Page 1

broj 14 godina IV

april 2014

VOLITE LI KI[OBRANE? Znam da mnogi ba{ ne vole ki{obrane. Neki ih ne vole zato {to ih asocira na lo{e vreme. Drugi jer jednostavno mrze da ih nose. Ali ki{obrani jesu korisni. Ne samo zbog njihove osnovne namene. Ki{obrani mogu da se upotrebe u razli~itim situacijama i na razli~ite na~ine. Ne verujete? Mnogim starijim osobama ki{obran izvrsno slu`i kao {tap. A {areniji je i veseliji od samog {tapa. Ako do nas na ulici do|e neka slatka kuca, ki{obranom mo`emo da je pomazimo . Onoliko koliko zaslu`i. Kad sam bila mala, od ki{obrana sam pravila ku}icu za igru. Ki{obran je bio idealan dom za mene ali i za sve moje lutke. Da bi ste upotrebili ki{obran potrebno je da upotrebite ma{tu. Kad kupujete ki{obran morate biti veoma pa`ljivi. Nemojte uzeti tek tako prvi s reda ili onaj koji vam ponudi prodava~ica. Njoj je mo`da svejedno ali vama ne bi trebalo da bude. Ukoliko izaberete ki{obran ~ije vam se boje svi|aju ili su vam njegove

{are neodoljive ili mo`da neki neverovatno originalan motiv, sigurna sam da }e vam tada biti upola manje te{ko da ga nosite. Od sada, kad god budete neraspolo`eni jer napolju pada ki{a, setite se ovog teksta i gleda}ete drugim o~ima svoj

ki{obran. Mo`da se lak{e odlu~ite da ga uzmete i pro{etate po ki{i, prkose}i lo{em vremenu. Uostalom, ki{obran je u skladu sa vama. Isidora Raki} (15)


2 NJAR

april 2014

E J N E

SA

broj 14

MOJ MOBILNI

Vrlo sam uzbu|ena jer mi dru{tvo dolazi da gledamo film. Uzela sam grickalice, sokove, spremno je sve. Niko nije kasnio, seli smo u dnevni boravak, film mo`e da po~ne. I ba{ kad sam pomislila da ni{ta ne mo`e da pokvari u`itak, desilo se ne{to vrlo uznemiravaju}e. Moj telefon ustaje sa police i po~inje odjednom da vi~e. Ma, {ta da vi~e, da se dere! Svi u neverici gledamo moj telefon kako besni. Oooo, da li je mogu}e?! Po~inje na glas da ~ita sve moje poruke! Bilo je tu svega: ogovaranja, tugovanja, provala... Oko mene svi po~inju da se smeju, samo meni nije do smeha. Moj telefon prelazi na bele{ke koje su bile ne{to kao moj dnevnik. Neeeee! On ~ita o mojoj simpatiji. Sad svi znaju ko je. Telefon ska~e po stolu i otkriva sve moje tajne. {ta ga je spopalo?! Prelazi na fotke i bira ba{ one na kojima izgledam u`asno. Fotka sa pi`ama `urke na kojoj imam slamke u u{ima. {a{avo, nema {ta! Do~ek nove godine sa razmazanom {minkom. Za{to sam uop{te ~uvala sve te fotografije?! Kad se na ekranu pojavila slede}a, htela sam u tepih da propadnem. Ta je najgora. Ubedljivo. Moja drugarica i ja, tek ustale, ~upava kosa, krmeqave, `mirkamo... Svi se smeju. Ne mogu da verujem da mi je ovo moj mobilni u~inio pred drugovima. Ustajem, posegnem za njim ali on hitro sko~i i po~e be`ati, a ja-za njim! Ska~e on iz krila u krilo i nastavlja da me blamira. Svi se smeju, ja stojim ispred televizijskog ekrana, oko mene drugovi i svi gledaju ~as mene, ~as telefon. Pucam od sramote. Kad sam se probudila dohvatila sam moj mobilni i izbrisala sve {to sam u njemu ~uvala. Ena Fazli} (13)

PRIJEPOLJE ZA 10 GODINA (U STIHU)

