Brisel i globalna politika - Bilten Progovori o pregovorima 118

Prijavi se na Bilten

Ova publikacija je nastala u okviru projekta „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji – Europe ASAP″ koji Beogradska otvorena škola realizuje uz podršku Švedske. Stavovi i mišljenja autora i autorki izneti u ovoj publikaciji ne predstavljaju nužno i mišljenje Beogradske otvorene škole i donatora.

SADRŽAJ REČ UREDNIKA O KOGNITIVNOM DIGESTIVNOM TRAKTU............................................................ 4 SVET Brisel i globalna politika HOĆE LI EU PRESTATI DA SE PONAŠA KAO BAMBI MEĐU GODZILAMA............. 6 BEZBEDNOST Evropa i bezbednosna politika KORACI KA ODBRAMBENOJ UNIJI..............................................................................10 SLABOSTI Između ambicija i realnosti EU KAO IZOLOVANO OSTRVO................................................................................14 IZBORI Nemačka, postizborno prebrojavanje ČEKAJUĆI TREĆI ČIN ............................................................................................18 KOLUMNA Trampova računica za rusko-ukrajinski rat BEZ BESPLATNOG RUČKA.................................................................................... 22

IM PR E S U M

Progovori o pregovorima, broj 118, mart 2025. godine Izdavač: Beogradska otvorena škola (BOŠ) Bulevar oslobođenja 177, 11000 Beograd, Srbija Urednici: Branislav Cvetković, Miljana Jovanović, Milan Hiber Urednica i saradnica: Jelena Jorgačević Autori: Dragan Živojinović, Milan Igrutinović, Strahinja Subotić, David Tadić, Vojin Radovanović Lektura i korektura: Marijana Milošević Dizajn i prelom: Damir Matić Ilustracije: Dana Tasovac Fotografija sa naslovne stranice: BOŠ

REČ UREDNIKA

O KOGNITIVNOM DIGESTIVNOM TRAKTU

Č

ini se da je i svet nadmašio svoju sposobnost daleko, bez interneta i telefona, isključili se kao med­ varenja količine istorije koju dnevno proizvede. ved tokom zimskog sna? Kako beše reč? Hibernacija, Ma sam bi od sebe pobegao. da. Bilo bi lepo, ali teško.

Je l’ premali? Ili je previše pojedinačnih stvarala­ ca istorije u različitim kolektivima (plemenskim, plenumskim, gradskim, regionalnim, nacionalnim, nadnacionalnim)?

Mada, kao iole svesno biće, odgovorno prema svetu (šta god pod time podrazumevali, ali da to niste, ne biste pratili ovaj bilten), imate potrebu da analizira­ te, primećujete i upoređujete. Da niste odgovorni, ne biste imali potrebu da se posledično brinete zbog S druge strane, možda je svet oduvek bio takav, tesan svega što čitate, vidite, analizirate, tumačite… (shodno kontekstu i civilizacijskom napretku) i mali (za potrebe čoveka), a samo se nama sada čini da Zato i nije ni čudo što jedva čekate da na narednim se sve zgusnulo, ubrzalo i pojačalo? Tehnologija, koju stranicama pročitate o Bambiju među godzilama, o obilato koristimo, nam daje uvide danas u bezbroj po­ tome može li od njih da se odbrani ili da im makar jedinačnih dešavanja u svakom kutku Zemljine kugle bude ravan, da im doaka ili će ostati sam, poput da­ – čitamo signal poruke najviših državnika SAD, stiže lekog ostrva. vest da je Kenije priznala Kosovo, Pikaču trči u Turskoj, održava se sednica Skupštine opštine Zvezdara i tako I, kada pročitate, imate li kapaciteta da svarite sve to dalje... Pa se pitamo Ljudi, dokle? (Balašević likes this). ili pakujete kofere, pa se dajete u potragu za spoko­ jem? Radujemo se da čujemo vaše odgovore.

Sada se vi, siroti mali hrčci, (s)nađite u beskrajnoj ko­ ličini informacija, odvojte bitno od nebitnog, vama Je l’ ovo vreme za rubriku Pisma čitalaca? lično ili iz pozicije vašeg poslovnog okruženja. Kako Branislav Cvetković, vam ide? Sumnjam da ide lako, valjalo bi predahnuti.

Urednik portala Da li biste, priznajte, sve batalili i odselili se negde

4

PROGOVORI O PREGOVORIMA

PITANJA, ODGOVORI

„KAKO KOMENTARIŠETE SASTANAK ALEKSANDRA VUČIĆA SA URSULOM FON DER LAJEN I ANTONIOM KOŠTOM U BRISELU?″ NIKOLA BURAZER, European Western Balkans

AUGUSTIN PALJOKAJ, Koha Ditore

DUŠAN GAJIĆ, RTS

Iz onoga što je saopšteno se može zaključiti da su u Briselu zabrinuti zbog situacije u Srbiji i da je Vučiću poručeno da moraju videti rezulta­ te kada su u pitanju izborni uslo­ vi, borba protiv korupcije i sloboda medija kako bi Srbija napredovala na evropskom putu. Naravno da je ova poruka dosta diplomatska i da zvuči naivno očekivanje da će vlast u Srbiji te rezultate ikada ostvariti, ali ipak je u pitanju značajan iskorak kada je u pitanju odnos Evropske unije prema režimu u Srbiji.

Ovaj sastanak je pokazao još jed­ nom da je za EU predsjednik Vučić glavni partner, ne samo u Srbiji već i šire u regiji. Fotografija spoje­ nih ruku s Koštom i Fon der Lajen šalje poruku da su oni tim. i jesu.

Iako Vučić pokušava prikazati pro­ teste kao pokušaj Zapada da ga ruše, davno nije neka vlast u Srbiji imala tako veliku podršku Zapada, pogotovo EU. Krivo je poruke Fon der Lajen ili Košte shvatit kao neko „upozorenje″ Vučiću. Jer poruke o „slobodi medija, borbi protiv ko­ rupcije i izbornoj reformi″ EU lide­ ri bi slali bilo kom drugom lideru iz regije. A i Vučiću bi istu poruku slali i prije dvije i prije pet godina. Vučić to zna i zato samo daje obećanja koja neće ispuniti. Dakle, nastav­ lja se praksa pretvaranja Srbije da želi provesti reforme kako bi posti­ gla standarde EU, a EU se pretvara da joj vjeruje.

Trenutak i format sastanka pred­ sednika Vučića sa čelnicima EU Ursulom fon der Lajen i Antonijom Koštom mnogi su videli kao nasta­ vak politike stabilokratije.

Ali poruke posle sastanka ukaza­ le su na određenu promenu tona Brisela prema Beogradu.

Bez zajedničkog obraćanja medi­ jima i uobičajenih prisnosti, sve­ dene i identične poruke na druš­ tvenim mrežama Košte i Fon der Lajen sugerisale su da Srbija ne čini dovoljno u ključnim oblasti­ ma slobode medija, borbe protiv korupcije i reforme izbornih zako­ na. Sam format sastanka i izbor reči („iskreni i direktni razgovo­ ri″) ukazuju na nezadovoljstvo EU zbog situacije u Srbiji (i regionu).

Diplomatski izvori potvrđuju da je izražena i „ozbiljna zabrinutost″ EU zbog reakcija vlasti na proteste. „Ono sto od Srbije zahtevaju de­ monstranti i studenti je isto ono što od Srbije zahteva Evropska ko­ misija″, izjavila je nakon sastan­ ka i komesarka Marta Kos, posle više meseci neodređenih poruka.

Hoće li ovu promenu retorike pratiti i značajnija promena politike, zavi­ siće najviše od razvoja događaja u samoj Srbiji.

5

SVET

BRISEL I GLOBALNA POLITIKA

HOĆE LI EU PRESTATI DA SE PONAŠA KAO BAMBI MEĐU GODZILAMA Evropska unija je svesna da je Tramp više zainteresovan za neposredne i opipljive dilove nego za dugoročne dobitke, ali joj je isto tako jasno da 47. američki predsednik ne može baš tako lako priuštiti luksuz da u dobu nadmetanja velikih sila Evropska unija ne bude, barem u poslednjoj instanci, na američkoj strani istorije.

Piše: Dragan Živojinović, Fakultet političkih nauka

Dragan Živojinović, izvor: PR tim FPN

6

PROGOVORI O PREGOVORIMA

D

a li će prvi potezi druge administracije predsedni­ ka Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa prema najvažnijem savezniku, Evropskoj uniji, dovesti do suštinskih pro­ mena u transatlantskim odnosi­ ma i smanjenja (a neki čak tvrde i potpunog povlačenja) američkog prisustva na tlu Evrope?

