Page 1


Mesečnik za škole, porodice i humanitarni rad

Uvod Gospodin predsednik

1

Škola za život Moji ciljevi

3

Aktuelni događaji Školstvo u Indiji

7

Pretstavljanje ljudi Nikola Tesla - čovek svetlosti

10

Filmovi Kundun

12

Naša planeta 21. mart – svetski dan borbe protiv rasizma

13

Zdrava ishrana Najedimo se do vitkosti Špageti sa paradajzom i biljnim uljem od masline

15 16

Pisma čitalaca

17

E-mesečnik izdaje Udruženje Za bolji svet. Dodatne informacije na: www.forbetterworld.com

mart 2006


Uvod

Mesečnik za škole, porodice i humanitarni rad

Gospodin predsednik “S obzirom da dnevno umire na hiljade ljudi, na drugoj strani sveta se, i dalje gomila bogatstvo i različita materijalna dobra, kojima raspolažu pojedinaci. Zatim se svi pitamo, gde je granica takvom razvoju? Ako nema granice, takvi trendovi će se nastaviti. Možda ne brzo, ali mora se nešto dogoditi, jer ovakav svet je nepodnošljiv. Ne može još dugo da opstaje i većina stanovništva vidi svet kao krivca, i naravno da je pitanje trenutka, kada i gde, na koji način će nešto eksplodirati i kako će ta poljuljana ravnoteža delovati na sve ljude, naročito na one koji žive u uverenju da im se ništa ne može desiti. Ipak, ništa se u ovakvom svetu ne može izolovati, od događaja i od drugih stvari, od posledica takvoga stanja, kakvo imamo danas.” (dr Janez Drnovšek, Nova Gorica 20. 02. 2006.) Gore navedene reči su reči predsednika Slovenije, dr Janeza Drnovšeka, na okruglom stolu: ”Siromaštvo – saputnik globalizacije”. Spomenute reči našeg predsednika, kao i njegove aktivnosti, koja pratimo u poslednjih nekoliko meseci i traganje za pravdom, koje je ustanovio, predstavljaju veliko iznenađenje. Zatečena je politička scena, novinari i naravno ljudi. Jedni se kreću u smeru podrške predsedniku, drugi suprotno. Retko da je neko ostao indiferentan. Katkada mi se čini da mi, ljudi, nismo vični “čovečnoj” politici. Konformizam je prateća pojava danas, kao i ranije i u svakodnevnim razgovorima ljudi se žale da ne vide nikakvog pomaka. Toliko pitanja sam u medijima čitala o tome, šta se događa sa našim predsednikom, toliko činjenica, da je preuzeo jednu od istočnjačkih religija, ili možda new age, među ljudima sam čula toliko toga: da treba da se bavi time, šta je problematično u Sloveniji i ne s “nekim” Darfurom. Kad čovek govori o suštinskoj istini, koju zna svaki prosečan biolog ili fizičar, da je svet međusobno neodvojivo povezan, da nismo i ne možemo biti odvojena jedinica na ovoj planeti, da se svaka stvar, koja se dogodi na udaljenom kraju sveta, odražava u tom, ili u drugom obliku negde, tada ga je potrebno označiti kao pripadnika neke vere, ili u nekom bližem smislu. Kada čovek stekne osećaj za muke drugih ljudi, kada za to mari, kada počne od svog ugleda i položaja, da bi ublažio strahote, tada je potrebno osvrnuti se na sve dileme i svrstati ga u “hipije modernog doba. Posle toga bi trebalo, da bi ostao “normalan” političar, koji je svojim diplomatskim potezima postigao upravo to, da se njegova fotelja ne bi srušila, koji otkrio “rak” svoje čovečnosti, političar, koji će voditi svoj narod u smeru uverenja o samodovoljnosti, i u lažno uverenje, da stvari na drugom kraju sveta sa nama nemaju nikakve veze. Pomenula sam biologe. Nije potrebno biti poseban stručnjak u toj oblasti da bismo znali da je sve u prirodi neodvojivo povezano. Zar će se Slovenija osećati zdravo u atmosferi, ako se svuda oko nje ruši? Da li ćemo biti jedini, koji će imati pitku i čistu vodu, ako jednoga dana voda bude zagađena i izvori uništeni? Zar ćemo mi biti pošteđeni,

