Page 59

кра­јем 1906. го­ди­не за­ло­жио се код ен­гле­ске вла­де да се при­х ва­ти овај пр­о­ је­кат, а ита­ли­јан­ском ам­ба­са­до­ру у Ца­ри­гра­ду по­сла­та су упут­ства да на Пор­ти по­др­жи срп­ски же­ле­знич­ки пр­о­је­кат.163 Би­тан фак­тор био је фи­нан­си­ра­ње и гра ­ђе­ње же­ле­зни­це, а про­шао је кроз две фа­зе: пре­го­во­ре са пред­став­ни­ци­ма ”So­ciété fi­nan­ciè­re d’Ori­ent” и Ото­ман­ске бан­ке у Па­ри­зу, а пре­го­во­ри су пр­о­ши­ре­ни на Ен­гле­ску, Ру­си­ју и Ита­ли­ју од ко­јих се оче­ки­вао уплив ка­пи­та­ла. До­го­вор је по­стиг­нут са пред­став­ни­ци­ма па­ри­ских ба­на­ка, на­кон че­га су учи­ње­на два ко­ра­ка на Пор­ти: тра­жи­ле су се кон­це­си­је и спој са ото­ман­ ским же­ле­зни­ца­ма. Му­нир-па­ша пре­по­ру­чио је овај зах­тев, тре­ба­ло се утвр­ ди­ти вре­ме ка­да ће по­че­ти ак­ци­ја. До оте­жа­ва­ју­ћих окол­но­сти до­шло је ка­да је ита­ли­јан­ска вла­да тра­жи­ла удео, што је Ото­ман­ска бан­ка од­би­ла уз об­ја­шње­ ње да ће то пр­о­бу­ди­ти не­по­ве­ре­ње код Пор­те ко­ја ће по­ста­ти не­при­сту­пач­на.164 Кра­јем фе­бру­а­ра 1908, по ини­ци­ја­ти­ви вла ­де у Ита ­ли­ји је обра­зо­ва­на јед­на ка­пи­та­ли­стич­ка гру­па, пред­став­ни­ка чи­сто ита­ли­јан­ског ка­пи­та­ла, на че­лу са Ита­ли­јан­ском на­ци­о­нал­ном бан­ком. Ова гру­па тре­ба­ло је да уче­ству­ је у гра­ђе­њу же­ле­зни­це. Пре­го­во­ри са пред­став­ни­ци­ма Ото­ман­ске бан­ке во­ ђе­ни су на­из­ме­нич­но у Па­ри­зу и Ри­м у. Ото­ман­ска бан­ка пр­во­бит­но је при­ хва­ти­ла да Ита­ли­ја уче­ству­је са­мо у из­град­њи ја­дран­ског при­ста­ни­шта, али под при­ти­ском фран­цу­ског ми­ни­стра ино­стра­них де­ла при­ста­ли су фран­цуски бан­ка­ри на уче­шће Ита­ли­је и у град­њи са­ме же­ле­зни­це, али под усло­вом да се у фран­цу­ску ко­рист ре­ши спор ко­ји су во­ди­ли са ита­ли­јан­ским ка­пи­та­ ли­сти­ма око руд­ни­ка и же­ле­зни­це у Хе­ра­кле­ји. На­кон то­га по­стиг­нут је спо­ ра­зум 13. мар­та о са­рад­њи фран­цу­ско-ита­ли­јан­ског ка­пи­та­ла.165 Ен­гле­ска је упо­р­но од­би­ја­ла да се при­кљу­чи ја­дран­ском про­јек­ту и тиме вид­но сла­би­ла ак­ци­ју ве­ли­ких си­ла. По­чет­ком ју­на 1908. го­ди­не ве­ро­ва­ло се да ће Пор­та при­х ва­ти­ти про­је­ кат, иа­ко су по­сто­ја­ле не­су­гла­си­це. Ча­ри­ков је са­ве­то­вао срп­ску вла­ду да бу­де спрем­на за ра­до­ве чим из­ра­да иза­ђе, а да но­вац де­по­ну­је у Ца­ри­град. У Па­ ри­зу је 30. ју­ла одр­жан пр­ви са­ста­нак син­ди­ка­та за град­њу Ја­дран­ске же­ле­ зни­це у при­с у­ству пред­став­ни­ка Ото­ман­ске бан­ке, ге­не­рал­не же­ле­знич­ке мре­же и дру ­штва Со­л ун Ца­ри­град. По­во­љан раз­вој до­га ­ђа­ја пре­ки­н у­ла је Мла­до­т ур­ска ре­во­л у­ци­ја. Го­ди­на 1908. ни­је би­ла бур­на са­мо због Мла­до­т ур­ске ре­во­л у­ци­је, не­го и због анек­си­је Бо­сне и Хер­це­го­ви­не, ко­ја је про­ме­ни­ла ток и при­о­ри­тет срп­ ске по­ли­ти­ке.166 Бор­ба за кон­це­си­је на­ста­вље­на је од­мах по за­вр­шет­ку анек­си­о­не кри­зе 1909. го­ди­не. По­чет­ком ја­ну­а­ра на Пор­ти се го­во­ри­ло да ће се срп­ски зах­те­ви 163

Ди­ми­три­је Ђор­ђе­вић, Пр­о­је­кат Ја­дран­ске же­ле­зни­це, 8. Ди­ми­три­је Ђор­ђе­вић, Пр­о­је­кат Ја­дран­ске же­ле­зни­це, 11. 165 Љи­ља­на Алек­сић Пеј­ко­вић, Ита­ли­ја и Ја­дран­ска же­ле­зни­ца, 264–267; Ди­ми­три­је Ђор­ђе­вић, Про­је­кат Ја­дран­ске же­ле­зни­це 13, 14; DDF, se­rie II, vo­lu­me XI, 343, 353, 356. 166 Ди­ми­три­је Ђор­ђе­вић, Про­је­кат Ја­дран­ске же­ле­зни­це, 28. 164

57

Profile for Arhiv Vojvodine

Србија у очима италијанске дипломатије 1878–1908.  

Србија у очима италијанске дипломатије 1878–1908. La Serbia negli occhi della diplomazia italiana 1878–1908.

Србија у очима италијанске дипломатије 1878–1908.  

Србија у очима италијанске дипломатије 1878–1908. La Serbia negli occhi della diplomazia italiana 1878–1908.

Advertisement