Progovori o pregovorima 134. - Lična karta non-pejpera

Prijavi se na Bilten

Ova publikacija je nastala u okviru projekta „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji – Europe ASAP″ koji Beogradska otvorena škola realizuje uz podršku Švedske. Stavovi i mišljenja autora i autorki izneti u ovoj publikaciji ne predstavljaju nužno i mišljenje Beogradske otvorene škole i donatora.

SADRŽAJ REČ UREDNIKA UTISAK.......................................................................................................................4 DIPLOMATIJA Lična karta non-pejpera o proširenju EU ODAKLE I KOJI VETROVI DUVAJU.........................................................................6 INTERVJU dr Slobodan Zečević, direktor Instituta za evropske studije GRAĐANI SU OBESHRABRENI, ALI ŽELE ČLANSTVO U UNIJI......................... 10 REFORMSKA AGENDA Plan rasta i Srbija NA RUBU ZNAČAJNIH I NEPOVRATNIH GUBITAKA........................................16 POTRAŽIVANJE Lična karta: Plan rasta za Zapadni Balkan ŠTA ĆE BITI S NEISKORIŠĆENIM NOVCEM? ....................................................20 POGLAVLJE 23 Izveštaj Evropske komisije o vladavini prava o Srbiji Korak napred, nazad tri ...........................................................................................24

I M PR E S U M Progovori o pregovorima, broj 134, jul 2026. godine Izdavač: Beogradska otvorena škola (BOŠ) Bulevar oslobođenja 177, 11000 Beograd, Srbija Urednici: Branislav Cvetković, Milan Hiber Urednica i saradnica: Jelena Jorgačević Autori: Milan Hiber, Strahinja Subotić, Sofija Popović, Boris Kaličanin Lektura i korektura: Marijana Milošević Dizajn i prelom: Damir Matić Ilustracije: Dana Tasovac Fotografija sa naslovne stranice: Beogradska otvorena škola

REČ UREDNIKA

UTISAK

K

ad nema Utiska, pitaćemo vas mi – kakav je vaš utisak?

Nazirete li kraj leta, te dominira utisak da niste stigli da se odmorite, da vam deca polaze u školu i da ste od Prvog maja do Ilindana samo radili? Ili vlada utisak izbornog nestrpljenja kojem ste podredili svaki svoj plan za more, ekskurziju, posetu prijateljima u susednom gradu ili plan za vikend tokom kojeg ćete dignuti sve četiri uvis?

Gađaju li vas dešavanja na međunarodnoj sceni ili ne možete da se otmete nacionalnim utiscima?

Možda smatrate da su ta dešavanja daleko od vas i da vas ne dotiču? Bole li novci koju su namenjeni vama, a vaša administracija (imenica koja savršeno opisuje svaku vlas’) ih nije potražila, niti

je ostvarila minimum na osnovu čega bi ih potražili?

Možda jedini utisak sa međunarodne scene imate zahvaljujući Svetskom prvenstvu u fudbalu?

Kakvi su utisci sa prvenstva, kakvo je suđenje, znaju li se procedure, je l’ vrhunski administrator hteo da digne trofej sa Rodrijem ili je to samo utisak urednika?

Ili vas i ovde gađa što vaš nacionalni tim nije otišao na to prvenstvo, te su od manjih reprezentacija slavu pokupile Kurasao ili Zelenortska ostrva? Možda tim utiskom dominira činjenica da je nekadašnji predsednik vašeg fudbalskog saveza hteo da naudi (eufemizam, prim. ur.) najboljem fudbaleru kojeg je vaša reprezentacija ikada imala?

Kad smo na nacionalnom nivou, da li na Vas ostavljaju bilo kakve utiske

4

dešavanja iz Skupštine - Ivičino pu-štanje zvučnog topa, moderacija Ane Brnabić ili, ne daj Bože, hrkanje ministra obrazovanja? Da li ste čuli uopšte za ova „dešavanja“ - ili ste stekli utisak da ne govorimo istinu?

Niste nas pitali, ali naš utisak je da se blago vrtimo u krug, iščekujući da će krivina prestati i da ćemo iz tog kruga izleteti pravo na kolosek koji će biti drugačiji u svakom smislu. Ali isto tako utiska smo da je važno popisati i baviti se dešavanjima u i van tog kruga u kojem se vrtimo jer ćemo na taj način moći da donesemo odluke koje budemo morali donositi kada iz kruga budemo izlazili. Saglasni?

Branislav Cvetković

PROGOVORI O PREGOVORIMA

INTERVJU

PRO B L E M KO SOVA N IJ E U U S TAV N O M D IZ A J N U, V EĆ P O LITIČ KO J S R E D IN I KO J A G A O K RUŽU J E

5

DIPLOMATIJA

LIČNA KARTA NON-PEJPERA O PROŠIRENJU EU

ODAKLE I KOJI VETROVI DUVAJU

Tokom poslednjih nekoliko meseci nekoliko non-pejpera o potencijalnom proširenju kružilo je Evropom. Šta su uopšte ti dokumenti? Kakav je njihov značaj i težina?

Koje pamtimo? Koje su korisne strane non-pejpera? Zašto je ovakva vrsta dokumenta, ipak, prijemčiva za manipulacije? Koji je non-pejper predstavljen u Tivtu? Kakve su bile reakcije i šta se njime tačno predlaže?

Piše: Milan Hiber, urednik portala Progovori o pregovorima

Milan Hiber, izvor: privatna arhiva

6

PROGOVORI O PREGOVORIMA

Z

a početak, non-pejperi (engl.

Non-Paper) su forma neformalnih diplomatskih dokumenata, naročito popularni u Evropskoj uniji. Njihova neformalnost je i njihova glavna prednost – kako ne odražavaju zvanične stavove država ili institucija, predstavljaju idealan prostor za testiranje novih ideja i pokretanje rasprava, bez ika­ kvih pravnih obaveza.

Zvanični predlozi su pravno obavezujući, njihovo povlačenje je značajno teže, a reakcije na njih mogu dovesti do diplomatskih poremećaja.

Zbog ovih rizika, non-pejperi su postali omiljeno sredstvo velikog broja država i međunarodnih organizacija. Najčešće su upućeni drugim državama ili institucijama, mada praksa pokazuje da nije retko da procure u javnost.

Njihovi i naši predlozi Verovatno najznačajniji non-pejper iz bliske prošlosti jeste francuski non-pejper iz 2019. godine, koji se zalagao za reformu procesa proširenja Evropske unije. Nastao u kontekstu neslaganja država članica o budućnosti proširenja, non-pejper se u tom trenutku pretežno odnosio na Severnu Makedoniju i Albaniju.

Uprkos prvobitnom protivljenju određenih država članica, te i optužbama da je on samo način da Francuska praktično umrtvi proširenje Unije, ovaj dokument je prouzrokovao značajne promene, pa kao posledicu imamo aktuelni sistem pregovora zasnovan na Klasterima, a ne samo Poglavljima, kao ranije.

U javnosti je bio poznat i primer tzv.

balkanskih non-pejpera iz 2021. godine, za koji se govorilo da možda dolazi iz Slovenije, mada izvor nikada nije potvrđen. Ovaj non-pejper je predlagao „mirno raspuštanje” Bosne i Hercegovine, veliki deo ove države pripojio bi se Srbiji i Hrvatskoj i ostavio manju, nezavisnu bošnjačku državu. Kontroverzni

Bez zvaničnog potpisa, bez države, institucije, ili barem imena koji stoje iza non-pejpera, može biti vrlo teško utvrditi autentičnost dokumenta.

