Progovori o pregovorima 135 - Obrazovanje u Srbiji

Prijavi se na Bilten

Ova publikacija je nastala u okviru projekta „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji – Europe ASAP″ koji Beogradska otvorena škola realizuje uz podršku Švedske. Stavovi i mišljenja autora i autorki izneti u ovoj publikaciji ne predstavljaju nužno i mišljenje Beogradske otvorene škole i donatora.

SADRŽAJ REČ UREDNIKA NAPAD NA OBRAZOVANJE U SRBIJI....................................................................4 PRESEK Obrazovanje u Srbiji vs. Evropskoj uniji TAKO BLIZU, A TAKO DALEKO................................................................................6 INTERVJU Mirjana Nikolić NASILJE NAS NE SME ZALEDITI............................................................................... 10 SISTEM Škole u Srbiji OBRAZOVANJU NEDOSTAJE SISTEM............................................................... 20 ZAKON Veliki korak unazad za srpsko školstvo NACRT KOJI KRŠI PRAVA DECE I NASTAVNIKA .............................................24 AUTONOMIJA Visoko obrazovanje u Srbiji Obračun osnivača s državnim univerzitetima........................................................28

I M PR E S U M Progovori o pregovorima, broj 135, avgust 2026. godine Izdavač: Beogradska otvorena škola (BOŠ) Bulevar oslobođenja 177, 11000 Beograd, Srbija Urednici: Branislav Cvetković, Milan Hiber Urednica i saradnica: Jelena Jorgačević Autori: Srđan Verbić, Dragana Đurić, Iva Eraković, Dejan Pavlović Lektura i korektura: Marijana Milošević Dizajn i prelom: Damir Matić Ilustracije: Dana Tasovac Fotografija sa naslovne stranice: Beogradska otvorena škola

REČ UREDNIKA

NAPAD NA OBRAZOVANJE U SRBIJI

O

d osnovnog do fakultet­ skog, ne postoji nivo obra­ zovanja koji aktuelna vlast nije dovele u pitanje.

U osnovnim i srednjim školama se postavljaju poslušni direktori, menja se Zakon o osnovama si­ stema obrazovanja i vaspitanja čime se napada i sistem demo­ kratskog odlučivanja u školama.

O napadu na visoko školstvo nije ni neophodno detaljno pisati. Od početka studentskih protesta, predstavnici vlasti su studente i profesore nazivali teroristima, na­ cistima, ubicama, stranim agenti­ ma i špijunima. Autonomija uni­ verziteta je dovedena u pitanje, finansijska nezavisnost ugrožena.

A zašto? Ukoliko smatramo da ak­ tuelna vlast, koliko god bile nede­ mokratske, ipak deluju pretežno racionalno u skladu sa sopstve­ nim ciljevima, često suprotnim

društvenim ili državnim interesima, ipak nam nije jasno šta to dobijaju ovakvim merama.

Jedan od odgovora, svakako, može biti finansijski. Napadi na državno školstvo nužno idu u korist privat­ nom. Privatne škole i fakulteti uži­ vaju u relativnom dobitku usled sla­ bljenja državnih. Ukoliko se usled jačanja kontrole nad državnim školstvom svih nivoa smanji kva­ litet istog, onda se percipiran jaz između državnih i privatnih obra­ zovnih ustanova smanjuje. Dakle, ukoliko predstavnici vlasti ili njiho­ vi saradnici imaju finansijskog in­ teresa u privatnom obrazovanju (a imaju), ovo objašnjenje ima smisla.

Ono, međutim, nije kompletno.

Kratkoročna finansijska dobit nije dovoljna da objasni sve što se de­ šava. Moramo pogledati širi kon­ tekst kako bismo stekli jasniju sliku o ovoj situaciji.

4

Obrazovanje ima različite uloge.

Jedna od osnovnih uloga, važna za svako društvo, jeste razvijanje kritičkog mišljenja. Sposobnost da se svaka tvrdnja preispita, a ne slepo prihvati, prva je i poslednja brana protiv svakog autoritarizma.

Bez kritičkog mišljenja, autoritet se prihvata kao takav, ne na osnovu dokazane zasluge i opravdanosti tvrdnje, već zato što je autoritet. A to je ono što smeta svakom nede­ mokratskom režimu.

Zato smo videli napade na uni­ verzitete i studente i u Americi, Mađarskoj i Turskoj. Zato ih vidi­ mo i danas u Srbiji, sa svim svojim specifičnostima. Uloga studenata i fakulteta tokom demokratskih promena ih je učinila bitnim me­ tama aktuelnog režima. Baš zato ta uloga treba da se brani, da se sačuva.

Milan Hiber

PROGOVORI O PREGOVORIMA

PRIJAVITE SE NA STUDIJE BUDUĆNOSTI

5

PRESE K

OBRAZOVANJE U SRBIJI VS. EVROPSKOJ UNIJI

TAKO BLIZU, A TAKO DALEKO

Imamo obrazovni sistem koji se i dalje prilično uklapa u evropske okvire, ali će se u narednim godinama suočiti sa sve ozbiljnim problemima, ako nivo ulaganja u obrazovanje ne poraste i ako se ne unapredi veza obrazovanja sa privredom.

Piše: Srđan Verbić, profesor na fakultetu FEFA

Srđan Verbić, izvor: FEFA

6

PROGOVORI O PREGOVORIMA

S

vi obrazovni sistemi u Evropi liče jedni na druge jer vuku korene iz istih ideja i pokreta. Nismo mi izmislili časo­ ve od 45 minuta, kontrolne vežbe i ovu podelu na predmete. Sve smo to preuzeli od zemalja koje su nam u određenom periodu bile uzor.

Ipak, obrazovni sistemi se bitno razlikuju po tome kako se plano­ vi realizuju, koliko se ulaže u ob­ razovanje i kakav je odnos druš­ tva prema obrazovanju. Forma je slična, ali je kontekst ono što čini razliku.

Po mnogim pokazateljima, obrazo­ vanje u Srbiji je uporedivo sa obra­ zovanjem u drugim evropskim ze­ mljama. Učenici koji odavde odlaze u neku drugu evropsku zemlju ne­ maju mnogo problema da se uklo­ pe u tamošnji obrazovni sistem.

Širok evropski okvir Ono što je zajedničko gotovo svim zemljama jeste da imaju pred­ školski program, vrlo sličan okvir osnovnog obrazovanja, zatim sred­

Srbija relativno dobro obrazuje deo svojih učenika, ali nije u stanju da obezbedi da svi učenici dostignu barem osnovni nivo čitalačke, matematičke i naučne pismenosti. nje obrazovanje podeljeno na gi­ mnazijsko i stručno, kao i visoko obrazovanje organizovano po bo­ lonjskom modelu, te da imaju ob­ razovanje odraslih. Razlike su u detaljima.

Obrazovanje ne spada u sektore koje Evropska unija striktno kon­ troliše. Ne postoje konkretni zah­ tevi Brisela šta koja država mora da ispuni u okviru procesa pridru­ živanja. Svaka zemlja ima svoj obrazovni sistem koji je dužna da razvija. Ništa ne mora da se ujed­ načava, sve je na nivou preporu­ ke. Zbog toga je pregovaračko Poglavlje 26 koje se tiče obrazova­ nja i kulture, još pre deset godina, bilo prvo koje je otvoreno i privre­ meno zatvoreno. Od svih pregova­ račkih poglavlja, to je za Srbiju bio najjednostavniji domaći zadatak. Što se obrazovanja tiče, mi smo već u EU.

Veliki broj učenika bez osnovnih kompetencija Kada se govori o obrazovnim po­ stignućima učenika iz Srbije, najče­ šće se navodi da su postignuća na PISA testu ispod proseka OECD ze­ malja. To ne bi trebalo da nas izne­ nađuje jer su članice OECD razvije­ ne zemlje sa snažnom privredom i većim ulaganjima u obrazovanje.

Sama postignuća nisu toliki pro­ blem koliko je zabrinjavajući udeo učenika bez osnovnih kompetenci­ ja. Na PISA testu iz 2022. godine, čak 36% učenika iz Srbije nije dosti­ glo osnovni nivo čitala­čke pisme­ nosti, dok je u EU prosečno 26%.

U matematici je situacija još gora: 43% prema 29%. U nauci je za ni­ jansu bolje: 35% u Srbiji ne dostiže osnovni nivo, a 24% u EU. Drugim rečima, Srbija relativno dobro obra­ zuje deo svojih učenika, ali nije u stanju da obezbedi da svi učenici

7

dostignu barem osnovni nivo či­ talačke, matematičke i naučne pismenosti.

Kada pogledamo rezultate za mlađe učenike, situacija je bolja.

Po rezultatima TIMSS studije, učenici četvrtog razreda osnovne

Učenici u Srbiji bitno češće izostaju sa nastave ili kasne u odnosu na prosečnog učenika u EU, dok čak 40% učenika u Srbiji izjavljuje da na većini časova ne sluša nastavnika.

Verovatno nije samo do učenika. Oni tako reaguju kada je ono što im se nudi nebitno i dosadno. škole iz Srbije su među najboljima u Evropi. Struktura tih postignuća, međutim, nije tako dobra. Učenici u Srbiji postižu najbolje rezulta­ te u domenu „faktografskog zna­ nja”, dok su slabiji u „konceptual­ nom razumevanju” i „rezonovanju i analizi”, što su viši nivoi kognitiv­ nih veština.

Razloge za ovakve rezultate može­ mo da tražimo na raznim strana­ ma, ali ćemo ovde pomenuti samo jedan o kom se retko govori. Taj faktor slobodno možemo da na­ zovemo „baš me briga”. Učenici u Srbiji bitno češće izostaju sa nasta­ ve ili kasne u odnosu na prosečnog učenika u EU, dok čak 40% učenika u Srbiji izjavljuje da na većini časo­ va ne sluša nastavnika. Verovatno nije samo do učenika. Oni tako re­ aguju kada je ono što im se nudi nebitno i dosadno.

PRESE K

Isti i istiji Razlike između država, u pogledu obrazovanja, nigde nisu toliko ve­ like koliko su velike razlike unutar njih. Srećne su zemlje u kojoj su sve škole iste i nema veze u koju upišete svoje dete. Srbija više nije takva zemlja. Bez obzira na to što je obrazovanje u Srbiji formalno svima dostupno, šanse za uspeh nisu. Po tom kriterijumu, Srbija nije ni bolja ni lošija od drugih evrop­ skih zemalja.

Nisko ulaganje Nivo ulaganja u obrazovanje u Srbiji je značajno niži od proseka Evropske unije i stalno se kreće oko 3%–3,2% BDP-a, u poređe­

U zemljama EU, obuhvat dece od treće godine do početka obaveznog školovanja je u proseku 95%, dok je u Srbiji 88%.

To znači da je u Srbiji dvostruko veći procenat dece koja nemaju priliku da idu u vrtić. nju sa EU prosekom od 4,6% do 4,8% BDP-a. Pored ukupnog izno­ sa, važan je i kvalitet tih ulaganja.

U Srbiji najveći deo sredstava od­ lazi na plate (čak do 80%), dok je za kapitalna ulaganja i unapređe­ nje nastave ostalo veoma malo.

Ovako niska ulaganja u obrazova­ nje se odražavaju na kvalitet obra­ zovanja, opremljenost i održavanje škola, nedostatak razvojnih proje­ kata, manjak materijalne i stručne podrške učenicima, kao i na nejed­ nakosti između razvijenijih i manje razvijenih sredina.

