Issuu on Google+


ОПЕРАТИВА

ОПЕРАТИВА ИСКОРИСТИЛА КРАТАК ПЕРИОД БЕЗ СНЕГА У ФЕБРУАРУ Десетак дана лепог времена између два фебруарска снега, Оператива је искористила за радове на неколико локација у предсезони.

ПРВИ АСФАЛТ ЗА КЕЈ У ЗЕМУНУ Први асфалт ове године, што се санација тиче, завршио је на Кеју ослобођења. Санирана је деоница од Његошеве до веслачког клуба, односно крајњи део шеталишта на Земунском кеју.После детаљне припреме која је обухватала све од ископа и замене подлоге ради ојачавања коловозне конструкције до постављања нових ивичњака, уграђен је носећи асфалтни слој. Завршетак посла одложен је због снежног таласа, а с првим лепшим данима и адекватном температуром пресвлачење прве деонице пред нову сезону биће довршено. Крај земунског шеталишта поред Дунава, добиће тако уреднији лик, какав овај крај минимално заслужује. Иако се ради о релативно краткој деоници, проћи овом трасом већ неко време далеко од тога да је било удобно, а још мање да је одговарало атрактивној локацији добро познатој и мимо Београђана. Амбијентална целина овог краја приликом радова у потпуности је очувана па се може очекивати да овај земунски кутак поред саме реке настави да својом особеношћу привлачи бројне посетиоце.

ПРОШИРЕЊЕ НА СУРЧИНСКОМ ПУТУ На другом крају, на новобеоградском делу Сурчинског пута, екипа Аце Милића радила је на проширењу коловоза за увођење аутобуских стајалишта за линије јавног градског превоза. Код скретања у Улицу Недељка Гвозденовића, изграђене су додатне траке, нови прилазни тротоари и само стајалиште. Радови су извршени у оквиру техничког регулисања, а корекција ће допринети бољем протоку саобраћаја на самом уласку у новобеоградска блоковска насеља. Н.П.

Земунски кеј - пре и после

2


ИЗ САДРЖАЈА

УВОДНИК КАКО НАМ ОВА ГОДИНА ОДМИЧЕ СВЕ НАМ ЈЕ ЈАСНИЈЕ ДА НАМ НЕЋЕ БИТИ НИШТА ЛАКША ДА НЕ КАЖЕМО БОЉА ОД ПРЕТХОДНЕ. ПРЕМДА СМО НАВИКЛИ НА МЕРЕ ШТЕДЊЕ И РАЦИОНАЛИЗАЦИЈУ ТРОШКОВА НА СВИМ НИВОИМА ЈЕДНАКИМ ТЕМПОМ НАСТАВИЋЕМО И ОВЕ ГОДИНЕ. АКО СМО ПОМИСЛИЛИ ДА НАКОН НОВОГОДИШЊИХ ПРАЗНИКА НЕЋЕМО ИМАТИ ПУНО СНЕГА ЗИМСКА ИДИЛА СЕ НАСТАВИЛА А НАША ЗИМСКА СЛУЖБА ЈЕ ПОНОВО ДОКАЗАЛА ЗАШТО ЈЕ „Београд пут“ ЗНАЧАЈАН ЗА ОВАЈ НАШ ГРАД.

ЗИМСКА СЛУЖБА стр. 4-5

СИГНАЛИЗАЦИЈА стр. 6-7

УПРАВЉАЊЕ ПРОЈЕКТИМА стр. 8-9

СЕЗОНА ЈЕ НА ИЗМАКУ А МИ СМО ВЕЋ ПОБРАЛИ СВЕ ДОБРЕ КРИТИКЕ И ПОХВАЛЕ НА РАЧУН РАДА НАШЕГ ПРЕДУЗЕЋА ШТО ГОВОРЕ БРОЈНИ ЧЛАНЦИ У НОВИНАМА.

САЈАМ “ШАНГАЈ” стр.11


ЗИМСКА СЛУЖБА

КАД СНЕГ ПАДА ВИШЕ ОД СТО САТИ НЕПРЕКИДНО

Л

епи дани почетком фебруара заварали су нас да помислимо да ће ова зима брзо проћи. Чак је и мечка у Бео зоо врту била на нашој страни, није се уплашила сенке на Сретење, па смо се понадали да је са снегом готово. На путеве Београда изашле су екипе грађевинске оперативе да покрпе бар део ударних рупа. Али, последња седмица фебруара показала је да зима има још доста муниције у резерви. Снег не само да је поново пао, него је падао, и падао и падао, и тако седам дана, а чак више од сто сати у континуитету. На улицама Београда снега у количинама да нам позавиде многи ски центри – око 30 сантиметара! - Последња седмица фебруара и падавине које су се током ње десиле, захтевале су максималан ангажман и људства и технике. На удару су били возачи, али и техничари и инжењери и руководиоци. Испратили смо свако дежурство, сваку смену, сваки проблем који се десио, а све у циљу да ова наша служба функционише на врхунском нивоу, као што је то било претходних година и у досадашњем делу ове зиме – каже Жељко Маравић, директор Транспорта и руководилац Зимске службе. Посебно напорно било је у ноћи између 24. и 25. фебруара, када је нападало петнаестак сантиметара снега, а температура се кретала од минус два до минус пет степени. Те ноћи и јутра, екипе су крајњим напорима успевале да одрже проходним улице, како би саобраћај последњег радног дана те седмице нормално

4

функционисао. Како је снег падао од понедељка до суботе готово без престанка, имали смо пуне смене од по 12 сати свих тих дана. То је довело до максималног напрезања и људи и технике.

Колико је напорна била ноћ између 24. и 25. фебруара можда најбоље илуструје податак да је наш возач Влада Аксентијевић у току своје смене у напору да одржи проходним Панчевачки мост са прикључним саобраћајницама прешао 247 километара чистећи трасу дужине 5 километара. Уз, низ, преко и око моста – па тако неких педесетак пута!

