Vrzino kolo na evropskom putu - Bilten Progovori o pregovorima br. 114

Prijavi se na Bilten

Ova publikacija je nastala u okviru projekta „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji – Europe ASAP” koji Beogradska otvorena škola realizuje uz podršku Švedske. Stavovi i mišljenja autora i autorki izneti u ovoj publikaciji ne predstavljaju nužno i mišljenje Beogradske otvorene škole i donatora.

SADRŽAJ

REČ UREDNIKA ZAŠTO JE VAŽAN TREĆI AKORD...........................................................................4 OSNOVE Klaster 1 u godišnjem izveštaju EU za Srbiju VRZINO KOLO NA EVROPSKOM PUTU.................................................................6 SPOSOBNOSTI Novi Izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije ČEKANJE POLITIČKE PRILIKE I TEHNIČKA NESPREMNOST........................... 10 INTERVJU Igor Novaković, direktor istraživanja ISAC Fond EVROPSKA UNIJA U NIJE NAJVAŽNIJI CILJ BEOGRADA..............................14 REGION Zapadni Balkan i Evropska unija TAPKANJE U MESTU I PRIVID NAPRETKA ..........................................................18 PREDSTAVLJAMO KO JE KO U NOVOJ EVROPSKOJ KOMISIJI?........................................................ 22 LIČNI STAV PRISTRASNOST NOVOG IZVESTIOCA ZA SRBIJU................................................26

I M PR E S U M Progovori o pregovorima, broj 114, novembar 2024. godine Izdavač: Beogradska otvorena škola (BOŠ) Bulevar oslobođenja 177, 11000 Beograd, Srbija www.bos.rs Urednici: Branislav Cvetković, Miljana Jovanović, Milan Hiber Urednica i saradnica: Jelena Jorgačević Autori: Vladimir Pavlović, Nemanja Purić, Branislav Cvetković, Dragan Đukanović, Aleksandra Baklaja, Vladimir Pavićević Lektura i korektura: Marijana Milošević Dizajn i prelom: Damir Matić Ilustracije: Dana Tasovac Fotografija sa naslovne stranice: U.S. Department of State/BOŠ

REČ UREDNIKA

ZAŠTO JE VAŽAN TREĆI AKORD?

U

koliko ne napredujete, a unazadujete, kako se to zove? Tapkanje u mesto, održavanje statusa kvo, nepromenjeno stanje, je l’ tako? Međutim, nije li, zbog neumitnog protoka vremena, stagniranje u stvari nazadovanje. Meseci protiču, sve ste uradili isto ili slično, niste postigli ništa. S druge strane, pitate se zašto biste morali da napredujete kada vam je sad dobro. Ili makar, dovoljno dobro. Pitanje je na mestu.

A možda ne znate koliko vam je loše, odnosno koliko bi vam moglo biti bolje. U ljudskoj biti je promena, evolucija, razvoj. Uvek može malo bolje.

Pogotovo je stagniranje problematično ukoliko se nalazite na putu, putu ličnog razvoja, karijernom ili, ne daj Bože, evropskom putu. Ukoliko nastojite da ovladate instrumentom, a znate ista dva akorda kao prošle godine, ukoliko želite da budete menadžer, a dve godine ste asistent, ukoliko želite u Evropsku uniju, ali vam je deset godina pregovora malo za dostizanje standarda, onda imate problem.

Problem se može sagledati iz bar dva ugla. Iz ugla motivacije i iz ugla sposobnosti.

Iz ugla motivacije ne priznajete sebi da vas ne interesuje instrument, da se time bavite samo da ispunite roditeljski san. Ili, da je biti menadžer samo gomila dodatnih obaveza, odgovornosti, učenja, da nema para koje to mogu nadomestiti.

Iz ugla sposobnosti – nemate dovoljno talenta, ali i ne posvećujete dovoljno vremena tome da savladate treći akord. Ne preuzimate odgovornost i plašite te se, idete linijom manjeg otpora i niste dorasli zadacima

4

koje obavlja vaš nadređeni. Takođe, ne znate kako da dostignete standarde, kako da upravljate složenim sistemom, kako da ga postavite, kako da mu omogućite nesmetan rad. Niste dovoljno sposobni, niste dovoljno naučili, ne posvećujete se dovoljno, a i ne trudite se.

U oba slučaja postoje oni koji bi dobronamerno trebalo da vam skrenu pažnju. Iz ugla motivacije, više je na vama da je osvestite i priznate sebi nešto, dok je iz ugla sposobnosti i kvaliteta rada, podjednako na vama i onima koji vas procenjuju, ocenjuju, mentorišu.

Recimo da tako treba razumeti Izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije. Dovoljno dugo traje ovaj briselski valcer, toliko dugo da se svima zavrtelo u glavi. Dovoljno se dobro poznaju oba strane u, kako se loše veli, pregovorima, a zapravo se radi o dostizanju standarda, da je očekivano da mentor posle toliko dugo vremena kaže: „Majstore, možda ti nisi za ovo, možda te ni ja ne vidim više kao deo naše ekipe”.

Bilo bi to pošteno, na svačiju korist, osim ako mentor nema lukrativnih interesa od tebe, „majstore”.

Kakav god mentor bio, jedno je sigurno: daleki su nama sistemi upravljanja, mi prvo moramo da učimo o sistemu, kako on treba da funkcioniše, šta se od nas očekuje kao dobrih upravljača, a najbitnije, treba da naučimo onaj treći akord, jer bez njega nema progresije, bar muzičke, ako su vam prenesena značenja opterećujuća.

Autor: Branislav Cvetković, Beogradska otvorena škola

PROGOVORI O PREGOVORIMA

PITANJA, ODGOVORI

„KAKO ĆE PONOVNI IZBOR TRAMPA ZA PREDSEDNIKA UTICATI NA ODNOSNE SAD SA EVROPSKOM UNIJOM?” DIMITRIJE MILIĆ, Programski direktor – Novi treći put

ALEKSANDAR MILOŠEVIĆ, profesor na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu

Povratak Donalda Trampa na vlast, koji će se formalno desiti u januaru 2025, donosi potencijalne rizike od novog trgovinskog rata sa Evropskom unijom i pogoršanje odnosa u sferi bezbednosne saradnje.

Ukupni odnosi SAD sa spoljnotrgovinskim partnerima će svakako postali složeniji zbog izražene sklonosti SAD prema unilateralnom delovanju. U ovom kontekstu, očekuje se da će EU biti posebno ugrožena, jer joj pored posledica mogućeg novog trgovinskog rata između SAD i Kine (najvećih izvoznih tržišta Unije) prete nove američke carine. Ovakav razvoj događaja bi negativno uticao na već usporen rast Evropske unije i verovatno podstakao Evropsku centralnu banku da agresivnije krene u smanjenje kamatnih stopa. Situaciju sa kojom se suočava EU dodatno komplikuje i napetost u trgovinskim odnosima sa Kinom, manifestovana kroz uvođenje carina na uvoz električnih automobila iz Kine i pretnju sličnim merama sa kineske strane. Čini se da Evropska unija teško može efikasno da vodi dva trgovinska sukoba, sa Kinom i SAD, istovremeno.

U svojoj predizbornoj kampanji republikanski lider govorio je o potencijalnim carinama na svu robu iz sveta od 10% do 20%, a za pojedine države u svetu najavio je i veće cifre. Evropska unija, kao veliki izvoznik, sigurno će biti jedna od meta ovih mera.

Naglo podizanje carina od strane SAD bi dovelo do problema, jer su SAD u međuvremenu postale najveći trgovinski partner Evropske unije i najvažnija izvozna destinacija. Ukoliko Trampova administracija uvede carine od 10% do 20% na evropsku robu i Brisel bi morao da reaguje sa sličnim merama ne bi li održao svoju konkurentnost. To bi, izvesno, izazvalo trgovinski rat s neizvesnim posledicama i pobednikom, gde bi značajan broj država težio da budu lokacije za reeksport ili alociranje proizvodnje.

5

OSNOVE

KLASTER 1 U GODIŠNJEM IZVEŠTAJU EU ZA SRBIJU

VRZINO KOLO NA EVROPSKOM PUTU Estragon: „Idemo!”

Vladimir: „Ne možemo.”

Estragon: „Zašto ne?”

Vladimir: „Čekamo Godoa.”

Estragon (očajnički): Ah! Semjuel Beket, Čekajući Godoa

U Klasteru 1 nije došlo do suštinskog napretka koji bi Srbiju pomerio bar za jedan korak unapred u kodnom sistemu EU kojim ona tumači napredak u reformama u procesu pristupanja. Gde nema napretka, postoji samo nazadovanje.

Nazadovanje neumitno povampiruje stare i rađa nove konflikte.

Piše: Vladimir Pavlović; Beogradska otvorena škola

Vladimir Pavlović, izvor: BOŠ

6

PROGOVORI O PREGOVORIMA

S

velikim nestrpljenjem smo dočekali objavljivanje godišnjeg Izveštaja o napretku Srbije u procesu pristupanja Evropskoj uniji (EU) za 2024. godinu. Pre svega, zato što se u periodu između dva izveštaja dogodio niz događaja koji su imali ili tek mogu imati značajan uticaj na dalji tok evropskog projekta u Srbiji.

