Issuu

Prijavi se na Bilten

Ova publikacija je nastala u okviru projekta „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji – Europe ASAP″ koji Beogradska otvorena škola realizuje uz podršku Švedske. Stavovi i mišljenja autora i autorki izneti u ovoj publikaciji ne predstavljaju nužno i mišljenje Beogradske otvorene škole i donatora.

SADRŽAJ REČ UREDNIKA SAMO PRAGMATIČNO............................................................................................4 ODNOS Stavovi građana Srbije prema Evropskoj uniji NEPOVERENJE I PRAGMATIZAM..........................................................................6 PROGRAM U susret izborima u Srbiji KLIMAVO MESTO EU NA POLITIČKOJ AGENDI .................................................... 10 REGION Crna Gora KAKO JE EVROPSKA UNIJA POSTALA POLITIČKI BREND ............................16 NAUČENE LEKCIJE Izbori koje smo dugo čekali PARALELE IZ NOVIJE POLITIČKE ISTORIJE ....................................................20 PARTNER ILI PREPREKA Studenti i Evropa OD NEPOVERENJA DO PERSPEKTIVE...................................................................24

I M PR E S U M Progovori o pregovorima, broj 136, septembar 2026. godine Izdavač: Beogradska otvorena škola (BOŠ) Bulevar oslobođenja 177, 11000 Beograd, Srbija Urednici: Branislav Cvetković, Milan Hiber Urednica i saradnica: Jelena Jorgačević Autori: Zoran Gavrilović, Dušan Spasojević, Jovana Marović, Zoran Panović, Andrej Ševo Lektura i korektura: Marijana Milošević Dizajn i prelom: Damir Matić Ilustracije: Dana Tasovac Fotografija sa naslovne stranice: Beogradska otvorena škola

REČ UREDNIKA

SAMO PRAGMATIČNO

aspisani su izbori.

Za nekoliko nedelja, 25. oktobra, biće održani izbori koji će odrediti smer razvoja Srbije. Izbori, bez obzira na njihovu praktičnu slobodu i demokratičnost, imaju različite aspekte koje možemo sagledati iz raznih perspektiva. Da li su izbori pravo koje pojedinci mogu, ako žele, iskoristiti, kako bi se izjasnili o svojim preferencijama i pokušali da ih pretvore u praktične politike, dajući podršku partijama i koalicijama koje tvrde da dele slične preferencije? Ili su, u stvari, dužnost, republikanska vrednost koju bi svaki građanin/ka trebalo da praktikuje kako bi jednom uspostavljena demokratska zajednica takva ostala i kako bi se oduprela pokušajima iskvarenja?

Prihvatanje drugog stanovišta sa sobom povlači i određene politike. Na primer, obaveznost glasanja kakva postoji u Australiji. Od građana se očekuje, traži da ispune svoje dužnosti iznošenjem svog stava o tome ko i kako treba da vodi državu. U vezi sa tom dilemom, postoji još jedna. Da li glasači treba da donose svoj izbor isključivo u skladu sa svojim ličnim interesima, ili možemo očekivati da te interese zapostave, pa čak i žrtvuju, zarad društvenih, kolektivnih? Nije upitno da je aktuelni režim u Srbiji, obeležen korupcijom i demokratskim nazadovanjem, pogodan značajnom broju ljudi u Srbiji. Neki su se zbog njega zaposlili, započeli ili unapredili biznise, obezbedili komforan život za svoje porodice. Odlučivati između ličnih interesa i dobrobiti društva je u takvim situacijama vrlo teško.

Savremeno društvo, svedeno na pragmatičnost, korisnost, isplativost, jeste hiper-individualno, atomizovano. Nakon decenija provedenih pod kolektivističkim režimom, došlo je do krajnosti na drugoj strani. Poštuje se onaj koji se “snašao”, bez obzira na čiju štetu, jer se podrazumeva da bi svako tako postupio da može. Međutim, možda je sada prilika da se ti pojedinci, kojima ovakav sistem odgovara, odluče da stave interese društva i budućih generacija na prvo mesto. Neki bi možda mogli to da urade iz istinskog altruizma. Drugi, verovatno, pragmatično vagaju kako da budu na strani pobednika, ko god to bio, kako bi nastavili sa svojim “snalaženjem”. Rezultat, međutim, ne mari za motive. Milan Hiber

PROGOVORI O PREGOVORIMA

ODNOS

STAVOVI GRAĐANA SRBIJE PREMA EVROPSKOJ UNIJI

NEPOVERENJE I PRAGMATIZAM

Glavni problem nije koliko se o Evropskoj uniji govori u medijima. Ključno je – ko govori, čiji se glas neposredno čuje, koje se teme povezuju sa članstvom, da li se objašnjava odgovornost institucija Srbije i da li građani dobijaju proverljive informacije o koristima, troškovima i obavezama pristupanja. Piše: Zoran Gavrilović, BIRODI

Zoran Gavrilović, izvor: Medija Centar

PROGOVORI O PREGOVORIMA

Građani Srbije nisu većinski protiv Evropske unije. To pokazuju, između ostalog, istraživanja Ministarstva za evropske integracije, Regionalnog saveta za saradnju, Vestminsterske fondacije za demokratiju i drugih organizacija. Međutim, stabilna i ubedljiva većina koja podržava članstvo Srbije u EU više ne postoji.

odgovor, ali ne predstavlja većinski stav. Srbija istovremeno znatno zaostaje za regionalnim prosekom. Dok 64% građana Zapadnog Balkana smatra da bi članstvo u EU bilo dobro, u Srbiji takav stav ima 42% ispitanika. Rezultati ukazuju na postojanje tri velika bloka u javnosti Srbije: građani koji podržavaju članstvo, zatim oni koji mu se

Odnos građana prema EU postao je pragmatičan, uslovan i opterećen nepoverenjem u proces pristupanja. Takođe, dugoročni trend pokazuje pad podrške članstvu. Dok bi 2009. godine približno dve trećine građana glasalo za članstvo Srbije u EU, podrška je 2019. iznosila nešto više od polovine. Tokom 2020. pala je na ispod 50%, dok bi 2022. godine 41% građana glasalo za članstvo, a 39% protiv. Ostali ispitanici tada ne bi glasali ili nisu znali kako bi se izjasnili. Nekadašnja jasna proevropska većina tako se pretvorila u gotovo ravnomernu podelu između pristalica i protivnika članstva, uz značajan broj neopredeljenih građana.

Dok bi 2009. godine približno dve trećine građana glasalo za članstvo Srbije u EU, podrška je 2019. iznosila nešto više od polovine. Tokom 2020. pala je na ispod 50%, dok bi 2022. godine 41% građana glasalo za članstvo, a 39% protiv.

Složena slika podeljenog društva Balkan barometar za 2025. godinu pokazuje nešto povoljniju, ali i dalje ambivalentnu sliku. Nešto manje od polovine ispitanike, njih 42%, ima stav da bi članstvo Srbije u EU bilo dobro, 34% je ambivalentno, dok 19% smatra da bi članstvo Srbije u EU bilo loše. Pozitivna procena članstva jeste najzastupljeniji pojedinačni

protive i onih koji su neopredeljeni i ambivalentni. Upravo ova treća grupa može biti presudna u slučaju referenduma o članstvu. Pri poređenju istraživanja potrebno je voditi računa o formulaciji pitanja. Nije isto pitati građane da li bi članstvo bilo dobro i kako bi glasali na referendumu. Deo građana prepoznaje moguće koristi članstva, ali nije spreman da bezuslovno podrži pristupanje. Prema Balkan barometru, građani Srbije članstvo u EU najčešće povezuju sa: slobodom kretanja (33%), ekonomskim razvojem (29%), mirom i stabilnošću (22%) i školovanjem i radom u EU (21%). Istovremeno, gotovo četvrtina građana u članstvu ne vidi ništa dobro ili pozitivno. Evropska unija se zato u Srbiji mnogo više doživljava kao izvor ekonomskih i životnih mogućnosti nego kao politička i vrednosna zajednica kojoj Srbija treba da pripada.

