Issuu on Google+

BROJ 2131 GODINA XCVII DERVENTA, ~etvrtak, 19. februar 2009. godine CIJENA 0,50 KM www.derventskilist.net BORA^KA ORGANIZACIJE OP[TINE DERVENTA

UO^I 4. SJEDNICE SKUP[TINE OP[TINE

SJEDNICA U PONEDJEQAK

PUNA PODR[KA LOKALNE VLASTI  Prihva}eni izvje{taji o pro{logodi{wem radu i finansijskom poslovawu  Utvr|en program rada za 2009. godinu  Neophodno materijalno i organizaciono ja~awe organizacije  Ostvarivawe postoje}ih i pro{irivawe prava bora~kih kategorija, te briga o pripadnicima ovih kategorija kao i ~uvawe uspomena na poginule saborce, osnovne odrednice budu}eg djelovawa  Milorad Simi}: "Bora~ka organizacija kao i pripadnici ovih kategorija imaju potpunu podr{ku lokalne vlasti"  Ove godine izbori strana 2.

POMOZIMO JELENI Qudi dobre voqe, koji `ele da pomognu Jeleni, svoje priloge mogu da uplate na `iro ra~une u BOBAR banci: 5650020001504822 za uplate u KM 5653550000059976 za uplate u evrima i devizama 395653550000051537 za uplate iz inostranstva

Predsjednik Skup{tine op{tine Ilija Zirdum, u skladu sa dogovorom sa Kolegijuma, zakazao je ~etvrto skup{tinsko zasjedawe za ponedjeqak, 23. februar u 10 ~asova. Nakon aktuelnog ~asa, odbornici bi prvo trebalo da razmotre prijedlog Programa zajedni~ke komunalne potro{we za 2009. godinu, a zatim i odluku o izmjenama dijela Regulacionog plana "Centar-Istok-Centar-Zapad". Pred odbornicima }e se na}i i prijedlozi odluka o kona~noj gra|evinskoj cijeni kvadratnog metra stambene povr{ine na podru~ju op{tine u 2008. godini, kao i o pravima odbornika na naknadu za obavqawe odborni~ke du`nosti. Na dnevnom redu 4. sjednice, izme|u ostalog, na}i }e se i izvje{taji o radu komunalne policije u pro{loj godini, informacija o radu op{tinskih inspektora u 2008. godini, informacija o stawu bezbjedno-

sti na podru~ju op{tine i informacija Policijske stanice za bezbjednost saobra}aja. Od ponu|enih informacija pa`wu odbornika zaslu`uju i one o

stawu u gradskom vodovodu i rezultatima ispitivawa vode, o upisu u~enika i stru~noj zastupqenosti nastavnog kadra u osnovnim {kolama, te o realizaciji projekta izgradwe autoputa Bawa Luka - Doboj s posebnim osvrtom na informacije koje se odnose na podru~je op{tine Derventa.


2. STRANA

"DERVENTSKI LIST" 19. februar 2009. BORA^KA ORGANIZACIJE OP[TINE DERVENTA

PUNA PODR[KA LOKALNE VLASTI  Prihva}eni izvje{taji o pro{logodi{wem radu i finansijskom poslovawu  Utvr|en program rada za 2009. godinu  Neophodno materijalno i organizaciono ja~awe organizacije  Ostvarivawe postoje}ih i pro{irivawe prava bora~kih kategorija, te briga o pripadnicima ovih kategorija kao i ~uvawe uspomena na poginule saborce, osnovne odrednice budu}eg djelovawa  Milorad Simi}: "Bora~ka organizacija kao i pripadnici ovih kategorija imaju potpunu podr{ku lokalne vlasti"  Ove godine izbori Dnevnim redom sjednice Skup{tine Bora~ke organizacije op{tine Derventa, koja je odr`ana u predve~erje Dana boraca RS i Dana prvog srpskog ustanka, dominirale su uobi~ajene teme za kraj jednog i po~etak drugog planskog perioda. Analiziran je izvje{taj o radu za pro{lu i utvr|en program

izbori koji }e biti provedeni u skladu s preporukama Bora~ke organizacije RS. Pored izbora i odr`avawa parastosa, Programom rada derventske Bora~ke organizacije predvi|en je po~etak aktivnosti na izgradwi spomenika poginulim borcima u Kostre{u i Novim Lu`anima, te do-

rada za godinu koja je nedavno po~ela, a razmotreni su i finansijski izvje{taji za 2007. i 2008. godinu. U izvje{taju o radu je konstatovano da je djelovawe Bora~ke organizacije bilo ome|eno programskim dokumentima koje su usvojili organi op{tinske i repubi~ke Bora~ke organizacije, kao i potrebama pripadnika bora~kih kategorija koje su zahtijevale reakciju. Tokom protekle godine borci su obiqe`ili sve zana~jne datume, a na cijelom podru~ju op{tine slu`eni su parastosi u znak sje}awa na poginule saborce. To }e, kako je re~eno, biti nastavqeno, po{to nema govora o dovo|ewu u pitawe ove prakse. Zahtjevi za preis-

vr{etak izgradwe spomenika u MZ Ukrina (kod starog mosta) kao i odre|ivawe datuma za odr`avawe parastosa poginulim borcima iz ovog dijela Dervente. Realizacija programa potpunog stambenog zbriwavawa je jedan od najva`nijih zadataka u ~ijem rje{avawu u~estvuje Bora~ka organizacija, a po{tovawe dinamike je jedan od prioritetnih zahtjeva prema organima vlasti. Prema organima vlasti usmjeren je i zahtjev za rje{avawe pitawa prostorija za rad organizacije, po{to je ocijeweno da sada{wi ne zadovoqava ni najminilanije potrebe. Argument na strani Bora~ke organizacije je ~iwenica da je obavqawe nekih poslova, kao

pitivawe potrebe organizacije parastosa u svim mjestima, odba~eni su uz ocjenu da su politikantski i licemjerni. U radu Bora~ke organizacije, koja je izrasla u respektabilnu, jo{ uvijek ima prostora za poboq{awe djelovawa. Prije svega, nezadovoqstvo je izra`eno radom mjesnih bora~kih organizacija, koji je, u najve}em broju sredina, sveden na organizaciju parastosa i reakciju na zahtjev rukovodstva op{tinske organizacije. Zbog toga }e ja~awe mjesnih odbora biti jedan od prioritetnih zadataka ove godine, a prilika za to su

{to su davawe mi{qewa i rad pojedinih komisija, i zakonom propisano. ^estitaju}i borcima praznik, na~elnik derventske op{tine Milorad Simi} je istakao ~iwenicu da je Bora~ka organizacija lider u ~uvawu uspomena na izginule borce i wegovawu tekovina odbrambenootaxbinskog rata. - Bez obzira na sve glasnije najave krize, sa sigurno{}u mogu da ka`em da Bora~koj organizaciji ne}e nedostajati sredstava za funkcionisawe. Isto tako, sredstva koja raznim projektima budu planirana i usmje-

rena na zadovoqavawe potreba pripadnika bora~kih kategorija ima}e prioritet. Ova organizacija, kao i pripadnici ovih kategorija, imaju poptunu podr{ku lokalne vlasti, kazao je na~elnik Simi}. U diskusijama o izvje{taju o radu i Programu rada konstatovani su odre|eni nedostaci, koji su, dopuwavawem dokumenata otkloweni. Predsjednik Predsjedni{tva Miroslav \eni} je izvje{taj o radu dopunio informacijama o aktivnostima realizovanim u decembru, a ^edo Vuji~i} je upozorio na izostanak izvje{taja o radu odbora porodica poginulih boraca, RVI i zarobqenika, te nedostatak nekoliko ocjena Predsjedni{tva. U prvom redu o materijalnom polo`aju organizacije, koji je po wemu izuzetno lo{, te o saradwi s organima vlasti. Zalo`io se za konkretizaciju odredbi programa rada, te za afirmaciju i omasovqavawe parastosa, kao i za prilago|avawe djelovawa Bora~ke organizacije potrebama ~lanstva.

U toku rasprave o izvje{taju o radu i programu rada, svoje nezadovoqstvo stawem i odnosima u Bora~koj organizaciji, Savko Pe}i} je izrazi podno{ewem ostavke na sve du`nosti. Ipak, wegov zahtjev da se Skup{tina odmah izjasni o wegovom potezu nije prihva}en iz proceduralnih razloga. Ina~e, Pe}i} je bio ~lan Predsjedni{tva Bora~ke organizacije, a jedno vrijeme je obavqao du`nost predsjednika ovog organa. Drago Kne`evi}, predsjednik Odbora ratnih zarobqenika i potpredsjednik Bora~ke organizacije, je saradwu s lokalnom vla{}u ocijenio kao izuzetno lo{u, navode}i primjer izostanka konsultacija s Bora~kom organizacijom prilikom imenovawa na~elnika Odjeqewa za bora~ko-invalidsku za{titu. Informacije o finansijskom poslovawu organizacije za dvije prethodne godine jednoglasno su usvojene, uz ocjenu da su sredstva kojima je organizacija raspolagala i koja su za ovu godinu planirana, izuzetno mala i nedovoqna za osnovne aktivnosti. ~.v.

BROJ 2131

OBIQE@AVAWE DANA BORACA

^UVAWE TRADICIJE Povodom 14. februara, Dana prvog srpskog ustanka i 15. februara, Dana boraca Republike Srpske, ispred centralnog spomenika u Derventi slu`en je parastos za sve poginule borce, a u znak sje}awa na wih polo`eni su vijenci i cvje}e. Osim na~elnika op{tine i Bora~ke organizacije, vijence i cvije}e polo`ili su predstavnici Skup{tine op{tine, Policijske stanice, organizacija proisteklih iz odbrambeno otaxbinckog rata, te SN-

SD, PDP i Socijalisti~ke partije. Nakon parastosa i polagawa vijenaca, Bora~ka organizacija priredila je prijem na kome je pripadnicima bora~kih kategorija praznike ~estitao i na~elnik op{tine. Obra}aju}i se borcima i ostalim gostima, na~elnik je istakao potrebu i opredeqewe da se tradicija, ~iji sastavni dio je i obiqe`avawe zna~ajnih istorijskih datuma, po{tuje i prigodno obiqe`ava. ~.v.

OP[TINA DERVENTA ODJEQEWE ZA PRIVREDU I DRU[TVENE DJELATNOSTI

OBAVJE[TEWE za dodjelu nov~ane pomo}i za novoro|enu djecu Obavje{tavamo majke koje u teku}oj godini rode tre}e, ~etvrto i svako naredno dijete, da imaju pravo na jednokratnu isplatu nobv~ane pomo}i, a u skladu sa Pravilnikom za dodjelu nov~ane pomo}i za novoro|enu djecu ("Slu`beni glasnik op{tine Derventa", broj 6/08 i 15/08). Zahtjev za isplatu nov~ane pomo}i podnosi se putem Odjeqewa za privredu i dru{tvene djelatnosti.

IZDAJE: JP DERVENTSKI LIST I RADIO DERVENTA Uredni{tvo i administracija: Derventa, Ulica cara Lazara 45 Redakcija, tel: 053/312-050, 312-051 v.d. direktora i glavnog urednika: Rade Samarxi}, tel: 053/332-283 Ra~unovodstvo/administracija: Tel/faks 053/331-832 "Derventski list" E-mail:dervlist@teol.net, derventskilist@gmail.com, www.derventskilist.net @iro ra~un: 5620050000367783 je 1977. godine odlikovan List izlazi ~etvrtkom. Rukopisi se ne vra}aju. ORDENOM ZASLUGA ZA NAOglasi i li~ne vijesti primaju se svakim radnim danom, ROD SA SREBRNOM ZVIJEa za svaki slijede}i broj do utorka u 10 ~asova. ZDOM za naro~ite zasluge v.d. odgovorni urednik: Edin Dizdarevi} na poqu javne djelatnosti koTehni~ki urednik: ^edo Vuji~i} jom se doprinosi op{tem Ure|uje Redakcijski kolegijum: ^edo Vuji~i}, napretku zemqe. Edin Dizdarevi}, Miroslav Radanovi} [tampa: "Grafika" Derventa Za {tampu: Du{ko Mali} Re{ewem Ministarstva informacija Republike Srpske broj 01-65/95 od 06. marta 1995. godine, list je upisan u registar javnih glasila pod rednim brojem 97.


BROJ 2131

"DERVENTSKI LIST" 19. februar 2009.

STRANA 3.