U Srbiji – izbori, za koje postoji osnovana upitanost oko pravilnosti, ravnopravnih uslova za sve učesnike u procesu i kvaliteta samog izbornog procesa; sve češći građanski protesti inicirani čitavim spektrom tema – od investitorskog urbanizma, preko nepristajanja na sve izraženije društvene nejednakosti u različitim sferama života, do netransparentnog i neinkluzivnog donošenja odluka o eksploataciji prirodnih resursa.

U Evropskoj uniji – uspon desničarskih političkih partija i pokreta širom EU koji se prelio u sastav novog Evropskog parlamenta koji je polarizovaniji i fragmentisaniji nego ikada dosad, neizvesnost i nesigurnost zbog rata u Ukrajini, kome se ne nazire kraj.

Ovde treba, ipak, istaći i izbor nove Evropske komisije koja je, posle dužeg perioda, vratila proširenje na velika vrata, te usvajanje Reformske agende za pet država Zapadnog Balkana kao jasne signale da se Zapadni Balkan – pojedini bi rekli ni kriv ni dužan – opet vratio u igru kada je u pitanju politika proširenja Evropske unije.

Dan mrmota A gde je Republika Srbija, u svetlu svih ovih događaja, kada je reč o reformskim procesima koji treba da ubrzaju njen put ka članstvu u Evropskoj uniji u Klasteru 1 (Osnove procesa pristupanja)?

Prema mišljenju Evropske komisije, otprilike na istom mestu gde i 2023. godine, a ne tako daleko ni od polazne tačke u 2022. godine.

Da ne idemo dublje u prošlost…

Funkcionisanje Narodne skupštine je i dalje opterećeno nedelotvornošću, ugroženom autonomijom i nedovoljnom transparentnošću, naročito u ostvarenju svojih su-

onom delu koji se odnosi na delovanje narodnih poslanika u skladu sa etičkim vrednostima istine, pravičnosti, poštenja, odgovornosti i integriteta.

Reforma javne uprave je i dalje usporena velikim brojem vršilaca dužnosti i odsustvom funkcionalnog zapošljavanja, zasnovanog na zaslugama. Mišljenja Sekretarijata za javne politike na nacrte zakona i dokumenata javnih politika se i dalje dosledno ne primenjuju, što značajno umanjuje kvalitet i promenljivost propisa i dokumenta donetih na ovaj način.

U poslednjih nekoliko izveštaja se neprestano insistira na: doslednom sprovođenju medijskih zakona, bezrezervnoj zaštiti i obezbeđivanju bezbednosti novinara, kao i na zaustavljanju, sada već ustaljenih, praksi etiketiranja i verbalnih napada na njih koji dolaze od visokih zvaničnika.

Preporukama za usvajanje Zakona o Pravosudnoj akademiji i efikasnu i proaktivnu odbranu nezavisnosti pravosuđa i autonomije tužilaca od strane ključnih tela (Visoki savet sudstva, Visoki savet tužilaštva, Vlada i Skupština), Komisija poručuje da je funkcionisanje pravosuđa ugroženo i da je nedozvoljeni pritisak na pravosuđe i dalje zabrinjavajući.

štinskih funkcija kao što su nadzor nad izvršnom vlašću i donošenje zakona. Ovde treba pomenuti da se iz godine u godinu u izveštaju ponavlja preporuka za unapređenje Poslovnika Narodne skupštine (poslednji put menjan 2003. godine) i doslednu primenu Kodeksa ponašanja za kažnjavanje poslanika. Ne treba biti stručnjak, treba samo jednom ispratiti skupštinska zasedanja i shvatiti zašto treba striktno i dosledno primenjivati odredbe Kodeksa, makar u

Iako je zabeležen određen napredak na polju borbe protiv korupcije, jasno je istaknuto da i dalje ne postoji politička volja za delotvorno rešavanje problema korupcije, kao ni posebne mere za suzbijanje korupcije u najosetljivijim sektorima. U Izveštaju je jasno istaknuto da Srbija mora ostvariti vidljive rezultate kada su u pitanju istrage, krivična gonjenja i pravosnažne presude u predmetima korupcije na visokom nivou.

7

OSNOVE

Što se tiče osnovnih prava, u Izveštaju je jasno podvučeno da Republika Srbija i dalje ne raspoređuje odgovarajuće finansijske i ljudske resurse za borbu protiv nasilja nad ženama, deinstitucionalizaciju i borbu protiv diskriminacije.

Jako je teško govoriti o napretku kada je u pitanju sloboda izražavanja. U poslednjih nekoliko izveštaja se neprestano insistira na: doslednom sprovođenju medijskih zakona, bezrezervnoj zaštiti i obezbeđivanju bezbednosti novinara, kao i na zaustavljanju, sada već ustaljenih, praksi etiketiranja i verbalnih napada na njih, a koji dolaze od visokih zvaničnika. Uz to, nedovoljno su delotvorne reakcije na slučajeve fizičkog i verbalnog nasilja nad novinarima.

Kada je u pitanju borba protiv organizovanog kriminala, od Srbije se očekuje da konačno poveća efikasnost u krivičnim postupcima u predmetima teškog i organizovanog kriminala.

Na kraju, tu je i pitanje odsustva vidnog napretka kada je reč o položaju organizacija civilnog društva (OCD). Verbalni napadi i kampanje protiv određenih OCD su pojačani, dok se iz izveštaja u izveštaj prepisuje konstatacija da su branitelji ljudskih prava meta napada, kao i da su OCD i pojedinci koji kritikuju vlast na udaru brutalnih medijskih kampanja blaćenja (u tome prednjače mediji s nacionalnim frekvencijom) i SLAPP tužbi, kojima se na sistematski način želi isključiti javnost iz učešća u procesima donošenja odluka na svim nivoima

vlasti. Iako pravni okvir za saradnju između organa javnih vlasti i OCD postoji, u praksi su retki primeri održivih mehanizama saradnje.

Non progredi est regredi Evropska inicijativa za stabilnost (European Stability Initiative − ESI ), tink tenk organizacija iz Berlina s višedecenijskim iskustvom u praćenju reformskih procesa na putu država Zapadnog Balkana ka Evropskoj uniji, razvila je jednostavnu ali efektnu metodologiju za praćenje napretka u reformama u procesu pristupanja EU, prateći ustaljenu skalu Evropske komisije za ocenu stanja u određenoj oblasti. Naime, svakoj sveobuhvatnoj kvalitativnoj oceni stanja Komisije o napretku u pojedinom pregovaračkom poglavlju, ESI je dodeljivala kvantitativnu, u formi ocene na skali 0−4. Tabelarno prikazano to bi izgledalo ovako:

Ovakvoj ESI-jevoj metodologiji se često upućuje objektivna kritika da ne prati pojedinačne sektorske reforme unutar tako velikih poglavlja i ostvarene napretke tokom izveštajnih perioda, za koje je Evropska komisija, takođe, razvila posebnu skalu.

Ipak, pregled i lakoća njegovog tumačenja, uprkos kritikama, pruža uvid u realnost koju je teško prihvatiti – u Klasteru 1 nije došlo do suštinskog napretka koji bi Srbiju pomerio bar za jedan korak unapred u kodnom sistemu EU kojim ona tumači napredak u reformama u procesu pristupanja. Gde nema napretka, postoji samo nazadovanje. Nazadovanje neumitno povampiruje stare i rađa nove konflikte. A mi živimo u društvu koje je već iskusilo previše konflikta i zbog toga platilo (pre)visoku cenu.

Sveobuhvatna kvalitativna ocena stanja (engl.)

Sveobuhvatna kvalitativna ocena stanja (srp.)

Sveobuhvatna kvantitativna ocena stanja

Early stage

U ranoj fazi

0

Some level of preparation

Izvestan nivo pripremljenosti

1

Moderatly prepared

Umerena pripremljenost

2

Good level of preparation

Dobar nivo pripremljenosti

3

Well Advanced

Napredni nivo

4

Kada se uporede ocene Evropske komisije iz prethodnih pet izveštaja (2020–2024. godina) u ključnim oblastima iz Klastera 1 to bi izgledalo ovako: Klaster 1 Oblast/pregovaračko poglavlje

Izveštaj 2020 Izveštaj 2021 Izveštaj 2022 Izveštaj 2023 Izveštaj 2024

Reforma javne uprave

2

2

2

2

2

Poglavlje 23: Pravosuđe i osnovna prava

1

1

1

1

1

Funkcionisanje pravosuđa

1

1

1

1

1

Borba protiv korupcije

1

1

1

1

1–2

Sloboda izražavanja

1

1

1

1

1

Poglavlje 24 Pravda sloboda i bezbednost

1

1

1

1

1–2

Borba protiv organizovanog kriminala

1

1

1

1

1

8

PROGOVORI O PREGOVORIMA

9

SPOSOBNOSTI

NOVI IZVEŠTAJ EVROPSKE KOMISIJE O NAPRETKU SRBIJE

ČEKANJE POLITIČKE PRILIKE I TEHNIČKA NESPREMNOST

Imajući u vidu dužinu procesa pristupanja Uniji, analiza spremnosti Republike Srbije po klasterima ukazuje nam na relativno visok stepen institucionalne i legislativne usklađenosti. Međutim, jedan od problema koji utiče na dinamiku jeste prelazak na novu metodologiju. Koji su još problemi prisutni?

