Issuu on Google+

илустрованадруштво МЛАДИ И ДРОГА Бројна истраживања из ове области, недавна акција „Гром“ и готово свакодневне животне приче, показују степен опасности која се одавно надвила над младима и у Србији и у региону. Уз институционалне начине борбе постоје и индивидуални напори појединаца да учине све да помогну у одупирању овом злу

Ј

Р. ГРБОВИЋ

една Ана, прелепа и ништа мање талентована девојчица, а уз то и добар ђак, почела је да узима хероин већ са тринаест година. Исто толико времена трајала је и њена борба да се ослободи зависности. Срећом, успела је. О свему што је прошла испричала је у другој епизоди документарне ТВ серије „Живот је леп“ ауторке Баје Намкосе, новинарке, а гледаоци ће ускоро моћи да погледају прве две приче. Једна је о Наташи која је победила рак (РТС, 20. децембра), а друга о Ани која је победила хероин. У осталим епизодама биће говора о насиљу у породици и још неким тешким темама. Како је Баја Намкозе, магистар комуникологије, уопште кренула у тај подухват? - Одавно сам сањала да направим серијал о људима који су превазишли најтеже животне ситуације: занимале су ме тешке приче из свакодневице, оне о којима се најрадије ћути, а које ће јунаци причати из душе, али без патетике и са порукама наде и оптимизма. Мој пријатељ и сценариста Душан Булић ми је помогао да тај сан преточим у стварност. Појавила се Ана са којом смо снимили пилот студијске емисије на тему „Моја битка са хероином“, а онда је студијска емисија преточена у серијал „Живот је леп“ - каже Баја Намкозе. - Са Аном смо разговарали пуних шест месеци. Био је изазов филтрирати много догађаја који су се десили у току Анине дуге борбе, а истовремено упутити поруке које се тичу едукације и превенције, као и пружања помоћи.

Границе се померају

Део конкретних порука које проистичу из ове потресне приче са срећним крајем, према речима наше саговорнице, саопштава да „хероин није само проблем зависника већ и целе породице и свих блиских особа у окружењу, зато му је и најпотребнија њихова помоћ“. Или само неке кључне особе. У Аниној причи била је то њена мама Катарина која је ћерку „ишчупала из канџи хероина“: - Од ње смо добили много конкретних и директних порука. Мама Катарина је најпре морала да призна себи да је баш она „ кривац“, а затим је схватила да ће моћи да помогне свом детету само уколико и сама почне да се мења. Један од њених савета, који је на мене лично, као мајку, оставио најјачи утисак је: „Запитајте се на крају сваког радног дана, колико сте времена провели размишљајући о томе шта да обучете, колико бавећи се туђим животима, вашим шефом на послу, а коли-

ко сте времена посветили детету“ - цитира Баја Намкозе и додаје: - Мислим да је за превенцију изузетно важно да младе људе, па и децу (границе се померају), што пластичније упутимо у то како изгледа живот хероинског зависника и шта све он носи са собом. Не да бисмо заплашили, већ да бисмо информисали. Тако Ана говори о најтежим тренуцима њене борбе, кризама, покушајима самоубиства, о посебно тешком периоду живота и рада у стриптиз кући... Упркос свему, Ана је понекад проналазила и зрно лепоте и доброте у људима, а није имала ни проблем да говори јавно о нечем толико личном, и то је ауторки емисије образложила: „Ако ћу на било који начин помоћи бар једној особи, вредело је!“ Пружање помоћи један је од суштинских циљева целе серије „Живот је леп“, наравно, уз информисање, едукацију и самим тим превенцију.

Родитељи и држава Баја Банге Намкосе, (Baya Bangue Namkosse) ауторка серије „Живот је леп“ у другој епизоди доноси причу о девојци која је победила хероин

Не завршавају се све борбе победом, а такве нам највише недостају, нити све приче имају срећан крај. Недавно је једна мајка из Лазаревца испричала за новине потресну причу о губитку сина Горана (31) који је умро од превелике дозе хероина. Био је сјајан математичар, вуковац, а онда је дошло бомбардовање, очева болест и све је кренуло низбрдо. Горан је са седамнаест година почео да узима таблете, па убрзо и хероин. Није се изборио иако је покушавао уз помоћ најближих. А само месец дана пред смрт добио је дете. Пакао кроз који је пролазила та породица заиста мора да опомене, забрине, поучи све родитеље данашње и будуће. Подсетимо да су баш у овом граду, пре осам месеци, очајни родитељи основали удружење „Свети Сава“ и сами покренули кампању против дилера дроге. Дотле је дошло! А онда је одјекнула акција „Гром“, чији је задатак био да се уђе у дилерску мрежу која хара Србијом, и према речима директора полиције Милорада Вељовића, у овој акцији се „први пут показало потпуно јединство полиције, тужилаштва и правосуђа“. На територији целе државе ухапшено је 260 дилера, претресено 909 локација, заплењена велика количина наркотика (највише хероина и кокаина), али и оружја. Секвенце које смо видели на телевизији личиле су на акционе филмове,