Visoko obrazovanje – besplatno i skupo Visoko obrazovanje je organizova­ no je prema Bolonjskom modelu, sa akademskim i strukovnim stu­ dijama, ECTS bodovima i tri nivoa studija. To je svugde u Evropi stan­ dard, ali kvalitet studija nije svug­ de isti. U Srbiji je prosečna dužina studija 5,1 godina, dok je u EU 4,3 godine. Studenti u Srbiji duže stu­ diraju i ima više onih koji studije ne završe na vreme. Ako uzmemo u obzir da se kod nas godinu dana kasnije polazi u školu, zaključuje­ mo da mladi u Srbiji po završetku studija imaju dve godine više nego njihove kolege u drugim zemljama.

To im svakako nije komparativna prednost.

Državno visoko obrazovanja u Srbiji je uglavnom besplatno i do­ stupno svima, bez obzira na ma­ terijalni status porodice. Ono što kvari ovu dobru stranu jesu troš­ kovi života studenata – zbog ne­ dostatka stipendija i studentskih domova, oni postaju nepremosti­ va prepreka za dalje obrazovanje.

Stoga ovdašnji studenti sve češće odlaze da studiraju u inostranstvo jer je jeftinije od besplatnog u Srbiji.

Zvuči kao paradoks, ali je realnost.

Mobilnost studenata – 2% naspram 10% Ono što posebno nedostaje viso­ kom obrazovanju u Srbiji je mobil­ nost studenata. Mobilnost bi tre­ balo da bude srž ideje Bolonjske deklaracije: mogućnost da stu­ denti putuju, šire vidike i mrežu 8

kontakata učeći na različitim me­ stima u Evropi. U poređenju sa dru­ gim evropskim zemljama, Srbija je na začelju po broju studenata koji tokom studija odlaze u inostran­ stvo da bi tamo proveli semestar ili dva. Istraživanja pokazuju da je samo 2% studenata u Srbiji imalo iskustvo privremenog studiranja u inostranstvu, dok je prosečna stopa mobilnosti u EU oko 10%.

Ovdašnji studenti sve češće odlaze da studiraju u inostranstvo jer je jeftinije od besplatnog u Srbiji. Zvuči kao paradoks, ali je realnost.

Ovaj, slobodno mogu da kažem, hendikep naših studenata ne ugro­ žava samo znanje već stvara ozbilj­ ne kulturološke i socijalne barijere.

Ne možemo da očekujemo da će naši studenti biti ravnopravni gra­ đani sveta ako – u godinama kad je to najvažnije – nisu imali priliku da vide druge zemlje, da se tamo druže sa svojim vršnjacima i da se upoznaju sa njihovom kulturom.

Predškolski (ne)obuhvat Još jedan pokazatelj koji se često koristi za poređenje obrazovnih si­ stema jeste obuhvat predškolskim obrazovanjem. U zemljama EU, obuhvat dece od treće godine do početka obaveznog školovanja je u proseku 95%, dok je u Srbiji 88%. To znači da je u Srbiji dvostruko veći procenat dece koja nemaju priliku da idu u vrtić. Ovo ima dugoročne posledice jer je predškolsko obra­ zovanje ključno za razvoj kognitiv­ nih i socijalnih veština neophodnih

PROGOVORI O PREGOVORIMA

za potonji uspeh u školi. Ova razli­ ka u odnosu na prosek EU je direk­ tna posledica nedovoljnog ulaga­ nja u predškolsko obrazovanje koja se ogleda u nedostatku vrtića i ne­ dovoljnom broju vaspitača. Kao i uvek, ovaj problem je izraženiji u siromašnijim i ruralnim sredinama, gde je obuhvat predškolskim obra­ zovanjem još manji.

Usklađenost sa tržištem rada – plan vs. improvizacija Neusklađenost obrazovanja sa potrebama tržišta rada u Srbiji je, dobrim delom, veštački generisan problem, koji nastaje u procepu iz­ među obrazovnih politika koje se sporo menjaju i potreba privre­ de koje su najčešće kratkoročne.

Novi poslovi su uglavnom posledi­ ca direktnih stranih investicija, a ne domaće privrede, koje se u velikoj meri oslanjaju na ad hoc subvenci­ je i trenutne interese potencijalnih investitora. Obrazovanje ne bi bilo u stanju da prati te promene čak i da su kreatori obrazovnih politika učestvovali u planiranju i privlače­ nju stranih investicija, što se, naža­ lost, ne dešava.

Konkretni problemi obrazovanja za tržište rada u Srbiji su, pre svega, slaba veza škola i fakulteta sa

poslodavcima, nedovoljno razvije­ ne generičke, digitalne i preduzet­ ničke kompetencije, kao i nedovolj­ na praktična nastava u stručnim

iz 2022. godine pokazuju da je u Srbiji 4,4% odraslih učestvovalo u nekom obliku celoživotnog učenja, što je daleko ispod EU proseka od

Novi poslovi u Srbiji su uglavnom posledica direktnih stranih investicija, a ne domaće privrede, koje se u velikoj meri oslanjaju na ad hoc subvencije i trenutne interese potencijalnih investitora.

Obrazovanje ne bi bilo u stanju da prati te promene čak i da su kreatori obrazovnih politika učestvovali u planiranju i privlačenju stranih investicija, što se, nažalost, ne dešava. školama. Isti problemi postoje i u zemljama EU. Članstvo u Uniji ne pravi veliku razliku. Ono što je pravi jeste snaga privrede, njena sposob­ nost da stvara nova radna mesta i da zahteva kvalifikovane kadrove.

U zemljama sa jakom privredom, postoji realan interes za dugoroč­ ni razvoj kadrova, dok se u ostalim zemljama, pa i u Srbiji, obrazovanje za tržište rada uglavnom svodi na improvizaciju.

Zapostavljeno celoživotno učenje Mnoge zemlje, čak i članice EU, ne mogu da obezbede dovoljno flek­ sibilne i dobre programe za potre­ be tržišta rada. Jedno od rešenja je celoživotno učenje. Ono omogu­ ćava odraslima da se prekvalifiku­ ju i nauče potrebne veštine. Srbija već dugo ignoriše i zapostavlja ovaj segment obrazovanja. Podaci

9

10,4%. U situaciji kada pod utica­ jem digitalne transformacije, auto­ matizacije i veštačke inteligencije, celoživotno učenje nema alternati­ vu, ovo predstavlja veliki zaostatak.

Zbog toga, Evropska komisija stal­ no traži od Srbije da poveća ulaga­ nja u celoživotno učenje i moderni­ zaciju stručnog obrazovanja.

Šta donosi sutra Ukratko, Srbija ima obrazovni si­ stem koji se i dalje prilično uklapa u evropske okvire, ali će se u na­ rednim godinama suočiti sa ozbilj­ nim problemima ako nivo ulaganja u obrazovanje ne poraste i ako se ne unapredi veza obrazovanja sa privredom. Bez toga, obrazovni si­ stem neće moći da odgovori na izazove savremenog društva i tr­ žišta rada.

INTE RVJU

MIRJANA NIKOLIĆ, REKTORKA UNIVERZITETA UMETNOSTI U BEOGRADU

NASILJE NAS NE SME ZALEDITI

Poslednje dve godine umetnički fakulteti, ali i nezavisna kulturna scena, gotovo uopšte ne dobijaju finansijsku podršku za svoju osnovnu delatnost. Štaviše, deluje da postoje „liste nepodobnih” institucija, udruženja i pojedinaca čiji projekti, uprkos visokom kvalitetu, ne dobijaju sredstva… Postoji, dakle, jasna „osveta” prema nepodobnim, kritičarima, onim koji drugačije misle, o tome govore i na novim vrednostima grade svoj umetnički izraz.

Intervju priredili: Branislav Cvetković i Milan Hiber

Mirjana Nikolić, izvor: rektorat Univerziteta umetnosti

10

PROGOVORI O PREGOVORIMA

Z

ašto državni aparat ima pro­ blema sa ustanovama viso­ koškolskog obrazovanja koje je sam osnovao? Zašto se znanje ne ceni? Koja je uloga rektora/rek­ torke u državi u kojoj vlast i njoj bli­ ski mediji predstavljaju znanje i slo­ bodnu misao kao pretnju opstanku društvu? S Mirjanom Nikolić, rek­ torkom Univerziteta umetnosti, pri­ čamo, između ostalog, o okolnosti­ ma u kojima su se našle i kultura i nauka, o tome sa čim se danas su­ očavaju kulturno i umetničko stva­ ralaštvo u Srbiji, o položaju medija, o tome šta umetnost sve može…

Progovori o pregovorima: Šta danas, u ovom i ovakvom društvu, znači uloga rektora univerziteta?

Takođe, čini se da su rektori/rek­ torke danas javne ličnosti, što rani­ je nije bio slučaj. Kako ta činjenica utiče na Vaš posao?

Mirjana Nikolić: Hvala vam na ovom pitanju koje govori o tome ko­ liko društvene i političke okolnosti mogu promeniti odnos prema jed­ noj od najviših funkcija na univer­ zitetu – funkciji rektora. Reč rektor dolazi od latinskog glagola regere, koji znači upravljati, vladati, voditi, usmeravati ili držati prav put. Čini mi se da je ovo poslednje određe­ nje najadekvatnije za imenovanje onoga što su rektori morali da rade tokom celokupnog kriznog perioda koji je počeo 2024. godine student­ skom borbom za „vraćanje društva na pravi put”, a traje i dalje.

Za razliku od evropskog visokoškol­ skog obrazovnog prostora koji po­ znaje tzv. integrisane univerzitete

kod kojih fakulteti nemaju prav­ ni i finansijski subjektivitet, pa je prema tome moć i važnost rek­ tora mnogo veća, u Srbiji (osim Državnog univerziteta u Novom Pazaru) univerziteti nemaju status integrisanih univerziteta. Veliki deo moći odlučivanja je u rukama de­ kana, a rektori su prvi među jed­ nakima, obično zaduženi za među­ narodno predstavljanje i saradnju univerziteta, kreiranje univerzitet­ skih strategija i pravnih akata kao okvira na osnovu kojeg fakulteti do­ nose sopstvene pravilnike, poslov­ nike i sl. Dakle, odgovornost rektora je strateški izuzetno velika, dok je operativna odgovornost primarno na dekanima.

Međutim, u uslovima poremeća­ ja i iskakanja iz regularnih okvira – pri čemu ne mislim samo na stu­ dentske proteste već i na vreme pandemije virusa korona – uprave univerziteta i rektori bili su central­ ne figure koje su samostalno ili sa svojim timovima vodile krizni me­ nadžment visokog obrazovanja.

S početkom studentskih protesta rektori su bili ključne figure koje su činile sponu između univerziteta i predstavnika državne administra­ cije, da bi u jednom trenutku po­ stali gotovo pregovarači od kojih se tražilo nemoguće – da koriste sve raspoložive i legalne i nelegalne mogućnosti kako bi vratili studen­ te na nastavu i amortizovali ogro­ mno akademsko i građansko neza­ dovoljstvo nečinjenjem povodom novosadske tragedije i prekomer­ nom silom koja je već od sredine novembra počela da se primenju­ je prema studentima i građanima.

11

Ono što je bila dominantna odred­ nica odnosa državne administra­ cije, pre svega Ministarstva pro­ svete, prema rektorima državnih univerziteta jeste izostanak sarad­ ničkog odnosa, potpuno nerazu­ mevanje akademskog integriteta, akademskih sloboda i autonomi­ je, kao i netolerancija prema dru­

Nije bilo više pitanje da li je neki rektor želeo da bude javno prepoznat i da javno iznosi stavove, već je to bila obaveza – jer ni fakultet ni univerzitet ne postoje ukoliko nema studenata, a svaka funkcija u akademskom miljeu je obesmišljena ukoliko se sa nje ne brane civilizacijske i demokratske vrednosti bazirane. gom i drugačijem mišljenju i stavu.