Ova osobina non-pejpere čini pogodnim za manipulacije u javnosti. dokument izazvao je burne reakcije na Balkanu, kako šire javnosti, tako i državnih zvaničnika. Jednako kontroverzan je bio i navodni francusko-nemački non-pejper o priznavanju Kosova* pod okriljem Evropske unije. Objavljen je prvobitno u listu Koha Ditore, nemački, francuski i briselski zvaničnici su ga potom negirali, ali je ipak usledila negativna reakcija zvaničnog Beograda.

Za proces evropske integracije Srbije značajan je i non-pejper iz 2024. koji je izradila Evropska komisija (EK). Ovaj dokument predstavlja poslednji u nizu non-pejpera koje je EK dostavljala Srbiji od 2017. godine, i koji su imali značajan uticaj na proces pregovora Srbije sa Evropskom unijom. Non-pejper iz 2024. je potvrdio da je za pregovore Srbije sa Evropskom unijom ključno pitanje vladavine prava i da bez napretka u ovoj sferi neće biti zatvaranja bilo kojeg drugog poglavlja.

7

I Srbija je sama koristila ovaj instrument. Krajem 2024. godine, na primer, zvaničnici Srbije dostavili su državama članicama Evropske unije non-pejper o otvaranju Klastera 3.

Ovde su izlistani ključni koraci neophodni za ovakav napredak u pregovorima, uključujući izbor novog saveta REM-a, usvajanje preporuka ODIHR-a, kao i usklađivanje s viznom politikom EU, mada je većina ovih koraka do danas ostala neispunjena.

Dve strane medalje Ovi dokumenti, kao i dva nova non-pejpera iz Evropske unije, u potpunosti se razlikuju po suštini, temi, preporukama, pa i značaju.

Međutim, osnovna forma im je sli­ čna – predstavljaju određene ideje, predloge, a kako bi se ispitala njihova prihvatljivost i izvodljivost, te procenila reakcija drugih država i šire javnosti u slučaju da postanu zvanične politike.

Navedeni primeri ukazuju na značaj ovakvog instrumenta za države kandidate nalik Srbiji. Non-pejperi pružaju uvid u razmišljanja donosilaca odluka najbitnijih država članica i institucija Evropske unije, pre nego što se ona odraze na zvanične politike, te i pregovore o članstvu. To predstavlja priliku kandidatima da revidiraju svoje politike, da se prilagode promenama u međunarodnom kontekstu, ali i da na vreme ulože primedbe na takve promene.

S druge strane, navedeni francusko-nemački i slovenački primeri ukazuju i na glavnu manu ovog

DIPLOMATIJA

diplomatskog instrumenta. Bez zvaničnog potpisa, bez države, institucije, ili barem imena koji stoje iza non-pejpera, može biti vrlo teško utvrditi autentičnost dokumenta.

Ova osobina non-pejpere čini pogodnim za manipulacije u javnosti.

Kao što non-pejperi mogu služiti da se ispita stav javnosti o nekoj ideji, nije nemoguće da se iskoriste i kako bi neka ideja postala omražena pre nego što dobije priliku da postane zvaničan predlog.

Tivatski non-pejper i reakcije Na Samitu EU − Zapadni Balkan, održanom 5. juna u Tivtu, predstavljen je novi, francusko-nema­čki non-pejper (LINK KOSTIĆ). Njime se predlaže da se pristupanje novih članica održava fazno, korak po korak. Neuspeh dosadašnjeg modela iziskuje promene, a ove države članice vide mogućnost u pojednostavljenju procesa integracije.

Predloženi fazni pristup ne treba da bude zamena za punopravno članstvo, već sistem koji ga olakšava i ubrzava, navodi se u dokumentu.

Kandidatima bi bio omogućen uvid u rad institucija Evropske unije, kao i ojačan pristup tržištu, bez opasnosti koje bi pravo veta novih punopravnih članica s neučvršćenim demokratskim institucijama pružalo radu Unije. Ministri i šefovi država mogli bi da prisustvuju delovima zasedanja Saveta Evropske unije i Evropskog saveta, kao posmatrači bez prava glasa. Dalje, kandidati bi imali i više prilika da učestvuju u programima Evropske unije, kao što su Kreativna Evropa, Erazmus+ i drugi.

Predlog nije toliko drugačiji od ideje

faznog pristupanja koju predlaže Centar za evropske politike u Srbiji, a ni od predloga koji su Aleksandar Vučić i Edi Rama objavili ranije ove godine.

Drugi non-pejper, pušten u promet ubrzo nakon prethodnog, dolazi od pet država članica Evropske unije, uključujući i Nemačku i Francusku.

Nadovezujući se na predlog o postepenim fazama članstva iz prethodnog dokumenta, ovaj non-pejper priča o ograničenjima koje bi ove „delimične članice” imale usled ovakve integracije. Navodi se mogućnost „privremenih, prelaznih ograničenja prava glasa za nove

Prednosti i zamke Lako je uvideti potencijalne prednosti ovakvog pristupa. Unija bi bila bliže zaokruživanju evropskog projekta, Zapadni Balkan bi dobio barem ekonomske benefite, a sam proces integracije novi zamah usled opipljivih rezultata. Potencijalne mane su, doduše, skrivenije. Mada predlog eksplicitno navodi da ove faze neće predstavljati zamenu za članstvo, to nam samo govori o perspektivi članica Evropske unije. Nije teško zamisliti da određeni političari desno populističke, hibridnorežimske naravi odluče da im i nije loše da glume evroentuzijaste dok ne

Nije teško zamisliti da određeni političari desno populističke, hibridnorežimske naravi odluče da im i nije loše da glume evroentuzijaste dok ne dobiju taj blago privilegovani položaj delimične integracije, bez realne volje da sprovedu reforme neophodne za punopravno članstvo. države članice”, s fokusom na odluke koje zahtevaju jednoglasnost svih članica. Jedan od najbitnijih elemenata ovog dokumenta jeste i klauzula o zabrani nazadovanja, koja navodi da bi kršenje i odstupanje od vrednosti Evropske unije bilo sankcionisano.

Ovi predlozi dolaze u kontekstu geopolitičke nestabilnosti i potrebe Evropske unije da se „zaokruži”, ali i potrebe da donošenje odluka koje takva nestabilnost iziskuje bude brzo i efikasno. Reakcije ostalih država članica su u najmanju ruku podeljene. Sedam članica se protive ovom predlogu, smatrajući da bi stvorio „članice drugog reda”, te obeshrabrio države kandidate.

8

dobiju taj blago privilegovani položaj delimične integracije, bez realne volje da sprovedu reforme neophodne za punopravno članstvo. Predlog drugog dokumenta kažnjava nazadovanje, ali teško je sankcionisati stagnaciju.

Non-pejperi, dakle, služe kao lakmus papiri za geopolitičke i druge ideje. Sledeći put kada se ovakav dokument pojavi u medijima, nemojte se čuditi ako se njegova sadržina čini kontraverznom i provokativnom. Velike su šanse da se njen sadržaj, barem u takvoj formi, neće primeniti. Shvatite ih, međutim, kao nagoveštaj potencijalnih promena u vetru političkih stavova aktera koji ih plasiraju.