Prijepolje za deset godina bi}e to prava milina. Sa leve strane Lima zgrade, na desnoj vidim vinograde. Park ~ist i zelen, protr~ava ~ak i jelen. Sa grana cvrkut ptica, ~ista je i glavna ulica Ljudi puni sre}e, torbe iz radnji ve}e. U centru velike prodavnice, prohodne i asfaltirane sve ulice. Stanovni{tvo veselije i bolje i svi su, zamislite, dobre volje. Selma Bjelak (14) Izdava~: Biblioteka Vuk Karad`i}. Direktor: Sadija Hod`i}; Redakcija: Polaznici Male {kole novinarstva „@ur za `urnalce�; Urednik izdanja: Indira Had`agi}-Durakovi} Tehni~ka priprema i {tampa :Grafokarton; Distribucija: IP Polimlje


april 2014

broj 14 AKO STE U DILEMI

TABLET NIJE KU]NI LJUBIMAC Ku}ne ljubimce su po~eli da zamenjuju: android telefoni, tebleti, ra~unari, laptopovi...Anketa nam je pokazala da mnoga deca zaista imaju tablet kao ljubimca. Ka`u: Nemam vremena za `ivotinje, `elim da mi roditelji kupe tablet jer i on mo`e biti ljubimac. Neki ne misle tako. Recimo Jovana ima patuljastog zeca i veoma brine o njemu. Said obo`ava svoju ma~ku. Luka bi voleo da ima ljubimca ali ga na `alost nema. Amar je `eleo nema~kog ov~ara ali mu je tata kupio tablet.

Ja zaista mislim da je bolje mati neku `ivotinju kao ljubimca nego pametni telefon. U nekim zemljama ljubimci nisu samo ku}ne maze ve} su i dru{tveno veoma korisni. Psi dalmatinci poma`u vatrogascima. Psi raznih rasa, kao {to su haski,

3

samojedi ili malamuti vuku sanke, prevoze robu, u~estvuju u takmi~enjima. Neki papagaji, majmuni ili zmije rade u cirkusu. Mnogo je pasa koji poma`u slepim ili nepokretnim osobama. Mnogi ljubimci su spasili svoje uku}ane. I ja sam `eleo ku}nog ljubimca, pre svega psa, ali psima morate dosta vremena da posvetite, a ja imam mnogo obaveza, pa sam od toga odustao. Ribice su mi suvi{e dosadne, pa sam odabrao papagaja. Dao sam mu ime Maza. Maza je siv po le|ima, beo po stomaku, glava mu je `uta sa dve crvene tufne na obrazima. Papagaj njegove rase mo`e da nau~i desetak re~i i Maza ve} po malo pri~a. Naj~e}e ka`e: Dor|e, gde si bio! Kad odem na du`e vreme, naljuti se na mene, kre{ti iz sveg glasa i pita vi{e puta:Gde si bio? Gde si bio? Gde si bio?! Obo`ava da se kupa. Voli i kad se igram s njim ali ako se naljuti ho}e i da me ugrize za prst. Preporu~ujem svoj deci da imaju ku}ne ljubimce. Ima}e vremena za tablet. On ne mo`e zameniti dragog prijatelja jer ku}ni ljubimac, vide}ete, jedan je od najboljih prijateqa. \or|e Mrdovi}(11)

SHOPING DOBRO ZVU^I

KAD IDE[ U KUPOVINU

Sama pomisao na kupovinu uvek me asocira na subotnje jutro. Od kada sam imala sedam godina u mojoj porodici je pravilo da ja svake subote idem u kupovinu. Pitate se kako, za{to, {ta ja to kupujem? E, pa ja kupujem namirnice jer sam ba{ kad sam napunila sedam godina, kao pravo ushi}eno dete, po`elela da se otka~im od roditelja, to jest roditelje od sebe i odem negde sama, pa makar i u kupovinu. I to je ostalo. Ima razlike. Pre sedam godina sam i{la u kupovinu sa puno ljubavi i i{~ekivanja. Jedva sam ~ekala da se ja malena pojavim u gomili ozbiljnog sveta, da ih opona{am. [ta bi god trebalo kupiti, ja sam bila spremna da poslu{am. Posle sedam godina moja ljubav prema kupovini je nekako

i{~ezla. Sada kad moram u prodavnicu ne radujeme se ama ba{ ni malo, jer svake subote ba{ kad bih da produ`im najsla|i jutarnji san, mama govori: Ajmo, subota je, ~iji je danas red da ide u kupovinu. Znam da se pravi da ne prime}uje da ja namrgo|eno ustajem, tra`im pare, a onda, kao neve{to, pita za{to prevr}em o~ima. Drugi razlog {to mi se vi{e uop{te ne dopada da idem u kupovinu su `ene u prodavnici. One ili ogovaraju ili pitaju: A {to vam ovo nije na akciji ili Po{to vam je ovo. Najgore je {to su redovi toliko veliki kao da se deli nakit. Kad iza|em kao da mi iznova svane. Polako kao pu` sti`em ku}i. Nema razumevanja jer sledi pitanje. A gde si ti do sada: E, haos, stvarno.