Жељко Маравић каже да упркос томе, није било ни већих саобраћајних удеса ни тежих хаварија возила. - Било је неких саобраћајних незгода у којима су и наша возила учествовала, али срећом без озбиљнијих повреда. Нисмо никоме причинили ни већу материјалну штету. Таквих удеса је чак и мање него претходних година. Возити по улицама Београда на којима је стално присутан огроман број учесника у саобраћају, уз то управљати камионима који уз пут те исте улице и чисте јако је захтевно. Са пуним уверењем могу да кажем да и возачи и сви остали који учествују у раду Зимске службе у Београду тај посао обављају најбоље у Србији. Као посебан успех и можда најбољи показатељ доброг рада, Маравић наводи чињеницу да смо успевали да одржимо улице у таквом стању да ни у једном тренутку није било прекида ни застоја у јавном превозу. И то не само у оном прописаном року, већ и током самих падавина. Можда је звучало као шала, али на радном састанку у петак, 25. фебруара, у раним јутарњим часовима, Маравић је рекао: „Стање је супер! Ако пола сата одморимо, све ће да стане. Иначе, супер је!“ - Добијамо похвале и од инвеститора и од корисника наших услуга, али ја желим и лично да похвалим и захвалим се свим људима који су били ангажовани, како радницима и возачима Транспорта, тако и техничарима и инжењерима грађевинског сектора, људима из радионице, магацина, целокупној логистици. И други, а и ми сами, поставили смо себи изузетно високе стандарде у раду ове службе. За то имамо и подршку у граду, који нас је подржао и у набавци нове опреме,


ЗИМСКА СЛУЖБА јер само са њом је могуће постићи и такву брзину и квалитет рада какав се од нас траже и какав ми успевамо да постигнемо – каже руководилац Зимске службе. Он посебно истиче повећан број мултикар возила и, самим тим, знатно повећан број улица које су стављене у други приоритет, али и брзину којом се тај други приоритет чисти. Иако програм каже да се у те улице улази тек након завршетка првог приоритета, неретко се дешавало да се паралелно чисте оба приоритета. Маравић каже и да је ових дана било изузетно много интервенција мимо плана рада Зимске службе, углавном се радило о медицинским разлозима, те да смо готово свима успевали да изађемо у сусрет у врло кратком року. Помагали смо и другим комуналним предузећима, понајвише градским превозницима, те општинама у дистрибуцији соли за грађане коју је обезбедио град. Зимска служба радила је по смерницама Оперативног плана и програма, успевала да га у потпуности испуни, али га је у фебруару, као и претходних месеци, и премашивала за неких десетак одсто радом на улицама које нису биле у плану, али су накнадно утврђене потребе за дејством у њима. Чак и у последња два дана фебруара, иако је снег престао да пада, посла је и даље било. Поред другог приоритета који је чишћен, дешавало се да се екипе враћају у улице које су већ завршене. Разлози су били наизглед тривијални, али ни мало наивни. Наиме, дешава се врло често да грађани након проласка наших екипа, са својих возила која нису померали данима и на којима се накупи повелика количина снега, сав тај снег једноставно баце на улицу. Када у улици која делује као чиста одједном неко возило налети на пар метара угаженога снега, то може да доведе до проклизавања, губљења контроле и врло неугодних последица. Има улица у којима има јако много паркираних возила, па кад наше возило њоме прође, може да очисти само онај део који је слободан. Када се нека возила касније склоне, улица

делује неочишћено. И овај новинар је био у прилици да се приликом једне патроле у камиону Зимске службе, на

прилазима панчевачком мосту, увери у наопакост наших нарави. Наиме, снег који се налазио испред једног приватног пословног објекта, један наш суграђанин је упорно бацао на пут. Камион је три пута пролазио том деоницом, сваки пут снег вратио назад, а овај „комшија“ га упорно бацао на саобраћајницу. Очигледно да ни наши апели, ни упозорења надлежних, па ни казне инспекција на неке људе једноставно не делују. Више пута поновљена упутства да снег треба склонити у страну, на површину на којој никоме не смета или га једноставно сакупити на гомиле које не ометају ни пешаке ни возила, некима нису јасна. Жељко Маравић истиче да је ова-

УЛИЦЕ ЗА ДЕЧЈЕ УЖИВАНЦИЈЕ За разлику од Београд пута где се на снег у гледа углавном као на посао, има и оних којима доноси радост и задовољство. Деци наравно. Мали, али лепши део посла везано за снежни покривач, када га има у довољној количини, је затварање улица за санкање. Падавине крајем фебруара коначно су дале прилику и малишанима за њихових пет минута на неким од градских улица, па су екипе

ко висок квалитет услуга могућ само са квалитетном механизацијом и опремом. Уназад две године се много урадило на обнављању возног парка, а упоредо се набављала и пратећа опрема. Недавно је стигло још десет раоника, ширине 3 метра и десет посипача, капацитета 5 кубика. Посипачи имају опцију мокрог посипања, што ја јако битно, не само због све већег учешћа калцијум хлорида, већ и због могућности „квашења“ индустријске соли, чиме се она значајно штеди, али се и знатно повећава ефекат њеног дејства. Мокре посипаче има и готово половина мултикар возила, што омогућава и да се уске улице централног градског језгра обрађују опцијама „мокрог“ посипања, што раније није било могуће. Зимска служба формално траје до 31. марта. Наравно, уколико снег падне у априлу, биће очишћен, мада се сви надамо да се то неће десити и да ће већ средином марта, Зимска служба моћи да преда „штафету“ грађевинској оперативи. Тада ћемо моћи да дамо и неку завршну оцену и преглед рада Зимске службе током ове сезоне, али се већ сада може рећи да је она била успешна, у складу са пројектованим задацима и обавезама и на врло високом нивоу, и по питању брзине, али и по питању квалитета рада. М. Живановић Сигнализације

изашле на терен и у осам улица у седам општина поставиле мреже за санкање. Н.П.

