Specijalno izdanje biltena Progovori o pregovorima - Evropa, čim pre to bolje!

Ova publikacija je nastala u okviru projekta „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji – Europe ASAP” koji Beogradska otvorena škola realizuje uz podršku Švedske. Stavovi i mišljenja autora i autorki izneti u ovoj publikaciji ne predstavljaju nužno i mišljenje Beogradske otvorene škole i donatora.

SADRŽAJ Zašto je važno da govorimo o evropskim integracijama?.....................................4 Lokalni mediji i demistifikacija integracije.....................................................................8 Istražujemo kriminal i korupciju, po svaku cenu......................................................12 Diversifikacijom medijskih formata do bolje informisanih građana.........16 Građanski Alarm – Dezinformiši, dezorijentiši i dezintegriši............................18 Konkurencija i odgovornost digitalnih platformi u Srbiji: šta donosi prva Inicijativa za razvoj digitalnog tržišta?..........................................................................22 (Ne)ravnomerni regionalni razvoj i ulaganja Srbije.............................................26 SRBIJA: NEMA PAMETNOG RAZVOJA ZEMLJE BEZ DEMOKRATSKOG I RAVNOMERNOG REGIONALNOG RAZVOJA......................................................................................................................30 Korak bliže ka tužilačkoj policiji.........................................................................................34 ČUVARI SUDNICE......................................................................................................................................38 Javne nabavke u Srbiji – u iščekivanju efekata izmene Zakona........................40 Sloboda medija u Srbiji u strmoglavom padu...............................................................44 Poglavlje 35: Ostala pitanja - Kosovo................................................................................48

IMPRESU M Progovori o pregovorima, Specijalno izdanje biltena, jun 2024. godine Izdavač: Beogradska otvorena škola (BOŠ) Bulevar oslobođenja 177, 11000 Beograd, Srbija www.bos.rs Urednici: Branislav Cvetković, Milja Zdravković, Milan Hiber Autori: Sofija Popović, Nikola Marković, Bojan Elek, Milica Šarić, Dragan Đorđević, Branka Anđelković, Tadija Mitić, Zorana Milovanović, Sofija Mandić, Ana Vukadinović, Ana Aćimov, Tamara Filipović Stevanović, Sara Mijačić, Marko Cincarević Lektura i korektura: Branislav Cvetković, Milja Zdravković Dizajn i prelom: Dana Tasovac Ilustracije: Dana Tasovac

Specijalno izdanje

Zašto je važno da govorimo o evropskim integracijama?

Od svog nastanka, portal European Western Balkans je nastojao da objektivno i istinito izveštava o procesu evropskih integracija, stavljajući fokus na one teme koje su od najvećih značaja za njegov uspeh, demokratizaciju i uspostavljanje vladavine prava.

Piše: Sofija Popović, European Western Balkans

Sofija Popović, izvor: FoNet/Aleksandar Barda

4

Progovori o pregovorima

U

poslednje četiri godine Srbija je otvorila samo jedan pregovarački klaster, a novi napredak u procesu evropskih integracija se ni ne nazire. To svakako nije tempo kojim može da se zadovolji zemlja koja je na evropski put krenula još početkom dvehiljaditih godina i koja vodi pregovore o punopravnom članstvu već deset godina.

Ne samo da za sve ove godine zemlja nije napredovala i reformisala se onako kako su to mnogi građani očekivali, već se tokom godina i sam smisao procesa izgubio. Već dugo vremena izostaje smislena debata o tome šta Srbija na evropskom putu dobija i kolika je cena ostanka u čekaonici EU.

Političari na vlasti glavni su izvor vesti i narativa, pa se tako neretko evropski put svodi na pitanje Kosova i uvođenje sankcija Rusiji.

Evropska unija se predstavlja kao akter koji uslovljava i ucenjuje Srbiju, a države članice često se prikazuju kao neprijatelji Srbije, dok su pravi prijatelji negde na drugoj strani. Zato čitav transformacioni kapital koji nudi proces pristupanja ostaje zanemaren, a građani neinformisani.

Da je tako govore različita istraživanja javnog mnjenja koja godinama pokazuju da građani Srbije nisu svesni koliko Evropska unija i njene države članice ulažu u Srbiju, dok je podrška članstvu najniža među zemljama kandidatima. Zanimljiv je i onaj podatak

istraživanja organizacije Novi treći put iz jula prošle godine koje je pokazalo da bi većina građana na referendumu glasala za ulazak Srbije u BRIKS, iako članstvo u EU donosi daleko veće koristi.

Pitanje evropskog puta pre deset godina bila je centralna tačka programa brojnih partija, a aktuelna vladajuća većina je uspela da dođe na vlast tek onda kada je promenila svoj odnos prema Evropskoj uniji. Poslednji parlamentarni izbori u decembru su pokazali da u dubokoj političkoj krizi politički akteri ne mogu svoje birače motivisati obećanjima o ubrzanju evropskog puta.

O Evropskoj uniji u kampanji gotovo da nije bilo reči. O članstvu Srbije u EU najviše su govorili protivnici, nudeći građanima zavodljive priče o tome da EU ima alternativu.

Ni mediji, čije se slobodno delovanje godinama unazad sistematski guši, nisu preterano zainteresovani za proces evropskih integracija. Slikovita je činjenica da tokom prošle godine Ministarstvo informisanja i telekomunikacija nije podržalo niti jedan medijski projekat sa temom evropskih integracija. Jasno je da se priča o evropskim integracijama već godinama unazad gura pod tepih, jer kada bi građani zaista o tome bili informisani, bilo bi jasnije koliki udeo u odgovornosti što još uvek nismo ni blizu punopravnog članstva ima aktuelna vladajuća većina.

5

U takvoj atmosferi, ekspertska zajednica i organizacije civilnog društva i nezavisni mediji ostaju retki akteri koji pozivaju vlast na odgovornost zbog sporog tempa napretka i govore o koristima koje Srbija ima iz ovog procesa.

Nasuprot dominantnoj antievropskoj propagandi, ovi akteri nastavljaju da približavaju građanima šta je suština procesa i koliko bi svakodnevna realnost mogla da izgleda drugačije ako bi se pristupanje EU ozbiljno shvatilo.

U toj misiji suočavamo se sa brojnim izazovima. Jedan od najvećih svakako je borba sa antievropskim narativima koji se baziraju na spinovima i lažnim vestima, a koji se plasiraju u mejnstrim medijima pod kontrolom vlasti.

Takvim narativima najčešće se „gađaju“ emocije građana. Prema istraživanju Centra savremene politike o izveštavanju medija tokom pandemijske 2020. godine, koje je aktuelno i danas, provladini tabloidi hvalili su Kinu i objavljivali emotivno nabijene sadržaje kada su izveštavali o pomoći Kine Srbiji, dok su otvoreno kritikovali EU uz naslove da bi Brisel pustio Srbe da umru. Izveštavanje o Evropskoj uniji uglavnom se svodi na šture izveštaje, izjave državnih zvaničnika, dok se sa naslovnih strana često ističu „šamari iz Brisela za Srbiju“.

Drugi izazov, karakterističan i za druge zemlje kandidate, je kompleksnost samog procesa i njegov izrazito tehnički karakter. To svakako ne pomaže da se građani

Specijalno izdanje

dodatno zainteresuju, jer im birokratske procedure i takva dinamika nisu bliski. Zato je važno da se proces pristupanja objašnjava na način koji je građanima blizak kako bi zaista mogli da donesu informisan izbor da li se zalažu za članstvo ili ne. Činjenica da građani Srbije koji odluče da zemlju napuste uglavnom idu u zemlje EU govori da su evropski način života i standardi nešto čemu građani teže, ali ne veruju da bi sve to mogli da imaju i u Srbiji. iako ni Evropska unija više nije ona ista u koju je Srbija krenula pre dvadeset godina, suviše zaokupljena sopstvenim problemima da bi se ozbiljno posvetila proširenju, praksa pokazuje da je proces pristupanje EU ozbiljna prilika da se društvo transformiše, a zemlja postane demokratska, prosperitetna, uređena i ekonomski razvijena.

Danas, kada se politi-ka proširenja ponovo vraća visoko na agendu EU nakon ruske invazi-je na Ukrajinu, važno je govoriti o evropskim integracijama i pozivati vlast na odgovornost zbog ne-dovoljne političke volje da društvo približi Evropskoj uniji.

Od svog nastanka, portal European Western Balkans je nastojao da objektivno i istinito izveštava o procesu evropskih integracija, stavljajući fokus na one teme koje su od najvećih značaja za njegov uspeh, demokratizaciju i uspostavljanje vladavine prava. Pri tom se težilo da se proces pri-stupanja približi građanima i prevede sa birokratskog jezika na onaj koji je svima razumljiv.

Ralphs_Fotos & Pixabay

6

Rad na ovoj temi je izazovan i praćen brojnim preprekama, od preovlađujućih dezinformacija, do direktnih napada kojima je naš portal bio izložen od strane najviših predstavnika vlasti zbog našeg objektivnog izveštavanja. Često izgleda kao da je pokušaj borbe protiv ovih „vetrenjača“ uzaludan posao.

Međutim, upravo zbog toga je zadatak informisanja javnosti o evropskim integracijama izuzetno važan zadatak. U postojećim izazovnim okolnostima, kada je proširenje Evropske unije ponovo visoko na agendi država članica, možda je važnije nego ikada pružati tačne i blagovremene informacije o ovom procesu i nastojati da se u otvorenoj, informisanoj javnoj debati dođe do odgovarajućeg društvenog podstreka da se pružena prilika iskoristi i da Srbija najzad napravi potrebne iskorake ka toliko dugo očekivanom članstvu u Evropskoj uniji.

Progovori o pregovorima

7

Specijalno izdanje

Lokalni mediji i demistifikacija integracije Ono što glas Južnih vesti čini autentičnim i što građani gotovo deceniju i po prepoznaju, jeste upravo želja da se informacijama ne manipuliše, da se istine ne zataškavaju i da odgovornost postane osnovno načelo ljudi koji služe državi. Ali i svih ostalih.

Piše: Nikola Marković, Južne vesti

Nikola Marković, izvor: Južne vesti

8

Progovori o pregovorima

N

avikli su građani koje, katkad, političari eufemistično nazovu narodom, kad ustrebaju politički poeni, da se evropska integracija sve više pretvara u mit. Stoga impuls vezan za tu temu sve manje dolazi od strane građana. Polarizacije na građane i narod, na vernike i nevernike, napredne i nazadne, leve i desne, reklo bi se ponajviše odgovaraju onima u čijem se mandatu evropska nit u Srbiji poprilično otanjila.

Utoliko se usložnila uloga medija, a pogotovo lokalnih, da je sve teže prevesti komplikovani administrativni jezik, jezik krupnih obećavajućih fraza, na to što bi svako hteo da razume i što mu po prirodi stvari pripada. Analitički tekstovi su se u poslednje vreme pretvorili u gomilu praznoslovlja, na čijem se suprotnom polu nalaze oni koji demokratiju zloupotrebljavaju i čine sve da zdravog tkiva u društvu ostane što manje.

Uloga je, dakle, lokalnih medija, postala toliko važna jer su jedini adekvatni preostali saveznik, najpre zbog toga što sa pravom merom i na pravi način dijagnostifikuju anomalije u društvu.

