Vek biblioteke u Prijepoqu
zetno su siroma{ne i broje jedva par stotina kwiga. Aktivnost u smislu razvijawa navika za ~itawe je ravna nuli”. [tampu dnevnu redovno ~ita 21,1%, nedeqnu 32% anketiranih koji `ive na selu. Od fabrika i preduze}a samo je Tekstilni kombinat „Qubi{a Miodragovi}” imao svoju biblioteku sa oko 2.000 kwiga, najvi{e {kolske lektire, popularne beletristike i politi~ke literature za svoje zaposlene i wihovu decu. Najvi{e su ~itale radnice, qubavne romane Mir Jam i \ulijete Benzoni. Kwige su ve}inom nabavqane od akvizitera. Kombinat je izdavao, mese~no, list Tekstilac i izdr`avao svoje folklorno kulturno -umetni~ko dru{tvo. Te godine je RO Mati~na biblioteka „Vuk Karaxi}” zapo{qavala dve bibliotekarke (sredwa i vi{a stru~na sprema), pomo}nog radnika i kwigovo|u, penzionera koji je honorarno radio, imala fond od 18.200 kwiga. Istra`iva~i su uo~ili da neke kwige niko nije otvorio, zato {to ~itaoci nisu bili obave{teni i {to nisu nau~eni da se slu`e katalogom.*149 Istra`iva~ki elaborat obuhvatio je i kwi`arsku delatnost u Prijepoqu. Podse}a se na misao Gece Kona da kwi`are ne bi trebalo da budu samo prodavnice kwiga, kao svake druge robe, kojima je glavni ciq zarada. Ipak, tada{we kwi`are „Vuk Karaxi}” i „Progres”, imale su ve}i izbor kwiga nego danas! U prvoj su istra`iva~i na{li kwiga od 150 pisaca sa 300 naslova, a u drugoj oko 250 pisaca sa oko 1.000 naslova, iako su u wima kwige zauzimale malo prostora i bile neva`na roba u prometu kwi`ara. Samoupravna interesna zajednica kulture Op{tine Prijepoqe imala je odlu~uju}u ulogu u planirawu i finansirawu delatnosti kulture. Od 114 op{tina u SR Srbiji, SIZ kulture Prijepoqe je 1978. godine bio na 51. mestu po ulo`enim sredstvima u kulturu, {to je vi{e od ekonomske mo}i op{tine, zahvaquju}i sredstvima iz samodoprinosa. Kulturni i umetni~ki programi u Prijepoqu do 1979. godine prakti~no su se mogli ostvarivati samo u ve} ruiniranom i nepodesnom Bioskopu, zato se dugo zagovarala potreba gradwe savremenog doma kulture. Izgra|en je novcem od samodoprinosa gra|ana, koji su deset godina izdvajali 2% od bruto li~nog dohot*149. Programski savet Biblioteke kao ustanove od posebnog dru{tvenog zna~aja, ~inili su po jedan predstavnik Skup{tine Op{tine, Op{tinskog sidikalnog ve}a, Saveza socijalisti~ke omladine, Socijalisti~kog saveza radnog naroda, SIZ-a kulture, SIZ-a obrazovawa, FAP-a (pogon u Prijepoqu) i TK „Qubi{a Miodragovi}”.
97