5


СИГНАЛИЗАЦИЈА

И

НЕСВАКИДАШЊИ НОЋНИ АТАК НА СЕМАФОРЕ

ако су семафори бивали повремено мета намерног углавном појединачног оштећивања и „жртва“ излива бурних емоција грађана, догађај из ноћи између 21. и 22. фебруара прилично је разљутио запослене у Служби светлосне сигнализације. Неколико минута пре 22 часа, на Теразијама, на углу Трга Николе Пашића евидентирана је грешка у раду семафора. Када је Марко Брајовић, једини дежурни у Сигнализацији те ноћи неколико минута након уоченог квара стигао до проблематичног семафора, затекао је насилно отворен поклопац семафорског стуба и искидане реглете за спој каблова због чега је уређај престао са радом. Ноћни услови и провејавање снега отежавали су поправку квара који није тежак, али захтева приличну прецизност у раду. Марко је успео, ипак, да га у релативно кратком времену отклони. Таман када су засветлели сигнали на семафору, стигла је следећа пријава – искочио је из рада уређај на раскрсници Устаничке улице и Грчића Миленка. Када је стигао на локацију, Брајовића је дочекала – потпуно идентична ситуација као пола сата раније на Теразијама. И „све Јово наново“. До 1 сат и 50 минута иза поноћи, на исти начин погашено је шест семафора на потезу Теразије – Булевар ослобођења – Устаничка. У мраку су после поменуте две остале и раскрснице Устаничке и Љермонтове, Устаничке и Римске и Булевар ослобођења – Бокељска. Десет минута пре 2 сата, непознати учинилац или учиниоци вратили су се на почетну позицију и поново отворили и почупали реглете поправљеног семафора на углу Теразија и Трга Николе Пашића. Своју „операцију“ завршили су пола сата касније на раскрсници Џорџа Вашингтона и Цетињске где је обијен орман семафорског уређаја, искидани модули и исправљач. Иако је био сам на дежурству, а тмина и хладноћа отежавали интервенције, Марко је успео да поправи свих 7 уређаја и семафоре још током ноћи врати у функцију. Да се се атакује на један семафор дешавало се и раније, али ништа слично овоме. У Служби за светлосну сигнализацију сматрају да је у питању чист вандализам јер ништа није нестало па је намера, очито била само уништавање. Оваква врста „забаве“ или револта можда, може да има и далеко теже последице од наношења саме материјалне штете, а то је угрожавање саобраћаја. Пријава је поднета, а да ли

ће НН добити пуно име остаје да се види. Крађе сигнализације, иначе, нису ретке, али у последње време поново су учестале.

ОБИЈЕН И СЕМАФОРСКИ УРЕЂАЈ Истог дана када су искидани делови на седам семафора, током поподнева обијен је уређај у Булевару ослобођења на раскрсници са Пастеровом. Момак који је касније и нађен укључивао је и искључивао уређај док га није покварио, а на крају откинуо исправљач за напајање. Младић га је уништеног чак и вратио јер је у питању професионална електроника која ни за шта друго и не може да се искористи. У Булевару Милутина Миланковића, пре нешто више од месец дана целом дужином улице од неколико километара, од Улице Милентија Поповића до Тошиног бунара, покрадени су сви поклопци шахтова сигнализације постављени, иначе, на међусобном растојању од 20 до 30 метара. Екипе светлосне сигнализације очистиле су све шахтове и поставиле нове поклопце који су додатно учвршћени шрафовима. На Новосадском путу, између раскрсница Угриновачке и Солунске украдено је 400м тек постављеног координацијског

Украдени поклопци

кабла којим су повезиване раскрснице ради синхронизације. Нове проблеме Светлосној сигнализацији, осим крађа, ствара неовлашћено упадање у кабловску канализацију које је у последње време веома учестало.

Најчешће, упад чине оператери кабловске телевизије. Међутим, неовлашћено коришћења кабловске инфраструктуре „Београд пута“ усталио је и један од нових оператера телефоније. Приликом радова за једно од министарстава, добијен је налог да се овом оператеру омогући коришћење оптичке кабловске канализације за саобраћајну сигнализацију. Међутим, то се показало згодним решењем за извођача, па је праксу проширио. Што се тако заузимају капацитети Сигнализације не би било ни по муке, да није почело оштећивање постојеће инфраструктуре. У више случајева десило се да су откачена уземљења која извођачима очито сметају приликом постављања њихове инсталације. Случај са откачивањем уземљења као онај који се десио на потезу између улица Џона Кенедија и Гоце Делчева на Новом Београду не само да чини штету и посао екипама које брину о сигнализацији већ такво „струјно огољавање“ може директно да угрози безбедност грађана. Тешких последица за сада није било, али свакако на време их треба предупредити. Надамо се томе. Нада Петровић

И ЗНАЦИ НА УДАРУ Ни вертикална сигнализације није ништа мање популарна за одношење и уништавање од светлосне. „Најатрактивније локације“ су очигледно Сремчица и Железник одакле редовно стижу пријаве о „несталим“ саобраћајним знацима. Једна екипа Службе за вертикалну сигнализацију би могла, отприлике, недељно да обилази Чукарицу, два поменута насеља посебно, и да поставља однете и мења уништене знакове. Постоје и два омиљена знака у граду која су специјално на удару, али не лопова већ очито редовних учесника у саобраћају – на Новом Београду „забрана скретања“ са Сурчинског пута у Улицу Недељка Гвозденовића и „један смер“ у Пионирској улици код Топчидерског гробља. Ова два знака редовно се скидају, али их возачи уредно оставе на лицу места, негде по страни.