U tom procepu koji preostaje između onih pod kojim svaka nada o evropeizaciji srpskog društva tone, i onih koje ta tema dotiče samo iz ličnog interesa, lokalni mediji su ti koji nameću temu suštine, nauštrb forme. Razumejući u isto vreme i evropske romantičarske zanose građanstva XIX veka, realnu političku sliku i svet

XXI veka, lokalni mediji su tu da pričaju o vrednostima, a ne o propagandi.

Maraton zvani demokratija Svako ko je ikada pomislio da je demokratizacija jednog društva čin koji liči na sprint, uverio se u suprotno. Tome dodatno doprinose otežavajuće okolnosti koje čine da se umesto postavljanja ili izbora smenjivih nosilaca javnih vlasti, na vlasti ustoličuju dinastije. Medijska polarizacija dovela je do toga da se već duže vreme crta prilično duboka brazda između onih koji su direktno vezani za vladajuće strukture i onih koji (ponekad i prividno) stoje na drugoj strani.

Glas lokalne zajednice, medija koji se mogu nazvati kredibilnim, još uvek se čuje kao nejasni šum, ali eho koji on napravi krupniji je, jer je iz dubina u kojima stoluju nepotkupljivost, objektivnost i doslednost. U tom maratonskom ciklusu, gde cilj opravdava sredstvo i gde se održava status quo“ u pregovorima, a društvo dublje tone u potpunu podelu, glas lokalnih medija još je jedini ostao da ukaže koliko je važno da čitavo društvo izabere put ka ozdravljenju.

O evropskoj integraciji, zbog toga, lokalni mediji ne govore kao o čarobnom napitku koji će rešiti više decenijska poniranja, već o potencijalnom iskusnom saputniku koji može da posluži kao pozitivan primer. Da li se i u kojoj meri kurs balkanskog broda mogao 9

preusmeriti nekada, pitanje je za istoričare i nauku. Kakvo je realno stanje i sa kojih strana duva vetar, pitanje je za politiku i donosioce odluka. Uloga lokalnih medija trebalo bi da bude, ali i da ostane, da o tome kako stoje stvari informiše građane. Kreirajući u nekoj meri i rešenja kako bi stvari trebalo da funkcionišu, lokalni mediji najbolje dočaravaju razlike između uređenih i neuređenih društava, između populizma i iskonske demokratije.

Da stvari ne stoje baš najbolje, kada je reč o transparentnosti, borbi protiv korupcije, nepotističkim navikama, lokalni mediji izveštavaju gotovo na dnevnom nivou, praveći zapis o jednom vremenu koji u dugom evropskom nizu svedoči o tome kakvi su njeni građani bili. U tom pravcu, gledano iz perspektive povezanosti sa evropskim integracijama Srbije, uloga medija i treba da se razvija. A Srbija je u Evropi i geografski i istorijski. Izazov leži u tome što građani od medija previše očekuju. Osvetljavanje problema već je početak njegovog rešavanja.

Specijalno izdanje

Medijsko ostrvo u moru neistina Južne vesti su sa nekolicinom preostalih medija koji nisu poklekli pred aršinima stapanja sa moćnijima, zauzele stav koji vrednosno ostaje na izvornom pravcu novinarske profesije. Da istinitim informacijama, plasiranim u pravo vreme, o problemima sa kojima se kao društvo suočavamo, najpre obavesti javnost, a potom i otvori prostor za kreiranje društvene debate. Ima li veće demokratije od toga da se o problemima koji nas se svih tiču, javno govori, uz pozivanje na odgovornost? Nažalost, vreme pokazuje da kod nas ovlašćenja ne koreliraju sa odgovornošću, pa je taj disbalans društvo poveo u potpuno pogrešnom pravcu.

Ono što glas Južnih vesti čini autentičnim i što građani gotovo deceniju i po prepoznaju, jeste upravo želja da se informacijama ne manipuliše, da se istine ne zataškavaju i da odgovornost postane osnovno načelo ljudi koji služe državi. Ali i svih ostalih. Tu nije reč isključivo o evropskom putu, već o inicijalnim humanističkim pobudama i civilizacijskom nasleđu.

Ako se u svom tom neuređenom dvorištu, zagađenom od korupcije, kriminala, mazutnog masnog vazduha, prljavih reka, makar malo doprinese da se na scenu vrate esencijalne vrednosti, kojih je dakako među našim građanima ne manjka, proces ozdravljenja društva biće naš zajednički napor.

Mido Makasardi / Pexels

10

Kakav god bio ishod evropske integracije, koja je sada jedan od važnih putokaza ka preostaloj svetskoj demokratiji, građani sa lokala ponosno će moći da se ogledaju u onome što su sami za sebe podesili prema zdravoj meri. A uloga je lokalnih medija, da i to, osim anomalija, iznese na svetlost.

Progovori o pregovorima

11

Specijalno izdanje

Istražujemo kriminal i korupciju, po svaku cenu Kada se jednom institucije oslobode i država se bude vratila građanima, ili kada se pojave policajci i javni tužioci koji su dovoljno hrabri da rade svoj posao, sva istraživanja i dokumentacija koju je prikupio KRIK biće im dostupna da im olakša rad.

Piše: Bojan Elek, Mreža za istraživanje kriminala i korupcije

Bojan Elek, izvor: privatna arhiva

12

Progovori o pregovorima

A

ko vas zanimaju teme organizovanog kriminala i visoke korupcije u Srbiji, onda ste skoro sigurno čuli za KRIK i na našem portalu ste čitali neke od brojnih istraživačkih priča iz ovih oblasti. Od tetke iz Kanade koja je jednom ministru navodno pomogla da kupi stan, pa do najskorijeg slučaja Oskar o neimenovanom a svemogućem funkcioneru iz Skaj prepiske, otkrića su našeg tima koji od skoro broji nešto manje od 20 ljudi. I dok većina građana Srbije zna šta KRIK radi, budući da su naše priče deo opšte kulture i informisanosti, možda nisu potpuno jasni i razlozi zašto radimo to što radimo.

Jer, da je neko drugi u pitanju, možda bi i odustao nakon što antiheroji iz naših istraživačkih priča ne završavaju iza rešetaka već zasipaju našu redakciju tzv. SLAPP tužbama koje imaju za cilj da nas odvrate od istraživanja. Trenutno je 12 takvih postupaka pred domaćim sudovima i naše, uglavnom novinarke, provode znatan deo svog vremena u sudnicama umesto da rade na novim istraživačkim pričama. Neka druga novinarka bi možda odustala da su joj nepoznati muškarci oduzeli telefon kojim je slikala predsednikovog sina u društvu huligana iz grupe „Janjičari“ dok je policija stajala sa strane i nije reagovala. Tri puta su našim koleginicama obijeni stanovi a policija nije rešila nijedan od slučajeva, ali to nas nije obeshrabrilo ili navelo na odustajanje.

Dakle, ako nas pitate zašto radimo i zašto ne odustajemo, na prvom mestu to je zbog naših čitalaca. U zemlji zarobljenih institucija kakva je Srbija, da nema istraživačkih novinara građani ne bi znali u kojoj meri kriminal i korupcija prožimaju sve pore našeg društva i koliko negativno utiču na njihov život. Pored toga što su proverena i potkrepljena dokazima, naša istraživanja su ekskluzivna i zanimljiva za čitanje zbog jedinstvenog pripovedačkog stila koji nastojimo da gajimo. Iz ovih razloga imamo vernu bazu čitalaca koji prate naša istraživanja i koji nam pružaju podršku zbog koje nam je lakše da istrajemo u tome što radimo.

Drugi razlog zbog čega ne odustajemo jeste naša ljubav prema novinarstvu. Srbija je zemlja tabloidnih, uglavnom prorežimskih medija, u kojoj se u velikoj meri izgubila kritička oštrica i kontrolna uloga koju novinari i mediji moraju da imaju u jednom demokratskom društvu. Retki su mediji u kojima se građani mogu objektivno, potpuno, pravovremeno i istinito informisati, a mi pretendujemo da budemo takav izvor informacija. Iz ovih razloga proizvodimo dnevne vesti na našem portalu u kojima nastojimo da pratimo aktuelna dešavanja u nekim od najkontroverznijih slučajeva organizovanog kriminala, poput slučaja Jovanjica ili suđenja Belivuku i njegovoj kriminalnoj grupi. Dodatno, borimo se i protiv lažnih vesti, manipulacija i dezinformacija kojima domaći

13

mediji obiluju i koji dovode građane u zabludu, često sa vrlo štetnim posledicama po njih same i društvo u celini. Za ovo imamo poseban portal koji smo nazvali Raskrikavanje na kome naši novinari proveravaju istinitost vesti koje se pojavljuju u drugim medijima i obeležavaju ih kao lažne, pogrešne, pristrasne, neutemeljene, i tako dalje.

Na kraju, ne odustajemo od istraživanja i dokumentovanja visoke korupcije, organizovanog kriminala i njihovih sprega sa vrhom vlasti jer imamo nadu i znamo da ovo trenutno stanje neće doveka da traje. Kada se jednom institucije oslobode i država se bude vratila građanima, ili kada se pojave policajci i javni tužioci koji su dovoljno hrabri da rade svoj posao, sva istraživanja i dokumentacija koju je prikupio KRIK biće im dostupna da im olakša rad. Iz ovih razloga smo vrlo posvećeni izgradnji i održavanju različitih baza podataka, poput baze Prosudi ko sudi koja sadrži informacije o sudijama u Srbiji, posebno onima koji rade na predmetima organizovanog kriminala i korupcije. Pored analize njihovog rada kao javnih funkcionera sa kojima je javnost najmanje upoznata, tu su dostupni i njihovi imovinski kartoni jer praćenje imovine može biti važno za otkrivanje eventualnih sukoba interesa ili nepravilnosti u radu. U svakoj zemlji, uključujući i Srbiju, važno je da sudstvo bude nezavisno, efikasno i transparentno, kako bi građani imali poverenja u pravosudni sistem.

Specijalno izdanje

Isto važi i za ostale političke aktere, zbog čega KRIK održava i Bazu imovine političara u Srbiji. Ona sadrži informacije o imovini, poslovnim aktivnostima i finansijskim poslovanjima političara i članova njihovih porodica, koje su važne za transparentnost i odgovornost u upravljanju državom.

Građani imaju pravo da znaju kako su političari stekli svoju imovinu, kako njome raspolažu i da li postoji sumnja u nelegalne aktivnosti. Obe ove baze dostupne su svim državnim organima, novinarima i svim zainteresovanim građanima.

Alexa / Pixabay

14

U vreme kada je svuda prisutno obmanjivanje u javnom prostoru i životu, govoriti istinu je vrlo hrabar čin. Iako je cena koju trenutno plaćamo zbog toga visoka, naši čitaoci su nam glavna motivacija koja nam daje snage da ne odustanemo.

Progovori o pregovorima

15

Specijalno izdanje

Diversifikacijom medijskih formata do bolje informisanih građana Vladavina prava, demokratija u Srbiji neke su od tema koje CINS pokriva i koje nastoji da približi publici brojne sadržaje od javnog interesa, a u domenu profesionalnog novinarskog izveštavanja.

