Prioriteti jasni, potezi upitni - Bilten Progovori o pregovorima 117

Prijavi se na Bilten

Ova publikacija je nastala u okviru projekta „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji – Europe ASAP″ koji Beogradska otvorena škola realizuje uz podršku Švedske. Stavovi i mišljenja autora i autorki izneti u ovoj publikaciji ne predstavljaju nužno i mišljenje Beogradske otvorene škole i donatora.

SADRŽAJ

REČ UREDNIKA KADA SVE STANE.................................................................................................... 4 STRATEGIJA Spoljna politika SAD PRIORITETI JASNI, POTEZI UPITNI........................................................................ 6 INTERVJU prof.dr. Predrag Bjelić KUDA VODI TRGOVINSKI RAT SAD I EU......................................................................10 GEOEKONOMIJA Trampova vladavina 2.0 KRATAK PRIRUČNIK ZA POČETNIKE.....................................................................14 KONKURENTNOST Kompas konkurentnosti NOVI PLAN U ERI (NE)OSNOVANOG OPTIMIZMA ...............................................18 IZOLACIJA USAID i nevladin sektor u Srbiji VIŠE OD FINANSIJKOG GUBITKA......................................................................... 22 SUKOB Donald Tramp u novoj epizodi: ZUGZWANG UKRAJINE......................................................................................... 26

IM PR E S U M

Progovori o pregovorima, broj 117, februar 2025. godine Izdavač: Beogradska otvorena škola (BOŠ) Bulevar oslobođenja 177, 11000 Beograd, Srbija www.bos.rs Urednici: Branislav Cvetković, Miljana Jovanović, Milan Hiber Urednica i saradnica: Jelena Jorgačević Autori: Pavle Nedić, Sabina Sali, Anica Kovačević, Andrea Matijević, Tadija Mitić, Mihajlo Kopanja Lektura i korektura: Marijana Milošević Dizajn i prelom: Damir Matić Ilustracije: Dana Tasovac Fotografija sa naslovne stranice: Gage Skidmore / vectorpocket – Freepik / BOŠ

REČ UREDNIKA

DRŽAVA, TO SMO SVI

S

vima koji su se tog 20. februara u 21 čas obre­ li ispred televizora, čekajući emisiju u kojoj je gostovao predsednik Srbije, već nakon nekoli­ ko minuta bilo je jasno da će se gostovanje pretvori­ ti u još jedan mučni, uvežbani medijski performans.

Onima koji su ipak uspeli da ostanu uz televizor do kraja emisije, što zaista nije bilo lako, sigurno nisu promakle teatralne izjave koje bismo mogli da sve­ demo na: država, to sam ja. Nizale su se rečenice: Ja sam kriv, ja sam odgovoran, mene kaznite, ja bih rušio, ja sam izgradio, praćene poznatim: evo, Vi meni recite, i tako u nedogled. Neko bi pomislio da smo već do sada i oguglali na te teške, a isprazne rečenice, no izgleda da je još uvek ostalo malo prostora da se s vremena na vreme iznenadimo.

Nakon emisije, pitala sam se: Čija je ovo država u kojoj građani i građanke Srbije žive? Da li je ona naša ili nam je neko velikodušno daje na korišćenje? Ko nam je daje i šta smo mi, a ko su oni? Znači li to i da su nam i institucije ustupljene i da funkcionišu onda kada za to dobiju signal, naravno odozgo? Ne rade uvek institucije i tu nema mnogo polemike. Rade i one po nekom dinamičkom radnom vremenu, red se ne poznaje i zaduženja se nekako zaturaju u prašnjavim fiokama i plakarima. Skrajnuta zaduženja, izgublje­ na odgovornost, a nadležnosti ni na vidiku. Ono što ipak jasno vidimo i čujemo su koraci i glas onih koji su na ulici. Hoćemo odgovornost, kažu glasovi stude­ nata, prosvetara, radnika u kulturi, taksista, advokata. Čuju se tu i glasovi penzionera koji od svojih mizernih

4

penzija kupuju jabuke za studente koji marširaju kroz zemlju tražeći pravdu. Da li su oni neki izgnanici koji uznemiravaju poštenu, naprednu Srbiju svojim tru­ bama i pištaljkama budeći usnulog tigra naše eko­ nomije? Jesu li oni građani trećeg, petog reda koji eto, iz čiste obesti, žele da naruše naš mir i sigurnost tražeći nekakva tobože prava na ulici? Slušajući izja­ ve predsednika, ne bi se ništa drugo moglo pomisliti.

Svi smo mi građani i građanke ove zemlje. Svima nama Srbija pripada, najbolja je, jer drugu nemamo.

Naša je i mi smo njeni. Ne može se i ne sme drža­ va otuđiti, skloniti od građana koje smatramo nepo­ dobnim, jer nam se ne sviđa što žele istinu. Nema veće ljubavi prema svojoj zemlji od borbe za društvo u kojem nema podela na nas i njih, u kojoj su insti­ tucije građanske a ne partijske, a odgovornost i nad­ ležnost baš tamo gde treba da budu – u okvirima zakona čije su granice čvrste i postojane.

Država, to smo mi. Svi građani i građanke, spremni, hrabri, odlučni, uvereni da još uvek nije kasno da se u zemlji u kojoj živimo stvari promene. Na ulicama, u gimnazijama, osnovnim školama, trgovima, pute­ vima i mesnim zajednicama – ujedinjeni u traženju odgovora na pitanje: ko je odgovoran? I zato, nemoj­ te nas deliti i raslojavati, ovo je zajednička borba svih nas, od onih najmlađih do onih kojima polako blede sećanja na prve proteste. I zato, nemojte zaboraviti, država je naša i svi smo mi njeni građani.

PROGOVORI O PREGOVORIMA

PITANJA, ODGOVORI

„KAKO KOMENTARIŠETE NEDAVNO GLASANJE SRBIJE U UJEDINJENIM NACIJAM U KORIST REZOLUCIJE O UKRAJINI, KAO I KASNIJE IZVINJENJE PREDSEDNIKA REPUBLIKE POVODOM GLASANJA″ BOŠKO JAKŠIĆ, novinar i spoljnopolitički komentator

DR JELICA MINIĆ, Evropski pokret u Srbiji

DR DRAGAN ĐUKANOVIĆ, Fakultet političkih nauka

Nedostatak političke koordinacije koji se pretvorio u diplomatsku alj­ kavost. Generalna skupština usvoji­ la je dve rezolucije: američku, koja je značajno izmenjena ali je kao „urav­ notežena“ dobila pohvale Moskve.

Srbija bila uzdržana ali je glasala „za“ evropsku rezoluciju koja je oš­ trija. Beograd je podržao jer je neko očito procenio da predstavlja kon­ tinuitet osude ruske agresije. Taj „neko“ će posle predsednikovih reči svakako biti sankcionisan, iako ne mislim da se radilo o nekoj „zaveri“ koju pominje Aleksandar Vulin.

„Slučaj“ glasanje Srbije na Generalnoj skupštini UN je kao srpska narodna bajka „Devojka je cara nadmudrila“. Ili, bar pokušaj da se ona ponovo napiše u svetu novih, konfrontiranih carstava iz­ među kojih tumara domišljata siro­ tica Srbija. Da podsetim, car je tra­ žio da devojka dođe na sastanak i gola i obučena, i na konju i peške, kako bi proverio koliko je pametna.

I ona smislila. Pa glasala za evrop­ sku i ukrajinsku rezoluciju, a ne za rusku i američku, pa se posle izvi­ njavala pro-ruskoj domaćoj publici i ruskoj državi, uz obrazloženje da je naša devojka bila umorna, rastre­ sena, pa nije bdela nad komunikaci­ jom, pa eto, zagoreo joj ručak. Glas u Generalnoj skupštini ne može da se povuče – dakle Srbija se usagla­ sila sa EU oko važne bezbednosne i spoljnopolitičke akcije. A potom se čupala za kose da se domaći po­ danici i ruski (što u ovom trenutku treba čitati i američki) carevi ne na­ ljute. Jednom rečju, farsa.

Prilično je neuobičajeno u praksi da se jedna zemlja ogradi od vlasti­ tog glasanja u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija. Posebno ako je u sličnom tonu glasala za prethodni niz rezolucija vezanih za isti sukob u Ukrajini. No, u ovom geopolitičkom momentu to svakako možemo ve­ zati za brojne neizvesnosti vezane za sankcije SAD prema NIS-u, koji je u većinskom ruskom vlasništvu.

Takođe, neuobičajeno je da istog dana Generalna skupština i Savet bezbednosti UN donesu različi­ te revolucije po istom pitanju ruske agresije na Ukrajinu. Stoga će i po­ zicioniranje Srbije po ovom pitanju u narednih nekoliko meseci tokom očekivanog mirovnog procesa za okončanje rata u Ukrajini biti intere­ santno i svakako će se slične situa­ cije pojavljivati ponovo.