Piše: Nemanja Purić, Univerzitet u Beogradu, Fakultet političkih nauka

Nemanja Purić, izvor: privatna arhiva

10

PROGOVORI O PREGOVORIMA

Š

ta je važnije: tehničko ili političko?

Politika proširenja jedna je od najmlađih politika Evropske unije. Čini se da se ona konstantno menja u nastojanju da odgovori na izazove u državama kandidatima za članstvo, ali i samoj Uniji. Svaka reforma, a one su sve češće, donela je novu dinamiku i institucionalni skok u odnosu Unija – kandidat.

Ipak, od Kopenhagena 1993. godine i prve institucionalizacije kriterijuma do danas suština ostaje ista: put do članstva se sastoji od političke i tehničke komponente. To znači da do trenutka pristupanja država kandidat mora biti u potpunosti institucionalno spremna da u svoj pravni sistem inkorporira celokupnu pravnu tekovinu Unije, tzv. evropski acquis.

Dug put Srbije do članstva u Uniji stavio je fokus javnosti na politi­ čke izazove pregovora, gotovo potpuno zanemarivši institucionalne aspekte. Međutim, koliko god politička pitanja bila prioritet, članstvo Srbije podjednako zavisi i od institucionalnih reformi i potpunog usklađivanja pravnog sistema s pravnim tekovinama Unije. Kao i svake godine godišnji Izveštaj Evropske komisije konstatuje napredak za svako od pregovaračkih poglavlja (a sada i klastera). Upravo ovaj segment Izveštaja služi nam kao redovni presek stanja institucionalne spremnosti Republike Srbije da preuzme sve obaveze koje zahteva članstvo.

Stanje po klasterima U okviru Klastera 2 – Unutrašnje tržište, u najvećem broju pregovaračkih poglavlja konstatovan je visok nivo pravne i institucionalne usklađenosti s pravnim tekovinama Unije. Imajući u vidu da Klaster 2 još uvek nije u potpunosti otvoren, primetan je viši stepen usklađenosti u okviru pregovaračkih poglavlja 4, 6, 7 i 9, odnosno u poglavljima

Svaka država članica mora biti u potpunosti usklađena s pravnim tekovinama Unije. Čak i kada se prevaziđu političke prepreke za članstvo Srbije, vremenski okvir ispunjavanja tehničkih uslova dalje će determinisati dinamiku pristupanja. koja su pojedinačno otvorena pre predstavljanja nove metodologije i sistema grupisanja po klasterima.

Poseban fokus stavljen je na početak uključivanja u Jedinstvenu zonu plaćanja (SEPA). Ovaj institucionalni aranžman posebno je značajan jer predstavlja jedan od prioriteta Novog plana rasta za Zapadni Balkan.

Klaster 3 – Konkurentnost i inkluzivni rast je posebno značajan za ovogodišnji izveštaj. Evropska komisija je dala preporuku za otvaranje ovog klastera, a sada je potrebna i politička odluka država članica. Imajući to u vidu, stepen tehničke i institucionalne usklađenosti Srbije najviši je upravo u okviru ovog klastera. Zakon

11

o elektronskim medijima okarakterisan je kao najizazovniji, te Izveštaj poziva na dalje izmene u cilju potpunog usklađivanja sa standardima Unije. Takođe, u okviru Poglavlja 19, koje se odnosi na socijalnu politiku i zapošljavanje, identifikovani su izazovi u pogledu daljih izmena Zakona o radu i usklađivanja s preporukama relevantnih međunarodnih institucija.

Jedini u potpunosti otvoreni klaster – Zelena agenda i održiva povezanost u ovom trenutku fokus stavlja na saradnju u okviru regionalnih aranžmana – Energetske i Transportne zajednice. Naglašeno je da Republika Srbija aktivno učestvuje u ispunjenju zadatih ciljeva, kao i da pokazuje visok stepen legislativne usklađenosti. Međutim, u domenu energetike ističe se hitnost završetka infrastrukturnih projekata koji bi smanjili energetsku zavisnost od Ruske Federacije. U oblasti zaštite životne sredine identifikovan je visok stepen ili potpuna usklađenost u pojedinim oblastima. Ipak, važno je naglasiti da se Izveštaj fokusira na legislativnu usklađenost, a u manjoj meri na ekološke incidente koji su se desili u Srbiji u toku prethodne godine.

Najniži stepen spremnosti Srbije identifikovan je u Klasteru 5 – Resursi, poljoprivreda i kohezija.

U sektoru poljoprivrede konstatovano je da ne postoji legislativni napredak, kao i da planska dokumenta za naredni period nisu

SPOSOBNOSTI

usvojena. U domenu bezbednosti hrane, iako postoji odgovarajući institucionalni okvir, legislativni okvir je na niskom stepenu usklađenosti. U domenu koordinacije strukturnih instrumenata Izveštaj konstatuje postojanje administrativnih kapaciteta. Međutim, u isto vreme naglašava nužnost daljeg jačanja u cilju potpune iskorišćenosti svih strukturnih instrumenata koji su na raspolaganju Srbiji u procesu pristupanja.

U okviru Klastera 6 koji se odnosi na spoljne odnose, kao najveći institucionalni izazov identifikovano je članstvo u Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO). Imajući u vidu da je Unija članica STO, članstvo u ovoj organizaciji obaveza je za sve države članice Unije. Pored obaveze izmene Zakona o genetički modifikovanim organizmima i njegove liberalizacije, Izveštaj navodi i potrebu za završetkom bilateralnih pregovora s malim brojem država članica STO. Međutim, u Izveštaju se ne navodi da su preostali pregovori s još dvema državama, Rusijom i Ukrajinom.

Imajući u vidu geopolitički trenutak, pregovori su u ovom trenutku zamrznuti. Izveštaj u okviru ovog klastera posebno naglašava političku dimenziju pregovora, ponovo konstatujući nizak nivo usklađenosti Republike Srbije sa odlukama u okviru Zajedničke spoljne i bezbednosne politike.

Iako Poglavlje 31 nije otvoreno, rat u Ukrajini nametnuo je hitnost potpunog usklađivanja sa odlukama u okviru navedene oblasti.

Neravnomerna usklađenost Imajući u vidu dužinu procesa pristupanja Uniji, analiza spremnosti Republike Srbije po klasterima ukazuje nam na relativno visok stepen institucionalne i legislativne usklađenosti. Međutim, jedan od problema koji utiče na dinamiku jeste prelazak na novu metodologiju. Imajući u vidu da je pre prelaska na sistem klastera otvoreno više od polovine pregovaračkih poglavlja, a da je svega jedan klaster u potpunosti otvoren, može-

Evropska unija, odnosno države članice moraju prepoznati transformativni potencijal politike proširenja, ali i biti svesne da proces mora zadržati kredibilnost kroz garantovan sistem podsticaja za dalje reforme. mo identifikovati neravnomernu institucionalnu i legislativnu usklađenost u okviru svakog od klastera. Prirodno, u okviru već otvorenih poglavlja primećujemo visoku ili potpunu usklađenost, dok to nije slučaj s drugim poglavljima u okviru istog klastera. Dodatno, nespremnost država članica da postignu dogovor oko otvaranja novih klastera značajno utiče na sistem podsticaja za dalje reforme, a posledično i na stepen institucionalne usklađenosti.

Da se vratimo na pitanje s početka teksta: da li je važnija politička

12

ili tehnička dimenzija pregovora? Odgovor nije jednoznačan.

Ispunjavanje tehničkih kriterijuma za članstvo nije moguće izbeći. Svaka država članica mora biti u potpunosti usklađena s pravnim tekovinama Unije. Čak i kada se prevaziđu političke prepreke za članstvo Srbije, vremenski okvir ispunjavanja tehničkih uslova dalje će determinisati dinamiku pristupanja. S druge strane, od najvećeg značaja za politiku proširenja jeste razumevanje svih aktera da politička dimenzija pregovora služi kao svojevrstan sistem podsticaja za dalje institucionalne reforme. Evropska unija, odnosno države članice moraju prepoznati transformativni potencijal politike proširenja, ali i biti svesne da proces mora zadržati kredibilnost kroz garantovan sistem podsticaja za dalje reforme.

PROGOVORI O PREGOVORIMA

13

INTERVJU

IGOR NOVAKOVIĆ, DIREKTOR ISTRAŽIVANJA ISAC FOND

EVROPSKA UNIJA NIJE NAJVAŽNIJI CILJ BEOGRADA

Postoji mogućnost da će nova administracija u SAD postepeno tražiti od Srbije da se sve više usaglašava sa američkim pristupom, pre svega po pitanju Kine i Bliskog istoka, što bi značilo i smanjenje mogućnosti za multipolarnu politiku, bar u ovom obimu u kojem je to danas slučaj.