Jedan od najvažnijih nalaza odnosi se na slabo uverenje građana da će Srbija zaista postati članica EU. Naime, 15% učesnika istraživanja veruje da će Srbija postati član EU do 2030, a skoro svaki peti (18%) smatra da će se to desiti 2035. godine. Trećina smatra da se to nikada neće desiti, dok 16% ne zna ili ne može da proceni. Dugotrajnost pregovora, odsustvo vidljivog napretka i stalno pojavljivanje političkih uslova doprineli su integracionom zamoru. Proces koji nema jasan završetak ne može da mobiliše podršku građana. Podrška evropskim integracijama dodatno opada kada se članstvo poveže s priznanjem nezavisnosti Kosova, ustupcima u dijalogu Beograda i Prištine ili potpunim usklađivanjem spoljne politike Srbije sa EU. Građani koji načelno podržavaju evropski put ne mora-

Građani koji se prvenstveno informišu preko različitih televizija ne dobijaju samo različite informacije već i različite interpretativne okvire EU. Za jednu publiku EU je partner, investitor i izvor podrške. Za drugu je izvor političkih pritisaka, uslovljavanja i zahteva koji se odnose na Kosovo, Rusiju ili unutrašnju politiku Srbije. ju biti spremni da podrže članstvo ako smatraju da je njegova cena odricanje od Kosova. Slična protivrečnost postoji u odnosu prema Rusiji. Istraživanje Vestminsterske fondacije za demokratiju iz 2023. godine pokazalo je da se više od

ODNOS

70% građana protivi uvođenju sankcija Rusiji. Podrška članstvu u EU, prema tome, ne znači automatski podršku zajedničkoj spoljnoj politici Unije. Građani mogu podržavati ekonomsku saradnju i integraciju sa EU, a istovremeno se protiviti sankcijama Rusiji. Spoljnopolitičko opredeljenje građana zato se ne može svesti na jednostavan izbor između EU i Rusije. Građani istovremeno mogu EU smatrati najvažnijim ekonomskim partnerom, Rusiju politički i emocionalno bliskom, a Kinu poželjnim investicionim partnerom.

Medijski uticaj na stavove građana Rezultati javnog mnjenja i monitoringa televizija ukazuju na međusobno saglasne obrasce, ali ne predstavljaju dokaz neposredne uzročno-posledične veze. Istraživanja javnog mnjenja sprovedena su u različitim godinama, dok se monitoring odnosi na period od januara do jula 2026. godine. Za dokazivanje direktnog medijskog uticaja bilo bi potrebno povezati individualne medijske navike ispitanika sa njihovim stavovima prema EU. Ipak, poređenje nalaza omogućava nekoliko važnih zaključaka. 1. Koristi su vidljive, ali sam proces nije objašnjen Građani kao vrednosti prepoznaju slobodu putovanja, ekonomsku saradnju, školovanje i rad u državama EU. Istovremeno, slabo

veruju da će Srbija postati članica EU. Medijski monitoring pokazuje mogući komunikacijski razlog za takvu razliku. Evropski akteri se u televizijskim vestima uglavnom samo pominju. Udeo pominjanja kretao se od 86,1% u martu do 91,4% u julu, dok je njihov direktan govor u svim mesecima ostao ispod 4%. Građani, dakle, dobijaju informacije da je održan sastanak, data izjava, otvoren projekat ili upućen politi čki zahtev, ali ređe dobijaju obja šnjenje: šta Srbija konkretno treba da uradi, koje reforme nisu sprovedene, ko je odgovoran za zastoj, kakve bi posledice reforme imale

Kada televizije ne objašnjavaju proces pristupanja, već EU koriste kao simbol podrške vlasti ili spoljnog pritiska, građani teško mogu formirati stabilan i informisan stav. na svakodnevni život i po kojim merilima se procenjuje napredak Srbije. Takvo izveštavanje, pre svega na RTS-u, može povećavati vidljivost EU, ali ne mora povećavati razumevanje procesa evropskih integracija. 2. Tonalitet zavisi od televizije Građani Srbije nisu izloženi jedinstvenoj slici Evropske unije. Pink je imao najnegativniji odnos prema evropskim akterima: 41,7% negativnog prema 20,7% pozitivnog tonaliteta. RTS je imao najveći udeo pozitivnog izveštavanja − 34,6%, ali i 23,9% negativnog. Nova S je imala

izveštavanje s najmanjim udelom negativnog tonaliteta − 17,1%, dok je na N1 odnos pozitivnog i negativnog izveštavanja bio gotovo izjednačen. Ove razlike mogu doprinositi političkoj segmentaciji publike. Građani koji se prvenstveno informišu preko različitih televizija ne dobijaju samo različite informacije već i različite interpretativne okvire EU. Za jednu publiku EU je partner, investitor i izvor podrške. Za drugu je izvor političkih pritisaka, uslovljavanja i zahteva koji se odnose na Kosovo, Rusiju ili unutrašnju politiku Srbije. 3. EU se ocenjuje prema odnosu prema vlasti Promene tonaliteta po mesecima pokazuju da medijska slika EU nije stabilna. U martu je negativan tonalitet dostigao 37,3%, dok je u junu pozitivan tonalitet porastao na 31,6%. EU se povoljnije predstavlja kada njeni zvaničnici podržavaju projekte, investicije ili međunarodnu poziciju vlasti. Kada evropske institucije otvore pitanja izbora, medijskih sloboda, vladavine prava, korupcije ili spoljnopolitičkog usklađivanja, raste negativno predstavljanje. Na taj način evropske integracije prestaju da budu samostalna javna politika, a EU se ocenjuje prema trenutnom odnosu evropskih institucija prema vlasti Srbije. Za bolje sagledavanje, važan segment je i predstavljanje Kine. U posmatranom televizijskom

PROGOVORI O PREGOVORIMA

programu pozitivno je predstavljena u 65,4% vremena, a negativno u svega 5,6%. Za Si Đinpinga pozitivan tonalitet izveštavanja dostigao je 79,4%. Nasuprot tome, institucije EU i njihovi predstavnici pozitivno su predstavljeni u 26,4%, a negativno u 23,5% vremena. Kina se dominantno povezuje sa investicijama, infrastrukturom, prijateljstvom i saradnjom, dok se EU predstavlja i kroz zahteve, kritike, Kosovo, demokratiju i vladavinu prava. Zbog toga građani mogu istovremeno znati da je EU najvažniji ekonom-

analitičara. Njihov neposredni glas ostao je marginalan. Tako se formira javnost koja zna da je EU prisutna, ali ne mora razumeti sadržaj pregovora, obaveze Srbije, kriterijume članstva ni odgovornost domaćih institucija za izostanak napretka.

(Ne)vera u evropski put Rezultati javnog mnjenja pokazuju da građani Srbije većinski ne odbacuju Evropu, evropski način života, slobodu kretanja, školovanje, rad i ekonomske koristi članstva.