mart 2006 1


Mesečnik za škole, porodice i humanitarni rad ako u svetu dođe do ekološke katastrofe? Lako je zacrtati granice, ali priroda to ne poznaje. Sve što se događa u Amazoniji i Africi će se na taj, ili na neki drugi način odraziti i kod nas. Ne smemo biti površni u svom razmišljanju, ako nam je zaista stalo do Slovenije. I još više. Kao što je priroda neodvojiva celina, tako je i sa čovečanstvom. Ljudsko trpljenje, glad i ratovi, gde god da su na svetu, samo su prividno udaljeni od nas. Konflikti, koji se dešavaju u muslimanskim mestima, su samo naizgled “njihova stvar”. Ko može da tvrdi, da to sutra neće biti naša stvar? Haos, siromaštvo, ratovi, glad i druge strahote, koji ugrožavaju ljude su upravo drugi deo materijalne prirode, deo celine, deo organizma, koji se zove čovečanstvo. Samo je pitanje vremena kada će se to i kod nas desiti, u takvom ili drugom obliku. Zato to nisi problemi drugih, već su naši zajednički problemi. Podeljenost je zbog toga opasna. Istorija je pokazala da su sve podele, bilo verske, rasne ili nacionalne, uvek dovodile do poraznog kraja. Sebično razmišljanje, dok gledamo televizor, sa novinama u ruci, da se moramo baviti još i tim stvarima, koji tiču nas Slovenaca, je odraz nemogućnosti sagledavanja povezanosti sveta i njegovih zbivanja. I kada se pojavi političar i čovek, koji svojim delovanjem upozori na suštinu problema, i iznese na videlo pravu sliku naše sebičnosti, zatim…bup po njemu! Srećom ima puno ljudi, koji su dovoljno svesni da u potezima našeg predsednika vide redak primer hrabrosti, požrtvovanosti, pre svega odlučnosti, da bez obzira na svoj položaj, želi da utiče na promene u svetu, da olakša živote, nama i drugima. Na sreću, mnogo je onih, koji nisi preskočili časove bilogije, fizike, ili su jednostavno shvatili prirodu i život. Na sreću, puno je onih, koji znaju zašto imaju srce, i glavu. Na sreću, puno je onih, koji su rekli: ”Konačno! Konačno se iz redova najviših političara izdvojio neko, kome je stalo!” I na sreću je mnogo onih, koje konformizam nije uspavao do te mere, da bi se uplašili nekoga, koji je svoju mudrost pokazao otvoreno. Zato – gospodine predsedniče, uz svo dužno poštovanje, ponosni smo na vas! Eva

mart 2006 2


Škola za život

Mesečnik za škole, porodice i humanitarni rad

Moji ciljevi Kakvi su moji ciljevi? Kakva je moja uloga? Šta želim da postignem? Gde idem? Kakav sam čovek? Kakav čovek hoću da postanem? Da li vam se ovakva i slična pitanja čine važnim? Ako ih povremeno postavljate sebi, možda ćete ih postaviti i svojim učenicima. Značajno je da ljudi s vremena na vreme razmišljaju o svom životu na ovaj način, inače će nas odneti vetar ko zna gde, kao jesenje lišće. Nudim vam nekoliko zadataka na tu temu, možda ćete ih upotrebiti na razrednom času, ili u nekoj drugoj prilici. Sve vežbe su uzete iz knjige U potrazi za biserima, priručnika za razrednu nastavu Darje Vtič Tršinar. Uvodna aktivnost Na tablu projektujemo (ili pročitamo sledeće misli) i kažemo učenicima o čemu ćemo razgovarati. Čak i najsporiji, ako nije izgubio svoj cilj iz vida, brže ide od onoga, koji trči okolo bez cilja. Gotthold Ephraim Lessing (1729 – 1781.), nemački književnik Životni cilj svakog pojedinca neka uvek bude isti; napredovanje u dobrom. Lav Nikolajevič Tolstoj (1828 – 1910.), ruski književnik Rodio si se sa krilima. Zašto bi puzio kroz život? Rumi (1207 – 1273.) Ako hoćeš da dosegneš cilj, moraš ciljati iznad njega: svaka strela među godinama oseća privlačnost zemlje. Henry W. Longfellow (1807 -1882), američki pesnik Ti si na čelu! “Usmeravaj svoju sudbinu, ili će to učiniti neko drugi,” rekao je jedan uspešan poslovan čovek Ko? Prijatelji, poznanici, učitelji, roditelji, tetke, stričevi, susedi, filmovi, serije… Bez vlastitog cilja u mislima sledimo bilo koga, ko je spreman stupiti na čelo, takođe stvari, koje nas neće daleko dovesti. To me podseća na trku od deset kilometara, u kojoj sam učestvovao. Zajedno sa nekoliko trkača čekao sam znak za početak, a niko od nas nije znao gde je startna crta. Zato je nekolicina otišla niz put da vide gde je. Svi, takođe i ja, smo ih sledili. Pretpostavljali smo da znaju gde idu. Posle drugog kilometra smo odjednom shvatili da sledimo kao naivne ovčice, naduvanka koji nema pojma gde ide. Pokazalo se da je startna