Tako ja, umesto da se radujem vikendu, ve} u petak ujutru razmi{ljam o dosadanoj i jednoli~noj subotnjoj kupovini. Na|a @uni} (13)


4

april 2014

broj 14

@URNALAC PREPORU^UJE KNJIGU Serije za decu uz koje se nekad odrastalo

Pipi Duga ^arapa

Pipi Duga ^arapa najpoznatije je delo Astrid Lindgren {vedske knji`evnice za decu. Pipi je neobi~na devoj~ica, a za vreme kad je pri~a nastajala, a to je bilo tokom Drugog svetskog rata, moglo bi se re}i da je bila veoma ~udnovata. Ba{ tada k}erka knji`evnice bolovala je od te{ke upale plu}a i da bi je oraspolo`ila i ulila joj snage, Astrid je pri~ala izmi{ljenu pri~u o najja~oj devoj~ici na svetu, pegavoj, nesta{noj, hrabroj, buntovnoj, koja ima pletenice koje stoje uspravno, koja je u stalnoj prepirci sa odraslima.@ivi bez roditelja, u ku}i Vila Vilekula, sa svojim pegavim konjem, a ku}ni ljubimac joj je pametni majmun Gospodin Nelson. Mama joj je na nebu, otac je gusarski kralj na udaljenom ostrvu, a s vremena na vreme do|e u posetu Pipi da bi joj doneo punu vre}u zlatnika. Najbolji prijatelji su joj kom{ije, brat i sestra Tommy i Annika. Za razliku od Pipi vrlo su poslu{ni. Poku{avaju na}i ravnoteu izme|u svojih, roditeljskih i Pipinih `elja. Pipi je neverovatno ma{tovita, pravedna, nasmejana i ro|ena pobednica. Pri~a o Pipi Dugoj ~arapi prevedena je 92 svetska jezika, a samo se u Francuskoj zove Fifi jer bi bilo nezgodno da je tamo deca zovu Pi{a kako bi se de~jim jezikom prevelo pipi. Serija koja je prikazivana sedamdesetih godina 20.veka bila je jedna od najgledanijih u istoriji mnogih nacionalnih televizija. I.H.

„MISTERIJA PASIJANSA“ Autor: Justejn Gorder

Ovo je knjiga koju zajedno moraju da pro~itaju roditelji i deca svih uzrasta. Fascinantne pri~e u pri~i u kojoj se me{aju ma{ta, fantazije, pro{lost i sada{njost. De~ak i otac putuju zajedno od Norve{ke do Gr~ke i na tom putovanju otac poma`e de~aku da otkrije odgovore na mnoga su{tinska pitanja koja postavljaju svi koji odrastaju ali i oni koji su odavno odrasli. Saznajte {ta kriju {pilovi karata, ko su d`okeri i za{to je pasijans jedna od najpopularnijih igara. Da li se ba{ tu krije obja{njenje mnogih misterija? Dok smo deca mi imamo sposobnost da do`ivimo svet oko nas. Ali nam se onda dogodi da se svet pretvori u naviku. Ko smo mi, odakle dolazimo? Morate upoznati svog d`okera pa mo`da i saznate najveu zagonetku. Norve{ki pisac Justejn Gorder, jedan od od najboljih autora dana{njice. Sve {to je napisao treba pro~itati. Od profesora filosofije, uostalom, koji pi{e da ga sva deca razumeju, mo`e se mnogo toga nau~iti, saznati i kona~no objasniti. I.H.

@urnalacpreporu~uje

FILM

*Last song *Poslednja pesma Ovo je film koji govori kako ljubav mo`e biti pokreta~ svega. Zahvaljuju}i njoj mogu se presko~iti sve prepreke i zale~iti rane. Zasnovan na romanu Nikolasa Sparksa, radnja filma Poslednja pesma je sme{tena u ameri~ki gradi} na pla`i gde otu|eni otac (Greg Kiniar) dobija priliku da provede leto sa svojom buntovnom k}erkom tinejd`erkom (Majli Sajrus) koja bi vi{e volela da bude u svojoj ku}i u Njujorku. On }e poku{ati da se ponovo zbli`i sa njom preko jedine stvari koja im je zajedni~ka, a to je - muzika. Ovo je u stvari i pri~a o porodici, prijateljstvu, tajnama i spasenju, zajedno sa prvim ljubavima i drugim prilikama. Anastasija Nestorovi}(14)


broj 14 godina IV

april 2014 EVROPSKA UNIJA IZ UGLA „@URNALCA"