5

STRATEGIJA

SPOLJNA POLITIKA SAD

PRIORITETI JASNI, POTEZI UPITNI Trampov drugi mandat će biti blagi nagoveštaj kako međunarodni odnosi mogu izgledati kada bi se Amerika ponašala isključivo kao vojna i ekonomska supersila, nesputana vrednosnim i pravno-institucionalnim okvirima.

Piše: Pavle Nedić, Institut za međunarodnu politiku i privredu

Pavle Nedić, izvor: IMPP

6

PROGOVORI O PREGOVORIMA

P

obeda Donalda Trampa na prošlogodišnjim pred­ sedničkim izborima u Sjedinjenim Američkim Državama upalila je brojne lampice upo­ zorenja širom sveta. Od Brisela i Londona, preko Moskve i Teherana, pa do Pekinga, donosi­ oci odluka su počeli, a oni oprezniji i promućurnijih među njima nasta­ vili već započete rigorozne pripre­ me za povratak Trampa u Belu kuću i prateće promene u ameri­ čkoj spoljnoj politici.

Te promene će biti pod uticajem dve grupe faktora. S jedne strane, imamo obrasce i ciljeve iz pret­ hodnog mandata, kao i dugoroč­ ne trendove, primetne još od vre­ mena Baraka Obame. S druge strane, tu su procesi unutar same Amerike i međunarodni kontekst koje Tramp zatiče, a koji se u zna­ čajnim aspektima razlikuju od 2017. godine.

Nekad i sad Za početak, važno je imati u vidu i ličnost starog-novog američkog predsednika. Pozicija i političke okolnosti koje okružuju sada 47. predsednika SAD promenjeni su višestruko, što je vrlo relevantno i za unutrašnju i za spoljnu politi­ ku nove administracije. Prvo, pred izbore 2016. godine Tramp je bio politički autsajder koji se namet­ nuo kao kandidat Republikanske stranke, a potom pobednik izbo­ ra. Međutim, tradicionalna partij­ ska mašinerija posmatrala ga je s podozrenjem. Danas je situacija

znatno drugačija. Tramp ima ap­ solutnu dominaciju u stranci, a političkom napredovanju mogu se nadati samo oni koji su pokazali lojalnost njegovim političkim sta­ vovima. Drugo, svestan je da mu je ovaj predsednički mandat ujed­ no i poslednji, te da postignuća, ali i neuspesi, ostaju kao njegov trajni politički legat, bez prilike za popravni.

vodećim temama, poput eko­ nomije i migracija, pridodate su klimatske promene i energeti­ ka, pravo na abortus i identitet­ ske politike. Sva su, u manjoj ili većoj meri, povezana i sa spolj­ nom politikom. Ipak, ona u najve­ ćem obimu zavisi od međunarod­ nog konteksta. I na ovom terenu Trampa dočekuje bitno izmenjena situacija. Kao i drugi aspekti živo­

Treće, četiri godine koje je proveo kao predsednik najveće svetske sile donele su mu iskustvo i vešti­ ne za efikasnije sprovođenje svo­ jih nauma. Recimo, u prvom man­ datu je izbor za sekretara odbrane prvobitno pao na Džima Metisa, jednog od najuglednijih američkih generala, ali i osobu koja je imala snagu da mu se suprotstavi. To je dovelo do Metisove ostavke 2018.

Sada je za ovu funkciju nomino­ van i tesnom većinom izabran bivši vojnik i televizijski voditelj sa Foks njuza Pit Hegset, koji ne po­ seduje iskustvo potrebno za ovu poziciju, ali isto tako ni autoritet da zauzme stav nasuprot pred­ sedničkom. Drugi primer jeste donošenje niza daleko značajni­ jih i sveobuhvatnijih izvršnih nare­ đenja u poređenju s prvim danima prethodnog mandata, uključujući i ono o reevaluaciji američke stra­ ne pomoći, a koje je pauziralo sve aktivnosti USAID-a.

Ubeđivanje i primoravanje su taktike kojima Tramp planira da se služi, o čemu mogu posvedočiti vlasti Paname i Danske, usled predsednikove zamisli da preuzme kontrolu nad Panamskim kanalom, odnosno Grenlandom.

Dodatno, opšte društveno-politi­ čko stanje u SAD je drugačije nego pre osam godina. Američki gra­ đani su daleko polarizovaniji oko ključnih pitanja, a tradicionalno

7

ta, i međunarodni odnosi su osta­ li obeleženi pandemijom COVID19. Uz to, nadmetanje s Rusijom i posebno Kinom kao izazivačima, koje je 2017. bilo latentnije, danas se otvoreno manifestuje kroz pot­ puno urušene odnose Vašingtona s Moskvom usled napada na Ukrajinu i direktno suparništvo s Pekingom u ekonomiji, tehnolo­ giji i geopolitičkom uticaju. Pored toga, dva izazivača otvorenije i sveobuhvatnije sarađuju, kako međusobno, tako i s drugim drža­ vama koje imaju suprotstavljene pozicije u odnosu na SAD, poput Irana. Dva sukoba velikih razme­ ra i još većeg uticaja, pomenuti rat u Ukrajini i ponovo razbukta­ li sukob Izraela i Palestine, dodat­ no doprinose formiranju nepred­ vidivog i turbulentnog strateškog okruženja.

STRATEGIJA

Trgovinski rat sa Kinom

rata. Protekcionizam kao odgovor na uspon Kine je svoje seme imao još u politikama prve Trampove administracije, a predstavlja prin­ cip od kojeg nije mnogo odstu­ pao ni Džo Bajden, iako je njegova dugoročna delotvornost diskuta­ bilna. U vojno-političkom smislu realno je očekivati fokus nove ad­ ministracije na Indo-Pacifik, regi­ on direktnog sudara američkog i kineskog uticaja, i suprotstavljanje kineskim pozicijama u pogledu Tajvana i Južnog kineskog mora.

Tramp bi mogao ponovo pove­ ćati broj FONOP misija, koje je uveliko koristio u prvom manda­

preusmeravanje američke pa­ žnje i resursa na druge regione. Čini se da je sukob ušao u fazu u kojoj je interes svih strana, di­ rektno ili indirektno uključenih, da pregovori postanu realna op­ cija. Promena lidera u Beloj kući je idealan alibi da se prihvati na­ rativ o njima kao i moralno, a ne samo vojno-ekonomski, prihvatlji­ voj opciji. Nezavisno od eventualnog (ne)uspeha u ovom pogledu, Tramp će nesumnjivo insistirati na većoj ulozi evropskih država u pogledu izdvajanja sredstava za bezbed­ nost i preuzimanje veće odgovor­ nosti u okviru NATO-a.

Prvo, Tramp ima apsolutnu dominaciju u stranci, a političkom napredovanju mogu se nadati samo oni koji su (slepo?) lojalni njegovim političkim stavovima. Drugo, svestan je da mu je ovaj predsednički mandat ujedno i poslednji, te da postignuća, ali i neuspesi, ostaju kao njegov trajni politički legat, bez prilike za popravni.

S druge strane, pitanje trgovine, od ranije poznate i evidentne ra­ zlike u vrednostima sa ključnim evropskim političarima, kao i ne­ primereno uplitanje Ilona Maska u nemačku predizbornu politiku, čine osnovu za turbulentne od­ nose. Stoga će Tramp saradni­ ke i partnere tražiti u političari­ ma koji su mu naklonjeni, kao što su Viktor Orban ili Đorđa Meloni.

Dodatno, nije isključeno da će zajednički jezik naći i s država­ ma poput Poljske i baltičkih ze­ malja, jer one američku posveće­ nost Evropi vide kao svoj vitalni bezbednosni interes. Ipak, upr­ kos teškoćama koje mu predstoje, evroatlantsko partnerstvo je za­ snovano na dubokim interesima obe strane. Iako će naredne četi­ ri godine biti period naročito bolan za Evropu, ona će ipak dočekati, makar okrznuto, i 48. predsednika ili predsednicu SAD.

Ipak, neki od prioriteta koje je odredila nova administracija su jasni. Na prvom mestu, to je odnos s Pekingom. Da upotrebi­ mo opis iz Strategije nacionalne bezbednosti 2022, Kina je jedini rival sa kapacitetom i namerom da preoblikuje međunarodni po­ redak. U ekonomiji, njena snaga proističe iz udela u svetskoj pro­ izvodnji, privlačnosti kao zajmo­ davca, investitora i trgovinskog partnera, te nezaobilazne uloge u tehnološkim inovacijama i lanci­ ma snabdevanja. Kompeticija sa

SAD je dodatno zakomplikovana zbog međusobne ekonomske in­ tegrisanosti i zavisnosti. U odre­ đenim aspektima čini se da je Kina ozbiljniji konkurent nego što je to bio Sovjetski Savez za vreme Hladnog rata. Međutim, za razli­ ku od SSSR, Peking ne nudi rele­ vantni atraktivni društveno-eko­ nomski model kao alternativu kapitalizmu.

tu. Ove misije podrazumevaju da ameri­čki brodovi plove spornim međunarodnim vodama, u prak­ si demonstrirajući njihov slobod­ ni status i delegitimizujući kineske interpretacije. Dodatno, Tramp će preferirati bilateralne odnose i na­ godbe s važnim regionalnim par­ tnerima poput Vijetnama i Filipina, a ne razvoj saradnje s multilateral­ nim formatima kao što je ASEAN.