Piše: Milica Šarić, Centar za istraživačko novinarstvo Srbije

Milica Šarić, izvor: Anđela Jovanović/CINS

16

Progovori o pregovorima

C

entar za istraživačko novinarstvo Srbije (u nastavku CINS) intenzivno radi na približavanju sadržaja različitim publikama kroz pažljivo osmišljene kampanje na društvenim mrežama, odnosno trudi se da se obrati svakom segmentu publike na onaj način na koji voli da prati sadržaje, na mestu koje (digitalno) posećuje.

Iz toga se javila potreba za diversifikacijom sadržaja odnosno prilagođavanjem sadržaja konkretnoj mreži kako bi angažovali postojeće pratioce i obuhvatili nove. Ti sadržaji su kombinacija kvalitetnih fotografija, grafika, audio i video isečaka iz dokumentaraca, posebno snimljenih videa i utisaka relevantnih novinara i reditelja.

Vladavina prava, demokratija u Srbiji neke su od tema koje CINS pokriva i kroz koje nastoji da približi publici brojne sadržaje od javnog interesa, a u domenu profesionalnog novinarskog izveštavanja.

Među sadržajima je serijal „Tragovi“, sezona „Zao čas“, prvi istraživački audio podkast na ovim prostorima. CINS je kroz ovaj podkast ispričao priču o dva masakra koja su 2023. godine potresla celu Srbiju. U prvoj tragediji je 13-godišnji učenik osnovne škole u centru Beograda ubio čuvara škole i devetoro učenika, ranio još petoro đaka i nastavnicu istorije.

Sutradan je u masovnoj pucnjavi u Malom Orašju i Duboni, blizu Beograda, ubijeno devet, a ranjeno više ljudi.

„Tragovi“ su dobili Posebnu pohvalu u okviru Nagrade za istraživačko novinarstvo „Dejan Anastasijević“. Žiri je ovako opisao nominaciju: „Teško je očekivati da neko u Srbiji ispriča priču o dva masakra koja su 2023. godine zatresla Srbiju iz temelja, na ovako kompletan i umeren način, ne zanemarujući vrhunske standarde produkcije.

U fascinantnoj seriji izuzetno produciranih podkasta, roditelji žrtava i novinari pletu strašnu priču o strašnim događajima na neverovatno dostojanstven način“.

Jedan od takvih sadržaja jeste kratki dokumentarni film „Oduzeta zemlja“ koji govori o Miodragu Živkoviću iz sela Slatina kod Bora, čije su šume i njive oduzete kako bi kineska kompanija Ziđin Majning na njihovom mestu izgradila rudnik. Živković je ostao bez zemlje i pravične naknade, i sada pravdu traži na sudu. „Mogu nam o funkcionisanju jedne države govoriti politički analitičari, ekonomisti, sociolozi. Ali nijedan podatak, grafikon ili analiza neće biti verodostojni kao reči jednog Miodraga iz sela Slatina, dok stoji u blatu svoje nekadašnje zemlje. Biti glas obespravljenih – u novinarstvu, nema veće misije. CINS u njoj iznova uspeva.“ Jelena Glušac, novinarka, Al Jazeera Balkans

17

CINS ukazuje na značaj koji slobodni i nezavisni mediji mogu imati u nastojanju da se obezbede uslovi za fer i poštene izbore, u tom duhu predstavljeni su i podaci koje Regulatorno telo za elektronske medije (REM) krije, jer REM nije objavio rezultate o praćenju toka kampanje pred parlamentarne i lokalne izbore iz decembra 2023, iako im je to bila obaveza. Tu činjenicu Biro za društvena istraživanja (BIRODI) iskoristio je kao dodatak svojoj krivičnoj prijavi Tužilaštvu za organizovani kriminal u okviru predmeta koji je formiran na osnovu izveštaja BIRODI o radu REM-a.

Koristeći sve ono što ima na raspologanju od medijskih alata, CINS nastoji da govori u ime ugroženih i obespravljenih, čiji glas vlasti ili ignorišu ili ne čuju. Nastavlja da proizvodi medijske sadržaje od javnog interesa na temu borbe protiv korupcije, zaštite životne sredine, javnih nabavki i zloupotrebe javnih finansija, vladavine prava i drugih pitanja. U cilju povećanja informisanosti građana, i naročito njihove angažovanosti u suočavanju sa ovim temama, promovisaće ih kroz formate koji su najprijemčiviji za interaktivnu komunikaciju.

Specijalno izdanje

Građanski Alarm Dezinformiši, dezorijentiši i dezintegriši Građane Niša ne interesuju medijski sadržaji koji doprinose razvoju kritičke svesti i afirmaciji interaktivnog učešća građana u poboljšanju rada lokalne samouprave, unapređivanja pravne i socijalne države, zaštite životne sredine i zdravlja ljudi, istraživački medijski programi u oblasti borbe protiv korupcije, što su samo neke od oblasti javnog interesa u javnom informisanju u konkursima grada Niša, i koje se ponavljaju iz godine u godina, ali takvih projekata nema.

Piše: Dragan Đorđević, Odbor za ljudska prava Niš

Dragan Đorđević, izvor: privatna arhiva

18

Progovori o pregovorima

B

EZOČNOST: Od momenta nestanke dvogodišnje Danke Ilić iz Bora, neki mediji su, kao i ranije, bili spremni kao „zapeta puška“ da do najsitnijih detalja informišu javnost. Pa zar nije ključna uloga medija da pravovremeno, istinito i objektivno izveste javnost o svim temama od javnog interesa, i šta je tu sporno?

Ne bi bilo ništa sporno da ti mediji nisu besramno i višestruko prekršili Kodeks novinara Srbije i krenuli u trku ko će novim informacijama „odneti pobedu“, podići lestvicu i postaviti novi standard konkurenciji. I ta trka još uvek traje, dovoljno je pogledati samo naslovne strane. Nije dovoljno da „krvavi“ prilog obavezno ide prvi, neophodno je sve te potresne detalje saopštiti natenane, bez obzira na cenu.

Cena nije važna jer je u svakom slučaju plaćaju građani.

DEZORIJENTISANJE: A medija nikad više, nikada više i para za finansiranje javnog informisanja, tako da samo zlonamerni mogu da kažu da su mediji u Srbiji u nezavidnoj situaciji, da su medijske slobode ugrožene i da ne postoji medijski pluralizam. Kako ugrožene kad svako može da piše o čemu god želi i na način na koji poželi. A u toj narastajućoj medijskoj industriji sve je veći broj onih koji građane zatrpavaju polu informacijama i dezinformacijama, koje pre svega imaju za cilj da ih dezorijentišu i, još važnije, usmere njihovu pažnju u drugom pravcu, u krajnjem da dezintegrišu svaku javnu debatu o ključnim temama.

Ne, nije bitna cena, važno je da

mehanizam funkcioniše bez prekida i to veoma uspešno; 3D informisanje – dezinformiši, dezorijentiši i dezintegriši.

CENA: Tu cenu, a i mnoge druge „troškove ili cehove“ ovakvog informisanja, plaćaju građani, a da toga nisu ni svesni. Mediji koji najčešće krše Kodeks iz godine u godinu dobijaju sve više novca iz budžeta, novca građana, o kojima brinu po principu „kad nema prilike, stvori je“, „izveštavaće“ ne obazirući se na etičke i profesionalne standarde. Šta im teško! I sve se više novca iz budžeta gradova i opština kroz konkursno sufinansiranje medijskih sadržaja od javnog interesa svake godine prelije na račune upravo tih medija. Zar ne treba svi ravnomerno da doprinesemo kvalitetu javnog informisanja i razvoju medijskog pluralizma? Decentralizacija u punom kapacitetu, možda je samo smer malko upitan, ali ko će sad o tome da pokreće debatu, ko će građane, od kojih većina gotovo ništa ne zna o ovom mehanizmu sufinansiranja – koji propisuje da mediji koji krše Kodeks ne dobijaju novac iz budžeta – uključi u ovaj proces.

Za početak makar da ih pita. Ko će da ih pita kad ima mnogo važnijih tema. Kojih? Kako kojih, pa zar ne čitate novine?

ANESTEZIJA: Nije sve tako crno i strašno i ne treba preterivati, jer ipak postoje oaze mira i spokoja u ovoj informativnoj centrifugi. Za razliku od „udarnika“ u vidu tabloida i medija sa nacionalnom pokrivenošću, na lokalnom nivou,

19

informativna anestezija finansirana je novcem građana. Sunce sija, cveće raste i sve je manje ili više po planu… Neko će upitati, pa šta vi u stvari hoćete? Ne valja ovo, nije dobro ono!

HOĆU VAŽNE TEME, A NE ŠEĆERLEME: U skladu sa postojećim pravnim okvirom, grad Niš i neke od gradskih opština sprovode konkursno sufinansiranje projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja. U te svrhe je u periodu od 2019 -2023 opredeljeno ukupno nešto manje od 3.500.000 EUR1.

Istovremeno, ne postoje javno dostupni podaci da se sredstva za određeni projektni ciklus određuju na osnovu neke analize i evaluacije prethodno realizovanog konkursa, utvrđenih potreba nedostajućih medijskih sadržaja od javnog interesa i bez ikakvih indikatora koji ukazuju zbog čega se npr. za 2019. godinu odvoji 79 miliona dinara, za 2020. god. 89 ili za 2021. godinu 69 miliona dinara iz budžeta za tu godinu. Prema javnom dostupnim podacima, poslednje istraživanje o finansiranju javnog informisanja u Nišu realizovano je tokom 2016. godine, a ne postoje javno dostupni podaci da je ikada urađena evaluacija sprovedenih konkursnih ciklusa.

1 Konkursna dokumentacija za grad Niš i gradske opštine.

Specijalno izdanje

Iako ovi projekti treba da služe potrebama građana, odnosno, da doprinesu informisanju građana o temama o kojima u medijima nema dovoljno informacija, grad Niš2 nikada nije pitao građane šta bi želeli da gledaju, slušaju ili čitaju u medijima koje su, preko ovakvih konkursa, plaćali iz svog džepa.

lokalne javne politike omogućavaju slobodu izražavanja, slobodu medija i medijski pluralizam, što su neke od osnovnih vredno-sti Evropske unije i direktno utiču razvoj stabilne demokratije u kojoj su građani informisani putem medija o pitanjima koja su za njih značajna.

Sa druge strane, ne postoji kontinuirana debata u javnom prostoru o kvalitetu javnog informisanja u Nišu i da li su postojeća praksa,

A što se tiče sunca koje sija, na osnovu naziva odobrenih projekata u proteklom periodu,

AbsolutVision / Unsplash

2 Izuzetak u konkretnom slučaju je gradska opština Pantelej, gde je sa više ili manje uspeha održavana javna rasprava o tome šta stanovnici opštine smatraju medijskim temama od javnog interesa.

20

zaključujemo da građane Niša ne in-teresuju medijski sadržaji koji doprinose razvoju kritičke svesti i afirmaciji interaktivnog učešća građana u poboljšanju rada lokalne samouprave, unapređivanja pravne i socijalne države, zaštite životne sredine i zdravlja ljudi, istraživački medijski programi u oblasti borbe protiv korupcije, što su samo neke od oblasti javnog interesa u javnom informisanju u konkursima grada Niša, i koje se ponavljaju iz godine u godina, ali takvih projekata nema.

Progovori o pregovorima

21

Specijalno izdanje

Konkurencija i odgovornost digitalnih platformi u Srbiji: šta donosi prva Inicijativa za razvoj digitalnog tržišta?