IGOR @UNI], ZMJENIK NA^ELNIKA OP[TINE, O "EVROPSKOM PUTU DERVENTE"

PUT KA PRISTUPNIM FONDOVIMA Kao {to je poznato Bosna i Hercegovina na svom putu prema Evropskoj uniji trenutno se nalazi u fazi zemqe potencijalnog kandidata. Trenutni polo`aj BiH, u smislu evropskih integracija, je takav da realizacija strategije za pristup EU zahtijeva reforme koje }e obuhvatiti sve segmente dru{tva. Naro~ito je va`no da sve institucije i organi {to efikasnije obave zadatke koje postavqa EU, jer onoliko koliko ozbiqno bude shva}en ovaj proces, za toliko }e evropski put BiH biti kra}i, a evropska perspektiva bli`a. Ali i status potencijalnog kandidata otvara mnoge mogu}nosti. Uloga lokalne zajednice, na tom putu, je veoma va`na i zato je op{tina Derventa svim svojim kapacitetima ukqu~ena u ovaj proces. Jasno je da }e oni koji na vrijeme shvate zna~aj pomo}i EU lokalnim zajednicama, lak{e do}i do tih sredstava, o ~ijem zna~aju ne treba tro{iti rije~i. Da bi se razgovaralo o polo`aju Dervente u odnosu prema fondovima EU, va`no je imati na umu trenutnu situaciju u Bosni i Hercegovini, u smislu evropskih integracija. Javnosti je malo poznat put koji BiH treba da prije|e ka punopravnom ~lanstvu u EU. Mo`e se slobodno re}i da proces pridru`ivawa BiH ide najte`e od svih zemaqa potencijalnih kandidata jer politi~ki ambijent ko~i sve, pa i ove procese, o ~emu smo razgovarali s Igorom @uni} em, zamjenikom na~elnika op{tine: - Smatram da je najve}i razlog zastoja na putu ka evropskim integracijama, poku{aj podjele BiH na regije, koje ne odgovaraju wenom ustavnom ure|ewu. Preko tih regija, i akreditovanih agencija koje su formirane za svaku regiju, trebao bi da se odvija proces implementacije projekata prema EU. Republika Srpska nije zadovoqna ovakvim na~inom teritorijalne organizacije, i Vlada RS je napravila zna~ajan korak da se ovakav princip ukine i formira jedna nova organizacija koja bi po{tovala ustav-

dovod i kanalizaciju i jo{ niz projekata koji su ostvareni od evropskih donatora. Me|utim, va`no je da se i daqe aktivno ukqu~imo u ovaj proces jer je jasno da pored buxeta, moramo tra`iti nove izvore finansirawa po najpovoqnijim uslovima. Fondovi EU su jedan va`an segment u obezbje|ivawu novca za infrastrukturu, poqoprivredu, razvoj malih i sredwih preduze}a, turizam, ekologiju, razvoj qudskih resursa. * Kako do wih? - U lokalnoj upravi smo shvatili da je prvi korak prema ovim fondovima znawe o wima i upoznavawe sa procedurama koje tra`i EU. Bez toga nema mogu}nosti da ne{to dobijemo za na{u lokalnu zajednicu. Jedan broj qudi iz op{tinske administracije je kroz veliki broj seminara i edukacija stekao dovoqno zn-

no ure|ewe BiH i Dejtonski sporazum. Ipak sve je to "visoka" politika, a nama u lokalnim zajednicama ostaje da se {to boqe osposobimo da budemo spremni da "pokupimo" dio Evropskih fondova koji }e se otvoriti u najskorije vrijeme. * Gdje je Derventa u evropskoj pri~i BiH? - Op{tina Derventa, na~elnik op{tine i wegove slu`be nisu ni do sada bili pasivni po ovom pitawu. Preko bilateralnih i direktnih pregovora obezbije|ena su sredstva od KFW banke za vo-

awa i iskustva da mo`e biti konkurentan svakoj op{tini u BiH kada je rije~ o pisawu projekata prema EU. * Ipak, to nije dovoqno? - Naravno, a da bi taj proces bio ubrzan planirana je i reorganizacija administrativne slu`be koja }e definisati jedan razvojni tim pri kabinetu na~elnika, koji }e biti sposoban da odgovori ovim izazovima. Pored tog moramo da iskoristimo sve svoje qudske potencijale, naro~ito u oblasti pisawa i implementacije projekata, a jedan od va`nih

zadataka }e biti organizovawe jednog tima stru~waka iz ove oblasti koji bi, u nekoj formi, bili produ`ena ruka administracije u procesu analize, pripreme ideja, pisawa projektnog zadatka i implementacije projekta. * Izrada dokumentacije je vrlo va`an segment? - Vrlo va`no je da svi shvatimo va`nost strate{kih dokumenata kojima bi se definisala vizija razvoja Dervente i definisali prioriteti, projekti, kao i aktivnosti u narednih 5-10 godina. Ovo je veoma va`no, jer strani donatori `ele da sara|uju samo sa op{tinama koje znaju {ta ho}e da urade i koje su ta~no definisale svoje probleme i na~ine wihovih rje{avawa. Ovdje, prije svega, mislim na usvajawe dokumenta Strategije ekonomskog razvoja Dervente u narednih 5 godina, ali i dono{ewe lokalnih akcioni planova iz oblasti ekologije, poqoprivrede i turizma. * Ko treba da radi na wihovoj izradi i usvajawu? - Va`no je da u procesu dono{ewa ovih dokumenata u~estvuju svi segmenti dru{tva, od mjesnih zajednica, lokalne uprave, privrednika, javnih ustanova, preduze}a, kulturnih i sportskih radnika i da ~itav proces bude transparentan sa jasnim zadacima projektima, rokovima oko kojih }emo se svi zajedno slo`iti. * [ta se o~ekuje od NVO sektora? - Nevladin sektor }e u ovom procesu imati zna~ajnu ulogu, ali neka pravila igre }emo promijeniti u odnosu uprave prema wima, naro~ito kada je rije~ o projektima kojim oni apliciraju prema stranim donatorima. Ciq svih mora da bude isti, i ona NVO koja `eli dobiti podr{ku op{tine za neki projekat prema donatoru mora, prije svega, po{tovati strate{ke dokumente i aplicirati za projekte koji }e biti korisni lokalnoj zajednici, a tako|e i lokalnu zajednicu potpuno

ukqu~iti u realizaciju projekta. Ako zajedno prepoznamo zajedni~ki interes, onda sufinansirawe od strane op{tine ne}e biti problem. Ali svi oni projekti od kojih lokalna zajednica ne}e imati koristi ne}e dobiti podr{ku u sufinansirawu. * O kolikim iznosima se, u stvari, radi? - [to se ti~e sredstava iz evropskih fondova za ovu godinu, ona su planirana u 2007. godini. Kako je BiH samo potencijalni kandidat, mo`emo da koristimo samo wihove dvije komponente, i to pomo} za ja~awe institucija i prekograni~nu saradwu. Za op{tinu Derventa ovo drugo je veoma va`no i ve} smo ostvarili kontakte sa razvojnim kancelarijama iz Slavonskog Broda i Vara`dina kao i jednim brojem razvojnih kancelarija iz Srbije. Postoje dogovori oko nekih projekata koji obuhvataju rje{avawe problema u ekologiji, za{titi `ivotne sredine i turizmu. * U kojim oblastima se najlak{e dolazi do tih sredstava? - Najve}a sredstva EU fondova nalaze se u segmentima regionalnog razvoja, razvoja qudskih resursa i ruralnog razvoja. To su sredstva koja se mjere stotinama miliona evra, ali te fondove mo`emo da koristimo tek 2011. godine, kad BiH dobije status kandidata za EU. *Do tada, ~ini se, ima jo{ vremena? - Nekome to izgleda daleko i imaginarno, ali ve} sada moramo po~eti da radimo na pripremi projekata za taj period, kako bi mogli da budemo konkurentni ostalim op{tinama. I drugi }e, tako|e, aplicirati za ta sredstva, i ne sjede skr{tenih ruku, a to je jedna utakmica gdje pobje|uje onaj ko je kvalitetni i operativniji. Op{tina Derventa }e uraditi sve da budemo spremni za tu utakmicu a za to nam treba pravi tim sposobnih i obrazovanih qudi, kao i po-

dr{ka svih gra|ana koji imaju dobre ideje. * Ima li drugih izvora iz kojih mo`e da se crpi novac? - Pored sredstava iz fondova EU mi se pripremamo i za aplicirawe prema sredstvima koja se nalaze u programu Vlade RS, sredstvima iz svih ministarstava ali i iz sredstava koje imaju razli~iti fondovi u BiH, kao {to je, na primjer, Fond za za{titu `ivotne sredine. Konkursi za ova sredstva bi}e objavqeni u aprilu i vjerujemo da }e i Derventa dobiti svoj dio kola~a. To sve zavisi najvi{e od nas samih, od na{eg znawa ali i od kvalitetnog lobirawa prema svim institucijama. * Insistirate na opredeqwu za stvarawe "dobrog tima"? - Pravila igre, u obezbje|ivawu sredstava, su nova i vi{e nema nepovratnih grantova kako je to bilo nekoliko zadwih godina. Sada bez dobrog projekta i dobre ekipe, nema prolaza prema fondovima, a ja sam ubije|en da mi u Derventi mo`emo da stvorimo dobar tim za te poslove. Na ~elu je, naravno, na~elnik op{tine, koji svojim uticajem i li~nim poznanstvima mo`e puno da doprinese da dobijemo podr{ku za planirane projekte. * Ima li Derventa snage za te nove izazove? - Jasno je da treba raditi a ne ~ekati, da treba gledati malo daqe u budu}nost i da sve ove integracije koje su neminovne ne treba posmatrati kao problem ve}, naprotiv, kao jedan izazov na koji svi zajedno moramo odgovoriti. Ubije|en sam da imamo kapacitet za to, da imamo kadrove, da imamo iskustvo ali smatram da nam jo{ treba saradwa svih qudi u lokalnoj zajednici, ma kojoj politi~koj opciji pripadali. Zajedni~ki ciq bi trebao da nam bude da Derventa bude grad po`eqan da se u wemu `ivi i da svoju budu}nost mladi vide u Derventi, a ne da razmi{qaju o odlasku. ~.v.


4. STRANA

"DERVENTSKI LIST" 19. februar 2009.

ODJEQEWE ZA STAMBENO-KOMUNALNE POSLOVE

BROJ 2131

"KOMUNALAC" A.D. DERVENTA

OGLEDALO GRADA

ď Ź U ovoj godini blizu milion maraka za zajedni~ku komunalnu potro{wu ď Ź Formirawe uslu`nog SMS centra ď Ź Poja~an nadzor Jedna od interesantnijih tema na predstoje}oj sjednici Skup{tine op{tine, zakazanoj za 23. februar, mogao bi da bude prijedlog Programa zaje-

dni~ke komunalne potro{we za 2009. godinu. O osnovnim intencijama i planiranim aktivnostima iz ovog zna~ajnog dokumenta za grad i op{tinu u cjelini, razgovarali smo sa Draganom Paji}em, novoimenovanim na~elnikom Odjeqewa za stambeno-komunalne poslove. - U buxetu op{tine za zajedni~ku komunalnu potro{wu u ovoj godini planirana su sredstva u iznosu od 630.000 KM, ka`e Paji}. Ako se tome doda i iznos od 100 hiqada maraka, kao i dio sredstava koja }e, vjerovatno, u}i u kapitalne investicije u ovoj oblasti, onda je jasno da je za realizaciju pro-

grama ZKP obezbije|eno blizu milion maraka. Za ovaj grad i op{tinu u cjelini to su zna~ajna sredstva koja bi trebalo da omogu}e normalno funkcionisawe svih slu`bi koje se bave ovim poslom. Ono {to bi u narednom periodu trebalo poboq{ati je boqa kontrola i ve}i nadzor nad izvo|a~ima radova. Pored postoje}ih nadzornih organa, planiramo uvesti i eksternu kontrolu u ovoj oblasti, lice koje nije zaposleno u op{tini.

Velik dio sredstava ZKP namijewen je ~i{}ewu javnih povr{ina u gradu, kako u qetwem periodu, tako i za zimsku slu`bu. Tu su dva osnovna segmen-

IZ NARODNE BIBLIOTEKE

SVIJET BAJKI

U okviru Odjeqewa za djecu Narodne biblioteke "Branko Radi~evi}" Derventa ve} du`i niz godina provodi se projekat "^itaonica bajki za djecu". Ovaj projekat je pokrenut s ciqem popularizacije kwige i biblioteke kod najmla|ih ~italaca, jer je do tada ova grupa korisnika bila jako malo zastupqena me|u ~itaocima biblioteke.