U takvoj dihotomiji došlo je do dife­ rencijacije rektora/rektorki kao jav­ nih ličnosti na: one koji su sledili kurs državne administracije; one koji su delili vrednosti studentskog protesta kao osnovne građanske i demokratske vrednosti i naravno, one koji su pokušavali da budu ne­ utralni, čiji stavovi nisu ni primeće­ ni niti su zavredili pažnju javnosti.

Turbulentne okolnosti i situacija u kojoj je fokus stavljen na zahteve studenata, apsolutno su nametnu­ le potrebu da se profesori, dekani, a posebno rektori, jasno odrede i preuzmu kormilo. Nije bilo više pi­ tanje da li je neki rektor želeo da bude javno prepoznat i da javno iznosi stavove, već je to bila obave­ za – jer ni fakultet ni univerzitet ne postoje ukoliko nema studenata, a

INTE RVJU

svaka funkcija u akademskom mi­ ljeu je obesmišljena ukoliko se sa nje ne brane civilizacijske i demo­ kratske vrednosti bazirane na naj­ višim etičkim principima.

Za razliku od nekih prethodnih vremena u kojima su univerzitet­ ski profesori pojedinačnim istu­ panjima iskazivali stavove o bit­ nim društvenim pitanjima, novo vreme je dovelo do svojevrsne sa­ bornosti dekana i profesora, a rek­ tori su postali glasnogovornici koji su sa punim autoritetom istupali i predstavljali svoju univerzitetsku zajednicu. Nažalost, angažovanost koja mora biti imanentna intelektu­ alcima, naučnicima, umetnicima, u Srbiji je postala „greška” koju dr­ žavna administracija i prodržavni mediji nisu oprostili. Stavovi onih rektora koji nisu bili usaglašeni s politikom vladajuće stranke bili su ne samo osporavani već i grubo kritikovani, a njihovi nosioci diskre­ ditovani, prekršajno i krivično pro­ cesuirani, te izloženi progonu i jav­ nom poniženju.

POP: Nauka i kultura su, prema svedočenju naučnih i kulturnih radnika, u jako lošem položaju u Srbiji. Ulaganja nema, finansijske i administrativne poteškoće su česte, dok je medijsko blaćenje naučnika i kulturnih radnika svakodnevno. Zašto su baš nauka i kultura često prve mete autokratskih režima?

M. N.: Dugi niz godina u Srbiji smo svedoci erozije svih segme­ nata i sektora. U ovom trenutku ne znamo šta nas više zabrinjava:

propadanje zdravstva, sudstva, pri­ vrede, ekonomije, umetnosti, kul­ ture ili obrazovanja. Iako će mnogi pitanje ekonomije i politike staviti na prvo mesto, moram da iskažem izuzetnu zabrinutost za obrazova­ nje, nauku, kulturu i umetnost.

Ove oblasti takozvane nadgradnje stub su budućnosti razvoja druš­ tva, spoznaje sveta i razumevanja procesa. Kultura i estetika možda nisu uvek ono od čega se živi, ali jesu oblasti koje oplemenjuju.

Ishodi u nauci i kulturi gube kompetitivnost van granica naše zemlje, čime se direktno unižava njena pozicija na evropskoj mapi. Bude li ovakva situacija potrajala, uslediće nezaustavljiva propast, za čiji će oporavak biti potrebne decenije.

Humanistika je početak i ishod tehnološkog procesa – to je pro­ stor igre i kritičkog mišljenja koji dru­štvo vodi ka progresu. Novac uložen u obrazovanje, nauku i kul­ turu možda neće imati finansijski povraćaj ekvivalentan industrij­ skoj proizvodnji, ali u perspektivi i kumulativno kroz godine, efekti višestruko nadmašuju primarna ulaganja.

Navešću jedan primer koliko našu zemlju indolentan odnos prema nauci može skupo da košta. Iako Srbija nije članica EU, strateška do­ kumenta ove zajednice predviđaju da od 2029. godine zemlje koje ne budu ulagale minimalno 3% budže­ ta u nauku neće moći da apliciraju 12

za evropske projekte. Dakle, jasno je da ukoliko nacionalna strate­ gija ne pokaže svest i opredelje­ nje da investira u nauku, izostaće bilo kakva mogućnost evropske podrške.

S druge strane, svaki autoritaran režim svestan je tihe subverziv­ ne moći kulture i umetnosti. Kroz komediju i farsu može se izuzet­ no precizno progovoriti o gorućim društvenim problemima; igrani i autorski filmovi imaju snagu da probude svest o društvenim ano­ malijama; audio-vizuelne i vizuel­ ne umetnosti poseduju kapacitet da podstaknu kritičko mišljenje, a dobro je poznata ubojitost stripova, karikature, crtanih filmova ili serija­ la, zbog čega su upravo ovi forma­ ti kroz istoriju bili izloženi različitim oblicima cenzure.

Kapacitet za razvoj kritičkog mi­ šljenja i promišljanja stvarnosti ključna je osobina umetnosti, kul­ ture i nauke. Zato u ovim oblasti­ ma postoje istraživačke i autorske teme koje se podržavaju, ali i one koje se osporavaju zbog koncepta, polaznih hipoteza zbog čega se ne­ retko brišu s mape kulturnih doga­ đaja ili su im uskraćena finansijska sredstva.

Trenutno su veliku pažnju javnosti privukle odluke stručnih komisija Ministarstva kulture kojima podr­ žavaju određene filmske festivale, projekte i manifestacije. Na osno­ vu rezultata konkursa više je nego jasno da su podršku dobili „podob­ ni” filmski festivali – oni koji neće otvoriti debate i čiji će programi biti

PROGOVORI O PREGOVORIMA

stroga glorifikacija poželjnog dr­ žavnog diskursa. Studija slučaja festivala BITEF još jedan je primer kako se sankcioniše bilo kakav kri­ tički ton, čak i kada dolazi od stva­ ralaca iz inostranstva.

ispred Fakulteta dramskih umet­ nosti, blokadom ovog fakulteta iz sastava našeg Univerziteta i lanča­ nom reakcijom na drugim univer­ zitetima i univerzitetskim centrima širom Srbije.

Kada strah zameni afirmaciju stva­ ralačkih umetničkih sloboda, i kada se pružanjem pune finansijske po­ drške protežiraju isključivo podob­ ni umetnici i istraživači i dirigovane naučnoistraživačke teme – kakva je situacija sa aktuelnim finansira­ njem projekata od strane Fonda za nauku – sve vodi gušenju kvaliteta i unifikaciji. Ishodi u nauci i kultu­ ri gube kompetitivnost van grani­ ca naše zemlje, čime se direktno unižava njena pozicija na evrop­ skoj mapi. Bude li ovakva situaci­ ja potrajala, uslediće nezaustavlji­ va propast, za čiji će oporavak biti potrebne decenije. Optužbe će ići na račun studenata i univerzitet­ skih profesora, a pravi vinovnici će ostati zaštićeni.

Svesna svoje pozicije i činjenice da su moji stavovi deo individualnog razumevanja situacije, od prvog trenutka sam bila u najneposred­

POP: Da li ste se tokom svog mandata našli u situaciji u kojoj ste morali da birate između interesa institucije koju predstavljate i sopstvenog stava, mišljenja?

M. N.: Moj mandat rektorke obele­ žili su vrlo raznorodni izazovi: pro­ blemi u unutrašnjem funkcionisa­ nju Univerziteta umetnosti, period v. d. statusa u kom sam bila, pande­ mija koja je bila nesvakidašnji ispit za društvo i obrazovni sistem. Ipak, jasno je da je najveći izazov pred­ stavljalo upravljanje krizom tokom 2024/2025. godine, posebno što je sve počelo napadom na studente

Iako Srbija nije članica EU, strateška dokumenta ove zajednice predviđaju da od 2029. godine zemlje koje ne budu ulagale minimalno 3% budžeta u nauku neće moći da apliciraju za evropske projekte.

Dakle, jasno je da ukoliko nacionalna strategija ne pokaže svest i opredeljenje da investira u nauku, izostaće bilo kakva mogućnost evropske podrške. nijoj komunikaciji s dekanima, čla­ novima stručnih tela Univerziteta i Saveta kao organa upravljanja.

Nijednog trenutka nisam razmi­ šljala o mogućim ličnim posledi­ cama odluka uprave Univerziteta ili kolegijalnih tela, s obzirom na to da sam duboko verovala u auto­ nomnost Univerziteta. Strana mi je bila pomisao da bi osnivač – dr­ žava – mogao da ispolji bilo kakav oblik revanšizma prema univerzi­ tetima zbog podrške studentima.

Od prvog trenutka naš Univerzitet je otvoreno osudio nasilje ispred zgrade FDU nad studentima i pro­ fesorima koji su mirno odavali po­ čast stradalima u Novom Sadu.

Zaista ne vidim ništa prirodnije 13

nego osuditi nasilje. Kada to nije naišlo na adekvatnu reakciju nad­ ležnih institucija, insistiranje na kažnjavanju počinilaca bio je je­ dini logičan sledeći korak. Istakla bih da su moji stavovi, kao i stavo­ vi mojih kolega, bili zasnovani na važnosti poštovanja zakona, prav­ de, zaštiti mladih kolega studenata i očuvanju integriteta akademskog prostora.

Nažalost, Univerzitet umetnosti, kao i drugi univerziteti u Srbiji, i danas trpi svojevrsne oblike priti­ ska i represije – od umanjenja za­ rada, smanjenje finansijsko-ma­ terijalnih izdvajanja za redovnu delatnost i urušavanja istraživa­ čkog rada, do progona i nasilja na­ stavnika i studenata.

POP: Kako nedemokratski, autokratski, u svakom slučaju nezavidni položaj i kontekst utiče na umetničko stvaralaštvo? Da li ga ograničava ili pak predstavlja svojevrsan podsticaj stvaralaštvu?

M. N.: Nedovoljno je poznato da su Univerzitet umetnosti u Beogradu i fakulteti u njegovom sastavu naj­ veći producenti u oblasti likovnog, muzičkog, dramskog, audio-vizu­ elnog, multimedijalnog, digitalnog, kao i sadržaja u oblasti primenjenih umetnosti. To stvaralaštvo je deo regularnog obrazovnog procesa za koji se najčešće ne izdvajaju dovolj­ na redovna sredstva. Iz tih razloga naše ustanove apliciraju na konkur­ sima Ministarstva kulture, poseb­ no za oblast savremenog stvarala­ štva. Uobičajena praksa bila je da

INTERVJU

fakulteti na ovaj način dobijaju do­ datna sredstva za svoje aktivnosti, festivale, smotre, gostovanja, ino­ vativne formate i godišnje izložbe.

Za određene programe redovna je bila i podrška lokalnih samoupra­ va (Sekretarijata za kulturu grada Beograda, Pokrajinskog sekretari­ jata za kulturu u slučaju Akademije umetnosti u Novom Sadu i sl.).

Poslednje dve godine umetni­čki fakulteti, ali i nezavisna kulturna scena, gotovo uopšte ne dobija­ ju finansijsku podršku za svoju osnovnu delatnost. Štaviše, de­ luje da postoje „liste nepodobnih”

Jedan korak u afirmaciji znanja kao vrednosti je svakako učinjen, jer kao profesori možemo biti beskrajno ponosni kada vidimo i pratimo obraćanja, razmišljanja i javne nastupe naših studenta. Verujemo da smo bar malo zaslužni za njihovo promišljanje stvarnosti na tako zreo i odgovoran način. institucija, udruženja i pojedinaca čiji projekti, uprkos visokom kva­ litetu, ne dobijaju sredstva. To je celokupnu kulturnu i umetničku scenu uskratilo za sadržaje koji su godinama prepoznati kao sa­ držaji vrhunskog kvaliteta. Postoji, dakle, jasna „osveta” prema ne­ podobnim, kritičarima, onim koji drugačije misle, o tome govore i na novim vrednostima grade svoj umetnički izraz. Zanimljivo je, na primer, da prošle godine BITEF nije održan u redovnom termi­ nu i standardnom formatu, ali je zato na FDU izvedena predstava

„Slučaj Peliko” u okviru programa NE BITEF. I ove godine organiza­ tori pokušavaju da konsoliduju fe­ stival, ali se suočavaju s proble­ mom da selektovane predstave i trupe odbijaju učešće.