Da će Srbija postati član EU do 2030. veruje 15% učesnika istraživanja, a skoro svaki peti (18%) smatra da će se to desiti 2035. godine. Trećina smatra da se to nikada neće desiti, dok 16% ne zna ili ne može da proceni. ski partner Srbije, a Kinu doživljavati kao jednostavnijeg, pouzdanijeg ili politički manje zahtevnog partnera. 4. Medijska vidljivost nije isto što i evropska javnost Od januara do jula 2026. godine evropskim akterima u medijima je posvećeno ukupno 72 sata i 25 minuta. Međutim, velika količina vremena nije proizvela odgovarajuću količinu neposrednih, sadržajnih i korisnih informacija. Evropski akteri uglavnom su bili predmet govora domaćih političara, novinara i

Međutim, sve manje veruju u proces pristupanja i njegov konačan ishod. Takav odnos može se opisati kao pragmatični evroskepticizam: građani žele koristi evropske integracije, ali ne veruju da je članstvo Srbije realno, dostižno i zasnovano na jasnim i pravičnim uslovima. Analiza medijskog monitoringa pokazuje komunikacijsko okruženje u kojem takav stav opstaje. Naravno, ne može se tvrditi da je medijsko izveštavanje jedini ili neposredni uzrok pada podrške članstvu. Na stavove građana utiču

dugotrajnost procesa pristupanja, pitanje Kosova, odnos prema Rusiji, političko opredeljenje, obrazovanje, starost i lično iskustvo. Ipak, mediji imaju važnu ulogu u određivanju tema, jezika i okvira kroz koje građani razumeju EU. Kada televizije ne objašnjavaju proces pristupanja, već EU koriste kao simbol podrške vlasti ili spoljnog pritiska, građani teško mogu formirati stabilan i informisan stav. Glavni problem zato nije samo koliko se govori o Evropskoj uniji. Ključno je: ko govori o EU, čiji se glas neposredno čuje, koje se teme povezuju sa članstvom, da li se objašnjava odgovornost institucija Srbije, tj. da li građani dobijaju proverljive informacije o koristima, troškovima i obavezama pristupanja. Budućnost podrške evropskim integracijama neće zavisiti samo od obećanih ekonomskih koristi. Zavisna je i od toga da li će građani ponovo steći uverenje da je članstvo moguće, da su pravila jasna i da proces pristupanja vodi stvarnom unapređenju institucija i kvaliteta života. Bez takvog uverenja Srbija može ostati društvo koje želi evropske koristi, ali ne veruje u evropski put.

PROGR AM

U SUSRET IZBORIMA U SRBIJI

KLIMAVO MESTO EU NA POLITIČKOJ AGENDI Šta danas vezujemo za Evropsku uniju? Šta se desilo sa ovom temom koja je nekada važila za jednu od najvažnijih? Kako se aktuelne stranke pozicioniraju prema eventualnom članstvu Srbije u Uniji? Piše: Dušan Spasojević, Fakultet političkih nauka Univerziteta u Beogradu

Dušan Spasojević́, izvor: Pr tim FPN

PROGOVORI O PREGOVORIMA

dnos građana i političkih partija prema članstvu Srbije u Evropskoj uniji je poslednji put obeležio izbornu kampanju davne 2008 godine. Tada je koalicija Za evropsku Srbiju odnela tesnu, ali presudnu pobedu nad Srpskom radikalnom strankom, a odnos prema Evropskoj uniji bio je ključno političko pitanje oko kojeg su se delili birači. Nakon izbora 2008. stvara se širok proevropski konsenzus u društvu. Socijalistička partije Srbije ulazi u vladu Demokratske stranke; osniva se Srpska napredna stranka, kao formalno proevropska, i ona preuzima najveći deo birača nekadašnje Srpske radikalne stranke. Vrhunac konsenzusa se vezuje za izbore 2014. kada u parlament ne ulazi nijedna antievropska stranka. Skoro dvanaest godina kasnije, u susret oktobarskim parlamentarnim izborima, pitanje je – gde je EU na političkoj agendi u Srbiji?

Od jednoglasja do uzdržanosti Krenimo od naprednjaka, stranke koja u ključnoj meri oblikuje politički život u Srbiji poslednjih 14 godina. SNS je započeo kao stranka proevropske orijentacije, naglašavajući da je članstvo preduslov ekonomskog i političkog razvoja, te da je EU ključni partner za Srbiju. Prve godine vlasti SNS-a bile su praćene napretkom u integracijama, a Brisel nije štedeo pohvale, počev od saradnje sa Prištinom, preko održavanja Parade ponosa pa do prvih antikorupcijskih mera. Srbija

je posebno pohvaljena i za ponašanje tokom migracione krize. Ipak, sa koncentrisanjem vlasti oko predsednika Aleksandra Vučića, počinju da se pojavljuju prve pukotine u odnosima prema EU i zastoj u reformskim i integracionim procesima. Tokom pandemije, a naročito u izbornim kampanjama 2020. i 2022. godine, SNS se sve više

Za razliku od prve decenije nakon pada Miloševića – kada je zagovaranje EU integracija bila i posebnost i pokretačka snaga ovih ili stranaka iz kojih su nastale – nakon što su i SNS i SPS prihvatili EU integracije, te teme nisu više donosile strankama komparativnu prednost. okreće drugim spoljnopolitičkim partnerima, uz zadržavanje formalne pro-EU pozicije, ali uz sve učestaliju i glasniju kritiku Brisela. Postepeno se značaj integracija smanjuje u javnosti, a predstavnici SNS-a sve češće naglašavaju prijateljstvo i saradnju sa Rusijom i Kinom. Ipak, za imidž stranke je bilo veoma važno da u svakoj kampanji dobiju neku vrsti podrške od predstavnika evropskih institucija. Odnos SNS prema EU se posebno zakomplikovao od početka rata u Ukrajini, kada je Vučić odbio da uvede sankcije Rusiji „sve dok budemo mogli da izdržimo pritisak“ i da u većoj meri harmonizuje spoljnu politiku sa EU. Koalicioni partner naprednjaka, SPS, ovu je priliku iskoristio da naglasi svoju posebnost i da se dodatno približi Rusiji, koristeći činjenicu da je SNS morao

da balansira i da koliko-toliko zadrži dobar odnos sa Briselom. Time se SPS još više udaljio od svojih formalnih proevropskih pozicija, uz naglašavanje vojne neutralnosti i nepovredivosti teritorijalnog integriteta. Poslednjih godina stranke vlasti su sve izloženije kritikama zbog stanja demokratije u Srbiji, u kojima prednjači Evropski parlament, dok su u Komisiji nešto uzdržaniji. Odnos prema Rusiji i Kini takođe postaje sve veća prepreka u saradnji Beograda i Brisela, a samim tim i sve veći izazov za balansirajuću politiku SNS-a i SPS-a.

Bez kamena temeljca Opoziciona scena je od dolaska SNS-a na vlast u tzv. bipolarnoj konstelaciji, što znači da se stranke vlasti nalaze u centru, a opozicione ka polovima. Jedna grupa stranaka se okuplja na pro-EU polu, a druga se protivi članstvu Srbije u Uniji. Ovakva konfiguracija je jedan od preduslova dominacije SNS-a, jer im omogućava da ideološki balansiraju između opcija, uz istovremeno otežavanje saradnje između opozicionih stranaka. Stranke koje čine proevropski blok (DS, SSP, SRCE, PSG, ZLF) su se poslednjih godina suočile sa nizom izazova u odnosu prema EU. Za razliku od prve decenije nakon pada Miloševića – kada je zagovaranje EU integracija bila i posebnost i pokretačka snaga ovih ili stranaka iz kojih su nastale – nakon što su i SNS i SPS prihvatili EU integracije,

PROGR AM

te teme nisu više donosile komparativnu prednost. U kasnijim fazama, nakon što je došlo do usporavanja integracija, manjak rezultata i autoritarne tendencije su postale osnov kritike vlasti, ali zbog pragmatskog odnosa koji je SNS imao prema EU, ova kritika nije bila previše uticajna. Moglo bi se reći da su pro-EU stranke u Srbiji (privremeno) ostale bez kamena temeljca. Štaviše, usled odsustva podrške demokratizaciji Srbije po ugledu na devedesete godine, i ove stranke su sve češće upućivale kritike na račun Brisela zbog birokratizacije, pragmatizma i nedovoljnog pritiska na vlasti u Beogradu. Kumulativno, sve ovo je doprinosilo smanjenju vidljivosti ove teme i njenoj privlačnosti za stranke. Svoj udeo u tome imaju i nove stranke koje su između evroskeptičnih i evrorealističnih pozicija (Novo lice Srbije, Kreni-promeni), a često kritikuju EU zbog politika vezanih za iskopavanje litijuma. Ipak, poslednjih meseci dolazi do porasta uticaja EU u regionu, te napretka Crne Gore ka članstvu, što opet vraća pitanje integracija na političku agendu.

