna da ne ode u krevet s Ravenom. Ravena je prva nezamenljiva žena u njegovom životu. Ali zašto? Morao je to da sazna i da se oslobodi nje. Pogled mu je pao na list papira, koji mu je Ravena donela s kafom. Svakog dana donosila mu je listu problema u kući, ali je uvek nudila i rešenje. Imala je oko za detalje i umela je dobro da se organizuje, a to su osobine koje joj nikada ne bi pripisao. Ali sad će biti korisne da je drži podalje od bašte, a bliže sebi. - Kiseljak, krasuljica, salvija, komorač - Adam Renšo se nasmejao. - Na vašoj listi vidim bar stotinu lekovitih biljaka. - Previše? - oduševljena time što je smela da mu iznese svoje predloge, Ravena je čak zaboravila da je ljuta na Džonasa. Oduvek je sanjala o bašti punoj začinskog bilja, povrća i voća. Maštala je o šetnji među stablima jabuka. - Nije previše. Drago mi je što ste toliko oduševljeni - Adam se nagnuo prema njoj. - Ovaj koncept moram da iznesem gospodinu Devesonu. - Čujem li svoje ime? Ravena se naježila od tog zvonkog muškog glasa, koji je pre nekoliko dana bio hladan i surov. Da li je Džonas posmatra tako bledo i čak ignoriše kao jutros kad mu je donela kafu? Primakla se Adamu, na šta je Džonas suzio pogled. Nek misli šta hoće. - Da, tako je. Ravena i ja smo planirali baštu sa začinskim biljem i dovde smo stigli - Adamove tople smeđe oči pogledale su je oduševljeno.

~ 58 ~


Knjige.Club - Veoma dobro, onda mogu da vam je ukradem. Ravena, moramo da popričamo. Da li je ovo bila molba ili naredba? Klimnula je glavom, ali se prvo srdačno pozdravila sa Adamom Renšoom. - Vas dvoje se lepo slažete - Džonas ju je zadržao pred vratima. - Adam je veoma ljubazan - njen puls je ostao miran dok je Džonasov divljao. - Imate zajednička interesovanja? - Zašto pitaš? - brecnula se. - Ne zanima te moj privatni život. Sve što tebe interesuje jesu moji kvaliteti kućne pomoćnice i to kakva sam u krevetu. - To sam zaslužio. - Šta hoćeš, Džonase? Bila je umorna. Posla je bilo preko glave, a od razmišljanja o Džonasu nije mogla da spava. - Dođi - odveo ju je u spavaću sobu. Sela je na stolicu ispred pisaćeg stola ne pogledavši tepih na kojem se nedavno odigrala uzbudljiva ljubavna scena. - Oprosti mi. To je bilo poslednje što je očekivala da će čuti. Iznenađeno je podigla glavu. - Molim? - Ne umem da tražim oproštaj, ali žao mi je zbog onoga što sam rekao i uradio. - Zašto ti je žao? - Nije mi žao što sam spavao s tobom - zavodljivo se nasmejao. - Ali mi je žao što sam izgovorio reči koje su te povredile. - Znači li to da ne misliš više da sam seksom želela da otplatim dugove? - To znači da te ne poznajem dovoljno da bih mogao da sudim.

~ 59 ~


Knjige.Club Nije to bilo ono što je želela da čuje, ali bilo je nešto. Uostalom, mogla je samo da se nada da će je Džonas bolje proceniti. Nije se pomerila. - Trebalo je da te saslušam. Pre svega zato što si... bila tako osećajna - sigurno mu je teško palo da to izgovori. Na njegovom licu nije bilo ni besa ni požude, samo nesigurnost. U tom momentu opet je iza čelične fasade videla ogoljenog muškarca. - Da, pa? - nije znala sme li da mu veruje. Reči više nisu imale težinu, računala su se samo dela. - Doneo sam odluku. Sada, pomislila je, sada će mi reći. - Zaposliću dodatno osoblje. Ne samo radnike u bašti, nego i ljude koji će ti pomoći u kući. - Ali rekao si... - Da ćeš sve sama uraditi, znam. To je besmislica. Ravena nije verovala svojim ušima. - Jesi li dobro? Suvo se nasmejao. - I mislio sam da nećeš reći hvala. Nećeš mi dozvoliti da se lako izvučem, zar ne? Ona njega da pusti da se izvuče? Pa on je gazda. Zbunjeno je posmatrala kako mu se širi osmeh na licu. - A šta je sa mnom? Hoćeš li me isporučiti policiji? Uozbiljio se. - Ne, zasad ne. Ostaćeš moja kućna pomoćnica. Zasad. - Samo se nadam da ćemo u budućnosti biti civilizovani jedno prema drugom. - Ako pod civilizovanim povremeni seks...

ponašanjem

Ućutkao ju je energičnim pokretom. - Ne moram da kupujem žene, Ravena. ~ 60 ~

podrazumevaš


Knjige.Club Pocrvenela je. Bilo je dovoljno samo jednom da ode s njom u krevet da bi zadovoljio radoznalost. Duboko je udahnuo. - Hajde da razumno razgovaramo. Ovako više neće moći. Verovala ili ne, obično nisam sklon izlivima besa. Verovala mu je. Dobro se informisala o čoveku koji je držao njenu sudbinu u rukama. Nije bio poznat kao najpoželjniji neženja, nego kao veoma inteligentan i miran čovek koji sve detaljno planira. Podjednako su ga poštovali i saradnici i konkurenti, hvalili su njegovu velikodušnost i preduzimački duh, ali niko nije spominjao njegov nekontrolisani bes. - Onda ćemo se od sada ponašati kao šef i zaposleni predložila je. Da li je to moguće posle svega što se desilo? - Tako bi trebalo - klimnuo je glavom. - Ostalo zaboravimo. - U redu - bilo je to najsigurnije rešenje. Nema više divlje strasti. Trebalo bi da je srećna, a ne da se oseća kao da joj je izmaklo tlo pod nogama. - Hvala, Ravena - i kratak pogled bio je dovoljan da joj srce ubrza. - Mogu li te zamoliti da ovo pogledaš? - Šta je to? - nagnula se oklevajući i pazeći da drži odstojanje od njegovih širokih ramena. - Nekako mi se ne dopadaju ovi nacrti za Deveson Hol. Šta ti misliš? Tamne boje, tmuran dekor, antički nameštaj... Izgledalo je kao muzej. - Zašto mene pitaš? Ja sam samo kućna pomoćnica. - Poznaješ kuću bolje od bilo koga, osim mene, naravno. A imaš smisla za detalje. Mislio sam da ćeš ponuditi neku ideju. Druge žene bi ovo zabavljalo. - Ja nisam kao druge žene. - odgovorila je. - Tako je. One bi pobegle vrišteći kad bi videle u kakvom je stanju kuća. Ti nisi. Daskama si zakovala polomljene prozore, osušila stare knjige i zatražila pomoć zanatlija - posle kraće pauze dodao je: - Otkrila si se, Ravena. ~ 61 ~


Knjige.Club Šokirala se. Šta to znači? - Pokazala si se kao angažovana, odgovorna žena. Rado bih radio s tobom. Ako ostavimo međusobne razlike po strani, bićemo dobar tim. Naravno, ovaj dodatni rad odbio bih od duga. Raveni je laknulo što je njena majka sigurna. - Kako da kažem ne? Ali nemoj se žaliti ako ti se to odbije o glavu. Nisam dizajner enterijera. - Ne brini, samo želim da čujem drugo mišljenje. Šta misliš, na primer, o ovoj radnoj sobi? Prigušena boja mahovine, tamno drvo, starinske lampe... klaustrofobično. - Želiš li da čuješ moje iskreno mišljenje? - Nikada nisam imao problem sa iskrenošću. - Izgleda mi kao kulisa filma za Dikensov roman. Kao radna soba nekog plemića od pre dva veka. Džonas je klimnuo glavom, - zato mislim. U takvoj atmosferi ne mogu da radim. - A šta se tebi dopada? - upitala je radoznalo. - Volim svetlost i svežinu. Potrebna mi je udobna stolica, kao i sto koji nije previše nizak. - Onda ćemo restaurirati ovaj - predložila je. - Star je, ali je lep. - Biće urađeno. Još nešto? - Koja ti je omiljena boja? - njegov osmeh ju je slomio, probudio je sećanja na intimne momente. - Svetla zlatnosmeđa - odgovorio je, a oči su mu potamnele. Boja dobrog starog serija. Osetila je topli dah na svom licu i njeno telo je reagovalo. Žustro se izmaknula od njega. Koga zmija ujede i guštera se plaši. Džonas sigurno nije mislio na boju njenih očiju. - Reci dizajneru da želiš zidove u svetlozlatnom tonu. - Dobro. A stolice? Znam za mladog nemačkog dizajnera koji pravi ergonomske kancelarijske stolice u minimalističkom stilu. Da li to ide uz stare „česterton“ stolice? ~ 62 ~


