Page 1


Mesečnik za škole, porodice i humanitarni rad Uvod Ekologija i mladi

1

Škola za život Sloboda

2

Intervju Izraelski mirotvorci

4

Pretstavljanje ljudi Majka Tereza

7

Naša planeta Lekari bez granica

9

Zdrav način života Prirodni lekari Lekovito dejstvo hrane Presni jelovnik

12 13 15

Strip Kako je princ pobedio zmaja

16

Poezija Reči me nadahnjuju svojom lepotom

18

Pisma čitalaca

20

Slika je iz dečijeg stripa, koji smo počeli da objavljujemo u našem e-mesečniku E-mesečnik izdaje Udruženje Za bolji svet. Dodatne informacije na: www.forbetterworld.si

april 2007


Uvod

Mesečnik za škole, porodice i humanitarni rad

Ekologija i mladi Modernu politiku, ekonomiju i ekologiju stvaraju odrasli ljudi iz celog sveta. Ali, često zaboravljamo, da bi o odlučivanju o životu na našoj majci Zemlji, trebalo da pitamo i mlade. Kakva se neiskorišćena snaga skriva u njima, govori nam primer iz Holandije, koji smo izabrali za vas. Školarci iz mesta Almere u blizini Amsterdama su izrazili stav da mogu da uštede više energije nego Ministarstvo i zaintrigirali su ministra. Automobile pomenutog ministarstva će od proleća 2007. godine pokretati prirodni plin, takođe zaslugom dece. Tinejdžeri oko 14 godina su takođe objavili takmičenje i nagradu, za onoga ko će pronaći učinkovitije načine snabdevanja energijom. Eksperiment je četiri nedelje nadziralo društvo organizacije Prijatelji Zemlje (Friends of Earth). Za to vreme su se takmičili ko će naći novu ideju za snabdevanje da bi se dostigao evropski minimum, koji po protokolu oznosi 8 procenata doprinosa energije. Učenici iz škole Helen Parhust, koji već imaju turbine na vetar, su opkladu objavili u svojim domovima, razredima i lokalnoj privredi. Vlada je za tu inicijativu raspisala nagradu od 2000 evra. Ako bi deca izgubila, morali bi u Hagu jedan dan vući u rikši državnog sekretara Pietra van Geela. Školska svetla su bila ugašena 20 časova dnevno, školski računari su posle upotrebe isključivani iz struje. Takođe su i automati za kafu bili isključeni jednom sedmično – što se učiteljima nije baš učinio kao pametan potez. Ekološki usmereni tinejdžeri su preporučil lokalnim preduzećima da štede el. energiju. Pekara je, na primer, počela da gasi svetla i svoje peči za pećenje. Takođe su i porodice odigrale svoje uloge; isključivale bi grejanje, smanjivale upotrebu vode za tuširanje, zatvarali vodu dok peru zube, smanjili vreme rada na kompjuteru. Učenici škole Helen Parhust su svoje ideje preneli u druge škole; sa drugim učenicima su razgovarali o globalnom zagrevanju, za mlađe su napravili predstavu. U međuvremenu je ministar ispunio svoj deo obaveza, naručio je aumobile na plin, i za decu organizovao prikazivanje Al Govoreg filma Strašna istina. Upotreba energije se u ministarstvu smanjila za 20 posto, ali su ih tinejdžeri pobedili sa 34 posto smanjenja energije. Za 2000 evra su kupili ekran na kojem mogu da prate količinu energije koji proizvodi turbina na vetar na školskom krovu – koja može da zadovolji trećinu njihovih potreba za energijom. iz informacija BBC priredio Goran