Važno je da se razvije sveobuhvatan i za Srbiju prilagodljiv pristup regulisanju digitalnih platformi što naš Predlog upravo i nudi.

Piše: Branka Anđelković, Centar za istraživanje javnih politika

Branka Anđelković, izvor: Srđan Popović

22

Progovori o pregovorima

P

oslovanje digitalnih platformi, naročito u sektoru dostave hrane, privlači pažnju regulatora širom sveta, uključujući i Evropsku uniju. Regulisanje ovih platformi važno je ne samo za zaštitu konkurencije i prava korisnika, već i zbog njihovog značajnog uticaja na tržište rada.

Zato je Centar za istraživanje javnih politika pokrenuo prvu inicijativu u Srbiji za regulisanje položaja digitalnih platformi sa fokusom na platforme za dostavu hrane u Srbiji. Predlog je nastao u saradnji sa advokatskom kancelarijom Žunić i uz podršku Republičkog sekretarijata za javne politike.

Zašto sada? Nakon skoro jedne decenije, Evropska unija je postigla značajan napredak u uspostavljanju normativnog okvira koji čini deo EU Strategije za jedinstveno digitalno tržište (EU's Digital Single Market Strategy), predstavljene u decembru 2015. godine. Serija propisa1 koji su razvijeni u skladu sa Strategijom konačno je kompletirana usvajanjem Zakona o veštačkoj inteligenciji u Evropskom parlamentu u martu 20242 . Dok su neki zakoni već na snazi, drugi tek počinju da se primenjuju ove godine, kao na primer Zakon o digitalnim uslugama ili Zakon o veštačkoj inteligenciji koji će biti u punoj primeni u zemljama članicama Unije tek od 2026. godine.

1 Zakon o digitalnim uslugama, Zakon o digitalnim tržištima, Uredba o uređivanju odnosa platforme i privrednih subjekata, Zakon o upravljanju podacima, Zakon o podacima, Zakon o veštačkoj inteligenciji, Direktiva o platformskom radu 2 Zakon tek treba da stupi na snagu nakon objavljivanja u Offical gazette EU maju 2024.

Šta to znači za Srbiju?

Kompleksnost regulacije digitalnog tržišta predstavlja izazov, ali i priliku za zemlje poput Srbije da usklade svoje propise sa evropskim standardima. U Srbiji su preduzeti koraci u pravcu usklađivanja zakonodavstva sa evropskim trendovima, ali od 2019. nije bilo novih inicijativa. Na primer, Srbija je 2013. godine uskladila svoj pravni okvir sa Direktivom o elektronskoj trgovini, a 2018. i 2019. godine izmenjeni su i drugi zakoni bitni za digitalno tržište poput Zakona o zaštiti podataka o ličnosti3 , te Zakona o trgovini, koji je prvi definisao i identifikovao razliku između elektronske platforme, elektronske prodavnice i tzv. dropshipping-a. Takođe je izmenjen i Zakon o elektronskoj trgovini (2019) kojima su uvedene dodatne obaveze pružaocima usluga u sistemu elektronske trgovine.

Potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) dve najvažnije obaveze koje je Srbija su uspostavljanje zone slobodne trgovine i usklađivanje zakonodavstva sa pravom Evropske unije. Oba pitanja su veoma važna ne samo za zaštitu konkurencije, već i za razvoj novih radnih mesta i unapređenje tržišta rada.

Međutim, u poslednjih nekoliko godina nije bilo daljih primera regulacije bez obzira na nagli porast aktivnosti digitalnih platformi u zemlji. To otvara mnoga pitanja, 3 Zakon o zaštiti podataka o ličnosti je usklađen sa propisima Evropske unije i odnosi se na zaštitu privatnosti i podataka o ličnosti, uzimajući u obzir značaj i protok podataka o ličnosti prilikom poslovanja pružaoca informacionih usluga.

23

počev od onog o zaštiti konkurencije o čemu je svoje mišljenje dala i Komisija za zaštitu konkurencije (u nastavku: Komisija) u 2023 4 .

O čemu se radi u našoj inicijativi i šta Predlog donosi? Tragom sugestija koje je Komisija uputila nadležnim ministarstvima, našim Predlogom javne politike želimo da podstaknemo diskusiju o daljem procesu usaglašavanja propisa o digitalnom tržištu sa evropskim i predložimo moguće pravce promene u institucionalnom okviru u Srbiji koji reguliše delatnost poslovanja digitalnih platformi uopšte i/ ili poslovanja digitalnih platformi za dostavu hrane. Naš Predlog se tako zalaže za još aktivniju ulogu Komisije za zaštitu konkurencije. Time bi se uvela bolja kontrola u domenu ispitivanja koncentracije5 i zloupotrebe dominantnog položaja digitalnih platformi koje su aktivne u Srbiji. Takođe, naš predlog obuhvata i formulisanje novih propisa i bolju primenu starih koji bi bolje definisali digitalno tržište u Srbiji. Naime, kao što pokazuju ranija Centrova istraživanja i analiza 4 “Izveštaj o sprovedenoj sektorskoj analizi stanja konkurencije na tržištu digitalnih platformi za posredovanje u prodaji i isporuci pretežno restoranske hrane i ostalih proizvoda u periodu 20202021. godina“, Komisija za zaštitu konkurenije Republike Srbije, februar 2023. Godine.

5 U skladu sa Zakonom o zaštiti konkurencije, koncentracije učesnika na tržištu su dozvoljene, osim ako bi značajno ograničile, narušile ili sprečile konkurenciju na tržištu Republike Srbije ili njegovom delu, a naročito ako bi to ograničavanje, narušavanje ili sprečavanje bilo rezultat stvaranja ili jačanja dominantnog položaja. Imajući u vidu da je na osnovu Sektorske analize sprovedene od strane Komisije za zaštitu konkurencije utvrđeno da pojedine digitalne platforme za dostavljanje (restoranske) hrane imaju udeo na tržištu Republike Srbije od 30-40%, odnosno 60-70%, Komisija bi po službenoj dužnosti morala da ispituje koncentraciju na tržištu i izrekne odgovarajuće mere potrebne za uspostavljanje ili očuvanje konkurencije na relevantnom tržištu (mere dekoncentracije) ukoliko takva koncentracija ne ispunjava uslove dozvoljenosti propisane Zakonom o zaštiti konkurencije.

Specijalno izdanje

u okviru Europe ASAP programa Beogradske otvorene škole, nedostatak adekvatne regulacije digitalnog tržišta dovodi do nedostatka zaštite potrošača i radnika kao ne-dostatka konkurencije na tržištu.

I na kraju, ovaj kišobran mera predlaže i uvođenje nacionalnog registra digitalnih platformi kroz amandman Zakona o e-trgovini.

Uvođenje ovog registara bi omogućilo veću transparentnost, odgovornost i lakše kreiranje regulatornog okvira u oblasti trgovine, zaštite potrošača i tržišta rada.

Usklađivanje propisa sa EU standardima može doneti i druge koristi Srbiji, uključujući i jačanje konkurentnosti na regionalnom i globalnom nivou.

Brett Jordan / Unsplash

6 Tekst predloga će biti dostupan nakon 24 aprila

24

U tom svetlu, važno je da se razvije sveobu-hvatan i za Srbiju prilagodljiv pri-stup regulisanju digitalnih platfor-mi što naš Predlog upravo i nudi6. U isto vreme ova prva inicijativa za regulaciju digitalnog tržišta u Srbiji omogućava i saradnju različitih i relevantnih aktera - od regulatornih organa, preko poslovnih subjekata, do civilnog društva kako bi se osigurala održivost i prosperitet ovog ključnog sektora u Srbiji.

Progovori o pregovorima

25

Specijalno izdanje

(Ne)ravnomerni regionalni razvoj i ulaganja Srbije Za budućnost regionalnog razvoja ključno je uspostaviti sistem koji će omogućiti ravnomernu i pravičnu raspodelu resursa, kao i konkretne pokazatelje uspešnosti koji će osigurati da sva ulaganja vode ka opštem napretku i poboljšanju kvaliteta života svih građana Srbije.

Piše: Tadija Mitić, Nacionalna koalicija za decentralizaciju

Tadija Mitić, izvor: privatna arhiva

26

Progovori o pregovorima

N

edavni izveštaj o izdvajanjima za regionalni razvoj u Srbiji otkriva da su ukupni državni podsticaji u 2023. godini1 dostigli 282,6 milijardi dinara, što predstavlja povećanje od 22,5% u odnosu na prethodnu godinu. Veći deo ovih sredstava, čak 92,8%, dodeljen je kao bespovratna sredstva. Međutim, unatoč značajnim finansijskim izdacima, postavlja se pitanje efikasnosti i adekvatnosti raspodele sredstava.

Jedan od ključnih problema koji se javlja jeste nedostatak jasne i koherentne strategije za raspodelu sredstava – Nacionalna strategija/plan razvoja Republike Srbije iz kog će proisteći regionalne strategije i planovi, kreirane konkretno za specifične potrebe i u skladu sa specifičnim kapacitetima svakog regiona Srbije posebno. Za sada, ovako, ne postoji transparentan ključ dodele sredstava po sektorima kao što su obrazovanje, nauka, kultura, sport i poljoprivreda, što dovodi do nejednakosti i potencijalne neefikasnosti u korišćenju sredstava. Na primer, izdvajanja za „obrazovanje, nauku, kulturu i sport“ iznosila su 51,4 milijardi dinara, ali ostaje nejasno kako su ta sredstva konkretno raspoređena i koji su postignuti rezultati.

1 Preuzeto 29.04.2024 https://novaekonomija.rs/ vesti-iz-zemlje/izdvajanja-za-regionalni-razvoj-veca-za-petinu?fbclid=IwZXh0bgNhZW0CMTEAAR1SjsRwKvsNK-K09k3y538Lhwm6_nG4PhspACM4Kg7iYmbdGhu0EZTuYIg_aem_AQn4Y8_ ezIEqYB9l-WucgJD3Vki5BNi9uDZTJ_OHoPxK0UbT-_wELPYkhJq_x_-5cLqW0ODcWAin1n9Zcb7m902

Primeri neefikasnosti Iz podataka je evidentno da postoje znatne razlike u izdvajanju sredstava između razvijenih i nerazvijenih opština, gde opštine koje inicijalno imaju daleko veće budžete od ostalih opština u Srbiji, dobijaju znatno više sredstava, što kontrira principima ravnomernog regionalnog razvoja.

Dakle, pohvala da je povećanje od 22,5% u odnosu na prethodnu godinu možda i pokazatelj da nam je potrebnije da čekiramo stavku kao odrađenu, bez da zapravo merimo učinkovitost onoga što je odrađeno. Kada je reč o ulaganjima u sportu i ako pogledamo sport na nacionalnom i regionalnom nivou (ovde izuzimamo međunarodnu scenu), vidimo da je veliki deo sredstava uložen u projekte kao što su nacionalni stadioni čija opravdanost i doprinos ostaju vrlo upitni. Najbolji primer za to jeste fudbalski stadion u Zaječaru u koji se seli fudbalski klub OFK Beograd – što pored toga što je kontradiktorno, potvrđuje prethodno iznete argumente.

Ista je priča i sa naučno-tehnološkim parkovima, čija funkcionalnost i doprinos ostaju upitni na lokalu – da li nam je nauka i tehnologija doživela revolucionarni skok od trenutka ulaganja u ove objekte, pa do danas.