Uprkos tome što se Donald Tramp i u prvom predsedničkom man­ datu nije prema Evropskoj uniji odnosio kao poštovanja vred­ nom savezniku, čini se da je drugi mandat još radikalniji. To će za­ uzvrat naterati EU da počne s više realizma da posmatra svet oko sebe i umesto pretežnog oslanja­ nja na SAD u pogledu korišćenja vojne sile, krene i sama da je kori­ sti (ili barem preti njenom upotre­ bom), budući da bi u svetu u kom postoji ponovno nadmetanje veli­ kih sila sve ostalo bilo ravno au­ todestrukciji i prepuštanje svoje sudbine drugim akterima.

Kako je Evropska unija došla u ovu situaciju? Kakva je njena po­ zicija sada? Kakve su perspektive EU kao globalnog aktera imaju­ ći u vidu izmenjeni međunarod­ ni kontekst i posebno odnose sa SAD?

Kako smo stigli dovde?

Dva su svetska rata, po mišlje­ nju osnivača neorealističke teori­ je međunarodnih odnosa Keneta Volca (Kenneth N. Waltz), dove­ la do toga da Zapadna Evropa od proizvođača postane potrošač

bezbednosti, odnosno, umesto da pruža bezbednost drugima, dođe u situaciju da se njoj obez­ beđuje bezbednost. Naime, va­ kuum moći koji se na teritoriji Evrope stvorio posle Drugog svet­ skog rata popunile su, po rečima znamenitog istoričara sa Jejla Pola Kenedija (Paul M. Kennedy), kao i posle pada Napoleona (kad su to bile Velika Britanija i Rusija), dve, geografski posmatrano, bočne sile, Sjedinjene Američke Države i Sovjetski Savez. Ipak, ze­

kasnijim ugovorima i reforma­ ma postane globalni igrač, to se, barem kad je u pitanju vojna moć, u najvećoj meri nije desilo. Talas optimizma u pogledu budućno­ sti sveta, pa i Evropske unije, naj­ bolje se može videti u početnim rečenicama prve Evropske stra­ tegije bezbednosti iz decembra 2003. godine, u kojima se kaže da „Evropa nikada nije bila tako napredna, tako bezbedna, ni tako slobodna. Nasilje iz prve polovine 20. veka ustupilo je mesto periodu

Veće ulaganje u vojne budžete kao i starenje stanovništva neminovno će dovesti do smanjenja nekih privilegija koje stanovništvu EU donosi država blagostanja. To je ono što istoričari uspona i pada velikih sila zovu „dilemom između topova i maslaca”, odnosno problemom da istovremeno imate i nacionalnu bezbednost i uživate dobar život i socijalnu sigurnost. mlje tadašnje Evropske zajedni­ ce će tokom narednih decenija, uz svesrdnu američku ekonomsku pomoć i vojne garancije, uspeti da postanu ono što je nemački teore­ tičar međunarodnih odnоsа Hans V. Мaul (Hanns W. Maull) označio terminom „civilna silа″. Na primeru spoljne politike Nemačke i Japana posle Drugog svetskog rata, Maul je pokazao kako se u međuna­ rodnim odnosima može uspešno delovati i uz uzdržavanje od kori­ šćenje vojne sile, ali uz povećanu upotrebu drugih spoljnopolitičkih sredstava, pre svega diplomat­ skih i ekonomskih. Posle uruša­ vanja Istočnog bloka i raspada Sovjetskog Saveza, Sjedinjene Američke Države su ostale je­ dina supersila i uprkos stvara­ nju Evropske unije ugovorom iz Mastrihta, i svih ambicija da ona

7

mira i stabilnosti, bez presedana u evropskoj istoriji.″ Nažalost, me­ đunarodne okolnosti Evropskoj uniji nisu išle naruku i ovaj optimi­ zam je brzo iščezao. Talasi kriza, počevši od one ekonomske iz 2008, nastavili su se, godinu ka­ snije, krizom Evrozone, migrant­ skom krizom 2015, Bregzitom 2016, korona krizom iz 2020, da bi svoj vrhunac doživeli izbija­ njem rata u Ukrajini 24. februara 2022. godine. U tom smislu, glo­ balni kontekst je evropskim „kan­ tovskim vizijama″ – u kojima se, koristeći se pojmovima najpozna­ tijeg predstavnika socijalnog kon­ struktivizma Aleksandera Venta, države doživljavaju kao prijate­ lji – vrlo brzo suprotstavio jedan ne samo lokovski, gde su drža­ ve jedne drugima takmaci, već čak i hobsovski svet, u kojem se

SVET

države doživljavaju i tretiraju kao neprijatelji. Čini se zato da je nad­ metanje velikih sila (Great Power Competition), pojam koji je uve­ den u vreme prve Trampove ad­ ministracije, u njegovoj strategiji nacionalne odbrane iz 2018. godi­ ne, ponovo postala glavna matri­ ca međunarodnih odnosa.

Gde smo danas?

Svako uspešno lečenje počinje pokušajem uspostavljanja što tačnije dijagnoze. Nama se čini da problem Evropske unije nisu ka­ paciteti, odnosno izvori moći koje ona poseduje, već volja i spre­ mnost da se ti kapacitete koriste (naročito vojna sila) i naravno dru­ gačija postavka prioriteta. Takođe, veće ulaganje u vojne budžete kao i starenje stanovništva, neminov­ no će dovesti do smanjenja nekih privilegija koje stanovništvu EU donosi država blagostanja. To je ono što istoričari uspona i pada velikih sila zovu „dilemom izme­ đu topova i maslaca″ (Guns and Butter dilema), odnosno proble­ mom da istovremeno imate i na­ cionalnu bezbednost i uživate dobar život i socijalnu sigurnost.

Prema nekim podacima Evropska unija ima sedam posto stanov­ ništva sveta, oko petine global­ nog BDP-a i polovinu svetskih so­ cijalnih davanja. Na duže staze ovako nešto je teško održivo.

Iako su stope ekonomskog rasta Evropske unije daleko niže od glavnih konkurenata (pre svega NR Kine i Sjedinjenih Država), ona je i dalje među ekonomski najmoćnijim akterima na svetu,

recimo po nominalnom BDP-u, sa oko dvadeset biliona dolara odmah iza SAD, a ispred NR Kine.

U pogledu kriterijuma kupovne moći, Kina je tu, naravno, ispred SAD i Evropske unije. Kad je u pi­ tanju vojna moć, iako joj nedosta­ ju kapaciteti za globalnu projekci­ ju moći kao i logistika, ukupni vojni budžeti država članica Evropske unije su po podacima britanskog magazina The Economist od 1. marta 2025. godine, 325 milijar­ di evra (oko 1,8 procenata BDP-a), što ga, posle vojnog Sjedinjenih Američkih Država, čini drugim najvećim vojnim budžetom na svetu. Trampovo insistiranje na povećanju izdataka za odbranu zemalja članica NATO sa dva na pet procenata biće veliki izazov za već prenapregnute evropske budžete. Ipak, s obzirom na blizi­

evropskih država (Britanija je treća, a Švajcarska osma), a među njima i tri članice Evropske unije (Nemačka na petom, Francuska na šestom i Italija na devetom mestu).

Kuda idemo?

Budući da se Donald Tramp u prvih pedeset dana drugog pred­ sedničkog mandata oslanja na ono što možemo nazvati „transak­ cionalizmom na steroidima″, kao i da je svoje flertovanje s autori­ tarnim liderima iz prvog mandata sada prebacio gotovo na nivo lju­ bavnog zanosa, potezi koje je po­ vukao u svom „neoimperijalnom i neokolonijalnom″ pristupu među­ narodnim odnosima, a pogotovo pokušaj dogovora s Rusijom na račun Ukrajine, uz potpuno isklju­

Koristeći se matricom Ive Daldera, nekadašnjeg američkog ambasadora u NATO-u, Evropskoj uniji treba (da bi postala što nezavisnija od Sjedinjenih Američkih Država) sledećih četiri stvari: novac, ljudstvo, vreme, saradnja s Vašingtonom, i da dodamo petu stvar – volja da se sve to uradi. nu pretnje sopstvenoj bezbedno­ sti, Evropska unija neće imati iz­ bora već da nastavi da povećava izdatke za vojsku, što je i inače trend u poslednjih 11 godina, još od ruske aneksije Krima 2014. go­ dine (The Military Balance 2025).