april 2007 1


Škola za život

Mesečnik za škole, porodice i humanitarni rad

Sloboda Sloboda je kada sebe oslobodiš zla! Samo je ljubav sloboda! Jože Snoj (1934.), slovenački pesnik i pisac Sloboda je odgovornost koje se mnogi plaše. Georges Bernard Shaw (1856-1950.), englesko-irski dramatičar Čovekov položaj je odlično opisan u anegdoti o jadnom pijancu, koji je oko ponoći stao ispred parka, zatresao ogradu i povikao:» Pustite me napolje!» Samo tvoje iluzije te sprečavaju da spoznaš, da si – uvek bio – slobodan. Anthony de Mello, Žablja molitva II O slobodi – asocijacije Učenici neka napišu pet asocijacija na pojam slobode. Zatim neka pročitaju neke primere. Da li se pojavljuju odgovarajući primeri? Budi slobodan Vetar u kosi, prostrana polja, vožnja u kabrioletu, vrh Himalaja, deset sladoleda, raspust «non-stop», vožnja bicikla kroz šumu, laka bela majica i neograničeno vreme. Sloboda je nešto što ti daje krila. Kako je doseći? Priča o uplašenoj princezi Daleko iza sedam gora i sedamnaest jezera stoji zamak. Nema strašnijeg na svetu. Bodljikava živa ograda, trinaest kanala u kojima plivaju otrovne zmije, krokodili i aligatori, metalna masivna vrata, pred kojima stražari šestoglavi zmaj. Užasno dvorište prekriveno minama i trista pedeset stepenica do vrha kule. U tami, u okrugloj sobici, obavijenoj paučinom, plačeš ti, uplašena princezo. Tužno gledaš kroz prozor i svilenom maramicom mašeš trideset trećem princu, koji je dojahao blizu. Pitaš se da li će odustati i odjahati dalje, ili će biti jedan od onih koji su nastradali od sudbonosnih prepreka. Da li bi te neko mogao osloboditi ili ne, više i ne veruješ, jer ti to tako izgleda posle toliko neuspešnih pokušaja, čista iluzija. Skrušeno sedneš na oguljenu kamenitu klupu i okreneš glavu, tada čuješ sitan ali jasan glas... Slobodan si da izabereš slobodu Imaš slobodnu volju da izabereš slobodu. Možda ti se u trenutku čini da je tvoja situacija nerešiva, pa uprkos tome nije tako. Toliko dugo već živiš u svom svetu i u svojim izmišljenim predstavama, da si počeo da veruješ, da su istinite. Veruješ, veruješ da su tvoje ruke i noge u okovima, da si stvarno prikovan za nesto, ili za ljude. Vreme je da se probudiš i shvatiš, da živiš u zabuni. Ti si sam

april 2007 2


Mesečnik za škole, porodice i humanitarni rad kreator svog života i živiš u svetu, koji si sam izabrao. Ipak to ne znaš i teško ti je da veruješ šta sve možeš da uradiš. Jedino za šta si sposoban je da kukaš nad svojom «sudbinom» i nikako ne možeš da uživaš i da budeš srećan. Vratimo se na tvoj (princezin) primer. Da li si se nekada zapitao: da li si ti sam postavio sve prepreke i zamke? Kažeš da ti to ne izgleda logično, jer bi do sada sve uradio da budeš slobodan! Možda to nije baš tako, i te prepreke su ipak, tvoje delo? Pitaš me: zašto? Jednostavno zato, jer se bojiš. Čega? Slobode!!! Za slobodu treba skupiti hrabrost Sloboda je odluka. Velika, možda i najveća odluka u tvom životu. Slobodu treba smeti izabrati. Slobodan postaješ, kada se otkrivaš pred svima i pokažeš ko si, šta hoćeš i zašto. Lažna sloboda je velika klopka Prava sloboda nije hvalisanje o tome da zarađuješ svoj novac (iako ti roditelji još uvek kupuju garderobu, cipele i dopune za mobilni), ili da nemaš dečka ili devojku koja te u stopu prati. Takođe, nisi slobodan ako nema nijednog čoveka kome si podređen i moraš da ga poslušaš. Nije sloboda, ako «brišeš» iz škole, kada ti padne na pamet, jer se pre ili kasnije moraš suočiti sa svojim odgovornostima. I nije sloboda ako možeš svaki vikend ili veče da izlaziš. Slobodan postaješ kada si odgovoran prema sebi. Takva vrsta slobode je kada počneš da spoznaješ svoju ličnost, otkrivanjem svojih želja, misli, osećanja i skrivenih čežnji. Tako postaješ ono što zaista jesi, i živiš onako, kako želiš. Tako će tvoj život biti neopterećen i pun radosti, a ne bola i kompleksa. Sloboda u paru Možda ti izgleda da si zaista slobodan, ako si sam. Kada ti niko ne nameće svoje ideje, priče i gnjavi te savetima, ograničenjima i slično. Kada ne moraš da se prepireš za svaki trenutak koji bi rado da provedeš sa prijateljima, ili sam. Ipak, istina je da te niko na svetu ne može ograničiti, osim tebe samog. Zato sasvim svejedno da li imaš dečka ili devojku, ili si sam. Ti moraš postati slobodan sebi. Tvoja ličnost u sebi mora biti stabilna, moraš da znaš šta hoćeš. Tako ćeš lako funkcionisati u paru i niko neće moći da ti kroji život. Tako ćeš znati da bez nepotrebnih svađa i scena svom partneru objasniš da moraš imati vreme za sebe, da te to usrećuje i da će vam to učvrstiti vezu. Samo par, koji poseduje duhovnu slobodu, je srećan. Pa srećno! Preuzeto iz knjige «U potrazi za biserima» Amadeja