U neskladu sa srpskom tradicijom S druge strane, na desnom kraju spektra se nalaze stranke poput Novog DSS, SRS i Mi, glas iz naroda, kao i niz manjih, trenutno vanparlamentarnih, stranaka poput Dveri ili Dosta je bilo. Većina njih ima izražene antievropske pozicije. Novi DSS i SRS se tradicionalno

protive članstvu u EU zbog toga što vide priznanje nezavisnosti Kosova kao preduslov za članstvo. Mi, glas iz naroda i Dveri su, pored pitanja Kosova, svoj evroskepticizam zasnivali na nizu drugih identitetskih i kulturoloških pitanja, optužujući Evropsku uniju da promoviše vrednosti koje nisu u skladu sa srpskom tradicijom i pravoslavljem. Poslednjih godina i Novi DSS naglašava ove teme. Za razliku od 2008, kada nije postojala alternativa EU integracijama, danas evroskeptične stranke zagovaraju BRIKS i saradnju sa Kinom i Rusijom; takođe, one se protive uvođenju sankcija Rusiji i naglašavaju da je u rat u Ukrajini zapravo proksi rat između Zapada i Rusije, povlačeći paralelu sa sukobima na Kosovu 1999. godine.

Odluka o članstvu – kad se vrati demokratija Konačno, na izborima 2026. se pojavljuje i novi akter – Studentska lista, nastala iz studentskog pokreta. U inicijalnoj fazi pokret se distancirao od svih politički ose tljivih pitanja i insistirao na svojim zahtevima koji se tiču utvrđivanja odgovornosti za pad nadstrešnice. U takva pitanja je spadao i odnos prema Evropskoj uniji, iako su studenti povremeno imali akcije koje se mogu razumeti kao izražavanje afirmativnih stavova poput biciklističke i trkačke ture do Brisela i Strazbura. Ipak, bilo je i dosta kritičkih glasova prema politici EU prema Srbiji. Moglo bi se reći da je studentski pokret, kao i lista koja je 12

proizašla iz njega, ideološki heterogen i da će verovatno do kraja izbegavati da se jasnije odredi prema pitanjima koja ga dele, te da će probati da zadrže izvesnu neutralnost i naglašavati samostalnost u politici, ostavljajući da se odluka o eventualnom članstvu donese kada se

Jasno je i da je značajan broj studenata proevropski nastrojen, kao i većina podržavalaca pokreta i liste, ali i da na simboličkom nivou odsustvo evropskih zastava na protestima nije slučajno. država demokratizuje i bude postojala otvorena javna debata. Jasno je i da je značajan broj studenata proevropski nastrojen, kao i većina podržavalaca pokreta i liste, ali i da na simboličkom nivou odsustvo evropskih zastava na protestima nije slučajno. Ipak, kako se kampanja bude zahuktavala, predstavnicima Studentske liste će biti sve teže da izbegavaju odgovor na ovo pitanje. Na kraju, valja spomenuti i da odnos stranaka prema EU nije nepromenljiv, što vidimo i na primeru drugih zemalja u kojima se stavovi menjaju relativno često. Stavovi buduće vlade i parlamentarnih stranaka će zavisiti i od ponašanja Evropske unije tokom izborne kampanje i nakon izbora. Pobednik će svakako morati da uspostavi odnos i da balansira između polarizovanih građana, pritisaka spolja i preuzetih odgovornosti.

PROGOVORI O PREGOVORIMA

NE PROPUSTITE

AUTORKA: ANJA JOKIĆ

STANJE UNIJE 2026: PRIORITETA IZ GOVORA FON DER LAJEN I KANADA KAO PRIDRUŽENA ČLANICA Fon der Lajen je tokom godišnjeg obraćanja o stanju EU (SOTEU) u Evropskom parlamentu u Strazburu ocenila da je Unija nikada jača, ali da je istovremeno nikada nesigurnija, kao i da su obe tvrdnje tačne u svetu koji se brzo menja i koji je otvoreno neprijateljski nastrojen prema Evropi.

AUTORKA: IVA KOJIĆ

SAHRANA RATKA MLADIĆA UZ DRŽAVNU PODRŠKU: URUŠAVANJE PREGOVARAČKOG OKVIRA I DIPLOMATSKA BLOKADA BEOGRADA Ispraćaj Ratka Mladića u Beogradu, organizovan uz neskrivenu logističku, bezbednosnu i političku pomoć državnih organa Republike Srbije, izazvao je još jednu krizu u odnosima sa Evropskom unijom. Odluka da se generalu Vojske Republike Srpske, obezbede počasti sa elementima državnim protokola, u Briselu i prestonicama država članica protumačena je kao otvoreno odbacivanje temeljnih političkih kriterijuma za članstvo u Uniji.

AUTORKA: MAŠA MIHAJILOVIĆ

DIGITALNI EVRO: PROJEKAT MONETARNOG SUVERENITETA EVROPE Digitalni evro se izdvaja kao jedan od najambicioznijih monetarnih poduhvata Evropske unije od uvođenja zajedničke valute, a po svom obuhvatu i institucionalnim implikacijama predstavlja zahvat uporediv sa samim stvaranjem evra. Ipak, percepcija digitalnog evra kao puke digitalne zamene za gotovinu ne odgovara njegovoj stvarnoj prirodi, već se on pozicionira kao instrument sa znatno kompleksnijom ulogom u monetarnoj i platnoj arhitekturi Evropske unije. 14

PROGOVORI O PREGOVORIMA

AUTORKA: KATARINA SREMČEVIĆ

ZAPADNI BALKAN DO 2028. ŽELI DA SMANJI UPOTREBU JEDNOKRATNE PLASTIKE ZA 80 ODSTO

Plastična kesa za nekoliko namirnica, plastična čaša za piće, posuda za obrok "za poneti" ili pribor koji nakon jednog korišćenja završi u kanti - sitnice su koje svakodnevno stvaraju velike količine otpada. Zemlje Zapadnog Balkana sada su postavile cilj da do 2028. godine za 80 odsto smanje dostupnost i potrošnju pet grupa jednokratne plastike u odnosu na 2023. godinu.

AUTOR: NIKOLA PERIŠIĆ

OD POPULIZMA DO EVROPSKOG PRAGMATIZMA: ĐORĐA MELONI I NAJDUGOVEČNIJA ITALIJANSKA VLADA Đorđa Meloni postala je po mnogo čemu specifična ličnost savremene italijanske političke scene. Pre svega, postala je prva žena na funkciji predsednice Vlade Italije, čime je otvorila novo poglavlje u političkoj istoriji zemlje. Istovremeno, Meloni je uspela da ostvari ono što je decenijama delovalo gotovo nezamislivo u zemlji poznatoj po čestim promenama vlada kojih je ukupno bilo 68.

AUTORKA: DRAGANA DRLJAČA

NOVA PRAVILA JAVNIH NABAVKI U EU: ŠTA „BUY EUROPEAN“ ZNAČI ZA SRBIJU?

Evropska komisija želi da promeni način na koji se u Evropskoj uniji troši javni novac. Novi predlog pravila o javnim nabavkama uvodi „Made in Europe“ kriterijume, snažnije povezuje tendere sa industrijskom politikom i digitalizuje čitav sistem. Za Srbiju, koja kroz pregovore o članstvu usklađuje svoje propise sa evropskim pravilima, promena dolazi u posebno važnom trenutku. 15

REGION

CRNA GORA

KAKO JE EVROPSKA UNIJA POSTALA POLITIČKI BREND Za parlamentarne izbore 2027. ostaje otvoreno pitanje da li je „EU karta“ dovoljna za mandat, ali iskustvo iz 2020. i 2023. sugeriše da sama po sebi nije. Godine 2020. birače su mobilisali identitetsko-vjerski sukob i zahtjev za smjenom vlasti, 2023. najuspješniji je bio akter koji je evropski simbol povezao s konkretnim ekonomskim obećanjima, a isto pokušava i sada sa „Euro modelom“. Obrazac koji prolazi nije, dakle, apstraktna proevropska retorika, već spoj promjene i opipljive koristi. Piše: Jovana Marović, BiEPAG