PROGOVORI O PREGOVORIMA

9

INTE RVJU

GRAĐANI SU OBESHRABRENI, ALI ŽELE ČLANSTVO U UNIJI Diplomatska ofanziva Srbije služila je da se u Briselu prikaže da Srbija usvaja zakonodavstvo Evropske unije i ispravlja određene greške koje su se javile u oblasti pravosuđa. Dakle, imajući to u vidu Srbija bi trebalo da otvara nove klastere i prima sredstva iz Plana za rast za Zapadni Balkan. Međutim, domet te diplomatske ofanzive bio je ograničen, Vlada Srbije nije uspela da ubedi sve države članice u njenu proevropsku politiku.

Intervju priredili: Branislav Cvetković i Milan Hiber

Slobodan Zečević́, izvor: Institut za evropske studije

10

PROGOVORI O PREGOVORIMA

Z

a analiziranje društveno– političkih prilika povoda je nikad više. Međutim, količina povoda, učestalost dešavanja i insistiranje na važnosti svakog događaja pravi kakofoniju u javnom prostoru, te otežava postavljanje vremenskog okvira za analiziranje. Diplomatska ofanziva Srbije u Briselu, reči evropskih zvaničnika, unutrašnja previranja u članicama Evropske unije i društvena kriza u Srbiji su samo neki od povoda da pokušamo da dobijemo stručan odgovor na pitanje – šta se događa – te je naš poziv upomoć prihvatio dr Slobodan Zečević, direktor Instituta za evropske studije i podelio sa nama svoj uvid u nacionalne, regionalne i evropske aktuelnosti.

POP: Prema rečima predsednika Evropskog saveta Antoniјa Košte, a koje su se čule tokom sastanka Koalicije voljnih za unapređenje podrške Ukrajini (13. jul), Ukrajina, Moldavija i Zapadni Balkan su u kontekstu proširenja Unije najvažnije geopolitičke investicije. Da li to znači da postoje realne šanse da Srbije postane članica EU? I šta bi moralo da se desi da ona tu šansu iskoristi?

Slobodan Zečević: Postoji politička volja u Uniji za proširenjem.

Iza toga stoje geostrateški razlozi, odnosno opasnost od ruskog uticaja na evropskom tlu. Srbija bi tu šansu mogla da iskoristi pod uslovom da ispuni zahteve u pogledu poštovanja demokratskih vrednosti, nezavisnosti pravosuđa i

slobode medija. Veliki naredni ispit za Srbiju biće parlamentarni izbori koji treba da se održe ove jeseni. Ukoliko oni budu slobodni i svi akteri priznaju njihove rezultate, to će biti argument za napredak na evropskom putu.

POP: Dok zvaničnici Evropske unije zbore o geostrateškom zatvaranju Evrope i novom proširenju, istovremeno vidimo i nove non-pejpere najmoćnijih država članica. Šta znače ti non-pejperi i kako utiču na proces pristupanja Srbije i drugih kandidata Evropskoj uniji?

Slobodan Zečević: Non-pejperi uglavnom služe da prevaziđu blokadu u prijemu novih članica.

Problem je u tome što nije reformisan ustavni poredak Evropske

Veliki naredni ispit za Srbiju biće parlamentarni izbori koji treba da se održe ove jeseni.

Ukoliko oni budu slobodni i svi akteri priznaju njihove rezultate, to će biti argument za napredak na evropskom putu. unije i jedan deo važnih odluka (spoljna politika, poreska politika) se donosi i dalje jednoglasno. Ovo opet znači da bi svaka novoprimljena članica raspolagala vetom, čime bi donošenje odluka u Uniji bilo još više otežano.

Stoga se predlaže da se kandidat u potpunosti ekonomski integriše u Uniju i da dobije pravo učešća u njenim institucijama, ali bez prava glasa, odnosno prava veta.

11

POP: Pozivi, ohrabrenja i podsticaji dolaze iz Evropske komisije i Evropskog saveta, dok Evropski parlament usvaja izveštaj u kojem su izlistane prepreke nastavku procesa pristupanja. Zašto postoji ovakva razlika u stavovima o Srbiji kao kandidatu između različitih institucija EU? Slobodan Zečević: Evropski parlament najviše uzima u obzir stanje demokratije u Srbiji, odnosno razmatra pritužbe opozicionih stranaka i studenata. Stav Evropskog parlamenta je da država koja ima problem s funkcionisanjem demokratskog sistema ne može da bude članica Unije. Evropska komisija na čelu sa njenom predsednicom Fon der Lajen uzima u obzir dobre ekonomske rezultate Srbije i veruje da će postepenom integracijom u Uniju Srbija prevaziđi unutrašnje političke probleme.

POP: Prethodno pomenuti izveštaj Evropskog parlamenta praćen je diplomatskom ofanzivom Srbije u Briselu. Koji je bio njen cilj, a kakvi su rezultati?

Slobodan Zečević: Diplomatska ofanziva Srbije služila je da se u Briselu prikaže da Srbija usvaja zakonodavstvo Evropske unije i ispravlja određene greške koje su se javile u oblasti pravosuđa.

Dakle, imajući to u vidu Srbija bi trebalo da otvara nove klastere i prima sredstva iz Plana za rast za Zapadni Balkan. Međutim, domet te diplomatske ofanzive

INTE RVJU

bio je ograničen, Vlada Srbije nije uspela da ubedi sve države članice u njenu proevropsku politiku.

Pojedine države članice su ostale pri stavu da Srbija ima problema u oblasti vladavine prava i funkcionisanja demokratskog političkog sistema, kao i previše prisne veze s Rusijom.

Građani Srbije ne žele da budu izopšteni od Evrope, ali istovremeno ne želi ni da budu nacionalno poniženi prilikom ulaska u Evropsku uniju.

POP: Na Međuvladinoj konferenciji o pristupanju, održanoj 14. jula u Briselu, četiri zemlje kandidata su i zvanično ostvarile neke napretke, konkretno: Crna Gora, Ukrajina, Albanija i Moldavija.

Srbija već nekoliko godina ima postignute kriterijume za otvaranje Klastera 3, međutim Klaster 3 ostaje zatvoren. Problem je vladavina prava. Šta bi Srbija mogla da nauči od drugih zemalja kandidata ne bi li pokrenula proces pristupanja iz mrtve tačke?

Slobodan Zečević: Srbija bi mogla da vidi da je potpuna usklađenost sa spoljnom politikom Unije velika prednost u napretku ka članstvu, ali Srbija ima problem oko statusa Kosova i zaštite svog suvereniteta.

Položaj Srbije u tom pogledu je vrlo specifičan.

POP: Čekaju li se povoljnije međunarodne okolnosti, ako su one uopšte moguće? I dodatno, očekujemo izbore u Nemačkoj i Francuskoj, na kojima je moguć dolazak na vlast desnih, evroskeptičnijih partija. Kako bi takva promena međunarodnih okolnosti uticala na proces pristupanja Srbije?