Intervju priredio: Branislav Cvetković; Beogradska otvorena škola

Igorn Novaković, izvor: privatna arhiva

14

PROGOVORI O PREGOVORIMA

U

dinamičnom geopolitičkom trenutku – ratovi u Ukrajini i na Bliskom istoku i dalje traju, a Donald Tramp je došao na čelo SAD – spoljnopolitička strategija Evropske unije, te pozicija Srbije postaju sve važnije teme za razmatranje. Kako se Evropska unija suočava s pokušajima da problikuje svoj spoljnopolitički identitet? Uspeva li Srbija u svemu ovome da balansira? Da li će novi saziv Komisije nešto promeniti u odnosima EU−Srbija? O ovim i drugim pitanjima razgovaramo sa Igorom Novakovićem, direktorom istraživanja ISAC Fonda.

na neki način povratio status koji je imao za vreme Hladnog rata, dok je značaj EU opao. Donald Tramp će verovatno ići na partnerstva s pojedinim članicama EU, dok će prema nekima, naročito onima koji ne troše 2% budže-

Progovori o pregovorima: Kakvo vreme da se bude živ i prati međunarodna politika! Rat u Ukrajini polako se približava ulasku u četvrtu godinu trajanja, rat na Bliskom istoku pokazuje tendencije širenja, dok se Donald Tramp vratio u Belu kuću. Šta bi date međunarodne okolnosti trebalo da znače za Evropsku uniju i njenu Zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku?

ta na odbranu, imati tvrđi pristup.

Konačno, potpuna je nepoznanica Trampov pristup prema Ukrajini, ali kakav god da bude, možemo očekivati da se od EU traži da prati pristup SAD.

Igor Novaković: Evropska unija dugo ima problem da pronađe svoj spoljnopolitički identitet.

Njene reakcije na ratove u Ukrajini i na Bliskom istoku su više reaktivne nego proaktivne. Jasnih dugoročnih politika nema i stavove više diktira javno mnjenje (npr. oko pomoći Ukrajini), iako je verovatno da proširenja EU na ovu zemlju neće biti, kao i da Ukrajina ne može da se nada brzom okončanju sukoba. Piritom, rat u Ukrajini je povećao značaj NATO-a, koji je

Evropska unija dugo ima problem da pronađe svoj spoljnopolitički identitet. Njene reakcije na ratove u Ukrajini i na Bliskom Istoku su više reaktivne nego proaktivne.

Jasnih dugoročnih politika nema i stavove više diktira javno mnjenje.

POP: Kao što i kažete, aktuelni međunarodni sukobi dobrim delom uticali su na slabljenje položaja i značaja međunarodnih i nadnacionalnih institucija, poput Evropske unije. Može li se uopšte govoriti o Zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici (ZSBP) u trenutnim okolnostima u kojima se čini da važi princip every country for itself?

I. N.: Može se govoriti i dalje o njoj kao važnom činiocu. ZSBP nikad nije ni bila potpuno formatirana i aktivna politika, već najmanji zajednički sadržalac spoljnih politika država članica. Stoga, ona će se nastaviti, pošto postoji visoki nivo saglasnosti oko određenih

15

tema. Ali ne treba očekivati da će postati efektivnija u budućem periodu, pogotovo ako uzmemo u obzir poziciju SAD pod dolazećom Trampovom administracijom. Ipak, njen značaj za pregovore i pristupanje država kandidata, poput Srbije, veoma je velik, jer govori o poklapanju interesa EU i država kandidata. Drugim rečima, usaglašavanje je neka vrsta garancije je da, kada postane članica, sadašnje države kandidati neće blokirati spoljnu politiku Unije kao celine.

Na drugoj strani, u delu ZSBP koji je posvećen bezbednosti i odbrani, Zajedničkoj bezbednosnoj i

Ulazak u EU ostaje bitan za zvanični Beograd, ali se ne čini da je i najvažniji cilj, pogotovo što se proevropski diskurs unutar Srbije urušio. odbrambenoj politici, postoji sve veći zamah i tu se stvari menjaju u pravcu unapređene saradnje i jačanja odbrambenih industrija.

POP: Kada u pomenutim okolnostima pogledate položaj Srbije, šta vam delanje Srbije na međunarodnoj sceni govori: prepoznajte li jasne spoljnopoliti­ čke ciljeve?

I. N.: Spoljnopolitička pozicija Srbije je uglavnom diktirana pitanjem Kosova, i to iz dva razloga. Bez rešavanja pitanja Kosova Srbija ne može da se nada ulasku u EU, a na drugoj strani to je jedna od najznačajnijih odrednica

INTERVJU

naše unutrašnje političke situacije. Drugim rečima, Srbija stoga igra na nekoliko strana, ali treba priznati da za takav pristup postoji utemeljenje u vremenu SFRJ i Pokreta nesvrstanih. Koliko je to dugoročno u našem interesu, drugo je pitanje. Ulazak u EU ostaje bitan za zvanični Beograd, ali se ne čini da je i najvažniji cilj, pogotovo što se proevropski diskurs unutar Srbije urušio.

Drugi spoljnopolitički ciljevi su se oblikovali kroz sprovođenje politike vezane za pitanje Kosova,

Srbije nije usaglasila, a trebalo bi, shodno svom deklarativnom spoljnopolitičkom cilju?

I. N.: Teme su uglavnom povezane s Rusijom i Kinom, odnosno s njihovim građanima i interesima. Na primer, neusaglašavanje s pojedinim sankcijama usmerenim protiv određenih država, odnose se i na ruske državljane koji su umešani u konkretne događaje koji se u toj zemlji dešavaju (npr. Sirija). Ali tu su ponovo, nakon dužeg vremena i deklaracije vezane za druge zemlje, poput Belorusije, Irana,

Donald Tramp će verovatno ići na partnerstva s pojedinim članicama EU, dok će prema nekima, naročito onima koji ne troše 2% budžeta na odbranu, imati tvrđi pristup. Konačno, potpuna je nepoznanica Trampov pristup prema Ukrajini, ali kakav god da bude, možemo očekivati da se od EU traži da prati pristup SAD. ali su u nekim slučajevima otišli i dalje od toga, kao što je u slučaju Kine. Međutim, multipolarni pristup može biti i izazovan u predstojećim danima, pre svega zbog stavova dolazeće Trampove administracije. Kako to izgleda mogli smo da vidimo iz sadržaja Vašingtonskog sporazuma iz 2020, čija je tema bila i 5G tehnologija.

POP: Prema poslednjem izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije, procenat usaglašenosti sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom Unije niži je za 3% nego u prethodnom izveštaju. Koje su ključne odluke, ne računajući sankcije Ruskoj Federaciji, s kojima se

Venecuele i čak Severne Koreje.

Najveći problem s neusaglašavanjem je dakako stvaranje nepoverenja prema Srbiji kod pojedinih država članica. Posledica toga je da Srbija sve do danas, deset godina nakon procesa skrininga Poglavlja 31, nije dobila izveštaj o istom.

POP: Koliko balansiranje Srbije između, s jedne strane, Evropske unije i, s druge strane, Kine i Rusije u okolnostima zauzimanja strana na međunarodnoj sceni predstavlja izvor nestabilnosti?

I. N.: Mislim da balansiranje ne predstavlja izvor nestabilnosti per se. Nestabilnost indukuju nerešena pitanja u regionu poput Kosova,

16

i unutrašnje situacije u Severnoj Makedoniji i Bosni i Hercegovini.

Prostor za mešanje Rusije je radikalno smanjen od izbijanja rata u Ukrajini. Međutim, postoji mogućnost da će nova administracija u SAD postepeno tražiti od Srbije da se sve više usaglašava sa američkim pristupom, pre svega po pitanju Kine i Bliskog istoka, što bi značilo i smanjenje mogućnosti za multipolarnu politiku, bar u ovom obimu u kojem je to danas slučaj.

POP: Prilikom uručivanja Izveštaja Komisije predsedniku Republike (ako izuzmemo pitanje zašto je predsednik primio to, a ne zamenik predsednika Vlade, ukoliko je već naš premijer u inostranstvu), šef Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji Emanuele Žiofre je izjavio da će sastav nove Komisije u potpunosti biti posvećen proširenju, dok s druge strane očekuje da se Srbija polako uskladi sa spoljnom politikom Unije, uputivši pohvale za srpsku pomoć Ukrajini. Imajući u vidu novi sastav Komisije (nezvanično odabran), očekujete li proširenje za trajanje njenog mandata, odnosno postepeno usklađivanje Srbije s međunarodnom politikom Unije?

I. N.: Predsednica Komisije je jasno najavila da će se proširenje desiti za vreme njenog mandata i u ovom momentu Crna Gora je najizgledniji kandidat za tako nešto. Što se tiče usklađivanja,

PROGOVORI O PREGOVORIMA

bez nekih radikalnih pomaka oko pitanja Kosova ne očekujem promenu pozicije Srbije prema Ruskoj Federaciji i samim tim nastavak neusaglašavanja a deklaracijama i merama EU usmerenim prema ovoj zemlji. A upravo te deklaracije su ključne za promenu pozicije pojedinih država članica prema Srbiji.

POP: Da li Vas je iznenadila odluka da predsednik Republike umesto u Kazanj na Samit BRIKS-a ostane u Srbiji i ugosti predsednicu Evropske komisije Ursulu fon der Lajen? Kome je poslata poruka?

I. N.: Ne, nije me iznenadila. Mislim da je i poziv koji je Putin uputio bio krajnje nediplomatski. Ali s druge

Najveći problem s neusaglašavanjem je dakako stvaranje nepoverenja prema Srbiji kod pojedinih država članica.