Početak mandata je jasno de­ monstrirao da će pristup nove ad­ ministracije prema Kini biti čvrst.

Uvođenje novih carina od 10% na proizvoda iz Kine, carine od 25% na sav uvoz čelika i aluminijuma, kao i kineske protivmere, predstavljaju početak najavljenog trgovinskog

Turbulentni odnosi sa Evropom Kada je reč o evropskom kon­ tinentu, akutno pitanje jeste rat u Ukrajini, a postizanje primir­ ja ili dugoročnog mirovnog spo­ razuma bi otvorilo prostor za

8

PROGOVORI O PREGOVORIMA

Za Bliski istok – ubeđivanje i primoravanje Drugo veliko aktuelno žarište je područje Bliskog Istoka, gde tre­ nutno aktivno primirje omoguća­ va oslobađanje talaca i veći pro­ stor za dostavljanje humanitarne pomoći stanovnicima Gaze. Iako je Trampov izaslanik za Bliski istok Stiv Vitkof imao važnu ulogu u postizanju primirja, predsedni­ kova podrška Izraelu je apsolut­ na i bezrezervna. Ovo potvrđuje i njegov cinični plan za Gazu, lišen šireg konteksta. Potencijalno re­ šenje se zasniva i na Trampovoj sposobnosti da ubedi ili primo­ ra Egipat i Jordan na prijem veli­ kog broja palestinskih izbeglica.

Iako nerealističan, plan pokazu­ je na koji način će Vašington pri­ stupati ovom pitanju. Sa njim je

neraskidivo povezano i pitanje Irana, čija je regionalna pozicija oslabljena padom režima Bašara el Asada u Siriji i za koji Tramp veruje da će biti skloniji ustupci­ ma pod maksimalnim američkim pritiskom.

Pitanje trgovine, od ranije poznate i evidentne razlike u vrednostima sa ključnim evropskim političarima, kao i neprimereno uplitanje Ilona Maska u nemačku predizbornu politiku čine osnovu za turbulentne odnose.

Ubeđivanje i primoravanje su tak­ tike kojima Tramp planira da se služi, o čemu mogu posvedoči­ ti vlasti Paname i Danske usled predsednikove zamisli da pre­ uzme kontrolu nad Panamskim

9

kanalom, odnosno Grenlandom.

Ove inicijative su pokazatelj da za Trampa ostvarenje kratkoročne i direktne dobiti, relativna prednost u odnosu na glavne rivale i akce­ nat na neposrednom interesu SAD jesu kriterijumi koji će usmerava­ ti njegove spoljnopolitičke odlu­ ke. Za ostatak sveta, njegov drugi mandat će biti blagi nagoveštaj kako međunarodni odnosi mogu izgledati kada bi se Amerika pona­ šala isključivo kao vojna i ekonom­ ska supersila, nesputana vred­ nosnim i pravno-institucionalnim okvirima koje je na osnovu svo­ jih dugoročnih interesa sama sebi postavila. Uprkos tome, Trampova sklonost transakcionim dogovo­ rima i jednostavnim rešenjima ostavlja mogućnost veštim poli­ tičkim pregovaračima da mane­ vrišu u tom ograđenom prostoru.

INTERVJU

dr Predrag Bjelić, profesor Ekonomskog fakulteta, Univerziteta u Beogradu

KUDA VODI TRGOVINSKI RAT SAD I EU Ako se spirala uvođenja kontramera nastavi, što je Tramp i najavio, to po ekonomskoj teoriji vodi gubicima za obe strane. To će svakako uticati i na političke odnose dveju strana, gde je posebno važna vojna komponenta u okviru NATO-a Intervju priredila: Sabina Sali, dopisnica portala Progovori o pregovorima

Predrag Bjelić, izvor: Medija Centar

10

PROGOVORI O PREGOVORIMA

T

rgovinski odnosi izme­ đu Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije već godinama prolaze kroz turbulen­ tne faze, ali dolaskom Donalda Trampa na vlast dolaze novi iza­ zovi. Najava uvođenja carina na čelik i aluminijum, kao i moguće kontramere Evropske unije, unose dodatnu neizvesnost u global­ nu ekonomiju. Da li su ove mere samo deo šire političke strate­ gije ili signal dubokih promena u svetskoj trgovini? O tome, kao i o mogućim posledicama ovog eko­ nomskog sukoba, razgovaramo sa prof. dr Predragom Bjelićem, stručnjakom za međunarodnu trgovinu.

zatim privremeno ukidane na 30 dana ili potpuno suspendovane.

Tako hirovita primena mera može da izazove veće štetne efekte nego same mere, jer međuna­ rodna trgovina zahteva predvidi­ vost. Zamislite, natovarite kamion s robom i kada dođe na granicu zemlje uvoza, vi saznate da ne može da uđe ili da je carina pove­ ćana. Zbog toga je osnovni prin­ cip WTO transparentnost u pri­ meni mera.

te sirovine dolaze iz trećih zema­ lja, carine nametnute EU bi imale uticaja i na njene trgovinske par­ tnere, odnosno globalnu trgovinu.

POP: Da li i koliko sama najava uvođenja carina utiče na tržište?

U kojoj meri se menjaju, intenziviraju odnosi drugih međunarodnih subjekata usled ovih pretnji?

Hirovita primena mera može da izazove veće štetne efekte nego same mere, jer međunarodna trgovina zahteva predvidivost.

P. B.: Carine najnegativnije utiču na potrošače u zemlji uvoza, i često su najzaslužnije za porast cena, odnosno inflaciju. Takođe umanjuju i izvoz određenih pre­ duzeća, ali to zavisi i od sklono­ sti za potrošnju tih proizvoda, a ne samo cena. Carine značajno ometaju mehanizam konkurencije i nanose štetu i domaćem tržištu.

POP: Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je rekla da neopravdane carine za EU neće ostati bez odgovora – one će pokrenuti čvrste i proporcionalne protivmere. Šta bi bile posledice tih mera po američko-evropske odnose?

Progovori o pregovorima: Tokom tranzicionog perioda, pre samog stupanja na vlast, Tramp je najavljivao uvođenje carina mnogim međunarodnim akterima – Kini, Kanadi, Meksiku, Evropskoj uniji i BRIKS-u. Iako je ubrzo povukao carine Kanadi i Meksiku, 10. februara je potpisao uredbu kojom se uvode carine od 25% na sav uvoz čelika i aluminijuma. Koliko je izvesno da će u ovoj odluci istrajati?

Predrag Bjelić: Tramp je ozbiljno krenuo s primenom carina, naj­ pre prema Kini, ali i prema par­ tnerima. Neke su carine uvedene,

POP: Koliko bi uvedene mere imale uticaj na samu Evropsku uniju i njeno tržište?

P. B.: Primena carina i drugih mera kojim se deluje restriktiv­ no na izvoz EU u SAD bi značajno smanjile izvoz firmi iz EU na tržište SAD, i odrazile bi se značajno na trgovinu dve privrede. Dugoročno bi to uticalo i na zaposlenost u EU. Takođe, smanjilo bi nabavke siro­ vina za te proizvode, a kako često

11

Primena carina i drugih mera kojim se deluje restriktivno na izvoz EU u SAD bi značajno smanjile izvoz firmi iz EU na tržište SAD, i odrazile bi se značajno na trgovinu dve privrede. Dugoročno bi to uticalo i na zaposlenost u EU.

P. B.: EU je osudila restriktivnu spoljnotrgovinsku politiku SAD i po svemu sudeći se sprema za uvođenje kontramera. Ovo je veoma neuobičajeno za dve pri­ vrede koje se smatraju najbližim partnerima. Ako se ova spirala uvođenja kontramera nastavi, što je Tramp i najavio, to po ekonom­ skoj teoriji vodi gubicima za obe strane. To će svakako uticati i na političke odnose dveju strana, gde je posebno važna vojna kompo­ nenta u okviru NATO-a.

POP: EU je prekinula odnose s Rusijom zbog rata u Ukrajini. Sada se zaoštravaju ekonomski odnosi sa SAD. Može li Evropa u takvim okolnostima na duge staze da uspostavi i održi stabilnost?

INTERVJU

P. B.: EU se sada nalazi u proce­ pu između tri privredne sile sada – Kine, SAD i Rusije. Mere save­ znika SAD nisu iznenađenje, jer je Tramp već i u prvom mandatu to činio. Odnos EU i Rusije je privred­ no bio koristan, jer je Evropa uvo­ zila jeftine energente i resurse iz Rusije i na tome gradila svoju izvo­ znu konkurentnost. Ali uvođenjem carina na električna vozila i inve­ sticije iz Kine, sukob se sada širi na tri front što će iscrpeti evrop­ sku privredu i čitav svet uvuci u spiralu smanjenja blagostanja.