ИЗ СВИХ ОРУЂА ПРОТИВ

32 ИЛУСТРОВАНА ПОЛИТИКА / 24. ДЕЦЕМБАР 2013.


илустрованадруштво а охрабриле су и вести о уништавању (читај спаљивању) великих количина дроге у ТЕ „Никола Тесла“. Желимо да верујемо да се у борби против највеће претње младима неће посустати, а да је све и те како било оправдано, најбоље говоре подаци из различитих истраживања, рађених пре акције „Гром“. Последње истраживање у Специјалној болници за лечење од болести зависности „Вита“ из Новог Сада, на основу резултата анализе лечених пацијената, током три последње године, показало је да је „просечан наркоман“ који се јавља на лечење мушкарац стар тридесет година, завршио је средњу школу, неожењен је и незапослен. Зависан је од хероина, иза себе има два безуспешна лечења, а у болести је дуже од дванаест година. Поред хероина, најчешће је злоупотребљавао алкохол, марихуану, спид и екстази... Иначе, према истраживањима, младићи (67,2 одсто) у много већем ризику су од девојака (32 одсто) јер су мање опрезни и критични, тачније, лакше се излажу ризицима. Резултати компаративног истраживања болнице „Вита“ о „Доступности дроге у региону, информисаности и ставовима младих о наркоманији“, спроведеног током новембра прошле године на узорку од 1.893 младих од 15 до 30 година из Србије, БиХ и Црне Горе, заиста су алармантни. Истраживачи кажу да већина младих у региону јесте у ризику да под утицајем свог непосредног окружења проба дрогу. Чак 75,7 одсто младих у Црној Гори познаје некога у свом непосредном окружењу ко узима дрогу, 59, 9 одсто младих у Србији и 57,6 одсто у Босни и Херцеговини. Доступност дроге један је од водећих фактора ризика ширења наркоманије што потврђују и подаци да је 61,9 одсто младих у Црној Гори директно понуђено неком од дрога, 55,7 одсто њих у Србији и 46 одсто у БиХ. Искуство са дрогом имало је 23,5 одсто испитаних младих у Србији, 21,3 одсто у БиХ и 25,7 одсто у Црној Гори.

где и код кога може да се набави дрога, а 22,8 одсто њих је пробало неку од дрога. Они такође имају и доста предрасуда и заблуда, јер у поделу на такозване „лаке и тешке“ дроге верује чак 64 одсто испитаника, а половина од тог броја сматра да се „дрога може узимати контролисано и у специјалним приликама“. Највише информација о проблему наркоманије, кажу, добијају путем Интернета (24,9 одсто), преко осталих медија (ТВ, новине, радио) 20,7 одсто, школе 17,1 одсто, док 15,4 одсто уопште није заинтересовано за ову тему. Родитељи и другови су им подједнак извор информација (10-11 одсто). Мислите о томе! „

Предрасуде и заблуде

Што се тиче резултата у Србији, истраживање је показало да су млади у Београду у највећој мери изложени наркотицима, јер је 69,6 одсто испитаних потврдило да је директно понуђено неком од дрога (репертоар се стално обогаћује), што је за чак 14 одсто више од просека за Србију. Највећи број оних који су имали искуства са дрогом долази из Крушевца (36 одсто) и Београда (32 одсто). На трећем месту од осам градова у Србији који су обухваћени истраживањем налази се Суботица (27 одсто). Добијено је још низ података који дају објективну слику колико су наркотици свуда око нас, али према речима Милана Влаисављевића, директора болнице „Вита“ и једног од аутора истраживачког пројекта, „информисаност и исправан став младих према дрогама представља и меру њихове припремљености на изазове“. Млади Новосађани су, рецимо, под врло високим ризиком од дроге током одрастања (58 одсто испитаних било је директно понуђено неком од дрога), 45,3 одсто зна

НАРКОМАНИЈЕ ilustrovana.com

33


Mladi i droga