Slobodan Zečević: Što se tiče dolaska Nacionalnog okupljanja na vlast u Francuskoj, ono je moguće u narednoj godini. Njena liderka Marin le Pen i njen otac Žan-Mari le Pen su imali blagonaklon stav prema Srbiji kao francuskoj tradicionalnoj saveznici. Ne mislim da će zbog nemačkog izbornog sistema biti lako AFD-u da dođe na vlast.

12

Marin le Pen pre svega želi unutrašnje promene u Uniji, tj. slabljenje ovlašćenja Evropske komisije.

POP: Plašite li se da odsustvo bilo kakvog napretka Srbije u procesu pristupanja Uniji s nedavne Međuvladine konferencije može dodatno da obeshrabri Srbiju, te još umanji ionako dobrano potrošeni evroentuzijazam njenih građana? Šta mogu biti posledice takvog raspoloženja i da li je odgovornost samo na Srbiji?

Slobodan Zečević: Mislim da su naši građani već dovoljno obeshrabreni, ali su istovremeno svesni da žive u Evropi i da bi članstvo u Uniji njima i njihovim porodicama donelo ekonomske benefite i olakšalo život. Građani Srbije ne žele da budu izopšteni od Evrope, ali istovremeno ne želi ni da budu nacionalno poniženi prilikom ulaska u Evropsku uniju.

PROGOVORI O PREGOVORIMA

13

NE PROPUSTITE

AUTORKA: NATAŠA STOJANOVIĆ

„ROAM LIKE AT HOME“ MOŽEMO LI USKORO OČEKIVATI? Samit EU – Zapadni Balkan bio je u fokusu javnosti zbog prisustva najviših evropskih i regionalnih zvaničnika, ali je jedna odluka doneta gotovo istovremeno ostala nezapažena. Savet Evropske unije je 4. juna 2026. godine odobrio otvaranje pregovora sa državama Zapadnog Balkana o njihovom uključivanju u režim „Roam Like at Home“.

AUTOR: MILOŠ PAVKOVIĆ

DA LI JE PRED EU TEKTONSKA INSTITUCIONALNA PROMENA U DOMENU SPOLJNE POLITIKE – EVROPSKA SLUŽBA ZA SPOLJNE POSLOVE U FOKUSU Evropska služba za spoljne poslove (eng. EEAS) je ključna institucija Evropske unije (EU) uspostavljena Ugovorom iz Lisabona (2007/2009) primarno zadužena za formulaciju i sprovođenje Zajedničke spoljne i bezbednosne politike (ZSBP), održavanje diplomatskih odnosa, i promovisanje vrednosti EU globalno.

AUTORKA: SARA MIJAČIĆ

EVROPSKI PARLAMENT O SRBIJI: REZOLUCIJA BEZ PRAVNE SNAGE, ALI SA SVE MANJE RAZUMEVANJA Evropski parlament je 8. jula usvojio novu Godišnju rezoluciju o napretku Srbije u procesu pristupanja Evropskoj uniji, ocenjujući da zemlja i dalje beleži ograničen napredak u oblastima vladavine prava, borbe protiv korupcije, nezavisnosti pravosuđa i slobode medija, dok istovremeno sve otvorenije dovodi u pitanje njenu spoljnopolitičku orijentaciju.

14

PROGOVORI O PREGOVORIMA

AUTORKA: MILA KRSTAJIĆ

„ŠALJITE IH KUĆAMA!” - NOVE REFORME EVROPSKOG PARLAMENTA U VEZI S MIGRACIJAMA

Brojni uzvici Send them back! mogli su se skoro čuti u Evropskom parlamentu (EP), organu Evropske unije koji se smatra oličenjem evropskog javnog mnjenja i demokratije. O čemu se tu radilo? Evropski parlament je 17. juna usvojio Uredbu o povratku, koja predstavlja ozbiljnu reformu migracione politike Unije i podrazumeva deportaciju migranata bez prava na povratak, kao i vrlo kontroverzno uspostavljanje centara za zadržavanje migranata van teritorije EU.

AUTOR: ALEKSA JADŽIĆ

KO KONTROLIŠE PODATKE GRAĐANA? Kada danas roditelj u Srbiji prijavi novorođenče preko sistema eBeba, zakaže pregled kod lekara putem elektronskog zdravstvenog sistema ili podnese zahtev za subvenciju bez odlaska na šalter, digitalna država pokazuje svoje najvidljivije lice.

Poslovi za koje su nekada bili potrebni dani i fascikle pune dokumenata sada se završavaju sa nekoliko klikova.

AUTOR: PAVLE NEDIĆ

TUKIDID NA MUNDIJALU: POLITIČKA LOGIKA TRAMPOVE INTERVENCIJE

Ona čuvena Tukididova ocena iz Peloponeskog rata da JJaki čine ono što mogu, a slabi trpe ono što moraju obično nam pada na pamet kada govorimo o oblastima politike, bezbednosti ili čak ekonomije. Nedavni događaj sa Svetskog prvenstva u fudbalu nas je podsetio da se ova fraza ponekad može i te kako prikladno primeniti i na sportski kontekst.

15

RE FORMSK A AGE NDA

PLAN RASTA I SRBIJA

NA RUBU ZNAČAJNIH I NEPOVRATNIH GUBITAKA Dok Crna Gora i Albanija sprovode oko 80% svojih reformskih obaveza, a Severna Makedonija polovinu, Srbija se nalazi na svega 35% – iza nje su jedino Bosna i Hercegovina i Kosovo. Zatim, od ukupno 98 koraka predviđenih do kraja 2027. godine, Srbija se obavezala na 37 reformskih koraka za period od drugog semestra 2024. do drugog semestra 2025. Ispunila ih je 13. To znači da čak i u slučaju pozitivne ocene preduslova, Beograd ne bi mogao da računa na automatsko oslobađanje značajnog dela zamrznutih sredstava za dati period.

Piše: Strahinja Subotić, programski menadžer i viši istraživač, Centar za evropske politike (CEP)

Strahinja Subotić, izvor: privatna arhiva

16

PROGOVORI O PREGOVORIMA

P

oslednjih dana i nedelja čulo se sijaset komentara, procena i analiza o sudbini famoznog Klastera 3 (konkurentnost i inkluzivni rast). Razumljivo je to, posebno ako se uzme u obzir da je taj Klaster postao paradigma srpskog puta ka EU. Tehnički, reč je o još uvek tri neotvorena pregovaračka poglavlja; politički, o tome da li je Brisel spreman da dâ zeleno svetlo na trenutno ponašanje Beograda. U takvom kontekstu, pitanje Plana rasta palo je u drugi plan. Međutim – koliko Srbija zaista može da izgubi?

Trka s rokovima Kada je Evropska komisija novembra 2023. godine predstavila novi Plan rasta za Zapadni Balkan, njime je najavljen istorijski zaokret u odnosu Unije prema regionu. Jedan od njegovih ključnih segmenata jeste i Instrument za reforme i rast za Zapadni Balkan iz maja 2024. godine koji uvodi, umesto dotadašnje logike pretpristupnih fondova, princip „finansiranja zasnovanog na rezultatima”, po kojem se svaki evro isplaćuje tek nakon što se prethodno dogovoreni reformski koraci zaista i sprovedu.

