Page 58

и у Ца­ри­гра­д у где су уве­ра­ва­ли сул­та­на да би из­град­њом пру­ге за­до­во­љио вој­не и еко­ном­ске по­тре­бе зе­мље. Про­је­кат је по­кре­ну­ла Ру­си­ја, али га ни­је по­др­жа­ла еко­ном­ски. За из­град­њу же­ле­зни­це ра­ч у­на­ло се на фран­цу­ски и ита­ли­јан­ски ка­пи­тал. Ита­ли­јан­ска вла­да при­х ва­ти­ла је про­је­кат Ја­дран­ске же­ле­зни­це, а фран­цу­ски пред­став­ник у Ри­му био је си­гу­ран да ће и ита­ли­јан­ ски пред­став­ник на Пор­ти за­сту­па­ти пи­та­ње Ја­дран­ске же­ле­зни­це.160 Пре­ма ита­ли­јан­ским из­ве­шта­ји­ма у то­ку 1901. го­ди­не ви­ди се за­ин­те­ ре­со­ва­ност ита­ли­јан­ске вла­де око град­ње же­ле­зни­це. Ита­ли­јан­ски пред­став­ ник у Ср­би­ји че­сто се сре­тао са ру­ским пред­став­ни­ком ко­ји га је оба­ве­шта­вао о де­ша­ва­њи­ма по­стиг­н у ­тим на Пор­ти. Исто­вре­ме­но су сти­за ­ле де­пе­ше из Ца­ри­гра­да у ко­ји­ма је ита­ли­јан­ски пред­став­ник оба­ве­шта­вао о ста­ву Пор­ те као и о др­жа­њу ру­ског, фран­ц у­ског и срп­ског пред­став­ни­ка по пи­та­њу про­јек­та Ја­дран­ске же­ле­зни­це.161 У то­ку Ца­рин­ског ра­та ита­ли­јан­ска вла­да је обе­ћа­ла Ср­би­ји да ће по­др­ жа­ти на Пор­ти њен пред­лог за из­град­њу Ја ­дран­ске же­ле­зни­це. У срп­ском пла­ну из­град­ње Ја­дран­ске же­ле­зни­це по­ми­ња­ла се из­град­ња и Ти­моч­ке же­ ле­зни­це. Пр­во­бит­ни план да се ка­пи­тал тра­жи од Фран­цу­ске про­ме­њен је у ле­то 1906, ка­да је срп­ска вла­да те­жи­ла да обра­зу­је дру­штво ко­је би по­ма­гао ен­гле­ски ка­пи­тал, а ко­је би по­че­ло из­град­њу, пр­во­бит­но Ти­моч­ке же­ле­зни­це, а ка­сни­је и це­ло­куп­не тра­се Ја­дран­ске же­ле­зни­це. Ен­гле­ска дру­штва би­ла су по­зна­та у све­т у по из­град­њи ко­ло­ни­јал­них же­ле­зни­ца, а ра­ч у­на­ло се да ће ен­гле­ска вла ­да пре­ко свог пред­став­ни­ка у Ца­ри­гра ­д у при­во­ле­ти Пор­т у да при­х ва­ти из­град­њу Ја­дран­ске ли­ни­је.162 При­ста­нак Пор­те на про­је­кат Ја ­дран­ске же­ле­зни­це био је нео­п­хо­дан. По­се­та Му­нир-па­ше Бе­о­гра­д у кра­јем 1906. го­ди­не, по­чет­ком 1907, иза­зва­ла је не­го­до­ва­ња у Бе­ч у и Со­фи­ји. Пор­ти­на по­др­шка око из­град­ње же­ле­зни­це спре­чи­ла би на ­ме­ре Ау­стро­у ­гар­ске да еко­ном­ски осла­бе Ср­би­ју и про­дре пре­ма Ма­ке­до­ни­ји. Же­ле­зни­ца би по­бољ­ша­ла вој­ни по­ло­жај Тур­ске и еко­ ном­ски осна­жи­ла ца­ре­ви­ну. По­ли­ти­ком да­ва­ња кон­це­си­ја Фран­цу­ској, Ен­ глеској и Ита­ли­ји тре­ба­ло је при­ву­ћи њи­хо­ву по­др­шку про­тив ау­стро­у ­гар­ ских на­ме­ра. Да би при­до­би­ла Пор­ту, Ср­би­ја је мо­ра­ла да ра­чу­на на ди­пло­мат­ску по­ моћ ве­ли­ких си­ла. Пр­ва ко­ја је при­х ва­ти­ла про­је­кат би­ла је Ита­ли­ја. Да би се де­таљ­ни­је ин­фор­ми­са­ла о пи­та­њу Ја­дран­ске же­ле­зни­це, ита­ли­јан­ска вла­ да је мар­та 1906. го­ди­не по­сла­ла у Ср­би­ју, Ру­м у­ни­ју и Бу­гар­ску пу­бли­ци­сту Ви­ка Мон­те­га­ка. Но­ви ита­ли­јан­ски пред­став­ник у Лон­до­ну, Сан Ђу­ли­ја­ни 160

Љи­ља­на Алек­сић Пеј­ко­вић, „Ита­ли­ја и Ја­дран­ска же­ле­зни­ца”, Исто­риј­ски ча­со­пис, 34, Бе­о­г рад, 1988, 259, 260; Wayne S. Vu­ci­nic, нав. дело, 210; Ди­ми­три­је Ђор­ђе­вић, Про­је­кат Ја­дран­ске же­ле­зни­це, 5; Do­cu­ments Di­plo­ma­ti­qu­es Fran­ca­is, se­riè II, vo­lu­me I, doc 139, 182, 247, 307, 328. 161 Con­fi­den­zi­a ­le, DD, Fer­ro­v ie Bal­ca­nic­he 1888-1910, doc 42, 45, 46, 48, 49, 51, 54. 162 Ди­ми­три­је Ђор­ђе­вић, Про­је­кат Ја­дран­ске же­ле­зни­це, 6, 7; Љи­ља­на Алек­сић Пеј­ко­вић, Ита­ли­ја и Ја­дран­ска же­ле­зни­ца, 263.

56

Profile for Arhiv Vojvodine

Србија у очима италијанске дипломатије 1878–1908.  

Србија у очима италијанске дипломатије 1878–1908. La Serbia negli occhi della diplomazia italiana 1878–1908.

Србија у очима италијанске дипломатије 1878–1908.  

Србија у очима италијанске дипломатије 1878–1908. La Serbia negli occhi della diplomazia italiana 1878–1908.

Advertisement