Značajna finansijska sredstva su izdvojena za regionalni razvoj, ali njihova realna efikasnost je pod znakom pitanja zbog nedostatka strateškog planiranja i jasnih 27

ciljeva. Donosioci odluka bi trebalo razmotriti kreiranje detaljne strategije koja bi obuhvatila transparentne kriterijume za dodelu sredstava, kao i jasne mehanizme za praćenje i evaluaciju efikasnosti ulaganja. Za ovo postoji osnov još od 29. juna 2023. godine kada je usvojena Uredba o postupku pripreme Nacrta plana razvoja Republike Srbije, od čijeg usvajanja, ni godinu dana kasnije se ništa nije dogodilo – iako je rok bio da se sa krene najkasnije 4 meseca od usvajanja iste.

Najalarmantniji problemi koji se javljaju zbog nesistematičnih ulaganja Prvenstveno, potrebno je obratiti pažnju na Devastirane opštine Srbije.

Zakon o regionalnom razvoju Republike Srbije („Sl. glasnik RS“, br. 51/2009, 30/2010 i 89/2015 – dr. zakon) razvrstava regione prema stepenu razvijenosti, ali isto tako i razvrstava i jedinice lokalne samouprave po stepenu razvijenosti u Srbiji. Ono što je važno znati je da postoje 4 grupe (kategorije) prema kojima su podeljene jedinice lokalne samouprave, koje su podeljene na sledeći način: •Prva grupa – jedinice lokalne samouprave čiji je stepen razvijenosti iznad republičkog proseka; •Druga grupa – jedinice lokalne samouprave čiji je stepen razvijenosti u rasponu od 80% do 100% republičkog proseka; •Treća grupa – jedinice lokalne

Specijalno izdanje

samouprave čiji je stepen razvijenosti u rasponu od 60% do 80% republičkog proseka; •Četvrta grupa – jedinice lokalne samouprave čiji je stepen razvijenosti ispod 60% republičkog proseka.

Međutim, postoji još jedna kategorija, odnosno grupa lokalnih samouprava (5. kategorija), gde su uvrštena devastirana područja, odnosno devastirane jedinice lokalne samouprave.

Šta to tačno znači?

To znači da imamo nižu od najniže kategorije, odnosno u ovu grupu spadaju one jedinice lokalne samouprave čiji je stepen razvijenosti ispod 50% republičkog proseka. Prema Uredbi o utvrđivanju jedinstvene liste razvijenosti regiona i jedinica lokalne samouprave iz 2014. godine, u Srbiji je, sada davne 2014. godine, identifikovano da postoji čak 19 devastiranih opština (član 3. stav 5 Uredbe).

Dodatno, ovom uredbom se jasno pokazuje apsolutna disproporcija razvijenosti regiona Srbije I to tako što od ovih 19 devastiranih opština u Srbiji, čak 15 ih je na jugu Srbije.

Po stepenu razvijenosti, devastirana područja čine 19 jedinica lokalne samouprave iz grupe čiji je stepen razvijenosti ispod 50% republičkog proseka, raspoređenih u 9 upravnih okruga Republike Srbije.

1. Pirotski okrug (Babušnica, Bela Palanka) – Južna Srbija: 2 opštine; 2. Jablanički okrug (Bojnik, Lebane, Medveđa) – Južna Srbija: 3 opštine; 3. Pčinjski okrug (Bosilegrad, Bujanovac, Vladičin Han, Preševo, Surdulica, Trgovište) – Južna Srbija: 6 opština; 4. Braničevski okrug (Golubac); 5. Toplički okrug (Žitorađa, Kuršumlija) – Južna Srbija: 2 opštine; 6. Mačvanski okrug (Mali Zvornik); 7. Nišavski okrug (Merošina, Svrljig) – Južna Srbija: 2 opštine; 8. Zlatiborski okrug (Prijepolje); 9. Raški okrug (Tutin); Da li zaista sa povećanjem ulaganja u regionalni razvoj ne možemo da rešimo problem devastiranih opština? Kako je opravdana ova pohvala ulaganja u ovu oblast, ako se suočavamo sa sve većom disproporcijom u razvoju regiona širom Srbije?

28

Za budućnost regionalnog razvoja ključno je uspostaviti sistem koji će omogućiti ravnomernu i pravičnu raspodelu resursa, kao i konkretne pokazatelje uspešnosti koji će osigurati da sva ulaganja vode ka opštem napretku i poboljšanju kvaliteta života svih građana Srbije.

Opravdanost za ovakvu preporuku jesu i zahtevi iz poglavlja 22 procesa evrointegracije Srbije, usaglašavanje nacionalne politike sa kohezionom politikom EU, a na kraju, ako ni zbog čega drugog, makar zbog toga što svi građani Republike Srbije zaslužuju jednak i ravnomeran tretman, bez obzira gde da žive.

Progovori o pregovorima

29

Specijalno izdanje

SRBIJA: NEMA PAMETNOG RAZVOJA ZEMLJE BEZ DEMOKRATSKOG I RAVNOMERNOG REGIONALNOG RAZVOJA Zalaganje za ravnomerni regionalni razvoj u kreiranju i primeni pametne specijalizacije, predstavlja neophodnost, utoliko što - nema pametnog razvoja bez ravnomernog razvoja.

Piše: Zorana Milovanović, Evropski pokret u Srbiji

Zorana Milovanović, izvor: Evropski pokret u Srbiji

30

Progovori o pregovorima

P

ametno planiranje razvoja, proizilazi iz koncepta pametne specijalizacije i podrazumeva uspostavljanje institucionalnih mera podrške za razvoj zajednica zasnovan na znanju i inovacijama.

Ono zahteva ukrštanje podataka o aktuelnom stanju i potencijalu za razvoj zajednica, zasnovan na inovacijama, kao potencijalnim proizvodima saradnje privrede i akademsko-istraživačkog sektora. Željeni ishod pametne specijalizacije je postizanje dugoročnog prosperiteta zajednica kroz pažljivo odabrane i dobro odmerene strateške prioritete za investicije, ekonomsku orijentaciju i diversifikaciju. Razvoj se u ovom kontekstu shvata kao ujedno društveni i ekonomski napredak. Već u ovakvim teorijskim uslovima i postavkama, očitava se značaj primene demokratskog pristupa oličenog u participativnom procesu kreiranja politika, kao i značaj integrisanja horizontalnog cilja ravnomernog regionalnog razvoja.

Demokratski pristup u pametnoj specijalizaciji neophodan je već u prvom koraku „preduzetničkog otkrivanja“ (PO), koji prethodi izradi strateških prioriteta i ciljeva, a obuhvata dubinsku analizu stanja razvoja zajednica, identifikaciju postojećih resursa, uočavanje ekonomskih i društvenih trendova i razgraničenje potencijala za ciljane investicije. U samom procesu analize, tj. „otkrivanja“, neophodno je učešće svih zainteresovanih strana, što se u konceptu

pametnog razvoja, prepoznaje kao model četvorostrukog heliksa (4S), koji uključuje donosioce odluka, istraživačko-akademski sektor, privredu i civilno društvo1. Analiza procesa usvajanja Strategije pametne specijalizacije u Srbiji 2021-2027 (SPS)2 , kao i samog sadržaja, otkriva značajne prostore i prilike za unapređenje koncepta i u procesu njegove pripreme i kreiranja, te posledično same implementacije. U procesu PO u Srbiji od marta do maja 2019. godine, u 17 radionica u 6 gradova, među 200 učesnika, učestvovalo je 12% predstavnika civilnog društva. U zemlji od 6,6 miliona ljudi, 24 predstavnika civilnog društva ukazuje na nizak nivo participativnosti u definisanju prioriteta za inovaciono ulaganje. Primeri EU3 zemalja ukazuju na izrazit značaj informisanja i uključivanja građana, uzimajući u obzir same dugoročne efekte investiciono-inovacionih politika na društveno-ekonomski razvoj.

Zalaganje za ravnomerni regionalni razvoj u kreiranju i primeni pametne specijalizacije, predstavlja neophodnost, utoliko što - nema pametnog razvoja bez ravnomernog razvoja. Upravo 1 Stručni magazin „Pametni Regioni“, dr. Valentina Ivanić, Nacionalni konvent o EU, Evropski pokret u Srbiji, 2023, pristupljeno: https://www.researchgate.net/ publication/373719281_Casopis-Pametni-regioni 2 Strategija pametne specijalizacije u Republici Srbiji za period od 2020. do 2027. godine, Vlada Republike Srbije, 2020, pristupljeno: https:// prosveta.gov.rs/wp-content/uploads/2021/11/ Strategija-pametne-specijalizacije_SR_WEB.pdf 3 Analysis “Searching through the Haystack:The Relatedness and Complexity of Priorities in Smart Specialization Strategies”, Deegan, Broekel, Economcy Geography, 2021, pristupljeno: https:// www.tandfonline.com/doi/epdf/10.1080/0013009 5.2021.1967739?needAccess=true

31

upotreba različitih statističkih nivoa teritorijalnih jedinica (NUTS nivoi), ukazuje na težnju EU da se politike zasnivaju na kvalitetnim i potpunim analizama, te kreiranju adekvatne političke mere koje podstiču ravnomernost u razvoju.

NUTS nivoi u Srbiji nisu koherentno uređeni4 , niti odražavaju ravnopravnost u administrativnim i političkim kapaciteta, što nije iznenađujuće imajući u vidu zapostavljen institucionalni okvir za regionalni razvoj od 2015. godine5 . U istim okolnostima, i u SPS su regioni pomenuti kroz paušalnu analizu privredne strukture i potencijala za inovacije, uz značajan izostanak definisanja prioriteta i ciljeva na nivou regiona. Uz to, izostanak lokalno određenih prioriteta za razvoj lokalnih zajednica, očitanih u planovima razvoja gradova i opština prema Zakonu o planskom sistemu, ukazuje na potpuni fokus kreatora politika na stvaranje ishoda inovaciono-investicionih politika na centralnom – republičkom nivou i suštinski top-down pristup u donošenju strateških odluka. Upravo ovakav pristup, uzrok je postojanja decenijama nerešenog značajnog regionalnog dispariteta u Srbiji, koji se najbolje ogleda u podacima6 koji govore o ozbiljnom zaostatku 4 Stručni članak “Politika ravnomernog regionalnog razvoja Republike Srbije od 2000. do 2018. godine”, Rajko Petrović, 2018, pristupljeno: https://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/18203159/2020/1820-31592001045P.pdf 5 Stručan članak “Činjenice o regionalnim razlikama”, Dejan Molnar, 2013, pristupljeno: https:// fren.org.rs/wp-content/uploads/2020/06/Osvrt3-%C4%8Cinjenice-o-regionalnim-razlikama-uSrbiji.pdf 6 Nacionalni Konvent o Evropskoj Uniji, Euronews mediji, 2021., pristupljeno putem: https://europeanwesternbalkans.rs/nkeu-regionalne-razlike-u-srbiji-i-dalje-najvece-u-evropi/

Specijalno izdanje

u odnosu na EU prakse, ukazujući da je BDP Beograda 70,8% u odnosu na republički prosek, a BDP najmanje razvijenog regiona Južne i Istočne Srbije iznosi 34,4% u odnosu na republički prosek.