Jovana Marović, izvor: New European Magazine

PROGOVORI O PREGOVORIMA

vropska unija (EU) je u crnogorskim izbornim ciklusima 2020. i 2023. bila neizbježna tema, ali rijetko predmet sadržajne rasprave. Partije su se sporile oko toga ko je uvjerljiviji branilac evropskog puta, dok je mnogo rjeđe raspravljano o tome kako će biti ispunjene konkretne obaveze iz pregovora za punopravno članstvo u EU. U tome i jeste osnovni paradoks: EU je bila snažna politička vodilja, ali ne i jednako snažna tema za postavljanje okvira reformi. Na samom početku je potrebna metodološka ograda: nije moguće precizno utvrditi koliki je udio tema evropske integracije imala u

prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi, identitetskim pitanjima u kontekstu smjene vlasti nakon gotovo tri decenije dominacije Demokratske partije socijalista (DPS). ODIHR je te izbore opisao kao održane u snažno polarizovanom ambijentu, posebno oko pitanja Crkve i nacionalnog identiteta. Monitoring Centra za građansko obrazovanje (CGO) pokazao je da je više od 65 odsto izbornih objava bilo u onlajn medijima. Narativi o „ugroženosti države“ i „odbrani svetinja“ dominirali su velikim dijelom javnog prostora, čak i ispred tema pandemije i ekonomije. Dominantna tema, dakle, nijesu bila pregovaračka poglavlja,

Rok članstva 2028. treba čitati dvostruko. Kao politički lajtmotiv, on povezuje reformski optimizam, ekonomski narativ i ambiciju da Crna Gora postane naredna članica EU. Kao institucionalni rok, podrazumijeva završavanje preostalih poglavlja, održivu vladavinu prava i saglasnost svih država članica. EU cilj, dakle, nije samo rok nego test institucionalnog kapaciteta. debatama, jer pregledani javno dostupni izvještaji nevladinih organizacija i ODIHR-a nijesu sistematski kvantifikovali sadržaj kampanje prema njoj. Dodatno, teško je postaviti mjerljivi okvir, budući da se brojne teme mogu podvesti pod proces pregovora. Ipak, dominantne poruke, struktura medijskog prostora, rezultati izbora i programi partija daju dovoljno materijala za zaključak o položaju EU teme u kampanjama. U kampanji 2020. evropski okvir bio je podređen sukobu oko Zakona o slobodi vjeroispovijesti, odnosu

već pripadnost, simboli i politička promjena. Izlaznost od 76,64 odsto i većina od 41 mandata koju su osvojile tri tadašnje opozicione kolone svjedoče o snazi takve mobilizacije. EU, međutim, nije bila odsutna, nego je često korišćena kao izvor političkog legitimiteta. DPS je evropski kurs povezivao s nezavisnošću, NATO-orijentacijom i upozorenjima na srpski i ruski uticaj. URA i Demokrate su Evropu u velikom dijelu javnog nastupa prevodile kao demontažu „zarobljene države“, depolitizaciju institucija i 17

borbu protiv korupcije. Koalicija „Za budućnost Crne Gore“ formalno je podržavala nastavak pregovora, ali je njen kampanjski fokus ostao anti-DPS i identitetski. Tri opozicione koalicije su poslije izbora preuzele obavezu nastavka evropskog puta. Javno mnjenje je jedan od uzroka zašto je EU morala biti prisutna i kada nije bila dominantna tema. Istraživanje sprovedeno za Delegaciju EU u decembru 2019. godine, na reprezentativnom uzorku od 1.014 ispitanika, pokazalo je 66,4 odsto podrške članstvu. Ipak, kampanja 2020. pokazuje da podrška cilju ne znači da će pristupni proces biti presudan kriterijum glasanja. Birači su članstvo mogli smatrati poželjnim, a glasati na osnovu identiteta ili percepcije korupcije. Evropska agenda je zato bila rezervoar legitimnosti iz kojeg su akteri uzimali argumente, ali ne i tema koja je strukturisala kampanju.

Privlačno prepakivanje u domaći proizvod Između dva izborna ciklusa nastao je najuočljiviji primjer prevođenja evropske ideje u domaći politički proizvod i to putem ekonomskog programa „Evropa sad“. Vlada premijera Zdravka Krivokapića usvojila je prijedlog tog programa u novembru 2021. godine. Jakov Milatović, današnji predsjednik države, vodio je resor ekonomskog razvoja, a Milojko Spajić, današnji premijer, resor finansija i socijalnog staranja. Najvidljivije mjere bile su povećanje minimalne zarade sa

REGION

250 na 450 eura i promjena modela oporezivanja rada. Naziv programa nije bio slučajan. „Evropa“ je predstavljena kao neposredno mjerljiv životni standard: veća plata, veća potrošačka moć i bolji uslovi za ostanak mladih, a ne prvenstveno kao tehnički i zahtjevan proces usvajanja pravne tekovine EU. Pokret Evropa sad (PES), osnovan u junu 2022. godine, preuzeo je taj naziv i politički kapital. To je legitimna politička strategija, ali je analitički važno uočiti njenu posljedicu: pojam Evrope djelimično je izmješten iz jezika pregovaračkih poglavlja, demokratije i vladavine prava, u jezik ekonomije. Za birače je obećanje „Evrope sad“ postalo razumljivije i opipljivije od objašnjenja privremenih mjerila i pregovaračkih klastera. PES je tako pokazao kako se proevropska orijentacija može pretvoriti u politički brend, ali i kako se znatno složeniji pristupni proces može svesti na simbol ekonomskog prosperiteta. Izborni ciklus 2023. promijenio je jezik, ali ne i osnovni obrazac. Nakon pada dvije vlade, gotovo svi relevantni akteri deklarativno su podržavali ubrzanje pristupanja EU. Stvarna razlika bila je u obećanju stabilnosti, upravljačke sposobnosti i životnog standarda. Centar za monitoring i istraživanje (CeMI) je za period od 25. maja do 9. juna 2023. evidentirao 3.961 medijski izvještaj. Od toga je 2.830, odnosno oko 71 odsto, objavljeno

na portalima, a 780 na televizijama. CeMI je zaključio da je kampanja bila konkurentna, ali nedovoljno sadržajna, uz naglašene elemente negativne kampanje u završnici. PES je to najbolje kapitalizovao. Pojam „Evropa sad“ nije bio samo geopolitička orijentacija, nego obećanje evropskog životnog standar-

2025. i pripremu Crne Gore za punopravno članstvo prije 21. maja 2026. Ta poruka predstavljala je nastavak DPS-ovog obrasca: EU kao potvrda državne samostalnosti, zapadne orijentacije i političkog kontinuiteta. Problem je bio u tome što je pregovarački proces prethodnih godina stagnirao, a građanke i građani imali svježe

odrška članstvu u EU 2023. dosegla je 79,3 odsto, dok je 48,1 odsto građanki i građana ocijenilo da država ne ide dovoljno brzo ka EU. To potvrđuje da je Evropa kao politički cilj imala veliki potencijal, ali da je u kampanji najuspješnije djelovala kada je vezana za novčanik, a ne za institucije. da. Na izborima je PES osvojio 24 mandata, koalicija predvođena DPS-om 21, a Za budućnost Crne Gore 13 mandata. Izlaznost je iznosila 56,28 odsto. Istovremeno je podrška članstvu u EU, prema istraživanju Delegacije EU sprovedenom u maju 2023. na uzorku od 1.200 ispitanika, dosegla 79,3 odsto, dok je 48,1 odsto građanki i građana ocijenilo da država ne ide dovoljno brzo ka EU. To potvrđuje da je Evropa kao politički cilj imala veliki potencijal, ali da je u kampanji najuspješnije djelovala kada je vezana za novčanik, a ne za institucije.