Budu}i da u na{em gradu postoji ustanova koja radi sa licima sa posebnim potrebama, odlu~ili smo da svoja vrata otvorimo i ovoj kategoriji ~italaca, pa su i oni ukqu~eni u ovaj projekat. Na taj na~in smo omogu}ili pristup na{em kwi`nom fondu i osobama koje zbog ometenosti u razvoju nisu u mogu}nosti da samostalno koriste

na{u gra|u. Kroz ovaj projekat, pored pove}awa broja ~italaca, kao ustanova poma`emo djeci da bar na trenutak zaborave surovu stvarnost i da u`ivaju u carstvu bajki u kojima je sve mogu}e i u kojima dobro uvijek pobje|uje zlo. Da u tome, itekako, uspijevamo, svjedo~i i dugogodi{wa saradwa sa Zavodom za slijepa i slabovida lica "Budu}nost" Derventa ~iji su {ti}enici to-

kom pro{le sedmice posjetili Narodnu biblioteku "Branko Radi~evi}" Derventa. Tokom posjete djeca su se dru`ila sa bibliotekarima koji su im ~itali bajke, a nakon toga na{i mali gosti su sa svojom u~iteqicom Qubicom Bjeli} odu{evqeno razgovarali o pro~itanim bajkama.

ta, jedan se odnosi na ~i{}ewe gradskih ulica, a drugi na ko{ewe i odr`avawe zelenih povr{ina i dekorativnu sadwu cvije}a. To je ogledalo grada, ka`e Paji}, jer to je ono {to svi gra|ani vide. Moram da ka`em da nisam zadovoqan stawem u ovoj oblasti, jer do sada nije pokazana zadovoqavaju}a efikasnost, naro~ito u zimskom periodu, kako u gradu, tako i na seoskom podru~ju. Sredstava ima dovoqno i treba raditi u skladu sa potpisanim ugovorima. Paji} nagla{ava da je ove godine iz buxeta planiran iznos od 80 hiqada maraka za zimsku slu`bu na ulicama i

trotoarima, tako da gra|ani ne bi trebalo da strahuju u vrijeme velikog snijega ili poledice. Mada nije dio ZKP, u buxetu je planiran iznos od 100.000 KM za sanaciju i posipawe lokalnih puteva. S obzirom da je ve}ina putnih pravaca na seoskom podru~ju asfaltirana, na-

U Odjeqewu za stambeno-komunalne poslove formiran je uslu`ni mobilni SMS centar. Na taj na~in, iskqu~ivo slawem SMS poruke na broj 065/ 341-072, gra|ani }e mo}i da obavijeste slu`bu o svim komunalnim problemima, kao {to je, primjera radi, zapaqen kontejner, prevrnuta kanta za sme}e, pregorjela sijalica na uli~noj rasvjeti, divqa deponija, pucawe cijevi na vodovodu ili kanalizacji i sli~no. Nakon {to se obavi provjera navoda, odmah }e se izdati nalog za otklawawe uo~enog kvara. ro~ito u posqedwih nekoliko godina, otvara se mogu}nost preraspodjele ovih sredstava, ali u skladu sa ovim programom. Pro{le godine je po~ela, a ove bi trebalo da uslijedi drugi dio akcije "Qep{a Derventa za qep{u Srpsku". U okviru ove akcije planira se izbor najqep{e ulice, najqep{e ure|enog dvori{ta ili balkona i sli~no. U skladu sa principom transparentnosti rada, u ovom odjeqewu planiraju da uvedu info link na veb stranici op{tine, sa svim podacima o radu i aktivnostima Odjeqewa za stambeno-komunalne poslove. E.D.

OBNOVA VODOVODA I KANALIZACIJE Pro{le sedmice op{tinu Derventa i komunalno preduze}e posjetila je delegacija KfW banke, skupa sa konsultantima ILF-a iz Austrije i predstavnicima Instituta za hidrotehniku Gra|evinskog fakulteta Sarajevo. Na~elnik op{tine odr`ao je zajedni~ki sastanak sa pomenutim delegacijama i obavio odvojene razgovora sa predstavnicima KfW banke, gospodinom Verner Klingerom i Manfredom Molitorom, zadu`ene za finansijska i tehni~ka pitawa po "Projektu obnove gradskih vodovoda i kanalizacionih sistema u BiH". U toku pripremnih i istra`nih radova za sveobuhvatno rje{avawe vodovoda i kanalizacije u Derventi, procijewena je potreba za 8,5 miliona evra. Zbog ograni~enih sredstava, a u skladu sa kriterijima KfW banke, odobreno je u prvoj fazi 2 miliona evra kreditnih sredstava i 2 miliona evra donatorskih sredstava. U skladu sa navedenim pristupilo se re{avawu ove problematike na mjestima gdje je to najneophodnije tj. utvr|ivawu prioriteta za investirawa po projektnim rje{ewima. Prema navedenom, u decembru 2008. godine, usagla{eni su prioriteti investirawa po projektnim rje{ewima. Na sastanku je izvr{ena prezentacija izvje{taja po: vrstama, obimu i dinamici radova, te finansijskim iznosima. Dogovorene su i male korekcije, koje se odnose na upravqawe sistemom proizvodwe i distribucije, mjerewa i zahvatawa vode, nadzor nad radom crpnih stanica i distributivnih rezervoara, kao i uvo|ewe poboq{awa u energetskoj oblasti. Od planiranog obima poslova u oblasti vodosnabdjevawa izvr{i}e se svi poslovi rekonstrukcije potisnog cjevovoda Kora}e - Bijelo brdo, izvr{i}e se zamjena dotrajalih cijevi od cementno-azbestnog materijala na dionicama rezervoar "Bijelo Brdo" - "Babino Brdo", "Babino Brdo" - "Gakovac" i "Rabi}" - "Gakovac", dijela gradske ulice Srpske vojske, zamjena cjevovoda ra|enih od pocin~anih cijevi u Radni~koj ulici. Pored navedenih poslova predvi|ena je nabavka i ugradwa mjera~a zahvata i potro{we vode. Pored zamjene o{te}enih cjevovoda planiran je ve}i dio sredstava za rekonstrukciju ku}nih prikqu~aka, nabavka opreme za otklawawe nelagalnih prikqu~aka, detekciju kvarova na vodovodnim instalacijama i ure|aja za mjerewe protoka vode i drugo. Dio sredstava bi}e namjewen za tehni~ko-tehnolo{ko osposobqavawe RJ "Vodovod" kroz nabavku neophodnih alata, gra|evinskih ma{ina za in`ewerijske radove i drugo. U oblasti kanalizacionog sistema planira se investirati 2 miliona evra, a bi}e utro{eno za gra-

dwu osnovnog kolektora u du`ini 2,1 kilometar, te oko 2,5 kilometra primarne kanalizacione mre`e, uglavnom u obuhvatu Regulacionog plana blok "Centar-Lug". Realizaciom ovog projekta stvori}e se pretpostavke za nastavak gradwe glavnog kolektora prema Agi}ima, te {irewe kanalizacione mre`e u wihovom obuhvatu. Osim pomenutih poslova, ovim projektom rije{i}e se gradwa jedne nove pumpne stanice za kanalizaciju, te rehabilitacija dvije postoje}e stanice. Nakon du`e rasprave, u kojoj su u~e{}e, pored predstavnika op{tine i komunalnog preduze}a uzeli predstavnici KfW banke i wihovi konsultanti zadu`eni za pripremne radove, izradu tenderske dokumentacije i provo|ewe svih procedura, od raspisivawa i ogla{avawa, izbora izvo|a~a i nadzora izvo|ewa radova, do potpunog okon~awa realizacije projekta, zajedni~ki su verifikovane sve predlo`ene radwe po prioritetima investirawa, vrstama, obimu i dinamici radova, kao i finansijskim iznosima u oblasti vodosnabdjevawa i kanalizacione mre`e. Administrativno tehni~ki poslovi sa procedurom ogla{avawa, za izbor izvo|a~a radova bi}e regulisani odgovaraju}im aktima, ~ija realizacija treba da bude zavr{ena do polovine ove godine, zatim slijede aktivnosti realizacije projekta i wegovog zavr{etka u 2011. godini, kojim postupcima stvori}e se uslovi za vi{i nivo pru`awa usluga u oblasti vodosnabdjevawa u Derventi. Posebno isti~emo da je na ovom sastanku dogovoreno i pitawe tro{kova PDV-a. Ovo su pozama{na sredstva na ovom projektu za op{tinu i Preduze}e i neminovno je wihovo blagovremeno izmirewe, to je u~iwen dodatni ustupak ovim subjektima od strane predstavnika KfW banke, koji su spremni da preuzmu i ove iznose na sebe. Tako|e nagla{avamo, da je realizacija ovog projekta zasnovana na me|unarodnim i lokalnim ugovornim obavezama, kojima su precizno odre|eni nosioci izvr{ewa poslova, dodatna zadu`ewa, finansijski iznosi sredstava sa rokovima realizacije, a sve to popra}eno i posebnim odgovornostima u~esnika uz pla}awe zateznih kamata i obavezno redovno izvje{tavawe. Svako ka{wewe u realizaciji na ovim poslovima posebno se sankcioni{e pla}awem kamata na nepo{tivawe ugovornih obaveza ili rokova. Svi u~esnici sastanka su se usaglasili i potpisali dokument pod nazimom "Memorandum" u kom su precizno definisani obim i vrsta poslova po prioritetima, finansijskim iznosima i rokovima za wihovu realizaciju.


BROJ 2131

"DERVENTSKI LIST" 19. februar 2009.

PRIPREME ZA IZGRADWU AUTOPUTA BAWALUKA - DOBOJ

STRANA 5.

KABINET NA^ELNIKA OP[TINE

POZNATA TRASA PUTA Od 72 kilometra autoputa Doboj - Bawaluka, kolika bi ova saobra}ajnica trebala da bude, oko 13 kilometara }e biti izgra|eno na teritoriji derventske op{tine. Iako precizna verzija trase autoputa nije poznata zbog ka{wewa podataka iz projektantske ku}e, pa tako ni precizan pojas eksprorpijacije, izvjesno je da bi svi poslovi vezani za eksproprijaciju zemqi{ta trebali da budu zavr{eni do kraja juna ove godine. Najvi{e posla u fazi

uprave za geodetske i imovinsko pravne poslove Derventa, Branislav Makri} i vd na~elnika Odjeqewa za prostorno planirawe Grozda Keser. S obzirom da je poznata "osovina puta", izvjesno je da }e pojas eksproprijacije, kako je na sastanku re~eno, zahvatiti parcele sa podru~ja katastarskih op{tina Dowi Cerani, Pojezna, Osiwa, Crn~a, Mala So~anica i Mi{inci. Lokalna zajednica, prema zakqu~cima s ovog sastanka, odgovorna je za

- Naknada za izuzete parcele bi}e utvr|ena i ispla}ena po tr`i{noj vrijednosti zemqi{ta, tako da niko ne bude o{te}en. Ciq nam je da niko ne bude dovoden u te`u situaciju od one u kojoj je bio prije eksproprijacije, rekao je Tihomir Gligori}, direktor Republi~ke uprave za geodetske i imovinsko pravne poslove. Na~elnik Milorad Simi} istakao je spremnost derventske op{tine da pripremi i donese sve potrebne dokumente

[ANSA ZA PRIPRAVNIKE U kabinetu na~elnika derventske op{tine Milorada Simi}a u utorak su potpisana dva ugovora o finansirawu zapo{qavawa dvoje pripravnika sa visokom stru~nom spremom. - Ra~unaju}i i ova dva ugovora, devetoro derventskih visoko obrazovanih mladih qudi

je dobilo priliku da odradi pripravni~ki sta` i stekne pravo polagawa stru~nih ispita, re~eno je ovom prilikom. Po ne{to vi{e od 6.200 KM za svakog zaposlenog pripravnika obezbe|uje Zavod za zapo{qavawe, a ugovor se potpisuje na godinu dana. ~.v.

BIRO ZA ZAPO[QAVAWE

MAWE OD 2000 NEZAPOSLENIH pripreme dokumentacije ima Republi~ka uprava za geodetske i imovinsko pravne poslove, a odre|ene obaveze su i na Pravobranila{tvu RS, kao i na lokalnim zajednicama kroz koje prolazi ovaj put, te drugim institucijama i organima koji se bave imovinskom pravnom regulativom. Harmonizacija postupaka i radwi s ciqem omogu}avawa {to efektnijeg i kra}eg postupka pripreme dokumentacije, bila je tema nedavne posjete derventskoj op{tini predstavnika institucija koje su ukqu~ene u realizaciju projekta. Na~elnik op{tine Milorad Simi} ugostio je direktora Republi~ke uprave za geodetske i imovinsko pravne poslove Tihomira Gligori}a i pravobranioca RS Slobodana Raduqa sa saradnicima, a sastanku su prisustvovali i rukovodilac Zemqi{no kwi`ne kancelarije derventskog suda Violeta Milinkovi}, {ef podru~ne jedinice Republi~ke

to da se parcele predvi|ene za eksproprijaciju ne stavqaju u promet, te da na wima u periodu do eksproprijacije ne do|e do promjene namjene zemqi{ta, kao i da ne bude nikakve izgradwe. Prije eksproprijacije slijedi postupak utvr|ivawa postojawa op{teg dru{tvenog interesa na ovim parcelama, a u odre|enim slu~ajevima ovom postupku prethodi cijepawe parcela.