Srbija je, usvajanjem Reformske agende oktobra 2024. godine, ispunila prvi korak kako bi dobila pristup svojoj koverti u iznosu od 1,58 milijardi evra (od ukupnog raspoloživog iznosa od 5,6 milijardi evra bespovratnih sredstava i kredita za ceo region).1 Istovremeno, taj iznos je uslovljen ispunjavanjem 98 1 Iznos od 5,6 milijardi evra je ono što je korisnicima stvarno na raspolaganju, pošto su iz ukupnih šest milijardi izuzeti administrativni i tehnički troškovi i oko 360 miliona rezervisanih kao osiguranje za slučaj nevraćanja zajmova.

konkretnih, merljivih i unapred definisanih reformskih koraka u jasno utvrđenim rokovima.

Da bismo shvatili koji je oportunitetni trošak za Srbiju bio do januara 2026. godine – kada je Komisija prvi i poslednji put dala zeleno svetlo za puštanje fondova kao odgovor na ispunjavanje i preduslova i određenih reformskih koraka – treba uzeti u obzir koliki je iznos bio na raspolaganju za taj period.

Ako se predfinansiranje oduzme od ukupnog i unapred definisanog iznosa po semestrima,2 dolazimo do toga da je u drugom semestru 2024. godine za Srbiju bilo izdvojeno 104,1 milion evra, u prvom semestru 2025. godine 151,5 miliona evra i u drugom semestru

predviđenih fondova za dati period ostalo nepovučeno, odnosno da postoji ozbiljan oportunitetni trošak od 445,4 miliona evra.

Šta je na kocki ovog leta Sada su sve oči uprte u Evropsku komisiju, jer se čeka njena procena o tome da li su ispunjeni demokratski „preduslovi”.3 Ona je već poslala jasnu poruku da је Srbija u ozbiljnom problemu time što su Crnoj Gori, Albaniji i Severnoj Makedoniji još u maju 2026. odobrena nova sredstva, dok su njoj poslednji put sredstva dodeljena januara ove godine. Situacija se suštinski pogoršala usvajanjem tzv. Mrdićevih zakona, kojima su dovedeni u pitanje demokratski „preduslovi” za

Da je Beograd uradio sve na šta se prvobitno i obavezao u datim rokovima, sada bi na raspolaganju imao iznos od 501,9 miliona evra. Umesto toga, Komisija odgovara pozitivno samo na prvi zahtev Srbije, utvrdivši da je ispunjeno tek tri od sedam koraka, čime je oslobođeno svega 56,5 miliona evra neto.

2025. godine 246,3 miliona evra.

Ovo nam ukazuje na sledeće: da je Beograd uradio sve na šta se prvobitno i obavezao u datim rokovima, sada bi na raspolaganju imao iznos od 501,9 miliona evra.

Umesto toga, Komisija odgovara pozitivno samo na prvi zahtev Srbije, utvrdivši da je ispunjeno tek tri od sedam koraka, čime je oslobođeno svega 56,5 miliona evra neto (nakon odbitka predfinansiranja). To ukazuje da je čak 89% 2 U leto 2025. godine Srbija dobija predfinansiranje od 111 miliona evra koje se i očekivalo kao početni podsticaj za ostatak reformi. Taj iznos je deo ukupnog iznosa za Srbiju koji u ostatku teksta proporcionalno oduzimamo da bismo dobili neto iznose.

17

povlačenje fondova, što je i razlog zašto nije do sada bilo odgovora na drugi, treći i četvrti zahtev Srbije za oslobađanje sredstava. Iako je u međuvremenu Komisija ocenila da je došlo do određenog napretka – kada je u pitanju anuliranje štete u pogledu reforme pravosuđa, ali 3 Tabela rezultata (engl. Scoreboard) u okviru Instrumenta pokazuje da je Srbija ispunila 8% reformskih koraka iz svoje Reformske agende za period do decembra 2025. godine. Taj procenat ne biva ažuriran iako je Srbija u međuvremenu određene korake i ispunila, jer su bili dovedeni u pitanje preduslovi. Član 5 Instrumenta ističe da, pored dijaloga o normalizaciji između Beograda i Prištine, preduslovi podrazumevaju da korisnici sredstava podržavaju i poštuju delotvorne demokratske mehanizme, uključujući višestranački parlamentarni sistem, slobodne i poštene izbore, pluralističke medije, nezavisno pravosuđe i vladavinu prava, i garantuju poštovanje svih obaveza u oblasti ljudskih prava, uključujući prava pripadnika manjina.

RE FORMSK A AGE NDA

i pravljenje određenih formalnih iskoraka u pogledu Regulatornog tela za medije (Saveta REM-a) i izbornog pravnog okvira – još uvek se čeka na njenu zvaničnu ocenu kojom bi se stekao jasan uvid u to kako ova institucija ocenjuje „stanje na terenu” iz prizme Instrumenta. Dok do toga ne dođe, fondovi ostaju de facto zamrznuti.

Ipak, razložno je pretpostaviti da se iza iznenadno pojačane podr­š ke otvaranju Klastera 3 od strane Komisije krije njena spremnost da uskoro i zvanično potvrdi da su „preduslovi” ponovno ispunjeni, te ostaje da se razmotri na koje iznose Srbija može računati u tom slučaju.

Zapravo, ukrštanjem broja planiranih reformskih koraka po semestrima iz Reformske agende sa procentom njihove ispunjenosti od strane Srbije – koji je nedavno otkrio direktor Direktorata za proširenje Hert Jan Koupman – moguće je izvući zaključak o tome šta predstoji. Dok Crna Gora i Albanija sprovode oko 80% svojih reformskih obaveza, a Severna Makedonija polovinu, Srbija se nalazi na svega 35% – iza nje su jedino Bosna i Hercegovina i Kosovo, koji su blokirani unutrašnjim političkim krizama. Kada su konkretni koraci u pitanju, od ukupno 98 koraka predviđenih do kraja 2027. godine, Srbija se obavezala na sedam za drugi semestar 2024. godine, 10 za prvi semestar i 20

za drugi semestar 2025. godine.4 Ako se Koupmanova ocena ukrsti sa ukupnim brojem od 37 koraka u datom periodu, može se izvući zaključak da je Srbija ispunila 13 reformskih koraka – barem sa stanovišta Komisije.5

Srbija je dosad iskoristila tek 8% od tog potencijalno raspoloživog iznosa. Rizik da se taj procenat neće značajnije uvećati ogleda se i u činjenici da Srbija do januara 2026. godine nije ispunila u roku čak 65% predviđenih reformskih koraka, zbog čega je teško očekivati da će njen učinak u prvoj polovini ove godine biti dramatično bolji.

To znači da čak i u slučaju pozitivne ocene preduslova, Beograd ne bi mogao da računa na automatsko oslobađanje značajnog dela zamrznutih sredstava za dati period.

Oportunitetni trošak se značajno uvećava ako se uzme u obzir da će se u narednom periodu razmatrati i ispunjenost reformskih koraka planiranih za prvi semestar 2026. godine. Njih je ukupno deset. Ako se na prethodno pomenuti iznos od 501,9 miliona evra za 4 Iako je predviđeno deset koraka za prvi semestar 2026. godine, malo je verovatno da je Koupman mislio i na taj semestar, jer je tek nedavno došlo do isteka roka za implementaciju, što znači da će tek u narednom periodu Komisija oceniti ispunjenost.