april 2007 3


Intervju

Mesečnik za škole, porodice i humanitarni rad

Izraelski mirotvorci U društvu Za bolji svet podržavamo sve ljude, koji se bore za mir. Posebno nas raduje, što su to mladi ljudi od kojih zavisi današnji svet. Takav primer su posebno Omri Evom i Lior Volinach, devetnastogodišnji izraelski studenti. Odbili su da se odazovu na poziv o služenju vojnog roka zbog neslaganja sa izraelskom politikom prema Palestini 15. oktobra 2006. godine. Na svojim predavanjima po Evropi zauzimaju se za mir na Bliskom Istoku i ističu svoje viđenje izraelsko – palestinskog sukoba. Intervju je preuzet iz reviije Katedra. Aleš Koji je vaš razlog za odbijanje služenja vojnog roka, koji u Izraelu za mladiće traje tri godine, za devojke dve godine? Lior: Glavni naš razlog za nesluženje vojnog roka je naše političko neslaganje sa višegodišnjom okupacijom Palestine. Ne možemo da učestvujemo u ratu za koji verujemo da je nepravedan. Cilj tog rata je ubijanje nedužnih civila. Razlog je što ne verujemo da će sila doneti mir i da je rat neophodan. Smatramo da bi izraelska vlada umesto rata i nasilja, trebalo da izabere mirovne pregovore koja bi dovela do zajedničkog rešenja i zajedničkog opstanka. Mislimo da postoji drugi bolji način za postizanje mira. Omri, ti si u bio u zatvoru, kada je komisija Liora oslobodila služenja vojnog roka. Kako su se ophodili prema tebi u zatvoru i koliko si dugo bio tamo? Omri: U vojnom zatvoru sam bio pet sedmica. Zatvor nije bio zabavan. Zatvor u stvari nisam ni video, jer sam odmah poslat u samicu, pošto sam odbio da nosim vojnu uniformu u zatvoru. To je bila mala ćelija, koja je imala prozor, ali nisam mogao gledati napolje, jer je bio prekrivem gustom mrežom. Uslovi nisu bili dobri. Pošto sam bio politički zatvorenik, neki vojni oficiri su se prema meni odnosili veoma surovo. Mislili su da će me slomiti i da ću se pridružiti vojsci, ako na mene budu vršili pritisak. Onemogućili su mi čitanje knjiga, telefonske razgovore i i posete. Zabranili su mi i cigarete, iako ne pušim. Na nekoliko dana su mi oduzeli i odelo, tako da sam bio samo u donjem rublju. Ovo što sam preživeo nije ništa u poređenju šta preživljava većina Palestinaca. Odlučio sam da žrtvujem svoju slobodu za nekoliko sedmica, u međuvremenu je mnogim Palesincima oduzeta sloboda za ceo život. Znao sam zašto sam tamo – zbog moralnih i pravednih razloga. To mi je ulilo duhovnu snagu, koju nisu mogli da slomiju.

april 2007 4


Mesečnik za škole, porodice i humanitarni rad Kakav je u stvari život Palestinaca? Lior: Život Palestinaca je veoma težak, ali se nekako snalaze. Ako živiš selu i želiš da posetiš neko drugo mesto, moraš da tražiš dozvolu izraelske vojske. Ranije je većina Palestinaca radila u Izraelu, sada većina radi kod kuće na poljima. Često se dešava da ih obližnji židovski naseljenici napadnu, na primer, kada beru masline. Sa druge strane je život u palestinskim mestima veoma haotičan. Ponekad nema nikakvog reda, jer javne službe ne mogu da obavljeju svoje poslove. U gradovima je previše ljudi i ta mesta su teško dostupna, jer su putevi veoma retki. Ponekad se dešava da izraelska vojska zakrči put do nekih mesta i po nekoliko sedmica. Tako ljudi ne mogu da dobiju lekove, hranu i osnovne životne potrebštine. Većina ljudi u palestinskim gradovima radi u javnim preduzećima, ali, pošto javnost bojkotuje vladu, nisu dobili platu već mesecima. Da li većina mladih ljudi u Izraelu odbija služenje vojnog roka? Lior: Mi smo prvo napisali pismo u kome smo objasnili zašto odbijamo služenje vojnog roka. To pismo smo poslali vladi, ministarstvu za odbranu i medijima. Već na početku potpisalo ga je 250 mladih. Mi smo mala grupa. Postoji još takvih ljudi. Većina ljudi se ne organizuje kao mi. Mnogi ne žele da služe vojni rok, ali ne žele da suprotstave javnosti kao mi. Vojska uglavmom kažnjava one koji daju izjave i ne slažu se sa politikom Izraela. Većina onih koji odbiju da služe vojni rok nisu politički aktivni. Radije nađu neki drugi način, kao mentalne bolesti, zdravstveno stanje, verski razlozi, devojke se udaju i tako izbegnu vojsku. Žele mirno da žive i da studiraju. Istina je da sve veći broj mladih izbegava vojsku i da cifra raste iz godine u godinu. Kakvo je rešenje sukoba izraelsko – palestinskog sukoba po vašem mišljenju? Omri: Moguće je rešenje. To su mirovni pregovori između dve strane, koje se temelje na Rezoluciji UN, koja priznaje nezavisnost Palestine u Izraelu, povlačenje izraelske vojske na granicu iz 1967. godine, prava palestinskim izbeglicama da se vrate u Jerusalem kao prestonicu one države. To rešenje podržava većina Palestinaca i mislim, da će je vremenom, ako ne već sad, podržati i većina Izraelaca. Izrael bi morao sasvim da promeni svoju politiku, da garantuje sigurnost u regionu. Ne moramo se oslanjati na našu vojsku i pomoć SAD. Nažalost, većina Izraelaca je naviknuta da svakih pet ili sedam godina imamo rat. Misle da je to normalan način života. Po mom mišljenju ljudi mogu da žive u miru na Bliskom Istoku. Lior: Izrael se ponaša kao da je izolovano dete. Većina Izraelaca sa izuzetkom naseljenika nikada ne posećuje okupirana palestinska naselja, izuzev kada služe vojni rok. Verujemo, ako se odvajamo od naših suseda i gradimo zidove u prirodi i u svojim glavama i negujemo neprijateljstvo prema njima, ne samo da