POP: Koja je politička pozadina uvođenja carina, odnosno šta njime Tramp želi da postigne?

P. B.: Tramp želi da zauzme naj­ bolju moguću poziciju u budućim razgovorima o novom svetskom poretku, koji uključuje i ekonom­ ske odnose u svetu. S druge stra­ ne želi da vrati dobar deo privred­ ne aktivnosti – po mogućnosti proizvodne – u SAD. POP: Evropska unija i SAD su bili beskompromisni saveznici sve do dolaska Trampa na vlast. Da li

mislite da će Trampov novi mandat destabilizovati politički i odbrambeni savez ovih aktera?

P. B.: Dolazak Trampa će prome­ niti odnos ova dva saveznika, kako po privrednim tako i po odbram­ benim pitanjima. Tramp je bizni­ smen koji NATO hoće da stavi u funkciju pružanja bezbednosnih usluga i da za to naplaćuje.

Tramp je biznismen koji NATO hoće da stavi u funkciju pružanja bezbednosnih usluga i da za to naplaćuje.

POP: Da li može i na koji način Svetska trgovinska organizacija da reaguje u ovoj situaciji?

P. B.: Svetska trgovinska organi­ zacija (WTO) odražava stanje me­ đunarodnih trgovinskih odnosa, koji su trenutno u krizi zbog pro­ cesa deglobalizacije svetske eko­ nomije. Kao rezultat toga, i sama organizacija prolazi kroz turbulen­ tno razdoblje. Sjedinjene Američke Države, koje su imale ključ­ ni uticaj u većini međunarodnih

12

organizacija, sada negoduju zbog rastuće moći Kine unutar WTO-a.

Da bi zadržala svoju relevantnost, WTO mora proći kroz temeljnu re­ formu. Njena najveća vrednost i dalje leži u predvidljivom i pra­ vilima regulisanom trgovinskom sistemu. Međutim, danas je or­ ganizacija u mnogim aspektima blokirana – njen viši nivo rešava­ nja sporova je paralisan, pregovori u okviru Doha runde ostaju neza­ vršeni, a umesto napretka, WTO uglavnom opstaje bez značajnijih rezultata.

POP: Na koji način potencijalni trgovinski rat između Evropske unije i SAD utiče na globalnu ekonomiju?

P. B.: Krajnje negativno, jer je EU najveći svetski trgovac, a SAD naj­ veća svetska privreda. On će se odraziti negativno na celu svetsku privredu. Posebno ako, kako sam već kazao, na uvođenje mera sledi vrzino kolo uvođenja kontramera.

PROGOVORI O PREGOVORIMA

13

GEOEKONOMIJA

TRAMPOVA VLADAVINA 2.0

ZAŠTITNIČKE MERE NE HAJU ZA POSLEDICE Stari-novi američki predsednik na samom početku drugog mandata donosi odluke koje jasno trasiraju put ka jačem nacionalizmu i protekcionizmu – čime dovodi u pitanje postojeće saveze i trgovinske norme, dok istovremeno preusmerava tok investicija u zelene tehnologije i doprinosi većoj neizvesnosti na međunarodnim tržištima.

Piše: Anica Kovačević, Institut za evropske studije

Anica Kovačević, izvor: privatna arhiva

14

PROGOVORI O PREGOVORIMA

U

svom ekonomskom mani­ festu Tramp je istakao da želi sprovesti oštre mere, te da tako na planu spoljne trgo­ vine želi uvesti sveobuhvatne ca­ rine od 20% na uvezenu robu, dok bi za proizvode iz Kine one izno­ sile 60%.

Uz pojačani protekcionizam kroz uvođenje većih carinskih stopa, ali i migrantsko pitanje, postavio je akcenat na smanjenje poreza i veću deregulaciju, što bi kratko­ ročno moglo dovesti do rasta na američkim tržištima, ali i potenci­ jalno povećanih oscilacija na trži­ štima širom sveta.

Trampova taktika ima jasne ko­ relacije s njegovim prvim manda­ tom – između ostalog i na polju javnog diskursa u kome je nasta­ vio da eksplicitno ističe da će ca­ rine podstaći američku proizvod­ nju, otvoriti nova radna mesta i time doneti milijarde dolara za plaćanje drugih inicijativa – poput smanjenja poreza.

Pogoršavanje odnosa 2. deo: Evropa Da bi se na neki način razume­ li Trampovi smeli potezi, potreb­ no je vratiti se nekoliko koraka, gde se može jasno videti kako je Trampova prva administracija ko­ ristila protekcionizam kao ključ­ ni alat za zaštitu američkih eko­ nomskih interesa – što je dovelo do udaljavanja od multilateraliz­ ma i pogoršavanja međunarodnih trgovinskih odnosa.

U inauguracionom govoru, 20. ja­ nuara ove godine, Tramp je rekao: „Odmah ću započeti reformu našeg trgovinskog sistema kako bih zaštitio američke radnike i po­ rodice – umesto da oporezujemo naše građane radi obogaćivanja drugih zemalja, oporezovaćemo strane zemlje kako bismo obo­ gatili naše građane.″ Zarad ovoga će, kako je on naveo, osnovati Poresku službu za spoljne priho­ de koja će prikupljati prihode od carina i drugih naknada.

Trampov prethodni mandat je obeležila kampanjska krilati­ ca „Amerika na prvom mestu″ (America First), što je i sada slu­ čaj, budući da on nesumnjivo ide u istom pravcu – što se jasno vidi kroz njegovo obraćanje prilikom inauguracije, kada je rekao: „Naš glavni prioritet biće stvaranje na­ cije koja je ponosna, prosperitetna i slobodna(...) staviću Ameriku na prvo mesto.″ Prilikom donošenja odluka Tramp nastupa transakcionistički, gleda­ jući kroz lepezu interesa šta bi za Sjedinjene Države bilo isplativo, a uz najavu oštrih i „zaštitničkih″ mera, može se očekivati da će (nastaviti) da brani američke inte­ rese, bez obzira na posledice koje će iz toga proizaći.

U prvom mandatu do zaoštrava­ nja odnosa sa Evropskom unijom (EU) počelo je 2017. godine, kada je Tramp oštro kritikovao EU, po­ državao Bregzit i odbacivao mul­ tilateralne trgovinske sporazu­ me (Transatlantsko trgovinsko i

15

investiciono partnerstvo – TTIP).

To je kulminiralo uvođenjem cari­ na na evropski čelik i aluminijum 2018. godine, što je izazvalo oštar odgovor EU kroz recipročne mere i žalbu Svetskoj trgovinskoj orga­ nizaciji. Dodatno, povlačenje SAD iz Pariskog sporazuma o klimi

Nesumnjivo je da EU razmatra niz opcija kao vid odmazde, koje bi ciljale američke ključne sektore, ali će ipak, kao i dosad, dati prednost diplomatskim naporima.

2017. godine izazvalo је oštru re­ akciju evropskih lidera, posebno Nemačke, Francuske i Italije, koji su taj potez videli kao udaljavanje Amerike od globalnog liderstva.

Da Pariski sporazum predstav­ lja bitan alat na međunarodnom planu, svedoči i veliko zalaganje država oko njegovih ciljeva – što je Džozef Bajden jasno uvideo i već na početku njegovog manda­ ta Sjedinjene Države su ponovo pristupile Pariskom sporazumu.

Ali drama nije gotova, budući da je sadašnji novoizabrani predsednik Tramp potpisao izvršnu nared­ bu kojom SAD po drugi put izla­ ze iz Pariskog sporazuma o klimi – čime je zadat jak udarac global­ nim naporima za borbu protiv glo­ balnog zagrevanja.

Da Tramp želi nastaviti u istom tonu, pokazuje i činjenica da je 10. februara doneo odluku da se uvedu sveobuhvatne carine na uvoz čelika i aluminijuma na 25%

GEOEKONOMIJA

za sve zemlje, uključujući i EU – što već sada utiče na pogorša­ nje transatlantskih odnosa i pove­ ćanje napetosti u međunarodnoj trgovini. „Duboko žalim zbog odluke SAD da uvede carine na evropski izvoz čelika i aluminijuma. EU će delo­ vati da zaštiti svoje ekonomske interese. Tarife su porezi – loši za biznis i još gori za potrošače.

Neopravdane tarife uvedene EU neće proći bez odgovora – iza­ zvaće čvrste i proporcionalne kontramere″, poručila je predsed­ nica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.

Pogoršavanje odnosa 2. deo: Kina

polje za druge države, kao i sam multilateralni sistem.