Posledica toga je da Srbija sve do danas, deset godina nakon procesa skrininga Poglavlja 31, nije dobila izveštaj o istom. strane, vlast u Beogradu se potrudila da ipak uputi jasnu poruku Ruskoj Federaciji da će nastaviti saradnju iako su mogućnosti za nju u praktičnom smislu sve manje.

POP: Novom sazivu Evropskog parlamenta, odnosno u novom sazivu Komisije, desile su se dve značajne novine. Umesto

Vladimira Bilčika izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju je Tonino Picula, nekadašnji izvestilac Parlamenta za Crnu Goru, dok je mesto komesara za proširenje Oliver Varhelji (po svemu sudeći) ustupljeno Marti Kos. Šta to znači za Srbiju?

I. N.: Mislim da znači mnogo oštriju razmenu između izvestioca i vlasti u Beogradu. To je već pokazano u prethodnim nedeljama. Što se tiče Marte Kos, verovatno će pristup nove komesarke biti tvrđi nego što je bio Varheljijev.

Ali očekujem da će EU postupati i drugačije u političkom smislu, nudeći i neke konkretne nove inicijative, poput Plana rasta, kako bi pogurali reforme.

POP: Na samom kraju razgovora, hajde da se osvrnemo na konferenciju koju organizuje ISAC Fond, 12. decembra pod nazivom „Izgledi i implikacije za Zajedničku, spoljnu i bezbednosnu politiku Evropske unije u 2025. godini”. Ukratko nam predstavite program konferencije i recite zašto su informacije koje ćemo čuti na konferenciji važne za građanke i građane Srbije.

I. N.: Prvo, naše godišnje konferencije su jedinstveni događaji koji su posvećeni Zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici u Srbiji.

Na njima se trudimo da govorimo ne samo o poziciji Srbije već i da razmatramo novine u spoljnopolitičkom i bezbednosnom pristupu

17

EU, ključne spoljnopolitičke izazove sa kojima se Unija suočava, kao i korake koje preuzima.

Na svakom panelu će biti prisutni učesnici iz bitnih institucija iz država članica EU, koji se bave spoljnom politikom, i sama konferencija daje priliku da se čuju mišljenja i informacije koje nisu prisutne u javnom diskursu u Srbiji.

REGION

ZAPADNI BALKAN I EVROPSKA UNIJA

TAPKANJE U MESTU I PRIVID NAPRETKA Region se ponovo nalazi u začaranom krugu preambicioznih najava Brisela o novim proširenjima već 2028. godine (Crna Gora i Albanija), objektivnog zaostajanja u ovim procesima (Bosna i Hercegovina i Severna Makedonija) i određene vrste strateškog preosmišljavanja vlastite pozicije kada je u pitanju Srbija (strateška zabrinutost, kako je navedeno u dokumentu).

Piše: prof. Dragan Đukanović, Univerzitet u Beogradu, Fakultet političkih nauka

Dragan Đukanović, izvor: Medija centar

18

PROGOVORI O PREGOVORIMA

I

zveštaji o napretku u kontekstu evrointegracija za 2024. godinu i dalje pokazuju da je Zapadni Balkan prilično udaljen od članstva, kao i da problemi sa kojima se države regiona suočavaju ostaju gotovo identični. Takođe, jasno je i da se fokus Evropske unije postupno prebacuje na Istočnu Evropu – pre svega Ukrajinu i Moldaviju koje su u dosta bitnijoj geopolitičkoj poziciji zbog vojnih aktivnosti Ruske Federacije u tom delu sveta.

svakako može povezati i sa činjenicom da – i pored jasnog uočavanja čak i strateških pregrupisavanja zemlje u svetskoj politici, što je konstatovano i u samom Izveštaju o napretku za 2024. godinu, a pre svega prema Narodnoj Republici Kini i u izvesnoj meri Ruskoj Federaciji – Srbiji treba dati kakav-takav podstrek u kontekstu evropskih integracija.

U tom smislu, u godišnjem Izveštaju je konstatovano evidentno višegodišnje zaostajanje Srbije vezano za usklađivanje njene spoljne politike sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU. Štaviše, u izveštajima je navedeno, kako je nedavno istakla i ministarka Tanja Miščević, da napredak nedostaje u brojnim poglavljima. Ovo se pre svega odnosi na stanje u oblasti vladavine prava, demokratije i demokratskih procesa, ali i delovanje pravosuđa i borbe protiv organizovanog kriminala i visoke korupcije. Takođe, ukazano je i na nepovoljnu medijsku sliku odnosno slobodu medija u Srbiji, slobodu govora i delovanje civilnog društva. Dobre ocene Srbija je dobila vezano za ekonomsku politiku, ali stigle su i dodatne kritike u vezi s viznom politikom prema trećim zemljama. No, i pored ovih nalaza i ocena, Komisija je preporučila otvaranje Klastera 3 u pretpristupnim pregovorima Srbije sa Evropskom unijom. Ovo se

Kada je u pitanju Crna Gora u Izveštaju je napomenuto da je ona dobila privremena merila za zatvaranje poglavlja 23 i 24, ali da postoji ozbiljna kriza institucija i veoma teška politička situacija vezana za i onako nestabilnu Vladu premijera Milojka Spajića. Konstatovano je i da je, iako se usaglašava u potpunosti sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom

Crna Gora: Ambiciozan plan

Albanija je uspela da dobije najbolji Izveštaj o napretku u poslednjih desetak godina.

Njen imidž se menja, imajući u vidu da nema otvorena pitanja sa susedima, za razliku od ostatka zapadnobalkanskog okruženja.

Evropske unije, Crna Gora pogoršala tokom 2024. godine svoje odnose sa susednom Hrvatskom zbog usvajanja Rezolucije o genocidu u Jasenovcu u Parlamentu.

Uočeno je i da ekonomske mere Vlade Crne Gore „Evropa sad 2” na određeni način ugrožavaju

19

finansijsku stabilnost zemlje i sistem javnih finansija. Primećeno je takođe i da su učestali napadi na novinare u Crnoj Gori te da nema sudskog epiloga ovih procesa. I pored ovih najznačajnijih ocena, u Briselu potvrđuju da bi Crna Gora mogla postati članica Evropske unije već 2028. godine, iako je to prilično ambiciozno određen termin. To je nedavno ponovila i Marta Kos, kandidatkinja za komesarku za proširenje Evropske unije, u tom kontekstu pomenuvši i Albaniju, koja je tek na početku pregovaračkog procesa. Naime, jasno je da će put Crne Gore zavisiti i od pozicije drugih aktera na Zapadnom Balkanu, koji imaju značajan uticaj na unutrašnju političku dinamiku u toj državi.

Albanija: Pohvale i izazovi Albanija je uspela da dobije najbolji izveštaj o napretku u poslednjih desetak godina. Njen imidž se menja, imajući u vidu da nema otvorena pitanja sa susedima, za razliku od ostatka zapadnobalkanskog okruženja. Ipak, napominje se da je Albanija pred izazovima ozbiljne interne institucionalne krize i da, s tim u vezi, postoje brojni problemi vezani i za njihovu nefunkcionalnost. Štaviše, Albanija je polovinom oktobra 2024. godine otvorila i Prvi klaster u pregovorima sa EU (vezan za vladavinu prava) i često se naglašava da bi sa Crnom Gorom do 2028. godine mogla postati članica Evropske unije. I pored toga se navodi da je nužno ubrzanje reformi u oblasti

REGION

vladavine prava, slobode medija, borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije, kao i afirmacija prava manjina.

Makedonija: Brige oko Ustava Nove-stare vlasti u Severnoj Makedoniji, čiju okosnicu čini VMRO-DPMNE, nisu uspele da otpočnu i uspešno završe proces promene Ustava, s prevashodnim ciljem uključivanja bugarske zajednice u grupaciju priznatih manjina. Takođe, konstatovan je i nedovoljan napredak na polju sprovođenja reformi u Severnoj Makedoniji. Kada su u pitanju inače složeni odnosi sa susedima, Evropska unija je ponovo podvukla značaj sprovođenja Sporazuma o prijateljstvu, dobrosusedstvu i saradnji s Bugarskom iz avgusta 2017. godine, kao i Prespanskog sporazuma iz juna 2018. godine, a kojim je rešen višedecenijski problem imena nekadašnje najjužnije jugoslovenske republi-

zavisi i formalno otvaranje pregovora sa Evropskom unijom. U tom smislu, i pored najave Hristijana Mickoskog, aktuelnog makedonskog premijera da bi modifikovao ili ublažio stav prema izmenama Ustava nema značajnijeg napretka. Ovo bi po Mickoskom značilo da bi promene Ustava Severne Makedonije stupile na snagu ulaskom u Evropsku uniju i da Sofija ne bi postavljala dodatne uslove na evropskom putu Severne Makedonije. Stoga je Severna Makedonija krajem septembra 2024. godine izdvojena u odnosu na Albaniju sa kojom je bila u svojevrsnom paketu, a koja je već otpočela pregovore o članstvu u Uniji.