Globalna ekonomska kriza svakako }e, zbog izvozne orijentacije, imati veliki uticaj i na derventsku privredu, a time i na proces zapo{qavawa, odnosno, otpu{tawa radnika. Istina, bar prema nekim dostupnim, mada ne i zvani~nim podacima, to se jo{ uvijek ne osje}a u zabriwavaju}oj mjeri, iako gradom ve} kru`e pri~e o smawewu obima posla, slawu radnika na "~ekawe" ili ne{to sli~no. Prvi su se na udaru na{li radnici iz obu}arske industrije, nije

POLICIJSKA STANICA ZA BEZBJEDNOST SAOBRA]AJA

MAWE NESRE]A NEGO RANIJE

Smawewe broja saobra}ajnih nesre}a, mawe poginulih i povrije|enih, kao i mawa materijalna {teta, osnovne su karakteristika izvje{taja o radu derventske Policijske stanice za bezbjednost saobra}aja za period od 1. januara do 31. decembra 2008. godine. Sa ovim izvje{tajem bi}e upoznati i odbornici Skup{tine op{tine na narednoj sjednici ovog organa.

telefon: 333-289 ME\UNARODNE NAGRADE ZA KVALITET ZLATNA ZVIJEZDA PLATINASTA ZVIJEZDA Pariz 2001. @eneva 2005. Nudimo: - osig. motornih vozila - auto-kasko - osig. stanova i ku}a - osig. imovine - osig. lica od nezgode

kako bi posao napredovao prema utvr|enom planu. - Ciq derventske op{tine je da se ide {to br`e, kao i da se ne stvaraju nepotrebni problemi koji bi eventualno mogli da ugroze zacrtane rokove, rekao je Simi}, stavqaju}i na raspolagawe sve kapacitete derventske op{tine neophopdne za nesmetanu realizaciju ovog, kako je re~eno, izuzetno va`nog i velikog projekta za Republiku Srpsku. ~.v.

-

osig. objekata u izgradwi osig. robe i zaliha robe osig. ma{ina 7od loma osig. stakla od loma osig. od razbojni{tva i kra|e

Ina~e, pripadnici ove policijske stanice kontroli{u ukupno 333 km kategorisanih i nekatorisanih puteva na podru~jima derventske i brodske op{tine, kontrole se obavqaju svakodnevno svih 24 ~asa i sa najmawe jednom mobilnom auto patrolom, uz redovne pje{a~ke patrole. Derventski saobra}ajci kontroli{u izuzetno veliki prostor, koji, osim kategorisanih puteva, obuhvata i oko 90 ulica u gradu, te sve lokalne puteve i sokake. Kao poseban problem oni isti~u problem tzv. miruju}eg saobra}aja, a osnovni uzrok le`i u ~iwenici da grad nema dovoqno parking prostora. Policijska stanica za bezbjednost saobra}aja upozorava i na nedostatak saobra}ajnih znakova, posebno onih koji se odnose na ograni~ewa brzine, isti~u}i pri tome da saobra}ajna signalizacija u velikoj mjeri doprinosi smawewu saobra}ajnih nesre}a. Mada nagla{avaju dobru saradwu sa organima op{tine, derventski saobra}ajci o~ekuju i ve}e anga`ovawe organa lokalne vlasti na ovim pitawima i na taj na~in podizawe bezbjednosti saobra}aja u gradu i na podru~ju op{tine na vi{i nivo. U toku 2008. godine na podru~ju koje pokriva ova Policijska stanica dogodili se ukupno 316 saobra}ajnih nesre}a, {to

je za 28 slu~ajeva mawe nego godinu ranije. U tim nesre}ama poginulo je osam lica, ili za ~etiri mawe nego u 2007. godini. Tako|e, povrede je zadobilo 31 lice, pet mawe nego u prethodnoj godini, a materijalna {teta zabiqe`ena je u 219 saobra}ajnih nesre}a. Najve}i broj saobra}ajnih nesre}a doga|ao se petkom, a najmawi nedjeqom. Od ukupnog broja nesre}a, 126 se dogodilo na ulicama, 30 na lokalnim putevima, 11 na regionalnim putevima, a preostale nesre}e na magistralnim putevima. U 2008. godini pripadnici PS BS izvr{ili su 1684 kontrole saobra}aja, podnijeli 32 prijave o po~iwenim kaznenim djelima Okru`nom tu`ila{tvu u Doboju, podnijeli 315 zahtjeva za pokretawe prekr{ajnog postupka nadle`nim sudovima i izdali 7706 prekr{ajnih naloga. U ovom periodu derventski saobra}ajci iz saobra}aja su iskqu~ili 811 voza~a i 253 vozila, realizovali su 101 pratwu po raznim osnovama, napisali su 445 slu`benih zabiqe{ki i podnijeli 59 izvje{taja. Sve ovo uradilo je 23 pripadnika ove Policijske stanice, a upu}en je zahtjev za anga`ovawe jo{ ~etiri policajca, ~ime bi u potpunosti bila popuwena radna mjesta predvi|ena sistematizacijom. E.D.

puno boqe ni u metalskom kompleksu, a pitawe je kako prolaze i tekstilci. Ipak, podaci derventskog Biroa za zapo{qavawe iz januara 2009. godine o aktivnoj ponudi radne snage sa evidencije nezaposlenih, ne pokazuju zna~ajnije promjene u odnosu na kraj pro{le godine. U januaru se Birou prijavilo 110 lica koja tra`e posao, radi zaposlewa sa evidencija su brisana 54 lica, dok je 32 lica brisano sa evidencija nezaposlenih po nekom drugom osnovu. Ukupno gledano, nezaposlenost u Derventi nije pre{la cifru od dvije hiqade prijavqenih lica. Tako je 30. januara na Birou bilo evidentirano 1.960 lica, od ~ega je 721 `ena. Nema bitnijih promjena ni u strukturi nezaposlenih, jer posao i daqe najvi{e tra`e lica sa sredwom stru~nom spremom, te nekvalifikovani i kvalifikovani radnici. Najve}a grupacija nezaposlenih odnosi se na kvalifikovane radnike, gdje posao tra`e 732 lica, od ~ega je 216 `ena. Na drugom mjestu su nekvalifikovani radnici sa 604 lica, od ~ega 177 `ena. U grupaciji sa sredwom stru~nom spremom vi{e od polovine su `ene, jer od 456 lica sa SSS, posao tra`i 268 `ena. Na Birou su evidentirana 34 VKV radnika, kao i 33 lica sa vi{om i 31 lice sa visokom stru~nom spremom. Na evidencijama Biroa za zapo{qavawe nalazi se 608 u~esnika rata, kao i 122 ratna vojna invalida. Ova institucija ispla}uje nov~ane naknade za 124 lica, isto toliko lica ima zdravstveno osigurawe preko Biroa, dok 130 evidentiranih koristi penzijsko-invalidsko osigurawe. Interesantno je da je najve}i broj prijavqenih u dobi od 30 do 60 godina. E.D.


6. STRANA

"DERVENTSKI LIST" 19. februar 2009.

BROJ 2131

MI[INCI

VRIJEDNI QUDI I DOBRI DOMA]INI Selo Mi{inci smje{teno je na jugoistoku derventske op{tine i neposredno grani~i sa selima dobojskog podru~ja. Prostorno Mi{inci su jedno od ve}ih derventskih sela, ali po broju stanovnika i doma}instava ovo selo trenutno je me|u najmawim naseqenim sredinama. Na to su uticala posqedwa ratna de{avawa koja su prouzrokovala migraciju velikog broja stanovnika. Prema popisu stanovni{tva iz 1991. godine na podru~ju Mi{inaca `ivjelo je 1.445 stanovnika. Od toga, najve}i broj gra|ana bili su hrvatske nacionalnosti, wih 953, Srba je bilo 463, te 16 Jugoslovena i 13 ostalih. Danas, u Mi{incima `ivi najve}i broj Srba, a u ne{to mawe od stotinu ku}a `ivi mawe od 300 stanovnika. Broj obnovqenih hrvatskih ku}a i gra|ana koji su se vratili na svoja imawa jo{ uvijek je neznatno mali. Prije rata, Mjesna zajedenica Mi{inci bila je administrativno sjedi{te za podru~je nekoliko okolnih sela, uz Mi{ince i za Malu So~anicu, Gradinu i Tuwestala. Uz kancelariju mati~nog ureda, u administrativnom sjedi{tu bio je smje{ten ve}i broj drugih dru{tvenih objekata: osmogodi{wa {kola, ambulanta, po{ta, te ve}i broj objekata za obavqawe trgova~ke, zanatske i ugostiteqske djelatnosti. BEZ "]IRE" I PUTA Mjereno ovda{wim standardima, Mi{inci su bili jedno od naprednijih sela derventske op{tine, a na to ukazuje i ~iwenica da je jo{ krajem sedamdesetih i po~etkom osamdesetih godina pro{log vijeka selo imalo asfaltnu saobra}ajnicu, modernu elektro i telefonsku mre`u, te druga obiqe`ja urbanog po-

dru~ja. [kolstvo i zdravstvena za{tita za`ivjeli su neposredno nakon drugog svjetkog rata, a potrebe iz tih oblasti u Mi{incima zadovoqavao je i veliki broj `iteqa iz susjednih sela dobojske op{tine. Nesumwivo da je na razvoj ovog sela uticala i ~iwenica da je kroz Mi{ince prolazila glavna saobra}ajnica (magistralni put) Derventa - Doboj, a tim podru~jem, neposredno uz magistralni pravac, nala-

zila se i pruga kojom je prolazio popularni voz "}iro". Ukidawem `eqezni~kog saobra}aja i izgradwom novog magistralnog puta prema Doboju, tokom sedamdesetih godina pro{log vijeka, podru~je

Mi{inaca izgubilo je privilegiju koju je imalo ranije, ali kontinuitet razvoja je nastavqen sve do po~etka posqedweg rata u BiH. Ratna razarawa bila su velikih razmjera. Uni{teno je sve {to je decenijama pa i vijekovima gra|eno, a gra|ani koji su ostali na svojim imawima nisu bili u stawu da nadoknade {tetu. Tako je ve}i dio teritorije sela ostao pust, a preostali malobrojni Mi{in~ani bili su prinu|eni da sve potrebe zadovoqavaju odlaskom u grad. OBNOVA VLASTITIM SNAGAMA Prestankom rata na podru~ju derventske op{tine, odnosno na teritoriji BiH, po~ela je sanacija ratnih posqedica,

a kasnije i izgradwa novih objekata. Danas, naseqeni dio Mi{inaca jedno je od urbanijih i qep{ih sela derventske op{tine. U tom periodu glavni seoski put, od Cera do \eki}a, je asfaltiran, izgra|ena je nova pravoslavna bogomoqa i Svetosavski dom, te izgra|en spomenik u pomen na borce Vojske Republike Srpske iz ovog sela. U najgu{}e naseqenom dijelu Mi{inaca gotovo da nema ku}e koja nije dobila

novi i qep{i izgled, a i slu~ajni prolaznik zapazi}e da je rije~ o vrijednim qudima koji su svoja doma}instva izgra|ivali decenijama. Ku}e su "u{orene" i ure|ene, sa svim detaqima koji ukazuju i

na velika finansijska ulagawa. To je, prije svega, rezultat ~iwenice da veliki broj mje{tana radi u inostranstvu, uglavnom u Wema~koj, [vajcarskoj i Austriji. Gotovo da nema ku}e u ovom selu iz koje barem jedan ~lan nije zara|ivao ili jo{ uvijek zara|uje hqeb u nekoj od pomenutih zemaqa, a nije mali broj porodica koje su kolektivno oti{le na privremeni rad u inostranstvo. Mi{inci se mogu podi~iti i ~iwenicom da su mnogo prije drugih po~eli da shvataju zna~aj ugalawa u visoko obrazovawe, tako da je broj visokoobrazovanih Mi{in~ana u odnosu na ukupan broj stanovnika veoma visok u pore|ewu sa susjednim selima. Iako je ve}i dio podru~ja na kome `ive Srbi ostao po{te|en ratnih razarawa, dio Mi{inaca uz podru~je Male So~anice ostao je gotovo pust. Na tom dijelu nalazi se oko dvadesetak ku}a koje su hrvatske oru`ane snage ru{ile i pqa~kale na po~etku ratnog sukoba. Svi stanovnici tog dijela Mi{inaca bili su izbjeglice, a veliki broj wih nije se vratio na svoja imawa. Na to je uticala ~iwenica da su tamo{wi mje{tani bili nemo}ni da sami izgrade put i obnove svoja doma}instva, a lokalna vlast nikada nije pokazala namjeru da im u tome pomogne. Odsje~eni od svijeta, \uri}i, Cvjetkovi}i i Star~evi}i bili su prinu|eni da krov nad glavom potra`e na drugom mjestu, uglavnom u Derventi. U tom dijelu Mi{inaca ostalo je tek nekoliko starijih qudi koji su i danas u izuzetno te{kom i nepovoqnom polo`aju. NI TRGOVINE, NI KAFANE Iako se za Mi{in~ane mo`e re}i da su vrijedni qudi i dobri doma}ini, per-

spektiva nije svijetla. Kao i u drugim selima, po{ast odlaska sa ovog podru~ja sve je intenzivniji. Sve ve}i broj porodica i pojedinaca, koji rade u inostranstvu, u Mi{ince dolaze jednom ili dva puta go-

di{we na odmor. Mladi odlaze na {kolovawe ili u potragu za boqim poslom, a gotovo niko od wih ne pokazuje namjeru da se vrati u zavi~aj. Mje{tani su svake godine u prosjeku sve stariji, a sve mawe je i onih koji svoju budu}nost vezuju za poqoprivredu kojaje jedina grana privre|ivawa za stanovnike koji stalno `ive u selu.