Drugi primer je iz oblasti filmske umetnosti. U maju, 2026. godine, na Kanskom festivalu, Srbiju su predstavljala dva filma – oba ispitni radovi studentkinja FDU. Nameće se pitanje kako je moguće da su, pored svih budžetskih izdvajanja i konkursa Filmskog centra Srbije, jedini predstavnici naše zemlje na ovom prestižnom festivalu bili stu­ denti. Ako se osvrnemo na samo­ stalne umetnike i nezavisnu kultur­ nu scenu, autori i radnici u ovom sektoru nalaze se u katastrofalnom položaju, onemogućeni da stvara­ ju zbog iznošenja kriti­čkog stava ili alternativnog pristupa.

Međutim, odgovarajući na drugi deo Vašeg pitanja, moram da pri­ metim da je za umetnike stvara­ laštvo nasušna potreba i životni poziv. Iako formalno osporavani i pod stalnim pritiscima, umetnici nastavljaju svoju borbu, stvaraju i doprinose kako na nacionalnom, tako i na međunarodnom planu.

Umetnikova angažovanost i sve­ dočenje o traumama kroz koje prolazi jedno, u ovom slučaju naše dru­štvo, ostaju nepresušan izvor inspiracije kako za mlade, tako i za ostvarene autore.

POP: Kako smo od poreza na kič i šund došli do toga da se kič isplati, a šund nagrađuje, kako ste rekli u jednom intervjuu?

14

M. N.: Navedeni citat deo je mog govora na skupu organizovanom 23. maja 2026. godine na Slaviji.

Ja pripadam generaciji u čijem se obrazovanju vrlo jasno insistiralo na analizi svih negativnih aspeka­ ta masovne kulture koja nudi uni­ fikaciju i multiplikaciju umetničkih proizvoda, a što se danas glorifi­ kuje kroz modele kulturnih i krea­ tivnih industrija. Naravno, global­ ni kontekst se značajno promenio: diktat tržišta, liberalni trendovi i ra­ zvoj preduzetničkih veština postali su dominantni odreditelji i društva i kulture.

Još od devedesetih godina 20. veka u našoj zemlji se gotovo neprekidno afirmišu sadržaji ni­ skog ukusa i umetničke vrednosti.

Neprimetno smo se navikli i počeli čak da relativizujemo takve sadrža­ je. Ono što je postalo još opasnije je što se produkcija takvih sadržaja podstiče, finansijski pomaže i me­ dijski promoviše. Tako smo došli do situacije u kojoj se najveći deo muzičke produkcije (novokompo­ novane, zabavne i folk muzike), umesto oporezivanja, glorifikuje, deo je programa brojnih festiva­ la, ubiraju se značajni prihodi kako kroz organizaciju događaja tako i putem onlajn-kanala i čitavom pra­ tećom industrijom.

Umetnička vrednost i kvalitet poti­ snuti su u drugi plan. Nekadašnja ideja da se takav sadržaj progla­ si ekstrašundom i dodatno opo­ rezuje u potpunosti je zamenjena praksom u kojoj se on finansijski stimuliše, medijski glorifikuje i in­ stitucionalno nagrađuje. Umesto

PROGOVORI O PREGOVORIMA

društvenih, pravnih i kulturnih me­ hanizama koji bi štitili javni interes i autentične umetničke vrednosti, dobili smo sistem u kojem tržišni diktat i trka za profitom pretvaraju kič u najprofitabilniji biznis.

Kada se neukus i površnost pro­ glase za uspeh i preduzetničku vr­ linu, o kiču se više ne govori kao o društvenom problemu, već on po­ staje vladajući kulturni obrazac.

Autentična umetnička produkcija se potiskuje na marginu, dok šund dominira medijskim prostorom.

Mediji su danas glavni saveznik u promociji neukusa, nekulture i po­ pulističke retorike. Pod velom trži­ šne utakmice i ostvarivanja javnog interesa, ova erozija je snažnija iz godine u godinu, a afirmacija (ne) vrednosti postala je dominantan kulturni model.

POP: Koliko često imate kontakte sa kolegama iz inostranstva, shvataju li oni razmere problema u kojima se nauka i kultura u Srbiji nalaze? Kakva su njihova mišljenja, saveti? Mogu li oni, recimo, da poveruju da ministar savetuje roditelje da ne upisuju decu u državne fakultete, jer će im se u suprotnom deca vratiti u kovčegu?

M. N.: U Vašem pitanju sabran je samo deo apsurda koji živimo, ne samo poslednje dve godine već i mnogo duže. Konfrontacija nadle­žnih ministarstava (prosve­ te, nauke, kulture, finansija) i ce­ lokupne državne administracije u odnosu na obrazovanje, a poseb­ no visoko-školsko, neshvatljiva je

za društvo koje se deklariše kao evropsko i civilizovano. Ta autode­ strukcija, ponižavanje uprava, na­ stavnika, saradnika i nenastavnog osoblja zaista su tragikomični.

Podsetila bih da se prva konfronta­ cija Ministarstva prosvete i akadem­ ske zajednice dogodila i pre student­ skih protesta, a neposredno nakon pada nadstrešnice Železničke sta­ nice u Novom Sadu. Bez konsulta­ cija sa akademskom zajednicom – i to tokom perioda u kome smo vodili kontinuirane razgovore o iz­ menama Zakona o visokom obra­ zovanju, Vlada je usvojila izmene ovog Zakona kojima je otvorena mogućnost da se srpski obrazovni prostor otvori za strane univerzitete bez obavezne akreditacije studijskih programa i verifikacije, a uz moguć­ nost finansiranja iz budžeta.

Netransparentno i suprotno držav­ nim interesima, visoko obrazova­ nje bi na ovaj način bilo izloženo nelojalnoj konkurenciji, što nije pri­ marni problem. Mnogo veće pita­ nje je kakav kvalitet obrazovanja bi naši studenti dobili od „prestižnih” stranih univerziteta koji bi se kao i domaći, javni, finansirali iz budže­ ta. I javni i privatni fakulteti oštro su se suprotstavili ovoj promeni koja je sprovedena mimo proce­ dura i uz kršenje brojnih zakona i standarda akreditacije, a sa ciljem proizvoljnog i selektivnog trošenja budžetskih sredstava. Ovo je bila prva otvorena konfrontacija univer­ ziteta i resornog ministarstva.

Nove su usledile. S početkom obustave nastave na fakultetima, 15

nizali su se najrazličitiji pritisci: fabrikovani procesi, krivične i pre­ kršajne prijave protiv čelnika uni­ verziteta, pretnje, zastrašivanja i revanšizam, otpuštanja profeso­ ra na Univerzitetu u Novom Sadu, smena članova uprave Univerziteta u Beogradu sa funkcija za koje po­ seduju nesumnjivu ekspertizu.

Sve to govori da se obračuni na­ stavljaju i da se u cilju diskredita­ cije ne biraju sredstva. Iako naši univerziteti – posebno Univerzitet u Beogradu, a za njim i Univerzitet umetnosti kao unikatna ustanova – uživaju međunarodni ugled, na­ stavlja se kampanja kojom se oma­ lovažavaju njihovi rezultati, uspesi na Šangajskoj listi i naučni i umet­ nički dometi.

Kada je reč o međunarodnoj po­ dršci, strani partneri su pružali i pružaju sve intenzivniju podršku kolektivima u Srbiji. Univerzitet umetnosti je član međunarod­ ne alijanse IN.Tune – prve evrop­ ske alijanse u oblasti umetnosti i muzike, koja pored našeg okuplja još sedam evropskih univerziteta.

Od prvog trenutka kolege iz Haga, Pariza, Barselone, Beča, Osla, Helsinkija i Bukurešta pokazale su visok stepen razumevanja i empa­ tije. Alijansa IN.Tune pružila nam je nedvosmislenu podršku, čak i konkretnu finansijsku, da bi u maju 2026. godine alijansa IN.Tune upu­ tila evropskim institucijama dopis sa analizom stanja u Srbiji i otvo­ renom podrškom srpskim kolega­ ma. Slično je i sa Univerzitetom u Beogradu koji ima snažnu po­ dršku alijanse CIRCLE U. Takođe, Evropska alijansa umetničkih

INTERVJU

akademija pokazala je veliku za­ interesovanost za stanje u obra­ zovanju, umetnosti i kulturi. Njeni predstavnici su krajem marta, 2026. godine boravili u Beogradu i na svom sajtu otvorili poseban odeljak „Prozor u Srbiju” radi per­ manentnog praćenja situacije u našoj zemlji.

POP: Klicali smo citatu Znanje je moć s balkona rektorata Univerziteta u Beograd, ali prihvatanje znanja kao pokretačke moći jednog društva, konkretno srpskog, čini se da je veliki poduhvat – kako ćemo ubediti, podstaći srpsko društvo da čita, uči, razmišlja i razgovara?

M. N.: Zanimljivo je da je Republika Srbija usvojila Strategiju naučnog i tehnološkog razvoja za period 2021−2025. koja u podnaslovu nosi sličan slogan „Moć znanja“. Takođe FDU je izabrao 2023. „Može priče“ kao slogan za proslavu 75. godi­ šnjice. Godišnja izložba Fakulteta primenjenih umetnosti 2023. go­ dine nosila je naslov „Moć stvari“.

Semantički vidimo da je akcenat ovih slogana na reči moć: zna­ nja, priče, stvari... što mislim da je pogrešna formulacija koja skre­ će pažnju na neki oblik ovladava­ nja nekom oblašću dok se oblast nad kojom se ostvaruje moć po­ stavlja u podređen položaj, položaj objekta. Poruka upućena s balkona rektorata Univerziteta u Beogradu ima fokus na znanju i nosi poruku da jedino usvajanjem znanja i nji­ hovom primenom stičemo moć.

Dakle, moć nije negde drugde, ona je u nama, ali kada se „naoružamo”

i napravimo štiti od znanja. Jedan korak u afirmaciji znanja kao vred­ nosti je svakako učinjen, jer kao profesori možemo biti beskraj­ no ponosni kada vidimo i pratimo obraćanja, razmišljanja i javne na­ stupe naših studenta. Verujemo da smo bar malo zaslužni za njihovo promišljanje stvarnosti na tako zreo i odgovoran način.

Takođe, primetila bih da je junski upisni rok pokazao veliku zaintere­ sovanost mladih da studiraju i to na državnim, javnim univerzitetima za koje unapred znanju da će im ponuditi dobro i funkcionalno ob­ razovanje (i znanje). Ako se vrati­ mo na kritikovane tržišne principe koji su zavladali u Srbiji i u oblasti visokog obrazovanja, duboko veru­

Duboko verujem da se u našem društvu već dešava transformacija. Ona nije vezana samo za promenu svesti o važnosti sticanja znanja i učenje, ona je vezana za afirmaciju novih sistema vrednosti. jem da će mladi, budući studenti i njihovi roditelji dobro promisliti za koje fakultete se opredeljuju te da će birati ne samo prema atraktiv­ nosti naziva studijskog programa već prema reputaciji fakulteta, pre­ davača, uspesima prema kojima je taj fakultet ili univerzitet prepoznat.

Iskreno, ja sam optimista i dubo­ ko verujem da se u našem druš­ tvu već dešava transformacija.