april 2007 5


Mesečnik za škole, porodice i humanitarni rad isključujemo njih, već i sebe zatvaramo u geto. I još nešto bih voleo da kažem, ljudi uspostavljaju mir, a ne politika.

april 2007 6


Pretstavljanje ljudi

Mesečnik za škole, porodice i humanitarni rad

Majka Tereza »Ne moramo raditi velike stvari. Dovoljne su i male sa puno ljubavi.« »Treba da se pitamo: Koga volim i kome služim? Koji je božji oblik kome se molim? Odgovor je jednostavan: Onima koji su gladni, bosi i goli, usamljeni, odbačeni, oni su moja braća i sestre. Ako nemamo mir, to je zato što smo zaboravili da pripadamo jedni drugima.« »Siromaštvo može da nestane samo pravednom podelom dobara.« Život Majka Tereza se rodila u u Albaniji 1910. godine. Kasnije se priključila irskom redu Loreto, odakle je bila poslata u indijsko mesto Dajeeling kao učiteljica. Godine 1931. premeštena je u Kalkutu, gde je skoro 15 godina predavala geografiju. Šetajući ulicama sretala je siromašne, uboge, beskućnike i decu koji nisu imali krova nad glavom i životarili su od danas do sutra, umirući na putu. Osetila je da su zidovi samostana suviše daleko od njih, da bi im pomogla. Godine 1946. majka Tereza se odlučila da će svoj život posvetiti brizi za siromašne i nezbrinute u Kalkuti. Zbog toga je osnovala nov red Misionarke ljubavi, koji je 1950. godine priznao papa Pij XII. Pošto je bila obavezna kao redovnica u Loretskom redu, morala je za dozvolu da zamoli svoju pretpostavljenu i kalkutskog nadbiskupa. Za siromašne je počela da obezbeđuje domove (za teško bolesne i umiruće, za gubavce, decu...), gde je zajedno sa drugim sestrama brinula za hranu i sve ostalo. Godine 1963. nastao je takođe i muški ogranak reda Misionari ljubavi. Godine 1979. dobila jeNobelovu nagradu za svoj humanitarni rad. Godine 1980. posetila je Ljubljanu, pa su se na Ježici naselila prve misionarke ljubavi u Sloveniji. Od godine 1963. kada je doživela srčani napad, majka Tereza je imala stalne zdravstvene teškoće. Godine 1992. imala je operaciju, ali joj je zdravlje i dalje vidno slabilo. Umrla je 5. septembra 1997. godine i sahranjena je u Kalkuti sa najvišim državnim počastima. Tadašnji papa Javan Pavle II proglasio ju je za sveticu 19. oktobra 2003. godine.