5 To je četiri koraka više nego što je civilno društvo utvrdilo u svom prvom nezavisnom monitoring izveštaju. Razlika ne govori nužno o popustljivosti Komisije, već o tome da ona ima uvid u dokumentaciju koju državne institucije civilnom društvu nisu učinile dostupnom, kao i o strožem kriterijumu radne grupe, po kojem korak mora biti ne samo sproveden nego i javno proverljiv.

18

prva tri semestra (jul 2024 – decembar 2025.) doda 183,1 milion evra za prvi semestar ove godine (do kojeg smo takođe došli oduzimajući deo iznosa za predfinansiranje), to znači da je u igri 685 miliona evra. Sa svega 56,5 miliona evra povučenih, Srbija je do sada iskoristila tek 8% od tog potencijalno raspoloživog iznosa. Rizik da se taj procenat neće značajnije uvećati ogleda se i u činjenici da Srbija do januara 2026. godine nije ispunila u roku čak 65% predviđenih reformskih koraka, zbog čega je teško očekivati da će njen učinak u prvoj polovini ove godine biti značajno bolji. Bez jasne političke prioritizacije pravovremenog sprovođenja reformskih koraka i, suštinski, verodostojnog opredeljenja za evropske integracije, postoji ozbiljan rizik da najveći deo ukupno raspoloživog iznosa ostane nepovučen, čime bi se jaz između obećanja sadržanih u Reformskoj agendi i stvarnog reformskog učinka Srbije dodatno produbio.

Potencijalna šteta sve veća Čak i da dođe do oslobađanja novih fondova zbog ispunjenosti još deset reformskih koraka – pod pretpostavkom da Komisija opet odluči da potvrdi da se u Srbiji ispunjavaju demokratski preduslovi – Srbija rizikuje da nepovratno izgubi značajan deo novca. Naime, kada je uveden Instrument, predloženi su tzv. grejs periodi za ispunjenje reformi. To je učinjeno jer se unapred znalo da će se rokovi probijati i to je važilo za sve

PROGOVORI O PREGOVORIMA

države regiona. Za reforme u drugom semestru 2024. dat je grejs period od dve godine, tj. mogućnost da se radi na njihovom ispunjenju čak do kraja 2026. godine.

Za sve ostale semestre, grejs period je godinu dana. U ovom kontekstu je, dakle, posebno relevantno to što je kraj juna 2026. godine predstavljao prvi prelomni trenutak, jer je tada istekao prvi grejs period – onaj za reforme prvobitno planirane do kraja juna 2025. godine. Tačan iznos gubitka biće poznat kada Komisija objavi koliko od ukupno 151,5 miliona evra Srbiji pripada za ispunjene reformske korake. Ako se bude strogo držala propisa, tada će biti poznat i prvi nepovratni finansijski gubitak Srbije koji bi trebalo da bude

preraspodeljen drugim državama regiona.

Iako je bilo upozorenja da je Srbija na rubu gubitka između 109 i 136 miliona evra, potencijalna šteta se dodatno uvećava ako se zagledamo ka kraju 2026. godine. To će biti drugi prelomni trenutak, jer će isticati čak dva grejs perioda, jedan za reforme planirane za kraj 2024. godine i drugi za reforme predviđene za kraj 2025. godine. Za prvi je neto iznos 104,1 miliona evra, a za drugi 246,3 miliona evra. Ako se saberu ova dva iznosa sa onim čiji je grejs period vezan za kraj juna ove godine – a pritom se oduzme već otključanih 56,5 miliona – dolazi se do iznosa od najviše 445,4 miliona evra koji bi do kraja godine mogao

19

biti izložen nepovratnom gubitku, pri čemu će konačan iznos zavisiti od broja reformskih koraka koje Srbija ispuni do isteka relevantnih grejs perioda. S obzirom na najavljene izbore u Srbiji – a Komisija u svojim godišnjim izveštajima upozorava da su izborni periodi vreme u kojem reformski iskoraci izostaju – treba ozbiljno uzeti u obzir mogućnost da će Plan rasta u Srbiji biti iskorišćen u najmanjoj mogućoj meri. Time bi šteta najviše bila naneta građanima, pogotovo ako se uzme u obzir da je cilj Plana rasta bio da se doprinese ubrzanju pristupnog procesa, jačanju domaćih ekonomskih prilika i, posledično, smanjenju socio-ekonomskog jaza u odnosu na zemlje EU.

POTR A ŽIVANJE

LIČNA KARTA: PLAN RASTA ZA ZAPADNI BALKAN

ŠTA ĆE BITI S NEISKORIŠĆENIM NOVCEM? Iako smo prošli polovinu predviđenog perioda primene Plana rasta, još uvek je rano donositi konačne zaključke o tome da li je ovaj instrument ispunio cilj zbog kojeg je pokrenut. Ako se pogleda koliko je reformi sprovedeno, slika nije toliko optimistična, posebno za Srbiju, Bosnu i Hercegovinu i Kosovo. U Briselu tvrde da za takvu sliku nikako nije kriv dizajn samog instrumenta, već nedovoljna politička volja pojedinih kandidata da se reforme sprovode na vreme.

Piše: Sofija Popović, novinarka portala Savremena politika

Sofija Popović, izvor: European Western Balkans

20

PROGOVORI O PREGOVORIMA

S

totine miliona evra iz Plana rasta za Zapadni Balkan mogle bi u narednim mesecima da promene krajnju destinaciju. Zašto i kako? Naime, iako je Evropska komisija procenila da je do juna ove godine završeno oko 57% svih reformskih obaveza koje su do tada dospevale, dok je rad na čak 90% njih započeo, slika po zemljama znatno je drugačija. Iza proseka, krije se ozbiljno kašnjenje Bosne i Hercegovine i Kosova, ali među onima koji rizikuju da ostanu bez značajnih sredstava nalazi se i Srbija.

Najuspešnije su svakako Crna Gora i Albanija, koje bi prema procenama Komisije trebalo da dosti-

Komesarka za proširenje Marta Kos više puta je istakla da Brisel nije određivao nivo ambicije, već da su same države definisale svoje Reformske agende i rokove koje će ispunjavati. gnu između 80 i 90 odsto realizacije planiranih reformi. Nakon njih je Severna Makedonija, koja je poslednjih meseci značajno ubrzala sprovođenje svojih obaveza i očekuje se da će premašiti 50% realizacije. Kada je reč o Srbiji, od ukupno 37 reformskih koraka samo tri su do sada označena kao potpuno završena, što je ispunjenost oko 11%, iako se procenjuje da bi ispunjenost mogla da ide do 35%.

Najveći gubitnik je svakako Bosna i Hercegovina, koja nije uspela da sprovede nijednu reformu iz Reformske agende, usvojene

prošlog septembra. Nešto bolje stoji Kosovo koje je nedavno, bar zasad, izašlo iz ciklusa vanrednih izbora i predalo zahtev za puštanje novca iz prve tranše.

Koliko je novca u igri Evropska komisija je još u aprilu upozorila da bi, ukoliko zemlje ne ispune reformske obaveze ni nakon isteka dodatnog grejs perioda, moglo doći do trajnog gubitka dela sredstava iz Plana rasta.

