EHO GRADSKIH LEGENDI Do detalja je opisana istorija „Cepelina”, koji je bio prva namenski opremljena diskoteka u Jugoslaviji. Raskošnog enterijera i do tada neviđenih svetlosnih efekata, odmah po otvaranju nazvan je „belosvetskom atrakcijom noćobdija”. O legendarnom Cepu, kako se u gradskom žargonu zvao, i danas iz priča svojih roditelja znaju mlade generacije diljem Ex Yu prostora. „Bilo bi zanimljivo ući u vremeplov i ponovo osetiti neizmerno zadovoljstvo jer ste na mišiće dobili člansku kartu ‘Cepelina’, izaći u ‘Akvarijus’… ili posle večere u Skadarliji svratiti u ‘Monokl’ zato što su stigle nove ploče iz Londona…” priča nam o atmosferi sedamdesetih Maja Vukadinović. NOVOTALASNI UNDERGROUND Prvo pojavljivanje Beograda na evropskoj mapi preporučenih mesta za izlazak vezano je za legandarnu ‘Akademiju’. Ovaj klub pri Fakultetu likovnih umetnosti se našao u „Vodiču kroz Evropu” zbog „svoje ekscentrične atmosfere”. U podumskom prostoru, svojevrsnoj urbanoj pećini „suretali su se rokeri, umetnici, potomci funkcionera i društvene elite, kao i obični mladići i devjoka. Ukratko, buntovnici s razlogom ili bez njega”. Akademija je bila epicentar tada novog muzičkog pravca, poznatog pod imenom Novi talas. Iako više ne postoji, ostala je u sećanju kao mesto gde si slobodno mogao biti svoj, sličan ili sasvim drugačiji od ostalih. DOBA OPASNIH MOMAKA Priču o noćnom životu devedesetih opisala je Aleksandra Mikata: „Malo novca i mnogo provoda – tako se ukratko može opisati ova decenija. Ili još bolje – malo dobre muzike i mnogo brutalnih ubistava. Dok se u svetu zahuktavao hip-hop, Beograd je svetskoj muzičkoj baštini doprineo zvucima turbo-folka, koji je najviše prijao kad se igra s pištoljem.” Premda ovo zvuči oporo, istina je da Beograd u ratnim godinama nije ličio na sebe, više je nalikovao Čikagu iz doba prohibicije. Poznati klubovi tog vremena, poput „Nane” i „Mažestika” bili su mesta gde su se „alfa mužjaci” međusobno razračunavali i razmetali svojim, pljačkom stečenim imetkom. SAVETNICI ZA PROVOD S okončanjem ratova i dolaskom višepartizma, žestoki momci devedesetih završili su mahom ili u čituljama ili u zatvorima. Beograd je počeo da se vraća svom kosmopolitskom i uvek pomalo pomodarskom duhu. Danas, kada ga renomirani svetski mediji uglas preporučuju kao mesto gde treba provesti barem jednu „ludu noć” i kada postoji na desetine firmi kojima je osnovna delatnost „konsalating za provod”, valje se setiti svih onih ljudi i mesta koji su „kamen po kamen” oblikovali ovo osobeno lice Beograda. Milena Mihaljčić
From the monograph "The Almanac of New Wave in the SFRY", photo: Miki Stojković