2028. – institucionalni rok i politički lajtmotiv Predizborna upotreba evropskog datuma je česta pojava u Crnoj Gori. Koalicija predvođena DPSom je u programu za parlamentarne izbore 2023. najavila završetak pristupnih pregovora do kraja

iskustvo institucionalne blokade i promjene više vlada. Datum 2026. zato je više djelovao kao populizam nego kao uvjerljiv plan sa jasnom većinom, zakonima i rasporedom reformi. Vlada predvođena PES-om kasnije je preuzela sličnu simboliku kroz cilj članstva do 2028. godine, ali ne uz narativ o Evropi kao nastavku ranijeg kursa, već o Evropi kao rezultatu promjene. „28. do 28.“ nastavlja političku logiku „Evrope sad“: apstraktni evropski cilj prevodi se u mjerljivu kategoriju i jasan rok. Ipak, pitanje kome pripada zasluga za sadašnji zamah u procesu pregovora ne može dobiti jednostavan partijski odgovor. Vlada i PES jesu uticali na obnovljenu političku stabilnost poslije 2023. godine, novi pregovarački tempo i vraćanje reformskih zakona na dnevni red. Istovremeno, obnovljeni interes EU za proširenje, pod uticajem šireg

PROGOVORI O PREGOVORIMA

geopolitičkog konteksta, predstavlja vanjski podsticaj i jednako važan faktor.

saglasnost svih država članica. EU cilj, dakle, nije samo rok nego test institucionalnog kapaciteta.

Pregovaračka realnost je svakako složenija od predizbornog obećanja. Crna Gora je kandidatkinja za članstvo od 2010, a pregovore vodi od 29. juna 2012. Nakon međuvladine konferencije 14. jula 2026. privremeno je zatvoreno 18 od 33 poglavlja. Taj napredak je stvaran i opipljiv u regionalnom kontekstu. Savjet EU je, dalje, 22. aprila 2026. donio odluku o formiranju ad hoc radne grupe za izradu Ugovora o pristupanju Crne Gore. Ipak, „privremeno zatvoreno“ ne znači konačno završeno. Pojedina poglavlja ostaju podložna ukupnom napretku, a članstvo zahtijeva okončanje pregovora, potpisivanje ugovora i ratifikaciju u svim državama članicama EU.

„EU karta“ plus konkretne prednosti

Zato rok članstva 2028. treba čitati dvostruko. Kao politički lajtmotiv, on povezuje reformski optimizam, ekonomski narativ i ambiciju da Crna Gora postane naredna članica EU. Kao institucionalni rok, podrazumijeva završavanje preostalih poglavlja, održivu vladavinu prava i

Tu počinje stvarna uvertira za parlamentarne izbore 2027. Dio opozicije i civilnog društva postavlja pitanje može li parlamentarna većina, u kojoj postoje akteri čiji stavovi o genocidu, susjedima, identitetu ili ulozi Zapada izazivaju ozbiljne polemike, vjerodostojno dovesti zemlju do članstva. To nije samo pitanje retorike i moralnog legitimiteta: članstvo podrazumijeva trajnu primjenu evropskih vrijednosti, uključujući vladavinu prava, dobrosusjedske odnose, zaštitu manjina i institucije otporne na politički pritisak. U tom kontekstu važan je sporazum koji su u julu 2026. postigli predstavnici vlasti i dijela parlamentarne opozicije, uz posredovanje Delegacije EU. Demokratska narodna partija (DNP) jedina nije bila dio tog dogovora. Sporazum je predvidio izmjene Zakona o unutrašnjim poslovima i Agenciji za

nacionalnu bezbjednost, politički dogovor o važnim imenovanjima u Skupštini, reformu izbornih pravila i mehanizme protiv zloupotrebe državnih resursa. Riječ je o rijetkom primjeru da je EU agenda proizvela pregovore vlasti i dijela opozicije o provjerljivim institucionalnim pitanjima. Za parlamentarne izbore 2027. ostaje otvoreno pitanje da li je „EU karta“ dovoljna za mandat, ali iskustvo iz 2020. i 2023. sugeriše da sama po sebi nije. Godine 2020. birače su mobilisali identitetsko-vjerski sukob i zahtjev za smjenom vlasti, 2023. najuspješniji je bio akter koji je evropski simbol povezao s konkretnim ekonomskim obećanjima, a isto pokušava i sada sa „Euro modelom“. Obrazac koji prolazi nije, dakle, apstraktna proevropska retorika, već spoj promjene i opipljive koristi. Pitanje za 2027. zato nije samo ko će glasnije govoriti o Evropi, već ko će uvjerljivije pokazati da evropski put može postati svakodnevno iskustvo građanki i građana.

NAUČE NE LE KCIJE

IZBORI KOJE SMO DUGO ČEKALI

PARALELE IZ NOVIJE POLITIČKE ISTORIJE Od 2012. danas je najmanje takozvanih neopredeljenih. To je propagandna fora. Ključ izbora je da studenti izvedu sve svoje glasače i da se ti glasovi sačuvaju. Režimu je bitno da anestezira deo biračkog tela studenata. Doduše ima i „neopredeljenih“, ali samo onih koji se fino foliraju i koji su Vučićeva tiha podrška, koji kao uvažavaju studente, ali traže „program“. Piše: Zoran Panović, Demostat

Zoran Panović, izvor: Medija centar

PROGOVORI O PREGOVORIMA

zbori koji bi Vučiću najmanje odgovarali u sadašnjoj situaciji su oni kojih – srećom po njega – nema, a to bi bili istovremeni lokalni izbori u većim gradovima u Srbiji. Njegova izborna predkampanja konsolidacije s promenjivim dometima je pokazala da Vučić ne bi imao kapacitet da istovremeno vlada s nekakvim novim „savezom slobodnih gradova“. Nakon propalog pokušaja izborne krađe 1996. Milošević se ipak bio svikao na Savez slobodnih gradova koji je bio infrastrukturna osnova za njegovo kasnije rušenje. Šta sada Aleksandar Vučić pokušava? Pobedom na vanrednim parlamentarnim izborima on želi da obesmisli predsedničke izbore, za koje nema dovoljno jakog kandidata.

Režimu se ne veruje Uveliko traje psihološka igra oko percepcije pobede i (ne)priznavanja izbora. Studentska lista je psihološki u prednosti ako bude tesno i ako nečija pobeda bude morala da prođe kroz iglene uši. Zato je Vućiću potrebna „ubedljiva“ pobeda. Izbornu patologiju režimskog algoritma najviše može da relativizuje masovna izlaznost, a to Vučić raznim taktikama pokušava da spreči. Tako, insistiranjem na TV debatama i drugim formama relativizacije želi da stvori utisak normalnih, čak dosadnih izbora i time demotiviše pristalice studenata. Ako bi režim organizovao demokratske izbore, to bi značilo da se reformisao. Ali režim nema reformski potencijal. Dosadašnjom

praksom Vučić je sebi učinio medveđu uslugu – kad bi hipotetički i glat pobedio, bilo bi mu teško da ostvari utisak uverljivosti o pobedi.

Ustav, demokratija… Jedina „ideologija“ studentskog pokreta je ustavni patriotizam, najmanji zajednički imenitelj za šaroliku bazu podrške. Studentski pokret ne znači ukidanje partija već pravljenje velike demokratsko-narodne partije, kao i stvaranje uslova za realni višepartizam, možda čak i dvopartizam „radikala“ i „demokrata“, s nekoliko manjih partija pored. Možda se kod studenata neko seti da, kao dobar marketinški potez, izbore 25. oktobra proglasi za izbore za ustavotvornu skupštinu, jer se u Srbiji očigledno mora praviti nova republika. Savez za Srbiju je tokom protesta „Jedan od pet miliona“ prokockao „Sporazum sa narodom“ iz februara 2016; da nije, bio bi to dobar studentski predizborni džoker. Upravo po „Sporazumu sa narodom“ Srbija bi mogla da dobije nestranačkog premijera i vladu stručnjaka. I DOS je 2000. imao „Ugovor sa narodom“. U prvom članu tog „Ugovora“ DOS je tražio donošenje novog Ustava, ali onda je Srbija bila u zajednici sa Crnom Gorom (provizorijum takozvane Savezne Republike Jugoslavije), a u Srbiji je važio Miloševićev Ustav iz 1990. Ustavni referendum prolongirao je prve višestranačke izbore. Zarad 21

demagoškog obrazloženje da bez novog Ustava nećemo odbraniti Kosovo, Srbija je izgubila istorijski tempo, a Miloševićev režim potvrdio gađenje prema realnom višepartizmu.