Knjige.Club - Najbolje pitaj dizajnera. Daj mi olovku i papir, napraviću spisak. Ravena je obukla jaknu pa je izašla na svež vazduh. Iako je navikla na to da radi po celi dan u Deveson Holu, mirni jutarnji sati bili su joj najdraži. Prvi sunčevi zraci obasjali su kuću debelih crvenkastih zidova, s novim krovom. Pošla je prema štalama. Kad bi mogla da prestane da misli na Džonasa! Iako je nekoliko dana u nedelji provodio u Londonu, bio je sveprisutan. Kad nije bio tu, stalno ju je zvao da se raspita o napretku radova. I svaki put se Ravena radovala njegovom toplom, dubokom glasu. Otkad joj se izvinio, svakodnevica je bila prijatna. Zar nije glupo to što je njenom srcu priraslo mesto, koje će morati da napusti kad otplati dugove? Ili što toliko uživa u Džonasovom društvu? Bio je strpljiv, fleksibilan i pun razumevanja. I veoma zahvalan kad ga je savetovala u vezi sa uređenjem prostorija. Ovo poslednje posebno joj se dopalo. Bio je dobar osećaj učestvovati u stvaranju novog izgleda kuće. Džonas nije pokušavao da je dodirne, uvek je bio na odstojanju. Strasni sati, koje su proveli zajedno, Raveni su se činili kao davnašnji san. Ali njeno telo nije zaboravilo vrući seks. Tresla se od uzbuđenja u Džonasovoj blizini ili kad bi osetila njegov miris u prostoriji. Ponekad joj se učinilo da u njegovim sivim očima vidi vatru požude. Zabranjena osećanja ključala su u njoj. Otkad ju je zamolio za oproštaj, od osvetoljubivog grubijana postao je drag čovek. Ubrzala je korak pa je zastala kad je čula zvukove iz štale. Dok je Silvija radila u Deveson Holu, štale su bile prazne. Džonas je spomenuo da ponovo želi da ima životinje i Ravena je želela da vidi konje koje je kupio. Tiho se primakla otvorenim vratima. - Mir, momče, mir, tako je - čula je Džonasov glas. - Da, lepi moj - milovao je predivnog pastuva. ~ 63 ~


Knjige.Club Nadala se da je prebolela Džonasa, ali srce joj je govorilo nešto drugo. Kada će prestati ovo ludilo? Bacila je pogled u štalu. Stajao je u debelim kožnim čizmama, starim farmerkama i crnoj majici, koja je isticala njegov široki grudni koš. Crna kosa bila mu je zamršena, a koža preplanula. Bio je slika i prilika srećnog čoveka. Ravena ga nikada nije videla takvog. A razlog? Konj koji ga je dodirivao njuškom dok ga je Džonas timario. Smeđi labrador skakao je oko njih mašući repom. - Oprez! - reče Ravena kada je pas pokušao da preskoči ogradu. Čovek, pas i konj okrenuli su se prema njoj. - On ima samo tri noge - reče Džonas. Ravena je prišla pomazila labradora, koji joj je prišao liznuvši njenu ruku. - Timoti, ovamo! - Džonas joj je prišao. - Izvini, on je maza. - Nema problema, volim pse - nasmejala se. - Vidim. Srce joj je stalo kad ju je Džonas pogledao. - Pazi! - uzviknula je, ali bilo je prekasno. Konj je ćušnuo u leđa Džonasa, koji se sapleo i pao je. Gledala ga je smejući se. - Hektor ne voli da bude zapostavljen. - Hektor? Džonas ju je uhvatio za ruku i zajedno su pomilovali konja. Stajali su veoma blizu jedno drugom. - Da vas upoznam, ovo je Hektor - potapšao je konja, a ovaj je prijateljski zarzao. - Timotija poznaješ. Ravena je razgledala štalu. - Da li su ovo životinje koje su dovedene juče? - Da, pripadaju komšinici. Morala je negde da smesti Hektora zato što joj se štala zapalila, a gde je Hektor tu je i Timoti. - Hoćeš li kupiti konje zajahanje? - Kasnije. Sad je Hektoru potreban smeštaj. Zar ne, staro momče? Znam ga od ranije. Komšinica Vivijen spasla ga je klanice ~ 64 ~


Knjige.Club kad sam bio dete. Ona ima azil za neželjene četvoronožne ljubimce. Magarci, koze, poniji, pas s tri noge ijedan slepi konj. - On je slep? - Da, ali Timoti ga vodi - pomazio je psa, pa je ponovo uzeo češagiju. - Kad sam bio mali, često sam odlazio kod Vivijen. Naučila me je da jašem, a ja sam njoj pomagao na imanju. Tada je Hektor bio mlad pastuv. Ovo je drugi put da ga Ravena vidi potpuno opuštenog. Pre toga bio je takav onog poslepodneva posle vrele ljubavne igre. Pomislivši na to, pocrvenela je, pa se sagnula da pomazi psa. Džonas je nastavio da priča: - Moja majka nije jahala, a Pirs je radije provodio vreme u gradu. Kad je bio ovde, imao je pametnija posla nego mene da uči da jašem. - Da li ste imali konje? - Ne, moja mama nije volela životinje, a Pirs... - slegnuo je ramenima. Pirsu sin nikada nije bio na prvom mestu. Primetio je da Ravena gleda konja. - Voliš li konje? - Zapravo, ne znam. - Dođi da se bolje upoznamo. Oklevala je, ali je prišla. Džonas je bio srećan, jer mu je verovala. - Evo - dao joj je kocku šećera, stao je iza nje i uhvatio ju je za ruku. Kad je konj radoznao onjušio njene prste, ustuknula je, pa je Džonas osetio njene obline pod debelom jaknom. - Ne plaši se, Hektor ne ujeda. - Baš je ogroman - njena kosa golicala je Džonasovu bradu, a tako je lepo mirisala... Užasno mu je nedostajala. Svakoga dana borio se protiv neverovatne želje da pomiluje Ravenu, da je poljubi, da je voli. - Dobar momak - pohvalila je Hektora kad je uzeo kocku šećera iz njene ruke. - Da li si video, Džonase?