april 2007 7


Mesečnik za škole, porodice i humanitarni rad Moto majke Tereze je bio: »Od srca daj besplatnu pomoć najsiromašnijima!«. Na njenom spomeniku piše: »Ljubite jedni druge, onako kako sam vas ja ljubila.« (Jn 13, 34) Barbara

april 2007 8


Naša planeta

Mesečnik za škole, porodice i humanitarni rad

Lekari bez granica »Medicinski i humanitarni rad je više od analize i lečenja telesnih bolesti, jer pruža mogućnosti, gde ih nije bilo, unosi ljudski dodir u nehumane prostore i pomaže da ljudima ponovo vrati dostojanstvo. Medicinski rad, odnos između lekara i pacijenta, ta blizina ljudske patne, odlučuje hoćemo li ostati humani u svom poslu i u svojoj duši.« dr. Med. Thomas Nierle, operativni direktor, MSF, Švajcarska Lekari bez granica (franc. Médecin Sans Frontiers, ili kraće MSF) je najveća svetska međunarodna organizacija lekara, koja nudi neophodnu medicinsku pomoć ugroženim stanovnicima u više od osamdeset država u Evropi, Africi i Americi. Trenutno je uključeno više od 2500 dobrovoljaca – većinu predstavljaju lekari i ostalo medicinsko osoblje, za nesmetan rad organizacije brinu i drugi dobrovoljci iz ostalih struka. Počeci rada vezuju se za 1971. godinu, kada su počeli da se sakupljaju francuski lekari; od tada se organizacija širi i povećava svoj nivo delovanja. Godine 1999. dobila je Nobelovu nagradu za mir. Koje su glavne aktivnosti Lekara bez granica (MSF) MSF pomaže žrtvama prirodnih katastrofa, oružanih napada i epidemija, bez obzira na etničku, političku i versku pripadnost. Pored toga izvode razne dugoročne programe za obnovu zdravstvenih sistema, pre svega posle kriznih situacija i ratova. MSF učestvuje pri osposobljavanju i obnavljanju bolnica, ambulanata i razvijanju programa vakcinacija i raznih projekata obnove izvora pitke vode i sanitarija. Posebnim programima se bore ekipe na različitim poljima «zaboravljenih bolesti», kao što su spavaća bolest, tubekuloza, malarija i HIV/AIDS. Posebna pažnje je usmerena na manjine, odnosno ljudima koji žive u siromašnim delovima većih mesta (gradskim četvrtima), ili deci sa ulice. Veoma je važna aktivnost MSF u procesu buđenja svesti stanovništva koje živi u kriznim prostorima. Teško je za takvo stanovništvo da privuče medijsku pažnju i mnogi događaji ostaju neosvetljeni i potisnuti duboko u srce, dok preostali deo ljudi «slatko» spava. Dobrovoljci MFS upravo zbog toga putuju u daleke krajeve o kojima većina ljudi nije ni čula, da bi pomogli žrtvama prirodnih katastrofa. Kada se vrate, pripremaju materijale, daju izjave i pokušavaju da predstave ljudima šta su doživeli i žele da sa njima podele svoja iskustva. Nezanemarljiv

april 2007 9


Mesečnik za škole, porodice i humanitarni rad podatak je takođe, da članovi MSF kao dobrovoljci preuzimaju sav rizik koji prati njihov rad na kriznim žarištima i da nemaju nikakve druge nagrade za sebe ili za svoje nadređene, nego ono što im nudi organizacija Lekara bez granica. Utisci iz misija po svetu Bosna i Hrvatska Lekari bez granica su počeli sa svijim radom 1991. godine, evakuacijom ranjenika iz opsednutog Vukovara. Početni programi su nastali kao odgovor na neophodne potrebe ljudi, koji su se morali nositi sa ratom. Kasnije su se razvili dugoročniji projekti, usmereni pre svega na duševno zdravlje, porodičnu medicinu i uspostavljenje medicinskih objekata. MSF je brinula za kratkotrajne osnovne potrebe romskog stanovništva u Sarajevu. Tako je 1996. godine vodila program za pomoć duševnom zdravlju u Goraždu – osposobila je stručnjake za pomoć ljudima, koji su trpeli zbog rata; na noge su postavili psihološki rehabilitacioni centar u istom kraju, zajedno sa psiholozima i Ministarstvom za zdravlje. U narednim godinama došlo je mnogo izbeglica sa Kosova, pripadnika muslimanske etničke grupe Sandžaka. MSF je radila u četiri kampa, nadzirala tranzitne centre i vodila mobilnu kliniku za izbeglice. Srbija, Crna Gora i Kosovo Na ovom području se MSF pre svega zauzima za poboljšanje uslova stanovanja i priznanja statusa tamošnjim ljudima. Organizovana su mnoga savetovanja za žrtve posttraumatskog stresa – uglavnom su žrtve deca, tinejdžeri i žene sa kulturnim predrasudama, koje su stradale kao žrtve silovanja, i muškarci takođe, za koje je potrebna stručna pomoć. Dobrovoljci su učestvovali u akcijama vezanim za poplave u Pomoravlju 2002. i zemljotresu u južnom delu Kosova. Avganistan MSF je aktivna u Avganistanu još od 1980. godine – između sovjetske okupacije i talibanskog režima. Uprkos teškim uslovima MSF nastavlja sa nabavkom hrane, vakcina, osnovnom zdravstvenom negom, mobilnim klinikama i specijalizovanim programom za određene bolesti (npr. tuberkuloza, leishmanioza). Keniija Kenija je gotovo središte delovanja MSF što se tiče epidemije HIV/AIDS-a. Retrovirusno lečenje, koje nude, je besplatno i odvija se na dve lokacije u