СИГНАЛИЗАЦИЈА

С

лужба за светлосну сигнализацију недавно је поново побрала признања за свој рад. Овог пута за семафоризације код Хиподрома. За само недељу дана урађен је појекат и семафорисана раскрсница у детекторском режиму на трамвајском прелазу преко Булевара војводе Мишића. Урађена је кабловска канализација, полагање каблова, изведени електромонтажни радови и постављена опрема. Расрсница је 1. фебруара пуштена у рад. Посао је изведен по захтеву Дирекције за изградњу града у оквиру изградње оближње петље на Царевој ћуприји са којим је ова локација у вези. Ова семафоризација изведена је, може се рећи, на тенане у односу на радове који су били препорука за посао код Летње позорнице. А то је опремање светлосном сигнализацијом управо нове

СЕМАФОРЏИЈЕ ПОНОВО ДОКАЗАЛЕ СВОЈ КВАЛИТЕТ Сигнализацији, допринео је и градоначелник који се непосредно ангажовао на убрзавању решавања неких предуслова везаних за сам оперативни рад. Семафоризација на Царевој ћуприји пред крај децембра једна је од 23, колико их је Служба за светлосну сигнализацију извршила у 2010. години. Радови на опремању београдских раскрсница већ се настављају. У Раковици, 21. фебруара пуштен је у редован режим рада семафор на раскрсници Раскрсница Максима Горког - Господара Вучића Патријарха Димитрија и Варешке улице. Технички пријем петље на Царевој ћуприји. За један дан ускоро се очекује за раскрсницу Семјуела испројектована је и изведена комплетана семафоризација на овом објекту. У Служ- Бекета и Матице српске у Миријеву, а поби за светлосну сигнализацију кажу да том и за пешачки прелаз у Улици пилота обарају „светске рекорде“. У свакој шали Михајла Петровића и раскрснице улица има бар пола истине, али у овом случају Господара Вучића - Максима Горког и Кумодрашке – Љубе Вучковића које су у истине је много више. Радови су изведени у нимало лаким усло- пробном режиму рада. Од почетка године у редован рад пушвима. Хладан ветар пратио је ниску температуру и рад мајстора на висини од шест тено је 5 раскрсница: Нови новосадски метара додатно отежавао. Монтажери у пут – Улица Земун поље, Нови новосадски Сигнализацији, стиснути између најкраћег пут – саобраћајница С10А, Батајнички могућег рока и оштрог северца, ипак су пут – Земун поље, Батајнички пут – С10А, показали сво своје искуство грађено сва- које су и међусобно синхронизоване, и пре кодневном бригом о преко 500 семафора њих Нови новосадски пут – Ратарски пут. Према речима Драгана Злопорубовића, у граду и посао завршили и на време и квалитетно. Признања су зато стигла са пословође Светлосне сигнализације свих страна. Брзој реализацији,истичу у који је у име Београд пута члан

Булевар војводе Мишића

комисије за технички пријем семафоризованих раскрсница, још 6 раскрсница и један пешачки прелаз су опремљени и очекују сагласност Електродистрибуције за прикључак на електричну мрежу. Н. П.

НОВЕ СЕМАФОРИЗАЦИЈЕ Опремљене раскрснице: Кружни пут – Тунелска, Јабланичка – Космајска, Драге Михајловића – Пуковника Миленка Павловића и Мајора Зорана Радосављевића – Јадранска у Батајници, Ивићева – Јакуба Кубуровића, XI крајишке – Опленачка и пешачки прелаз на Сурчинском путу.


ПРОЈЕКТИ Нов начин организације рада

УПРАВЉАЊЕ ПРОЈЕКТИМА У више наврата су руководиоци нашег предузећа спомињали, па и на страницама овог билтена намеру увођења система управљања пројектима. Летос је тај процес започет, да би са приближавањем нове грађевинске сезоне ушао у пун финиш. О разлозима, предностима и начину увођења овог система у Београд путу разговарали смо са Наташом Јоковић, помоћником техничког директора. - Само управљање пројектима у ствари представља контролу трошкова по једном пројекту. Основна идеја је да се може сагледати коштање пројекта који се реализује у нашем предузећу. Увођењем система управљања пројектима стварају се услови за ефикасније и боље извршење послова за нашег основног инвеститора – град Београд, као и могућности да будемо тржишно конкурентни у домену наше основне делатности. Ово нарочито због ситуације у којој се тренутно налази грађевинарство, па и наше предузеће. Сматрам да је ово изводљиво, пошто располажемо веома завидном механизацијом и кадром, који се већ доказао на многим озбиљним градилиштима, а и свакодневно доказује обављајући веома комплексне послове неопходне за добро функционисање Града. Менаџмент и људи који прате пројекте могу у оквиру овог система у сваком моменту да виде колико нас је коштао одређени пројекат. Први ефекат система је транспарентност и доступност информација. На пример, колико нас заиста кошта тона произведеног и уграђеног асфалта. Значи, полазимо од иницијалног документа, налога за рад, који зовемо лична карта или предмера и предрачуна, по коме се изводе радови у које су у суштини укључени сви сектори. Прво и основно – оператива води пројекат, значи одговорни инжењери организују и прате реализацију целог посла, затим пројектанти чија улога се огледа у сарадњи на техничким решењима и усаглашавању пројектне документације. Инжењери са градилишта у сарадњи са колегама из пројектног бироа усаглашавају

и разрешавају конфликтне ситуације, које су нису биле сагледане у пројекту или су се појавиле на терену, а то се пре свега и најчешће односи на уклапање саобраћајница са објектима као што су нивелације шахти, сливника, улаза, прилаза и висинско уклапање са постојећим саобраћајницама, тротоарима и објектима. Уколико се на терену појави проблем, који није дефинисан пројектом, наши инжењери то треба да разраде како би могли да се дефинишу потребни радови и евентуално додатне количине материјала и рада у односу на оно што је уговорено. На тај начин се документовано укаже инвеститору и пре извођења радова о неопходности извођења појединих радова ,као и то колико ће исти коштати. - Што се тиче производње, магацина и механизације, они у овом систему представљају ресурсне центре. Систем је и постављен тако да оператива приликом извођења радова користи ресурсе из ресурсних центара. У производњи, транспорту, магацину и механизацији је потребно да се евиденција трошкова, која иначе већ постоји и веома тачно се води, прилагоди праћењу са аспекта трошкова по пројекту, тј. градилишту. Посебно је битно и праћење трошкова транспорта, јер је код нас превоз веома велика ставка у свакој позицији. Ради се о саобраћају у граду, брзине су мале, повећан је утрошак горива, гужва условљава брзину