mart 2006 3


Mesečnik za škole, porodice i humanitarni rad crta bila tamo, gde smo prvo čekali. Nikad ne veruj da čopor zna gde ide, jer uglavnom nije tako. Sean Covey, Sedam navika veoma uspešnih mladića Razgovarajmo: • Da li vam se to već događalo? • To još nije ništa! Zamisli još nešto slično… (Možeš da se “zakačiš“ za prijatelja, koji je napustio školu, počeo da puši i da pije; zamisli da slepo slediš roditelje, koji sino žele sina (ćerku) kao predanog hirurga, zamisli da tvoj mladić (ili devojka) želi što pre da se zaposli i osnuje porodicu… Ne kažem, da nešto nije u redu s tim, ali – da li je to tvoja želja? • Na koga se mogu ugledati? Šta da sledim? (Ni na koga se ne moraš potpuno ugledati u smisli – da zna šta je za tebe dobro i šta treba u životu da radiš. To ne znači da ne treba nekoga i da poslušaš, ali moraš poslušati takođe i sebe! Šta treba da slediš?

Uvek i svuda treba da slediš vrednosti. U načelu. Ako budeš živeo prema njima, ravijaćeš se i oblikovaćeš se. Ako ih budeš kršio, naudićeš sebi i uništićeš se. Nekoliko primera. Vrednost je poštenje. Vrednost je ljubav. Trud, zahvalnost, iskrenost, strpljenje, odgovornost – sve su to vrednosti. Nabrojte još neke… Kakav bi voleo da budem za godinu dana vaja Ciljevi: učenicima se na jednostavamn način približi predstava o tome, kakvi bi mogli da budu, šta im je najvažnije. Vežbu možete izvoditi u učionici, ili negde u prirodi. Ako ste u učionici neka svira neka nežna muzika, koja će im pomoći da se umire i opuste. Tekst čitamo (ili saopštimo) polako i emotivno: ”Udobno sedi i zatvori oči. Pokušaj isprazniti glavu. Odagnaj misli na školu, prijatelje, porodicu… Umiri se, diši polako i duboko. Zamišljaj, da si negde napolju, polako hodaš po prašnjavom makadamskom putu, nigde ti se ne žuri. U daljini vidiš nekoga, ko ide prema tebi. U momentu ga ne poznaješ. Zatim ti se učini nekako poznat. Sve ti se više približava. Odjednom se zapitaš, ko je to? To si ti. Ali ne ti kakav si danas, ali ipak ti, kakav bi želeo da budeš za godinu dana. Zamisli se.

mart 2006 4


Mesečnik za škole, porodice i humanitarni rad Šta si uradio u svom životu u prethodnoj godini? Kako se osećaš? Koje osobine imaš? Za šta se zauzimaš? (Ne zaboravi, to si ti, kakav bi želeo da budeš za jednu godinu.) Sada ga vidiš sasvim blizu. Prijatan je i smeška ti se. Svestan si da je stvaran. Svestan si, da je u tebi, da ga oblikuješ. Sada možeš polako da se vratiš u stvarnost. Ako si me sledio i zaista se potrudio da se preispitaš, verovatno si ostvario vezu sa svojim unutrašnjim bićem. Dobio se osećaj šta je za tebe važno i šta bi mogao da uradiš tokom sledeće godine. Puno sreće”” Razgovarajmo: • Kako ti je išlo? • Šta si video na sebi? • Kako si se osećao? Kako si izgledao?Kakve si osobine video kod sebe? • Da li si bio mnogo drukčiji nego što si danas? • Veruješ li da ćeš moći lako da uspeš?

Izjava o ličnoj ulozi: Sean Covey u knjizi Sedam navika veoma uspešnih mladića: “Izjava o ličnoj ulozi je kao drvo sa dubokim korenom. Čvrsta je i nikuda ne ide, istovremeno je živa i neprimetno raste. Potrebno ti je drvo sa dubokim korenom, jer će ti pomoći da prevaziđeš sve životne oluje, koje će te preplaviti. Verovatno ste opazili da je život sve drugo, samo ne stabilnost. Razmisli o tome. Ljudi su svojeglavi. Devojka te danas voli, sutra će te ostaviti. Danas ti je neko najbolji prijatelj, sutra ti okreće leđa. Izgubiš posao. Država je u ratu. Roditelji se razvode. Modne ludosti dolaze i odlaze. Puloveri su ove godine u modi, a sledeće su demode. Sa “repom” je isto. Rep je bez veze. U međuvremenu kada se sve sve oko tebe menja, tvoja lična uloga je kao drvo sa dubokim korenom, koja se ne promeni. Ako imaš snažno stablo, na koje možeš da se osloniš, sigurno ćeš savladi promene.”