~ 65 ~


Knjige.Club Njen nežni glas i topli pritisak njenog tela stavili su njegove dobre namere na probu. - Možeš da ga timariš. - Pokaži mi kako treba. - Rado - najbolja bi bilo da stavi ruku na Ravenin struk i da ga zajedno s njom timari. - Ne brini, Hektor ti neće ništa. On je džentlmen. - Ti paziš na mene, zar ne? Prkosna Ravena želi da je on štiti? - Da li si provodio mnogo vremena s komšinicom? - upitala je dok su zajedno timarili konja. - Koliko sam mogao. Kod nje se uvek nešto dešavalo. - A kod vas nije? Sećam se velikog broja osoblja i dostavljača. - Ja nisam imao posla s tim. Nažalost. Mrzeo je ta pravila. - Kući su potrebni ljudi, koji joj daju život. Kod nas su se održavale ekskluzivne večere i dečaci nisu imali pristup. - Zvuči kao da si bio isključen. Okrenula se, pa je njena obla guza bila tik uz njegove bokove. - U kuhinji i kod Vivijen uvek sam bio dobrodošao. - Pa ipak, bio si usamljen. - Nimalo usamljeniji nego drugi. Još uvek te vidim kako se kriješ iza štala i plačeš zato što ti je divljakuša po imenu Pamela pravila pakao od života. - Sećaš se toga? - Da. Iznenađeno se okrenula prema njemu. Lica su im bila sasvim blizu. Osetila je toplinu njegovog tela i njegov ubrzan puls. Srce joj je tuklo jače, a koža je bridela od očekivanja. Samo mali pokret glavom, lagano podizanje brade i poljubili bi se. Napeto je zadržala dah, ali ništa se nije desilo. Odmaknuo se od nje. Šta se desilo? Da li je ovu tenziju ona umislila? Zbunjeno je pokušavala da se koncentriše na je njegov razgovor. - Ovde si bio kod kuće. Tvoja porodica je ovde generacijama živela. Ti pripadaš ovde, ja ne.

~ 66 ~


Knjige.Club - Nisi bila sama, Ravena. Imala si majku, bile ste bliske. Zato ne mogu da se oslobodim utiska da je i ona umešana u prevaru. Poželela je da se pobuni, ali je on odmahnuo rukom. - Nije važno, ne moraš da mi otkrivaš tajne. Mislim, tvoja majka je uvek bila uz tebe. Ona te voli. Toliko srećna nisu sva deca. On nije spadao u tu kategoriju srećne dece. - Koje bio uz tebe? - upitala je tiho. Bilo joj je jasno šta je nedostajalo u njegovoj porodici: ljubav i briga. - Bio sam sâm - odgovorio je ponosno. U njemu se krilo mnogo toga. Bio je to čovek koji je izgubio kontrolu u njenim rukama i strasno ju je voleo. Želela je ponovo takvu blizinu. Želela je... Ali nije bila reč o tome šta ona želi. - I to ti je bilo dovoljno? - odjednom je shvatila zašto je bio tako arogantan, tako zatvoren u pokušaju da sve uradi ispravno. Bila je to strategija protiv samoće, koju je razvio kao dečak. - Meni je uvek bilo bolje nego drugima. Imao sam krov nad glavom, odlično obrazovanje - ne usuđuj se da me sažaljevaš, govorio je njegov pogled. I znao sam da će Deveson Hol jednoga dana biti moj, pa ću sve uraditi kako treba. - Kako treba? - Da - oči su mu se caklile. - Dok sam bio dete, imao sam mnogo vremena za sanjarenje. Danima sam išao kroz kuću i kovao planove o tome kako bi mogla da izgleda. - Zato nadgledaš radove. - Kad se sve završi, organizovaću veliki bal. To je porodična tradicija, koja je u međuvremenu nestala, ali bih voleo da je oživim. I želim da mi pomogneš, Ravena. Bila je prijatno iznenađena, a onda se setila da ona ovde radi kao kućna pomoćnica. - Da, naravno. Pobrinuću se za posluženje. Klimnuo je glavom. - Dotad imamo mnogo posla, ali uspećemo. ~ 67 ~


Knjige.Club Dopalo joj se što je rekao mi. Dobro su radili zajedno, verovatno zato što su oboje pazili da ne pređu granicu. - Ali ti nećeš biti iza kulisa. I ti ćeš slaviti, zaslužila si to. Njegove reči probudile su nadu u Raveni. Da li je spreman da joj oprosti? Hoće li posle tog bala biti slobodna? - Prihvataš li? - upitao je Džonas pun iščekivanja. - Naravno! Svakako ću biti tu kad budeš slavio ispunjenje svojih snova. - Ne sasvim. Ovo je tek početak. - A šta onda? - Kao dete, voleo sam ovu kuću, ali to nije bio dom. A želim dom. Ne stan u Londonu ili u Njujorku, nego na toplom, srdačnom mestu - zavukao je ruke u džepove i nastavio: - Želim porodicu. Ženu, koja voli ovu kuću koliko i mene. Decu, koja će uneti život u ovo mesto. Labrador ga je gurkao njuškom. - I gomilu kućnih ljubimaca. Od Deveson Hola napraviću pravi dom. Ravena je pomazila Hektorovu grivu. Dom. Deca. Naravno. Zašto bi inače renovirao Deveson Hol? Sigurno ne zato da bi živeo tu sam. Deca... U stomaku je imala osećaj kao da se vozila na rolerkosteru. Smešila se slušajući njegove planove za Deveson Hol i potajno je maštala da i ona bude deo toga. Delićem srca nadala se da bi mogli da zaborave međusobne razlike i da opet pokušaju. A sad je govorio o deci. Nevoljno je pritisnula dlanom svoj stomak, u kojem nikada neće nastati novi život. Prošle godine, kad joj je dijagnostikovan rak, terapija, koja joj je spasla život, onesposobila ju je da rađa. A oduvek je priželjkivala decu. Posle svega što ju je snašlo bila je zahvalna što je živa. Ali čemu tugovanje ako ništa ne može da promeni? Osetila je bolnu prazninu u utrobi. ~ 68 ~


Knjige.Club Suludo je što se uopšte nada da će ona i Džonas biti par! Sve je govorilo protiv toga. Priča o Pirsu i Silviji. Ukradeni novac. Ravenin socijalni status, daleko ispod Džonasovog. A nije mogla ni da mu podari dete. Ona je jaka, pristojna žena, koja je zaslužila da bude voljena. Samo ne može... Suze su joj gorele u očima, ali ih je potisnula. Tokom čitave terapije nije plakala i sigurno neće ni sada. Mirno je izašla ostavivši Džonasa da sanja o budućnosti.

~ 69 ~


Knjige.Club

8. Džonas je vozio ulicama grada. Pažnja mu je bila usmerena na Ravenu, koja je ćutke sedela pored njega. Poslednjih nedelja veoma se promenila. Zajedno su dobro radili, ali nekako kao da je bila odsutna. Možda zato što joj nije rekao koliko će još raditi s njim. Svota ukradenog novca jeste velika, ali je zato uložila mnogo muke i rada u Deveson Hol. Bez nje ne bi mogao da se održi bal sledeće nedelje. Naravno, želela je da zna kada će je osloboditi obaveza, ali on namerno nije spominjao tu temu. Nije mogao da zamisli bal bez nje i to ga je zbunjivalo. Niko nije nezamenjiv. Niko, osim žene kojom će se oženiti kada se završi renoviranje kuće. Dve godine pažljivo je osmatrao, a onda se usmerio na Helenu Vortington. Lepa Helena, rođena i odrasla na velikom imanju svoje porodice, sad je radila u galeriji u Londonu. Bila je odličan izbor za suprugu i majku njegove dece. Bal mu je nudio priliku da je posmatra u svom kućnom okruženju. Želeo je da bude siguran pre nego što načini sledeći korak. Izašli su nekoliko puta zajedno i Helena je definitivno bila zainteresovana. Osećao je da je Ravena sve više uznemirena. Moraće da razgovara s njom o budućnosti. Mogao je da joj ponudi da radi u Deveson Holu kao kućna pomoćnica, za vrhunsku platu. S njenom efikasnošću i ljubavlju prema poslu, savršena je za taj posao. Ali... bivša ljubavnica kao kućna pomoćnica? Ne, to ne bi izašlo na dobro. Čak i kad bi ta epizoda bila zaboravljena. Zapravo nije prošao dan a da se nije setio svakog divnog detalja, trenutaka provedenih s Ravenom. Voleo je njenu narav, organizovanost, tvrdoglavost, njeno oko za detalje. U jednom trenutku počela je čudno da se ponaša. - Kuda moraš da ideš? - upitao je. - Možeš me ostaviti bilo gde, to je blizu. Mogla sam i vozom.