Iako je primetan trend uspona azijskih država na rang-listi glo­ balne meke moći, i u najnovi­ jem izveštaju Global Soft Power Indeks 2025 konsultantske kuće „Brend fajnans″ (Brand Finance) za ovu godinu, među deset naj­ bolje rangiranih zemalja je pet

8

čivanje Evropske unije iz tog pro­ cesa, možda i ne treba da izne­ nađuju. Evropska unija je svesna da je Tramp više zainteresovan za neposredne i opipljive dilove nego za dugoročne dobitke, ali joj je isto tako jasno da 47. američki pred­ sednik ne može baš tako lako sebi priuštiti luksuz da u dobu nadme­ tanja velikih sila Evropska unija ne bude, barem u poslednjoj instanci, na američkoj strani istorije. Ipak, bez obzira na sve, Evropska unija treba da počne da razmišlja i, što je važnije, deluje u praksi ne samo

PROGOVORI O PREGOVORIMA

kao normativni i transformacioni već i kao strateški akter, koji vodi računa ne samo o sopstvenim vrednostima već i o sopstvenim interesima. Koristeći se matricom Ive Daldera, nekadašnjeg ame­ ričkog ambasadora u NATO-u, Evropskoj uniji treba (da bi posta­ la što nezavisnija od Sjedinjenih

Više realizma i u pogledu spoljnopolitičkih ciljeva, a pogotovo u pogledu spoljnopolitičkih sredstava, omogućiće Evropskoj uniji da svoju strategiju zasnuje na proceni sveta kakav on jeste a ne kakav bi trebalo da bude.

Američkih Država) sledećih četi­ ri stvari: novac, ljudstvo, vreme i saradnja s Vašingtonom, i da do­ damo petu stvar – volja da se sve to uradi. Kad je u pitanju novac, kako se stvari sada čine, a i vide­ li smo iz brojki koje smo naveli, da je to, uz nužna rezanja drugih budžetskih stavki, apsolutno mo­ guće uraditi. U pogledu ljudstva stvari su mnogo komplikovanije i

Evropska unija će morati baš da se pomuči i da iz korena promeni pristup obaveznom vojnom roku, kao i školovanju i posebno pove­ ćanju broja oficira, podofocira i vojnika. Što se tiče faktora vreme to je stvar koja Evropskoj uniji ne ide naruku, jer sve ove promene zahtevaju strpljenje, po konzer­ vativnom procenama najmanje deceniju, po nekim optimistič­ nijim koju godinu manje. A vre­ mena baš i nema previše. U po­ gledu saradnje s Vašingtonom, jasno je da se, kao i u svakom od­ vikavanju od neke zavisnosti, to mora činiti postepeno i uz obeća­ nje Sjedinjenih Američkih Država da će pomagati Briselu sve dok evropsko krilo NATO-u ne ojača dovoljno da može da samo po sebi odvraća pretnje potencijalnih agresora. I na kraju, peti faktor, koji je možda i najvažniji, jeste volja da se sva moć upotrebi, uključu­ jući posebno vojnu moć. Kako je to nedavno slikovito opisao poljski premijer Donald Tusk, „500 mili­ ona Evropljana moli 300 miliona Amerikanaca da ih zaštiti od 140

9

miliona Rusa. Ono što Evropi ne­ dostaje je uverenje da smo mi is­ tinska globalna sila.″

Ka više realizma Naravno, sve ovo ne znači pot­ puno kidanje veza sa Sjedinjenim Američkim Državama – dubokih kriza u tim odnosima bilo je go­ tovo uvek i poneki o istoriji tran­ satlantskih odnosa govore i kao o istoriji kriza – već je ovo samo pokušaj da se deluje u skladu s promenjenim okolnostima u me­ đunarodnim odnosima. Više re­ alizma i u pogledu spoljnopoliti­ čkih ciljeva, a pogotovo u pogledu spoljnopolitičkih sredstava, omo­ gućiće Evropskoj uniji da svoju strategiju zasnuje na proceni sveta kakav on jeste a ne kakav bi trebalo da bude. To će u krajnjem slučaju od Evropske unije konač­ no napraviti stvarnog globalnog aktera, koji će biti u stanju da se u svetu velikih sila, i miršajmerov­ ski rečeno, godzila ne ponaša više samo kao bambi.

BEZBEDNOST

EVROPA I BEZBEDNOSNA POLITIKA

KORACI KA ODBRAMBENOJ UNIJI Možemo reći da danas niko više od Vladimira Putina i Donalda Trampa ne čini na podsticanju autohtonih evropskih pokušaja za formulisanje sopstvenih vojnih rešenja. Strah od njihovih antievropskih koraka je opipljiv u gotovo svim evropskim prestonicama. Trampov je imidž u Evropi sada nedvosmisleno negativan, a o Putinovom ne moramo ni da govorimo. Mnoge su simboličke prepreke već pređene i famozna politička volja za zajedničkim rešenjima unutar Evrope očigledno postoji.

Piše: Dr Milan Igrutinović, Institut za evropske studije

Dr Milan Igrutinović, izvor: privatna arhiva

10

PROGOVORI O PREGOVORIMA

U

prvim godinama rasplam­ savanja Hladnog rata sre­ dinom evropskog konti­ nenta bila je povučena gvozdena zavesa od Šćećina do Trsta, kao linija podele na kapitalistički i ko­ munistički svet. Tada poraže­ na Nemačka, podeljena prvo na četiri okupacione zone, a potom istom linijom ideološke podele na Zapadnu i Istočnu, nije imala svoju vojsku. Logikom sukobljavanja iz­ među dva velika bloka, svaki je do kraja četrdesetih napravio plan kako da potencijalnu nemačku vojsku uključi u svoje vojne pri­ preme. NATO je već bio formiran (1949) dok su se ekonomske in­ tegracije Zapadne Evrope, preko Evropske zajednice za ugalj i čelik, tek pomaljale.

Pod snažnim pritiskom i oče­ kivanjem SAD da se Zapadna Nemačka ponovo naoruža i tako „podeli saveznički teret″, Pariz je strahovao od takvog kora­ ka i ponudio rešenje – formira­

ali i unutrašnjih debata o formi saradnje i preuzimanju obaveza.

Ima dvostruke ironije u tom planu.

Prvo, on je na kraju oboren avgu­ sta 1954. godine odbijanjem fran­ cuske skupštine da ga ratifiku­ je, usled unutrašnjeg nesaglasja i nepoverenja prema Nemačkoj.

Drugo, zemlje koje su tada činile nukleus evropskih integracija ni­ kada kasnije, ni danas, nisu bile bliže stvaranju zaista jedinstvene vojske.

A istorija je otišla drugim sme­ rom. Amerika je već 1955. organi­ zovala stvaranje nemačke vojske i njeno članstvo u NATO-u, a NATO je ostao okosnica vojnih kapaci­ teta do sadašnjeg vremena. To je važilo i kroz kraj Hladnog rata i epohu objektivne američke uni­ lateralne moći tokom devedese­ tih i ranih dvehiljaditih. Francuska je pod De Golom 1967. godi­ ne izašla iz integrisane komande NATO-a, tražeći veću tehnološku samostalnost i uopšte uvek insi­

Vojna industrija na evropskom kontinentu je još umnogome rascepkana i podeljena uglavnom po nacionalnom principu. Ali i tu vidimo znake promena, budući da su sledeće generacije tenkova, haubica, borbenih aviona i kopnenih vozila sada po pravilu multinacionalni projekti. nje velike nadnacionalne evropske armije u okviru Evropske odbram­ bene zajednice, koji bi naoruža­ nu Nemačku čvrsto držao u za­ jedničkim evropskim okvirima.

Plan je sačinio Žan Mone, a jav­ nosti ga je predstavio predsednik francuske vlade Rene Pleven, sep­ tembra 1950. Narednih godina je plan bio predmet međunarodnih,

stirajući na evropskim rešenjima, pre nego na osloncu na Ameriku.

Doduše, De Golov korak je poni­ štio Nikola Sarkozi 2009. kada je Francusku u punoj meri vratio u zajedničku komandu NATO-a. U tradicionalno čestim debatama transatlantista, koji su zagovara­ li zadržavanje američkog prima­ ta i kontinentalista, koji su težili

11

strateškoj autonomiji EU, ovi prvi su po pravilu izlazili kao pobedni­ ci. Ali to se možda menja.

Promena bezbednosnog pejzaža Današnja gvozdena zavesa od­ vaja Rusiju od Evrope, i ide od Arktika do ušća Dnjepra. Sa njom moramo računati na duži peri­ od. S početkom otvorene agresije Rusije na Ukrajinu februara 2022, ceo kontinent je uveden u novu fazu odnosa. Splet sankcija Unije prema Rusiji se do danas drama­ tično proširio, kroz 16 rundi koje su u velikoj meri presekle kanale trgovine – posebno u energetici – zatim oborile mogućnosti finan­ sijskih transakcija i zabranile izvoz brojnih roba iz visokotehnološkog spektra u Rusiju, kako bi oslabile ekonomsku osnovu Rusije i njene mogućnosti za dalje vođenje rata.