Da interes za ostankom u selu opada pokazuje i ~iwenica da trenutno u Mi{incima

nema niti jednog trgova~kog, ili ugostiteqskog objekta, a sve potrebe mje{tani zadovoqavaju odlaskom u grad. Zanatstvo ili neka druga grana privre|ivawa nije niti na pomolu, pa je otuda i logi~no predvi|awe da pesrpsktiva sela nije dobra. Treba imati na umu da je veoma mali broj stanovnika katolika obnovio svoja prijeratna imawa, a u selo se vratilo tek nekoliko starijih mje{tana. Iako je na temeqima nekada{we katoli~ke crkve izgra|ena nova, vjerska okupqawa katolika doga|aju se tek jednom godi{we, a svi koji do|u na proslavu svetog Roka isti dan vra}aju se u mjesta u kojima su po~eli novi `ivot, a koja su rasprostrawena {irom svijeta. VIKEND NASEQE? Politika ovda{we lokalne vlasti nije naklowena Mi{incima. @ivot seoskog stanovni{tva predmet je samo predizbornih kampawa i rezultat namjere da se dobiju glasovi bira~a. Aktivnosti koje su i realizovane u Mi{incima, rezultat su sopstvenih napora i sredstava qudi koji ovdje `ive, a nikako smi{qene politike oficijelne op{tinske vlasti. U Mi{incima formalno postoje mjesni organi vlasti. Oformqena je nova mjesna zajednica, izabrani weni organi i predstavnici, no wihov uticaj na ukupan kvalitet `ivota gra|ana je minimalan. Da li }e se {ta promijeniti veoma je nezahvalno predvi|ati, no sigurno je da }e, ako se ne po~ne raditi u tom pravcu, Mi{inci u skorijoj budu}nosti postati jedno od najqep{ih vikend naseqa na podru~ju derventske op{tine. mr


BROJ 2131

"DERVENTSKI LIST" 19. februar 2009.

STRANA 7.

ПРОГРАМ ЗАЈЕДНИЧКЕ КОМУНАЛНЕ ПОТРОШЊЕ ЗА 2009. ГОДИНУ - ПРИЈЕДЛОГ ДЈЕЛАТНОСТИ ЗАЈЕДНИЧКЕ КОМУНАЛНЕ ПОТРОШЊЕ 1. чишћење јавних саобраћајних површина у граду, 2. одржавање и уређивање јавних зелених површина у граду, 3. одржавање јавних саобраћајних површина у граду, 4. јавна расвјета, 5. одвођење атмосферских вода и других падавина с јавних површина у граду, 6. одржавање и модернизација објеката ЗКП – а комунална опрема. СРЕДСТВА ЗА ОБАВЉАЊЕ КОМУНАЛНИХ ДЈЕЛАТНОСТИ Средства за обављање комуналних дјелатности ЗКП – а обезбјеђују се у буџету општине: - комуналних такса и комуналних накнада, - дијела накнада за коришћење добара од општег интереса, - дијела пореза на имовину и прихода од имовине, - дијела пореза на промет непокретности, - дијела пореза на наслеђе и поклон, - дијела пореза на друмска моторна и друга возила. I. ЧИШЋЕЊЕ ЈАВНИХ САОБРАЋАЈНИХ ПОВРШИНА У ГРАДУ Чишћење јавних површина у граду обухвата извођење сљедећих радова: а) Чишћење улица и тротоара од снијега и леда – зимска служба, б) Чишћење улица, тротоара и уличног појаса од отпадака, блата и наноса, кошење и одвоз покошене траве с уличног појаса, уклањање угинулих животиња са јавних површина. в) Прање улица I.1. ЗИМСКА СЛУЖБА 1. Радови у оквиру зимске службе одвијају се у периоду од 01. јануара до 15. марта и од 15. новембра до 31. децембра текуће године, односно у зависности од временских услова. У оквиру зимске службе, ангажоваће се радна снага и механизација, а обављаће се слиједећи радови: уклањање снијега с коловоза градских улица, паркинга, трга и тротоара, посипање залеђеног коловоза мјешавином агрегата са индустријском соли, према приоритетима улица који ће се дефинисати уговором. Цијена за уклањање снијега формира се на бази ефективног радног часа или јединице мјере, а за посипање на бази 1 м³ утрошеног абразивног материјала. 2. Ручно чишћење снијега и леда с тротоара и посипање залеђених тротоара у улицама које ће се дефинисати уговором. Цијена се формира на бази 1 м² или 1м³ очишћеног снијега и 1 м³ абразивног материјала 2 до 4 мм за посипање и обавезно чишћење абразивног материјала од стране извођача радова. Цијена радова ће бити дефинисана у уговору. I.2. ЧИШЋЕЊЕ УЛИЦА, ТРОТОАРА И ПУТНОГ ПОЈАСА ОД ОТПАДАКА, НАНОСА, БЛАТА, КОШЕЊЕ И ОДВОЗ ПОКОШЕНЕ ТРАВЕ СА ПУТНОГ ПОЈАСА И УКЛАЊАЊЕ УГИНУЛИХ ЖИВОТИЊА Чишћење улица и тротоара од отпадака и наноса врши се по правилу од 15.3.2009 – 15.11.2009. године, односно и у преостала 4 мјесеца који се третирају као период зимске службе уколико су временски услови такви да нема потребе за зимском службом. 1. Чишћење ће се вршити на укупној површини према динамици чишћења појединих улица (прилог табела на страници бр. 7.) и то: - трг и плато код централног споменика – чистити сваки дан, - чишћење паркинга у складу са динамиком чишћења улице у којој се налазе, - улице од 1 – 5 чистиће се два пута седмично, - улице од 6 – 15 чистиће се једанпут седмично, - улице од 16 – 25 чистиће се по налогу овлаштеног лица Одјељења , 2. Прање асфалтних улица у граду ауто-цистерном, вршиће се према прегледу улица у прилогу Програма по потреби у периоду чишћења улица, кад то одреди овлаштено лице Одјељења. 3. Ручно прикупљање комуналног отпада с уличног појаса и улица које се чисте вршиће се према динамици чишћења на утврђеној ефективној површини. Динамика чишћења и прикупљања отпадака утврдиће се заједно са извођачем. 4. Кошење, крчење, прикупљање , комуналног отпада и , одвоз покошене траве и шибља са уличног појаса улица и др. јавних површина вршиће се како слиједи : 4.1. Кошење уличног појаса у улицама: Стевана Немање до излаза за Добој, Трг ослобођења поред фонтане и испод пијаце, Трг православља, Милована Бјелошевића - Белог, Марије Бурсаћ, 1.Маја (до споја са заобилазницом и до краја улице), Николе Тесле, Чика Јове Змаја, Јована Дучића, Вељке Миланковића, Омладинска, Светог Саве, Српске војске, Вука Караџића, Дубичка, 5.Козарачке бригаде и др. у којим се укаже потреба, појас уз трим стазе у ул. Српске војске - и то 4 пута у току године, или према указаној потреби када одреди надлежни орган.

4.2. Кошење јавних зелених површина и паркова: код Дома културе, код бензинске пумпе, површине у ул. Дервентских ослободилаца, парк око саборног храма, парк Српске војске, код хотела „Бисер“, парк код аутобуске станице, код бивше зграде СО, површина између зграда СП-106 и СП-50, двориште дјечијег обданишта „Трол“, зелене површине на тргу испред општине – и то све 8 пута, а остале површине за које се укаже потреба кошења по посебном налогу и потреби. 4.3. Кошење и крчење јавних зелених површина: зелена површина уз ријеку Укрину и зелена површина у улици Омладинска – два (2) пута у сезони и то у априлу и јулу 2009. године. 4.4. Кошење и крчење јавних зелених површина: Индустријска зона – улични појас у мају и локалитет Сајмишта у јулу, као и 5.000 до 10.000 м² друге површине за које се укаже потреба, а које својим изгледом чине ружну слику града или су потенцијални извор заразе или угрожавају живот и здравље људи. 4.5. Уклањање и укоп угинулих животиња са јавних површина и других површина на подручју града вршиће се по потреби, и по налогу службеног лица Одјељења. II. ОДРЖАВАЊЕ И УРЕЂИВАЊЕ ЈАВНИХ ЗЕЛЕНИХ ПОВРШИНА У 2009. години планирано је одржавање, уређивање и опремање зелених површина у граду и то: 1.зелена површина преко пута Дома културе ....360 м², 2. зелена површина испод „TAXI“ .......................400 м², 3. зелена површина код бензинске пумпе .......1.500 м², 4. зелена површина у „Кинеској четврти“ ........4.000 м², 5. парк код саборног храма...............................2.500 м², 6. парк у ул. Српске војске ................................8.400 м², 7. зелена површина преко пута хотела у ул.Краља Петра ............................................................................450 м², 8. зелене површине уз ријеку Укрину .............61.000 м², 9. зелена површина у ул.Омладинска (депонија ) .......... .................................................................................17. 000 м², 10.зелена површина код аутобуске станице ....1.350 м², 11. путни појас у Индустријској зони ................63.610м², 12. локалитет вашаришта .................................71.798м², 13. зелена површ. код старе и нове општине ...1.800м², 14. појас уз трим стазе - парк Српске војске .....3.100м², 15 улични појасеви на подручју града ............28.000м², 16. зелена површина зграде СП-106 и СП-50 ..1.850м², 17. двориште дјечијег обданишта „ТРОЛ“ .........3.000м², У К У П Н О: ...................................................270.118 м² Озелењавање паркова и других зелених површина у граду, као и дрвореда новим садницама, вршиће се по посебном Програму озелењавања урађеном у складу с Програмом Oдјељења надлежног за комуналне послове и Одлуком о комуналном реду. На зеленим површинама у току године изводиће се сљедећи радови: 1. прикупљање и одвоз отпадака, 2. кошење, крчење, прикупљање и одвоз покошене траве и шибља на градску депонију, 3. одржавање стабала, орезивање украсног шибља, ружа и зелене ограде, 4. окопавање украсног шибља, ружа и цвијећа према програму озелењавања, 5. сађење дрвореда, украсног шибља и цвијећа према програму озелењавања сарадњи са Пољопривредном школом СШЦ из Дервенте, Радови ће се изводити у зависности од потребе на појединим површинама. III. ОДРЖАВАЊЕ ЈАВНИХ САОБРАЋАЈНИХ ПОВРШИНА У оквиру одржавања јавних саобраћајних површина, планира се обављање сљедећих радова: 1. Уређење хоризонталне и вертикалне саобраћајне сигнализације у складу са Главним пројектом регулације саобраћаја и то: 2. Набавка и постављање саобраћајних знакова у граду који недостају према Пројекту регулације саобраћаја, по врстама и према утврђеном приоритету, а на основу праћења стања саобраћајне сигнализације у граду као и израда хоризонталне сигнализације. 3. Санација ударних рупа на асфалтним саобраћајницама и тротоарима у граду гдје се укаже потреба у површини од 1.000 м². Спецификација потребних радова ће се утврдити послије зиме и лоших временских услова који су главни узрочници настанка деформација на асфалтним површинама. 4. Стање макадамских улица у граду утврдиће се одмах послије зимског периода, те по стварним потребама сачинити и предузети одређене мјере санације истих насипањем и планирањем одговарајућим материјалима како би се исте могле адекватно користити. Предвиђено је да се изврши насипање и разгртање 1.000 м³ јаловине. IV. ОДВОЂЕЊЕ АТМОСФЕРСКИХ ВОДА И ДРУГИХ ПАДАВИНА СА ЈАВНИХ ПОВРШИНА Чишћење сливника на јавним површинама вршиће се по налогу надлежног органа за 168 сливника, а вршиће се и интервентни радови на санацији одводње површинских и отпадних вода на подручју града гдје се укаже хитна потреба за интервенцијом.