~ 70 ~


Knjige.Club Nešto nije bilo u redu s njom. Posle nekoliko nedelja u Deveson Holu vratio joj se svež, zdrav izgled. Sad je ponovo bila bleda i slaba, kao u Parizu. - Kada i gde da dođem po tebe? - Neka, vratiću se vozom. - Treba mnogo toga da obavim. Daj mi adresu, pa ću te pokupiti kad završim. Ili da te čekam? - Ne! - pokazala je kafe u blizini. - Naći ćemo se tamo, ali ako završiš ranije, nemoj me čekati. Sama ću doći. Uznemirilo ga je njeno ponašanje. Bila je užasno napeta. - U redu. Ravena je izašla iz automobila ne osvrnuvši se. Sačekao je da ona skrene iza ugla, pa je pošao pešice za njom. Ravena je izašla iz klinike i, duboko udahnuvši, osetila je miris asfalta i izduvnih gasova. Iscrpljena čekanjem rezultata testova, izašla je na ulicu. - Ravena? Podigla je glavu. Pogled joj je bio mutan od suza, ali prepoznala je Džonasa. - Šta radiš ovde? - Čekao sam te. Brižno je uzeo Ravenu pod ruku. Stigli su do restorana, u kojem se nadala da će jednom dobiti posao. Uveo ju je u elegantno nameštenu salu. Kad su seli za sto, ponudio je: - Šta ćeš popiti? - Ništa, hvala. - Za mene konjak, molim - rekao je konobaru, pa se okrenuo njoj. - Nemoj mi reći da ti ne treba piće. Zaista je jedva preživela pregled, ali sad je to, na sreću, iza nje. - Sovinjon blank, molim - srdačno se obratila mladom čoveku, koji je klimnuo glavom i pružio im menije. - Da li si dobro? - Džonas se naslonio na sto proučavajući njeno lice. ~ 71 ~


Knjige.Club - Hvala, dobro sam. Samo sam umorna - i užasno nervozna, jer je Džonas znao gde je bila. Više nije morala da ga laže. Pre nego što je pokušala da mu objasni, Džonas ju je uhvatio za ruku. To je bio prvi put da je dodirne, otkad... - Zašto mi nisi rekla da si bolesna? - upitao je. - Nisam bolesna - laknulo joj je. U prvom trenutku nije mogla da shvati dobru vest, ali sad treba da se raduje. - Zdrava sam prijalo joj je da se ponovo bezbrižno smeje. - Kakva sreća! - Džonas joj je snažno stisnuo ruku. - Kada sam te video da ulaziš... - Pratio si me? - Da, osetio sam da nešto nije u redu. Začuđeno ga je posmatrala. Džonas Deveson se brinuo za nju? Srce joj je tuklo kao ludo, ali ju je razum vratio na zemlju. Džonas i ona nikada neće biti zajedno. - Dakle, lažna uzbuna? Nemaš kancer? Nije pustio njenu ruku, osećaj je bio divan. - Nije bila lažna uzbuna. Imala sam rak, ali ga više nemam. - Ravena! - šokirano ju je pogledao. - Izlečena sam, i to već duže vreme - uveravala ga je. - Ovo danas bila je kontrola, jedna od mnogih. Samo što sam ovoga puta imala... - ućutala je zato što nije želela da prizna koliko je bila umorna i slaba proteklih nedelja. Konobar im je doneo piće, pa se udaljio, ali se na Džonasov znak vratio. Džonas je popio piće u jednom gutljaju ne skidajući pogled s Ravene. - Žao mi je, Džonase. - Pa - odmahnuo je rukom - to su divne novosti! Samo sam... ponovo ju je čvrsto uhvatio za ruku, iznenađen što si bila teško bolesna. Kad je to bilo? Ravena je oklevala. Kada bi mu sve ispričala, sigurno više ne bi želeo osvetu.

~ 72 ~


Knjige.Club - Prošle godine dijagnostifikovana mi je leukemija i morala sam odmah na lečenje. A sad sam izlečena - nasmejala se. - Kada je to tačno bilo? Oborila je pogled. - Kada smo se sreli u Parizu, upravo sam se vratila iz švajcarskog sanatorijuma, gde sam bila na lečenju. - Zašto mi nisi rekla? - O takvim stvarima ne priča se sa strancima. - Nisam za tebe stranac, Ravena - naježila se od njegovog tona. - Nisi želela da priznaš da ti je novac bio potreban? Uzdahnula je. - Tako je, Džonase - morao je jednom da sazna, a ona treba da zaštiti majku. - Ti nisi mogla da falsifikuješ potpis mog oca dok si bila na lečenju u Švajcarskoj... Džonas je bio duboko potresen ovim što je upravo saznao. Setio se kako je Ravena bila spremna da se svađa u Parizu i kako je prkosno preuzela sve dugove na sebe. A on, ponet besom na Pirsa i Silviju, odmah joj je poverovao umesto da sve to proveri. U tom slučaju primetio bi koliko je nežna i slaba. Bila je teško bolesna. Postideo se. Bio je tiranin prema bespomoćnoj ženi. - Tvoja kosa... - rekao je. - Zato je tako kratka. - Da, ali pustiću je ponovo - nasmejala se. Džonas se setio njene lepe duge kovrdžave kose kad je bila mala. - Da li ste izabrali nešto? - upitao je konobar na koga su zaboravili. - Još jedan konjak molim. Ravena, šta želiš da jedeš? Odabrala je dnevni meni. Džonas je izabrao isto. - Ti nisi uzela moj novac, zar ne? - upitao je kad su ostali sami. Kako je mogao da nasedne na tu priču? - Uzela ga je tvoja majka?

~ 73 ~


Knjige.Club - Džonase, znam da je pogrešno to što ti je uzela novac. Ni ona ni ja nismo smele to da učinimo. - Da li si znala odakle potiče novac? - Nisam, dok ti nisi došao u Pariz - slegnula je ramenima. Mama je bila očajna. Morala je da prodaje nameštaj da bi održala luksuzni stil života, na kakav je Pirs navikao - Ravena je utučeno odmahnula glavom. - Pirs joj je poklanjao skupe stvari, ali meni nije. Trebalo je da znam da njegova iznenadna velikodušnost... - Ravena, bila si bolesna! Nemoj prebacivati sebi – nežno joj je spustio prst na usne, ali je povukao ruku kad je primetio da je uzmaknula. - Ni za šta nisi kriva. - Molim te, veruj mi, moja je majka uzela novac iz nužde. Plašila se da ću se ponovo razboleti ako se ne zalečim do kraja. Džonas je klimnuo glavom. Prvi put je osetio simpatiju prema Silviji Ruđero. - Molim te, Džonase - nagnula se preko stola dodirnuvši njegovu ruku. Osetio je njen miris. - Verovatno se nadala da nećeš primetiti prevaru ili da ćeš to smatrati očitim izdatkom. - Baš je naivna - na početku karijere brojao je svaki peni dva puta. Nije mu se podrazumevalo da će novca uvek biti. Vredno je radio da bi ga imao. - Šta ćeš sad učiniti? - uplašeno je upitala Ravena. - Ništa. Popij - pružio joj je vinsku čašu, a ona je otpila gutljaj. - Ništa? Zaista? Nećeš tužiti Silviju? - Ne, prošla me je želja za osvetom. Kako da tužim majku, koja je želela da spase život svoje kćerke? - Preživela bih i bez novca. - Da? A kako? Pogledala je u čašu. - Vratila bih se u London da radim. Kuvarica sam i dobila sam posao, a onda sam saznala dijagnozu... - glas joj se utišao. Izgubila je posao zbog bolesti. - Počela bi da radiš u velikoj kuhinji odmah posle lečenja? upitao je Džonas. Sada mu je bilo jasno kroz šta je sve prošla. Teška bolest. Dugo lečenje. Briga o majci i njenoj finansijskoj situaciji. I povrh ~ 74 ~