Kako prvi ruski napad nije doveo do kolapsa vlasti u Kijevu niti do rasula ukrajinske vojske, front se tokom 2022. godine stabilizovao i pretvorio u spori i dugi rat iznu­ rivanjem, u kome su snabdeve­ nost naoružanjem i municijom te ljudski potencijali, čini se, presud­ ni faktori. Priliv ekonomske i vojne pomoći u Ukrajinu je stoga žila kucavica za tu zemlju.

S tim ratnim promenama razvi­ jala se i politika vojne pomoći Evropske unije i zemalja članica Ukrajini. Ona se s vremenom širila u obimu i po prirodi, ali zasad ne uključuje direktno prisustvo voj­ nih snaga zemalja EU (ni NATO-a) u Ukrajini i njihov ratni angažman.

BEZBEDNOST

Politika američkog predsednika Donalda Trampa koja se, umno­ gome haotično i medijski ekspo­ nirano, vodi prema ratu u Ukrajini u suštini sledi liniju smanjenja američkog učešća kao dona­ tora vojne pomoći Kijevu. To je delom skopčano s nastojanjima Vašingtona da postigne nekakvo rešenje, kako bi se uloga tog rata u američkoj spoljnoj politici sma­ njila, te kako bi ona mogla da se snažnije posveti dugoročnoj kon­ kurenciji sa sve jačom Kinom.

Kako god američka politika sada izgledala, na evropske zemlje će pasti znatno veći teret podrške Ukrajini i brige za budući bezbed­ nosni okvir na kontinentu. To po­ drazumeva ne samo, iako je to kratkoročno prioritetno, nastavak vojne pomoći Ukrajini i možda neku formu garancija njenoj bez­ bednosti već i jačanje vojne indu­ strije i vojski zemalja članica Unije.

Dve ravni za rešenje Evropska unija u domenu odbra­ ne ima vrlo ograničene nadležno­ sti. Lisabonski sporazum ne pre­ poznaje postojanje zajedničke vojske. Vojni štab EU i Evropska odbrambena agencija služe da pomognu boljem obaveštavanju Unije i boljoj koordinaciji postoje­ ćih misija u inostranstvu, te rea­ lizaciji projekata u domenu vojne industrije. Budžet Evropske unije se ne može koristiti za vojne po­ trebe zemalja članica. No može se koristiti za vojnu pomoć tre­ ćim zemljama, što se u slučaju

Ukrajine prvi put i uradilo, kroz programe slanja municije i obuke ukrajinskih vojnika na teritoriji ze­ malja članica Unije.

Dve su ravni u kojima EU može delovati da nadomesti ova institu­ cionalna ograničenja. Prva je for­ malna, budući da postoji prostor za jačanje saradnje u odbrani. U januaru je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen na­ ložila da posebna Radna grupa, na čelu sa komesarima za spoljnu politiku i odbranu, spremi predlog o formiranju Evropske odbrambe­ ne unije, kao posebne forme po­ litike EU u tom domenu. Rano je da bismo tumačili kako bi finalni predlog mogao izgledati, a ozbilj­ nije unutrašnje debate tek pred­ stoje. Usaglašeni predlog se oče­ kuje krajem ove godine.

Druga ravan je ekonomska. S na­ javom plana o mogućem ulaganju oko 800 milijardi evra u odbranu

primer, oni više ne računaju kao deo ukupnog deficita u poštova­ nju zajedničkih budžetskih pravi­ la, da se prave novi fondovi koji će finansirati tehnološki razvoj s voj­ nom primenom, da se kohezioni fondovi EU troše na nacionalnom nivou za poslove odbrane itd. To bi došlo i preko novca koje veći­ na država sama povećano ulaže u odbranu.

2025, annus mirabilis zajedničke odbrane Vojna industrija na evropskom kontinentu je još umnogome ras­ cepkana i podeljena uglavnom po nacionalnom principu. Ali i tu vidi­ mo znake promena, budući da su sledeće generacije tenkova, hau­ bica, borbenih aviona i kopnenih vozila sada po pravilu multinacio­ nalni projekti. Brisel je sebi ekspli­ citno postavio za cilj da tu nacio­ nalne granice budu prevaziđene.

Ilustrativno je, recimo, da francu­

Možemo se odvažiti da predvidimo da će 2025. godina biti annus mirabilis zajedničke odbrane. Pokazaće se u kojoj formi, međutim i dalje, izvesno je, neće doći do onog razvoja – stvaranja zajedničke evropske armije – koje je nudio Moneov plan o odbrambenoj zajednici pre 70 godina. u narednim godinama, Evropska komisija je pomerila horizont oče­ kivanja u tom domenu. Kako smo rekli, takav novac ne može doći kroz zajednički budžet, a novi se planira za period od 2028. godi­ ne. No može doći kroz drugačije politike izdavanja evroobveznica, kroz podsticaje vojnim budže­ tima za odbranu tako da se, na

12

ska vojska poslednjih pet godina koristi nove nemačke automatske puške, a svoje modele više nema niti proizvodi.

Možemo reći da danas niko više od Vladimira Putina i Donalda Trampa ne podstiče autohto­ ne evropske pokušaje za for­ mulisanje sopstvenih vojnih

PROGOVORI O PREGOVORIMA

rešenja. Strah od njihovih an­ tievropskih koraka je opipljiva u gotovo svim evropskim prestoni­ cama. Trampov je imidž u Evropi sada nedvosmisleno negativan, a o Putinovom ne moramo ni da govorimo. Mnoge su simboličke

prepreke već pređene i famozna politička volja za zajedničkim re­ šenjima unutar Evrope očigled­ no postoji. Možemo se odvažiti da predvidimo da će 2025. godina biti annus mirabilis zajedničke od­ brane. Pokazaće se u kojoj formi.

13

Međutim i dalje, izvesno je, neće doći do onog razvoja – stvaranja zajedničke evropske armije – koje je nudio Moneov plan o odbram­ benoj zajednici pre 70 godina.

SLABOSTI

IZMEĐU AMBICIJA I REALNOSTI

EU KAO IZOLOVANO OSTRVO

Koji su faktori, spoljni i unutrašnji, koji su odredili obim i snagu dosadašnjeg delovanja Unije? Gde se sve greši(lo)? Ima li načina da svest o slabostima postane gorivo za nužne promene?

Piše: Strahinja Subotić, Centar za evropske politke

Strahinja Subotić, izvor: privatna arhiva

14

PROGOVORI O PREGOVORIMA

E

vropska unija voli da kaže da je ona snažan geopolitički igrač čiji se glas, zasnovan na vrednostima, čuje širom planete. U praksi, međutim, ovakve ambicija nailazi na značajne prepreke koje joj onemogućavaju da postane sa­ mostalan, brz i efektivan geopoli­ tički akter. Suočena s unutrašnjim podelama, geopolitičkim izazovi­ ma i rastućim globalnim konku­ rentima, EU se sve više nalazi u poziciji izolovanog ostrva – gde s Istoka dolazi ruska želja za revizi­ jom dosadašnjeg međunarodnog poretka, a sa Zapada transakcio­ na američka vizija međunarodnih odnosa, predvođena osnaženim Donaldom Trampom. Drugim re­ čima, Rusi, s jedne strane, dišu za

Rusi, s jedne strane, dišu za vratom Uniji, dok s druge strane, Amerikanci prave otklon od Evrope kao da se nikada nisu ni poznavali. vratom Uniji, dok s druge strane, Amerikanci prave otklon od Evrope kao da se nikada nisu ni pozna­ vali. Iako je ovakva situacija bila predvidiva – uključujući činjenicu da Rusija nije mogla propasti pod evropskim sankcijama, kako se Brisel tome nadao, kao i da je po­ novni dolazak Trampa u Belu kuću bio gotovo neminovan – Unija nije iskoristila Bajdenov mandat da se pogleda u ogledalo i razjasni sama sa sobom šta tačno želi, tj. kako zamišlja svoju praktičnu i realistič­ nu ulogu na svetskoj pozornici.

Imajući ovakav kontekst u vidu, postavlja se pitanje koji su ključni

limitirajući i duboko uvezani fakto­ ri koji su odredili dosadašnji opseg i intenzitet delovanja Unije. S ovim znanjem lakše se razume sama EU – bez davanja opravdanja – te omogućava realističnija procena njenog daljeg geopolitičkog anga­ žmana, pogotovo u svetlu sve uče­ stalijih kriza.