Ako bi režim organizovao demokratske izbore to bi značilo da se reformisao. Ali režim nema reformski potencijal. Dosadašnjom praksom Vučić je sebi učinio medveđu uslugu – kad bi hipotetički i glat pobedio, bilo bi mu teško da ostvari utisak uverljivosti o pobedi. Zato i predstojeći izbori liče na situaciju iz 1990. Studenti danas brane Koštuničin „Mitrovdanski ustav“ iz 2006. donesen trulim kompromisom Koštunice, Tadića, Nikolića i Dačića. Za njega se glasalo na referendumu dva dana, čak je i patrijarh Pavle apelovao da se izađe na glasanje. Svedoci mi kažu da su listići trpani lopatama u kutije. Loš odziv građana (naroda) nije bio iz nekog političkog stava, već iz proste nezainteresovanosti koja dolazi iz većinskog nerazumevanja pojma ustavnosti. I DOS i sad Studentska lista traže isto – demokratiju! To je suština.

Od bele tehnike do robota Od 2012. danas je najmanje takozvanih neopredeljenih. To je propagandna fora. Ključ izbora je da studenti izvedu sve svoje glasače i da se ti glasovi sačuvaju. Režimu je bitno da anestezira deo biračkog tela studenata. Doduše ima i „neopredeljenih“, ali samo onih koji se

NAUČE NE LE KCIJE

fino foliraju i koji su Vučićeva tiha podrška, koji kao uvažavaju studente, ali traže „program“.

uskoro građani moći ponovo da kupuju belu tehniku. I jesu, ali kad je DOS došao na vlast.

Vučić je 2014. kao premijer uveo neformalni autoritarni „kancelarski“ sistem. I kao predsednik Republike u dva mandata bio je istovremeno i premijer. Naknadno je ispoštovao Ustav i podneo ostavku na mesto partijskog šefa, da bi predsednik SNS postao lojalni Miloš Vučević. Sistem „šetanja moći“ postojao je i ranije, samo je sa Vučićem eskalirao. Politički su se stvari mogle

Deficitarna roba na srpskom političkom tržištu Mada se Vučićeva predkampanja zasnivala na šatorskim veseljima, ona je dobila finale – istovremeno i start zvanične kampanje – na sahrani Ratka Mladića. Uprkos zgražavanju EU, Vučić će probati da nastavi „dvosmernu saradnju“ sa EU, kao što je to Koštunica radio

Jedina „ideologija“ studentskog pokreta je ustavni patriotizam, najmanji zajednički imenitelj za šaroliku bazu podrške. Studentski pokret ne znači ukidanje partija već pravljenje velike demokratsko-narodne partije, kao i stvaranje uslova za realni višepartizam, možda čak i dvopartizam – „radikala“ i „demokrata“, s nekoliko manjih partija pored. izokrenuti i u pravcu „poljskog modela“ – da predsednik partije bude centar političke moći, kao što je to bio Jaroslav Kačinjski, predsednik stranke Pravo i pravda, a ne neki Mateuš Moravjecki (premijer) ili Andžej Duda (predsednik). Samo bi u takvoj situaciji Vučiću bio otežan izlazak na međunarodnu scenu, a to bi bio veliki problem za ovaj tip lične vlasti. I sada je cilj napraviti još jedan neformalni „kancelarski“ sistem. Propagandno se pobeda na izborima tretira podrazumevajuće i govori se maltene o futurističkim planovima režima. Iako je Vučić učio na Miloševićevim greškama, ponekad kao da zaboravlja i da je Milošević s mitinga u Beranama 20. septembra 2000. govorio o tome kako će

sa „Haškim tribunalom“ (prvo je govorio da je taj Tribunal „deveta rupa na svirali“). Dakle, jedina desnica (ili levica) koja može biti autentičnija od Vučićeve desnice, ali i od Dačićeve patriotske (slavske) levice, jeste ona desnica koja je prozapadna. A to je najdeficitarnija roba na srpskom političkom tržištu. Otuda i hendikep desnice koja se predstavlja kao antirežimska. Onaj stari SPO, kad je odlučio da ne podrži Koštunicu na saveznim izborima 2000, za svog predsedni čkog kandidata isturio je Vojislava Mihailovića. Dražin unuk je bio treći (iza Koštunice, Miloševića i radikala Nikolića), osvojivši 145 hiljada glasova. Koje liste izvan dve 22

glavne – Vučićeve i studentske, to mogu dobaciti? Za prelazak cenzusa od tri odsto, ako na izbore izađe 58 odsto upisanih birača, potrebno je između 113.000 i 117.000 glasova. Izlaznost na parlamentarnim izborima 2023. je bila 58,77 odsto u odnosu na oko 6, 5 miliona upisanih birača.

O drugima i istima Isključivanje Branka Ružića iz SPS je „studija slučaja“ kako funkcioniše „demokratski centralizam“ kao stari metod tehnologije partijske vlasti. Odliv članova SPS, „ružićevaca“ ili „demokratskih socijalista“, za sada nema elemente raskola. Za održivu monolitnost partije bitno je da članstvo SPS ne namiguje previše ka SNS zbog cenzusne neizvesnosti. Ipak, političkim instinktom mnogi od njih znaju da bi u SNS bili partijski „apatridi“. Tamo u junu 2020. istraživanja javnog mnjenja su predviđala da Pokret slobodnih građana, čiji je predsednik tada bio Sergej Trifunović, neće preći cenzus. To nije vredelo pojedinima koji su me ubeđivali da će Vučić da „pogura“ PSG. I sada maltene svakodnevno slušate licitacije koga će Vučić da „pogura“ od onih koji pretenduju da budu „jezičci na vagi“. S jednim razjašnjenjem: prebacivanje cenzusa ne mora da bude mera uspeha. Nacionalno okupljanje Zavetnika i Dveri nije bilo prebacilo cenzus, ali je ispunilo zadatak. Odvuklo je deo takozvanih patriotskih glasova. A Milica Đurđević Stamenkovski je

PROGOVORI O PREGOVORIMA

nagrađena ministarskim mestom zbog izbornog neuspeha, jer je u stvari to bio uspeh. Vučić ima veštinu da onima koji nisu za njega omogući da indirektno glasaju za njega, misleći da glasaju protiv.

Podnošenjem ostavke na mesto predsednika Republike, Vučić je skratio mandat. Kao i Milošević i Tadić ranije. Ovim potezom

23 23

pokazao je da nije politički sujeveran, što znači da i njegovi oponenti ne treba da se uzdaju u sujeverje.

PARTNER ILI PREPREKA

STUDENTI I EVROPA

OD NEPOVERENJA DO PERSPEKTIVE Za Studentsku listu je važno da koordiniše kontrolu izbornog, a potencijalno i postizbornog, procesa, sa onim snagama u EU koje su joj savezničke i mogu joj pomoći da sutra ospore pokušaje naprednjačkih izbornih manipulacija koje se izvesno mogu očekivati. Piše: Andrej Ševo, Institut za filozofiju i društvenu teoriju

Andrej Ševo, izvor: IFDT

PROGOVORI O PREGOVORIMA

d početka protesta u Srbiji, izazvanih tragičnim padom nadstrešnice u Novom Sadu, u našoj javnosti uvrežilo se mišljenje da je trenutna politička i društvena kriza unutrašnji problem koji građani moraju rešiti sami. Utoliko je svako insistiranje na stranoj podršci ili medijaciji, u okviru opoziciono nastrojene javnosti, bilo dočekano s nepoverenjem, a neretko i neprijateljski. Ni Studentski pokret – glavni nosilac i usmeritelj narodnog nezadovoljstva – nije ostao imun na taj usamljenički sentiment. Sa izuzetkom srpske dijaspore, studenti su bili veoma oprezni u komunikaciji i saradnji sa svim, a posebno političkim akterima u inostranstvu. Ovo se osećanje može objasniti strepnjom od režimske propagande koja je vremenom postala prilično vešta u etiketiranju „domaćih izdajnika i stranih plaćenika“. Međutim, pre će biti da veći deo razloga leži u osnovnim vrednostima Studentskog pokreta koje upadljivo štrče i plivaju uzvodno, kontra struji autokratizacije koja je zahvatila dobar deo sveta i bezmalo sve stubove naše spoljne politike, sem možda jednog.