Санација већих канализационих кварова на колектору и секундарној канализационој мрежи вршиће се по указаној потреби и у складу са расположивим буџетским средствима. Уградња оштећених сливника и решетки на подручју града вршиће се по потреби и налогу надлежног Одјељења. V. ОДРЖАВАЊЕ И МОДЕРНИЗАЦИЈА ОБЈЕКАТА ЗКП-а КОМУНАЛНА ОПРЕМА 1. набавка и уградња расвјетних тијела, свјетиљки и др. потрошног материјала за уличну расвјету у циљу текућег одржавања уличне расвјете, 2. набавка и постављање 30. бетонских уличних канти за отпатке у граду, 3. набавка и постављање 3 паноа за карте града Дервенте, 4. набавка и уградња поклопаца за шахтове, 5. декорација града накитом за вријеме празника вршиће се према Програму декорације и то за празник општине, за новогодишње, божићне, ускршње и друге празнике, а декорација са заставицама у складу са Законом о празницима и светковинама, 6. набавка и монтажа декоративногнакита за град, 7. набавка 20 парковских клупа , 8. поправка љуљачки, клацкалица и другог урбаног мобилијара у граду, 9. разни радови који нису посебно предвиђени овим Програмом, а за које ће се евентуално указати потреба у току године изводиће се по посебном налогу уз претходно обезбјеђивање средстава. V.1. ЈАВНА РАСВЈЕТА Код јавне расвјете планирано је одржавање и санација јавне расвјете што подразумјева текуће одржавање расвјете (замјена сијалица, осигурача, пригушница, каблова и осталог потрошног материјала) и то на 1.413 стуба различите висине (од 4 ,6 до10 м) и 1.550 сијалица различите снаге и израде. (табеларни приказ уличне расвјете за одржавање на страници 10, 11 и 12). Утрошак електричне енергије за рад јавне расвјете која је у функцији. Обимнији радови на санацији и реконструкцији јавне расвјете вршиће се у складу са Планом санације и реконструкцији јавне расвјете на подручју града у 2009. години. ПОТРЕБНА СРЕДСТВА ЗА РЕАЛИЗАЦИЈУ ПРОГРАМА ЗКП-а за 2009. годину I – ЧИШЋЕЊЕ ЈАВНИХ ПОВРШИНА (зимска служба, чишћење улица, тротоара, трга, централног споменика и уклањање угинулих животиња итд.) ...........................................................................220.000,00КМ - ЧИШЋЕЊЕ ГРАДСКИХ УЛИЦА . ........140.000,00 КМ - ЗИМСКА СЛУЖБА НА УЛИЦАМА И ТРОТОАРИМА .. ............................................................................80.000,00 КМ II – ОДРЖАВАЊЕ, УРЕЂИВАЊЕ И ОПРЕМАЊЕ ЈАВНИХ ЗЕЛЕНИХ ПОВРШИНА (прикупљање и одвоз отпадака, кошење, крчење и одвоз траве, одржавање стабала, украсног шибља, ружа и зелене ограде, окопавање истог, сађење сезонског дендро материјала, нових садница итд. .....................................................................55,000,00 КМ /кошење јавних површина уз Укрину два пута у сезони, а остале осам пута у сезони; сађење нових садница, кошење путног појаса у Индустријској зони као и локалитета вашаришта један пута у сезони, сађење сезонског цвијећа на централном споменику и другим јавним зеленим површинама./ III – ОДРЖАВАЊЕ ЈАВНИХ САОБРАЋАЈНИХ ПОВРШИНА (израда вертикалне и хоризонталне саобраћајне сигнализације, санација ударних рупа на улицама и тротоарима идр. ) ..........................................105.000,00 КМ, /санација већих ударних рупа на подручју града 1.000 м2, насипање макадамских улица јаловином 1.000 м3, израда нове хоризонталне и вертикалне саобраћајне сигнализације на подручју града као и санација постојеће, наставак реализације пројекта регулације саобраћаја/ IV – ОДВОЂЕЊЕ АТМОСФЕРСКИХ ВОДА И ДРУГИХ ПАДАВИНА СА ЈАВНИХ ПОВРШИНА (чишћење сливника, санација мањих кварова на градској канализацији) ........... .............................................................................30.000,00КМ V – ОДРЖАВАЊЕ И МОДЕРНИЗАЦИЈА ОБЈЕКАТА ЗАЈЕДНИЧКЕ КОМУНАЛНЕ ПОТРОШЊЕ - КОМУНАЛНА ОПРЕМА ............................20.000,00 КМ - ПОТРОШЊА СТРУЈЕ ЗА ЈАВНУ РАСВЈЕТУ .............. ..........................................................................150.000,00 КМ - ОДРЖАВАЊЕ И САНАЦИЈА УЛИЧНЕ РАСВЈЕТЕ . ... ............................................................................50.000,00 КМ (санација ул. расвјете, текуће одржавање и потрошња електричне енергије у граду и Осињи, П��језни, Календеровцима, Бунару, Великој Сочаници, Босанским Лужанима, Турским Лужанима, Црнчи , Доњој Љупљаници идр, набавка канти за смеће, набавка и постављање решетки и уличних поклопаца за сливнике, шахтове, постављање парковских клупа, набавка и постављање накита за празнике, набавка паноа за карте града, паноа за јавне огласе) ..................................................220.000,00 КМ /набавка, клупа, табли за називе улица и насеља, саобраћајних знакова, поклопаца и сливника на улицама, текуће одржавање расвјете у граду и МЗ које имају јавну расвјету./ У К У П Н О: .......................................... 630.000,00 КМ


8. STRANA

"DERVENTSKI LIST" 19. februar 2009. MALI OGLASI

REPUBLIKA SRPSKA - OP[TINA DERVENTA NA^ELNIK - ADMINISTRATIVNA SLU@BA ODJEQEWE ZA PRIVREDU I DRU[TVENE DJELATNOSTI

JAVNI POZIV za sufinansirawe izrade i odbrane magistarskih i doktorskih teza Op{tina Derventa je i za 2009. godinu u buxetu planirala sredstva za sufinansirawe izrade i odbrane magistarskih i doktorskih teza. Pozivaju se lica koja su stekla, ili u toku godine steknu, uslove za dodjelu sredstava, a u skladu sa Pravilnikom o uslovima za sufinansirawe izrade i odbrane magistarskih i doktorskih teza ("Slu`beni glasnik op{tine Derventa", broj 6/08). da prijave mogu podnositi putem Odjeqewa za privredu i dru{tvene djelatnosti. Za sufinansirawe i odbranu magistarske teze dodjequju se sredstva u iznosu od 1.000,00 KM, a za izradu doktorske teze sredstva u iznosu od 2.000,00 KM.

PAX CHRISTI

ME\URELIGIJSKI SUSRET U DERVENTI Dru{tvo za unapre|ewe mirovnog rada pokreta Pax Christi Derventa djeluje na podru~ju Dervente-Broda-Doboja-Tesli}a sa programom "@ivjeti prihavataju}i razlike: Razvoj strukture za kooperaciju i dijalog". Kao jedan od koraka ka ja|awu mirovnih potencijala sadrzanih u svim vjerskim uvjerewima iz oblasti "Me|ureligijski dijalog'' Pax Christi organizuje javnu prezentaciju "Me|ureligijski kalendar 2009". Susret }e se odr`ati u utorak 24.02.2009 godine u Klubu Derventa sa po~etkom u 18,00 ~asova. Radi se o kalendaru u kojem su obuhva}eni svi bitniji datumi i slave iz sve ~etiri monoteisti~ke religije, a objavio ga je Me|ureligijski centar Beograd. Prezentaciju }e vr{iti predstavnici iz pravoslavne, islamske, katoli~ke i jevrejske religije. Ulaz slobodan!

VA@NIJI TELEFONI OP[TINA DERVENTA Predsjednik SO-e Derventa ..... .......................................315-120 Na~elnik op{tine ........ 315-106 Portir .......................... 315-121 [alter sala (prijem podnesaka) .......................................315-132 Mati~ar ........................ 315-134 Komunalna policija ...... 315-193 Odsjek za inspekcijske poslove ....................................... 315-191 ...................................... 315-187 ...................................... 315-189 De`urni inspektor od 8,00 do 20,00 ~asova Mobilni telefon ... 065/405-805 POLICIJSKA STANICA centrala ........................312-222 VATROGASNA JEDINICA J. J. Zmaja .............................123 .......................................337-093 ELEKTRO DOBOJ RJ Derventa, @eqezni~ka bb .... .......................................333-001 .......................................311-030 .......................................333-067 KOMUNALAC, Wego{eva 1 ... ... centrala ........................333-466 DOM ZDRAVQA, ..................... Hitna pomo}...................337-094 Porodi~na medicina .....333-329 APOTEKE AD ICN, M. Bursa} bb ...333-534

FARMA NOVA, M. Bjelo{evi}a bb ........333-149 STEFANOVI], kraqa Petra Prvog bb ...333-250 VETERINARSKE STANICE I AMBULANTE JELISI], Srpske vojske bb ...... .......................................334-478 VET.STANICA DERVENTA, Srpske vojske bb............333-202 Ambulanta Osiwa ..........325-808 JELI], cara Lazara ......530-933 BANKE BOBAR, Trg pravoslavqa bb...... .......................................310-070 .......................................310-760 .......................................337-014 NOVA BANKA ..................334-003 UNIKREDIT BANKA, kraqa Petra bb ......................... {alter ...........................312-210 .......................................312-211 direktor ........................312-212 PAVLOVI] INTERNACIONAL, M.B.Belog ......................333-007 .......................................310-270 .......................................311-690 Osiwa ............................326-730 RAJFAJZEN BANKA .......312-260 RAZVOJNA BANKA, .................... M. Bjelo{evi}a ............310- 370 .......................................333-227 Hipo Alpe Adria banka,............. M. Bjelo{evi}a .............334-102 .......................................334-103

***

Prodajem dvosoban stan, 62 m2 u ulici Mladena Stojanovi}a. Telefon 065/636668, 066/140-728. *** *** *** Autodijagnosti~ki interfejzi, chip tjuning za sve vrste auta i prodajem sve vrste polovnih kompjutera i laptopa. Telefon 063/985982. *** *** *** Izdajem stan u ulici Stevana Nemawe u centru grada, povr{ine 40 m2, telefon 311-850, 065/999-982. *** *** *** Prodajem "Audi-80", 1985 godina proizvodwe, registrovan do oktobra, traktor "Ursus" C-360, godina proizvodwe 1990, traktorsku prikolicu Fak-Loznica i kombajn "Zmaj" 780, telefon 065/438-664. *** *** *** Prodajem novosagra|enu, useqivu ku}u 9h8 sa pomo} nom zgradom 11h6 m, struja, voda, telefon, sve 1/1, udaqeno 4 km od grada prema Kostre{u. Cijena po dogovoru. Hitno. Telefon 061/871268. *** *** *** Izdajem stan u potkrovqu na Gakovcu. Cijena povoqna, telefon 332-366. *** *** *** Prodajem novosagra|en dvosoban stan 59 m2 na I spratu, dodatno ure|en, u ulici Vuka Karaxi}a, zgrada "Grme~ gradwa", telefon 065/547-788. *** *** *** Prodajem ku}u sa dva ulaza u Derventi, kombi LT-31, registrovan, cijena po dogovoru, telefon 053/326-721. *** *** *** Auto gume M+S, zamrziva~, ladi~ar 200 l, ve{ ma{ine, su{ilice za ve{, skija{ka oprema, elektro motori, grijalice, televizori, originalno, rasprodaja. Telefon 065/945-015, Derventa. *** *** *** Prodajem "Audi" B4, turbo dizel, 1994. godina proizvodwe, servo, centralna brava, air bag, kuka. Registrovan do 11. novembra 2009. Telefon 065/316-039.

BROJ 2131

MALI OGLASI

***

*** *** *** Povoqno prodajem nedovr{enu ku}u u ulici Stevana Sin|eli}a broj 182 i "Pasat" TDI, godina proizvodwe 1999. registrovan. Telefon 065/533-874. *** *** *** Prodajem dvosoban stan 70 m2, tre}i sprat, u ulici Kraqa Petra. Cijena po dogovoru. Telefon 065/533875. *** *** *** Prodajem "PE@O" 406, 2.0 HDI, godina proizvodwe 2003, registrovan do kraja godine .Cijena po dogovoru, telefon 065/383-634. *** *** *** Prodajem ku}ni namje{taj, telefon 065/295-729. *** *** *** Povoqno izdajem dvosoban stan u centru grada i poslovni prostor povr{ine 35 m2. Telefon 065/609-301. *** *** ***

MALI OGLASI

Prodajem dvosoban stan, iznad "Toke", povr{ine 65 m2, telefon 065/236-597. *** *** *** Prodajem xip BMW H5,3. i 170 KW, 2003,145.000 km, ful oprema, tiptronik, ko`a, multifikacioni volan, bo~ni pragovi, zatamwena stakla, cobra, devendlock+ 4, sportske felge 19, sa zimskim gumama, xenon, senzori. Telefon 065/990-803. *** *** *** Potreban kompletno namje{ten stan, telefon 066/ 759-991. *** *** *** Prodajem rakijski kazan, Mali} Dragan, Cerani, telefon 065/575-670. *** *** *** Iznajmqujem ili prodajem poslovni prostor povr{ine 600 m2 na placu od 6000 m2, na putu DerventaPrwavor. Telefon 065/522652.