Posmatrajući Trampove agresivne unilateralne mere, važno je nave­ sti i situaciju sa Kinom. Za vreme Trampove prve administracije došlo je do drastičnog zaoštrava­ nja odnosa, a on je u svojoj kam­ panji, kao i sada po stupanju na dužnost, stavio do znanja svima da je spreman za primenu većih protekcionističkih mera – poseb­ no naglašavajući podizanje carina za robu iz Kine. Već pokrenuti trgo­ vinski rat sa Kinom je tada doveo do rasta neizvesnosti i tenzija u globalnoj ekonomiji – što države

Kada govorimo u nepredvidivosti i oštrini u trgovinskoj politici, Tramp je 1. februara ove godine uveo ca­ rine od 10% na robu iz Kine, a 25% na uvoz robe iz Kanade i Meksika – navodeći da se ovi koraci pre­ duzimaju kako bi se Meksiko, Kanada i Kina pozvali na odgo­ vornost u vezi sa obećanjima da će zaustaviti ilegalnu imigraciju i sprečiti priliv otrovnog fentanila i drugih droga u SAD.

Bitno je istaći i da neizvesnost hrani Trampova nepredvidivost koja je, u odnosu na prvi mandat, sad svima jasna, ali i zastrašujuća, jer ipak, reč je o vođi najveće sile na svetu, čiji postupci – koliko god oni bili u određenoj meri opravdani zarad zaštite američkih interesa – predstavljaju minsko polje za druge države, kao i sam multilateralni sistem.

Nesumnjivo je da EU razmatra niz opcija kao vid odmazde, koje bi ci­ ljale američke ključne sektore, ali će ipak, kao i dosad, dati pred­ nost diplomatskim naporima – što se jasno vidi kroz angažman komesara za trgovinu Maroša Šefčoviča, koji je stupio u kontakt sa američkim kolegama, naglaša­ vajući posvećenost EU konstruk­ tivnom dijalogu i rešenjima putem pregovora. Međutim, EU je stavila do znanja da, iako je dijalog pože­ ljan, zaštita ekonomskih interesa ostaje na prvom mestu.

U zvaničnom saopštenju o uvo­ đenju ovih carina se ističe kako su „carine moćan i dokazan izvor uti­ caja za zaštitu nacionalnih intere­ sa, a Tramp koristi dostupne alate i preduzima akcije koje stavljaju bezbednost Amerikanaca i nacio­ nalnu bezbednost na prvo mesto″.

i međunarodne organizacije nisu blagonaklono primile, a nastavak zaoštravanja i sveprisutna neizve­ snost stvaraju negativan ambijent za poslovanje širom sveta.

Shodno ovom Trampovom potezu, Meksiko i Kanada su najavili uz­ vratne carine, dok se Kina izjasni­ la kako će osporiti Trampov potez u Svetskoj trgovinskoj organizaciji i preduzeti druge protivmere.

Bitno je istaći i da neizvesnost hrani Trampova nepredvidivost koja je, u odnosu na prvi mandat, sad svima jasna, ali i zastrašuju­ ća, jer ipak, reč je o vođi najveće sile na svetu, čiji postupci – ko­ liko god oni bili u određenoj meri opravdani zarad zaštite američkih interesa – predstavljaju minsko

Sumirajući sve prethodno, može se očekivati fazno uvođenje cari­ na od strane Sjedinjenih Država, kao i zaoštravanje i podizanje ten­ zija na globalnom nivou – prevas­ hodno u trgovinskom aspektu, ali što će nesumnjivo uticati i na po­ litička dešavanja i razvoj međuna­ rodnih odnosa u svetu.

16

PROGOVORI O PREGOVORIMA

17

KONKURENTNOST

KOMPAS KONKURENTNOSTI

NOVI PLAN U ERI (NE)OSNOVANOG OPTIMIZMA Šta donosi nova strategija EU? Koji su njeni glavni ciljevi i očekivani efekti?

Koji su ključni izazovi koji stoje pred njom?

Piše: Andrea Matijević, Institut za političke studije

Andrea Matijević, izvor: privatna arhiva

18

PROGOVORI O PREGOVORIMA

E

vropska komisija je 29. ja­ nuara 2025. predstavi­ la Kompas konkurentnosti, strategiju ili mapu puta čiji je cilj unapređenje ekonomske konku­ rentnosti Evropske unije u nared­ nih pet godina. U svetlu global­ nih ekonomskih izazova i potrebe za održivim razvojem, Komisija predvođena Ursulom fon der Lajen se ovim planom jasno ori­ jentisala ka jačanju konkurentno­ sti EU, fokusirajući se na inova­ cije, dekarbonizaciju i povećanje sigurnosti i otpornosti Unije. Šta je suština ove strategije? Šta novo ona nosi sa sobom? I kakve su (očekivane) posledice ovakvog opredeljenja?

Kontekst nastanka Kompas konkurentnosti se osla­ nja na preporuke izveštaja (iz septembra 2024. godine) Marija Dragija. U njemu se trend uspo­ renog ekonomskog rasta EU u 21.

Kompas konkurentnosti na građane može direktno uticati i kroz veću ponudu radnih mesta u inovativnim sektorima, stabilniji energetski sistem, s mogućnošću smanjenja cena energije na duže staze, kao i pojednostavljen poreski sistem. veku identifikuje kao zabrinjava­ jući; poseban naglasak je na jazu u stopama BDP-a između EU i SAD, zasnovanom na razlikama u produktivnosti i tehnološkom ra­ zvoju, ali i na zavisnosti od drugih

aktera (poput Rusije) na globalnim tržištima koja su, usled geopoliti­ čkih nestabilnosti, dovele do ranji­ vosti EU. Upravo od toga, prema Dragiju, zavisi konkurentnost EU, a on svoja viđenja prevodi u kon­ kretne akcije za budući prosperitet – preporuke na kojima se zasniva i sam Kompas konkurentnosti.

Ciljevi i posledice Ovom strategijom Komisija predvi­ đa sedam ciljeva, tj. strateških prio­ riteta za naredni petogodišnji period: • Olakšavanje poslovanja u cilju podsticanja ekonomskog rasta – pojednostavljenje zakonodav­ nog okvira kako bi se smanjila bi­ rokratija i povećala predvidljivost poslovanja. Ključne oblasti koje reforme obuhvataju su: politika jedinstvenog tržišta i konkuren­ tnosti; mala i srednja preduzeća.

• Uspostavljanje novog Plana za čistu industriju (Clean Industrial Deal) – povećanje konkuren­ tnosti industrije i kreiranje kvali­ tetnijih radnih mesta, ali i obez­ beđenje stabilnog snabdevanja energijom, uz istovremeno sma­ njenje zavisnosti od spoljnih do­ bavljača. Ključne oblasti reformi su: politika energetske tranzicije i dekarbonizacije, politika klimat­ skih promena, saobraćaj i ener­ getske kompanije.

• Podsticanje cirkularne i prila­ godljive ekonomije – prelazak na održivije prakse proizvod­ nje i potrošnje, uz ključne obla­ sti za reforme poput zdravstva, politike upravljanja otpadom i hemikalijama.

19

• Podsticanje produktivnosti kroz integraciju digitalnih tehnologija – povećanje ulaganja kako bi EU ostala globalni lider u visokim tehnologijama. Ključne oblasti reformi se vezuju za domen in­ terneta i veštačke inteligencije, ali i zaštite podataka o ličnosti.

• Inovacije, istraživanje i razvoj u središtu ekonomskog razvoja – podsticanje istraživačkih projeka­ ta i inovacija, kroz reformu posto­ jeće institucionalne infrastrukture, povećan pristup finansiranju i in­ terinstitucionalnu saradnju.

• Davanje snažnog podsticaja in­ vesticijama u cilju održive kon­ kurentnosti, pre svega javnog sektora, a kroz reforme finan­ sijskog tržišta i smanjenje rizika na tržištima privatnog kapita­ la, ali i reformu procedura javnih nabavki.

• Investiranje u veštine – pove­ ćanje ulaganja u obrazovanje i stručno osposobljavanje kako bi se osigurala adekvatna radna snaga za tehnološki napredak, a kroz reforme obrazovnih siste­ ma, politike uzajamnog prizna­ nja diploma i kvalifikacija na tr­ žištu rada i sl.

Konkretne mere ka ostvariva­ nju ovih ciljeva najdirektnije utiču i na efekte, odnosno institucional­ ne, pravne, političke i druge po­ sledice primene Kompasa konku­ rentnosti, kako u periodu njegove implementacije tako i dugoročno posmatrano.

Institucionalne posledice podra­ zumevaju jačanje agencija koje

KONKURENTNOST

kontrolišu energetski sektor i re­ gulatornih tela u domenu poreza i finansijskog sektora, jer se predvi­ đa kompletiranje Energetske unije u cilju smanjenja troškova za sna­ bdevanje energijom za domaćin­ stva i kompanije, uspostavljanje mehanizama za kontrolu rizika po banke i investitore za ulaga­ nja u brzorastuće kompanije, kao i uspostavljanje Unije kapitala za štednju i investicije za podsticaj investiranja u nove tehnologije.