Hronologija jednog odnosa Evropska unija je taj akter koji, uprkos ozbiljnim faulovima, ipak još uvek koliko-toliko drži do demokratije, slobode i jednakosti, te tu vrednosnu orijentaciju deli sa Studentskim pokretom. Danas, kada čak i nacionalisti i protivnici globalizacije transnacionalno

sarađuju i sa svojom ideološkom sabraćom formiraju političke saveze diljem globusa, prirodno je postaviti pitanje – zašto odnosi studenata i najvećeg spoljnotrgovinskog partnera Srbije, sa kojim dele osnovni vrednosni svetonazor, deluju tako hladno?

scenu, probudila se nada. Sirovu i zaraznu nadu tada je malo toga moglo pokolebati kao zebnja da Vučića „neće dati stranci“, kojima u Srbiji omogućava ostvarenje svakog interesa u zamenu za političku podršku.

Može se desiti da ista stranka zakupi bilborde povodom posete evropskih zvaničnika na kojima se ističu zastave Srbije i EU, a njihovi aktivisti na istim bilbordima precrtavaju zastave EU i pišu uvredljive poruke. To je realnost Srbije koju je Brisel suviše dugo tolerisao; cena je više nego nizak ugled EU, o kome studenti moraju voditi računa ako žele da dobiju izbore. Pokušajmo to da objasnimo hronološki. Krajem 2024. godine, kada su proteste vodile aktivističke grupe građana, a studenti tek stasavali kao politički činilac, Evropska unija bila je prilično uzdržana u svojim reakcijama. Iako su pozivali na istragu i slobodu izražavanja, tadašnje poruke evropskih zvaničnika da je neophodno smanjiti tenzije i vratiti se dijalogu (kao da ga je ikada bilo), mnogim demonstrantima zvučale su kao eho Vučićevih reči i podrška upravo njemu. Ovaj utisak pojačavalo je nezadovoljstvo usled revitalizacije kontroverznog projekta Jadar, kroz potpisivanje Memoranduma o kritičnim sirovinama između Srbije i EU, nekoliko meseci pre pada nadstrešnice i posle pokradenih izbora, čiji je integritet Evropski parlament oštro osporio. Bes je zamenio letargiju u tim prvim danima protesta, a sa stupanjem Studentskog pokreta na

Prekretnica i opreznost Veliki skup u Beogradu 15. marta označio je prekretnicu dotadašnjeg toka protesta i početak ogoljene represije. U takvim okolnostima studenti izglasavaju biciklističku akciju „Tura do Strazbura“, kako bi probudili veće interesovanje evropskih institucija i Saveta Evrope za dešavanjima u Srbiji. Neki zapaženi rezultati su postignuti. Studenti su se susreli sa evroparlamentarcima, dočeci u evropskim gradovima bili su spektakularni, a evropski mediji su

PARTNER ILI PREPREKA

pomno prenosili svaki okret pedale. Iako je izostala reakcija ključnih političkih lidera evropskih država i Evropske komisije, u ovom periodu uspostavljaju se prvi formalniji kontakti s pojedinim članovima Evropskog parlamenta iz redova zelenih, socijalista i liberala. Ova saradnja podrazumevala je aktivno agitovanje u prilog studentskoj borbi i povremene odlaske studenata na skupove u organizaciji solidarnih evroparlamentaraca ili organizacija sa kojima oni sarađuju, uglavnom u svojstvu govornika ili panelista. Naravno, plenum je pažljivo razmatrao svako od studentskih gostovanja, pa nije svaki poziv bio prihvaćen. Debate na plenumima su tih dana bile žustre, a pozivi iz EU uvek bi nailazili na pitanje njihove korisnosti za Studentski pokret. Uprkos otvaranju za saradnju, krug kritičara ovog iskoraka u okviru pokreta uvek je bio pozamašan i glasan, pa je i opseg saradnje ostao ograničen.

SNS tepih zreo za izvlačenje Studentima bi se mogla zameriti rezervisanost i to što nisu iskoristili pun potencijal saradnje koja im se nudila. Ipak, treba razumeti da je ruka iz EU bila pružena od strane onih koji su u tolikoj meri ocrnjeni u srpskoj javnosti, da je intenzivnija saradnja sa njima smatrana reputacijskim rizikom. Marta Kos, Tonino Picula ili evroparlamentarci poput Joveve, Gocija ili Šidera uporno su prikazivani kao arhidu šmani srpskog naroda i države u režimskim medijima i ta je poruka

primljena ne samo među glasačima vlasti. Za Studentski pokret – koji se u toj fazi artikuliše u par excellence političkog aktera i ističe zahtev za vanrednim parlamentar-

Susretljivost Evropske komisije prema vlastima u Beogradu i dosadne, ofucane poruke koje su uporno promašivale suštinu mešale su se sa izrazito antievropskim narativima režimskih medija, stvarajući tako impresiju da je EU ne samo verolomna već slaba i kukavička, da će svoje vrednosti zaboraviti za šaku litijuma. nim izborima, te postaje obazriviji kome se i kako obraća – ova saradnja perceptivno postaje politi čki sve skuplja. Otud, nije sasvim pošteno kritikovati studente zbog manjaka proevropskog entuzijazma. EU, njeni predstavnici, pa i simboli, već više od decenije u medijima pod Vučićevom kontrolom prikazuju se u veoma lošem svetlu, što je kontradiktorno zvaničnoj politici Beograda. Tako se može desiti da ista stranka zakupi bilborde povodom posete evropskih zvaničnika na kojima se ističu zastave Srbije i EU, a njihovi aktivisti na istim bilbordima precrtavaju zastave EU i pišu uvredljive poruke. To je realnost Srbije koju je Brisel suviše dugo tolerisao; cena je više nego nizak ugled EU, o kome studenti moraju voditi računa ako žele da dobiju izbore. Ono što, međutim, ohrabruje i otvara mogućnost bliže saradnje 26

između sada Studentske liste i EU je znatno kritičniji i povremeno prilično oštar ton Brisela prema vlastima u Beogradu u poslednjih godinu dana. Rezolucije Evropskog parlamenta najeksplicitnije dosad govore o stanju vladavine prava u Srbiji i pozivaju na uvođenje sankcija pojedincima iz režima, dok sve veći broj evropskih zemalja blokira otvaranje novih klastera u pregovorima između EU i Srbije. Evropska komisija, nažalost, ostaje pri svojoj politici balansiranja i opreznog biranja reči. Ipak, čak i iz tih krugova dolaze sve jasniji signali razočaranja u Vučića, uz nagoveštaje da njihovo strpljenje nije beskrajno i da je politička alternativa u Srbiji moguća. U takvim, izmenjenim okolnostima, za Studentsku listu je važno da koordiniše kontrolu izbornog, a potencijalno i postizbornog procesa, sa onim snagama u EU koje su joj savezničke i mogu joj pomoći da sutra ospore pokušaje naprednjačkih izbornih manipulacija koje se izvesno mogu očekivati. Iako je odustao od evropskih integracija, Vučiću je odnos sa EU i pojedinačnim zemljama Evrope i dalje egzistencijalno važan zbog legitimizacije napolju, te veštačkog održavanja pregrejanog modela razvoja zasnovanog na stranim direktnim investicijama. Razne unutrašnje slabosti EU ne treba da nas prevare da je ona zanemarljiv igrač. Normalni odnosi Vučića i Brisela važan su jemac poljuljane stabilokratije i tepih pod naprednjačkim nogama koji je zreo za izvlačenje.

Beogradska otvorena škola Bulevar oslobođenja 177 11000 Beograd, Srbija +381 60 3061 342 eupregovori@bos.rs eupregovori.bos.rs facebook.com/bos.rs @eupregovori.bos

PROGOVORI O PREGOVORIMA