Priština: Kaznene mere ostaju Vlasti u Prištini su u ovogodišnjem Izveštaju o napretku prevashodno prozvane zbog nekoordinisanih aktivnosti na severu Kosova tokom 2024. godine, čime su zna-

Kada je u pitanju Srbija, odobreno je otvaranje Klastera 3, na šta se jako dugo čekalo, ali se uočava da se država koleba kada su u pitanju njena strateška opredeljenja zbog povezanosti pre svega sa NR Kinom. Zbog toga se navodi i da je Komisija na određeni način zabrinuta za stratešku opredeljenost Srbije vezano za članstvo u EU. ke. U kontekstu konsolidacije prilika u Severnoj Makedoniji pozivaju se i dominantne političke partije na tešnju saradnju po strateškim pitanjima (VMRO-DPMNE i Socijaldemokratski savez Makedonije). Od izmena Ustava

čajno uticale na međuetničke odnose između Albanaca i Srba, a koji nisu bile koordinisane sa EU i drugim međunarodnim akterima. Kako se dalje navodi, tenzije se nastavljaju, i posle incidenta u okolini manastira Banjska tokom

20

septembra 2023. godine, što dodatno otežava smirivanje atmosfere na severu Kosova. Kaznene mere koje je Evropska unija uvela tokom 2023. godine prema vlastima u Prištini ostaju na snazi do daljnjeg. Istovremeno, od vlasti u Prištini se, kada je Evropska unija u pitanju, očekuje i uspostavljanje Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu i prihvatanje nacrta njenog statuta koji su krajem 2023. godine izradili eksperti Evropske unije, a na osnovu sličnih iskustava njenih država članica. Istovremeno je napomenuto da je nužno da se u potpunosti sprovedu Sporazum o putu normalizacije odnosa između Kosova i Srbije, iz februara 2023. godine i Aneks o njegovom sprovođenju, koji je bio usaglašen u Ohridu polovinom marta 2023. godine.

Od prištinskih vlasti se očekuje i dalji napredak, kako je istaknuto, u oblasti vladavine prava i unapređenja kapaciteta javne administracije, a pohvaljena je i borba protiv organizovanog kriminala.

Bosna i Hercegovina: Nestabilnost i odsustvo reformi Kada je u pitanju napredak Bosne i Hercegovine – koja je krajem 2022. godine stekla status kandidata, najpre zahvaljujući geopolitičkim prilikama u Ukrajini – u Izveštaju za 2024. godinu se navodi da zemlja umnogome stagnira u procesu reformi, da nema značajnijeg napretka u oblasti pravosuđa. I pored konstatacije da

PROGOVORI O PREGOVORIMA

se BiH uskladila sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU i da se u segmentu upravljanja granicama vidi određena vrsta napretka, opšta je ocena da ova zemlja ne uspeva da sprovede brojne reforme. Napominje se i da bi država trebalo da izvrši ustavne promene, na čemu se insistira gotovo dve decenije, kao i reformu izbornog zakonodavstva.

Konačno, ističe se da česte najave otcepljenja u pojedinim delovima Bosne i Hercegovine doprinose njenoj internoj nestabilnosti.

od implementacije svega što je dogovoreno u proteklih trinaest godina će zavisiti i ubrzanje procesa njihovih evrointegracija. Bosna i Hercegovina je i dalje usredsređena na interne nestabilnosti i s tim u vezi teško je očekivati bilo kakav značajniji napredak na evropskom putu u razdoblju značajne interne troetničke podeljenosti. Slično se odnosi i na Severnu Makedoniju gde ne postoji nikakav način da se brzaju ustavne reforme i de iure priznanje bugarske manjine na čemu insistira zvanična Sofija.

Sumiranje začaranog kruga

Ukratko, region Zapadnog Balkana se ponovo nalazi u začaranom krugu preambicioznih najava Brisela o novim proširenjima već 2028. godine (Crna Gora i Albanija), objektivnog zaostajanja u ovim procesima (Bosna i Hercegovina i Severna Makedonija) i određene vrste strateškog preosmišljavanja vlastite pozicije kada je u pitanju Srbija („strateška zabrinutost”, kako je navedeno u dokumentu).

Može se primetiti geopolitičko tumačenje prividnog ubrzanja evropskih integracija zemalja Zapadnog Balkana, naročito u kontekstu ubrzanog procesa za Ukrajinu i Moldaviju, iako i u državama s najboljim ocenama, poput Crne Gore i Albanije, postoje brojne unutrašnje poteškoće. Sve se češće i spominje da bi 2028. godina mogla biti rok za novo proširenje. Kada je u pitanju Srbija, odobreno je otvaranje Klastera 3, na šta se jako dugo čekalo, ali se uočava da se država koleba kada su u pitanju njena strateška opredeljenja zbog povezanosti pre svega sa NR Kinom. Zbog toga se navodi i da je Komisija na određeni način zabrinuta za stratešku opredeljenost Srbije vezano za članstvo u EU. Zastoj procesa normalizacije odnosa Beograda i Prištine takođe se pojavljuje u izveštajima za Srbiju i Kosovo* i

21

PREDSTAVLJAMO

KO JE KO U NOVOJ EVROPSKOJ KOMISIJI? Nakon evropskih izbora u junu 2024. godine, dosadašnjoj predsednici EK Ursuli fon der Lajen poveren je još jedan mandat od pet godina. U političkom programu i novom sastavu Evropske komisije, čiji mandat je počeo 1. decembra, kao ključne reči mogu se izdvojiti konkurentnost, bezbednost i spremnost.

Piše: Aleksandra Baklaja, master politikološkinja za napredne međunarodne studije

Aleksandra Baklaja, izvor: privatna arhiva

22

PROGOVORI O PREGOVORIMA

P

olitički program koji je Ursula fon der Lajen predstavila 18. jula, prilikom svoje kandidature pred Evropskim parlamentom, obuhvata šest oblasti koje će biti u fokusu u narednih pet godina. Kao najvažnija oblast izdvojeni su evropski održivi prosperitet i konkurentnost, što će se ostvariti kroz novi Evropski plan prosperiteta. Ovaj plan omogućava lakše poslovanje i produbljivanje zajedničkog tržišta u oblastima usluga, energije, odbrane i finansija, kao i donošenje novog Dogovora o čistoj industriji u prvih 100 dana, koji će obuhvatiti dekarbonizaciju i smanjenje cena energije.

U skladu s bezbednosnim okruženjem, nova era u evropskoj odbrani i bezbednosti ističe se kao druga ključna oblast. Program jasno predlaže opredeljenje za osnivanje Evropske odbrambene unije, a centralna tačka je na jačanju partnerstva sa NATO, ali i osnivanje Evropskog odbrambenog fonda i investiranje u odbrambenu industriju. Fokus se stavlja i na spremnost Unije na krize, ali i unapređenje borbe protiv organizovanog kriminala, terorizma i trgovine drogom.

Održanje kvaliteta života je treća oblast programa nove Evropske komisije, koja podrazumeva najpre obezbeđivanje kvaliteta i bezbednosti hrane, zbog čega će u prvih 100 dana i biti predstavljena Vizija za poljoprivredu i hranu.

Od posebnog značaja je Evropski plan za prilagođavanje klimi, kojim

će se pojačati rad na klimatskoj otpornosti i spremnosti.

Kao četvrta oblast ističe se zaštita demokratije i vrednosti Evropske unije. Predlaže se novi Evropski demokratski štit čiji je cilj suzbijanje dezinformacija i manipulacija informacijama, kao i osnivanje Evropske mreže za proveru činjenica. Poseban značaj biće dat većem učešću građana širom EU. Peta oblast je globalna Evropa, koja uključuje pozive za novu spoljnu i bezbednosnu politiku, a podrška Ukrajini u očuvanju slobode ostaje glavni prioritet. Iz per-

Kao četvrta oblast ističe se zaštita demokratije i vrednosti Evropske unije. Predlaže se novi Evropski demokratski štit čiji je cilj suzbijanje dezinformacija i manipulacija informacijama, kao i osnivanje Evropske mreže za proveru činjenica. spektive Srbije i drugih kandidata za članstvo, najznačajnije je da je proširenje EU predstavljeno kao geostrateški imperativ koji će doprineti smanjenju zavisnosti, povećati konkurentnost i bezbednost, ali i učvrstiti demokratiju širom Evrope. Novi pristup u spoljnoj politici ogleda se i u kreiranju nove ekonomske spoljne politike koja će biti usmerena na ekonomsku sigurnost, trgovinu i ulaganje u partnerstva. Šesta oblast ovog programa podrazumeva pripremu Evrope za

23

budućnost, te prožima sve prethodne tačke. Kako bi se postigla modernizacija Evropske unije, ističe se potreba za novim pristupom evropskom budžetu, ali i neophodnost reformske agende koja bi obezbedila pravilno funkcionisanje veće Unije. Program jasno ističe da je potrebna promena Ugovora o osnivanju, koja će biti prevashodno usmerena na jačanje mogućnosti EU da deluje i procese donošenja odluka.

Sastav Evropske komisije 2024–2029 Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen predstavila je 17. septembra u Briselu svoj predlog za sastav nove Evropske komisije. Ovaj sastav Komisije izdvaja se po komesarskim mestima koji se pojavljuju prvi put, novim i starim licima, među kojima su tri bivša premijera i 11 bivših članova Evropskog parlamenta. Uz zalaganje predsednica Komisije, ostvaren je određeni balans među članovima Komisije sa 40% žena i 60% muškaraca, a cilj je da se postigne više interaktivnosti i međupovezanosti između komesara.