Opšta vizija za Srbiju u 2027. godini, prema tome kako je navedeno u SPS-u, u fokus stavlja ekonomski rast vođen inovacijama i težnji ka međunarodnoj konkurentnosti, ali zanemaruje neophodnost suočavanja sa društveno-ekonomskim izazovima i obezbeđivanja uravnoteženog regionalnog razvoja. Evropski pokret u Srbiji, dugoročno se zalaže za smanjenje regionalnih razvojnih dispariteta, a kao jedan od načina koristi zagovaranje za revitalizaciju regionalnih razvojnih politika i horizontalno integrisanje ravnomernog regionalnog razvoja kao sveprisutnog cilja u svim razvojnim politikama, uključujući i inovaciono-investicione politike i pametnu specijalizaciju.

Neon Joi / Pexels

32

Progovori o pregovorima

33

Specijalno izdanje

Korak bliže ka tužilačkoj policiji Profesionalni i tužilac od integriteta je sputan da sprovede bilo koju krivičnu radnju koja može pogoditi predstavnike zakonodavne i izvršne vlasti, iako je povinovanje sve tri grane vlasti Ustavu i zakonu jedan od osnovnih principa vladavine prava. U toj situaciji, čak i selekcija najboljih tužilaca, koju je trebalo obezbediti promenama Ustava, ostaje mrtvo slovo na papiru.

Piše: Sofija Mandić, Centar za pravosudna istraživanja

Sofija Mandić, izvor: Ivan Dinić/ Nova S

34

Progovori o pregovorima

U

Srbiji je već postalo opšte mesto da zakon važi selektivno. Uverenje da je politički ili društveno uticajnima obezbeđena zaštita ukoliko krše zakon u temelju je nepoverenja u tužilaštvo i sudstvo. Zaštita uticajnih se pre svega ogleda u nekažnjivosti na koju mogu da računaju, ma šta uradili. Da nije reč samo o uverenju građana (jer uverenja ponekada mogu biti i pogrešna), pokazuju brojni sudski nerazjašnjeni događaji – rušenje u Savamali, podaci o široko rasprostranjenom „nameštanju“ tendera, nesmetano zaključivanje tajnih i štetnih ugovora, izuzimanje visokih državnih službenika od istrage u slučaju „Jovanjica“, tolerisanje divlje gradnje i urbanističkog nasilja, akti sistematskog uništavanja životne sredine bez posledica. Među naročito opasnim primerima principa nekažnjivosti su i nerasvetljena uloga državnih struktura u slučajevima organizovanog kriminala, nesputani napadi i pretnje na aktiviste i novinare, a naročito gromoglasna ćutnja tužilaštva na sumnje da je u Srbiji organizovan i sproveden izborni inženjering i to pod rukovodećom palicom Ministarstva unutrašnjih poslova.

Ovo je samo odeljak iz obimnog registra nekažnjivosti koji svakodnevno utiče na loš kvalitet života građana, bili oni toga svesni ili ne.

Princip neodgovornosti zaštićenih doprinosi stvaranju opšte nesigurnosti i osećaja da je na delu državno organizovana nepravda.

Zato je ključno pitanje – šta

konkretno dovodi do toga da tužilaštvo ne vodi istrage u slučajevima u kojima je očigledno to neophodno? Tek kada znamo šta su stvarni uzroci problema, možemo da tragamo za adekvatnim rešenjima.

U središtu problema nalazi se politički uticaj na tužilaštvo i policiju. Iako povezani, ovi problemi se moraju rešavati odvojeno.

Politički uticaj na tužilaštvo je u okviru pretpristupnih pregovora sa Evropskom unijom bio predmet ustavne reforme. Iako je ovaj pokušaj oslobađanja tužilaštva od političkih pritisaka bio nepotpun i nedovoljan za ozbiljnije rezultate, ipak se dogodio.

Drugi deo problema – a koji se tiče mogućnosti da policija iz političkih razloga odbije poslušnost tužiocu – u Srbiji još uvek nije ozbiljnije razmatran.

Naime, javni tužilac po zakonu rukovodi predistražnim i istražnim postupkom. Takva njegova uloga je u praksi neostvariva ukoliko se radi o slučajevima za koje je na bilo koji način zainteresovana izvršna vlast. To su najčešće slučajevi u kojima je osumnjičeni nosilac javne vlasti ili je predmet istrage povezan sa državnim poslovima. Javni tužilac u takvim situacijama, čak i ako je izuzetno posvećen i savestan, nema nikakvu kontrolu nad postupanjem policije. Sa druge strane, policija je strogo hijerarhijski ustrojena, tako da policijski službenici formalno, a i prema rasprostranjenom 35

profesionalnom uverenju, odgovaraju samo nadređenima u policijskoj službi, koji pak svi odgovaraju ministru unutrašnjih poslova kao političkoj i partijskoj figuri.

Time se krug nekažnjivosti oko političkih štićenika u potpunosti zatvara.

U navedenim okolnostima, profesionalni i tužilac od integriteta je sputan da sprovede bilo koju krivičnu radnju koja može pogoditi predstavnike zakonodavne i izvršne vlasti, iako je povinovanje sve tri grane vlasti Ustavu i zakonu jedan od osnovnih principa vladavine prava. U toj situaciji, čak i selekcija najboljih tužilaca, koju je trebalo obezbediti promenama Ustava, ostaje mrtvo slovo na papiru.

Zbog svega navedenog, Centar za pravosudna istraživanja je još u fazi izmena Ustava predložio da se najvišim aktom garantuje da će javno tužilaštvo rukovoditi kriminalističkom policijom. Drugim rečima, CEPRIS je predložio da tužilaštvo, makar u određenim materijama, ima operativnu kontrolu nad policijom.

Iako su Ustavne izmene usvojene bez odredbe o tzv. tužilačkoj (ili pravosudnoj) policiji, Srbija i dalje ima šansu da takav sistem uspostavi izmenama zakona – Zakona o javnom tužilaštvu, Zakona o policiji i Zakonika o krivičnom postupku.

Operativna kontrola tužilaštva nad policijom će pre ili kasnije

Specijalno izdanje

doći u Srbiju, naročito ako imamo u vidu da se međunarodnim preporukama o postupanju tužilaštva već zahteva obezbeđivanje adekvatnih institucionalnih, pravnih i operativnih okvira, kao i ljudskih, finansijskih i tehničkih uslova kojima se omogućava da se čak i najkompleksniji slučajevi korupcije sprovedu bez neopravdanog odlaganja.

Međunarodne preporuke će nakon određenog vremenskog perioda postati međunarodni standardi, odnosno obaveza za Srbiju. Kako ne bismo gubili dragoceno vreme i kako bismo stali na put principu nekažnjivosti, potrebno je da Srbija već sada počne da gradi svoju tužilačku policiju i omogući istragu koja je zaista u rukama tužioca.

WilliamCho / Pixabay

36

Progovori o pregovorima

37

Specijalno izdanje

ČUVARI SUDNICE Tokom 2024. godine potrebno je doneti više od deset podzakonskih akata kako bi se omogućila puna primena novih tužilačkih zakona koji uređuju rad Visokog saveta tužilaštva, a naročito onih koji se odnose na izbor javnih tužilaca, vrednovanje rada, disciplinskog postupka i odgovornosti, etike, prigovora na posebno uputstvo, itd.

Piše: Ana Vukadinović, Udruženje tužilaca Srbije

Ana Vukadinović, izvor: privatna arhiva

38

Progovori o pregovorima

P

repoznajući stepen važnosti vladavine prava kao jedne od univerzalnih vrednosti demokratskog društva, kao i značaj koji vladavina prava ima u procesu pregovora Srbije za članstvo u Evropskoj uniji, Udruženje tužilaca Srbije (u nastavku: Udruženje) kroz svoj rad teži unapređenju vladavine prava u Srbiji u skladu sa evropskim standardima i jačanje uloge javnog tužioca kao svojevrsnog „čuvara sudnice“.

Vladavina prava predstavlja jednu od osnovnih vrednosti na kojima počiva svako demokratsko društvo. Ona je i značajan deo procesa pregovora za članstvo Srbije u Evropskoj uniji, tako da Vlada Srbije mora da ispuni zahteve definisane u Poglavljima 23 i 24 pravnih tekovina EU. U tom smislu, Vlada je usvojila i revidirani Akcioni plan za Poglavlje 23 koji predviđa aktivnosti koje bi trebalo preduzeti kako bi se ispunile prelazne mere u oblasti pravosuđa i osnovnih prava. Ovo predviđa aktivnije učešće u radu radnih grupa za donošenje potrebnih izmena Ustava, zakona i podzakonskih akata, kao i za praćenje rada Visokog saveta tužilaštva i intervencije u slučaju neadekvatne primene propisa.

Udruženje tužilaca Srbije identifikovalo je dva osnovna pravca delovanja. Prvi je unapređenje nezavisnosti pravosuđa, njegove efikasnosti, stručnosti i odgovornosti, a drugi inicijativa da se obezbedi promena prakse, odnosno da Visoki savet tužilaštva

unapredi transparentnost rada.

Aktivnosti projekta usmerene su na konkretan rad na unapređenju nezavisnosti pravosuđa i potrebnim izmenama Ustava, zakona i podzakonskih akata koja bi obezbedila čvrste garancije za nezavisnost i samostalnosti u radu. U tom smislu, Udruženje tužilaca Srbije aktivno je učestvovalo u radnoj grupi za pripremu amandmana na Ustav Republike Srbije koji se odnose na pravosuđe, kao i za pripremu seta pravosudnih zakona. Predstavnici/ce Udruženja tužilaca Srbije u radnoj grupi insistirali su na unošenju odredbi kojima se obezbeđuju najviši standardi nezavisnosti pravosuđa, transparentnosti rada, ali i odgovornosti.

Jedan od najvećih izazova u budućem radu biće unošenje odredbi novih zakona u podzakonske akte, kao i njihova primena u praksi. Tokom 2024. godine potrebno je doneti više od deset podzakonskih akata kako bi se omogućila puna primena novih tužilačkih zakona koji uređuju rad Visokog saveta tužilaštva, a naročito onih koji se odnose na izbor javnih tužilaca, vrednovanje rada, disciplinskog postupka i odgovornosti, etike, prigovora na posebno uputstvo, itd. Neke od radnih grupa su već oformljene, a neke će započeti rad tokom ove godine. Predstavnici/ ce Udruženja u oformljenim radnim grupama imaju misiju da doprinesu da potrebne izmene tužilačkih zakona budu prenete i u podzakonske akte. Prisustvo predstavnika/ca Udruženja u radu 39

radnih grupa za izradu podzakonskih akata u vezi sa javnim tužilaštvom povećava uticaj i doprinos organizacija civilnog društva reformama u okviru procesa pristupanja Srbije Evropskoj uniji koje garantuju samostalnost javnog tužilaštva.

Posebna pažnja rada posvećena je informisanju stručne i opšte javnosti o radu Udruženja. Jedan od fokusa komunikacije biće i repozicioniranje tužilaštva u novim pravosudnim zakonima. Udruženje očekuje da predložene i planirane promene značajno unaprede učešće branitelja vladavine prava u reformama u okviru procesa pristupanja Srbije EU.