Prema tadašnjim procenama, Srbija rizikuje da ostane bez do 136 miliona evra, Bosna i Hercegovina bez oko 374 miliona evra, Kosovo bez 69 miliona, Albanija bez 67 miliona, a Severna Makedonija bez 49 miliona evra. Od tada je, kako tvrde iz Komisije, situacija donekle promenjena, jer je većina zemalja regiona u proteklim mesecima ubrzala sprovođenje reformi i dostavila nove zahteve za tranše. Tako se procenjuje da bi gubici mogli biti manji nego što je to Evropska komisija procenila u aprilu.

Konačna slika će ipak biti poznata tek u oktobru kada Evropska komisija završi svoju procenu. Tada će se biti jasno koji reformski koraci ispunjavaju uslove za isplatu, koliko će iznos sredstava svaka zemlja moći da povuče, a koliki će deo novca ostati neiskorišćen.

Šta s neiskorišćenim sredstvima Iako tačan iznos novca koje neće biti uplaćen prema prvobitnom 21

planu nije još uvek poznat, jasno je da će pojedine zemlje ostati bez dela sredstava. Stoga, kako Plan rasta ulazi u drugu polovinu svog sprovođenja, jedno od ključnih pitanja jeste − šta će se dogoditi sa sredstvima koja zemlje ne uspeju da povuku zbog kašnjenja u sprovođenju reformi?

Jedno od rešenja o kojima se govori jeste njihovo preusmeravanje državama koje ostvaruju bolje rezultate. Evropska komisija nije potvrdila da je taj scenario izvestan, jer novac može biti preusmeren i na druge prioritete za koje proceni da su neophodniji.

Zasad još uvek nema zvaničnih potvrda Evropske komisije o tome, ali se nezvanično govori da bi prvi model – preusmeravanje sredstava uspešnijima – mogao preovladati. A Evropska komisija će se svakako truditi da sredstva, ovako ili onako, ostanu u regionu.

Šta s Planom rasta Iako smo prošli polovinu predviđenog perioda primene Plana rasta, još uvek je rano donositi konačne zaključke o tome da li je ovaj instrument ispunio cilj zbog kojeg je pokrenut.

Ako se pogleda koliko je reformi sprovedeno, slika nije toliko optimistična, posebno za Srbiju, Bosnu i Hercegovinu i Kosovo. U Briselu tvrde da za takvu sliku nikako nije kriv dizajn samog instrumenta, već nedovoljna politička volja pojedinih kandidata da se reforme sprovode na vreme.

POTR A ŽIVANJE

instrumenta ostati na snazi. Zato će značaj Plana rasta verovatno nadživeti njegov formalni rok trajanja 2027. godine. Evropska ko-

i promenjena je priroda odnosa između Brisela i zemalja kandidata – evropski novac postaje direktno vezan za merljive rezultate.

Iskustvo prve dve godine pokazuje da se Zapadni Balkan sve manje posmatra kao jedinstven paket. Zemlje koje brže sprovode reforme već ostvaruju veći napredak i u korišćenju evropskih sredstava, ali i u procesu postepene integracije u pojedine politike Evropske unije.

Istovremeno, iskustvo prve dve godine pokazuje da se Zapadni Balkan sve manje posmatra kao jedinstven paket. Zemlje koje brže sprovode reforme već ostvaruju veći napredak i u korišćenju evropskih sredstava, ali i u procesu postepene integracije u pojedine politike Evropske unije.

Komesarka za proširenje Marta Kos više puta je istakla da Brisel nije određivao nivo ambicije, već da su same države definisale svoje

Reformske agende i rokove koje će ispunjavati. Sličan stav izneo je i generalni direktor za proširenje Gert Jan Kopman, ocenjujući da je upravo mogućnost gubitka novca poslednjih meseci podstakla zemlje da ubrzaju sprovođenje reformi.

Još je teže u ovom momentu govoriti o stvarnim efektima na privredni razvoj, funkcionisanje institucija i približavanje jedinstvenom tržištu EU. Uprkos tome što ćemo na brojne odgovore u vezi s Planom rasta morati još da čekamo, jasno je da će logika iza ovog finansijskoj

misija već najavljuje da će finansiranje zasnovano na rezultatima imati važno mesto i u narednom budžetu EU.

Da li je jaz još dublji?

Za razliku od ranijih pretpristupnih fondova, gde je finansijska pomoć prvenstveno služila za pripremu reformi, sada se sve više isplaćuje kao nagrada za reforme koje su zaista sprovedene. Planom rasta evropski novac nije zagarantovan, već zavisi od toga da li je zemlja ispunila ono što je obećala. Tako je uvedena logika na koja se godinama spominjala kao neophodna

22

Kako države sa stabilnijim institucijama lakše ispunjavaju preuzete obaveze, a zemlje koje se suočavaju s političkim krizama ili blokadama rizikuju da zaostanu još više, postavlja se pitanje – da li će takvo, strogo finansijsko uslovljavanje dodatno produbiti razlike među kandidatima?

PROGOVORI O PREGOVORIMA

23

POGLAVLJE 23

IZVEŠTAJ EVROPSKE KOMISIJE O VLADAVINI PRAVA O SRBIJI

KORAK NAPRED, NAZAD TRI Najveći izazovi Srbije ne nalaze se u normativnoj sferi već u primeni propisa koje treba da garantuju standarde vladavine prava. Evropska komisija prepoznaje da je u prethodnim godinama usvojen značajan broj zakona, strategija i akcionih planova, ali istovremeno zaključuje da se očekivani efekti tih reformi ne vide u praksi.

Piše: Boris Kaličanin, istraživač-pripravnik, Fakultet političkih nauka

Boris Kaličanin, izvor: privatna arhiva

24

PROGOVORI O PREGOVORIMA

U

Srbiji ništa novo – tako bi se, nažalost, sažeo ovogodišnji izveštaj Evropske komisije o vladavini prava. Iako se beleže određeni pomaci, ukupno stanje vladavine prava u Srbiji ostaje opterećeno istim strukturnim problemima koji se ponavljaju iz godine u godinu. Kroz četiri stuba analize – pravosuđe, borbu protiv korupcije, medijske slobode i sistem demokratskih institucija – provlači se zajednička poruka da formalni reformski okvir postoji, ali da njegova primena ostaje nedosledna, dok politički uticaj na ključne institucije nastavlja da ograničava njihovu nezavisnost i efikasnost. A kao i prethodnih godina, Evropska komisija, pored formalnog usvajanja propisa, insistira na njihovoj primeni i ostvarenim rezultatima (track-record).

Pravosuđe: napredak na papiru i rastući pritisci Najveći deo Izveštaja posvećen je stanju u pravosuđu, gde Komisija prepoznaje određene pozitivne pomake, ali istovremeno upozorava i na ozbiljna nazadovanja. Srbija je izmenom Ustava 2022. godine uspostavila okvir za sveobuhvatnu reformu pravosudnog sistema, koja je trebalo da obezbedi veću nezavisnost sudova i autonomiju tužilaštva. Ipak, niz zakonskih akata koji su usvajani činili su upravo suprotno, kao što je slučaj sa tzv. Mrdićevim zakonima, koji su naknadno izmenjeni kako bi se usaglasili sa evropskim standardima u vladavini prava.