Ona nije vezana samo za prome­ nu svesti o važnosti sticanja zna­ nja i učenje, ona je vezana za 16

afirmaciju novih sistema vredno­ sti. Dakle, ukoliko uspemo da pro­ menimo vrednosne prioritete i na agendu postavimo: znanje, rad, etiku, poštenje, solidarnost, razu­ mevanje, požrtvovanost, empatiju kao vrednosti koje se cene, veru­ jem da smo napravili ključni korak.

Naravno, sledeća stepenica je da ove vrednosti budu i šire, društve­ no prepoznate i cenjene. Čini mi se da već dolazi do nekih prome­ na i raduje me što su njihovi akteri srednjo­školci i studenti, a da su ih prihvatili i drugi građani.

POP: Kakva je uloga umetnika u tom poduhvatu? Pogotovo kada mladi ljudi vide kako umetnici poput Stevana Filipovića ili Vladimira Arsenijevića bivaju napadnuti na ulicama glavnog grada.

M. N.: Svaka agresija i napad, fizi­ čki ili psihički, kojima je izložen bilo koji član društva moraju biti sank­ cionisani. To je imperativ. Zbog izo­ stanka reakcije nadležnih organa stvara se opasan utisak da izgred­ nici neće biti kažnjeni. Napadi na umetnike, medijske radnike i inte­ lektualce koji ukazuju na društve­ ne anomalije predstavljaju direktnu pretnju svakom obliku slobodnog mišljenja i društvenog aktivizma.

Fizički napadi na uticajne i slobo­ domisleće ljude šalju zastrašujuću poruku običnom građaninu.

Od umetnika se očekuje da bude angažovan, da bude savest dru­ štva, da opominje i postavlja ne­ prijatna pitanja. Umetnici nisu a priori za ili protiv establišmenta

PROGOVORI O PREGOVORIMA

– oni preispituju. Povlađivanje je možda poželjan obrazac za mirni­ ji život, ali ono ne dovodi do pro­ gresivnog boljitka. Slika u ogledalu ne treba da bude naša imaginacija, već realnost.

Iskreno sam bila šokirana napa­ dima na kolege i javne ličnosti, ali još veću nevericu izazvalo je neči­ njenje zvaničnih organa. Zvanični narativ i mediji minimalizovali su te napade, čime je nasilje postalo izraz nemoći i nesposobnosti za dijalog. Ipak, ovakvi slučajevi ne smeju uplašiti građane i stvarao­ ce. Mladi umetnici moraju znati da je njihov rad najbolji odgovor na pri­ mitivizam i nasilje. Zato je tokom protesta i došlo do prirodne siner­ gije studenata i nastavnika – ose­ ćali smo profesionalnu i ljudsku dužnost da Univerzitet bude nji­ hov čvrst oslonac i prostor u kome se integritet i slobodna misao be­ skompromisno čuvaju.

POP: Kakva je uloga medija u tome? Odnosno, kakva bi morala da bude da bismo nauku i kulturu vrednovali koliko zaslužuju, investirali u njih i shvatili njihov društveni značaj?

M. N.: Već decenijama unazad srpsko medijsko tržište predstav­ lja duboko nezdravu i neuređenu strukturu. Iako su nakon 2000. godine preduzeti koraci ka reformi medijskog zakonodavstva u skladu sa evropskim standardima, proces je tekao sporo, uz čestu simulaci­ ju stvarnih promena. Prvo nezavi­ sno regulatorno telo (Savet RRA) imalo je sastav koji je garancijom

nepristrasnosti obećavao uređe­ nje sfere. Međutim, s promenom društvene klime menjani su i za­ koni, a novo telo (Savet REM-a) na­ stavilo je sa delovanjem koje je u ključnim trenucima bilo nedovolj­ no delotvorno, poput automatskog obnavljanja dozvola za rad medi­ jima s nacionalnom frekvencijom bez provere kvaliteta dotadašnjeg rada. Činjenica je da je medijska sfera godinama prepuštena stihiji koja se iz etra prelila na kablovske ope­ ratere i funkcionalnost javnog ser­ visa – od izbora organa upravlja­ nja do programskog delovanja koje često nije bilo u službi građana. To se ne odnosi samo na političke i ekonomske teme, već i na kulturu, umetnost i obrazovanje, koji su go­ tovo podjednako potisnuti.

Mediji su ključna spona svih se­ gmenata društva – od politike i zdravstva do kulture i nauke. Oni poseduju nesaglediv kapacitet za reprezentaciju i oblikovanje stvar­ nosti. Da bismo nauku i kulturu adekvatno vrednovali, mediji bi morali da se vrate svojoj osnovnoj ulozi: prosvetiteljskoj, informativ­ noj i kritičkoj, oslobođeni od trke za senzacionalizmom i političkim diktatima.

Iako ne verujem da postoje u pot­ punosti nezavisni mediji, sa ogro­ mnim žaljenjem moram da re­ ferišem na informaciju da je kompanija Alpak kapital od 17. av­ gusta upisana kao direktor svih medija koji su svojom program­ skom politikom delovali opoziciono 17

i koji su plasirali mnogo drugačiju sliku stvarnosti u odnosu na javni medijski servis i brojne komercijal­ ne medije. Mediji poput N1, Nove S, Radara, Danasa davali su i činjeni­ ce i tumačenja događaja iz drugog ugla, pružajući mogućnost publici da osvesti sopstveni stav prema stvarnosti i autonomno sagleda situaciju.

Iskreno, imam veliku zebnju za me­ dijski sistem Srbije, ali i za ukupnu situacije, ali sa zdravom nadom da će se konačno uspostaviti mehani­ zam fer i korektnih izbora, prirodne smene vladajućih, ne samo parti­ ja, već vrednosti i ideja, te da ćemo na takvom fonu izgraditi osnov za kvalitetnu kulturu, umetnost i obrazovanje.

NE PROPUSTITE

AUTOR: NIKOLA PERIŠIĆ

VUČIĆ I ZELENSKI IZ EVROPSKOG UGLA GLEDANJA Imajući u vidu širi geopolitički kontekst u kojem se odigrala poseta predsednika Ukrajine Zelenskog Srbiji, ovaj susret može se posmatrati kao jedan od najznačajnijih bilateralnih susreta koji su najviši srpski predstavnici imali u savremenom periodu. Njegov značaj najviše proizlazi iz činjenice da se sastanak dogodio u trenutku duboke transformacije evropskog bezbednosnog poretka, izazvane dugogodišnjim ratom u Ukrajini.

AUTOR: MILOŠ PAVKOVIĆ

ALJBIN KURTI I VLADAVINA PRAVA: BESKOMPROMISNI PRINCIP ILI ZGODAN IZGOVOR NAUŠTRB SRPSKE ZAJEDNICE? Otkako su Aljbin Kurti i Pokret Samoopredeljenje došli na vlast 2020. godine, ključni principi njihove političke platforme bili su: socijaldemokratija, građanska država i vladavina prava.

Kako je vreme prolazilo i kako je Kurti tri puta biran za premijera, insistiranje na tim prin­ cipima postajalo je sve izraženije jer je dobijao priliku da ostvari svoja politička obećanja.

AUTORKA: SANELA VELJKOVIĆ

KRIZA SEUTA I MIGRACIJA KA ŠPANIJI Poslednjih decenija, zemlje Evrope su željeno odredište mnogih migranata. Kako stanov­ ništvo Unije stari, dolazak stranih radnika nameće se kao jedno od mogućih rešenja. Ipak, problem nastaje kada su u pitanju ilegalne migracije. Položaj Španije, kao zemlje na južnoj granici Evropske unije, predstavlja jedan od ključnih migracionih pravaca ka Evropi. Time, migraciona politika ove zemlje balansira između nacionalne bezbednosti i evropskih politika.

18

PROGOVORI O PREGOVORIMA

AUTOR: MARKO NEDELJKOVIĆ

PASOŠ KOJI SRBIJA MORA DA POPUNI I BEZ VIZE ZA BRISEL: DIGITALNI PASOŠ PROIZVODA

Dvadesetog jula 2026. godine Evropska komisija je, gotovo neprimetno za širu jav­ nost, pokrenula centralni registar digitalnog pasoša proizvoda, infrastrukturu koja će u narednim godinama promeniti način na koji se proizvodi prave, prodaju i prate na jedinstvenom tržištu. Za Brisel je to tehnički korak u sprovođenju Uredbe o ekodizajnu održivih proizvoda (ESPR, EU 2024/1781).

AUTORKA: SARA MIJAČIĆ

PRVI BILANS PAKTA O MIGRACIJAMA I AZILU: FUNKCIONIŠE, ALI ZA KOGA? Ima nečeg gotovo simboličnog u tome što je Evropska komisija Španiju, samo dve nedelje pre masovnog priliva migranata u Seutu, ocenila kao primer „adekvatne" operativne saradnje u primeni Pakta o migracijama i azilu. Krajem jula, oko 70.000 ljudi pokušalo je da uđe iz Maroka u špansku enklavu u roku od 48 sati, uz više de­ setina mrtvih

AUTORKA: MAŠA MIHAJILOVIĆ

NOVI VIŠEGODIŠNJI BUDŽET EU (2028–2034): OD AMBICIOZNE POLITIČKE VIZIJE KA PREGOVARAČKOJ REALNOSTI

Godinu dana nakon što je Evropska komisija u julu 2025. predstavila predlog budžeta vrednog gotovo dve milijarde evra, pregovori o Višegodišnjem finansijskom okviru (Multiannual Financial Framework) za period 2028–2034. ušli su u fazu u kojoj se početne političke ambicije usklađuju sa fiskalnim ograničenjima.

19

SISTE M

ŠKOLE U SRBIJI

OBRAZOVANJU NEDOSTAJE SISTEM Učenik nije samo objekat obrazovanja, roditelj nije samo neko ko dolazi na roditeljski sastanak, a nastavnik nije samo osoba koja prenosi gradivo.

Sva tri učesnika treba da imaju glas, odgovornost i jasne granice.

Piše: Dragana Đurić, diplomirani psiholog

Dragana Đurić, izvor: privatna arhiva

20

PROGOVORI O PREGOVORIMA

S

vaki je građanin simbolički vlasnik obrazovnog siste­ ma u Srbiji, te ima prava i mogućnosti da utiče na njegove strateške pravce. Ovo poručuje zakonska regulativa obrazovnog sistema, jasno ističući da je obra­ zovanje delatnost od javnog znača­ ja, čija je jedna od osnovnih vred­ nosti demokratičnost.

standarda; odlučuje o određenim pitanjima koja se odnose na izbore, imenovanje i razrešenje direktora; odlučuje po žalbama/prigovorima na odluke direktora, u slučajevima predviđenim zakonom; razmatra uslove rada i može preduzima­ ti mere za njihovo unapređivanje; obavlja i druge poslove određene zakonom i statutom škole.

Taj vrednosni stav je pretočen u niz mehanizama saradnje. Tako, školama upravlja školski odbor.

Njegov sastav i nadležnosti prven­ stveno uređuje Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (ZOSOV), izmenjen i dopunjen i 2025. godine.

Sam sastav ovog tela, kao i njego­ ve nadležnosti, govori o očekiva­ noj sinergiji nastavnika, roditelja i predstavnika lokalne zajednice u rukovođenju školom. Ali, da li je tako u praksi?

U redovnoj osnovnoj ili srednjoj školi školski odbor ima devet čla­ nova, uključujući predsednika: tri predstavnika zaposlenih u školi, koje bira Nastavničko veće; tri predstavnika roditelja, odnosno drugih zakonskih zastupnika uče­ nika koji se biraju iz redova člano­ va saveta roditelja; tri predstavnika koje predlaže jedinica lokalne sa­ mouprave (grad/opština).