Osim ovih izmena institucionalne arhitekture, predviđena je i refor­ ma i jačanje institucija koje se bave obrazovanjem i stručnim osposo­ bljavanjem (kroz uspostavljanje Unije veština u cilju celoživotnog procesa učenja i Inicijative za me­

donošenje novih regulativa o po­ reskoj transparentnosti i izme­ ni poreskih stopa; reviziju ener­ getskih propisa u cilju osiguranja energetske tranzicije; prilagođa­ vanje pravnih okvira za podstica­ nje inovacija, prevashodno kroz smanjenje barijera investiranju kapitala; olakšavanje pristupa fi­ nansijama za istraživačke cen­ tre; smanjenje administrativnih barijera od 25% do 35% za mala i srednja preduzeća; usvajanje Akcionog plana za unapređenje sajber-bezbednosti medicinskih ustanova; usvajanje Strategije o veštačkoj inteligenciji itd.

Iako i sve dosada navedeno sva­ kako može imati, direktno ili indi­

Pored već gotovo uobičajenih različitih ekonomskih interesa i prioriteta među državama članicama koji mogu otežati usaglašavanje i sprovođenje zajedničkih politika, veliki izazov predstavlja i nedostatak jasnog finansijskog plana. đunarodno priznavanje veština), institucija u domenu zdravstva (uspostavljanje Evropske zdrav­ stvene unije, kako bi se diverzifi­ kovao lanac snabdevanja medi­ cinskih i farmaceutskih ustanova i povećala njihova rezilijentnost), ali i institucija u domenu novih tehnologija (poput uspostavljanja Evropskog istraživačkog saveta za veštačku inteligenciju).

Pravne posledice, osim dodatnog naglaska na važnosti harmoniza­ cije i/ili unifikacije, podrazumeva­ ju i usvajanje novih pravnih akata za pojedine oblasti, odnosno de­ regulaciju drugih. Ovo uključuje

rektno, posledice po svakodnevni život građana država članica EU, ipak je potrebno posebno nagla­ siti da Kompas konkurentnosti na građane može direktno uticati i kroz veću ponudu radnih mesta u inovativnim sektorima, stabilniji energetski sistem, s mogućnošću smanjenja cena energije na duže staze, kao i pojednostavljen po­ reski sistem koji može dovesti do smanjenja poreskih opterećenja.

Konačno, mogu se očekiva­ ti i određene političke posledi­ ce primene ove strategije. Tu se, pre svega, ističe veći pritisak na vlade članica da ubrzaju reforme

20

u obrazovanju, poreskom siste­ mu i finansijskim institucijama.

Dodatno, dok s jedne strane može doći do povećane saradnja s tre­ ćim državama u cilju povećanja energetske sigurnosti, s druge strane je moguće očekivati i ten­ zije između država članica zbog raspodele sredstava i prioriteta.

Unutrašnji i spoljnji izazovi Iako Kompas konkurentnosti po­ stavlja ambiciozne ciljeve EU, već sada se jasno mogu identifikovati određeni izazovi u njegovoj imple­ mentaciji. Pored već gotovo uobi­ čajenih različitih ekonomskih inte­ resa i prioriteta među državama članicama koji mogu otežati usa­ glašavanje i sprovođenje zajednič­ kih politika, veliki izazov predstav­ lja i nedostatak jasnog finansijskog plana. Dok se Strategija zalaže za bolju koordinaciju nacionalnih in­ vesticija, nedostaje plan za izvo­ re finansiranja na nivou EU koji su neophodni za realizaciju postav­ ljenih ciljeva. Postoji i zabrinutost da bi pojednostavljenje regulati­ ve, kroz smanjenje administrativ­ nih barijera za kompanije, moglo ugroziti ekološke standarde i cilje­ ve održivosti. Pored svega ovoga, EU tradicionalno zavisi od jeftine radne snage i energije iz trećih ze­ malja, a ovo na duže staze zahteva značajnu transformaciju ekonom­ skog modela kako bi se postigla održiva konkurentnost proklamo­ vana kao cilj.

Uz pomenute izazove u imple­ mentaciji i kontekst u kojem je

PROGOVORI O PREGOVORIMA

Kompas konkurentnosti nastao, važno je napomenuti i da će efek­ ti primene ove strategije u velikoj meri zavisiti i od ekonomskih od­ nosa s trećim akterima. Pre svega zabrinjavajuće potencijalne impli­ kacije po konkurentnost EU kom­ panija mogu imati i nove carine na aluminijum i čelik koje je najavila Trampova administracija, a koje je EU već ocenila kao nelegalne. I ne

samo to, generalno se postavlja pitanje koliko će ostvarivanje ovih optimističnih ciljeva biti moguće u datim uslovima globalne eko­ nomije, koji podrazumevaju sve češće pribegavanje glavnih eko­ nomskih aktera protekcionistič­ kim merama.

Uprkos svemu ovome, može se zaključiti da implementacija

21

Kompasa konkurentnosti nosi značajne posledice za ekonomi­ ju EU. Očekuje se da će ove mere doprineti povećanju inovativnosti, smanjenju zavisnosti od uvoza u strateškim sektorima i jačanju tehnološke autonomije. Međutim, izazovi poput prilagođavanja trži­ šta novim pravilima i obezbeđiva­ nja adekvatnih investicija ostaju ključni za uspeh ovih politika.

IZOLACIJA

USAID I NEVLADIN SEKTOR U SRBIJI

VIŠE OD FINANSIJKOG GUBITKA Agencija SAD za međunarodni razvoj je zamrzla svoje aktivnosti. Šta to znači za ovdašnje društvo? Koliko dugo i u koje projekte je Agencija do sada ulagala? Šta kaže pogled u budućnost?

Piše: Tadija Mitić, Nacionalna koalicija za decentralizaciju (NKD)

Tadija Mitić, izvor: privatna arhiva

22

PROGOVORI O PREGOVORIMA

U

2023. Agencija SAD za međunarodni razvoj (USAID) je, kako prenosi RTS, na svetskom nivou potrošila oko 40 milijardi dolara, a nastoja­ nje Donalda Trampa i Ilona Maska da „zavire u svaku stavku″ dove­ lo je do obustave njenog rada na tri meseca. Prema izjavi držav­ nog sekretara SAD Marka Rubija, problematično je što se u okvi­ ru USAID-a, navodno, nije u pot­ punosti vodilo računa o uskla­ đenosti projekata s nacionalnim interesima niti je transparentno prikazano kome i koliko sredstava odlazi. Tako, deo američkih zva­ ničnika ove poteze pravda „raci­ onalizacijom troškova″ i usmera­ vanjem novca prema onome što nazivaju „istinskim nacionalnim interesima SAD″. Istovremeno, mnogo je pogođenih zbog ove odluke.

I civilni sektor u Srbiji, i ne samo on, suočava se s posledica­ ma koje daleko prevazilaze puko finansiranje.

USAID u Srbiji Istorija USAID-a duga je više od šest decenija, počevši od Kenedijeve administracije, kada su SAD videle razvojnu pomoć kao ključni instrument meke moći u Hladnom ratu. U Srbiji je USAID bio aktivan skoro 25 godina, pri čemu su uložena značajna sred­ stva. Prema medijskim izvori­ ma, reč je o oko milijardu dolara.

Različite institucije i pojedinci sve­ doče da je deo tog novca išao na

projekte razvoja preduzetništva, reformu javne uprave i jačanje vladavine prava, uz značajan do­ prinos lokalnim samoupravama i, u određenoj meri, civilnom sekto­ ru i medijima.

Važnost USAID-a najizraženija je bila u projektima reforme pravo­ suđa, razvoja lokalnih zajednica,

zdravstvenog sistema, što je uključivalo projekte usmerene na vakcinaciju, smanjenje stope smrtnosti dece, ali i borbu pro­ tiv retkih i zaboravljenih tropskih bolesti. Nešto ranije, 2010. godi­ ne, USAID je pokrenuo ambicio­ zan cilj Local Solutions, nastojeći da 30% svog finansiranja usmeri isključivo ka lokalnim subjektima,

Misija i strategija USAID-a s vremenom menjala, od postkonfliktne obnove i stabilizacije do sve jasnije orijentacije ka podsticanju lokalnog razvoja i demokratske participacije. Na taj način, USAID je postao svojevrsni katalizator za teme poput dobre vladavine, transparentnosti, jačanja institucija i društvene odgovornosti. ali i u podršci medijima i organi­ zacijama civilnog društva koje su se bavile zaštitom ljudskih prava, inkluzijom i održivim razvojem.

Ipak, značaj se nije ogledao samo u institucionalnim projektima.

Brojne nevladine organizacije ko­ ristile su ove donacije za pružanje različitih vrsta podrške marginali­ zovanim grupama, za promociju rodne ravnopravnosti i za podsti­ canje lokalnog ekonomskog ra­ zvoja kroz mikro i socijalno pre­ duzetništvo. Tako su mnogi mladi iz unutrašnjosti Srbije, zahvaljuju­ ći USAID programima, dobili pri­ liku da se osnaže i uključe u šire mreže saradnje.

Dodatni uvid u razvojne inicija­ tive i dosadašnja ulaganja nude brojni stručni radovi i analize. U jednom takvom stručnom tek­ stu, autori ističu višegodišnju po­ svećenost USAID-a unapređenju

23

sa idejom da se ojačaju kapaci­ teti udruženja, ustanova i pojedi­ načnih inicijativa u samoj zemlji (Kaliel et al., 2023; Hanson et al., 2012; Weiss et al., 2020).