UKR[TENE RIJE^I Vodoravno: 1. Zapawenost, prenera`enost, 12. Sna`an, lepo gra|en ~ovek, 13. Jedan hemijski element, 14. Likovno umetni~ko delo, 15. Mali de~ak, mali{an, 16. Mrak, tmina, 17. Devetnaesto i dvadeset ~etvrto slovo azbuke, 18. Naseqe u jugozapadnoj francuskoj, 19. Ime teniserke Ivanovi}, 20. Hleb umo~en u vrelu mast, 22. Bilijarski {tap, 24. Inicijali srpskog nau~nika Tesle, 25. Pijaca, trgova~ki prostor, 27. Najsevernije japansko ostrvo, 28. Inicijali makedonskog ko{arka{a Naumovskog, 29. Kongres Srba Evrope (skr.), 31. ^ila, rada, 32. Jedini~ni vektor u matematici, 33. Uzvik kojim se tra`i ti{ina, 35. Jedan predlog, 36. Odnos datih i primqenih golova u sportu, 37. Mesto u Srbiji, kod Smedereva, 39. Plo~a za ozna~avawe po~etka snimawa filmskih kadrova, 40. Borili{te (fig.), 41. Deo pluga, 42. Po{tewe, ~estitost Uspravno: 1. Zastajawe, zastoj, 2. Div iz starogr~ke mitologije, 3. Dizawe morskog nivoa, 4. Ve}i vodeni tok, 5. Slovo gr~kog alfabeta, 6. Sastavni veznik, 7. Upitna zamenica, 8. Glava bez kose, 9. Grad u Rusiji, u Kalmikiji, 10. Produ`eni deo `ivotiwske glave, gubica, 11. Du`i vremenski period, 15. Neugodno stawe, muka, 17. Vojnik na po`arstvu, 20. Tamne boje, 21. Opera \uzepea Verdija, 23. Sporazum, ugovor (lat.), 25. Pokazna zamenica, ovo, 26. Simbol kobalta, 27. Biv{i nema~ki fudbaler, Tomas, 28. Pravilo, norma, 30. Slabo pokretna, troma, 32. Hit pesma Zdravka ^oli}a, 34. Jezero u Africi, 36. Najve}a suvozemna `ivotiwa, 37. Vino od ra`i iz Starog Egipta, 38. Re~na i morska `ivotiwa, 39. Velika uvala u ledniku, 41. Muzi~ka nota 1

2

3

4

5

6

7

8

9

15

14 16

17

19

18

20

24

29

AGENCIJA ZA NEKRETNINE KUPOVINA I PRODAJA:

21

25

22

ku}a, stanova, placeva, poslovnih prostora ili nekih drugih nekretnina. Priprema dokumentacije za promet nekretnina!

Kontakt: 053/333-490, 065/522-633 KOMPAS - Va{ oslonac u najva`nijim potezima!

40

23

26 28

30 33

37

11

13

12

27

KOMPAS

10

31 34

32 35

36

38

39 41

42

RJE[EWE IZ PRO[LOG BROJA Vodoravno: indolentnost, serbez, resor, povod, indeks, odar, mz, ari, sir, lula, amo, nm, ledomat, b, i, dvor`ak, sd, kor, nobl, pta, liz, sa, glen, talent, ora~i, okovi, pravac, konstrukcija


BROJ 2131

"DERVENTSKI LIST" 19. februar 2009.

STRANA 9.

28.februara navr{ava se godina od kada nije sa 25.februara navr{ava 13. februara navr{ile su se dvije godine od nama se 22 godine od smrti smrti na{eg dragog mu`a i oca na{eg dragog supruga, oca i djeda

SRETEN VUKI^EVI] Sje}awe i bol su vje~ni sin Drago, snaha Lazarka, unu~ad Mihajlo i Qiqa 28. februara navr{ava se tu`na godina od kako nije sa nama na{ dragi

SRETEN VUKI^EVI] Postoji qubav koju smrt ne prekida i tuga koju vrijeme ne lije~i. Sje}awe i bol su vje~ni. k}erka Mira, zet Petar, unu~ad Manda, Ilija, Mara i Kata 28. februara navr{ava se tu`na godina od kada nije sa nama na{ dragi otac, svekar i djed

GAVRI] BOGOQUBA -QUBE

SAVI] (Branka) BORO

S tugom i po{tovawem, Ne postoje rije~i kojima mo`emo da ka`emo uvijek te se rado sje}aju i koliko nam nedostaje tvoja blizina. Ne vidimo od zaborava ~uvaju

te i ne ~ujemo, ali vjerujemo da si tu, sa nama i jesi, jer `ivi{ u na{im srcima i prelijepim supruga Qubica i sje}awima. Sada i zauvijek. Hvala ti za sve. djeca sa porodicama Tvoja porodica

15. februara navr{ilo se dvanaest godina od tragi~ne smrti na{eg dragog sina i brata

Pro{le su ~etiri tu`ne godine od kako nije sa nama na{ dragi

SRETEN VUKI^EVI] Tuga i sje}awe nikad ne}e nestati sin Dragislav, snaha Ranka, unuci Dragan i Dra`en

\UR\EVI] ALEKSANDRA-SA[E Vje~no o`alo{}eni, majka Gordana i brat Goran

23. februara navr{i}e 28. februara navr{i}e se godina od kako nije sa se dvanaest godina od smrti nama na{ dragi suprug i otac na{eg dragog supruga i oca

SRETEN VUKI^EVI] Uvijek te se sje}aju i drage uspomene ~uvaju supruga Jagoda, sinovi Drago i Dragislav sa porodicama 23. februara navr{i}e se {est tu`nih mjeseci od kako nije sa nama na{a draga majka

JUSUFBEGOVI] ZIJO Vrijeme prolazi, bol i tuga za tobom ostaju.

\UR\EVI] PETKA Vje~no o`alo{}eni, supruga Gordana i sin Goran 23. februara navr{i}e se ~etiri godine od smrti na{eg dragog

Supruga Ru`a, k}erke Maja, Dinka i Vawa, brat Asim, sestra Munira, zetovi Pera i Sr|an, bratanica Jasna, unu~i}i Ogwen, Ines i Duwa i ostala rodbina

11.februara u 76-oj godini nakon kra}e bolesti umrla je na{a draga

SIMIKI] VIDOSAVA Vrijeme koje prolazi nije umawilo bol i tugu za Tobom. Nikad te ne}e zaboraviti oni koji te vole, sin Boro sa porodicom 23. februara navr{i}e se {est tu`nih mjeseci od kako nije sa nama na{a draga majka

SIMIKI] VIDOSAVA Bol nije u rije~ima i suzama, ve} u na{im srcima u kojima }e{ ostati vje~no. k}erka Studenka sa porodicom

SIV^EVI] TRIFKA S tugom, k}erka Mira, zet Milenko i unuci Aleksandar i Bojan Tu`no sje}awe

VUJI^I] (ro|. Mikerevi}) DESANKA 1933-2009.

ASENTI] MILEVA - MIQA S tugom, k}erka Stoja sa porodicom

S tugom i po{tovawem `ivje}e{ u dragim uspomenama, brat Veqko, brati}i Miroslav, Marko i Veseqko, Mira, Marica, Nada, sestri}i Jovo, Du{anka i Nada


10. STRANA

"DERVENTSKI LIST" 19. februar 2009.

2. marta navr{i}e se {est 2. marta navr{i}e se {est tu`nih mjeseci od kako tu`nih mjeseci od kako nije sa nije sa nama na{a draga nama na{a draga

BROJ 2131

21. februara navr{i}e se godina od kako nije sa nama na{a

KUZMANOVI] MIQA KUZMANOVI] MIQA

S tugom i po{tovawem, sje}aju te se i uspomene ~uvaju, suprug Bo{ko, snaja Aleksandra i unu~ad Jovana i Milo{ Posledwi pozdrav dragom

S tugom, sin Sretko i unu~ad Danijel, Stefan i Aleksandar 2. marta navr{i}e se {est tu`nih, mjeseci od kako nije sa nama na{a draga

BOGDANOVI] (\or|a) VESEQKO KUZMANOVI] MIQA

S tugom po{tovawem }e te se sje}ati. supruga Dragica Posledwi pozdrav dragom

BOGDANOVI] (\or|a) VESEQKO

S po{tovawem, k}erka Ivanka, zet Mile i unu~ad Goran i Jovica i praunu~ad

19. februara navr{i}e se osam godina od kako nije sa nama na{ otac

BRKI] RADOJKA Uvijek te se sje}aju i uspomene na tebe ~uvaju, sinovi, k}erke, snaje, zetovi, unu~ad, praunu~ad i ~ukuunu~ad 21. februara navr{i}e se dvije godine od prerane smrti

Uvijek }e te sje}ati i uspomene na tebe ~uvati, sin Dobrivoje, snaja Borislavka i unu~ad Tawa i Boris Posledwi pozdrav dragom

BOGDANOVI] (\or|a) VESEQKO

RAILI] NEDEQKO Uvijek te se sje}aju i drage uspomene na tebe ~uvaju S qubavqu i tugom.

TADI] DU[KO Vje~nu uspomenu ~uvaju:

Uvijek }emo se sje}ati tvog plemenitog lika, sin Miladin, snaja Jasna i unu~ad Sandra i Slaven

25. februara navr{i}e se ~etiri tu`ne godine od smrti moga dragog brati}a

tvoja djeca: sin Vlado, k}erka Nada sa porodicama 16. februara navr{ilo se devet godina od smrti supruge

majka An|a, brat Mile, snaha Koviqka, Dejan, Bojan, Bogdana, Vladimir i Luka 21. februara navr{i}e se dvije godine od smrti na{eg dragog

RAUKOVI]

\UR\IJE Tu`no sje}awe na dragog sina

JA[AREVI] HA[IMA Dragi moj Ha{ime, ne mo`e se tuga na papir prenijeti, ne mo`e vrijeme ranu izlije~iti, skrivenu bol i veliku prazninu. Bez tebe `ivot nestaje u trenutku, ali sje}awe ostaje zauvijek. Tvoja tetka \evahira

TADI] DU[KA NADE S tugom vas se sje}a i uspomene ~uva, suprug i otac Nedeqko

Drage uspomene vje~no }e ~uvati supruga Smiqka, k}erka Sandra i sin Igor


BROJ 2131

"DERVENTSKI LIST" 19. februar 2009.

STRANA 11. TEKSTILAC

KIKI BOKS KLUB

BORBA ZA TITULU Derventa bi, ako se ostvare planovi Kik boks kluba "Imperija", mogla da bude popri{te borbe za titulu profesionalnog prvaka Balkana u ovom sportu. - Titula profesionalnog prvaka Balkana u kik boksu, disciplini lou kick u kategoriji do 91 kilograma trenutno je upra`wena. Na{ takmi~ar Dalibor Kr{i}

ima realne {anse da napadne i osvoji tu titulu, ka`e Slobodan Radovanovi}, trener u Kik boks klubu. Kr{i} je, ina~e, na pro{le godine odr`anom amaterskom prvenstvu Balkana osvojio prvo mjesto u ovoj kategoriji i zahvaquju}i tom rezultatu stekao je pravo nastupa u borbi za titulu profesionalnog prvaka. Wegov

SLU^AJ "DERVENTA"

UKINUT PRITVOR Krajem pro{le sedmice Sud BiH ukinuo je pritvor Slavi{i Vukovi}u, Goranu Jefti}u i Milivoju Novi}u, optu`enima za trgovinu qudima zbog vr{ewa prostitucije nad tri maloqetnice iz Dervente.