Knjige.Club svega, svađa s besnim, osvetoljubivim idiotom. Setio se da je spavala na krevetu kad je stigao u Deveson Hol. Mislio je da je lenja, a ona je bila iscrpljena. - Tako mi je žao, Ravena - reči nisu bile dovoljne, izgovorio ih je prekasno. - Žao mi je zbog svega što sam ti uradio. Nisam smeo tako da se ponašam. - Nisi znao - slabašno se nasmejala. - Morao sam nekako da saznam. Molim te, oprosti mi, Ravena. - U redu je - pogledala je preko njegovog ramena. - Stiže nam jelo. Konobar je servirao, poželeo im prijatan obrok i ponovo nestao. Džonas je posegnuo za drugom časom konjaka. - Ništa nije u redu, Ravena. - Jeste. Ako ostaviš Silviju na miru. - Zaboravi novac, ne duguje mi ništa. Oči su joj zacaklile. - Hvala ti, Džonase. Oboje smo pravili greške. Da li bismo mogli da počnemo iznova? Sad sam gladna. Jutros sam bila previše uzbuđena da bih jela. Da li je između nas sve rešeno? gledala ga je očima punim nade. - Da, naravno - šta je drugo mogao da kaže? - Hvala ti, mama će biti presrećna kad to čuje. Bilo mu je svejedno šta Silvija misli i oseća. Važna mu je bila samo Ravena. - Pretpostavljam da ćeš napustiti Deveson Hol? - upitao je u trenutku kada je uzela prvi zalogaj. - Želiš li da odmah odem? - Ne! - njegov odgovor bio je žustriji nego što je želeo. Nije hteo da je pusti da ode. Još uvek ne. - Ostani, ne da bi radila, ali ostani bar do bala. Bilo bi šteta da ga propustiš. Pogled joj se zadržao na tanjim. Džonas je bio nervozan dok je čekao odgovor. Prvi put nije imao rezervni plan. I znao je samo ~ 75 ~


Knjige.Club to da će mu Ravena nedostajati ako sad ode. Bilo mu je potrebno vreme... da je se oslobodi ako je razuman. - Hvala - rekla je ne pogledavši ga. - Nikada nisam bila na balu i volela bih da vidim kuću kada bude gotova. Ostaću do svečanog otvaranja. Ravena je požurila stepenicama. Iako nije morala, poslednjih nekoliko dana provela je dovodeći Deveson Hol u stanje savršenstva. Njena osećanja prema Džonasu nisu se promenila, postala su jača. On je dobar čovek, čak i ako ju je prisiljavao da skupo plaća svoje navodne dugove. Ko bi mogao da mu zameri? Ispitivačkim pogledom odmerila je hodnik. Sutra će se održavati bal, a onda će otputovati. Nije bilo razloga da se duže zadržava. Samo... nije želela da napusti Džonasa. Tužno je posmatrala buket ruža na stolu, pomilovala je roze latice i ponovo osetila Džonasove ruke i usne na sebi. Kako ju je posmatrao kad je stajala pred njim naga... Ne, dosta! Njihove zajedničke budućnosti nema. Otkad je saznao da je nedužna, za Džonasa se ona od neprijatelja pretvorila u spomenik loše savesti. Nije mogao da je pogleda u oči! Otvorila je vrata svoje sobe i zastala kao ukopana. Na komodi je bila kutija, koju je samo jedna osoba mogla tamo da ostavi. Stilski logo na njoj uznemirio bi svako žensko srce. Pripadao je poznatom pariškom modelu. Ravena je podigla poklopac i sklonila svileni papir. Ruke su joj drhtale. Haljina, koju je ugledala, bila je san od bronzane svile, protkana srebrnoplavim i morskozelenim nitima. Ostala je bez daha. Najlepša haljina koju je Ravena videla. Prava balska, moderna ali romantična. Prislonila ju je na sebe, okrenula se pred ogledalom i osećala se kao princeza. Ali ona to nije, ona je Ravena Ruđero. Nikada ne bi bila kraljica bala, a neće biti ni sa Džonasom. Prsti su joj se zgrčili oko haljine. ~ 76 ~


Knjige.Club Ovaj Džonasov velikodušni gest bio je rezultat grize savesti. Želeo je da se iskupi. Niz Ravenina leđa spustila se jeza. Tako se ponašaju bogataši. Kupuju sebi ono što žele. I Pirs je kupovao Silviju. Tako to ide. Bogati muškarci žene se bogatim ženama, a siromašne žene kupuju skupim poklonima na krevetu. Ne, Džonas nije želeo s njom u krevet. Samo je želeo da mu ona oprosti. Naglo se okrenula od ogledala. Njoj ne treba njegov poklon. Odlučno je vratila haljinu u kutiju. - Zaista je veličanstveno, Džonase. Prevazišao si sebe renoviranjem Deveson Hola - Helena je treptala plavim očima, oduševljeno se osmehujući. Džonas ju je čvrsto držao dok su plesali. Svetlucavi kristalni lusteri, elegantne haljine i sjajan nakit, koji se presijava u brojnim ogledalima... sve to doprinosilo je svečanom izgledu balske dvorane. Nad Heleninim ramenima Džonas je video komšinicu Vivijen kako pleše s prijateljem. Seoski veterinar razgovarao je sa šeikom i sa članom kraljevske porodice, verovatno o konjima. Svi su se zabavljali, jedino on nije mogao da se oraspoloži. - Hvala, Helena. Drago mi je što ti se sviđa - privukao je bliže ženu, kojom je hteo da se oženi. Zašto nije oduševljen? Kuća je završena i prevazišla je njegova očekivanja. Ništa nije stajalo na putu ostvarenju njegovih snova. Helena ga je posmatrala iščekujući da se on izjasni. - Šta planiraš, Džonase? - imala je divan glas, bila je ljubazna, pametna i zabavna. Ali tako je mogao da pleše i sa svojom tetkom. Helena ništa nije budila u njemu. Da li ćeš se useliti? - upitala je kao usput, ali bilo je jasno šta je želela da čuje. Sad je bio pravi trenutak da razgovaraju o zajedničkoj budućnosti. Samo... on ništa nije osećao prema Heleni. - Ne znam još uvek. Svakako planiram da spoljne prostorije otvorim za posete. Očigledno je moj pejzažni arhitekta dobro uradio posao.

~ 77 ~


Knjige.Club - Da, bašta je divna - Helena je srdačno prešla na tu temu. Ipak, njeno blago začuđeno lice otkrivalo je da je očekivala nešto drugo. Muzika je prestala. - Dođi, da uzmemo piće - Džonas ju je odveo do bara na drugom kraju sale. U blizini velikih dvokrilnih vrata okupila se grupa ljudi. U mnoštvu tamnih odela isticala se vitka silueta žene u zlatnožutoj haljini. Džonasu je zastao dah kad je pogledao u tom pravcu. Nikakvo čudo što su je muškarci okružili kad se tako zavodljivo osmehivala! Puls mu je podivljao. Ono što Helena nije uspela, Raveni je odmah pošlo za rukom. Požuda, koju je toliko dugo potiskivao, ponovo je izbila. Odjednom mu je smoking, krojen po meri, postao tesan. Poželeo je da priđe Raveni, da je privuče sebi i pokaže gostima da ona nije slobodna. Dođavola s gostima! Reč je o njoj. Želeo je da ona bude tamo gde pripada - u njegovim rukama. Posmatrao je Ravenu kao omamljen. Na sebi nije imala nakit, osim malih, svetlucavih minđuša. Više joj nije bilo potrebno. Izgledala je očaravajuće. Haljina... Gde je haljina, koju joj je kupio? Džonas joj je požurio u susret. - Džonase? Da li je sve u redu? Helenino pitanje vratilo ga je u realnost. Ukočeno se nasmejao i odgovorio: - Da, sve je u najboljem redu. Samo sam poželeo da popričam s kućnom pomoćnicom, ali ima vremena. - Da li je to ona? Žena u zlatnoj haljini? Divna tkanina. Ravena se upravo odvojila od grupe. Prošla je pored njih, udubljena u razgovor s jednim oduševljenim biznismenom. Džonas je bolje pogledao haljinu. Pa ta tkanina mu je poznata! - Da, zaista je neverovatna - promrmljao je. Prokletstvo! Svetlucava zlatna tkanina napravljena je po nacrtima njegove umetnički nadarene prababe. Dosad je visila preko prozora salona.