Zastareli metod donošenja odluka U EU određene kompetencije pri­ padaju isključivo nadnacionalnim institucijama, dok su druge pode­ ljene između tih institucija i država članica. Spoljna politika, međutim, ne spada ni u jednu od ove dve ka­ tegorije, što znači da je bila i osta­ la u potpunosti u rukama država članica. Iako se zajednički razma­ tra pravac delovanja na nivou mi­ nistarskog Spoljnopolitičkog odbo­ ra u Savetu EU (prateći smernice Evropskog saveta), metod odluči­ vanja je jednoglasnost. Taj princip važi i kod manje bitnih spoljnopo­ litičkih poteza, poput usvajanja de­ klaracija, i kod ozbiljnijih odluka, poput uvođenja sankcija. Stoga, postoji deo članica koji zagovara prelazak na glasanje kvalifikova­ nom većinom – bilo kroz posto­ jeće klauzule o pasarelama, kao umerenije rešenje, ili kroz reformu osnivačkih ugovora, kao radikalni­ ji pristup. Ipak, oba rešenja su da­ leko od realnosti, s obzirom na to da mnoge male zemlje strahuju da bi izgubile suverenitet i da bi ih ostale članice lako nadglasavale, dok se veće zemlje plaše pretera­ ne federalizacije Unije i mogućno­ sti da snose najveći teret prilikom

15

sprovođenja odluka sa kojima se ne slažu.

Izraženi partikularni nacionalni interesi Unutrašnje podele unutar EU po­ staju sve izraženije, što ozbiljno otežava donošenje zajedničkih spoljnopolitičkih odluka. Kada je reč o odnosu prema Ukrajini, jasno je da se stav Mađarske značajno razlikuje od ostalih, pri čemu mu se sve češće pridružuje i Slovačka.

Ipak, ne treba pojednostavljiva­ ti priču i svoditi sve na Mađarsku.

Javna je tajna da su se mnoge dr­ žave krile iza Mađarske tokom mi­

Nažalost, bio je potreban rat u Ukrajini da bi se EU dozvala pameti i uvažila upozorenje koje su joj think tank organizacije iz regiona kontinuirano upućivale – politika proširenja je geopolitički alat par excellence, a bez Zapadnog Balkana evropski projekat, odnosno evropska strate­ška autonomija, neće moći da bude ostvarena. grantske krize, kako bi ona donosi­ la nepopularne mere, a od kojih ne bi samo ona imala koristi. Čak je i Poljska, koja se sada sprema da iz­ dvoji čak 5% svog BDP-a za odbra­ nu, često znala da zakoči određe­ ne aranžmane s Ukrajinom kada su se sukobljavali s interesima nje­ nih poljoprivrednika. Partikularni interesi postali su jedan od ključ­ nih razloga zbog čega je i politi­ ka proširenja propatila, pogoto­ vo kada su Severnu Makedoniju

SLABOSTI

godinama blokirale Grčka, kratko­ trajno Francuska i opet godinama Bugarska.

Skretanje udesno Poslednji izbori za Evropski parla­ ment, iz 2024. godine, pokazuju da je politička scena na evropskoj pale­ ti sve koloritnija, s posebnim uspo­ nom umerene i ekstremne desnice, što je dovelo do slabljenja tradicio­ nalnih struja. Kako vreme bude od­ micalo, može se pretpostaviti da će ideološka scena u Uniji nastaviti da se diverzifikuje, postepeno se po­

Nije cilj poistovećivati desnicu s antiukrajinskim stavom – setimo se Đorđe Meloni koja snažno podržava Ukrajinu – ili pak stavom usmerenim protiv proširenja – sam Viktor Orban je najglasniji zastupnik proširenja prema Zapadnom Balkanu – već ukazati da će s jačanjem desnice jačati suverenistička, a slabiti federalistička struja. merajući udesno. Nije cilj poisto­ većivati desnicu s antiukrajinskim stavom – setimo se Đorđe Meloni koja snažno podržava Ukrajinu – ili pak stavom usmerenim protiv pro­ širenja – sam Viktor Orban je naj­ glasniji zastupnik proširenja prema Zapadnom Balkanu – već ukazati da će s jačanjem desnice jačati su­ verenistička, a slabiti federalistič­ ka struja. Posledično, kako vreme bude prolazilo, tako će se smanji­ vati prilike i šanse da se države čla­ nice uspešno dogovore o preva­ zilaženju jednoglasnosti u oblasti

spoljne politike. Ova teza dodatno dobija značaj ako se uzme u obzir činjenica da u Francuskoj radikal­ na desnica, oličena u Nacionalnom okupljanju, beleži stabilan rast s po­ tencijalom da osvoji predsedničke izbore 2027. godine.

Balansiranje između vrednosti i realpolitike Kako se u svetu pojave nova ža­ rišta i rasplamsavaju stara, tako se Unija sve teže uspeva pridrža­ vati vrednosnih principa u spolj­ noj politici. Ovo predstavlja veli­ ki izazov za EU, posebno imajući u vidu da se u Ugovoru o Evropskoj uniji ističe da će se njeno spolj­ no delovanje zasnivati na osnov­ nim načelima poput demokrati­ je, vladavine prava i ljudskih prava, koje bi pritom trebalo i da promo­ više. Međutim, Uniju realnost često spušta na zemlju. Na primeru su­ koba u Gazi, koji je izbio u oktobru 2023. godine, jasno su se pokaza­ le duboke podele među državama članicama. Dok su Španija, Irska i Slovenija oštro kritikovale postupa­ nje izraelskih snaga (priznavši pri­ tom i Palestinu), Nemačka, zbog svog istorijskog nasleđa, odluči­ la se za uzdržaniji pristup. Sličan stav zauzele su Austrija, Hrvatska i Češka. Razmimoilaženja se nisu ograničila samo na države članice, već su zahvatila i same institucije EU. Tako je predsednica Evropske komisije otvoreno podržala Izrael, gotovo u potpunosti zanemaruju­ ći zločine koji su počinjeni, dok je, s druge strane, Visoki predstavnik za spoljnu i bezbednosnu politiku Josep Borelj zauzeo suprotan stav,

16

ističući da niko ne može biti izuzet od međunarodnih pravila.

Nedostatak vizije i pasivnost Po dolasku na čelo Evropske komi­ sije, Žan Klod Junker stavio je po­ litiku proširenja ad acta, istakav­ ši da „EU treba da napravi pauzu od proširenja″, dodavši da se Unija neće širiti tokom njegovog manda­ ta. Iako je kasnije postalo očigled­ no da je Junker shvatio svoju greš­ ku – što se pokazalo kada je 2018. godine predstavio strategiju koja je predviđala potencijalno članstvo Crne Gore i Srbije do 2025. godi­ ne – tada je bilo prekasno. Šteta je već bila učinjena, jer su države Zapadnog Balkana od samog po­ četka bile demotivisane da se upu­ ste u često bolne reforme, svesne da ni institucije EU ni države čla­ nice neće prioritizovati prošire­ nje. Nažalost, bio je potreban rat u Ukrajini da bi se EU dozvala pa­ meti i uvažila upozorenje koje su joj think tank organizacije iz regi­ ona kontinuirano upućivale – po­ litika proširenja je geopolitički alat par excellence, a bez Zapadnog Balkana evropski projekat, odno­ sno evropska strateška autonomi­ ja, neće moći da bude ostvarena.

Energenti i ekonomska zavisnost Evropska unija i dalje je značaj­ no zavisna od uvoza energenata i kritičnih sirovina iz trećih zemalja, što svakako ograničava njenu spo­ sobnost da deluje kao autonomni akter na međunarodnom planu.

PROGOVORI O PREGOVORIMA

Iako je uvela čak 16 paketa sank­ cija, mnogi, uključujući i Trampa, kritikovali su EU, tvrdeći da je „po­ trošila više novca kupujući rusku naftu i gas nego što je izdvojila za odbranu Ukrajine″. Iako je Tramp sklon fleksibilnom tumačenju bro­ jeva, ovog puta njegova logika nije daleko od istine – EU je nastavi­ la da uvozi gas i druge energente zbog dugogodišnje oslonjenosti na energetsku saradnju s Rusijom (ali i geografije) i činjenice da još uvek nije pronašla adekvatan način da to prevaziđe. Podaci pokazuju da, iako je Unija zaista smanjila uku­ pni udeo ruskog gasa, istovremeno je počela da plaća više zbog rasta cena. Shodno tome, efekat sankci­ ja je oslabljen – i Rusija to zna.