Najjednostavnije rečeno, direktor rukovodi školom, a školski odbor je organ koji upravlja školom i vrši kontrolu nad ključnim pitanji­ ma njenog rada. Između ostalog, školski odbor: usvaja statut i opšte akte škole; usvaja školski program, godišnji plan rada i druge planske dokumente; prati ostvarivanje tih planova; razmatra i usvaja finan­ sijski plan i izveštaje o poslovanju; prati kvalitet rada škole, samovred­ novanje i ostvarivanje obrazovnih

Nastupati iz svojih ili tuđih ubeđenja Koliko je autorki poznato, ne posto­ ji skorašnje istraživanje o funkcio­ nisanju i radu školskih odbora, ali glas prakse govori da je situacija raznolika – od škola u kojima se

Otvoreno pitanje, koje nije regu­ lisano ni zakonima, ni podzakon­ skim aktima, jeste – da li članovi Odbora u radu nastupaju iz svojih ličnih ubeđenja i stavova ili prenose one koje ima telo koje ih je delegi­ ralo? Ovaj, dugi niz godina, nedefi­ nisani odgovor, u velikoj meri pro­ blematizuje početnu ideju istinske participacije zainteresovanih stra­ na u odlučivanju.

Učenički parlament i sindikati mogu delegirati predstavnike koji prisustvuju sednicama, ali bez prava odlučivanja.

Sve zavisi od ličnog entuzijazma U razmatranju načina upravlja­ nja i donošenja odluka u školi, po­ trebno je razumeti i ulogu i značaj tela koje delegiraju članove u škol­ ski odbor. Savet roditelja je, kao što mu i naziv kaže, savetodavno

Umesto partnerskog odnosa, ponekad postoji odnos škola protiv roditelja ili roditelj protiv škole. Nastavnik može doživljavati roditelja kao nekoga ko se previše meša u njegov stručni rad, dok roditelj školu može doživljavati kao instituciju koja ne sluša dovoljno njegove brige. uvažavaju perspektive svih strana, do onih u kojima prevladava auto­ ritarna atmosfera i gde se dono­ se odluke u skladu s jednom, do­ minantnom grupom dok se druge oportunistički prilagođavaju želje­ nom narativu. U skladu s društve­ nim dešavanjima, pojavljuju se i škole u kojima se članovi odbora nalaze u dugoj i neskrivenoj borbi moći.

21

a ne upravljačko telo, sa funkcija­ ma koje su definisane zakonom i obuhvataju predstavljanje intere­ sa učenika, saradnju sa školom i učešće u donošenju važnih odlu­ ka roditelja jedne škole. Čine ga po jedan roditelj, predstavnik svakog odeljenja. Ključne nadležnosti su zastupanje interesa učenika i rodi­ telja svih odeljenja, odabir udžbe­ nika, davanje saglasnosti za reali­ zaciju ekskurzija i izleta, mišljenja

SISTE M

o predlozima školskog programa, godišnjem planu rada, razvojnom planu ustanove; razmatra pitanja koja se odnose na bezbednost učenika i uslove rada u školi.

2023. godine sprovela Nacionalna asocijacija roditelja i nastavnika Srbije. Ovo istraživanje, koje je tada obuhvatilo stavove nastavnika, po­ kazalo je sledeće:

Istraživanja koje je u Srbiji u pret­ hodnih desetak godina sprovodio UNICEF i Nacionalna asocijacija roditelja i nastavnika Srbije poka­ zuju da prava participacija rodite­ lja u školskom životu, uprkos po­ stojanju institucionalnog kanala,

„Odgovori nastavnika su dosta ra­ znovrsni – od onih koji su veoma nezadovoljni saradnjom sa rodite­ ljima (pri čemu odgovornost vide isključivo u roditeljima), preko onih koji navode da je saradnja polovič­ no uspešna (s nekim roditeljima je

Školski život se poslednjih godinu dana, posle obustava nastave, sveo samo na nastavu, odnosno, ceo sistem pokazuje znake umora i ranjenosti. Prostor u kome se ozbiljnije čuje glas učenika i roditelja, pre svega vezan za vannastavne aktivnosti, značajno je sužen. nije postignuta. Najčešći problem je što se saradnja često svodi na roditeljske sastanke, individualne razgovore kada nastane problem, komunikaciju oko ocena, izostana­ ka i ponašanja učenika.

Umesto partnerskog odnosa, po­ nekad postoji odnos škola pro­ tiv roditelja ili roditelj protiv škole.

Nastavnik može doživljavati rodite­ lja kao nekoga ko se previše meša u njegov stručni rad, dok roditelj školu može doživljavati kao insti­ tuciju koja ne sluša dovoljno nje­ gove brige.

Dobro partnerstvo bi podrazume­ valo da i nastavnik i roditelj imaju zajednički cilj – dobrobit i razvoj deteta, uz jasno razgraničene od­ govornosti. Saradnja roditelja i na­ stavnika na svaki način, pa i u pro­ cesima odlučivanja, je poslednji put obrađena u istraživanju koje je

dobra, s nekima ne, što ponovo, prema njima, zavisi isključivo od ro­ ditelja), do nastavnika koji ističu da su izuzetno zadovoljni kvalitetom saradnje. S jedne strane, vidimo, dakle, da odgovornost za sarad­ nju nastavnici mahom prebacu­ ju na roditelje. S druge strane, ako neki nastavnici ističu da dosledno imaju odličnu saradnju s roditelji­ ma, a neki drugi dosledno da je ta saradnja veoma loša (ili je nema), onda možemo da se zapitamo da li je odgovornost za takvu situaciju zaista na roditeljima, ili to ima veze i s nastavnicima. U svojim odgovo­ rima neki nastavnici navode i kako oni vide razloge zbog kojih rodite­ lji nisu motivisani da sa njima sa­ rađuju i da zajedno sa njima rade na ostvarivanju ciljeva, ili pak zašto hoće sa njima da sarađuju.“ Ovaj stav, suštinski, ukazuje na naj­ veći problem obrazovnog sistema,

22

pokazan kroz niz istraživanja – na osnovu razgovora s roditeljima, i na osnovu razgovora s nastavnici­ ma vidimo da sistemu obrazovanja nedostaje – sistem, te da se sve svodi na lični entuzijazam ili njegov nedostatak (bilo da je reč o nastav­ nicima, direktorima škole, učenici­ ma ili roditeljima).

Značajno utišani roditelji i učenici Da li se u našim školama čuje glas učenika? S obzirom na to da govo­ rimo u dugom periodu odrastanja, kada govorimo o školovanju (od 7. do 19. godine), prirodno je da uklju­ čivanje i učešće učenika u odluči­ vanju menja svoje načine i intenzi­ tet sa uzrastom dece i mladih.

Svaka škola, osnovna i srednja, ima učenički parlament. Funkcija učeničkog parlamenta jeste da predstavljaju glas učenika, štite njihova prava i unapređuju rad škole. Svako odeljenje ima svog predstavnika u ovom telu. Ideja jeste da ono bude rezultat uče­ ničkog samoorganizovanja, bez upliva nastavnika, stručnih sarad­ nika ili roditelja u rad. Pored dru­ gih, značajnih razloga zbog kojih je ovo telo oformljeno, kao što su, pre svega saradnja i komunikaci­ ja – ideja da se povežu đaci, rodi­ telji, nastavnici, direktori radi bolje atmosfere u školi, razmatranje predloga i mišljenja o unapređenju školskog života, organizacija do­ gađaja i slično, ovo telo ima za cilj da učenike u praksi uči demokra­ tiji i podstiče te vrednosti u školi, da ih uči kako da pregovaraju,

PROGOVORI O PREGOVORIMA

poštuju tuđa mišljenja i stavove i grade timski duh.

Nedavna politička dešavanja su pokazala da su u jednom broju škola učenici zaista donosili od­ luke vezane za obustavu nastave koje nisu bile u skladu s dominan­ tnim stavovima zaposlenih, Ovo se, pre svega, odnosi na punolet­ ne učenike.

Kakva je zaista situacija u školama kada dođemo do velike teme od­ lučivanja, teško je reći. Ne posto­ je skorija, relevantna, istraživanja.

Pored toga, deluje da se školski život poslednjih godinu dana, posle obustava nastave, sveo samo na

nastavu, odnosno, da ceo sistem pokazuje znake umora i ranjenosti.

Prostor u kome se ozbiljnije čuje glas učenika i roditelja, pre svega vezan za vannastavne aktivnosti, značajno je sužen. Kako bi trebalo da bude?

Učenik nije samo objekat obrazo­ vanja, roditelj nije samo neko ko dolazi na roditeljski sastanak, a nastavnik nije samo osoba koja prenosi gradivo. Sva tri učesnika treba da imaju glas, odgovornost i jasne granice. Posebno je važno da komunikacija bude: pravovre­ mena, otvorena, puna poštovanja i usmerena na rešavanje problema, a ne na traženje krivca.

23

Z AKON

VELIKI KORAK UNAZAD ZA SRPSKO ŠKOLSTVO

NACRT KOJI KRŠI PRAVA DECE I NASTAVNIKA Zakon o obrazovanju je previše važan da bi se menjao preko noći, po meri birokratije.

Novi Nacrt marginalizuje đake i roditelje, ugrožava privatnost dece i sakuplja moć u rukama direktora, na štetu nastavnika. Uz javnu raspravu održanu iza jedva odškrinutih vrata i niz spornih tačaka, on mora biti povučen na doradu.

Piše: Iva Eraković, izvršna direktorka „Prijatelja dece Srbije”

Iva Eraković, izvor: privatna arhiva

24

PROGOVORI O PREGOVORIMA

Z

akon o osnovama siste­ ma obrazovanja i vaspita­ nja (ZOSOV) je krovni doku­ ment, svojevrsni ustav obrazovnog sistema Srbije. Njime se definišu sami temelji na kojima počivaju prava, obaveze i međusobni od­ nosi dece, roditelja, nastavnika, uprave škola i celokupne zajedni­ ce. Kada je 2009. godine usvojen, doneo je važne promene – škole su normativno usmerene ka demo­ kratizaciji, uvedena je sistemska in­ kluzija, a učenici i roditelji su kroz mehanizme, poput Učeničkih par­ lamenata i Saveta roditelja dobili mogućnost da se njihov glas zai­ sta čuje. Deca su tada jasno prepo­ znata kao nosioci prava, a roditelji kao aktivni partneri u obrazovnom procesu.

Menjati zakon koji uređuje živote stotina hiljada dece i porodica iza tek odškrinutih vrata, praksa je koja direktno urušava poverenje u institucije kao i demokratske principe.

Međutim, najnoviji predlog izmena i dopuna ZOSOV-a preti da ograni­ či i suzi ove tekovine. Umesto da nadograđuje sistem u skladu sa potrebama modernog društva, predloženi Nacrt, na šta organiza­ cija „Prijatelji dece Srbije” upozora­ va, predstavlja ozbiljno unazađiva­ nje obrazovnog sistema.

Predložene izmene su i duboko sporne jer marginalizuju ulogu učenika i roditelja, ugrožavaju pri­ vatnost i prava dece, te centrali­ zuju moć u rukama direktora na štetu nastavnika. Zbog drastičnog

odstupanja od principa škole kao demokratske zajednice, ovakav Nacrt bi valjalo hitno vratiti na do­ radu i podvrgnuti temeljnoj, suštin­ skoj javnoj raspravi.

Netransparentnost – prvi znak upozorenja Prvi problem sa novim izmenama ZOSOV-a leži u samom načinu na koji se one donose. Iako je izme­ na krovnog zakona proces od naj­ višeg javnog interesa, celovit i ak­ tuelan tekst predloga izmena jedva se našao u javnosti, te je prvo pro­ sleđen isključivo reprezentativnim sindikatima. Učenici, roditelji, struč­ na pedagoško-psihološka javnost, akademska zajednica i organiza­ cije za zaštitu prava deteta ostali su isključeni iz njegove pripreme.