Tereza Ribera Rodrigez je nova izvršna potpredsednica za čistu, pravednu i konkurentnu tranziciju, a istovremeno je odgovorna i za politiku konkurencije. Trenutna potpredsednica Vlade Španije i ministarka za ekološku tranziciju i demografske izazove, fokusiraće se da postigne istovremenu dekarbonizaciju i industrijalizaciju, uz poštovanje ciljeva Evropskog

PREDSTAVLJAMO

zelenog dogovora.

Funkcija izvršne potpredsednice za tehnološki suverenitet, bezbednost i demokratiju poverena je Heni Virkunen. Ona je od 2014. godine članica Evropskog parlamenta, a dotad je bila ministarka u Vladi Finske i članica Parlamenta.

Na svojoj novoj funkciji zadužena je za unutrašnje i spoljašnje aspekte bezbednosti, kao i jačanje demokratije i ljudskih prava.

Kaja Kalas, bivša premijerka Estonije, nova je visoka predstavnica Evropske unije za spoljne poslove i bezbednosnu politiku i potpredsednica Komisije. Njen osnovni zadatak je da vodi spoljnu politiku koja će biti u interesu EU, obezbeđujući geopolitičko pozicioniranje EU u doba rivalstva i nestabilnosti.

Roksana Minzatu je nova izvršna potpredsednica EK za ljude, veštine i spremnost. U više navrata je obavljala funkciju državnog sekretara u Vladi Rumunije, kao i funkciju ministarke za evropske fondove 2019. godine. Njena odgovornost će biti obrazovanje, kultura i socijalna prava.

Stefan Sežurne obavlja funkciju izvršnog potpredsednika za prosperitet i industrijsku strategiju.

Trenutnom ministru spoljnih poslova Francuske osnovna zaduženja su industrija, mala i srednja preduzeća i jedinstveno tržište EU. Rafael Fito je izvršni potpredsednik za koheziju i reforme, sa ciljem modernizacije i jačanja politike

kohezije, ulaganja i rasta. On na ovu poziciju dolazi sa iskustvom funkcije ministra za evropske poslove, južnu Italiju i kohezionu politiku, koju obavlja od 2022. godine, a devet godine je bio i član Evropskog parlamenta.

Maroš Šefčović, koji obavlja funkcije komesara ispred Slovačke još od 2009. godine, u ovom sastavu

Iz perspektive Srbije i drugih kandidata za članstvo najznačajnije je da je proširenje EU predstavljeno kao geostrateški imperativ koji će doprineti smanjenju zavisnosti, povećati konkurentnost i bezbednost, ali i učvrstiti demokratiju širom Evrope.

Komisije je zadužen za trgovinu i ekonomsku bezbednost, a poverena mu je i druga funkcija komesara za međuinstitucionalne odnose i transparentnost.

Valdis Dombrovkis, takođe iskusni komesar Letonije od 2014. godine, u sastavu nove Evropske komisije nalazi se na poziciji komesara za ekonomiju i produktivnost, kao i komesara za implementaciju i pojednostavljenje.

Dubravka Šuica je nova komesarka za Mediteran, ali je odgovorna i za šire južno susedstvo EU. Predložena od strane Hrvatske, u prethodnom sastavu obavljala je funkciju potpredsednice Evropske komisije za demokratiju i demografiju.

24

Oliver Verhelji, dosadašnji komesar Mađarske zadužen za susedstvo i proširenje, u novoj Komisiji obavlja funkciju komesara za zdravstvo i dobrobit životinja.

Vopke Hoekstra je komesar za klimu, neto-nulu i čist rast. U prethodnom sastavu Evropske komisije obavljao je funkciju komesara za klimatsku akciju, a pre toga funkcije ministra finansija i spoljnih poslova i potpredsednika Vlade Holandije.

Za novu funkciju komesara za odbranu i svemir izabran je Andrijus Kubilijus. Njegovo osnovno zaduženje je rad na razvoju Evropske odbrambene unije. Kubilijus je bivši premijer Litvanije, a od 2019. godine je član Evropskog parlamenta.

Marti Kos poverena je funkcija komesarke za proširenje, gde će pružati podršku kandidatima u pripremi za članstvo. Marta Kos ima iskustvo u više oblasti – od novinarstva do pozicije ambasadorke Slovenije u Nemačkoj, Letoniji, Švajcarskoj i Lihtenštajnu.

Jozef Sikela izabran je za komesara za međunarodna partnerstva, a jedno od osnovnih zaduženja mu je Global Gateway, strategija EU za najvažnija globalna pitanja. Na ovu funkciju dolazi s mesta ministra za industriju i trgovinu u Vladi Češke Republike.

Kostas Kadis obavlja funkciju komesara za ribarstvo i okeane, a fokus mu je izrada prvog

PROGOVORI O PREGOVORIMA

Evropskog pakta za okeane.

Univerzitetski je profesor i na ovo mesto dolazi s ministarskim iskustvom u dve vlade Kipra.

Marija Luis Albukerke u novoj Komisiji je na položaju komesarke za finansijske usluge, štednju i investicije Unije. Njeno bogato iskustvo kao članice Parlamenta i ministarke u Vladi Portugala, ali i u bankarskom sektoru, pomoći će joj u radu na jačanju Unije tržišta kapitala.

Trenutna ministarka spoljnih i evropskih poslova Belgije Ađa Lahbib nova je komesarka za spremnost i upravljanje krizama.

Ova nova funkcija u Evropskoj komisiji ključna je za jačanje otpornosti, spremnosti i civilne zaštite u okviru EU. Magnus Bruner, dosadašnji ministar finansija Austrije, izabran je za komesara unutrašnjih poslova i migracija. Tokom svog mandata fokusiraće se na primenu Pakta o azilu i migraciji.

Jesiki Rosval poverena su zaduženja komesarke za životnu sredinu, otpornost u sektoru voda i konkurentnu cirkularnu ekonomiju. Sadašnja ministarka evropskih poslova u Vladi Švedske fokusiraće se na očuvanje životne sredine i razvoj kružne i konkurentne ekonomije.

Pjotr Serafin, trenutni predstavnik Poljske pri EU, u novom sastavu Komisije je izabran kao komesar za budžet, borbu protiv pronevera

i javnu upravu. Sa značajnim iskustvom rada u Evropskom savetu i Savetu Evropske unije, glavni fokus mu je izrada sledećeg dugoročnog budžeta.

Dan Jorgensen, ministar za razvojnu saradnju i globalnu klimatsku politiku u Vladi Danske od 2022. godine, novi je komesar za energetiku i stambena pitanja.

Kao prvi komesar zadužen za stanovanje, posvetiće se aspektima energetske efikasnosti, smanjenju cena energije i građevinarstvu.

Za komesarku za istraživanje i inovacije izabrana je Ekaterina Zaharijeva, poslanica u Narodnoj skupštini Bugarske. Osnovno zaduženje tokom mandata je da strateškim pristupom postavi nauku i tehnologiju u centar ekonomije.

Majkl Mekgrat, ministar u dva navrata u Vladi Irske i član Parlamenta, obavlja funkciju komesara za demokratiju, pravdu i vladavinu prava, te će mu osnovni zadatak tokom mandata biti izrada Evropskog demokratskog štita.

Bivši predsednik Evropskog komiteta regiona Apostolos Cicikostas novi je komesar za održivi transport i turizam. Trenutni guverner regiona Centralne Makedonije Grčke, fokusiraće se na ključni sektor za povećane kompetetivnosti kroz veću mobilnost dobara i ljudi.

Zaduženja komesara za poljoprivredu i hranu poverena su Kristofu Hansenu, članu Evropskog parlamenta iz Luksemburga. On će

25

se fokusirati na strateški dijalog i izradu Vizije za poljoprivredu i hranu.

Glen Mikalef, savetnik premijera Malte za evropske poslove, izabran je za komesara za međugeneracijsku pravdu, kulturu, mlade i sport, sa fokusom na uspostavljanju pravog balansa u društvu.

Izbor nove Evropske komisije Mandat novoj Evropskoj komisiji počeo je 1. decembra, nakon glasanja u Evropskom parlamentu 27. novembra i formalne potvrde Evropskog saveta. Pre toga, saslušanja kandidata za komesare u Evropskom parlamentu završena su 12. novembra, a u prvom trenutku 19 kandidata je dobilo odobrenje za svoje imenovanje. Izbor ove Evropske komisije pratila su i neslaganja između Evropske narodne partije, čiji članovi čine najveći broj komesara u novoj EK, Partije socijalista i demokrata i Liberala. Ova neslaganja za posledicu su imala ne dobijanje odobrenja EP za kandidata Mađarske Olivera Verheljia i svih šest izvršnih potpredsednika.

Partije su ipak uspele da postignu dogovor, uz neznatne promene u mandatima komesara i potpredsednika, čime je omogućen početak rada nove Evropske komisije.

LIČNI STAV

PRISTRASNOST NOVOG IZVESTIOCA ZA SRBIJU Srbijom će se u ime Evropskog parlamenta posebno baviti političar koji je u prethodnom mandatu u susednoj državi podržavao političare i politike koje nisu bile prijateljske prema Srbiji. To ne mora značiti da su predstavnici ove evropske institucije namerno udaljili Srbiju od mogućnosti da brzim putem i ona nastavi ka punopravnom članstvu, ali je sigurni znak da se evroparlamentarci u novom sazivu nisu dovoljno ozbiljno bavili tim pitanjem.