Pojava unutrašnjih žarišta Kako se situacija komplikuje na spoljnopolitičkom planu, raste i broj unutrašnjih žarišta pod okri­ ljem Unije, dodatno dovodeći u pi­ tanje njenu sposobnost da bude faktor stabilnosti na domaćem planu. U Rumuniji, poništavanje predsedničkih izbora 2024. godi­ ne zbog navodne ruske manipula­ cije na društvenim mrežama iza­ zvalo je masovne proteste, koji su se dodatno intenzivirali nakon što je prvoplasiranom kandidatu za­ branjeno da učestvuje na novim izborima. Ovaj primer posebno je značajan jer ga Trampova admi­ nistracija redovno koristi kao ar­ gument da nešto suštinski nije u redu sa EU, odnosno da je delegi­ timizuje. Slovačka, kao izrazito po­ larizovana država u kojoj je prošle godine izvršen neuspeli atentat na

premijera Roberta Fica, suočava se s masovnim protestima izazvanim kritikama na račun vladavine prava i proruskog kursa vlasti. Fico od­ bacuje optužbe tvrdeći da su one rezultat stranog mešanja. Dodatni

Očekuje se da će se u evropskim krugovima početi sve glasnije da se govori o malignom američkom uticaju, pogotovo kada se uzme u obzir podrška Ilona Maska ekstremnoj desnici u Nemačkoj tokom nedavne izborne kampanje. problem predstavlja to što je Fico, pored optužbi na račun Ukrajine, posebno targetirao susednu člani­ cu – Češku Republiku, što je redak primer otvorenog sukoba unutar same Unije. Uz domaće krize, Unija se suočava i sa krizama u sused­ nim državama kandidatima, poput Srbije i Gruzije, što dodatno rasi­ pa njenu pažnju i otežava pravo­ vremenu i efektivnu posvećenost ključnim pitanjima.

Faktor Tramp U Briselu se jasno prepoznaje da je Tramp 2.0 daleko veći iza­ zov od Trampa iz prvog mandata.

Zapravo, sa značajnom skepsom se gleda na Trampovu ponudu za hitno okončanje rata u Ukrajini, čak i po cenu „zavrtanja ruku″ Zelenskom, dok bilo kakva nor­ malizacija odnosa s Rusijom de­ luje nezamislivo. Tramp, međutim, dugoročno teži upravo normaliza­ ciji, nastojeći da odvoji Rusiju od Kine i usmeri američku pažnju na

17

obuzdavanje Pekinga. Posledično, nova američka administracija ne krije skepsu prema EU, što je Džej Di Vens jasno naglasio u svom dru­ gom prekookeanskom govoru, u Minhenu. Reči američkog potpred­ sednika zasigurno će odzvanja­ ti u ušima Evropljana u narednom periodu: „Pretnja koja me najviše brine u vezi sa Evropom nije Rusija, nije Kina, niti bilo koji drugi spoljni akter. Ono što me brine jeste pret­ nja iznutra.″ Upozoravajući da se Evropa povlači od svojih osnovnih vrednosti, SAD je poslala jasnu po­ ruku: naredne četiri godine razgo­ varaće se drugačijim jezikom – je­ zikom sile i hladnog transakcionog pragmatizma. U takvom kontekstu, očekuje se da će se u evropskim krugovima početi sve glasnije da se govori o malignom američkom uticaju, pogotovo kada se uzme u obzir podrška Ilona Maska ekstre­ mnoj desnici u Nemačkoj tokom nedavne izborne kampanje.

Poluprazna ili polupuna čaša S tolikim brojem identifikovanih li­ mitirajućih faktora, nema previše razloga za optimizam. Međutim, pesimizam ne znači nužno kapitu­ laciju. Naprotiv, svest o slabostima Unije može biti podsticaj za nužne reforme i redefinisanje njene geo­ političke uloge. Ključno pitanje je: da li će EU iskoristiti ovu priliku za jačanje svoje strateške autonomije ili će nastaviti da sledi put reaktiv­ ne i neodlučne politike? Ako želi da deluje, mora to učiniti odmah – jer vremena za gubljenje više nema.

IZBORI

NEMAČKA, POSTIZBORNO PREBROJAVANJE

ČEKAJUĆI TREĆI ČIN Jedina prihvatljiva opcija za naredne četiri godine jeste GroKo koalicija, odnosno crno-crvena koalicija CDU/CSU sa SPD, koja se time vadi u široj slici, budući da je na ovim izborima izgubila značajan deo podrške. Drugo, SPD će igrati ulogu manjinskog partnera i pitanje je kako će se odvijati raspodela ministarstava, premda će bez sumnje kapitalci pripasti crnima (vojska, spoljna politika i najvažnije, ekonomija). Na kraju, CDU/CSU se obavezuje da bude poslednja linija odbrane od antisistemskih partija i to ne samo zdesna. U takvoj konstelaciji odnosa, AfD igra igru na dugačke staze.

Piše: David Tadić, Fakultet političkih nauka / CERS

David Tadić, izvor: CERS

18

PROGOVORI O PREGOVORIMA

Z

amislite sledeće: politička predstava, drama u tri čina.

Prvi čin počinje padom, drugi izborom, dok treći još uvek nije napisan.

S jedne strane je uspon desnih partija i opšte opadanje vere u demokratske ustanove i tekovi­ ne širom Evrope. S druge stra­ ne, geopolitička situacija je obo­ jena svakodnevnim protestima podrške Palestini u skoro svakom nemačkom gradu (pre svega u Berlinu), sve je bliži i izvesni­ ji raskol između Evropske unije i Trampove administracije, a duga senka rata u Ukrajini nadvija se nad ekonomskom slikom neka­ dašnjeg Čuda na Rajni. Ovako je izgledala scenografija izbor­ ne pozornice 23. februara širom Nemačke.

Prvi čin se odigrao kada je žuto svetlo na semaforu izbačeno, ironično bez ikakvog upozore­ nja. Dešifrovano, početak poli­ tičke predstave u Nemačkoj je trenutak kada su liberali (FDP) postavili zahteve koji nisu išli u korak s politikom drugog dela semafor koalicije, SPD (crvenih) i Zelenih. Drugi čin se odigrao samim izborima, koji su done­ li određene novine. Kuriozitet je da su Nemci ispod radara izme­ nili svoj izborni zakon. I dok je još uvek prerano govoriti koliko je taj sistem sada promenjen, u kojoj meri i koliko je reforma uro­ dila plodom, stoji da je on uticao na (pre svega) partijski te kasni­ je i politički sistem postizborne Nemačke.

Pobednici i gubitnici Za početak, postoji pozitivan ishod nezavisno za koga su ne­ mački građani glasali – ogro­ man broj Nemaca je odlučio da tu nedelju ne presedi kod kuće.

Izlaznost od 82,5% daje prvog po­ bednika ovog ciklusa – demokrat­ ski izborni proces, te pokazuje da, uprkos problemima i revizijama samog izbornog toka, on ostaje još uvek visoko vrednovan u srci­ ma Nemaca.

Tabela 1. Rezultati parlamentarnih izbora u Nemačkoj (drugi glas) Partije

CDU/ CSU

AfD

SPD

Zeleni

Procenti

28,5%

20,8%

16,4%

11,6%

Partije

Levica

BSW

FDP

Procenti

8,8%

4,972%

4,3%

Pojedinačne ocene već nisu uni­ verzalno pozitivne. Partijski sistem još uvek sadrži dve velike, narodne partije (volkspartei) u obliku CDU/ CSU, neformalnih pobednika ovog izbornog ciklusa i SPD, malo for­ malnijeg gubitnika. Konzervativci na čelu sa Fridrihom Mercom, vo­ dećim kandidatom za kancelara, poseduju najveći koalicioni poten­ cijal i bez ikakve sumnje jesu par­ tija koja će voditi glavnu reč u bu­ dućoj koaliciji. Osvojivši relativno ujednačene glasove muškaraca i žena iz zapadnih izbornih jedini­ ca, CDU/CSU postaju glavna poli­ tička partija na kojoj se lome ko­ plja. SPD s druge strane hoda po ivici pobednik-gubitnik linije jer su, iako će najverovatnije igrati ulogu manjeg koalicionog partnera u budućoj vladi, zabeležili ubedljivo

19

najgori rezultat u modernoj poli­ tičkoj istoriji Nemačke. Poslednji put je SPD imao tako loš učinak na izborima za vreme Nemačkog carstva, davne 1887. godine, kada su osvojili tek 10,12%.

