Vek biblioteke u Prijepoqu
ne, Gimnazijom, Jugobankom, Muzejom, ali ni sa jednom ustanovom ili fabrikom nema kontunuiteta. Nije dalo o~ekivane rezultate: neznatno je pove}avan broj korisnika, a iznos ~lanarine nije pokrivao tro{kove i omogu}avao nabavqawe vi{e kwiga. Sastav ~lanstva nije kakav se o~ekuje, a nije se znatnije popravio od konstatovane izme|u dva rata u listu Sanxak: malo je visokoobrazovanih ~italaca iz kulture i obrazovawa.*251 To uti~e na podizawe ~itala~ke populacije, kojoj su kwige „debele”, „te{ke” i „zamorne”. ^lanovi Biblioteke 1995-2004:
Deca pred{k. uzrasta 216 U~en. osn. {kola 5.882 U~en. sred. {kola 2.850 Studenti 748 Radnici 394 Slu`benici, dr. delatn. 1.976 Poqoprivrednici 19 Ostali(penz, nezap, izbegl.) 1.299 Ukupno 13.492
%
Op{te odeqewe
1,60 43,60 21,12 5,54 2,92 14,64 0,14 9,63 100
2731 703 376 1.843 12 1.120 6.761
U 2004. godini info bus je imao 1.690 ~lanova. Najbrojniji su u~enici osnovne {kole (1.039 ili 60,8%), sredwo{kolci (182, 10,65 %), deca pred{kolskog uzrasta (74, 4,33%), i ostalih 395 (23,11%). @enska populacija ~ini 64,7% korisnika. Struktura ~italaca otkriva i ne{to {to osvetqava dru{tveni status biblioteke. Kad se u mawem gradu pogleda ko su ~lanovi, ili jo{ preciznije ko nije, mogu se izvu}i va`ni zakqu~ci. Po{to je u *251. U op{tini je 1980. godine bilo 647 lica zaposlenih u obrazovawu i kulturi, od ~ega sa visokom {kolskom spremom 105, sa vi{om 269. Od 9..516 zaposlenih u op{tini, 288 je imalo visoko obrazovawe, 509 vi{e, 85 sredwe. Radilo je 112 profesora, od toga 17 sh jezika i 37 nastavnika sh jezika. Podatak je va`an za pore|ewe sa brojem i strukturom ~lanstva.
178