Specijalno izdanje

Javne nabavke u Srbiji – u iščekivanju efekata izmene Zakona Zakon o javnim nabavkama promenjen je nakon tri godine otkako je stupio na snagu, a razlog je, kako je obrazlagano, da bi se uočeni nedostaci otklonili, i to pre svega oni u vezi sa smanjivanjem rizika od neregularnosti, zbog veće efikasnosti i ekonomičnosti, ali i modernizacije celog sistema u skladu sa standardima Evropske unije.

Piše: Ana Aćimov, Bečejsko udruženje mladih

Ana Aćimov, izvor: Laslo rac

40

Progovori o pregovorima

J

avne nabavke su ključna oblast javne potrošnje i važno su pitanje za evropsku integraciju Srbije.

Pregovaračko Poglavlje 5, koje se odnosi na javne nabavke otvoreno je među prvima, međutim, i dalje nisu ostvareni željenih rezultata.

Zakon o javnim nabavkama je u određenoj meri usaglašen sa pravnim tekovinama Evropske unije, ali bez efikasne i efektivne implementacije, kontrole sprovođenja postupaka i monitoringa realizacije ugovora, te odgovarajuće kaznene politike.

Prema poslednjim zvaničnim podacima Kancelarije za javne nabavke, u Srbiji je tokom 2023. godine1 registrovana vrednost javnih nabavki iznosila 860 milijardi dinara, broj ugovora je bio 336.116, dok je učešće javnih nabavki u bruto domaćem proizvodu bilo 10,5 odsto. Prosečan broj ponuda po postupku je 2,4, a u 51 odsto slučajeva javlja se samo jedan ponuđač.

Konkurencija, odnosno njen izostanak, najčešće je pitanje kada se govori o javnim nabavkama u Srbiji. U prilog tome da nešto ne štima u sistemu javnih nabavki govori i činjenica da je u Srbiji registrovano oko 391.000 mikro, malih i srednjih preduzeća i preduzetnika2 , a sa druge strane ima tako malo ponuda. Izmenama

Zakona o javnim nabavkama iz 2020. godine se očekivalo da će manja preduzeća doći do tržišta, ali se to nije dogodilo. Privrednici koji učestvuju u postupcima javnih nabavki kao najveće zamerke ističu propisivanje diskriminatorskih tehničkih specifikacija i diskriminatorskih dodatnih uslova, određivanje rokova izvršenja ugovora koji pogoduju unapred određenom ponuđaču i dodelu ugovora neprihvatljivom ponuđaču.

Tu su i propisivanje suvišnih kriterijuma i neadekvatnih sredstava obezbeđenja, odnosno garancija.

Sistem javnih nabavki treba da se odlikuje ključnim principima, a to su: transparentnost, jednak tretman slobodno tržišno nadmetanje i nediskriminacija. Principi bi trebalo da se primenjuju na sve postupke javnih nabavki čija konkurentnost i transparentnost pomažu naručiocima, odnosno javnim organima, da nabavljaju proizvode i usluge boljeg kvaliteta po nižoj ceni. Primena odgovarajućih postupaka javnih nabavki i veća konkurencija u Evropskoj unijiumanjuju cene za oko 30 odsto. Rezultat toga je efikasnije trošenje javnog budžeta, poboljšanje ekonomskog razvoja države i unapređenje privrednog ambijenta.

Dodatni problem je što građani nisu dovoljno upoznati sa funkcionisanjem budžetskog sistema, sa svojom ulogom u tom sistemu i mogućnostima za učestvovanje u kreiranju lokalnih budžeta. Nisu dovoljno osnaženi i ohrabreni da nadziru budžetsku potrošnju, naročito ne planiranje, realizaciju i kvalitet nabavki. Institucije koje bi trebalo da kontrolišu sistem javnih nabavki i sankcionišu zloupotrebe nemaju dovoljno kapaciteta, a ni mehanizme da svoje nadležnosti primenjuju u adekvatnoj meri.

Kontrola je posebno bitna u situaciji kada su pragovi podignuti, pa su javne nabavke postale izuzetak, a ne pravilo. Time što su javne nabavke na koje se Zakon ne primenjuje ostale izvan radara javnosti mogućnosti za zloupotrebe se povećavaju.

Važno je istaći podatak državnih revizora da kroz javne nabavke u lokalnim samoupravama svaki sedmi dinar3 nije u potpunosti

1 Preuzeto 28. maja: https://jnportal.ujn.gov.rs/ annual-reports-ppo-public 2 Preuzeto 28. maja: https:// www.stat.gov.rs/sr-latn/ vesti/20230727-preduzecapovel/?a=0&s=1501

potrošen u skladu sa zakonom.

Nezakonitosti i korupcija u javnoj potrošnji, a pre svega u javnim nabavkama, direktno utiču na kvalitet života građana. Trenutni način sprovođena javnih nabavki u Srbiji, osim što destimulativno utiče na ponuđače, vodi i u pravcu daljeg urušavanja celokupnog sistema javnih finansija. Tome je svakako uzrok i mali broj kažnjenih krivičnih dela u oblasti javnih nabavki, dok su slučajevi u kojima se sumnja na zloupotrebe brojni. 45

4 Preuzeto 28. maja: http://www.vrhovnojt.gov.rs/ docs/SKM_95824041013280.pdf 3 Preuzeto 28. maja: https://www.dri.rs/aktuelnost/predsednik-dri-dusko-pejovic-gost-u-jutarnjem-programu-rts-179-godina-dri

41

5 Preuzeto 31. maja: https://bum-becej.org/publikacija-javne-nabavke-pod-lupom-otvoreno-o-sudskim-presudama/

Specijalno izdanje

Zakon o javnim nabavkama promenjen je nakon tri godine otkako je stupio na snagu, a razlog je, kako je obrazlagano, da bi se uočeni nedostaci otklonili, i to pre svega oni u vezi sa smanjivanjem rizika od neregularnosti, zbog veće efikasnosti i ekonomičnosti, ali i modernizacije celog sistema u skladu sa standardima Evropske unije. Primena novog Zakona je počela početkom 2024. godine, a među novinama je i to da cena više nije presudna za dobijanje ugovora o javnoj nabavci.

Najniža cena kao kriterijum za dodelu ugovora je prema poslednjim dostupnim podacima tokom 202. godine bila jedini kriterijum za dodelu ugovora u čak u 95,54 odsto slučajeva.6

Upravo je to razlog zbog čega su promene bile nužne.

Pitanje je da li će se novim rešenjem nešto značajno promeni-ti.

Uz to, u buduće bi moralo da se više vodi računa o ekološkim standardima pri nabavci računarske opreme, štampača, klima uređaja i sredstava za čišćenje.

Za nabavku arhitektonskih, inženjerskih, usluga razvoja softvera, prevodilačkih i savetodavnih usluga dodat je kriterijum kvaliteta.

fotoblend / Pixabay 6 Preuzeto 28. maja: https://jnportal.ujn.gov.rs/ annual-reports-ppo-public

42

Do sada je Zakon o javnim nabavka-ma ostavljao mogućnost naruči-ocima da koriste kriterijume kva-liteta, ali nije ih na to obavezivao.

Efekte novih zakonskih rešenja ocenjivaćemo u budućnosti. U međuvremenu, preko je potrebno unaprediti kontrolu u sistemu, najpre u smislu povećanja broja kontrolisanih postupaka javnih nabavki i resursa nadležnih institucija, pojačati borbu protiv korupcije koja će, kao rezultat doneti i sudsku praksu kažnjavanja krivičnih dela koja će biti u skladu sa štetom nanetom javnim finansijama.

Progovori o pregovorima

43

Specijalno izdanje

Sloboda medija u Srbiji u strmoglavom padu Položaj novinara je iz dana u dan sve teži. Podaci NUNS-a o slučajevima ubeleženim u bazu napada na novinare govore da je u 2023. godini bilo 11 fizičkih napada i 46 ozbiljnih pretnji novinarima, dok je samo u prva tri meseca zabeleženo u 2024. godini zabeleženo ukupno 38 ovakvih slučajeva.

Piše: Tamara Filipović, Nezavisno udruženje novinara Srbije

Tamara Filipović, izvor: Imrana Kapetanović

44

Progovori o pregovorima

S

loboda medija u Srbiji opada iz godine u godinu, a bogami od početka ove godine iz dana u dan. To pokazuju sva relevantna domaća i međunarodna istraživanja pa tako i NUNS-ov godišnji izveštaj Indikatori za nivo slobode medija i index bezbednosti novinara za 2023. godinu.1 Uprkos zakonskim garancijama koje su u velikoj meri, ali ne u potpunosti, usklađene sa evropskim i međunarodnim standardima (UN, Savet Evrope itd.) implementacija predstavlja veliki problem, ali to nažalost nije slučaj samo kada su u pitanju novinari i mediji već čitavo srpsko društvo. U novembru 2023. stupili na snagu novi Zakon o javnom informisanju i medijima (ZJIM) i Zakon o elektronskim medijima (ZEM). Proces je obeležilo probijanje rokova, neaktivnost nadležnih u pojedinim trenucima, njihova nedovoljna otvorenost i nedovoljno dobra komunikacija sa novinarskim i medijskim udruženjima i drugim zainteresovanim stranama i javnosti, kao i nepoštovanje u dovoljnoj meri Medijske strategije i Direktive o audiovizualnim medijskim uslugama. Pored određenih pozitivnih rešenja u zakonima su se našle i odredbe koje nisu u skladu sa Medijskom strategijom i Direktivom. Najveći problem predstavlja povratak države u vlasništvo medija kroz kompanije koje su u delimičnom ili potpunom vlasništvu države, a koje se bave elektronskim komunikacijama (čitaj Telekom Srbija). Telekom i druge firme kojima je Telekom 1 Podaci će biti dostupni na sajtu NUNS.

osnivač trenutno poseduju više od 20 medija. Novi ZJIM detaljnije uređuje konkursno sufinansiranje. Međutim, praksa nakon početka primene zakona govori prvo, da nisu sve lokalne samouprave ispoštovale ZJIM i raspisale konkurse u zakonski predviđenom roku do 1. marta tekuće godine (do sada je oko 105 lokalnih samouprava raspisalo konkurs). Rok je ispoštovalo I nadležno Ministarstvo za informisanje i telekomunikacije kao i nadležan Pokrajinski sekretarijat. Drugo, negde oko 50% onih lokalnih samouprava koje su raspisale konkurse za projektno sufinansiranje medijskih sadržaja od interesa za javnost su značajno smanjile predviđena sredstava za davanje kroz konkurse, pri čemu slutimo da će u prvi plan stavljati javne nabavke i direktna ugovaranja sa podobnim medijima jer budžeti namenjeni za celokupno informisanje su ili povećani u odnosu na prošlu godinu ili su ostali isti.

REM je i dalje jedan o ključnih problema na medijskom nebu Srbije, uz izostanak nezavisnosti, nedovoljno korišćenje zakonom propisanih ovlašćenja, ogromni propusti prilikom dodele dozvola i stavljanje u povoljniji položaj određenih aktera.

Novi ZEM predviđa izbor članova Saveta REM-a u roku od godinu dana od stupanja Zakona na snagu. Pozitivne promene vide se kada je u pitanju način izbora članova Saveta, pooštreni su kriterijumi za kandidate, a iz redova 45

ovlašćenih predlagača izostavljena su politička telaREM nije sproveo postupak dodele dozvola za pružanje usluge televizija sa nacionalnom pokrivenošću na fer i profesionalan način, poštujući zakonske i podzakonske akte.