LEKCIJA IZ MATEMATIKE

Prvo na {ta pomislim kada mi neko ka`e Evropska unija je lekcija iz matematike o uniji skupova. Definicija ka`e da je skup objedinjenje elemenata u jednu celinu. Osnovno svojstvo skupa je da se sastoji od elemenata, a osnovni odnos izme|u elemenata i skupova je pripadanje. Unija skupova sadr`i elemente koji se nalaze u tim s k u p o v i m a . Ta k o j e i s a Evropskom unijom. Da bi dr`ava postala ~lanica Evropske unije mora da ispuni neke zakone koji va`e za sve dr`ave u toj uniji. Zato me Evropska unija asocira i na jedna velika vrata koja mogu da se otvore samo ako dr`ava koja ho}e da u|e ima klju~, a klju~ su zakoni i pravila koja svaka od dr`ava mora da po{tuje. Zastava Evropske unije me asocira na zvezdano nebo na kome su zvezde raspore|ene u krug , a svaki od njih je po jedna dr`ava koja sija. To su moje asocijacije na Evropsku uniju. A koje su tvoje? \or|e Mrdovi} (11godina)


2NERVIRA ME OP[TA GRABE@

april 2014

broj 14

^ini mi se da savremena dostignu}a vi{e uni{tavaju ljude nego {to im koriste. Umesto da olak{aju i unaprede `ivot, de{ava se da apetiti postaju sve ve}i i ljudi se pretvaraju u grabljivice. Pri~ali su mi kako su se ne tako davno ljudi dru`ili, da su bile igranke. Ja vidim samo ljude kiselog osmeha. Kad te gledaju kao da te vide samo ako imaju li~nu korist, a kad te iscede, onda sam otpadne{. Ne moraju ~ak ni da te odbace. U`asno me nervira kad vidim da ljudi vode ra~una samo o sebi, a da su im drugi neva`ni, kao da ne postoje. Svako veruje da je ba{ njegovo JA najva`nije, a svakako va`nije od JA onog drugog. A kad se sudari toliko samo`ivih JA onda izbije rat. {ta se desilo sa tolerancijom, sa me|usobnim pomaga nj em, sa uva`avanjem? ^ini mi se da su ljudi sve manje svesni svoje unutra{nje praznine. A ni ne slute koliko bi bili sre}niji samo kad bi bili iskreniji. Kad bi znali {ta zna~i stvarno ~ovek biti. Anastasija Nestorovi} (14) Oko mene prijatelji

SVE JE VI[E ONIH A SVE MANJE ONIH

^esto postavljam pitanje da li je re~ prijatelj izgubila svoje zna~enje. Pravi prijatelj kao da skoro i ne postoji. Prave prijatelje su zamenili fejsbuk prijatelji, naj~e{}e osobe sa vi{e lica, koje ili ne}e ili nisu sposobne da vode realan `ivot.

Dok su na dru{tvenim mre`ama ~ini se da bi u~inili sve jedni za druge, a u stvarnosti se uop{te i ne poznaju. Sve je vi{e onih koji glume prijatelje, a onda, u najte`em trenutku, okrenu nam le|a. Onih koji }e otkriti sve na{e tajne, koji }e nas ogovarati kad mislimo da nas najvi{e vole. Onih koji se vi{e raduju na{em neuspehu nego sopstvenom uspehu. Onih koji }e nas lagati u lice. Onih koji vole da nas povre|uju. Onih koji se podsmevaju nekome ko je druga~iji. Sve je manje onih sa kojima volimo da provodimo vreme. Sve je manje onih koji nas mogu nasmejati. Sve je manje onih koji nam daju iskrene savete, koji ~uvaju na{e tajne, kojima na{ uspeh ulep{a dan. Danas imati pravog prijatelja zaista jeste blago. Selma Bjelak (14)

Izdava~: Biblioteka Vuk Karad`i}. Direktor: Sadija Hod`i}; Redakcija: Polaznici Male {kole novinarstva „@ur za `urnalce�; Urednik izdanja: Indira Had`agi}-Durakovi} Tehni~ka priprema i {tampa :Grafokarton; Distribucija: IP Polimlje