кретања изахтева ангажовање већег броја возила да би се одржао континуитет допреме материјала, што све доста увећава цену нашег рада – каже Наташа Јоковић. Управљање пројектима представља унапређење рада и побољшање организације предузећа. Како то функционише и које су му предности, на неки начин испробано је пре две године на пројекту „Гале Мушкатировић“, где се тачно показало колико је Београд пут „зарадио“ на пројекту. Јоковићева наводи да је други важан разлог увођења система управљања пројектима „мониторинг”, тј. да када видимо колики су нам трошкови по неком пројекту, можемо и да управљамо тим трошковима. Уколико се примети да је неки трошак исувише велики, да може одмах да се реагује. Известан проблем она види у томе што као јавно предузеће све ресурсе набављамо путем јавних набавки. - Тиме су диктиране цене материјала, које улазе у неку нашу позицију, а ми их не можемо набавити на тржишту, као што то могу други понуђачи, тако да према трећим лицима нисмо баш увек конкурентни са ценама.


ПРОЈЕКТИ Ово је велико ограничење за нас фирма за овај пројекат, убрзано се као предузеће, који иначе имамо ради на имплементацији тог система много бољу механизацију, стручнији у наш већ постојећи. И ту је дошло и искуснији кадар и традицију дужу до једног позитивног сучељавања, у од пола века на извођењу радова на смислу да свако види шта је то што изградњи и одржавају саобраћајница би онај други сектор требао да води, у Београду, за разлику од многих па да подаци буду доступни, а да не грађевиских фирми у окружењу. мора за сваки појединачан извештај • У којој се фази налази да се зове телефоном, шаљу имплементација тог пројекта у мејлови, пише, штампа, као што је то нашем предузећу? сада случај.Када се прикажу у једном - У завршној само фази, извршена сектору, подаци ће преко сервера је делом едукација инжењера из бити доступни и на располагању оперативе и сада радимо на припреми људима из других сектора, чиме се ресурсних центара.Усаглашава се омогућује да се сваки пројекат прати евиденција коју они воде, тако да у сваком тренутку и фази рада. добије још једну ставку која ће указивати на специфично градилиште. Ми заиста имамо уредну евиденцију по свим секторима – и о броју сати и о ангажовању људи, о утрошку материјала и енергената – све то имамо, међутим, свако ту евиденцију води онако како је њему за функционисање у сектору потребно, без експлицитне везе за градилиште. • Потребно је, значи, увести једни хоризонталну линију која ће пресећи све СЦ “Милан Гале Мушкатировић” те појединачне евиденције и повезати их на нивоу одређеног пројекта? • То би довело и до брже и - Управо тако. Потребно је само да квалитетније израде наших понуда? се све искаже уз пројекат, градилиште. - Суштина је да све то што се Ми смо до сада имали случај да се, азанализира на пројектима вратимо рецимо, асфалт везује за техничара, у неки центар који је главни за цене па се тако води да је техничар и понуде, а то је наша Техничка узео толико и толико асфалта, није служба.Тако да ова служба може битно где га је уградио. Сада имамо формирати цену,којом ћемо бити управо увођење те хоризонталне конкурентни, а пословати позитивно. линије, да се све може пратити на Знаћемо има ли потребе и простора нивоу градилишта, те тако одредити за корекцијом наших цена. Тим пре и трошкови пројекта, градилишта. што су неке цене ниске, а диктиране Мислим да ће то у многим сегментима су усвојеним ценовником према граду. унапредити пословање. Анализом кроз више пројеката ми • Формирана је радна група. ћемо добити аргументе да убедимо Како она напредује у усвајању овог представнике града да је то цена система? која не може да опстане јер ми са - Имамо састанке прилично широке њом губимо. То је идеална прилика радне групе јер је чине представници за изравнавање цена и трошкова свих сектора, управо они оперативци нашег рада. Такође, гледаћемо да који контролишу и воде евиденције по смањимо трошкове на позицијама секторима. које се искажу да су екстремно Уз помоћ стручњака из YU BUILD-a, велике. Бољом организацијом треба који су ангажовали као консултантска умањити трошкове и повећати

ефикасност. Када се евидентира колики је транспорт, колико чекање, а колико стварни рад, видеће се где су пропусти и да ли је добро планирано. Сами извршиоци ,инжењери, техничари, пословође ће то видети кад буду испуњавали табеле по новом начину евидентирања, којом се одмах види ефекат ангажовања и да ли је реализација очекивана. Постојање оваквог начина евиденције представљаће и сталну референт листу предузећа. • Када се очекује прва примена и резултати новог система управљања пројектима? - Сама процедура предвиђена је за ову грађевинску сезону, с тим што ће се дефинисати ниво пројеката који ће се пратити. Они који трају дан или два у почетку неће бити праћени, почећемо са онима који трају дуже, где је реч о већим пословима, самим тим и о већим трошковима. Евиденција ће се водити и о великим и о малим градилиштима, али сумирање трошкова ће се пратити само за велика градилишта. Не смемо ни превише да оптеретимо људе, који то треба да евидентирају и прате, сви они и сад имају доста посла, тако да морамо да нађемо праву меру. ��оже се рећи да је увођење система управљања пројектима практично повезивање целе наше фирме у један систем, који ће моћи да прати конкретан пројекат, конкретно градилиште. Морамо да се подсетимо да смо ми управо то – грађевинска фирма, а да су активности на градилишту, зарада и трошкови, мерљиви и подложни контроли и корекцији. Наташа Јоковић подсећа да нам предстоји и увођење ISO стандарда, јер ускоро неће бити могуће радити без њега. Већ сада за учешће на многим тендерима се то поставља као услов, а систем управљања пројектима је један од корака, који ће се значајно олакшати и помоћи практичну се имплементацију, увођење ISO стандарда.