mart 2006 5


Mesečnik za škole, porodice i humanitarni rad Nekoliko primera izjava, koje su napisala deca: 1. primer: Brižnost Poštenje Odličnost Škola Trud Uspeh Junaštvo 2. primer: Naipre i svuda ću biti odana svojem Bogu. Neću potcenjivati snagu porodične zajednice. Neću zanemariti pravog prijatelja, uvek ću imati vremena i za sebe. Preći ću mostove, kada budem doćla do njih. Sve izazove ću prihvatati sa optimizmom, bez dvoumljenja. Uvek ću čuvati pozitivnu predstavu o sebi i poštovaću se, jer verujem, da se počinje od samovrednovanja. 3. primer: Veruj u sebe i u sve, koji te okružuju. Budi prijatan, uljudan i poštuj sve ljude. Postavljaj sebi ciljeve, koje možeš da dosegneš. Nikad ih ne gubi iz vida. Nikada ne uzimaj obične životne stvari kao razumljive same po sebi. Poštuj različnost drugih i prihvati ih kao veliku prednost. Postavljaj pitanja. Teži uzajamnoj zavisnosti. Znaj da moraš prvo promeniti sebe, a posle možeš da menjaš druge. Govori delom, a ne rečima. Nađi vreme da pomogneš onima, koji nemaju toliko sreće kao ti, ili onima koji imaju loš dan. I sada si ti na redu! Napiši svoju izjavu o ličnoj ulozi. Darja

mart 2006 6


Aktuelni događaji

Mesečnik za škole, porodice i humanitarni rad

Školstvo u Indiji Ekipa društva Za bolji svet je ovoga puta otišla veoma daleko, skoro više od 8000km od naše male zemlje. U državu, koja ima 500 puta više stanovnika od Slovenije, koja ima za naše pojmove veliki broj jezika, rasa, boja, različitih kultura i religija i čiji je glavni grad 250 puta naseljeniji nego naš. U Indiju. Videli smo da su problemi u obrazovanju jednaki kao u celom svetu. Indijski školski sistem je poznat kao veoma uspešan i kvalitetan. Možda će vas iznenaditi, ali retki du oni iz zapadnog sveta koji bi mogli da polože ispite u njihovim školama i univerzitetima. Poznata je stvar, da većinu međunarodnih naučnih istraživačkih nagrada uberu upravo Indijci. To znači da je školski sistem veoma usmeren ka uspehu i da deca duboko proživljavaju uspehe i neuspehe. U vreme kada smo bili u Indiji, bilo je vreme proveravanja znanja (takođe i u osnovnim i u srednjim školama imaju sistem ispita koji je sličan našem eksternom proveravanju znanja) i časopisi su objavljivali o brojnim problemima, o četiri samoubistva među učenicima, koji nisu ostvarili minimalne rezultate. Takođe, finansijsko oprerećenje porodica je veliko, jer je mesečna školarina dece u prosečnoj školi jednaka sedmodnevnom prihodu prosečne indijske plate. I koliko je poznato, Indijci imaju brojne porodice, pa su finanasijski pritisci veoma veliki. Zato se dešava da puno dece ostane bez mogućnosti obrazovanja. Tako smo još jednom videli da je svet samo jedan i da su problemi slični svuda. Znanje i predstave Društva Za bolji svet bile su primljene sa velikim simpatijama, odobravanjem i nadahnućem. Nastupali smo u tri škole i izvodili programe na engleskom jeziku. Na severu Indije u podnožju Himalaja u Sidhuru izveli smo naš “mjuzikl” Mali princ pred više od 600 dece. U slovenačkim školama smo, po običaju mi ti, koji moramo razbuditi želju za učestvovanjem i smehom. U Indiji je naša predstava više puta bila prekinuta burom smeha, navijačkim aplauzom i uletanjem mlade publike na scenu. Zajedno sa brojnom ekipom učitelja, koji su bili opremljni pištaljkama, smo jedva obezbedili sigurnosne mere među učenicima. Posle predstave smo gotovo pobegli pred brojnim željama za autogramom. Tako je uz puno smeha, radosti i zahvalnosti i iskričavim dečjim očima, zaživela ideja o svetovnom radu našeg društva. Kući smo se vratili veoma umorni i puni novih zanosa za uređenje sveta, koji bi bio prihvatljiv za sve nas. Hvala svima, koji nas podržavate. Goran