Peta dozvola još uvek nije dodeljena iako je konkurs raspisan u avgustu 2022. godine. Ni nakon usvajanja novog ZEM-a situacija nije bolja, može se reći da je čak i gora jer je REM bio hiberniran za vreme prošlogodišnje izborne kampanje i izveštaj su objavili sa velikim zakašnjenjem, a po izveštavanju CINS – a taj izveštaj koji su podneli bio je „friziran“ i nepotpun jer se u njemu nisu našli podaci o monitoringu programa četiri televizije sa nacionalnom pokrivenošću koji pokazuju veliku dominaciju liste Aleksandra Vučić - Srbija ne sme da stane.

Pored toga neaktivnost REM -a i čak zloupotreba položaja Saveta REM-a vidi se i u nedavno objavljenom Izveštaju o radu REM -a za 2023. godinu, iz koga se može pročitati da je Savet REM- a u 2023. godini izrekao samo pet mera i to tri opomene i dva upozorenja, a da je pritom dobio ukupno 99 pritužbi za koje su smatrali da ne treba da preduzmu nikakve mere. Kuriozotet je da je jedna od mera opomene koja je izrečena TV Pinku u novembru 2023. godine zapravo za slučaj za koji je NUNS podneo predstavku u maju 2022. godine, što dosta govori o efikasnosti rada ovog tela.

Specijalno izdanje

Položaj novinara je iz dana u dan sve teži. Podaci NUNS-a o slučajevima ubeleženim u bazu napada na novinare govore da je u 2023. godini bilo 11 fizičkih napada i 46 ozbiljnih pretnji novinarima, dok je samo u prva tri meseca zabeleženo u 2024. godini zabeleženo ukupno 38 ovakvih slučajeva.

Poredeći sa istim periodom prošle godine broj se utrostručio (u prvih tri meseca u 2023. smo zabeležili 12 slučajeva, a u prvih tri meseca u 2024. godini smo zabeležili 38 slučajeva).

Zabrinjavaju presude u kojima se čelnicima pojedinih institucija pruža veća zaštita zbog njihove funkcije iako je u ZJMI jasno predviđeno da moraju da trpe veći stepen kritike.

U Višem sudu u Beogradu u 2023. godine ukupno je zavedeno 742 predmeta protiv novinara, urednika i vlasnika medija, međutim i dalje ne postoji precizna evidencija koliko je tužbi protiv novinara tačno pokrenuto od strane državnih zvaničnika i političara. U 2023. rešeno je ukupno 604 predmeta koji su podneti protiv novinara u prethodnim godinama. U postupku rešavanja i dalje je 1424 predmeta. U Srbiji je u poslednjih nekoliko godina u porastu broj SLAPP tužbi. NUNS je u poslednje tri godine zabeležio 48 tužbi koje bi mogle da imaju elemente SLAPP tužbi, od toga najmanje 11 u 2023. godini.

Skratos1983 / Pixabay

46

U ovim tužbama iz 2023. godine tuženo je 25 novina-ra i medija, i svako od njih ponao-sob mora da odgovori na tužbeni zahtev što uključuje i angažovanje pravnog zastupnika.

Vratimo se na činjenicu s početka teksta da zakonodavni okvir takav kakav je pruža sasvim dovoljno prostora da građani Srbije dobiju kvalitetne i proverene informaci-je koje im omogućavaju da dono-se odluke o svom svakodnevnom životu, ali i o načinu funkcionisa-nja naše države, ostaje nam jedi-no nada da će se u skorijoj buduć-nosti naći neki odgovorni nosioci državnih funkcija koji će zakone i primeniti u praksi.

Progovori o pregovorima

47

Specijalno izdanje

Poglavlje 35: Ostala pitanja - Kosovo Imajući u vidu da šira zajednica nadgleda proces normalizacije odnosa između Beograda i Prištine, veoma je važno da donosioci odluka predstave mere politike i preporuke zasnovane na dokazima. Izrađene analize su distribuirane svim relevantnim akterima u Srbiji i mogu poslužiti kao dobra osnova za buduće kreiranje politika i donošenje odluka.

Pišu: Sara Mijačić, Marko Cincarević, InTER

Sara Mijačić, izvor: privatna arhiva

Marko Cincarević, izvor: privatna arhiva

48

Progovori o pregovorima

P

oglavlje 35: Ostala pitanja je specifično jer obuhvata pitanja koja treba rešiti u toku pregovora i koja se ne mogu svrstati ni u jedno drugo pregovaračko poglavlje. Poglavlje 35 je otvoreno na drugoj Međuvladinoj konferenciji između Srbije i Evropske unije koja je održana u Briselu, 14. decembra 2015. godine. Značajno je i zbog toga što predstavlja kontrolno poglavlje sa uticajem na čitav tok pregovora, zajedno sa Poglavljem 23 – Pravosuđe i ostala prava i Poglavlje 24 – Pravda, sloboda i bezbednost. Takođe, za razliku od drugih, u ovom poglavlju nema unapred definisanih tekovina Evropske unije.

U procesu pregovora sa Srbijom, Evropska unija je iskoristila Poglavlje 35 kako bi se preko njega pratio napredak u dijalogu Beograda i Prištine, koji je pod pokroviteljstvom EU pokrenut 2011. godine na osnovu Rezolucije Generalne skupštine Ujedinjenih nacija A/RES/64/298 od 9. septembra 2010. godine. U Pregovaračkom okviru EU za vođenje pristupnih pregovora sa Srbijom navodi se da će se „pitanje normalizacije odnosa između Srbije i Kosova razmatrati u okviru Poglavlja 35 – Ostala pitanja kao posebna stavka kojom se treba baviti u ranoj fazi pregovora, kao i tokom celog procesa pregovaranja, a u posebno opravdanim slučajevima i u okviru drugih

relevantnih poglavlja“.1 U praksi to znači da Poglavlje 35 ne zamenjuje dijalog Beograda i Prištine koji se vodi pod pokroviteljstvom Visokog predstavnika Evropske unije, već je normalizacija odnosa između Srbije i Kosova u okviru Poglavlja 35 veza između dijaloga i pristupnih pregovora.2 Dijalog u Briselu se odvijao u dve faze. U prvoj, tzv. tehničkoj fazi dijaloga postignuto je 8 tehničkih sporazuma: matične knjige, sloboda kretanja, carinski pečat, katastar, funkcionisanje CEFTA-e (tokom predsedavanja UNMIK-a), prihvatanje univerzitetskih diploma, integrisana kontrola administrativne linije, regionalno predstavljanje i saradnja.

U aprilu 2013. godine potpisan je Prvi sporazum o principima koji regulišu normalizaciju odnosa Beograda i Prištine, koji je poznat pod nazivom Briselski sporazum.

Sporazum je rezultat dijaloga na političkom nivou i predstavljen je od strane pregovarača kao veliki korak ka normalizaciji odnosa i evrointegraciji obe pregovaračke strane. Briselski sporazum obuhvata 15 tačaka, od kojih se šest odnosi na osnivanje Asocijacije/ Zajednice srpskih opština (ZSO).

Sporazumi postignuti u procesu dijaloga su sprovedeni delimično ili u potpunosti, dok realizacija pojedinih među njima nije započeta ni nakon toliko godina.

1 Pregovarački okvir, tačka 23., dostupan na: http://bit.ly/2DEprTf 2 Zajednička pozicija EU, dostupno na: http://bit. ly/2PMnEmt

49

Radna grupa Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji za Poglavlje 35 okuplja 20 organizacija civilnog društva i 4 pojedinca (ukupno 24 člana) koji učestvuju u društvenom dijalogu sa predstavnicima vlasti o pitanjima značajnim za poglavlje 35, proces dijaloga sa Prištinom ali i o pitanjima od značaja za pomirenje između Albanaca i Srba. Od 2018. godine koordinaciju radom Radne grupe za Poglavlje 35 vodi Institut za teritorijalni ekonomski razvoj (InTER).

InTER je tokom prethodnih godina sproveo nekoliko projekata koji su se odnosili na rad Radne grupe za Poglavlje 35, jačanju kapaciteta organizacija civilnog društva za pružanje podrške u dijalogu i drugim reformskim procesima, kao i podsticanju tematski struktuirane debate u društvu. Kroz negovanje kulture dijaloga, pluralizma i inkluzivnosti InTER pokušava da unese razumnost u javnom prostoru prilikom vođenja debate o jednom od najtežih pitanja u našem društvu, Kosovu.

Svi sprovedeni projekti imali su za cilj da podrže proces integracije Republike Srbije u EU i proces demokratizacije kroz unapređenje kapaciteta Nacionalnog konventa o EU (NKEU) za podsticanje strateškog dijaloga sa Vladom Srbije o neophodnim reformskim procesima. Kao rezultat toga, projekti su podstakli dijalog i organizovali

Specijalno izdanje

niz sastanaka, debata i diskusija sa visokim zvaničnicima i donosiocima odluka u Srbiji, uključujući i glavnog pregovarača u dijalogu sa Prištinom. Debate i zagovarački sastanci koje InTER, odnosno RG NKEU za Poglavlje 35 vodi, zasnivaju se i na ključnim nalazima različitih analiza koje su sprovedene tokom prethodnih godina, a odnose se na teme važne za Poglavlje 35 i dijalog Beograda i Prištine.

Teme koje su obrađivane odnosile su se, između ostalog, na tranzicionu pravdu, kulturno i versko nasleđe, napredak u implementaciji potpisanih sporazuma, imovinu, obrazovanje i drugo. Imajući u vidu da šira zajednica nadgleda proces normalizacije odnosa između Beograda i Prištine, veoma je važno da donosioci odluka predstave mere politike i preporuke zasnovane na dokazima.

Izrađene analize su distribuirane svim relevantnim akterima u Srbiji i mogu poslužiti kao dobra osnova za buduće kreiranje politika i donošenje odluka.

Pored debata i konferencija, realizovane su i druge aktivnosti je više aktivnosti za podizanje javne svesti, kao što su radni doručci sa medijima i diplomatskim korom, distribucija elektronskog biltena i medijska pojavljivanja koordinatora i članova Radne grupe NKEU za Poglavlje 35 i članova RG. Radna grupa privukla je značajnu pažnju javnosti, gde su članovi Radne grupe NKEU za Poglavlje 35, uključujući koordinatora, vrlo često su pozivani da iznesu svoja mišljenja i stavove u medijima.

Ovo je imalo pozitivan uticaj na kvalitetnije informisanje javnosti o procesu pristupanja Srbije EU, sa posebnim fokusom na Poglavlje 35. Na kraju, ali ne i manje važno, Radna grupa NKEU za Poglavlje 35 povećala je svoje kapacitete i postala vrlo važan akter u podsticanju strateškog dijaloga sa Vladom Srbije o neophodnim reformskim procesima.

50

Imajući u vidu veliki značaj Poglavlja 35 i dijaloga između Beograda i Prišine na političke i društveno-ekonomske prilike kao i na evropsku integraciju Srbije, Radna grupa i InTER će nastaviti aktivno da se bave ovim pitanjima i u narednim godinama.

Progovori o pregovorima

Beogradska otvorena škola Bulevar oslobođenja 177 11000 Beograd, Srbija +381 60 3061 342 eupregovori@bos.rs eupregovori.bos.rs facebook.com/bos.rs @beogradska_otvorena_škola

51

LIČNI STAV

52