O INSTRUMENTU Izveštaj o vladavini prava (Rule of Law Report) predstavlja godišnji instrument Evropske komisije namenjen praćenju stanja vladavine prava u državama članicama Evropske unije. Pokrenut je 2020. godine kao preventivni mehanizam koji kroz kontinuirani dijalog nastoji da identifikuje izazove i spreči nazadovanje u oblastima od ključnog značaja za funkcionisanje demokratskih sistema. Od 2024. godine ovaj proces je proširen i na četiri države kandidate (Srbiju, Crnu Goru, Albaniju i Severnu Makedoniju), čime je kandidatima omogućeno da se uključe u isti okvir praćenja koji se primenjuje i na države članice.

Metodologija Izveštaja zasniva se na analizi četiri međusobno povezana stuba: funkcionisanja pravosuđa, borbe protiv korupcije, medijskog pluralizma i slobode medija, kao i institucionalnog sistema provera i ravnoteža. Nalazi se zasnivaju na zvaničnim podacima nacionalnih institucija, posetama eksperata Evropske komisije, razgovorima s predstavnicima pravosuđa, nezavisnih tela, civilnog društva, medija i međunarodnih organizacija. Ipak, za razliku od država članica, Evropska komisija ne iznosi eksplicitne preporuke državama kandidatima.

Istovremeno, Evropska komisija konstatuje da su politički pritisci na sudije i tužioce tokom prethodne godine dodatno intenzivirali.

Posebno zabrinjava da nadležna krovna tela nisu adekvatno reagovala na javne pritiske i komentare političkih funkcionera o pojedinačnim sudskim postupcima.

Takođe, Srbija i dalje ne uspeva da popuni 20% upražnjenih tužila­ čkih mesta, što dodatno umanjuje efikasnost pravosudnog sistema.

Kada je reč o rešavanju sporova, građanski i privredni sporovi se rešavaju efikasno kao i prethodnih godina, dok Komisija primećuje negativni trend kada su u pitanju krivični postupci, a ozbiljni izazovi su prisutni u upravnim sporovima i ustavnim žalbama

25

koje ostaju najslabiji segment pravosudnog sistema.

Borba protiv korupcije: propisi postoje, rezultata nema U oblasti borbe protiv korupcije, Evropska komisija ocenjuje da Srbija raspolaže relativno

Evropska komisija konstatuje da su politički pritisci na sudije i tužioce tokom prethodne godine dodatno intenzivirali. Posebno zabrinjava da nadležna krovna tela nisu adekvatno reagovala na javne pritiske i komentare političkih funkcionera o pojedinačnim sudskim postupcima.

POGLAVLJE 23

razvijenim institucionalnim i zakonodavnim okvirom, ali da rezultati njegove primene ostaju ograničeni. Većina aktivnosti iz prethodnog Akcionog plana za sprovođenje Strategije za borbu protiv korupcije nije realizovana, zbog čega su iste mere prenete u novi Akcioni plan.

Prema oceni Komisije, to ukazuje na hronične probleme u sprovođenju javnih politika.

Posebna pažnja posvećena je radu Tužilaštva za organizovani kriminal, koje se i dalje suočava s političkim pritiscima, nedovoljnim kapacitetima i otežanom saradnjom s policijom. Kao ilustracija ovih problema navodi se istraga povodom urušavanja nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, koja je i dalje u toku. Komisija ocenjuje da su institucionalni problemi – paralelne istrage, promene u sastavu istražnih timova i otežana saradnja između nadležnih organa – usporili postupak i dodatno narušili percepciju odgovornosti javnih institucija.

Istovremeno, konstatuje se i da Srbija i dalje nema dovoljno ubedljive rezultate u procesuiranju slučajeva visoke korupcije, što predstavlja jedan od ključnih izazova za napredak u pregovaračkim poglavljima u vezi s vladavinom prava.

Slabosti ostaju prisutne u kontroli imovinskih karti javnih funkcionera, sprečavanju sukoba interesa, zaštiti uzbunjivača, kao i u oblasti javnih nabavki, gde se i dalje u velikoj meri koriste izuzeća koja zaobilaze standardne antikorupcijske mehanizme.

Demokratske insistucije i mediji: loše, lošije Treći stub Izveštaja – mediji – donosi možda i najkritičnije ocene. Evropska komisija konstatuje da je odsustvo funkcionalnog Saveta REM-a tokom većeg dela godine ozbiljno oslabilo regulatorni okvir elektronskih medija.

Istovremeno, nastavljeni su trendovi koncentracije medijskog tržišta, političkog i ekonomskog uticaja na uređiva­č ku politiku, kao i nedovoljne transparentnosti finansiranja medija. Komisija posebno ukazuje na zabrinutost zbog položaja javnih medijskih servisa, neravnomerne zastupljenosti političkih aktera i pogoršanja bezbednosti novinara, koji se sve češće suočavaju s pretnjama i fizičkim napadima.

U četvrtom stubu Izveštaja Komisija ocenjuje da je rad Narodne skupštine i dalje ograničen nedostatkom suštinske političke debate i slabom kontrolnom funkcijom parlamenta nad izvršnom vlašću. Napredak u oblasti izbornih reformi još nije u potpunosti sproveden, dok je kvalitet javnih konsultacija pri donošenju propisa i javnih politika dodatno pogoršan. Nezavisna tela nastavljaju da rade sa ograničenim resursima, a njihove preporuke često ostaju bez odgovarajućeg institucionalnog odgovora. Istovremeno su, prema oceni Komisije, organizacije civilnog društva bile izložene pojačanim pritiscima i napadima.

26

Primena propisa – šta to beše Posmatran kao celina, Izveštaj o vladavini prava za 2026. godinu šalje jasnu poruku da se najveći izazovi Srbije ne nalaze u normativnoj sferi već u primeni propisa koje treba da garantuju standarde vladavine prava. Evropska komisija prepoznaje da je u prethodnim godinama usvojen značajan broj zakona, strategija i akcionih planova, ali istovremeno zaključuje da se očekivani efekti tih reformi ne vide u praksi. Zajednički imenitelj gotovo svih nalaza jeste ograničena nezavisnost institucija, nedovoljna primena postojećih propisa, izostanak konkretnih rezultata, kao i veliki politički pritisci na nezavisnost i autonomiju institucija koje treba da garantuju vladavinu prava.

Napredak u procesu evropske integracije upravo zavisi od napretka u oblasti vladavine prava. Srbija i dalje nije ispunila sopstvena obećanja o prioritetnim reformama iz oblasti pravosuđa, medija i izbornog zakonodavstva, što koči otvaranje novih klastera i zatvaranje pregovaračkih poglavlja, a sredstava iz Plana rasta za Zapadni Balkan su takođe privremeno zamrznuta, upravo zbog lošeg stanja u oblasti vladavine prava.

Imajući u vidu da Srbiju u narednom periodu očekuju (barem) predsednički izboru sa krajnjim rokom za maj 2027. godine, teško je očekivati napredak u usvajanju propisa, a još neizglednije je da će njihova implementacija dovesti do značajnijih rezultata koji predstavljaju osnov za pomeranje s mrtve tačke evropske integracije u kojoj se trenutno nalazi.

Beogradska otvorena škola Bulevar oslobođenja 177 11000 Beograd, Srbija +381 60 3061 342 eupregovori@bos.rs eupregovori.bos.rs facebook.com/bos.rs @eupregovori.bos

PROGOVORI O PREGOVORIMA

28