МЕХАНИЗАЦИЈА СЕКТОР ЗА МЕХАНИЗАЦИЈУ ОКУПИРАН РЕМОНТИМА И ПОДРШКОМ ЗИМСКОЈ СЛУЖБИ

Н

а два колосека упоредо, целе зиме раде мајстори и инжењери Сектора за механизацију. С једне стране врши се редовно одржавање зимске опреме, возила и грађевинских машина које учествују у реализацији зимске службе. С друге, ремонт грађевинске механизације – финишера, глодалица и ваљака пре свега. Потребе зимске службе су приоритет да би се одржали потребни капацитети на терену на одговарајућем нивоу. Од око 70 пријава кварова које свакодневно стижу у радионицу Механизације, две трећине су кварови везано за Зимску службу - камиона, раоника или посипача. Углавном су у питању мање интервенције – замена гума на раоницима (у београдским условима потрошни материјала), поправка електронике на посипачима и слично. - Опрема ради у тешким условима на терену, у присуству влаге и соли, па има доста интервенција на електро-системима и замена сензора на посипачима. Интервенције су углавном ситне, али аутоматика, која је сада претежно присутна, практично је један систем који захтева детаљну дијагностику. Мора да се провери свака компонента док се не констатује квар јер се различити недостаци манифестују на сличан начин – истичу Здравко Вукајловић, директор и Милан Дабовић, помоћник директора овог сектора. Зимска опрема у Београд путу је у последњих 7-8 година знатно обновљена и осавремењена. Иако се још увек употребљавају популарне „епоке“, Зимску службу носе камиони с модерним посипачима што је у многоме ситуацију променило. - Нова опрема, као и возила, користе евро-дизел као гориво. Оно се на ниским температурама много боље понаша него дизел Д-2 који се користио раније. Огромни проблеми

Подршка зимској служби

били су са последицама одвајања парафина и доводом горива. Имали смо јако много интервенција, једва смо стизали да „покријемо“ све кварове при мразевима. Сада на

Ремонт финишера

опреми имамо неупоредиво мање поправки – објашњава Вукајловић и додаје - добра је „покривеност“ резервним деловима уопште, а то је нама за рад најбитније. Потребе Зимске службе у многоме ограничавају ремонте грађевинске механизације. Нова грађевинска сезона је ту, а што се тиче Механизације, кажу, она може да почне. Већ добро уходаним системом рада, приводе се крају ремонти главних грађевинских машина. Ремонти већине финишера су обављени. У току је рад на „Фегелу“ 1603 и „Бителиу“ 650 који су иначе најстарији у овој групи машина. И они ће ускоро бити завршени. Преостао је још „Динапаков“ финишер. - Већ годину дана резервних делова за ове производе нема јер није било заступника за Србију. Ових дана појавио се нови генерални заступник за Србију тако да ћемо ускоро да распишемо јавну набавку и да, надам се, потпишемо уговор након којег може да крене ремонт финишера, мада на њему нема много да се ради. Слично је и са ваљцима овог произвођача. На срећу, то су квалитетне машине па није било пуно проблема, а кварове који су се дешавали успевали смо да отклонимо – каже Дабовић. Ускоро се завршава генерални ремонт мотора на КВВ из 1985. Ради се о старом, али веома поузданом ваљку фабрике „14.октобар“. На овој машини из златног периода крушевачког произвођача у протекле готово 4 године никаквих интервенција није било. - Мало нам је застао ремонт булдозера „14.октобра“. Он је у неисправном стању од септембра. Чекамо фабрички ремонт дела везаног за ходни гусенични строј, тачније за систем за управљање кретања машине. Пошто ми немамо услове, произвођач ће радити поправку. Фабрика има неке своје проблеме, али очекујемо да ће ускоро булдозер отићи у Крушевац. Ремонт ће трајати вероватно више


МЕХАНИЗАЦИЈА САЈАМ ГРАЂЕВИНСКЕ ОПРЕМЕ

од месец дана, али верујемо да ће они, као и увек, квалилтетно обавити ремонт – кажу саговорници. Ремонт глодалица је завршен. Преостала су извесна прилагођавања гусеничног ходног строја на највећим фрезама. У току су генералне поправке компресора, па ће и ове машине, на којима је су интервенције претежно биле на рудама, кочницама, лимарији и сличним “споредним” деловима везаним пре свега за услове превоза и експлоатације, на време бити у функцији. Оно што је специфично за ову сезону је посебна припрема појединих

ШАНГАЈ 2010, КИНА

ПРЕКО СТО ПОПРАВКИ Последњи фебруарски снег и преко 100 сати непрекидних падавина, што ће рећи и непрестаног рада Зимске службе у пуном капацитету, подигла је на ноге и читав сектор за Механизацију. Преко 100 кварова дневно пријављивано је и радионицу на Карабурми. Чак и недостаци какав је квар на ротационом светлу или брисачима избацивао је возило са трасе. Мајстори у радионици, на сваки проблем, ситан или озбиљнији, били су спремни и реаговали без одлагања. грађевинских машина везано за реконструкцију коловоза на највећем мосту на Сави. - У току су припреме за послове на Газели. Треба да извршимо прилагођавање кашика утоваривача, а имамо и додатну проверу хидрауличких система пошто због хидроизолације на мосту ни кап уља не сме да процури на објекат – закључује актуелне активности сектора Вукајловић. Динамичности у Механизацији не мањка. Припреме за пролећну сезону приводе се крају, а са завршетком Зимске службе зимска опрема замениће на ремонтима грађевинску механизацију. И креће нови круг. Н. Петровић