~ 78 ~


Knjige.Club Ravena je odbila njegov poklon i šetala je u staroj zavesi njemu pred nosom! Besno je stisnuo šake. Da li je želela da ga provocira? I kako je flertovala s muškarcima! - Želela bih da joj kažem da je sve fantastično organizovala reče Helena. - Čekaj - procedio je kroz zube. - Prvo ću ti doneti piće. Ravena se povukla u mirni deo sale. Bila joj je potrebna pauza. Posle nekoliko meseci prvi put se našla među ovolikim brojem ljudi. Ipak, proslava joj se dopala. Dame iz društva odvraćale su pogled kada bi je ugledale, što ju je podsetilo na školski period. Ali nije više bila nesigurna učenica, neće dozvoliti da joj prvi bal u životu pokvari nekolicina snobova! Pogled joj je odlutao do bara. Tamo su stajali on, visok, uspešan i sposoban čovek, i ona, hladna, engleska lepotica u plavom satenu. Džonas Deveson i Helena Vortington savršeni su par. Njena ruka je u njegovoj... U Raveni je tinjala ljubomora. Da li je to žena, kojom je Džonas želeo da se oženi? U novinama je spominjana kao buduća supruga iako nije bilo zvanične veridbe. Da bi oterala gorak ukus, uzela je čašu šampanjca i otpila gutljaj. Šta je očekivala? Da će Džonas, uprkos svemu što je pošlo po zlu među njima, poželeti nju, umesto žene, koja kao da je stvorena za njega? Šampanjac je golicao Ravenina nepca, pa je popila još nekoliko gutljaja. U tom trenutku Džonas se okrenuo prema njoj. Pogledi su im se sreli i Ravena je osetila elektricitet. Ali zašto je tako mračno gleda? Verovatno mu smeta njeno prisustvo. Zato što je još uvek osećao grizu savesti. Što pre ode, to bolje. - Zdravo, Ravena! - topli osmeh Adama Renšoa bio je balzam za njeno povređeno srce. - Hoćemo li plesati? - Sa zadovoljstvom, Adame! - osetila je blagu ošamućenost šampanjcem. ~ 79 ~


Knjige.Club

9. Ravena je isključila sva svetla. Bacila je poslednji pogled na mirnu, tamnu salu. Proslava je bila uspešna i ona se lepo zabavila. Bar je sebe ubeđivala u to. Satima je plesala i uživala u šampanjcu i kavijaru umesto da radi u kuhinji. U ponoć je prezalogajila nešto sa Adamom, pa su nastavili da plešu. Pokušavala je da misli na lepe trenutke, a ne na ono što ju je mučilo. - Zašto si me izbegavala čitave večeri? Džonas joj je preprečio put u holu. Srce joj je poskočilo pre nego što je počelo divljački da lupa. - Moraš li da me uplašiš? - ponosno je podigla glavu. - Bio si zauzet gostima, a meni ne treba niko da me pazi. - To sam primetio – Džonas joj je prišao bliže. - Potpuno si se prepustila Adamu. - Adam i ja se dobro razumemo. - Dobio je novi posao. Sutra odlazi, Ravena. - I ja odlazim - čim svane dan, otići će. Nije mogla da gleda Džonasa i Helenu zajedno. Podigao je ruku, kao da želi da je dodirne, ali to nije učinio. - Ideš li s njim? - Zar se nismo dogovorili da od sada mogu da radim šta hoću? - Razumem. Dakle, zato nisi nosila haljinu. - Molim? - Adamu se sigurno ne bi dopalo da te vidi u haljini koju ti je poklonio drugi muškarac. - Adam nema veze s tim. Mi nismo par. Džonas joj je prišao još bliže. Mirisao je uzbuđujuće, kao i uvek. - Učinilo mi se da te je osvojio. ~ 80 ~


Knjige.Club - Samo smo plesali zajedno - a kako je on dodirivao Helenu? Idem da spavam. - Sama? - ponovo joj je preprečio put. - To te se ne tiče - morala je da preboli tu slabost prema njemu, koliko god da je privlači. - Idi u krevet, Helena se sigurno pita gde si. - Helena nije tu. - Otišla je? Pa zajedno ste se pozdravljali s gostima. Ravena je videla da ga lepa plavuša drži za ruku i da ide s njim u kuhinju. - Malopre je otišla kući - zvučao je iznenađujuće ravnodušno. - I ja bi trebalo da pođem - tresla se od napetosti. Džonas je stajao toliko blizu da je videla iskru u njegovim očima. Uzburkala joj se krv. Njene usne čeznule su za njegovim poljupcem, a samo je odeća odvajala dva tela. Pružio je ruke uhvativši je za nadlakticu. - Ostavi me! - Prvo mi reci zašto nisi obukla haljinu. - Zato što mi se učinilo da bi me time kupio. Znam da mi je ti nisi poklonio zato što me želiš, nego da bi me se oslobodio. Ali mi smo završili. Ne duguješ mi ništa. Zagrlio ju je. - Varaš se - od njegovog glasa postajala je slaba. A tek njegovi topli prsti na njenoj koži! To mora da prestane. - Pusti me, Džonase. - Varaš se - ponovio je, ali glas mu je podrhtavao. - Želim tebe, Ravena. Nikada nisam prestao da te želim. Uprkos tami, Džonas je video svaki detalj njenog lica. Poznavao je to lice kao sopstveno. Spustio je ruku na njen struk i privukao ju je bliže. - Ne! - prošaputala je. Nasmejao se privukavši je sebi. Osećaj je bio omamljujući. Tako je čeznuo za njom! - Ne? A šta je ovo? - pritisnuo ju je bokovima uživajući u tome koliko im se tela savršeno uklapaju. ~ 81 ~


Knjige.Club Ravena ga je zagrlila. Stegnuo ju je jače. Nikada ne bi dopustio da ode sa onim baštovanom. Njen zadovoljni uzdah bio je muzika za njegove uši. Znao je da je lud za njom. Da je dodiruje, da oseti njeno telo blizu svog... sve ga je to činilo divljim od požude. Kad joj je nežno poljubio vrat, zabacila je glavu. Koža joj je bila meka kao pliš, a mirisala je na cimet i med. - Iti mene želiš, osećam to - šapnuo joj je na uho. Zarila je nokte u njegova ramena. Podigla je koleno i protrljala butinu o njegovu, što ga je toliko uzbudilo da više nije mogao da se kontroliše. - Ovo nije u redu - prošaputala je drhteći. - A šta je s Helenom? - Ništa - kako je mogao da razmišlja o braku s Helenom kada mu je sve vreme u glavi Ravenino lice? - Ništa? - okrenula se u njegovim rukama, što je još više podgrejalo požudu. - Želim tebe, Ravena. Posmatrao sam te cele večeri maštajući o tome da smo sami. Da bih... - nagnuo se da joj ljubi grudi - ... mogao ovo da radim. Silovito ju je prislonio leđima na zid. - Da li me želiš? Reci mi - njeno telo govorilo je da je tako, ali morao je to da čuje s njenih usana. - Ravena - dahtao je. - Ne mogu. Zbunjeno je podigao glavu pogledavši jedinu ženu koju je zaista želeo. Ne, koja mu je bila potrebna. Pod mesečevim svetlom video je zbunjenost u njenom pogledu. I čežnju. - Da li ne možeš ili ne želiš? - spustio je dlan na porub njene haljine podižući lagano ruku. Kapci su joj bili teški, a usne rastvorene. Bila mu je potrebna nadljudska snaga da se kontroliše. Toliko ju je želeo... Samo nju. Pritisnuo ju je telom osetivši da ona razmiče butine. Da. I ona njega želi.