mart 2006 7


MeseÄ?nik za ĹĄkole, porodice i humanitarni rad

mart 2006 8


MeseÄ?nik za ĹĄkole, porodice i humanitarni rad

mart 2006 9


Pretstavljanje ljudi

Mesečnik za škole, porodice i humanitarni rad

Nikola Tesla - čovek svetlosti Mladost Nikola Tesla je, pronalažač, fizičar, elektroinženjer i matenatičar, rođen je 10. jula u Hrvatskoj. Još u ranoj mladosti pokazao je sklonost za istraživanje i pronalazaštvo. Veliki deo vremena provodio je u očevoj biblioteci, gde čitao i utoljavao svoju glad za znjanjem. Po završenoj gimnaziji u Gospiću i Karlovcu pohađao je tehničku školu u Gracu, a univerzitet je završio u Pragu. Preostali deo života u SAD Po završenom Univerzitetu u Pragu se zaposlio u Telegrafskom zavodu u Budimrešti, a posle godinu dana prešao je Edisonovo preduzeće u Parizu. Neko vreme je sarađivao sa poznatim naučnikom Edisonom, kasnije je otvorio sopstvenu labaratoriju. U proleće 1884. otišao je u SAD i ostao tamo do smrti (7. 1. 1943.). Tu je sproveo u delo izume s područja višefaznih sistema, otkriće za prenos električne energije, zatim svoj najvažniji izum višefazni indukcijski elektromotor, koji je sagradio 1882. godine i koji radi po njegovoj zamisli naizmeničneog električnog toka. Taj patent je otkupio Westinghouse, s kojim je posle dugo godina plodno sarađivao. Teslini značajni izumi su navoji i turbina bez lopatica. Tesla je ukupno pronašao oko 700 patenata, koji su obogatili dotadašnje znanje iz elektrotehnike. Njegovi izumi su osnova sadašnje upotrebe električne energije Bez njegovih doprinosa tehničke nauke bi bile mnogo siromašnije. Potrebno je reći da je Tesla imao talenta na više područja. Govorio je: srpski, engleski češki, mađarski, francuski, nemački, latinski i italijanski. Pronalazač sadašnjice Američka revija Life uvrstila ga je u 1000 najznačajnijih ljudi u zadnjih 1000 godina. U pomenutoj reviji okarakterisali su ga kao najdalekovidijeg pronalazača našeg doba. Njegovi doprinosi na području obrtnih magnetnih polja i naizmenične energije su omogućili elektrifikaciju sveta. Lični pogledi na život Tela je verovao da se rat ne može izbeći, ukoliko nisu rešeni uzroci njegovog pojavljivanja. Uopšte, bio je protiv ratova. Tražio je različite načine poboljšanja komunikacije, transporta i prenošenja energije, s ciljem da se tako uspostave međunarodni odnosi. U svom intervjuu godine 1926, takođe je naglasio, da je bolest tadašnjeg socijalnog života izvire iz neuspeha žena na mnogim područjima, uzrok tome je nejednakost polova. Izjavio je da će žene postati vladajući pol u budućnosti.

mart 2006 10


Mesečnik za škole, porodice i humanitarni rad Pronalažač u svom vremenu Nikola Tesla je 1935. godine pronašao automobil, koji je radio bez pogona na gorivo i akumulatora. Nije se kretao niti na benzinski pogon niti električni, već je Tesla izumeo neku vrstu “perpetuum mobile”. S obzirom na to da se Zemlja samostalno okreće, postoje neke vrste vibracija, koje se mogu pretvoriti u korist pogona automobilskog motora. Zašto drugi naučnici to ne urade? Jer još danas ne razumeju etarske prirodne kosmičke procese. Etar je sveprisutan element u materijalnom svetu, čije se karakteristike mogu, iskoristiti i pretvoriti u pogon masovne ljudske proizvodnje. “Iz etra”, govorio je Tesla, “materija nastaje i nestaje, po jednostavno izračunljivim zakonima matematike. “ Tesla je na taj način primenio sintezu materije iz energije i demonstrirao fuziju, što pre toga nikome nije uspelo, niti naučnicima posle njega. Tesla važi za usamljenog genija, čije ideje je uspeo da razume i ostvari samo on sam. Budućnost Tesline nauke Svaki čovek bi se trebalo da se razvije u potpuno svesno duhovno biće. Teslina nauka, Einstinova teorija relativiteta i Borova kvantna mehanika omogućavaju čuda moderne tehnologije i modernog načina života. Oni će omogućiti vlastiti izbor predmeta, koji će nastajati iz sloja etarskih pojava. Moć preobražavanja materije mora nastati u odgovarajućem vremenu i prostoru, kao i veza između čoveka i njegove duše. Nema fizike bez duševnosti i duhovnosti, kao i čoveka bez električnih izuma, koje je Tesla dobro poznavao. Ceo ljudski život je samo tok energije, kaže Tesla – i njegova duševnost? To je svetlost, koja sija u njemu. Tesla nagoveštava novo doba Nikola Tesla nije za sobom ostavio teorije, koja bi objasnila kosmos, jer je želeo da samo oni, koji su mišljenja kao i on, razumeju, šta je želeo da ostavi čovečanstvu. “Ja radim za budućnost”, govorio je Tesla, “i savremenici me neće razumeti. Jednoga dana će prevladati prirodni zakoni, čije sam tajne i čuda otkrio, i kao udarcem dlanom o dlan, sve će se promeniti. Nastupiće novo doba, čije će glavne odlike biti razumevanje vremena, otkriće izvora beskonačne energije i oblikovanje materije po sopstvenoj volji. Ljudska iskustva će prevazići granice života i ljudi će moći da komuniciraju sa dušama pokojnika, odvojenih od svojih tela. Ta saznanja će promeniti naše predstave o životu i smrti.” Po Teslinom mišljenju duša je pojava energije, koja može izmeriti i čije se reakcije mogu predvideti, jer je i sam čovek deo kosmičke sile. Barbara