Javna rasprava se izvodi u jeku go­ dišnjih odmora, u periodu od 3. do 23. avgusta, tokom letnjeg raspu­ sta i perioda godišnjih odmora ve­ likog broja zaposlenih u obrazova­ nju, dok je jedina tribina održana već 5. avgusta u Beogradu, svega dva dana nakon njenog otvaranja.

Medijima je bio zabranjen pristup tribini, dok su prisutni morali da od­ lože mobilne telefone ukoliko su že­ leli da joj prisustvuju. Sve navedeno dodatno ukazuje da ovakav proces nije omogućio dovoljno široko, pra­ vovremeno i delotvorno uključiva­ nje onih na koje se predložene iz­ mene neposredno odnose.

Menjati zakon koji uređuje živote stotina hiljada dece i porodica iza tek odškrinutih vrata, praksa je koja direktno urušava poverenje u insti­ tucije kao i demokratske principe.

25

Učenici i roditelji – pasivna publika Određeni delovi Nacrta izaziva­ ju ozbiljnu zabrinutost, pre svega zbog sužavanja učestvovanja onih zbog kojih škola i posto­ ji – dece. Predlogom se iz zako­ na briše izričito pravo učenika na udruživanje u različite grupe i klu­ bove. Participacija se svodi isklju­

Pravo glasa učenika prestaje da bude garantovano pravo i postaje puka mogućnost, podložna proceni i dobroj volji odraslih. Ista sudbina, sudeći po Nacrtu, čeka i roditelje. čivo na Učenički parlament, ali i on gubi značaj. Predstavnici uče­ nika bi, prema novim pravilima, u radu Školskog odbora učestvova­ li samo na poziv predsednika od­ bora i samo kada su na dnevnom redu specifične teme. Tako pravo glasa učenika prestaje da bude garantovano pravo i postaje puka mogućnost, podložna proceni i do­ broj volji odraslih.

Ista sudbina, sudeći po Nacrtu, čeka i roditelje. Umesto dosada­ šnjeg, demokratskog modela po kojem svako odeljenje ima svog predstavnika u Savetu roditelja, predviđa se drakonsko smanjenje broja članova – na svega osam u osnovnim i najviše 15 u srednjim školama. Uz to, nadležnosti Saveta se svode na formalnost: umesto da „razmatraju” školske programe i izveštaje, roditelji bi se sa njima samo „upoznavali”. Ovim se rodi­ telji svode na pasivnu publiku kojoj

Z AKON

se odluke naknadno saopštavaju, umesto da budu korektiv i podr­ška školskom sistemu.

Sporne tačke Poseban alarm u stručnoj javno­ sti izazivaju odredbe o prikupljanju podataka i isključivanju učenika iz redovne nastave. Nacrt obavezuje roditelje da školi dostave „tačne i potpune informacije o zdravlju i po­ sebnim potrebama deteta”. Tokom tribine u okviru javne rasprave obra­ zloženo je da se ovo uvodi upravo zbog sigurnosti dece i da se odno­ si prevashodno na stanja o kojim

Direktoru se daje mogućnost da suspenduje licencu nastavniku koji, ni nakon pisanog upozorenja, „ne ostvaruje obrazovno-vaspitni rad”, a da pritome nije neophodna prethodna, nezavisna stručna procena. Ovakva odredba može postati mehanizam za ucenu i pritisak na prosvetne radnike.

KOLIZIJA NACRTA SA KONVENCIJOM UN O PRAVIMA DETETA (KPD) Konvencija UN o pravima deteta počiva na četiri osnovna principa: pravo na život i razvoj, najbolji interes deteta, pravo na participaciju (uvažavanje mišljenja) i nediskriminacija. Predloženi Nacrt direktno krši nekoliko ključnih članova ovog dokumenta: • Član 15 (Sloboda udruživanja): Konvencija izričito garantuje pravo deteta na slobodu udruživanja i slobodu mirnog okupljanja.

Kako Nacrt krši? Brisanjem izričitog prava učenika na udruživanje u različite grupe i klubove unutar škole, Nacrt direktno uskraćuje ovo međunarodno garantovano pravo. Škola je primarno mesto socijalizacije, a zabrana ili otežavanje udruživanja guši razvoj građanskih kompetencija.

• Član 12 (Pravo na participaciju / Uvažavanje mišljenja deteta): Dete ima pravo da slobodno izrazi sopstveno mišljenje o svim pitanjima koja ga se tiču, a tom mišljenju se mora posvetiti dužna pažnja u skladu sa godinama i zrelošću deteta.

Kako Nacrt krši? Svođenjem Učeničkog parlamenta na telo koje u Školskom odboru učestvuje samo povremeno, i to isključivo na poziv odraslih (predsednika odbora), gasi se autentični glas dece. Takođe, premeštanje učenika u drugu školu bez obaveze da se sasluša njegovo mišljenje direktno je gaženje Člana 12.

obrazovni sistem mora da ima in­ formacije, poput alergija, kao i da se zdravstveni podaci neće priku­ pljati. Ipak, ovakva formulacija, koja dolazi uz prebacivanje potpune od­ govornosti na roditelje, mora da se izmeni i precizira.

• Član 3 (Najbolji interes deteta): U svim akcijama koje se tiču dece, bez obzira da li ih preduzimaju javne ili privatne institucije, najbolji interes deteta mora biti od prvenstvenog značaja.

Kako Nacrt krši? Odredba koja olakšava premeštanje učenika u drugu školu bez izričite obaveze da se pre toga proceni njegov najbolji interes, u direktnoj je suprotnosti sa ovim članom. Administrativna lakoća premeštanja stavljena je iznad psihološke i socijalne dobrobiti deteta.

Termin „posebne potrebe” se sma­ tra zastarelim, a zajednica koju po­ kušava da predstavi smatra ga pe­ žorativnim, stoga je važno da se vratimo već postignutom termino­ loškom konsenzusu – deca sa ra­ zvojnim teškoćama.

•Č lan 28 (Pravo na obrazovanje) i pretpostavka nevinosti: Kako Nacrt krši? Mogućnost da se učenik automatski prebaci na nastavu na daljinu (što je oblik izolacije) samo na osnovu obaveštenja da se protiv njega vodi prekršajni ili krivični postupak, krši pravo na redovno i kvalitetno obrazovanje u vršnjačkoj zajednici, ali i univerzalni pravni princip pretpostavke nevinosti. Dete trpi sankciju pre nego što je njegova odgovornost uopšte utvrđena.

26

PROGOVORI O PREGOVORIMA

Takođe, izmene donose radikalnu meru u vezi sa vaspitno-disciplin­ skim postupcima: učenik može biti prebačen na nastavu na dalji­ nu istog trenutka kada škola dobi­ je obaveštenje da se protiv njega vodi prekršajni ili krivični postupak.

Razumemo potrebu da se deca i školska zajednica zaštite, pogoto­ vo od izuzetno nasilne dece, među­ tim vođenje postupka, pravno gle­ dano, nije dokaz krivice. Ovakvom merom deca mogu biti dugotraj­ no izdvojena iz vršnjačke zajednice bez individualne procene rizika, što predstavlja oblik rane stigmatizaci­ je i izolacije. Osim toga, tokom iste tribine, nije bilo precizirano ko će i na koji način organizovati i sprovo­ diti nastavu na daljinu.

Direktorima apsolutna moć Na udaru predloženih izmena su i sami prosvetni radnici. Nacrt pred­ viđa povećanje moći direktora nad profesionalnim položajem nastav­ nika, čime se otvara ogroman pro­ stor za samovolju. Direktoru se daje mogućnost da suspenduje

licencu nastavniku koji, ni nakon pisanog upozorenja, „ne ostvaruje obrazovno-vaspitni rad”, a da pri­ tom nije neophodna prethodna, ne­ zavisna stručna procena. Ovakva odredba može postati mehanizam za ucenu i pritisak na prosvetne radnike, ostavljajući ih bez delo­ tvorne pravne i profesionalne za­ štite. Nije usklađena sa Zakonom o radu, jer oduzimanjem licence, pro­ svetni radnici zauvek gube pravo na rad.

Istovremeno, Nacrt ukida dosa­ dašnju obaveznu meru tromeseč­ nog mentorstva novih nastavnika – čime se dodatno obezvređuje važnost stručnih kriterijuma.

I šta sada Škola ne sme biti institucija u kojoj se odluke donose autokratski, gde se prava dece relativizuju, a rodi­ telji i nastavnici tretiraju kao puki izvršioci ili posmatrači. Deca nisu samo korisnici obrazovnog siste­ ma, već ravnopravni članovi škol­ ske zajednice, podsetili su „Prijatelji

27

dece Srbije” i uputili veoma jasne zahteve Ministarstvu prosvete: • Organizovanje suštinske i širo­ ke javne rasprave uz uključiva­ nje svih aktera (učenika, rodi­ telja, nastavnika, akademske zajednice i organizacija civilnog društva).

• Povlačenje spornih odredbi koje sužavaju prava učenika, nastavnika i roditelja, kao i onih koje olakšavaju izdvajanje dece iz nastave pre utvrđivanja od­ govornosti i kompletna dorada Nacrta.

• Precizno definisanje zaštite zdravstvenih podataka dece i uspostavljanje jasnih kriteriju­ ma za procenu rada nastavnika.

Zakon o osnovama sistema obra­ zovanja i vaspitanja suviše je važan da bi se menjao „preko noći” i po meri birokratije, a na štetu dece.

Dokument koji stoji pred nama mora biti vraćen na početak, jer samo škola zasnovana na dijalo­ gu, poverenju i demokratskom uče­ šću može izgraditi zdravo i demo­ kratično društvo.

AUTONOMIJA

VISOKO OBRAZOVANJE U SRBIJI

OBRAČUN OSNIVAČA S DRŽAVNIM UNIVERZITETIMA U pokušaju da sebi potčini obrazovni sistem, Vlada je serijom mera pokrenula proces institucionalne represije prema obrazovnim ustanovama i pojedincima. Te mere idu od finansijskih pritisaka, preko otpuštanja i sprečavanja napredovanja nastavnika, nezakonitih upada policije na fakultete, otimanja studijskih programa, do medijskog progona članova akademske zajednice koji kritički misle.

Piše: prof. Dejan Pavlović, Fakultet političkih nauka Univerziteta u Beogradu

Dejan Pavlović, izvor: privatna arhiva

28

PROGOVORI O PREGOVORIMA

A

utonomija univerziteta je temelj akademske slo­ bode, a smisao joj je da omogući nastavnicima i studen­ tima da se bave istraživanjem, predavanjem i učenjem bez stra­ ha od cenzure ili spoljne kontrole.

Osporavanje autonomije univerzi­ teta danas nije rezervisano za au­ toritarne režime, već je primetno i u etabliranim demokratijama. Na meti je kritičko mišljenje, a politi­čki činioci uzdrmali su najveće svet­ ske univerzitete, poput Harvarda, MIT-a i Centralnoevropskog univerziteta.

U takvom kontekstu posmatra­ mo atipičan slučaj srpskih držav­ nih univerziteta. On je svojevrstan zbog uloge akademske zajedni­ ce u političkom polju nakon pada nadstrešnice na Železničkoj sta­ nici u Novom Sadu 1. novembra 2024. godine i prebijanja studena­

Pokušaji neprimerene kontrole i urušavanja univerziteta ne traju petnaest meseci, već su deo elaborirane višegodišnje strategije. ta i profesora FDU tokom petnaest minuta tišine ispred fakulteta tri nedelje kasnije (22. 11. 2024), što je bio neposredan povod za talas blokada na svim državnim univer­ zitetima u Srbiji. Univerzitet je, po definiciji, zajednica profesora i stu­ denata. U doba krize ova premisa je na testu. Rano je za zaključke o otpornosti srpske akademske za­ jednice, ali se o studentskom dru­ štvenom i političkom pokretu piše i govori globalno. Oni su značajan

politički akter i pokretač dramatič­ nih promena u srpskom društvu, pre svega zbog insistiranja na po­ štovanju principa vladavine prava u državi. Osim toga, stiče se uti­ sak da javnost percipira univerzi­ tete kao poslednju liniju odbrane društva od autoritarne vlasti.