AfD je sada u poziciji najveće opozicione partije, što sa sobom donosi ne samo simbolički kapi­ tal već i više sredstava izdvoje­ nih od strane nemačkih poreskih obveznika, više vremena prili­ kom nastupanja u Bundestagu, ali i nepojmljiv uticaj na politički sistem putem izazivanja brandmauer sistema. Statistički gledano, podrška AfD je došla uglavnom iz istočnih izbornih je­ dinica i u većoj meri od muškara­ ca s nižim nivoima obrazovanja.

Levi spektar je sa sobom doneo puno iznenađenja, počevši sa skoro feniksovskim uzdizanjem die Linke, čiji uspon i spas od političkog ambisa zaslužuje tekst za sebe.

Podelivši glasove mladih sa AfD, uspešno su očuvali svoja uporišta u Berlinu i Lajpcigu i izvukli sebe iz političkog ništavila. Četvrti po veličini, Zeleni su izne­ nađujuće ostvarili dvocifreni re­ zultat s obzirom na opšte negati­ van rejting zelenih partija u Evropi, naročito u Nemačkoj, uzrokovan visokim cenama energenata, kao i razočaranjem u sprovođenje ze­ lenih politika. Dok je kritika s de­ snog spektra dolazila u pravcu nepotrebnih politika koje će ko­ štati prosečnog Nemca, glasovi

IZBORI

sleva su svoje zamerke uputi­ li u pravcu umerenih i nedovolj­ no adekvatnih predloga zelenih politika.

Levi spektar je sa sobom doneo puno iznenađenja, počevši sa skoro feniksovskim uzdizanjem die Linke, čiji uspon i spas od po­ litičkog ambisa zaslužuje tekst za sebe. Podelivši glasove mladih sa AfD, uspešno su očuvali svoja uporišta u Berlinu i Lajpcigu i izvu­ kli sebe iz političkog ništavila, po­ zicioniravši se kao iskrenije leva opcija od SPD i Zelenih.

S druge strane, nova konzerva­ tivno leva partija BSW nije uspe­ la da kapitalizuje na antimigrant­ skom sentimentu pojedinih levih birača, ostavši ispod praga od 5%. Njihov rezultat nas ipak na­ vodi na razmatranja o legitimite­

Poslednji put je SPD imao tako loš učinak na izborima za vreme Nemačkog carstva, davne 1887. godine, kada su osvojili tek 10,12%. tu kao političkom konceptu, bu­ dući da im je nedostajalo samo 0,028% kako bi ušli u Bundestag.

Ishod za partiju Sare Vagenkneht pokrenuo je lavinu pitanja o inte­ gritetu izbornog procesa, budući da su njene prvobitne kritike išle u pravcu neuravnotežene medij­ ske kampanje, neistinitih izbornih sondaža koje su odvlačile birače od njene opcije i na kraju, problema sa glasovima iz dijaspore u vidu neefikasne i spore nemačke birokratije.

E sada, pravi gubitnici. U komičnom tekstu za Politico, autorka opisuje posebnu veštinu vođe li­ berala, Kristijana Lindnera, kao suptilnu umetnost političkog gu­ bitka sopstvenom krivicom. Od kingmejkera do troublemejke­ ra zbog kojih je semafor koalici­ ja (SPD-Zeleni-FDP) doživela svoj krah, Lindner i liberalni FDP ove godine nisu prestigli cenzus od 5%, što će biti drugi put u isto­ riji ove partije da ona gubi svoj parlamentarni status (prvi put se desio nakon izbora 2013. go­ dine). U objavi na svom X nalo­ gu, odmah pošto su prvi rezulta­ ti izbora objavljeni, vođa liberala je najavio povlačenje iz aktivnog političkog života, efektivno zaku­ cavši poslednji ekser u kovčegu nemačkih liberala.

Glavne uloge Sudeći po trenutnim rezultatima, jedina prihvatljiva opcija za nared­ ne četiri godine jeste GroKo koa­ licija, odnosno crno-crvena koali­ cija CDU/CSU sa SPD. Izostanak dve partije iz Bundestaga potkre­ pio je Mercove nade za dvopartij­ sku koaliciju, no GroKo sa sobom povlači par posledica Prvo, SPD se time vadi u široj slici, budući da je na ovim izborima izgubila zna­ čajan deo podrške svojih birača.

Drugo, SPD će igrati ulogu ma­ njinskog partnera i biće neophod­ no da sačekamo i vidimo kako će se odvijati raspodela plena mi­ nistarstava, premda bez sumnje možemo očekivati da će kapital­ ci pripasti crnima (vojska, spoljna politika i najvažnije, ekonomija).

20

Na kraju, CDU/CSU se obavezuje na ulogu stabilizatora i poslednje linije odbrane od antisistemskih partija i to ne samo zdesna. U ta­ kvoj konstelaciji odnosa, AfD igra igru na dugačke staze. Oni mogu svoje nade polagati u nesuglasice

Nije tajna da trenutni kancelar na čekanju Merc voli SAD; po sopstvenom priznanju, imao je preko 100 poseta toj zemlji.

Još je manja tajna da su odnosi između nekadašnjih čvrstih partnera poprilično poljuljani.

Merc je u jednom od svojih izlaganja čak upozorio da je neophodno da se čuje budilnik pre nego što bude kasno, aludirajući na rastuće tenzije. unutar buduće GroKo koalicije, te tako očekivati da će njihov rejting postepeno rasti sve dok ne budu u mogućnosti da samostalno osvo­ je većinu u Bundestagu (nešto što ni jednoj partiji nije pošlo za rukom od 1957. godine (CDU/CSU)).

Režiseri iznad glumaca Nije tajna da trenutni kance­ lar na čekanju Merc voli SAD; po sopstvenom priznanju, imao je preko 100 poseta toj zemlji. Još je manja tajna da su odnosi između nekadašnjih čvrstih partnera po­ prilično poljuljani. Merc je u jed­ nom od svojih izlaganja čak upo­ zorio da je neophodno da se čuje budilnik pre nego što bude kasno, aludirajući na rastuće tenzije iz­ među EU i SAD. Taj odnos je to­ liko zamršen da Evropa čak mora da razmišlja kako će izaći na kraj

PROGOVORI O PREGOVORIMA

ne samo s odbrambenim resursi­ ma, već i s pitanjima skladištenja podataka (primarno se skladište u američkim bazama) ili proizvod­ nje tehnologije. Kako je izvesno da će buduća vladajuća koalicija biti upravo ova pomenuta, treba imati u vidu vrlo važnu stavku koja bi mogla otežati buduće napore za osamostaljivanje evropskih od­ brambenih kapaciteta.

Naime, da bi evropske zemlje, ali pre svega Nemačka, došle do takve sa­ mostalnosti, neophodne su ogro­ mne investicije. Kako bi ih dobio, Merc planira istorijsku reviziju koja bi ukinula čuvenu nemačku budžet­ sku kočnicu. Govorimo o infra­ strukturnom fondu od 500 mili­ jardi evra koji odlazeći Bundestag mora da izglasa s dvotrećinskom

većinom. Planirati možda čak i nije najbolji odabir reči, budući da je postavljen rok za politički kon­ senzus neophodan za tu izmenu 25. mart, odnosno poslednji rok za konstituisanje novog saziva Bundestaga, a prve prepreke su već na putu u vidu direktnog od­ bijanja Zelenih da glasaju za takav predlog GroKo-a. Sve nakon 25. marta je mrtva trka, budući da GroKo ne može samostalno da izglasa takav predlog i da su sve ostale stranke vrlo jasno pozicio­ nirale sebe po tom pitanju.

Kako će se završiti predstava Treći čin je trenutno u izradi. Kako će, na koji način i sa kime bu­ dući nemački kancelar navoditi

21

političke tokove u vremenima po­ ljuljanog poverenja sa svojim isto­ rijskim partnerima, ostaje za na­ redne analize.

Ali sve u svemu, februarski izbor­ ni ciklus je u toku jednog viken­ da nagovestio promenu čitavog pejzaža nemačke politike, pre­ vashodno izmenivši percepciju o istorijski građenom oreolu stabil­ nosti i efikasnosti ovog političkog sistema. Racionalni parlamenta­ rizam, kako je ovaj model opisan neretko u politikološkoj literaturi, dostigao je konačno svojevrsnu tačku prekretnice: ili će uspeti da sebe rekonceptualizuje ili će po­ stati još jedan od mnogobrojnih neefikasnih sistema savremenih evropskih demokratija.

KOLUMNA

TRAMPOVA RAČUNICA ZA RUSKO-UKRAJINSKI RAT

BEZ BESPLATNOG RUČKA

Rasprava u Beloj kući, koja apsolutno odudara od protokolarnih razgovora šefova država pred kamerama, smišljena je kao svojevrsna javna egzekucija Volodimira Zelenskog. Stvorena je slika da Volodimir, za razliku od svog skoro pa imenjaka Vladimira, nema nikakvu podršku, da je nelegalan i nelegitiman predsednik.