М

ишљење које је углавном владало у нас, по питању грађевинских машина и опреме, а односило се на квалитет истих, било је да кинески производ није дорастао производима који потичу из Европе и Америке. На сајму који је одржан у 20 милионском Шангају могло се видети доста тога. Поред већ познатих имена произвођача – Wirtgen, Bomag, Hamm, Dynapac, JCB, Doosan, Hyundai, Volvo, Terex, Liebherr, Vögele..., велика већина, што је и очекивано, била је са кинеским називима. Тако да су могла да се прочитају имена као што су – Kato, Yugong, Jingong, Junlian, Junma, Xinzhu, Sany, XGMA, Liugong, Changlin, Heng gong, XCG, Shantui, Soosan итд. Многи од ових произвођача неће ни изаћи из Кине и остаће на том тржишту, али они који се ипак разликују по неким битним карактеристикама већ су нашли своје купце у европским земљама. Има доста кинеских произвођача који су се определили за више типова машина ( утоваривач, ровокопач, багер, ваљак, булдозер, скид стеетр итд.) а они који предњаче у томе су Liu Gong i Sany. Код ових произвођача осим свестраности присутна је и доза квалитета по питању уграђених агрегата у машини а и по питању завршне обраде. Завршна обрада (облик машине, квалитет боје, заштита...) уочљива је посебно када се неколико произвођача нађе један поред другог, тако да су онда разлике више него очигледне у том погледу. На неким машинама могао се поред назива произвођача и модела видети и натпис “ Хибрид “ , што је квалитет више у смањењу трошкова и повећању додате снаге (20 -25 %) при раду. Кинески произвођачи грађевинских машина су направили кооперације са разним реномираним произвођачима мотора, мењача, пумпи и то уграђују, чиме знатно повећавају квалитет целокупне машине а тиме и рок трајања. Неминовно је у наредном периоду смањење броја кинеских произвђача а повећање квалитета код оних који улажу на разне начине у побољшање истих. У Кини се баве производњом асфалтних и бетонских база, више метарских дизалица, развојем мотора и других агрегата, као и ручно вођених машина. Све ово се могло видети како на отвореном простору сајма тако и у халама које су биле прилично посећене. Можда би се могло рећи да сајам није свестски него чисто кинески, да нема горе поменутих назива познатих грађевинских машина. Квалитет код таквих машина је наравно остао на завидном нивоу а конкуренција је јача него икада. Обрад Симић


ОДБОР

ОДБОР ЗА БЕЗБЕДНОСТ НА РАДУ Одбор за безбедност и здравље на раду ЈКП,,Београд пут“ oтпочео је са радом 17.02.2011. године. На основу члана 44. Закона о безбедности и здравља на раду („Службени гласник РС“ 101/05), члан 65. Колективног уговора ЈКП „ Београд пут“ и члана 37. Статута ЈКП „ Београд пут“ именован је дана 08.12.2010.год. од стране директора предузећа. ЧЛАНОВИ ОДБОРА Именовани чланови Одбора су: Савић Синиша, представник послодавца, председник Одбора, 064/8316-206 Јанковић Милан, представник запослених из Службе Безбедности, 064/8316-214 Ђукић Владимир, представник запослених од стране синдиката АСНС, 065/8388-432 Јовановић Владимир, представник запослених испред Самосталног синдиката, 065/8499-113 Стефановић Драган, представник запослених испред синдиката Независност, 064/8316-108 Представник запослених, односно Одбор има право: • да директору ЈКП „Београд пут“ даје предлогге о свим питањима која се односе на безбедност и зд��авље на раду; • да захтевају од директора ЈКП „Београд пут“ да предузме одговарајуће мере за отклањање или смањење ризика који угрожава безбедност и здравље запослених; • да захтевају вршење надзора од стране инспекције рада, ако сматрају да п о с л од а ва ц није с п р о ве о одговарајуће мере за безбедност и здравље на раду. • да присуствује инспекцијском надзору. Дужност и превасходна политика Одбора за безбедност биће заштита радника и спровођење мера безбедности на свим радним местима а посебно на радним местима са повећаним ризиком која су утврђена Актом о процени ризика ( од 24.07.2009.год. ) јер код њих постоји највећи ризик од повреда на радном месту и добијања професионалних обољења. Функција Одбора ће бити и едукативна јер ће сви чланови Одбора деловати и саветодавно како би запослене упутили у њихова права, дужности и обавезе у процесу рада са аспекта безбедности и здравља на раду.

У нашем предузећу безбедност и здравље на раду је деловањем РЈ Безбедност и здравље на раду, коју чине координатор Мирко Дивјак и сарадник Савић Синиша већ подигнута на завидан ниво, о чијем деловању смо већ извештавали. Највећа потврда нашег рада била је сарадња са Аустријском фирмом СТРАБАГ на пословима везаним за мост Газела где је једино наше предузеће задовољило све безбедносне аспекте од свих наших подизвођача. Формирање Одбора за безбедност и здравље на раду је не само законска обавеза предузећа, него и потреба да се заштита радника оствари на највишем могућем нивоу у складу са европским законима и њиховим врло строгим принципима безбедности. Одбор за безбедност ће деловати независно од свих сектора и служби у предузећу, а крајњи циљ деловања Одбора биће свеобухватна безбедност и заштита свих радника без обзира на радно место, одн. ниво процењеног ризика. Одбор ће заседати, редовно, 2 пута месечно а по потреби и чешће у случају ванредних ситуација као што су теже појединачне или колективне повреде за које је утврђено да су настале због недостатака или непоштовања безбедносних норматива везаних за опрему или сам процес рада. Драган Стефановић


СИНДИКАТИ Синдикат Независност – Међународни дан жена

К

ористимо ову прилику да свим дамама честитамо међународни дан жена који је настао као дан борбе за економску, политичку и социјалну равноправност жена и мушкараца и зато ову страну посвећујемо управо њима. Уједињене нације су од 1975. године, која је проглашена за Међународну годину жена и службено почеле обележавати овај празник. У међувремену уведене су институције као што су трудничко боловање, ограничење рада жена у трећој (ноћној) смени, иста плата за исти рад, право гласа...Жене и данас у многим земљама за исти рад имају мању плату. Равноправност полова подразумева равноправно учешће жена и мушкараца у свим областима јавног и приватног сектора, у складу са општеприхваћеним правилима. Више од половине жена у Србији ради у средњим структурама предузећа и јавних установа, али два пута мање их је на руководећим местима, резултати су истраживања , који су објављени у публикацији "Жене и мушкарци у Србији". Родна равноправност или једнака заступљеност, моћ и учешће оба пола у свим сферама јавног и приватног живота, нешто је на чему инсистира Европска унија, а то је у Србији још нереална претпоставка. Потребно је да се промени свест. Стално је присутан неки отпор који се супротставља објективном стању равноправности, и то је увек због неког параграфа који је немогуће променити.