mart 2006 11


Filmovi

Mesečnik za škole, porodice i humanitarni rad

Kundun Film je biografija četrnaestogodišnjeg Dalaj lame. “Kundun” iz naslova je drugi naziv za tibetanskog vođu, koga su kao četrnaestu reinkarnaciju Bude prepoznali u drugoj polovini tridesetih godina.

Flm počinje 1937. godine, kada Sveti čovek otkrije da je Dalaj lama ušao u 14. inkarnaciju i da je sada dvogodišnji dečak. Nekoliko godina kasnije dečaka dovedu u Lhassu, gde ga počinju učiti budizmu, tada je na vidiku vać kineski predsednik Mao, koji zaključuje da Tibet treba nacionalizovati – na Tibetance se samo donekle obazire, na Dalaj lamu ne. I Dalaj lama se tako nađe pred dilemom, kako da izvan Kine – održi Tibet slobodnim? Scorsese nas malo zadrži u 1994. godini, pa se zatim usredsredi na posleratno doba 1949-50. godine, kada kineska komunistička vlast počinje da vrši presing na Tibet, pošanje vojsku, zatim počinje da naseljava kinesko stanosvničtvo da bi na taj način oslabila tibetanski uticaj. Dalaj lama, koji u početku pokušava da nađe zajednički jezik sa kineskom vladom, u poslednjem trenutku, pred zauzimanjem Tibeta, prebegne u Indiju, gde živi i danas. Lepo je gledati svet, koji usred najgore represije živi bez paranoje i korupcije. “Sve je ništa”. Kundun je fascinantan kao i Tibet i tako pun duha kao budizam – preko njega ćete lakše razumeti duhovno bogatstvo tibetanske tradicije i kako je ono na milost i nemilost izručeno okrutnom kineskom nasilju. Film vredi pogledati! Barbara

mart 2006 12


Naša planeta

Mesečnik za škole, porodice i humanitarni rad

21. mart – svetski dab borbe protiv rasizma Generalna skupština Ujedinjenih naroda je davne 1996. godine proglasila 21. mart za svetski dan borbe protiv rasne diskriminacije. Tokom poslednjih pedeset godina, od izlaska Deklaracije o ljudskim pravima čovečanstvo je napravilo nekoliko značajnih dostignuća protiv rasizma, rasne diskriminacije i međususedskin netrpeljivostima. Nacionalni i internacionalni zakoni su bili utvrđeni i ljdska prava širom sveta ispoštovana. Razvoj tehnologije u poslednjoj dekadi, povezao je ljude sa različitih kontinetata, rasa i veroispovesti međusobno bolje, nego kao ranije u ljudskoj istoriji. Ali na drugoj strani su snovi o miru u svetu i toleranciji u svim pogledima ostalali samo na pola ispunjeni. Ostaju i opstaju još uvek samo glasni krici pred političkim preprekama, rasizam i ksenofobija, koji neumitmo nastavljaju dalje i postaju uobičajen deo svakodnevnih novosti. Tako pomenuta “etnička čišćenja” su u poslednjoj godini porasla. Sve je to postalo izazov za stručnjake, političare,kao i za mnogobrojne ljude koji streme prevazilaženju tih granica. Traže se nove snage i oruđa, pomoć za zaustavljanje te netrpeljivosti. Kao što je izjavila sekretarka za ljudska prava Mary Robinson: ”Mnogo više je moguće. Oblikujemo i možemo da ostvarimo duh novog doba na osnovu uverenja da smo svi deo velike porodice, koja se zove čovečanstvo.” Surova istorija apartneida Jedan od najtragičnijih događajau ljudskoj istoriji ie pojava apartheida, kojim je vlada Južnoafričke republike nazvala svoj sistem rasnog odvajanja, zatiranja i iskorišćavanja. Pod aparheidom su bile sloboda kretanja i političkog i socijalnoekonomskog prava za crnu rasu maksimalno ograničene. Bela manjima je raspolagala većinom teritorije. Afrikanci su bili potisnuti u stranu i smešteni u rezervate, koji zauzimaju 13% državnog zemljišta. Apartheid je bio temelj južnoafričke ekonomske i političke institucije; fabrike i preduzeća, čiji su vlasnici većinom belci i tuđa društva, su iskorišćavali apartheid u svoju korist. Svi su zgrtali ogromne dobitke na račun afričkog stanovništva, kojima su oduzeli zemlju i prirodna bogatstva. Afrikanci su crnčili za nadnicu, koja im je pružala bedan život i predstavljali su jeftinu radnu snagu, na kojoj je počivala privreda Južne Afrike. Lideri vodeće južnoafričke republike su tvrdili, da rase moraju biti odvojene, i međusobni kontakti svedeni na najmanju meru, da se izbegnu konflikti, koje prouzrokuju odvojeni razvoji različitih grupa, i nastavlja se beli nadzor “nad tamnoputim rasama, koje su na nižem civilizacijskom stupnju razvoja.”