~ 82 ~


Knjige.Club Zavukao je ruke pod njenu suknju. Hladna svila i gola koža... Prsti su mu drhtali kad je napipao nežnu unutrašnjost njenih butina. Ona se uvijala. - Reci to, Ravena - dovodila ga je do ludila. Napeto je čekao odgovor. Nije se usuđivao da se pomeri iz straha da neće moći da se kontroliše. Kad je spustila ruke na njegove grudi i počela da otkopčava dugmad košulje, duboko je udahnuo. - Ne bi trebalo ovo da radim, ali želim te, Džonase. Drhteći od iznenađenja i sreće, pomogao joj je da mu otkopča pantalone. A onda, konačno je hladnim prstima osetila njegovu vrelu kožu... - Ravena - podigavši je, pritisnuo ju je na zid. Obgrlila ga je nogama. Pogledi su im se sreli. Želeo je da zauvek gleda te oči. Kad ga Ravena tako gleda, on dobija snagu da učini sve za nju. Čežnjivo joj je strgnuo gaćice, Njene tamne oči govorile su mu da ga želi, i to odmah. Osetio je da ga je stegnula butinama kad je duboko uronio u nju. Svilena koža, vrela požuda i njene ruke, koje su ga grlile... - Sada pripadaš meni - rekao je dok ga je ljubila kao da ga ljubi prvi put. - Meni - ponovio je zadovoljno kad je osetio da se pod njegovim snažnim pokretima trese od zadovoljstva. Gledao je njene ružičaste obraze, sjajne oči i slušao kako izgovara njegovo ime. Istovremeno su dosegnuli vrhunac. Divlja strast, kojom su se voleli, zaustavila mu je dah. Kolena su mu klecala. Ipak, imao je snage da drži Ravenu. Ne bi je pustio ni za šta na svetu. Ona mu pripada. Nakon što su se po drugi put strasno voleli, ovoga puta na novoj sofi u salonu, Ravena se opustila u Džonasovom zagrljaju. Njegova glava počivala je na njenim nagim grudima. Milovala mu je kosu. Mogla bi zauvek da ostane ovde s njim. Danas treba zauvek da ode iz Deveson Hola. Od Džonasa. Srce joj se stegnulo. ~ 83 ~


Knjige.Club Bili su tako bliski. Kako da ga napusti? Moraće. Nema izbora. - Hajde da ustanemo. - Da li se kaješ? Naravno da se kajala. Ali to je divna uspomena, koje će se zauvek sećati. - Ovo nije trebalo da se desi. - Ipak se nije moglo izbeći. - Sve se može izbeći - sve, osim njene slabosti prema Džonasu. Dok je plesala sa Adamom, morala je da vodi računa o tome da ne zuri u njega i Helenu, par iz snova. - Oženićeš se Helenom? - Moramo da popričamo. - Molim te, Džonase, pusti me. Nikada ga više neću dotaknuti, pomislila je Ravena tužno. Polako je ustala osvrćući se i pogledom tražeći haljinu. - Evo, uzmi - pružio joj je sako. - Inače, varaš se. Neću se oženiti Helenom. - Ne? - zbunjeno ga je pogledala. - Ne. Razmišljao sam o tome, ali... - Odlučio si se za drugu kandidatkinju. Odmahnuo je glavom. - Znam samo to da se neću venčati s Helenom. Zbog tebe. - Ne razumem... - Da, planirao sam brak s njom. Ona bi bila dobra supruga i majka. Pametna je, topla, atraktivna... - Razumem. Želiš savršenu ženu za svoj savršeni život u Deveson Holu. - Nije toliko jednostavno. - Nije? - ustala je, otišla do prozora i zagledala se u sivo jutro. - Ne - ponovio je. Njegov glas joj se približavao. - Kako da se oženim Helenom kad poludim samo zato što Adam flertuje s tobom? - Ali ti i ja, mi nismo... ~ 84 ~


Knjige.Club - Par? Razmisli, Ravena. Tebe želim od prvog trenutka kad sam te ugledao. I želim te i sada. Srce je poskakivalo od sreće. On Želi mene! Mene, a ne Helenu. A onda se prisetila šta on očekuje od života, kao i da mu ona to ne može pružiti. Nikada neće biti žena za njega. Drhteći, naslonila se na ivicu prozora. - Šta želiš od mene, Džonase? Džonas je pokušavao da se koncentriše na njeno lice, ali mu je pogled lutao. Nikada nije sreo ženu toliko seksi kakva je Ravena. Njegov sako visio je s njenih ramena. Iza sakoa je virila naga, svilena koža, jedna puna dojka, njen stomak i čvrsta butina. Pogled na nju ubrzavao mu je puls. - Želim da ostaneš sa mnom - bio je dobar osećaj izgovoriti to. On se osećao dobro. Bio je dobar osećaj reći istinu, koju je tako dugo potiskivao. Nasmejao se kad je video Ravenin pogled. Sad će sve biti u redu. Ona ga želi! Pružio je ruku da je pomiluje, ali se izmaknula. Šta je sad? - Ravena? Znam da osećaš isto što i ja. Posle ove večeri to ne možeš da poričeš. - Šta ću ti ja? Da ti budem kućna pomoćnica? Ili animir dama? Ili oboje? Kućna pomoćnica i ljubavnica u jednom, kao što je tradicija kod Devesonovih? Džonas je odmahivao glavom. Delili su nešto divno, posebno. Zašto ona sad tako ružno priča? - Neću učiniti tvojoj verenici ono što su Silvija i Pirs uradili tvojoj majci - Ravena je skočila, zbacila sa sebe sako i spustila je ruke na bokove. Džonas je ostao bez daha, ali se trudio da mu pogled ostane na Raveninom licu. - Ja nisam Pirs - rekao je besno. - A Helen nije moja verenica. Nismo razgovarali o braku. - Pre ili kasnije imaćeš verenicu, zar ne? Povukao je njenu ruku na svoje grudi. - Ravena, želiš me i ja želim tebe. Toliko je jednostavno.

~ 85 ~


Knjige.Club Drugom rukom pomazio joj je bradu, vrat, nežnu među između dojki i povukao je prstom liniju do njenog pupka. Osetio je da su se Ravenini mišići zgrčili. Lagano je spustio ruku tamo gde je toplo i vlažno, gde joj pulsira strast i požuda. Nije se pomerila. - Pomisli na to koliko nam je lepo - zvučao je kao da je moli. Nije reč o aferi iza leđa druge žene - primetio je da je uzdahnula, pa je dodao: - Da li mi veruješ? Znaš koliko je moja majka patila zbog nevernog muža... - U redu. Ti imaš svoje slabe tačke, a ja svoje. Jedna od njih je da ne želim da budem ljubavnica. Druga žena. - Nikada to ne bih tražio. - Jednog dana će ti se ostvariti san o savršenom životu sa savršenom ženom. - Da... - Ja nisam ta žena - rekla je hladno. Zbunilo ga je to što je izgovorila. U Raveninim očima video je nešto što dotad nikada nije. - Zašto? - upitao je napeto i uhvatio ju je za ruku. - Molim te, nemoj, Džonase - okrenula je glavu. - Ozbiljan sam - bio je toliko koncentrisan na svoje namere da pronađe savršenu ženu da je zaboravio na najvažniji uslov: strast. I pravu povezanost, što mu je postalo jasno kad je uhvatio Raveninu drhtavu ruku. Razvili su međusobno poverenje, ne samo u zajedničkom radu. Dopunjavali su se i fizički i emocionalno. Ravena, doduše, ne pripada njegovom društvenom krugu, ali ima druge kvalitete: iskrenost, srdačnost, lojalnost. S njom je bio živ. Potpuno. - Zašto ne? Možemo imati sjajnu budućnost. - Ne bi funkcionisalo. - Naravno da bi. - Ne uklapam se u sliku savršene supruge, zar si zaboravio? izgovorila je to tmurnim tonom, koji je dobro poznavao. - Ne pripadam tim pravim krugovima. Koji se escajg kada koristi znam ~ 86 ~