Како је усвојен Закон о равноправности полова извајамо следеће: • да приликом запошљавања није дозвољено прављење разлике по полу, осим ако постоје оправдани разлози утврђени у складу са законом којим се уређује рад. • да припадност полу не може да буде сметња напредовању на послу. • да запослени, без обзира на пол, остварују право на једнаку зараду за исти рад или рад једнаке вредности код послодавца, у складу са законом којим се уређује рад. • да узнемиравање, сексуално узнемиравање или сексуално уцењивање на раду или у вези са радом које чини запослени према другом запосленом сматра се повредом радне обавезе која представља основ за отказ уговора о раду, односно за изрицање мере престанка радног односа, као и основ за удаљење запосленог са рада. • да у сваком циклусу стручног усавршавања или обуке послодавац води рачуна о томе да заступљеност полова осликава у највећој могућој мери структуру запослених код послодавца, или у организационој јединици за коју се врши обука и о томе извештава у годишњем извештају из члана 13. став 2. овог закона. З. Р.

13


С

ОД ДОМАЋИХ БАЊА ДО ЕГЗОТИЧНИХ ДЕСТИНАЦИЈА

амостални синдикат обезбедио је и ове године богату понуду путовања. Широк избор дестинација може да задовољи све укусе – од домаћег бањског туризма, планинског одмора до црногорског и грчког приморја и обала Средоземља. Прошле године највеће интересовање било је за већ добро проверену локацију на обали Јадрана – Буљарице. Више од педесет запослених у Београд путу определило се да одмор са својим породицама проведе на једној од ретких преосталих плажа изворних природних особености у Црној Гори. Пансион „Премијер“ дугогодишњи је сарадник Самосталног синдиката. Адекватан смештај и проверена услуга очигледно су једни од мотива за боравак у месташцу непуна два километра удаљеном од Петровца. Уз пун пансион са исхраном на бази три дневна одброка, ове године објекат је увео новину. По жељи, гости се могу определити и за полупансион, боравак уз два оброка – доручком и вечером, што је, иначе, устаљенија варијанта исхране на летовањима. Плаћање је на месечне

Дизниленд

рате до краја године, па они који се већ сада одлуче за највећу плажу на Будванској ривијери, аранжман могу платити на 10 рата. Осим Буљарица, велико интересовање владало је за летовања на грчкој обали. Крф, Закинтос, Тасос, Родос, Лефкада, Пефкохори, Ханиоти, нека су од места за које су се одлучили путници из Београд пута. Популарна грчка летовалишта и даље су у понуди. Ипак, ове године, избор је толико проширен најразличитијим могућим дестинацијама да можемо само још више да жалимо што

смо већ деценијама окупирани егзистенцијалним питањима док нам време и нека дивна, забавна, занимљива, далека егзотична, али и она врло блиска места само промичу пред очима у туристичким каталозима. У случају да решите да, упркос свему, изненадите себе и своје ближње неком добром дестинацијом, не морате одабрати Малдиве, Сејшеле или Дубаи, рецимо, који су такође у понуди, можете се одлучити за шпанску обалу - Мајорку или Коста Браву, италијански Лидо ди Јесоло, обронке Алпа, неки од европских градова, Барселону, Мадрид, Париз. А ту је и – Дизниленд. Ако ипак желите неку реалнију варијанту и да се задржите на домаћем тлу, можете се одлучити за праву доколицу у некој од бројних бања или за нешто активнији одмор у оригиналној природи увек атрактивног Златибора. Ко не жели да чека лето, спремни су аранжмани за ускршње и првомајске празнике по прихватљивим ценама. За конкретније информације о овим и свим осталим дестинацијама, као и пријаве, можете се обтатити Дејану Јеремићу, председнику Самосталног синдиката на број телефона 064/8316272 или скраћени број 6272. Н. П.


У ОДБРАНУ ПЕХАРА И ове године АСНС Београд пута учествоваће у радничким спортским играма овог синдиката. Овога пута иде са обавезом да одбрани златне и остале медаље из бројних дисциплина, али и онај највреднији пехар за прво место у укупном пласману. Сусрети чланица Асоцијације слободних и независних синдиката, девете по реду, и ове године се, трећи пут заредом, одржавају у грчком летовалишт у Паралија, од 3. до 10. јуна. Новина је што ове године сусрети добијају нову димензију, па им је званични назив 9. КУЛТУРНО – СПОРТСКЕ ИГРЕ. Поред бројних спортских дисциплина, од ове године организује се и такмичење за најбољу фотографију са игара и такмичење у забавним плесовима (плесни парови). Наравно, ту су и оне дисциплине за које се сви припремају – мали фудбал,

кошарка, одбојка, одбојка на песку, пливање, стони тенис, шах, таблић, пикадо, надвлачење конопца, бацање камена са рамена, скок у даљ и трчање на 100 метара. Као припрему за предстојеће игре АСНС је обезбедио салу у Спортском центру ТАШ у којој се сваке среде од 17 до 18 часова могу састати заинтересовани за одбојку и кошарку. За све информације, чланови синдиката могу се обратити на телефон 2071-604.

ЛЕТО НА РАТЕ ДО ЗИМЕ Без обзира што је зима још увек у пуној снази, АСНС Београд пута постарао се да за оне колеге који већ размишљају о летовању обезбеди што повољније услове. Тако је склопљен споразум са Туристичком агенцијом Медитеранео тревел, по коме ће запослени у нашем предузећу моћи да плаћају летовање на више рата преко административне забране, тј. платног списка. Агенција је одобрила могућност плаћања на рате све до децембра ове године, тако да ће они који се за то брзо одлуче имати већи број рата, односно мањи износ по месечној рати. Понуда је врло разнолика, па је најбоље погледати сајт ове агенције (www.mediteraneo.rs), отићи директно до њих у Карађорђеву 71 (тел. 3036117). Додатне информације могу се добити и на телефон АСНС Београд пута 2071-604. M.Ж.



Bilten 62