Proces koji je davno počeo Obrazovna politika u svakom dru­ štvu mora biti jedna od centralnih javnih politika. Pokušaću da argu­ mentovano pokažem da se u Srbiji sistematski radi na urušavanju vi­ sokog obrazovanja kao resursa.

Postoje brojni problemi i na nižim nivoima obrazovanja i oni zaslužu­ ju posebnu analizu.

U pokušaju da sebi potčini obra­ zovni sistem, Vlada je serijom mera pokrenula proces institucionalne represije prema obrazovnim usta­ novama i pojedincima. Pre svega, važno je napomenuti da pokuša­ ji neprimerene kontrole i urušava­ nja univerziteta ne traju petnaest meseci, već su deo elaborirane vi­ šegodišnje strategije. Navešću tri primera. Uskraćivanje finansija u delu obaveze osnivača (Republika Srbija) da pokrije materijalne tro­ škove univerziteta je višegodišnji problem. Vlada je ovu svoju za­ konsku obavezu počela revnosni­ je da ispunjava tek u procesu ispu­ njavanja četvrtog studentskog zahteva (povećanje budžeta za vi­ soko obrazovanje za 20%). Drugi primer je inicijativa Predsednika da se unapredi konkurencija subven­ cionisanjem rada stranih univer­ ziteta, bez obaveze akreditacije

29

akademskih programa, kakvoj su podvrgnuti domaći univerziteti.

Ovde je vredno istaći činjenicu da se Univerzitet u Beogradu tradici­ onalno kotira među 2% najboljih svetskih univerziteta, što je očigle­ dan i merljiv dokaz kvaliteta. Treći primer manipulativnog delovanja Vlade prema univerzitetima vezan je za usvajanje kontroverznog Zakona o studentskom organizo­ vanju u julu 2021. godine. Efekti ovog Zakona ogledaju se u formi­ ranju „jednopartijskih” studentskih

Postoji realna opasnost da se Ministarstvo finansija ogluši o naloge za plaćanje „neposlušnih” fakulteta i univerziteta. Uvođenjem univerziteta u SPIRI sistem je efektivno ukinuta njegova finansijska autonomija. parlamenata koji nominuju 20% delegata u svim organima odluči­ vanja na državnim univerzitetima i fakultetima. Iskustvo iz prvih pet godina važenja ovog modela je da su predstavnici osnivača i studena­ ta imali ključnu ulogu u formiranju organa upravljanja i poslovođenja na visokoškolskim ustanovama.

Time je kompletirana kontrola, s obzirom na to da na imenovanje direktora naučnih instituta ključan uticaj imaju ministar nauke ili mini­ star obrazovanja.

Aktuelne forme neprimerenog uti­ caja političke vlasti na autonomi­ ju univerziteta idu od finansijskih pritisaka, preko otpuštanja i spre­ čavanja napredovanja nastavni­ ka, nezakonitih upada policije na

AUTONOMIJA

fakultete, otimanja studijskih pro­ grama, do medijskog progona čla­ nova akademske zajednice koji kri­ tički misle.

Institucionalni vid odbrane od ova­ kvih mera svodi se na načelo au­ tonomije univerziteta, koje izričito garantuje Ustav u članu 72, a pe­ dantno razrađuje Zakon o viso­ kom obrazovanju u svojim uvod­ nim članovima. Nažalost, politika ima primat nad pravom, a insti­ tucije ne ostvaruju svoju funkciju, tako da izostaju ustavnosudska i upravnosudska zaštita autonomi­ je univerziteta.

Uredba 5/35 – neustavna i nezakonita Studentske blokade univerziteta i fa­ kulteta proizvele su situaciju u kojoj više meseci akademske 2024/25. nije bilo nastave. Uprave univerziteta i fakulteta mahom su dale podršku svojim studentima i nisu pokrenu­ le masovne postupke disciplinskog kažnjavanja. Reakcija vlasti bila je da u martu 2025. godine obustavi isplatu dela ličnog dohotka zaposle­ nih u visokoškolskim ustanovama.

Podzakonskim aktom je regulisano da rad nastavnika obuhvata nasta­ vu i nauku u obimu od po 20 časo­ va nedeljno, pa je Vlada Republike Srbije u tehničkom mandatu (nakon ostavke premijera Vučevića) izmeni­ la relevantnu uredbu tako da odnos nastave i nauke bude 87,5% prema 12,5%, odnosno 35 časova nastave i 5 časova za naučno-istraživački rad, tako da su zaposleni oko tri mese­ ca, sve do prekida blokada u julu 2025. godine, primali osminu plate.

Kuriozitet je da je ova Uredba o nor­ mativima i standardima uslova rada na univerzitetima i fakultetima važi­ la i dugo nakon prestanka blokada i normalizacije nastave – sve do 30.

finansija ogluši o naloge za plaća­ nje „neposlušnih” fakulteta i uni­ verziteta. Ovom merom je efektiv­ no ukinuta finansijska autonomija univerziteta, a dobro je poznato

Bez osnova i obrazloženja, tajnim glasanjem, akademskim ostrakizmom, kao moralno-politički nepodobni, sa Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu su oterana dva kvalitetna naučnika. Njihov greh je bio što su otvoreno i javno podržavali svoje studente u blokadi. jula 2026. godine. Ova uredba je bila eklatantno neustavna i nezakonita, kako iz formalnih, tako i sadržinskih razloga. Ustavni sud do danas nije razmatrao podnetu inicijativu za ocenu ustavnosti i zakonitosti.

da je ona važan aspekt autonomi­ je. Uvođenje univerziteta u SPIRI sistem je takođe osporeno pred Ustavnim sudom, ali nije realno očekivati da se ovo pitanje pravno razreši u razumnom roku.

SPIRI – mehanizam za „neposlušne”

Filozofski fakultet u Nišu: disciplinovanje i pokazna vežba

Na prvi pogled legitimno je pravo državne vlasti da donosi i menja propise koji se odnose na upravlja­ nje finansijama, pa tako i da uklju­ či univerzitete i fakultete u trezorski način poslovanja. Ali takvo postu­ panje nije u skladu sa Ustavom i za­ konom, a nije ni celishodno. Ukinuti su računi univerziteta i fakulteta, tako da su sva sredstva ovih prav­ nih lica, uključujući i sopstvena, prebačena na zajednički račun.

Visokoškolske ustanove moraju da traže i dobiju saglasnost nadležnog ministarstva za korišćenje sredsta­ va, što će proizvesti i već stvara brojne probleme u tekućem poslo­ vanju, a naročito u oblasti među­ narodne saradnje i projekata, gde postoje koncepti pretfinansiranja i sufinansiranja. Poseban problem je političke prirode, jer postoji re­ alna opasnost da se Ministarstvo 30

Vlada Srbije je 6. novembra 2025. godine donela odluku o osnivanju Fakulteta za srpske studije, upr­ kos protivljenju Filozofskog fa­ kulteta Univerziteta u Nišu, koji je neposredno pogođen. Tri depar­ tmana (Istorija, Srpski jezik, Ruski jezik) oduzeti su fakultetu na prav­ no manjkav način, a studenti i pro­ fesori stavljeni su pred svršen čin.

Ovde je reč o Fakultetu koji je bio jedan od najistaknutijih tokom stu­ dentske pobune i mera Vlade se ne može tumačiti drugačije nego kao disciplinovanje i pokazna vežba.

„Greh” kritičkog mišljenja i podrške studenata Iako su desetine profesora i sarad­ nika na svim državnim univerziteti­ ma trpeli različite vidove odmazde

PROGOVORI O PREGOVORIMA

zbog svog kritičkog mišljenja, jav­ nost je najbolje infomisana o sluča­ jevima završetka karijere profeso­ ra Jelene Kleut i Vladimira Mihića.

Bez osnova i obrazloženja, tajnim glasanjem, akademskim ostrakiz­ mom, kao moralno-politički ne­ podobni, sa Filozofskog fakulte­ ta Univerziteta u Novom Sadu su oterana dva kvalitetna naučnika.

Njihov greh je bio što su otvoreno i javno podržavali svoje studente u blokadi. Pravna borba i dalje traje u srpskom pravosuđu, ali nije real­ no da dobiju sudsku pravdu u za­ robljenoj državi.

Ostale zloupotrebe Selektivnom upotrebom inspek­ cijskog nadzora, tajnim praće­ njem i snimanjem, neprekidnom tabloidnom kampanjom blaće­ nja, nesrazmernom upotrebom istražnih radnji i neutemeljenim optužbama (upad 40 istražitelja u zgradu Rektorata Univerziteta u Beogradu), upadima policije u zgrade fakulteta, policijskom bru­ talnošću prema studentima i pro­ fesorima tokom protesta, jezivim grafitima i zapaljivim negativnim

izjavama najviših predstavnika iz­ vršne vlasti, stvoren je ambijent duboke socijalne polarizacije, kao i osećaj ugroženosti i nesigurnosti unutar akademske zajednice.

Pozicija Evropske unije po pitanju stanja u srpskom visokom obrazo­ vanju je difuzna i vrlo diplomatska.

Iako se prepoznaju određeni kvali­ teti, ukazuje se na relativno nizak nivo izdvajanja za oblast obrazo­ vanja (3,2% BDP-a u 2023), što je znatno ispod EU proseka (4,6%).

Postoji kontinuiran problem u procesu osiguranja kvaliteta, a Nacionalno akreditaciono telo RS je od 2020. godine suspendovano iz Evropske asocijacije za obezbe­ đenje kvaliteta u visokom obrazo­ vanju (ENQA), pri čemu zahtev za ponovni prijem u članstvo još nije podnet. U periodičnim izveštajima o napredovanju tokom poslednjih pet godina primetan je negativan trend, uz konstataciju potpunog izostanka napretka u poslednjem izveštaju (2025). Evropska komisija sada neposredno govori o „eroziji akademskih sloboda” i „narušava­ nju institucionalne autonomije” u Srbiji.

31

Univerziteti širom sveta su ugrože­ ni. Napadnut je sam model viso­ kog obrazovanja, njegova sadrži­ na i forma. Akademske slobode se smanjuju, finansiranje i istraživanje su suženi i prati ih političko uslov­ ljavanje, naročito u oblastima ljud­ skih prava i zaštite životne sredi­ ne. Kada je autonomija univerziteta ugrožena, često dolazi do pada akademskih standarda, smanje­ nja naučne produkcije, slabljenja međunarodne saradnje i gubitka poverenja unutar akademske za­ jednice i šire javnosti. Politički mo­ tivisane intervencije mogu narušiti integritet upravljanja univerzitetom i na kraju štetiti institucionalnom napretku i demokratiji. Visoko ob­ razovanje u Srbiji je pod višegodiš­ njim kontinuiranim napadom koji sprovodi, paradoksalno, osnivač državnih univerziteta. U odbranu univerziteta stali su njegovi činio­ ci, ali raste i podrška domaćeg i stranog javnog mnjenja. Navedeni problemi mogu biti prevaziđeni samo nakon rešenja šire društve­ no-političke krize koja opterećuje državu. U međuvremenu, ključna je solidarnost.

LIČNI STAV

Beogradska otvorena škola Bulevar oslobođenja 177 11000 Beograd, Srbija +381 60 3061 342 eupregovori@bos.rs eupregovori.bos.rs facebook.com/bos.rs @eupregovori.bos

32

PROGOVORI O PREGOVORIMA

34