3

april 2014

broj 14

PRIJEPOLJE ZA 10 GODINA POZITIVNO +\aci }e nositi uniforme +grad }e za sve praznike biti lepo ukra{en +{kole }e biti okre~ene, dvori{ta ure|ena +|aci }e u {kolama imati svoje ormari}e kako ne bi nosili rance ku}ama +bi}e izgra|en bazen +ima}emo savremenu deponiju +ima}emo bolje puteve

PRIJEPOQE ZA 10 GODINA

SAMO SE LJUDI MENJATI NE]E

Zgrade bi mogle biti ve}e. Za razliku od zgrada mislim da se ljudi ne}e menjati. Mesta za otpad bi}e vi{e. Oni koji ne budu bacali otpad na odre|ena mesta za to, bi}e ka`njeni. Moglo bi biti izgra|eno i fabrika. U {kolama }e sveske zameniti kompjuteri. Prijepolje bi moglo postati san i sve bi moglo da se promeni ne za deset godina, nego samo za jedan dan, kada bi samo ljudi bili bolji, i kad bi pomogli da se pro{iri dobra volja. Tada bi i od nas oti{la nevolja. Jasna Kozica (11)

NEGATIVNO -stanovnici }e biti jo{ nekulturniji -ljudi }e dobijati posao samo preko veze -deca ne}e u`ivati u detinjstvu jer }e br`e sazrevati -obrazovanje }e zaostajati - bi}e vi{e nepismenih -sve }emo raditi uz pomo} ra~unara -bi}e manje radnih mesta


4KAD KA@U EKOLOGIJA

april 2014

broj 14

“@URNALCI“ ODGOVARAJU...

SELMA BJELAK: Recikla`a starih stvari i ponovno kori{}enje. Od novina skulpture, od plastike stolice. ANASTASIJA NESTOROVI]: Ekologija je izlet u prirodi. Moraju svi preuzeti odgovornost prema okolini i mora svako znati {ta treba da radi da bi priroda ostala priroda. Na neodgovorno pona{anje moramo upozoravati druge. \OR\E MRDOVI]: Ja sam u~estvovao u akciji ~i{}enja grada ali mislim da bi akcija bila uspe{na tek kada bi prvo roditelji ~istili jer su oni glavni zaga|iva~i, a ne da deca ~iste za svojim roditeljima okolinu. Ljudi ~ekaju da padne mrak pa zapale kontejner sa sme}em ili gledaju ima li koga pa puna kolica |ubreta bace u reku. NA\A @UNI]: Ekologija je ravnote`a u prirodi. Mnogi ljudi ubijaju `ivotinje zbog torbi, cipela, bundi ili zbog nekih specijalnih jela. Time naru{avaju tu ravnote`u i ugro`avaju prirodu, ne po{tuju je. Moraju da se uvedu veoma o{tre kazne zbog toga. Ljudi ~e{}e zaga|uju prirodu nego {to u`ivaju u njoj jer ne umeju da se pona{aju. ZELDA ALOMEROVI]: Trebalo bi da u {koli postoji predmet ekologija. Vrlo se malo o tome govori sa nau~nog stanovi{ta. Trebalo bi da pri svakoj {koli postoji eko klub. JASNA KOZICA: Ekologija je priroda ali prirodu ljudi ne po{tuju. Ljudski tragovi u prirodi postaju sme}e. ANDRIJA BOJOVI]: Ekologija je ~ovekova okolina, a ona je prljava. Ima dobar primer kad grupe |aka sede na zidu pored kioska sa brzom hranom, jedu hamburger, piletinu, piju sokove, a ambala`u jednostavno bacaju iza sebe. A iza njih je obala Lima. Oni to rade masovno iako ima dovoljno korpi za sme}e ali ih mrzi da ustaju. ENA FAZLI]: Trebalo bi da nas ekologija asocira uvek na lepotu prirode ali nas sve vi{e asocira na sme}e. Akcija ~i{}enja sme}a je pokazala da smo svi nosili d`akove, d`akove i d`akove sme}a koje smo pobacali svuda oko nas. MAJDA KITIVOJEVI]: Kristalno plava reka, miris {ume, kante u boji, majice sa sloganom “O~istimo ”, ~ista, {ljunkovita obala Lima…Ekologija i ja.

Zurnalac 14  

Časopis male škole novinarstva "Žur za žurnalce" Biblioteke "Vuk Karadžić" u Prijepolju.

Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you