Dobro obavije{eteni izvor iz Suda BiH rekao je da je rije~ o potpunom obratu u slu~aju "Derventa", navode}i da je optu`enima ukinut pritvor zato {to nema osnovane sumwe da su po~inili krivi~no djelo za koje ih terete. (Srna)

HAP[EWE ZBOG PEDOFILIJE U pro{loj sedmici uhap{en je Stanko Trkuqa (26), dr`avqanin Hrvatske sa boravi{tem u Bosanskim Lu`anima, zbog sumwe da je izvr{io polno nasiqe nad troje djece. Prema informacijama iz dobojske policije, Trkuqa je uhap{en 11. februara, a nakon kriminalisti~ke obrade predat je u nadle`nost Okru`nog tu`ila{tva. "Radnici Policijske stanice Derventa li{ili su slobode lice sa inicijalima S.T. (1983), zbog postojawa osnovane sumwe da je u junu i julu 2007. godine izvr{io krivi~no djelo polnog nasiqa nad djetetom, nad tri maloqetna lica sa podru~ja Dervente", izjavio je Goran \urkovi}, na~e-

lnik Sektora Kriminalisti~ke policije CJB Doboj. Goran Rubil, tu`ilac Okru`nog tu`ila{tva Doboj, kazao je da je Trkuqa ispitan u zgradi Tu`ila{tva, te da je saslu{ano i nekoliko svjedoka. Okru`nom sudu Doboj upu}en je zahtjev za odre|ivawe jednomjese~nog pritvora osumwi~enog. @rtve polnog nasiqa, naveo je Rubil, su sestra i brat koji su u vrijeme izvr{ewa krivi~nog djela imali 10, odnosno 11 godina. Naveo je da djeca dolaze iz porodice koja je pod nadzorom derventskog Centra za socijalni rad. Jedno od te djece je sa poreme}ajima psihi~ke i fizi~ke prirode, dodao je Rubil.

28. februara navr{i}e 22.februara navr{avaju se godina od kako nije sa na- se ~etiri godine od smrti ma na{ dragi

protivnik trebalo bi da bude neko od takmi~ara iz Hrvatske, Rumunije ili Bugarske. - Ubije|eni smo da bi ovaj, uz nekoliko uvodnih i revijalnih me~eva, bio dovoqan mamac da publika napuni tribine derventske sportske dvorane. Kik boks je trenutno sport koji je u ekspanziji i tu ~iwenicu `elimo da iskoristimo i da u Derventu dovedemo nekoliko imena koji imaju ugled u ovom sportu, ka`e Radovanovi}. Me|utim, organizacija ovakvih priredbi iziskuje ulagawe velikog truda, ali i mnogo novca. - Prema na{oj ra~unici minimalni tro{kovi su oko 15 hiqada maraka i mi smo se za pomo} obratili op{tini. Od lokalnog buxeta o~ekujemo da nas podr`i sa desetak hiqada, dok bi ostatak podmirili iz drugih izvora, planira Radovanovi} i dodaje da bi, ukoliko se zatvori konstrukcija finansirawa, priredba mogla da bude organizovana ve} krajem maja.

CJENOVNIKA

NENI] STEVE

S tugom, sestra Angelina sa porodicom

o`alo{}eni sin Milenko, brat Mile i ostala rodbina

21. februara navr{i}e se dvije godine od kako nije sa nama na{ dragi

KO[ARKA - JUNIORSKO PRVENSTVO

POBJEDA I PORAZ TESLI] - DERVENTA 60:64 (16:15, 11:12, 13:21,20:16) Derventa: [akoti}, Kozi} 2, Stupar 4, Stani}, \uki} 10, Bardak, Nedini} 13, Lazarevi}, Hrusti} 35

^ITUQE KM KM KM KM KM KM KM KM

POGREBNI CENTAR kod bolnice Derventa Proizvodwa i prodaja pogrebne opreme na veliko i malo. MPC Sanduk hrast 250 KM Sanduk meko drvo 140 KM PREVOZ

0-24 065/549-553

Juniorska ekipa derventskog Ko{arka{kog kluba u~estvovala je, tokom proteklog vikenda, na Regionalnom prvenstvu. To je, ina~e, prva stepenica prvenstva Republike Srpske. Mladi derventski ko{arka{i zabiqe`ili su jednu pobjedu i jedan poraz. Savladali su ekipu Tesli}a, dok su mnogo boqi od wih bili igra~i Doboja, koji su osvojili prvo mjesto i stekli pravo u~e{}a na finalnom turniru ovog takmi~ewa.

DEBAKL U BR^KOM Juniorska ekipa derventskog Rukometnog kluba u~estvovala je tokom proteklog vikenda u Br~kom na takmi~ewu u okviru juniorskog prvenstva Republike Srpske. Mladi derventski rukometa{i bili su svrstani u grupu s Omladincem iz Bawaluke i

PRVA KUGLA[KA LIGA RS

Uvijek te se sje}aju i uspomene na tebe ~uvaju, sestra Gordana, zet Milenko, sestri} Dario, Sanela i Marko

DRINA - DERVENTA 5:3 (2873:2815) Derventa: Igwati} 493, P. 456, D. \uri} 455, Prodi} 469 Derventski kugla{i su, u okviru petnaestog prvenstvenog kola, do`ivjeli poraz na gostovawu u Zvroniku. Boqi od wih bili su igra~i Drine, a osim Igwati}a, koji je obo-

Za slijede}i vikend predvi|en je po~etak takmi~ewa u okviru Druge ko{arka{ke lige RS. Derventska ekipa u nastavak takmi~ewa ulazi ne{to ja~a nego jesenas, zahvaquju}i anga`manu Subi}a i Blagojevi}a iz Prwavora, a u konkurenciji za sastav je i mladi Nedini} koji je prikqu~en seniorskoj ekipi. Utakmica protiv Modri~e igra se u derventskoj sportskoj dvorani u subotu u 19 ~asova.

RUKOMET - JUNIORSKO PRVENSTVO RS

PORAZ U ZVORNIKU TADI] DU[KO

boqom igrom. Do po~etka prvenstva treba da otklonimo jo{ nekoliko nedostataka da mo`emo da ka`emo da spremni do~ekujemo po~etak sezone. Ina~e kona~an rezultat bio je 2:1 za Tekstilac, a nepovoqna karakteristika ovog me~a bio je i izuzetno lo{ i blatwav teren. Ju~e je Tekstilac odmjerio snage s ekipom TO[K iz Te{wa, a tokom vikenda ugosti}e Marsoniju iz Slavonskog Broda.

Derventa: [akoti}, Kozi}, Stupar, Stani}, \uki} 8, Bardak, Nedini} 9, Lazarevi}, Hrusti} 24

ď śKR[I]ď ś ^OLI] MILAN

U nastavku priprema za drugi dio drugoliga{kog prvenstva, fudbaleri Tekstilca u subotu su odigrali drugu kontrolnu utakmicu. Protivnik je, kao i prethodnog vikenda, bila ekipa Crvene zemqe, ali ovaj put ishod je bio suprotan. Derventski tim zabiqe`io je pobjedu, a va`niji od rezultata su utisci trenera Pijetlovi}a: - Za razliku od prve utakmice, ovaj put sam zadovoqan odnosom igra~a, a uo~qiv je napredak koji se manifestuje

DERVENTA - DOBOJ 41:79 (7:20, 14:20, 10:17, 10:22)

IZVOD IZ

1 h ................ 7,00 2 h .............. 14,00 4 h .............. 34,00 6 h .............. 50,00 9 h .............. 70,00 12 h ...........100,00 15 h ...........130,00 1/1 .............250,00

USPJE[AN REVAN[

\uri} 466, Simi} 466, Jefti} rio ne{to mawe od pet stotina drva, svi ostali igra~i iz derventskog sastava su podbacili. U slijede}em kolu Derventa na kuglani u Prwavoru do~ekuje kugla{e Gradi{ke.

Slogom iz Doboja, dok su u drugoj grupi bili Lokomotiva, Cepelin, Prijedor i Kotor Varo{. Derven}ani su u oba me~a u grupi do`ivjeli poraze, a i Omladinac i Sloga bili su boqi za {est golova. Bawalu~ani su zabiqe`ili pobjedu 24:18, dok je ekipa iz Doboja slavila rezultatom 20:14. I utakmicu za peto mjesto igra~i Dervente su izgubili, a mnogo boqi od wih bili su igra~i Kotor Varo{i pobijediv{i rezultatom 25:13. Na kraju kad se sve sabere, porazno djeluje ~iwenica da su derventski mladi rukometa{i od sedam ekipa zauzeli tek {esto mjesto. To mo`e da se okarakte-ri{e kao neuspjeh, ali i kao signal za uzbunu, jer upravo momci iz ove ekipe trebali bi da naslijede dres prve ekipe.


12. STRANA

"DERVENTSKI LIST" 19. februar 2009.

Priprema i ure|uje: ^edo Vuji~i}

SPORT

TE KVON DO

BROJ 2131

IZLO@BA SITNIH @IVOTIWA

[ARENILO ATRAKTIVNIH BOJA

MEDAQE IZ VRBOVCA U subotu su ~lanovi derventskog Te kvon do kluba u~estvovali na me|unarodnom turniru "M 2" koji je odr`an u Vrbovcu (Hrvatska). Takmi~ewe je bilo organizovano u kadetskoj, juniorskoj i seniorskoj konkurenciji, a u~estvovalo je nekoliko stotina ta-

kmi~ara iz 63 kluba iz pet dr`ava. Derven}ani su osvojili dva odli~ja u kadetskoj konkurenciji. Nikola Kne`evi} je, u kategoriji do 51 kilograma, bio najboqi, dok je David Cvijaniki} u kategoriji do 30 kilograma osvojio tre}e mjesto.

ODBOJKA - JUNIORSKO PRVENSTVO RS

SOLIDAN OTPOR PRVAKU

Sportsko dru{tvo za za{titu i uzgoj sitnih `ivotiwa "Hobi" organizovalo je tokom vikenda iz-

Oni su imali priliku da se uvjere u qepotu vi{e od tri stotine golubova, kojih je bilo najvi{e, za-

DERVENTA - JEDINSTVO 0:3 (19:25, 20:25, 10:25) Sportska dvorana Derventa. Gledalaca oko 50. Sudije: Reli} i @ivkovi}. Derventa: Pa{ali}, Tutwevi}, Mr|a, Teofilovi}, Stojakovi}, Markovi}, Ka{i}, Duspara, Pala, Ninkovi}, Kulaga

Poput kadetskog sastava, i derventske juniorke, u prvom kolu su zavr{ile nastup u takmi~ewu mla|ih kategorija. Boqe od wih bile su igra~ice Jedinstva iz Br~kog koje su ostvarile ubjedqivu pobjedu. Ina~e, Br~anke su prvakiwe BiH, a u juniorskom sastavu

igralo je nekoliko igra~ica iz prve ekipe, pa kona~ni rezultat nije neo~ekivan. U prva dva seta derventski sastav bio je ravnopravan protivnik, ali u tre}em setu je pala koncentracija i go{}e su iskoristile ukazanu priliku.

lo`bu golubova, kuni}a i ostalih sitnih `ivotiwa. Prostorije radionice Stru~ne {kole za radni~ka zanimawa u kojima je izlo`ba organizovana posjetio je veliki broj qubiteqa `ivotiwa i zaqubqenika u prirodu.

tim tridesetak sitnih `ivotiwa iz kategorije perad, dok je najmawe, samo dvadesetak, bilo kuni}a. Izlaga~i su iskoristili priliku za me|usobnu razmjenu iskustava, ali i pojedinih vrsta `ivotiwa, a zainteresovani su imali

mogu}nost kupovine. Organizatori izlo`be dodijelili su nagrade vlasnicima najatraktivnijih `ivotiwa, a posebna priznawa uru~ena su predstavnicima pokroviteqa: op{tini Derventa i "Frukta trejdu".

Najvi{e pa`we, kako se i o~ekivalo, privla~ile su `ivotiwe `ivopisnih boja i karakteristi~nih oblika koje se ne sre}u svakodnevno.

[AH

NASTUP U BRODU ^etvoro derventskih {ahista u~estvovalo je proteklog vikenda na turniru u Slavonskom Brodu. U konkurenciji ~etrdeset igra~a, ~lanovi derventskog kluba ostvarili su zapa`ene rezultate. Dragan Kokanovi} je, sa 5,5 osvojenih poena, bio tre}i, a sa istim brojem poena Borislav

Cvijanovi} je bio ~etvrti, dok je Du{ko Mi~i} sa 5 poena bio peti. Sa tri osvojena poena @ana Kokanovi} je zauzela drugu poziciju u `enskoj konkurenciji, a boqa od we bila je nekada{wa ~lanica [ahovskog kluba Derventa, Sara Ja}imovi}.

PRIPREME ZA PRVENSTVO Izmirivawem obaveza prema [ahovskom savezu RS, derventski klub stekao je pravo u~e{}a na svim takmi~ewima koja savez organizuje. Osim ovih, ~lanovi kluba }e u~estovati i na brojnim takmi~ewima ~iji organizatori

su {ahovski savezi BiH, Srbije i Hrvatske. Ciq je, kako u klubu ka`u, sakupqawe bodova za izlazak na me|unarodnu rejting listu, kao i {to boqa pripremqenost za nastup u drugoliga{kom {ahovskom prvenstvu RS.

Priznawa za najmla|e izlaga~e dobili su Bojan i Bojana Popovi} koji su, ina~e, uzgajiva~i golubova.


Dervenski List