Ali dovoljno i legitiman i legalan da Sjedinjenim Američkim Državama podari mineralne sirovine.

Piše: Vojin Radovanovic, dnevni list Danas ́

Vojin Radovanović, izvor: privatna arhiva

22

PROGOVORI O PREGOVORIMA

O

kršaj Donalda Trampa i Volodimira Zelenskog po­ kazao je ogoljeno kako će nadalje funkcionisati spoljna poli­ tika nove američke administracije.

Ukrajinski predsednik je, dodu­ še, malo bolje prošao u Beloj kući od predsednika Srbije Aleksandra Vučića – makar je sedeo u nor­ malnoj stolici, a ne na hokli­ ci. Zaustavili su se Tramp i nje­ gov potpredsednik Džej Di Vens na bockanju oko odela, ućutkiva­ nju i držanju bukvice ukrajinskom predsedniku. Rekli bi neki da se Zelenski stoički držao, drugi da je bio i previše mlak. Istina je možda na sredini, jer obojica su prešli granicu pristojnosti.

Javna egzekucija Zelenskog Verovatno da bi predsednik Ukrajine najradije napustio Ovalnu sobu i prekinuo ponižavanje, samo da je mogao. No, zna i on da nema karte u rukama, kako mu je to, naočigled svih, predočio Tramp.

A činjenica da karte nema nije samo njegova krivica. Naime, kriv­ ce za poziciju u kojoj se Ukrajina nalazi treba tražiti i u Evropskoj uniji, kao i u administraciji koju je Tramp nasledio. Odnosom da se rat u Ukrajini mora završiti vojnom pobedom, a ne za zelenim sto­ lom, Evropska unija i Bajdenova administracija ostavile su ovu ze­ mlju na milost i nemilost Donaldu Trampu i njegovim dogovorima s ruskom stranom.

Svestan je toga i Zelenski, svesna je izgleda sve više toga i Evropa.

Trudeći se da ostanu u igri i budu akter u pregovorima Rusije i Ukrajine, nastavljaju s davanjem deklarativne podrške Zelenskom i njegovoj vojsci. Hoće Evropa da pruži i paket pomoći Ukrajini, ali da ih ne blokira mali Tramp iz Mađarske, Viktor Orban.

A za to vreme Tramp se čuje s Putinom, u Saudijskoj Arabiji pre­ govaraju ruski i američki pred­ stavnici, dok je Ukrajina stavljena pred svršen čin.

Kome nije bilo jasno da će Tramp u novom mandatu još jače lomiti preko kolena, da bez zadrške sprovodi svoje interese, pa makar to značilo da i ne spomene ko je agresor u rusko-ukrajinskom sukobu – taj je bio u debeloj zabludi.

Rasprava u Beloj kući, koja apso­ lutno odudara od protokolarnih razgovora šefova država pred ka­ merama, smišljena je kao svoje­ vrsna javna egzekucija Volodimira Zelenskog. Kao konačni čin duže propagandne kampanje čiji je cilj da uruši kredibilitet ukrajinskog predsednika u zapadnoj javnosti.

Prethodile su toj egzekuciji, ili barem njenom pokušaju, različi­ te izjave američkog predsedni­ ka, poput one u kojoj je Zelenskog okarakterisao kao diktatora. Pa posle navodno nije mogao da se seti da je to ikada rekao. Stvorena je slika da Volodimir, za razliku od

23

svog skoro pa imenjaka Vladimira, nema nikakvu podršku, da je ne­ legalan i nelegitiman predsednik.

Ali dovoljno i legitiman i legalan da Sjedinjenim Američkim Državama podari mineralne sirovine.

Litijumska računica Trampova administracija stva­ ra sliku da je potpis Zelenskog na sporazum o ukrajinskim mineral­ nim sirovinama garant da je ukra­ jinski lider spreman za mir. Dve su stvari u tome licemerne.

Dakle, dok se Tramp s jedne stra­ ne predstavlja kao mirotvorac, toli­ ki da smatra da bi dobio Nobelovu nagradu samo da je demokrata, a ne republikanac, s druge strane nastavlja da podržava Izrael, koji pred očima čitave međunarodne zajednice vrši genocid u Palestini.

I nema nameru da stane.

Takođe, jasno je da su Sjedinjenim Državama neophodni ukrajinski minerali koji se koriste za bateri­ je i visokotehnološke proizvode.

Tu je svakako i ruda oko koje su se u Srbiji vodile i vodiće se borbe između vlasti i protivnika otvara­ nja rudnika. Litijuma – koji je u jednom trenutku, sudeći makar po javnim istupima vlastodrža­ ca u Srbiji, zvučao kao najskuplja srpska reč – Ukrajina ima na pre­ tek. Prema podacima Ukrajinske državne geološke službe, koje je preneo NIN, procena je da ova ze­ mlja ima 500.000 tona litijuma, što predstavlja najveće naslage te rude u Evropi.

KOLUMNA

Na društvenim mrežama viralan je bio snimak u kojem ukrajinski predsednik traži novac, a ako ne­ maju novac – traži kredit. Sada Amerika traži zalog za novčanu pomoć i potencijalne bezbedno­ sne garancije. Preko potpisiva­ nja ugovora kojim bi Sjedinjene Države dobile ukrajinske mine­ ralne sirovine, administracija Donalda Trampa želi i da, utisak je, „vrati novac″ koji je administracija „glupog predsednika″, kako je za

pozivanja na ideale – njemu rude trebaju, Ukrajini treba snažan sa­ veznik, što Evropska unija, koja čeka i formiranje nove nemačke vlade, nije.

Preko kolena Obrise ovakvog ponašanja u spolj­ noj politici Tramp je pokazivao i tokom prvog mandata. Uzmimo u obzir potpisivanje Vašingtonskog sporazuma i ideju da se teritori­

Trampova računica je jasna, nema tu mnogo praznih reči i praznog pozivanja na ideale – njemu rude trebaju, Ukrajini treba snažan saveznik, što Evropska unija, koja čeka i formiranje nove nemačke vlade, nije.

Džoa Bajdena rekao sam Tramp baš tokom sastanka sa ukrajin­ skim kolegom, dala Ukrajini kao pomoć u ratu s Rusijom. Čak i s potpisanim ugovorom, SAD je po­ trebno mirno područje kako bi mi­ nerale iskopavali, s obzirom na to da se dobar deo tih ruda nalazi, prema procenama, na područji­ ma koja su trenutno pod kontro­ lom ruske vojske.

Trampova računica je jasna, nema tu mnogo praznih reči i praznog

ja Kosova i Metohije podeli. Ako Srbija neće da potpiše zajednič­ ki sporazum sa Kosovom, nema veze – dajte im dva papira, neka svako potpiše svoje obaveze. A na tačkama sporazuma i jedne i druge strane samo što nije bio i recept za poparu.

Srbija je, primera radi, obaveza­ na da će da prebaci ambasadu u Jerusalim, iako u Srbiji postoji ambasada Palestine još od 2015. godine, iako postoje tradicionalno

24

dobri odnosi dve zemlje još od vremena Josipa Broza Tita i Jasera Arafata.

Kome nije bilo jasno da će Tramp u novom mandatu još jače lomi­ ti preko kolena, da bez zadrške sprovodi svoje interese, pa makar to značilo da i ne spomene ko je agresor u rusko-ukrajinskom su­ kobu – taj je bio u debeloj zabludi.

I sada zabluda dolazi na naplatu, najpre preko leđa Ukrajine.

Nije Zelenski iz Ovalne sobe iza­ šao kao bilo kakav pobednik – na kraju je bio prinuđen da prihvati da potpiše više puta pomenuti spo­ razum o mineralnim sirovinama.

Vučić je bar dobio penkalo i klju­ čeve iz suvenirnice. Zelenski je po­ slat bez ručka, da na miru u avio­ nu razmisli o svojim postupcima.

Promislio je, i njegova odluka da pređe preko svega i Amerikancima podari rude svoje zemlje, jasan je signal i Evropi. Sada je Volodimir Zelenski u takvoj situaciji da ne bi čudilo ni da ga Amerikanci natera­ ju da prilikom potpisivanja spora­ zuma obuče i odelo.

PROGOVORI O PREGOVORIMA

25

Beogradska otvorena škola Bulevar oslobođenja 177 11000 Beograd, Srbija +381 60 3061 342 eupregovori@bos.rs eupregovori.bos.rs facebook.com/bos.rs @beogradska_otvorena_škola

PROGOVORI O PREGOVORIMA

27