mart 2006 13


Mesečnik za škole, porodice i humanitarni rad Praznik svetskog kriterijuma Apartheid su osudili svi organi Ujedinjenih naroda, koji se brinu o pitanjima ljudskih prava, rasne diskriminacije i dekolonizacije i skoro sve članice Sjedinjenih naroda. Generalna slupština je naglasila da je politika, koja se temelji na rasnoj dikriminaciji i rasnoj podeljenosti “vredna prezira i nespojiva s pojmom ljdskog dostojanstva.” “Rasna diskriminacija i apartheid stvaraju veliku prepreku ekonomskom i socijalnom razvoju i sprečavaju opstanak međunarodnog mira.” Pošto rasizam krši temelje ljudskih prava i ljudsko dostojanstvo, Generalna skupština UN je 7. marta 1966. godine u New Yorku, donela međunarodnu konvenciju o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije. Šta je u Sloveniji? Problematika rasizma u Sloveniji nije toliko prisutna, jer smo premala država da bi se na tako malom prostoru mešale različite rasne populacije. Nikako ne smemo da zatvorimo oči da nemamo ništa sa ksenofobijom, nacionalizmom, netolerancijom zbog “različitosti”, ili bilo kakvog drugog oblika u kojem se javlja. Možda je za Slovence najbolje da se suoče oči u oči sa istinom u odnosu prema nakadašnjoj južnoj braći i Romima. Zato je razvijanje tolerancije lek za nenasilje u društvu 21. veka. Šarenolikost mišljenja, uverenja pogleda, poziva, jezika, naroda, rasa, vera, neka nas vodi ka uspostavljanju odnosa, koji bi spolja bili drugačiji, ali bi nas to navelo da pogledamo šta se dešava unutra. U samom bitstvovanju svi ljudi žele iste stvari: sreću, mir i ljubav. Barbara

mart 2006 14


Zdrava ishrana

Mesečnik za škole, porodice i humanitarni rad

Najedimo se do vitkosti Prekomerna težina opterećuje organizam i uništava volju za život, pri tome se stvara plodno tlo za bolesti. U prirodi životinje sa previše masnog tkiva imaju manje šanse da prežive. To su dokazali američki biolozi, koji su u pustinju pustili veverice sa normalnom i prevelikom težinom. Već posle četiri dana veverice sa većom telesnom težinom su postale plen divljih životinja. Životinjski životni ritam je usklađen sa okolinom i one održavaju stalnu težinu, ne staju na vagu i ne opterećuju se dijetama za mršavljanje. Umesto da se stalno mučimo sa besmislenim dijetama, bolje je prirodnim putem da se oslobodimo suvišnih kilograma. Dugo godina ljudi su mislili da su korisnije hemijske i veštačke tablete, kapsule, nego jabuke, krompir, oraščići, praziluk, biljke… Nauka je potvrdila da korišćenjem samo nekih životinja možemo biti krepki, zdravi i bolje raspoloženi. Zbog nepravilne ishrane trošimo puno energije za probavu i zato smo posle takvih obroka lenji, nezadovoljni, pospani i umorni. Posle naučnih ispitivanja otkrivamo zašto nismo i pored blagostanja srećni, šta nam u stvari nedostaje, kada nismo veseli i preduzimljivi, živahni i puni snage. Sa odgovarajućim nacrtom zdrave ishrane, možemo da se rešimo suvišnih kilograma, debljine, naborane kože, opadanja kose, pokvarenih zuba, odnosno pokazatelja da smo pre vremena ostarili. Dr Bonnie Spring sa poznatog instituta u svetu za tehnologiju u Cambridgeu u SAD kaže, da je uvek iznenađen, kako može samo jedan pravilan obrok da promeni čoveku raspoloženje. Takođe ljudi, koji su razdražljivi, ne mogu ni za šta da se zainteresuju, ni da se zaljube i svako jutro se bude tužni, zabrinuti i preplašeni, odjednom se osećaju nadahnuto, veselo u iščekivanju nečeg radosnog, kada počnu da se zdravo hrane. Naravno da ne smemo da zapostavimo svakodnevno kretanje, šetnju i druženje sa pozitivnim ljudima, koji se brinu za naše raspoloženje. Naučimo da u ljudima vidimo lepe osobine, oprostimo greške, koji pravimo svi. I sada pristupimo našem novom receptu, koji nam neće oduzeti puno vremena. Za naše prijatelje i najbliže, važno je da kuvamo s ljubavlju i mirom. Dok kuvamo slušajmo laganu muziku, koja će nas opustiti.