U istom tekstu se naglašava da se misija i strategija USAID-a s vre­ menom menjala, od postkonflik­ tne obnove i stabilizacije do sve jasnije orijentacije ka podstica­ nju lokalnog razvoja i demokrat­ ske participacije (Vu et al., 2022).

Na taj način, USAID je postao svo­ jevrsni katalizator za teme poput dobre vladavine, transparentno­ sti, jačanja institucija i društvene odgovornosti.

Lista izgubljenog Trumpova i Maskova kritika „sulu­ dog trošenja novca“ i nedovoljne transparentnosti pogodila je, pre svega, nevladine organizacije i ne­ formalne grupe, koje su zasnivale

IZOLACIJA

svoju održivost na mehanizmima i podršci USAID-a. Privremeno zamrzavanje rada Agencije nije samo finansijska prepreka. To je, ujedno, gubitak prilike za umreža­ vanje, obuke, mentorsku podršku i međunarodnu promociju lokalnih inicijativa.

Upravo zato je, iz perspektive ne­ koga ko radi u civilnom sektoru u Srbiji, ključno osvetliti sledeću činjenicu: „USAID nije samo povukao finan­ sije iz Srbije, povukao je umreža­ vanje, prilike da male inicijative, mali ljudi dođu u kontakt sa stej­ kholderima na jedan zdrav način, kako bi se iz svakog kraja Srbije čuo glas razuma, građanski glas koji formira bolje društvo neop­ hodno za celu Evropu, ne samo za Srbiju, jer je i Srbija neminovno deo evropske kulture, iako još nije deo EU.″ Ovaj aspekt je suštinski kada go­ vorimo o stvaranju prostora za jačaje kapaciteta na lokalnom nivou. Često upravo manje orga­ nizacije i neformalne grupe, koje nemaju pristup velikim evropskim ili domaćim fondovima, počinju svoj rad kroz manje grantove koje dobiju od međunarodnih donato­ ra poput USAID-a, a zatim postaju značajan akter u svojoj zajednici.

Opravdani strah Teme poput slobode medija, vla­ davine prava, reforme javne upra­ ve i razvoja socijalnih politika spadaju u ključne kriterijume za

napredovanje Srbije ka članstvu u Evropskoj uniji. Upravo u tim oblastima civilno društvo pred­ stavlja most ka građanima i, ne­ retko, pokretač reformskih proce­ sa. Gubitak ili smanjenje obima

Pred organizacijama civilnog sektora u Srbiji sada je novi izazov i zadatak da pronađu alternativne izvore finansiranja, kao i nove kanale međunarodne saradnje. rada jednog od najvećih donato­ ra za civilni sektor može usporiti ove procese, posebno imajući u vidu da je USAID bio među retki­ ma koji su imali dugoročniji plan i iskustvo rada širom Srbije.

Ipak, iako je raspored interesnih sfera u međunarodnim odnosi­ ma podložan brzim promenama, suštinski ostaje činjenica da je razvoj civilnog sektora postepe­ ni i neophodni proces, koji se za­ sniva na kontinuitetu. Ukoliko se sredstva USAID-a trajno smanje ili usmere na druge načine, postoji opravdani strah da bi Srbija mogla zabeležiti određeni pad u indeksi­ ma demokratizacije, transparen­ tnosti i učešća građana.

Pogled unapred Na kraju, važno je naglasiti da je velika neizvesnost oko budućno­ sti USAID-a rezultat političkih od­ luka unutar same američke admi­ nistracije. Kako je u više navrata rečeno, predsednik Tramp razma­ tra gašenje, ali se iza kulisa pomi­ nje reorganizacija Agencije koja

24

bi je mogla staviti pod ingeren­ cije Stejt departmenta. Razvojna pomoć bi tada najverovatnije bila vođena drugim prioritetima, više u skladu sa užim političkim agen­ dama nove američke administra­ cije nego sa univerzalnim vredno­ stima razvoja i saradnje.

Pred organizacijama civilnog sek­ tora u Srbiji sada je novi izazov i zadatak da pronađu alternativ­ ne izvore finansiranja, kao i nove kanale međunarodne saradnje.

To znači veći fokus na fondove Evropske unije, ali i veći oslonac na regionalne i lokalne donatore, privatni sektor, pa čak i individual­ ne donacije. Istovremeno, ključno je osnaživanje unutrašnje struktu­ re i transparentnosti samih orga­ nizacija, kako bi ostale relevantne i održive u uslovima smanjenih tokova spoljnog finansiranja.

Upravo zato, treba podvući značaj poruke da „USAID nije samo po­ vukao finansije iz Srbije, povukao je umrežavanje...″. Ova rečenica simbolizuje gubitak jedne od naj­ važnijih vrednosti koju je Agencija donosila – sposobnost da okupi različite aktere, od lokalnih akti­ vista, preko stručnjaka, do pred­ stavnika institucija. Bez tog po­ srednika, civilno društvo u Srbiji ostaje snažno voljom i upornošću ljudi koji ga čine, ali će njegov na­ predak ka evropskim vrednostima i standardima verovatno biti nešto sporiji i zahtevniji.

Uveren sam, međutim, da civil­ ni sektor u Srbiji poseduje unu­ trašnju snagu da nastavi borbu

PROGOVORI O PREGOVORIMA

za društvo koje je otvoreno, de­ mokratsko i spremno da se suoči sa izazovima, pa i kada osta­ je bez oslonca velikih donatora.

Pojedinci koji su započeli razvojne

inicijative neće odustati samo zato što je jedan izvor trenutno presušio. Poznajući vodeće aktere u sektoru, vođeni vlastitim entu­ zijazmom i ekspertizom, pronaći

25

će načine da dopru do zajednica i dalje doprinose razvoju građan­ skog društva Srbije.

SUKOB

DONALD TRAMP U NOVOJ EPIZODI:

ZUGZWANG UKRAJINE

Ako prihvate Trampovo vođstvo u pregovorima, postoji mogućnost da njegovo rešenje bude nauštrb interesa Ukrajine; s druge strane, ako ne prihvate, gube jedinog saveznika koji joj istinski može pomoći.

Piše: dr Mihajlo Kopanja, Fakultet bezbednosti Univerziteta u Beogradu

Mihajlo Kopanja, izvor: CRI online

26

PROGOVORI O PREGOVORIMA

O

končaću rat za 24 sata″, izjavio je Donald Tramp tokom predizborne kam­ panje. Dvadeset i prvi januar je došao i prošao, a rat u Ukrajini i dalje traje. To nas nije iznenadilo.

Rat bilo koje forme ni na koji način nije lako okončati. Zbog toga je većini bilo jasno da su tadašnje Trampove reči bile pre populisti­ čka izjava, namenjena prikazi­ vanju sopstvenih sposobnosti američkim biračima, nego što su predstavljale istinsku spoljnopoli­ tičku težnju. Međutim, to ne znači da Tramp ne teži okončanju ru­ sko-ukrajinskog sukoba, naprotiv!

Sjedinjenje Države i te kako imaju interes da u Ukrajini dođe do mira.

„

Dok je prednost angažovanosti činjenica da se potencijalni izazovi mogu saseći u korenu, ključni nedostatak takve strategije je cena. Jednostavno, angažovanost košta, i deluje da Amerika pod Trampom nije voljna da takav trošak i dalje podnosi.

U skorašnjem telefonskom raz­ govoru, Donald Tramp i Vladimir Putin su se saglasili da razgovo­ ri o okončanju rusko-ukrajinskog sukoba otpočnu odmah. To jasno pokazuje ne samo težnju i spre­ mnost Trampove administracije da do toga zaista i dođe već i na drugu važnu činjenicu – da će u tom procesu Ukrajina biti skrajnu­ ta, kao puki posmatrač o čijoj se sudbini dogovara, ali uz malo ili nimalo učešća. Time se Ukrajina našla u svojevrsnom zugzwang-u

– šahovskom pojmu koji pred­ stavlja situaciju gde je bilo koji potez za koji se akter odluči pogu­ ban po istog tog aktera.

Zašto, kako i šta sve rečeno znači zahteva dublju elaboraciju motiva šireg američkog ponašanja, njiho­ vog odnosa prema ratu u Ukrajini, kao i posledica do kojih takav pri­ stup može dovesti u široj evrop­ skoj i globalnoj bezbednosnoj situaciji.

Prekid velike strategije angažovanja Gotovo sve što je Tramp uči­ nio u nepunih mesec dana dru­ gog mandata bilo je usmereno ka ograničavanju američke an­ gažovanosti u svetskoj politici. Od kraja Hladnog rata, američka ve­ lika strategija – dugoročna upo­ treba svih raspoloživih resursa u pravcu oblikovanja i očuvanja me­ đunarodnog poretka – bila je an­ gažovanost (engagement). Kada je početkom devedesetih postala jedina svetska supersila, Amerika se našla pred dilemom – šta uči­ niti sa svom svojom nadmoći?