april 2007 10


Mesečnik za škole, porodice i humanitarni rad Najrobiju i u pokrajini Busija. Do kraja 2004. godine u okviru MSF bilo je 25.000 ljudi na područjima sa nedovoljnom retrovirusnom pomoći. Na tom mestu je potrebno naglasiti ulogu MSF u odnosu na vladine i humanitarne organizacije. MSF kao nezavisna organizacija obezbeđuje neophodnu pomoć i javno se izjašnjava o krivičnom odzivu zbog trpljenja civila zbog rata i pojavu bolesti. Da bi ostala u svom radu dosledna mora verovati u svoju nezavisnost. Mora da radi na tome da se razlikuje od brojnih davaoca pomoći, koji se ne drže strogo humanitarnih načela, što je sve teže. Zahvaljujući privatnim donatorima koji godišnje daju pre 2 miliona USD prihoda koji finansiraju MSF. Preko 80% su posebni izvori, što garantuje njenu nezavisnost. Za nju i posebno za ljude, koji daju pomoć u svetu MSF, posebno radi na tome da bi zaštitila nezavisnost rada i duha. Na takav način i istinskom željom moći će da pomogne još mnogim ljudima širom sveta. »Humaniratna medicina je medicinska praksa prema univerzalnoj medicinskoj etici. Tvrdnja se temelji na moralnom konceptu, koji smatra da su ljudski život i dostojanstvo – ljudski uslov. I to nije utopija, već je krajnje realno i neophodno.« dr med. Thomas Nierle, operativni direktor, MSF – Švajcarska Sara

april 2007 11


Zdrava način života

Mesečnik za škole, porodice i humanitarni rad

Prirodni lekari Uključimo u naš život 8 prirodnih lekara, da živimo zdrav i ispunjen život. 1. Sunčeva svetlost Isuviše je malo cenjena kao osnovi uslov života, iako je poznata od nastanka sveta. Sunčeva svetlost je neophodna svim živim bićima, takođe životinjama u morskim dubinama, iako se hrane drugim živim bićima, koji žive bliže površini i treba im svetlost. Samo ultraviolentni zraci mogu da stvore u koži vitamin D. Te zrake zadržava staklo, odelo, smog, senka, zidovi itd. Prirodni zakon je, da čovek dobije većinu vitamina D preko sunčeve svetlosti, jer ga hrana sadrži manje nego bilo koji drugi vitamin. Sunčeva svetlost nam je potrebna za zdravlje, bez obzira na to kako se hranimo. Ako koža dođe u dodir sa sunčevom svetlošću, promeniće se u vitamin D. To pomaže rastu kostiju ravnomerno i zavisi od vitamina, minerala, ugljenih hidrate, belančevima i masti. Višak vitamina se lako uskladišti u telu za kasnije potrebe. Sunčevu svetlost sačinjavaju različiti zraci, neki su toplotni koji prolaze kroz staklo. Kroz prozor takođe stižu i zraci koji uništavaju mikrobe. Prašina, dim i smog su veoma opasni , kao i prljav stan. Klice bolesti se lako nasele u neprovetrene i slabo osvetljene prostorije. Zato odstranite teške zavese i roletne i dozvolite da sunčevi zraci uđu u vaš dom i unište svojim svežim zracima opasne klice bolesti. Zaista je divna svetlost. Konačno, ko se ne oseća bolje i odmornije posle prijatne telesne vežbe i relaksacije na svežem vazduhu i suncu. A sa tim ide i neizmerno duševno i emotivno ispunjenje. Sa zadovoljstvom ću vam u narednim brojevima predstaviti ostalih sedam prirodnih lekara po autoru Murielu Beltz-u. Viktorija