mart 2006 15


Mesečnik za škole, porodice i humanitarni rad Špageti s paradajzom i biljnim uljem od masline (za tri osobe) Potrebno nam je: - 30dkg lepih špageta - bazilika, tamijan, majoran, peršun, origano, kopar, - ruzmarin, celer, kora od limuna, sušen crni luk - 50dkg paradajza - 4 čena belog luka - maslinovo ulje - parče tvrdog parmezana U tiganju ugrejemo 2dcl maslinovog ulja i u njega stavimo svo bilje (po izboru, zimi upotrebimo sušeno bilje) i 15 minuta zagrevamo na niskoj temperaturi, pazimo da ne zagori. Na kraju dodamo isitnjen beli luk. Kad osetimo prijatan miris, tiganj sklonimo, i procedimo da ostane samo čisto biljno ulje. Paradajz narežemo, ali možemo uzeti i onaj iz limenke i 5 minuta ga dinstamo. Špagete skuvamo, prelijemo jednom kašikom ili dve maslinovog ulja, paradajzom i dodamo nastrugan parmezan. Kao prilog savetujem sveži maslačak, koji smo s prijateljima nabrali tokom šetnje za vreme sunčanog prolećnog dana. Prijatno! Lidija

mart 2006 16


Pisma čitalaca

Mesečnik za škole, porodice i humanitarni rad

Poštovano Društvo Za bolji svet! Pročitao sam većinu vaših članaka i to me navelo da vam se javim, t.j. da vam napišem svoje mišljenje. Mi smo tročlana porodica. Pre 22 godini smo dobili sina. Bili smo normalna porodica, koliko su to uslovi dozvoljavali. Uglavnom sam ja provodio vreme sa sinom, dok je odrastao, jer je žena na takvom radnom mestu da je veoma malo kod kuće. Sina smo odgajali koliko smo bolje mogli, ali je odsustvo majke uticalo na njega. U osnovnoj školi bio je odličan učenik. Po završenoj školi upisao se u gimnaziju, završio je, ali nije maturirao. Sada se moram vratiti unazad. U vreme školovanja zakljičili smo da nije sve kako smo želeli. Naš sin je više vremena provodio na uluci nego kod kuće. Bilo je malo lepih i veselih dana. Školu je otaljavao. Mislili smo da će biti bolje, ali smo se prevarili. Bilo je sve gore i počeli smo da sumnjamo da nešto nije u redu. Posle smo otkrili da je našao društvo u kojem se pilo i pušila se trava. Prvo smo mislili da to nije naročito značajno i kao mnogi roditelji tešili smo se da nije jedini, da će se sve nenako dobro završiti. Išli smo kod psihologa, ali po našem mišljenju nisu uspešno rešili problem. Slali su nas od vrata do vrata, pravog rešenje nije bilo, neki su predlozi bili neizvodljivi. Stanje kakvo je bilo kod nas, odvelo nas je tako daleko da smo ga iselimo iz stana. Posle razgovora s prijateljima i porodicom, čuli smo za Društvo Za bolji svet. Po dogovoru sin je odlučio da će pokušati da poseti društvo. Već je tri meseca kako ide na predavanja, savetovanja, radi telesne vežbe (jogu) i moram vam reći, da se kod nas sve promenilo 100% na bolje. Od tog vremena više nemamo problema sa sinom i on sa nama. Posebno se zahvaljujem g. Goranu, koji se svim srcem posvetio našem sinu i naravno svim članovima društva, koji su ga s razumevanjem prihvatili. To je moja kratka ispovest, koju sam želeo da saopštim ljudima, koji imaju možda slične problrme. Zadovoljni otac i majka

Radujemo se vašim daljim pitanjima, idejama i mišljenjima. Elektronsku poštu nam šaljite na adresu boljsi.svet@siol.net. Molimo vas da naznačite za mesečnik.

mart 2006 17

mjesecnik_mar_06  

Nikola Tesla - čovek svetlosti 10 Naša planeta Aktuelni događaji Pretstavljanje ljudi Filmovi Pisma čitalaca Najedimo se do vitkosti 15 Špag...

Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you