Knjige.Club samo zato što je moja majka polirala vašu srebrninu - uzdahnula je. - Svejedno mi je - to je bilo tačno. Čemu sve kad mu je ova fascinantna žena upravo dala korpu. - Ja sam vanbračno dete, a moja majka je bila ljubavnica tvog oca! Znaš li šta će ljudi pričati? - Da, i? To te neće demoralisati - nije ga bilo briga šta drugi pričaju, ali bi učinio sve da zaštiti Ravenu od ogovaranja. Očajno je odmahnula glavom. Najradije bi je zagrlio, poljubio i pobrinuo se za to da ona zaboravi na sve. - Ravena, ništa nije važno otkad sam te upoznao. - Jednoga dana ćeš se probuditi i zapitati zašto si mene izabrao. Nikada nisam nosila skup nakit ni dizajnerske haljine. Uvek sam bila siromašna, ne znam za drugo. Sve ovo... - raširila je ruke - meni je strano. Kad je pokušao da joj priđe, nastavila je: - Moja omiljena haljina kad sam bila dete, bila je sašivena od starog čaršava, razumeš li? Nosile smo garderobu koju je mama sašila ili stvari iz sekond henda. Zato si tako kreativna. Zavese moje prababe nikada nisu toliko dobro izgledale kao na tebi. - Ozbiljna sam. - l ja sam, draga - odlučno joj je prišao. - Ne možeš da me nadglasaš. Znam da možemo da budemo srećni. Ti voliš kuću, a voleće je i naša deca. Ugledavši Ravenin izraz lica, naježio se. Delovala je tako izgubljeno i beznadežno. Nikada je takvu nije video. - Želiš da napraviš dom od Deveson Hola, kakav nikada nisi imao. S decom, koja će nastaviti tvoju tradiciju. - Da, i? - Ako se oženiš mnome, moraš zaboraviti na svoje snove. Nisam žena za tebe. Ne mogu ti roditi decu. Postala sam neplodna posle terapije. Nasmejala se tužno kad je videla njegov šokirani izraz lica. Prošla je pored njega u svoju sobu. ~ 87 ~


Knjige.Club

10. Ravena je tumarala ulicom. U ruci je nosila korpu svežeg povrća s pijace. Mami je bila potrebna snaga posle napornog radnog dana, a i njoj pre nego što ode u restoran na posao. Skuvaće nešto posebno, nešto komplikovano da joj skrene misli sa Džonasa. Već je nedelju dana u majčinom stanu, u ogromnom italijanskom gradu. Sunce je pržilo. Bila je u pravu što je otišla odmah onog jutra, Šta je trebalo da uradi? Da ostane Džonasova ljubavnica u Deveson Holu dok ne nađe drugu, koja bi mu dala ono što on želi? Srce joj je bilo slomljeno. Nije mogla da zaboravi njegovo užasnuto lice kad je čuo da ona ne može imati decu. Da li se nadala da mu to ništa neće značiti? Njemu, čiji je najveći san da bolnu prazninu u životu popuni decom? Osećao je nešto prema njoj, dovoljno da poželi brak s njom. Ali zbog toga je bilo još teže. Bilo bi najbolje da se nikada nisu sreli... Ne, to nije mogla da želi. Nije se kajala što se zaljubila u njega. Teškim koracima prolazila je kroz tmurnu četvrt. Popela se gore i pokušala je da navuče osmeh na lice pre nego što ude u stan. - Zdravo, vratila sam se! Donela sam ti nešto slatko. Znam, moramo da štedimo, ali... - Ravena - duboki muški glas pogodio ju je pravo u srce. Pod njegovim pogledom potpuno se slomila. Zamršene tamne kose, u farmerkama i običnoj pamučnoj košulji izgledao je neverovatno muževno i seksi. - Džonase? - Daj mi to - uhvatio je korpu s povrćem kad ju je ispustila. - Gde mi je majka? - Otišla je u šetnju. Ne brini, dobro je. Ostavila nas je nasamo. ~ 88 ~


Knjige.Club - Zašto si ovde, Džonase? - Moramo da popričamo. Molim te. - Idemo u kuhinju - ako nešto bude radila, lakše će joj biti da prikrije osećanja. Njegov miris, topao, poznat i lak, izazvao je požudu u Raveni. - Dakle, zašto si ovde? - upitala je leđima okrenuta. - Pogledaj me, Ravena. Puls joj se ubrzao. - Samo mi reci šta želiš. - Žao mi je. - Nema razloga da se izvinjavaš. Bio si iskren prema meni, više od toga ne mogu da očekujem - užurbano je čistila beli luk. Bilo je lakše da se usredsredi na posao nego na čoveka iza nje. - Ne mogu - zajecala je i nož joj je ispao iz ruke. - Molim te, idi! - Neću. Volim te, Ravena! - Molim? - okrenula se. Lica su im bila toliko blizu da je videla najsitnije bore oko njegovih očiju. - Ti... - Volim te, Ravena - sklonio joj je uvojak sa čela. - Nisam ti to ranije rekao, jer ni sam toga nisam bio svestan. Znam, idiot sam i sporo kapiram. Ali nikada nisam zaista bio zaljubljen. Nemam iskustva s tim. - To nije ljubav, to je požuda - odmahnula je glavom. - Da li je tako s tobom? - Ne, ja... - progutala je knedlu kad je videla radost u njegovim očima. - Osećaš grizu savesti, to je sve. Sažaljevaš me. - Sažaljevam?! Ti si poludela! Plašim se samo da ti nisam potreban onoliko koliko si ti meni potrebna. - Džonase - dodirnula je prstima njegovu bradu. - Znaš li koliko sam patio sve ovo vreme? Raspadam se, Ravena. Volim te. Da, lud sam za tobom. Ravena je toliko želela da mu veruje... - A mislim da i ti voliš mene - dodao je. - Pa da. ~ 89 ~


Knjige.Club U sledećem trenutku bila je u njegovim rukama i osećala se toliko dobro da bi najradije zaplakala. - Ali, to ništa ne menja. Molim te, Džonase! - O, naprotiv, to menja sve. U Engleskoj si se toliko protivila mom predlogu da nisam bio siguran da li me voliš. - Naravno da te volim, ne mogu ništa protiv toga - pomilovala ga je po kosi. - Voliš me uprkos tome što sam bio kreten? Suze radosnice potekle su joj niz obraze. - Nemoj plakati, sve ću popraviti, obećavam. - Zaboravljaš nešto, Džonase. - Misliš na decu? Ako moram da biram između njih i tebe, biram tebe. Uvek. Znala je da je ozbiljan. - Hvala ti, Džonase. Zbog toga te volim. Ali ne mogu to da ti učinim. Znam koliko ti je važna porodica. - Ti si moja porodica, Ravena. Ti si sve što mi treba! Možemo usvojiti decu i živećemo u velikoj ljubavi. Nemoj to odbaciti, Ravena. Zar želiš da završim kao usamljeni pustinjak? - Ne bi dugo bio sam. - To je tačno - uzdahnu teatralno. - Ne, ako se Silvija useli u gostinsku kuću! - Silvija? Pa ti nju mrziš. - Ali ako joj dozvolim da živi u Deveson Holu, dolazićeš da je posetiš, zar ne? Osim toga, nije ona loša - duboko je uzdahnuo. Biće mi potrebno vreme da naučim da živim s njom. Ravena je bila zbunjena, ali i ponosna zato što je bio spreman da podnese takvu žrtvu. - A ona je saglasna? - upitala je začuđeno. - Ona bi sve učinila da ti budeš srećna. Ravena, bez tebe nisam kompletan čovek. Želim da budeš moja žena. Volim te, Ravena Ruđero. Moj život nema smisla bez tebe. Reci da ćeš se

~ 90 ~


Knjige.Club udati za mene. Dođi - poljubio ju je tako neŞno da je osetila kako nestaje u njegovom zagrljaju. Uzvratila mu je poljubac pun ljubavi i strasti.

Kraj

~ 91 ~

Profile for bibliotekarka

Esmeralda neobična naplata duga  

Esmeralda neobična naplata duga  

Advertisement