Page 61

15. Анек­си­ја Бо­сне и Хер­це­го­ви­не и ита­ли­јан­ске ди­пло­ма­те

У  

вре­ме ис­точ­не кри­зе 1875–1878, Ау­стро­у ­гар­ска се спо­ра­зу­ме­ла са Ру­си­јом Рај­штат­ским уго­во­ром и Бу­ди­пе­штан­ском кон­вен­ци­јом да ће до­би­ти пра­во на анек­си­ју те­ри­то­ри­је Бо­сне и Хер­це­го­ви­не. На Бер­лин­ском кон­гре­с у 1878. го­ди­не ве­ли­ке си­ле по­ве­ри­ле су Ау­стро­у ­гар­ској ман­дат да при­вре­ме­но оку ­пи­ра те­ри­то­ри­ју Бо­сне и Хер­це­го­ви­не, ка­ко би сре­ди­ла уну­тра­шње при­ли­ке и ус­по­ста­ви­ла мир. Ка­ко би се осло­бо­ди­ла за­ви­сно­сти од Ау­стро­у ­гар­ске, Ср­би­ја је по­че­ла да тра­жи но­во тр­жи­ште за сво­је про­из­во­де, што је во­ди­ло ка Со­л у­ну, а и у пла­ну је има ­ла из­град­њу же­ле­зни­це, ко­ја би је од­ве­ла ка Ја ­дран­ском мо­ру. На спољ­но­по­ли­тич­ком пла­ну окре­та­ла се Ру­си­ји и ње­ној са­ве­зни­ци Фран­ цу­ској, а од 1907. го­ди­не и Ве­ли­кој Бри­та­ни­ји. Ср­би­ји је би­ло те­шко да се осло­бо­ди за­ви­сног по­ло­жа­ја Ау­стро­у ­гар­ске, ко­ја је има­ла на уму да овла­да срп­с ким же­ле­зни­ца ­ма или евен­т у­а л­но са­г ра ­д и за­о­би­ла­зну пру ­г у пре­ко Но­вог Па­за­ра. Прет­ња Ау­стро­у ­гар­ске би­ла је ве­ли­ка бу­д у­ћи да је гу­ши­ла и спу ­та­ва ­ла срп­ску еко­но­м и­ју, а по­с то­ја ­ла је и мо­г ућ­ност по­ро­бља­ва­ња чи­ та­ве срп­ске те­ри­то­ри­је. Де­мон­стра­ци­ја ау­стро­у ­гар­ске си­ле ви­ди се кроз Ца­ рин­ски рат 1906, ко­ји је са­мо пред­ста­вљао увод у анек­си­ју Бо­сне и Хер­це­ го­ви­не.169 Мла ­до­т ур­ска ре­во­л у ­ци­ја би­ла је до­во­љан раз­лог да се Ау­стро­у ­гар­ска од­л у ­чи на анек­си­ју Бо­сне и Хер­це­го­ви­не. До­не­та је од­л у ­ка да се анек­си­ја про­гла­си на ју­би­леј 60-го­ди­шњи­це сту­па­ња на пре­сто ца­ра Фра­ње Јо­си­фа I. Ау­стро­у ­гар­ска се на то при­пре­ма ­ла још из пе­ри­о­да Бер­лин­ског кон­г ре­са, када је до­би­ла ман­дат да при­вре­ме­но оку ­пи­ра те­ри­то­ри­ју и на тај на­чин спре­чи по­ве­зи­ва­ње сло­вен­ских на­ро­да у јед­ну ве­ли­ку др­жа­ву. Да би се до­ дат­но уз­не­ми­ри­ла по­ли­тич­ка сце­на у Ср­би­ји, стал­но су се ши­ри­ли гла­со­ви о ау­стриј­ским на­ме­ра­ма да анек­ти­ра те­ри­то­ри­ју Бо­сне и Хер­це­го­ви­не. Бу­ду­ ћи да је са про­ме­ном ди­на­сти­је у Ср­би­ји 1903. го­ди­не до­шло и до про­ме­не кур­са спољ­не по­ли­ти­ке, ко­ји се кре­тао ка Ру­си­ји, до­шло је до за­х ла­ђе­ња од­ но­са са Ау­стри­јом, што је до­ве­ло и до за­о­штра­ва­ња од­но­са на еко­ном­ском пла­ну. Та­ква си­ту­а­ци­ја би­ла је по­год­на за об­ја­ву анек­си­је, јер је у исто вре­ме и Ру­си­ја би­ла осла­бље­на по­ра­зом у ра­т у са Ја­па­ном.170 169 Че­до­мир По­пов, Ме­ђу­на­род­ни окви­ри анек­си­је Бо­сне и Хер­це­го­ви­не 1908–1909, Бања Лука, 2009, 49. 170 Ми­ха­и­ло Вој­во­дић, Ср­би­ја и Анек­си­о­на кри­за 1908–1909, Бања Лука, 2009, 119–121.

59

Profile for Arhiv Vojvodine

Србија у очима италијанске дипломатије 1878–1908.  

Србија у очима италијанске дипломатије 1878–1908. La Serbia negli occhi della diplomazia italiana 1878–1908.

Србија у очима италијанске дипломатије 1878–1908.  

Србија у очима италијанске дипломатије 1878–1908. La Serbia negli occhi della diplomazia italiana 1878–1908.

Advertisement