april 2007 12


Mesečnik za škole, porodice i humanitarni rad

Lekovito dejstvo hrane Svi mi znamo da hrana ima veliku ulogu u našem životu. Nekima je hrana poseban ugođaj različitih ukusa, nekima zadovoljstvo u društvu, ali sve je više ljudima i put do ozdravljenja. Ako se pravilno hranimo možemo da sprečimo mnoge bolesti, ne samo lake prehlade, već i neke hronične bolesti. Istinite priče ljudi koji su nekad bili bolesni, a danas su puni energije i života, to potvrđuju. Takođe u Sloveniji, imamo veliki broj primera za to. Jedna srećnica, koja je uspela da ozdravi, je gospođa Pavla Drakslar iz Kokrice blizu Kranja. Kao što je izjavila za /D (/D, 2005.), ceo život su je mučile nekakve bolesti: visok pritisak, problemi sa stolicom, višak kilograma i velika nervoza zbog problema sa želucem. Za vreme dugogodišnjeg lečenja pojavila joj se rana na dvanaestopalačnom crevu i lekar joj je saopštio da bi mogla dobiti rak i da će joj želudac otkazati. Posle takve dijagnoze počela je da razmišlja da mora preuzeti sama odgovornost za svoj život. Tada joj je u ruke dospela knjiga Helmuta Wandmakera: Hoćeš li da budeš zdrav? Ostavi se lonca za kuvanje! Knjiga govori o štetnosti kuvane hrane i drugim navikama o ishrani iz našeg savremenog sveta. Čovek treba da uzima presnu hranu i da ima svežu ishranu, jer «živa hrana» održava život. Gospođa Pavla se odlučila za presnu hranu i već prve sedmice osetila je velike promene. Osetila je veliki izvor energije i trebalo joj je manje spavanja, jer se ujutru budila čila i nije bila nimalo umorna kao ranije. Bol u želucu je počela polako da nestaje iako joj je lekar savetovao da ne uzima sveže voće i povrće. Njen lekar nije mogao da veruje da je prelaskom na presnu hranu sredila želudac, da je popravila krvnu sliku i dovela u normalu krvni pritisak i rad srca, sredila telesnu težinu i regulisala probavu. Takođe su njeni prijatelji i poznanici bili veoma iznenađeni rezultatima. Mnogi su bili zabrinuti njenom odlukom da pređe na presnu ishranu. Ali, videli su samo kako iz dana u dan gubi telesnu težinu. Danas kažu da je svake godine sve mlađa i mlađa. Zašto presna hrana? Kao što sam već rekla živa hrana održava zdrav život. U procesu kuvanja i pečenja se uništi 85% hranljivih materija u hrani. «Čovek je», kako kaže gospođa Pavla,» jedino «pametno» biće na svetu, koje hranu uništi pre nego što je pojede. Tokom kuvanja hemijska struktura hrane se promeni. Promenjeni sastojci, koji nastaju u kuvanoj hrani, su teže za varenje i opterećuju naše telo. Za probavu takve hrane je potrebno kalijuma, kalcijuma, vitamina i mnogih drugih jedinjenja, koje naše telo crpi iz sopstvenih zaliha. Neki sastojci u hrani se ne mogu probaviti i naslažu se u mnogim delovima našeg tela i tako otežavaju njegove prirodnre funkcije. Pored toga su nagomilani sastojci hrane veoma

april 2007 13


Mesečnik za škole, porodice i humanitarni rad pogodna podloga za nastajanje klica i mikroorganizama. Dugoročno obremenjivanje organizma sa otpadnim sokovima dovodi do bolesti. Telo u sebi ima mogućnost samoozdravljivanja. Prirodan proces lečenja je rasterećenje organizma. Neki ljudi, pre svega deca, tokom prehlada ili drugih bolesti izgube apetit. To je prirodna reakcija organizma, koji zeli da se odmori i izbaci iz sebe sve viškove. To primećujemo i kod životinja. Bolestan pas ili mačka neće dotaknuti svoje posudice sa hranom. Sveže voće i povrće pomaže pri rasterećenju organizma, a istovremeno je i veliki izvor vitamina, ruda i minerala koji izgrađuju nače ćelije. Za pripremu svežeg obroka potrošimo manje vremena i ne moramo da peremo mnogo sudova. U presnu ishranu ne spada samo voće i povrće već i sir od kiselog mleka, razni orasi i semenke, klice, žitarice, spremljeni na određen način. Kao i pri svakoj novoj stvari potrebno je da probamo i da u svemu nađemo meru i da primenimo znanje. Mnogi stručnjaci sa ovog područja pomažu nam informacijama stečenim dugogodišnjim iskustvom. U Sloveniji se presnom ishranom bavi Društvo Preporod, a u inostranstvu postoje i ambulante, koje bolesnike tretiraju «presnom» terapijom. Jedna od tih je dr Kristine Nolfi iz Danske, koja je na sopstvenom primeru pokazala moć sveže i presne ishrane. Problematika sveže ishrane je sve veća upotreba veštaćkih gnojiva i đubriva. Zbog toga treba pronaći voće i povrće odgajeno na prirodan način.