Njeno rešenje bilo je da upotre­ bi sve raspoložive resurse kako bi predupredila potencijalne iza­ zivače. Takva velika strategija vo­ dila je njihove intervencionisti­­­čke poduhvate tokom devedesetih.

Zatim, dogodio se 11. septembar i Amerika se ponovo našla pred dilemom – kako se suprotstavi­ ti izazovu terorizma? Rešenje je opet bila velika strategija angažo­ vanja koja je dovela do intervencija

27

u Avganistanu i Iraku. Treća prelo­ mna tačka, ili pre period, odigrao se tokom prve decenije 21. veka, kada je Americi i svetu postalo jasno – Kina raste i treba je spre­ čiti da preraste Ameriku. Kako to učiniti? Za Obaminu, Bajdenovu, pa donekle i prvu Trampovu ad­ ministraciju, rešenje je i dalje bila angažovanost.

Drugi dolazak Trampa predstav­ ljao je oštar prekid trodecenij­ skog kontinuiteta velike strategije angažovanja. Za bezmalo mesec dana mandata, Tramp je – što na­ javio, što sproveo – velike rezove u načinima na koji Amerika upo­ trebljava svoje resurse, ali i ciljeve koje želi ostvariti. Dok je prednost angažovanosti činjenica da se po­ tencijalni izazovi mogu saseći u korenu, ključni nedostatak takve strategije je cena. Jednostavno, angažovanost košta, i deluje da Amerika pod Trampom nije volj­ na da takav trošak i dalje podnosi.

Ima racionalnosti u takvom stavu.

Brojni hegemoni sveta su kroz istoriju propadali jer su troškovi održavanja njihovog hegemon­ skog položaja prevazilazili njihove mogućnosti. To je hegemonsko rastezanje. Suočena s rastućom Kinom, deluje da je Trampova ad­ ministracija svesna neodrživosti kontinuiteta angažovanja ako želi da ostane hegemon. Zbog toga se sve više okreću u pravcu alter­ nativne velike strategije – uzdrža­ nosti (restraint) – snažne reduk­ cije prisustva van svojih granica, prebacivanje tereta na druge dr­ žave i upotrebu sile u retkim

SUKOB

situacijama. Izjava Marka Rubia, sekretara Stejt departmenta, da se Amerika treba fokusirati isklju­ čivo na zapadnu hemisferu ide u prilog tome.

Upitni mir

Ukrajina predstavlja jedan od najangažovanijih frontova koji je Trampu ostavljen u amanet.

Stotine milijarde dolara, što u novcu što u vojnoj opremi, date su Ukrajini kako bi bila u stanju da se odupre Rusiji. Štaviše, upit­ no je da li bismo i dalje govorili o ratu u Ukrajini da nije bilo toga.

Sposobnost Ukrajine da vodi to­ talni rat direktno je povezana sa stepenom pomoći koju joj njeni zapadni saveznici – mada je možda bolja reč podržavaoci – pružaju. Aludirajući na Trampov često neposredan i laički način izražavanja, deluje da je njegov stav po ovom pitanju jednosta­ van – za Trampa, rat u Ukrajini je rupa bez dna, koju Amerika ne može i ne treba dalje da podržava.

očuvanje hegemonije u svetlu ki­ neskog izazova, za koji će biti po­ treban pun fokus, bez ometanja pažnje. Ako to razumemo, posta­ je nam jasno Trampovo kontinu­ irano insistiranje na okončanju rata u Ukrajini. Možda nije bilo za jedan dan, ali za tri nedelje smo došli od čvrste američke podrške Ukrajini do otpočinjanja pregovora telefonskim razgovorom Trampa i Putina. Neka povlačenja ne samo da su prihvatljiva nego su i kori­ sna. Ali za Ukrajinu, s druge strane, kontinuirano američko angažova­ nje je ključno za njen opstanak.

Bez podrške Sjedinjenih Država, koja je najveći snabdevač vojnom opremom, upitno je koliko se još Ukrajina može odupirati Rusiji.

Ovde dolazimo do srži na kojoj počiva zugzwang u kojem je Ukrajina – podrška SAD joj je po­ trebna, ali joj Trampovo rešenje ukrajinskog pitanja može biti ne­ prihvatljivo. Tramp je kontinuira­ no insistirao na miru, često bez

Mir u Ukrajini može značiti i povratak na stanje pre 24. februara 2022, ali može značiti i zamrzavanje sukoba i podelu teritorija, kao i kompletnu aneksiju Ukrajine od strane Rusije. U sva četiri slučaja rat prestaje – ergo mir nastaje. Iz perspektive interesa Ukrajine, neka rešenja su spas, dok su druga potpuna katastrofa.

Moramo razumeti da je iz ameri­ čke vizure Ukrajina samo epizo­ da u širem narativu sezone seri­ je o Sjedinjenim Državama u kojoj je Donald Tramp glavni akter – re­ levantna, ali opet samo jedna epi­ zoda! Srž sezone, možda čak i ne­ koliko sezona koje dolaze, jeste

šire elaboracije. Međutim, mir je izrazito labavo definisana kate­ gorija. Mir u Ukrajini može znači­ ti i povratak na stanje pre 24. fe­ bruara 2022, ali može značiti i zamrzavanje sukoba i podelu te­ ritorija, kao i kompletnu aneksiju Ukrajine od strane Rusije. U sva

28

četiri slučaja rat prestaje – ergo mir nastaje. Iz perspektive intere­ sa Ukrajine, neka rešenja su spas, dok su druga potpuna katastrofa.

S obzirom na to da je Trampu cilj

Realpolitik is back, baby i (zapravo) Amerika predvodi taj juriš. Zbog toga, Donald Tramp u epizodi zugzwang Ukrajine još jednom potvrđuje gotovo dva i po milenijuma stare Tukididove reči – snažni čine ono što mogu, slabi trpe ono što moraju. okončanje sukoba u sklopu izbe­ gavanja hegemonskog rasteza­ nja, iz perspektive interesa SAD pre je reč o različitim stepeni­ ma prihvatljivosti nego dihotomi­ ji prihvatljivo−neprihvatljivo. Zato je ključni problem za Ukrajinu što se za malo toga može pita­ ti. Zugzwang u kojem se Ukrajina nalazi ogleda se u sledećem: ako prihvate Trampovo vođstvo u pre­ govorima, postoji mogućnost da njegovo rešenje bude nauštrb in­ teresa Ukrajine; s druge strane, ako ne prihvate, gube jedinog sa­ veznika koji joj istinski može po­ moći. U suštini, pregovori o okon­ čanju rata stavljaju Ukrajinu u lose-lose situaciju, gde oba prav­ ca delanja mogu biti pogubna.

I potpuno poverenje u Ameriku i nastavak sukoba bez Amerike mogu značiti kraj samostalne Ukrajine. Beskompromisne izjave iz Kijeva odavno su utihnule i je­ dino što preostaje Ukrajini je nada da Tramp neće biti toliko popust­ ljiv, a da Putin hoće.

PROGOVORI O PREGOVORIMA PREGOVORIMA PROGOVORI O

Realpolitika ponovo na sceni Kako god nam se sada čini­ lo, američka velika strategija pod Trampom zapravo neće biti ni angažovanost niti uzdržanost, već neka treća krajnost koja će u određenim trenucima podse­ ćati na jedno ili drugo. Povratak Panamskog kanala, pripajanje Grenlanda, uvođenje tarifa naj­ bližim saveznicima, asertivni­ ji pristup Kini – sve navedeno sa­ drži i jedno i drugo. Ali su dve

stvari sigurne. Prvo, za Ameriku pod Trampom, partikularna dobit za SAD će uvek biti ispred regio­ nalne ili globalne dobiti. U svetlu takvog velikostrateškog oprede­ ljenja Amerike, promena evropske i globalne bezbednosne arhitektu­ re je (za bolje ili lošije) neminovna.

Drugo, ako je cena partikularne dobiti narušavanje odnosa ili čak napuštanje saveznika, Trampova Amerika će tu cenu biti spremna da plati. S obzirom na zugzwang u kojem se nalazi, Ukrajina će, kako stoje stvari, biti prva koja će

29 29

to osetiti. U kojoj meri, ostaje da se vidi. Jedini potencijalni izlaz iz zuzgwang-a za Ukrajinu jeste asertivnija Evropa, što još uvek izgleda poprilično u domenu na­ učne fantastike. Realpolitik is back baby i (zapravo) Amerika predvodi taj juriš. Zbog toga, Donald Tramp u epizodi: zugzwang Ukrajine još jednom potvrđuje gotovo dva i po milenijuma stare Tukididove reči – snažni čine ono što mogu, slabi trpe ono što moraju!

SUKOB

30

Beogradska otvorena škola Bulevar oslobođenja 177 11000 Beograd, Srbija +381 60 3061 342 eupregovori@bos.rs eupregovori.bos.rs facebook.com/bos.rs @beogradska_otvorena_škola