Porodica
28
KULTURA GOVORA (nastavak teksta iz prethodnog broja)
Danas se logoped bavi i lepotom govora i kulturom govora, kao i patologijom govora.
Lepa re je negovana još u doba neolita, kraj logorske vatre, dok se meso peklo i razgovaralo o sutrašnjem lovu. Na kraju krajeva, neolitski ovek je kraj te vatre stvorio i gr ke mitove. Ovo potvr uje i govorni ka veš na Indijanaca, crvenokožaca, koji su de facto živeli u mla em kamenom dobu (kamena sekira, kameni vršak strele). Govori Bika Koji Sedi, Crvenog Džekita ili Logana, poglavice Irokeza, ušli su u sve antologije govorništva.
Molim vas, nau ite me da kažem „r“ Izvorno, lologija zna i ljubav prema govoru, re i. Filologos bi bio ovek koji voli re , a lolog je ovek koji se bavi stranim jezikom. Danas se logoped bavi i lepotom govora i kulturom govora, kao i patologijom govora. Kažu da je danas na zapadu, a naro ito u Americi, prava pomama za knjigama i u iteljima govorništva. Da je to is na, potkrepljuje i injenica da su leporeki ljudi i mnogo bolje pla eni. U poplavi lošeg govora, ak i kada su spikeri i voditelji u pitanju, a da ne govorimo o novinarima i izvešta ima, izgleda da je kona no po ela da se probija namera da se makar spikeri sa govornim manama uklone sa ekrana. Štaviše, po ele su da se pojavljuju i knjige, manje ili više stru ne, manje ili više prak ne, koje se bave i govorom i izgovorom i akcentuacijom, retorikom, besedništvom... Sve eš e nam se obra aju re ima: „Molim vas, nau ite me da kažem „r“, urednik mi je zapre o da e me izbaci iz programa ako ga ne nau im“, ili „Šef mi je rekao da ne mogu da napredujem u hijerarhiji ukoliko ne otklonim govorne nedostatke“. Pred prijemne ispite na Pozorišnoj akademiji, imamo pravi pljusak mladih, željnih dobrog govora. Da bi se besedilo, potrebna je dobra volja (mo v) onoga koji bi da besedi, dobar sadržaj (govor) i slušaoci. Kakav e efekat izazva govor zavisi i od izgleda govornika, njegovog ugleda, obrazovanja, temperamenta... Iskusni govornici mogu besedi i bez pripreme, kao što bunar koji se esto koris daje sve više vode, koja je i sve kvalitetnija. Ajnštajn je tvrdio