april 2007 14


Mesečnik za škole, porodice i humanitarni rad

Presni jelovnik Supa od paradajza: Jedna i po šoljica soka od paradajza, tri supene kašike nasečenog luka, tri supene kašike položnice ili naseckanih oraha, dve kašike pavlake, semenki ili suvog povrća i prstohvat soli. Ako želimo supu da jedemo toplu, polako je zagrevamo u posudi sa vrućom vodom. Pirinač sa renom: Izdrobimo dve supene kašike pirinča, jednu kašiku ovsenih pahuljica i nadrobljenog sezama. Dodamo 1-2 kašike mekinja, supenu kašiku kvasca i ulja, paradajza isečenog na kriške, morsku so, začine i izrendan ren. Sve dobro pomešamo i garniramo sa kolutovima paradajza. Bombone od oraha: Suve urme, suve šljive (bez košpica) i smokve izmiksujemo, zatim dodamo semenke, naseckan badem i lešnik. Sve zajedno pomešamo i oblikujemo kocke. Prijatno! Katja

april 2007 15


Strip

Mesečnik za škole, porodice i humanitarni rad Strip su nacrtali: David i Satja

KAKO JE PRINC POBEDIO ZMAJA

Nekada davno postojao je jedan grad.

april 2007 16


Mesečnik za škole, porodice i humanitarni rad Oženiću se sa princezom, jedva čekam da bude moja.

U pomoć, u pomoć... Nikada se neću udati za tu nakazu. Napisaću pismo princu.

Nastaviće se...

april 2007 17


Poezija

Mesečnik za škole, porodice i humanitarni rad

Moderno doba je donelo i nov način razmišljanja, ponašanja i različit način života. Danas, u samo jednom danu stižemo na dva udaljena kraja Zemlje, preko modernih komunikacija smo svedoci mnogih događaja, koji bi nam ranije ostali nepoznati. Ipak, čovek je još uvek u sebi zbunjen svojom sudbinom. Zašto sam se rodio, gde je moja sreća, kakva je moja dužnost, moja savest, pred kojom čekamo razrešenje i opraštanje. U dugom vremenu čekanja na odgovore koji će doći iz načeg srca, čovek još od davnina piše poeziju, koja izvire iz duhovnog bića i vraća nam osmeh na lice. Ta poezija kao ljuska od oraha odupire se okeanu života, ponekad je prestrašena kao list u vihoru, a ponekad se izdiže do sunca. Današnji dodatak je nastao u Evinom izvoru. Uživajte i pridružite se brojnim pesnicima čovečanstva, koje je od davnina prebrodilo silne muke i koje će živeti do kraja sveta. Goran Svojom rečju udahni lepotu u mene I pogledaj, ta misao je misao o nama Još je tamo, gde je dugo bio pepeo Glas slavuja ju je ponovo oživeo Život ide dalje... Zarobljenik – u sebe okovanVeć dugo ne želi slobodu I tuđin je drugima, i sebi nepoznat, Nema ni dom, ni mir, ni san. Neću ti otkriti put Pomisli, da neko zaustavi njegov korak? Da ga pozove na odmor i praznik? Da kaže: «Popij», i vino mu ponudi, «Osveži usta i grlo... srce razbudi!» Sa njim u srcu vratiću bosa sećanja Gutljaj. Gorko kiselo. Misao, sećanje? Ili vatra? Krv? Odmahne rukom, i vrč se razbije. «Reč tvoju neka drugi popije!» Ko si ti, što se usuđuješ da mi budiš srce? Neka spava, neka sanja bez snova. Ne zna...

april 2007 18


Mesečnik za škole, porodice i humanitarni rad I tuđinu, ponovo je put uteha i poziv. Pogledaj, da li je prekasno? Gutljaj jedan... I SRCE SE PROBUDILO. I još jedna: Volela bih da vidim Tvoj lik! Odgovorio si mi: «Sunce suncu ne može da izgori lice!»

april 2007 19


Pisma čitalaca

Mesečnik za škole, porodice i humanitarni rad

Radujemo se vašim sledećim pitanjima, idejama i stavovima. Elektronsku poštu pošaljite nam na adresu boljsi.svet@siol.net. Molimo vas da naznačite “za mesečnik”. Uredništvo e-mesečnika

april 2007 20

mjesecnik_apr_07  

Reči me nadahnjuju svojom lepotom 18 E-mesečnik izdaje Udruženje Za bolji svet. Dodatne informacije na: www.forbetterworld.si Uvod Naša plan...

Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you