Piše: Vladimir Pavićević, Doktor političkih nauka

Vladimir Pavićević, izvor: BOŠ

26

PROGOVORI O PREGOVORIMA

K

ada zainteresovani pojedinci u Srbiji, Crnoj Gori ili nekoj od članica Evropske unije pročitaju da je u Evropskom parlamentu izabran izvestilac za određenu državu koja je kandidat za članstvo, vrlo brzo se dođe i do promišljanja o očekivanom stepenu objektivnosti novog izvestioca u pogledu izveštaja koje će ubuduće pripremati. Sudeći po njegovom delanju kao izvestioca za Crnu Goru u prethodnom sazivu Evropskog parlamenta, može se pretpostaviti da u narednih pet godina evroposlanik Tonino Picula neće nepristrasno pisati o stanju stvari u srpskoj politici i društvu.

Navijački za Đukanovića Ni u Crnoj Gori ni u Hrvatskoj ne može se pronaći maltene nijedna osoba koja bi osporila tezu da se u periodu u kojem je bio izvestilac za Crnu Goru Tonino Picula navijački postavljao prema političarima, političkim formacijama i političkim procesima u toj državi. Njegov neprikosnoveni favorit u crnogorskoj politici bio je Milo Đukanović, dok je brojne Đukanovićeve protivnike potpuno neopravdano tretirao kao nedemokrate, te neprijatelje Crne Gore i Evrope.

Profesor Fakulteta političkih znanosti u Zagrebu Dejan Jović je to najbolje opisao formulacijom „da je u Crnoj Gori Picula bio jako blizak Đukanovićevom DPS-u i da se nekako činilo, videlo zapravo, da je više hteo da Milo Đukanović ostane na vlasti nego da dođe do promene”. Svojom skoro otvorenom

podrškom antievropskoj politici Mila Đukanovića, Tonino Picula je u Crnoj Gori nailazio na kritiku dobrog dela proevropski usmerenih aktivista i analitičara.

Antievropska politika bivšeg režima u crnogorskoj politici ogledala se u potpunom slomu vladavine prave, endemskoj korupciji, izostanku stvarne borbe protiv organizovanog kriminala i dubinskoj podeli društva koju je Đukanovićeva vlast forsirala nametanjem identitetskih sukoba.

Takvo stanje je u maju 2020. godine evidentirala i američka ambasadorka u Crnoj Gori koja je javno govorila o percepciji opšteg demokratskog nazadovanja Crne Gore, te da nema sumnje da je endemska korupcija usporila evroatlantske integracije zemlje.

Suprotno mišljenju ambasadorke SAD u Crnoj Gori, Tonino Picula je za isti taj režim uglavnom imao reči hvale i uporedo javno upući-

kao i to da se razvila većinska, demokratska volja građana Crne Gore da se menja takva vlast, onda se delanje izvestioca Tonina Picule povodom njegovih ocena o Crnoj Gori diplomatski može nazvati neprimerenim i navijačkim.

Posebno uočljiv bio je izrazito negativan stav Tonina Picule prema aktivnostima Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori. Ne navodeći konkretne primere, on je više puta javno saopštavao da Srpska pravoslavna crkva ima direktan uticaj na politička dešavanja i da je ova verska organizacija zapravo aktivni politički akter. Takve ocene Tonino Picula je iznosio u periodu u kojem su crkveni velikodostojnici često javno ponavljali da Crkvi nema mesta u politici i da se oni ne bave politikom. Istovremeno se u medijima i u društvu nije mogla evidentirati bilo kakva aktivnost Srpske pravoslavne crkve koja bi se mogla navesti kao političko delanje.

Posebno uočljiv bio je izrazito negativan stav Tonina Picule prema aktivnostima Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori.

Ne navodeći konkretne primere, on je više puta javno saopštavao da Srpska pravoslavna crkva ima direktan uticaj na politička dešavanja i da je ova verska organizacija zapravo aktivni politički akter. vao jasne kritičke refleksije prema nekim od Đukanovićevih oponenata. Kada se navedenom dodaju izrazito kritičke ocene učinaka vlasti Mila Đukanovića u izveštajima pojedinih međunarodnih organizacija, koji su nastajali nezavisno od izveštaja evropskih institucija,

27

Revizijom Đukanovićevog Zakona o slobodi veroispovesti Srpskoj pravoslavnoj crkvi je obezbeđen status koji toj verskoj zajednici i njenim vernicima obezbeđuje puna prava, kakva podrazumevaju standardi demokratskog društva. Od početka 2021. godine kada je Skupština

LIČNI STAV

Crne Gore usvojila izmene tog Zakona, ne postoji primer delovanja Crkve ili nekog od crkvenih velikodostojnika koji bi se mogao tretirati kao delanje koje je ekvivalentno političkom. I to je opšte mesto u crnogorskom društvu.

Negativni, a neargumentovani stavovi Tonina Picule o delanju Srpske pravoslavne i njenih velikodostojnika mogli bi se zbog ne-

Crnoj Gori sugeriše nam da je on sklon neobjektivnom pristupu u oceni stanja, čime se gubi vrednost takvih ocena. To znači da je Evropski parlament kao izvestioca za Srbiju verifikovao kandidata koji je dokazano pristrasan i čije refleksije ne predstavljaju objektivnu procenu stanja u državi koja je predmet njegovih ocena.

To stvara veliki problem u funkcionisanju same EU, a naročito

Profesor Fakulteta političkih znanosti u Zagrebu Dejan Jović je to najbolje opisao formulacijom „da je u Crnoj Gori Picula bio jako blizak Đukanovićevom DPS-u i da se nekako činilo, videlo zapravo, da je više hteo da Milo Đukanović ostane na vlasti nego da dođe do promene”. postojanja jasne argumentacije analizirati i u kontekstu njegovog pristupa srpskim političkim grupacijama u Crnoj Gori, pa i prema državi Srbiji, a koji nije bio prijateljski. Mnogi komentatori crnogorskih prilika su i u Piculinoj podršci politici Mila Đukanovića ukazivali upravo na ovaj njen deo kojim je Đukanović možda i najviše pridobio njegovu naklonost.

Problemi i poruke Dva su velika problema koja su se razvila kao posledica delovanja Tonina Picule, koji je bio izvestilac Evropskog parlamenta za Crnu Goru, a sada je izabran za izvestioca za Srbiju.

Prvi se tiče (ne)objektivnosti njegovih nalaza u izveštajima i refleksijama koje bude pripremao o Srbiji. Slučaj njegovog rada u

Evropskog parlamenta, jer ova institucija zbog neprofesionalnog i neodgovornog rada svog evroposlanika gubi kredibilitet.

Drugi se odnosi na poruku koja je izborom Tonina Picule za izvestioca poslata Srbiji. Srbijom će se

Desio bi se paradoks posebne vrste kada bi u zamahu ideja o novom proširenju EU jedna od prepreka na tom putu postao evroparlamentarac koji dela kao izvestilac za jednu od najozbiljnijih država kandidata za članstvo. u ime Evropskog parlamenta posebno baviti političar koji je u prethodnom mandatu u susednoj državi podržavao političare i politike koje nisu bile prijateljske prema Srbiji. To ne mora značiti da su predstavnici ove evropske

28

institucije namerno udaljili Srbiju od mogućnosti da brzim putem i Srbija nastavi ka punopravnom članstvu, ali je sigurni znak da se evroparlamentarci u novom sazivu nisu dovoljno ozbiljno bavili pitanjem izvestioca za Srbiju.

Poslednjih meseci se pre svega u Briselu probudio stari entuzijazam o politici proširenja. Geopolitičke okolnosti su i mnoge autoritete u Evropskoj uniji vratile razmišljanju o uspesima i značaju politike proširenja za samu Uniju. Otud je sve više analiza i predloga da se u ovom sazivu Evropskog parlamenta i Evropske komisije obezbede uslovi za dogovor o novoj rundi proširenja, a za šta su građani Srbije veoma zainteresovani.

Desio bi se paradoks posebne vrste kada bi u zamahu ideja o novom proširenju EU jedna od prepreka na tom putu postao evroparlamentarac koji dela kao izvestilac za jednu od najozbiljnijih država kandidata za članstvo.

Takva zamišljena slika je dovoljan razlog da se već sada, na početku rada Tonina Picule kao izvestioca za Srbiju, ukaže na potencijalnu štetu koje njegovo delanje može doneti. I da se, kao što je red, u okolnostima obnavljanja vere u politiku proširenja Srbiji obezbedi snažna, pre svega, politička podrška, da punom parom nastavi svoj put ka punopravnom članstvu u EU kao najvećem cilju generacija progresivnih političara u samoj Srbiji i ubedljive većine njenih građana.

PROGOVORI O PREGOVORIMA

29

Beogradska otvorena škola Bulevar oslobođenja 177 11000 Beograd, Srbija +381 60 3061 342 eupregovori@bos.rs eupregovori.bos.rs facebook.com/bos.rs @beogradska_otvorena_škola

PROGOVORI O PREGOVORIMA

31