Page 55

ша­ва­ла и у оста­лим др­жа­ва­ма ко­је на­кон то­га ни­с у би­ле ди­пло­мат­ски изо­ ло­ва­не. Ука­зи­вао је и на ште­ту ко­ју Ен­гле­ска чи­ни јед­ној ма­лој зе­мљи др­же­ћи је у ди­пло­мат­ској изо­ла­ци­ји. Удру­же­но ди­пло­мат­ско де­ло­ва­ње са Ита­ли­јом ни­је уро­ди­ло пло­дом, ен­гле­ски пред­став­ник је остао уз­др­жан, што је и од­го­ ва­ра­ло лор­ду Лен­сдав­ну ко­ји је сма­трао да ни­је мо­гло до­ћи до ус­по­ста­вља­ња ди­пло­мат­ских од­но­са без тра ­же­них усту ­па­ка ко­је је тре­ба ­ло да спро­ве­де срп­ски краљ Пе­тар.152 Ен­гле­ски ми­ни­стар спољ­них по­сло­ва Ба­ринг­тон на­ гла­сио је да ако Ср­би­ја на­ста­ви да бу­де рав­но­д у­шна, да ће то учи­ни­ти и Ен­ гле­ска, па ће он­да би­ти по­треб­но че­ка­ти но­ве на­ра­шта­је да би се ус­по­ста­ви­ли од­но­си. У сва­ком слу­ча­ју Ба­ринг­тон је ре­као Ми­ја­то­ви­ћу да би, пре­ма ње­ го­вом ми­шље­њу, мо­жда и до­шло до до­го­во­ра кад би се пен­зи­о­ни­са­ли за­ве­ ре­ни­ци, а срп­ска вла­да под­не­ла пред­лог за ус­по­ста­вља­ње ди­пло­мат­ских од­ но­са по­сред­ством не­ке при­ја­тељ­ске си­ле. Па­шић је мо­рао да сто­пи­ра све због тен­зи­ја уну­тар др­жа­ве, за­ве­ре­ни­ци су и да­ље мо­ра­ли да оста­ну у вој­сци.153 Став Ен­гле­ске пре­ма Ср­би­ји про­ме­ни­ће се на­кон за­о­штра­ва­ња не­мач­ко-ен­гле­ских од­но­са. Ен­гле­ској је тре­бао са­ве­зник про­тив Не­мач­ке, а мо­г ућ­ ност је ви­де­ла у по­пра­вља­њу од­но­са са Ру­си­јом. У же­љи да се на­ђе ком­про­мис и кре­не ка нор­ма­ли­за­ци­ји срп­ско-ен­гле­ских од­но­са, при­сту­пи­ло се пр­во­бит­ но одва­ја­њу еко­ном­ских од по­ли­тич­ких од­но­са, осни­ва­њем срп­ске тр­го­вач­ке аген­ци­је у Лон­до­ну.154 Срп­ски ми­ни­стар ино­стра­них де­ла, Жу­јо­вић, из­ло­жио је про­блем, пр­во­ бит­но ита­ли­јан­ском от­прав­ни­ку по­сло­ва Авен­ца­ну, јер је ита­ли­јан­ски опу­ но­мо­ће­ни ми­ни­стар Гви­ћо­ли био од­с у ­тан из Бе­о­гра ­да. Жу ­јо­вић је имао у пла­ну да за­мо­ли ита­ли­јан­ско по­сре­до­ва­ње ка­ко би се са­зна­ли тач­ни усло­ви под ко­ји­ма би Ен­гле­ска при­ста­ла на об­на­вља­ње ди­пло­мат­ских од­но­са са Ср­би­ јом. Авен­ца­но је био све­стан да би ита­ли­јан­ски ути­цај у Ср­би­ји по­рас­тао ако би се по­сре­до­ва­ње за­вр­ши­ло по­зи­тив­но, али ни­је даo зва­нич­но обе­ћа­ње. По­чет­ком но­вем­бра, Те­син­џер је раз­го­ва­рао са ита ­ли­јан­ским пред­став­ни­ ком Гви­ћо­ли­јем, ко­ји се вра­тио у Ср­би­ју, о ста­њу у Ср­би­ји и о мо­г ућ­но­сти по­сре­до­ва­ња.155 Ита­ли­јан­ска вла­да је при­х ва­ти­ла да по­сре­д у­је пре­ко ње­не ам­ба­са­де у Лон­до­ну. Ита­ли­јан­ском пред­став­ни­ку у Лон­до­ну, Пан­си, по­сла­ та су упут­ства пре­ма ко­ји­ма је он тре­ба­ло да ис­пи­та те­рен и про­ве­ри да ли би се мо­гло удо­во­љи­ти срп­ским зах­те­ви­ма. На­кон раз­го­во­ра, Пан­си­ју је било ја­сно да се не мо­же учи­ни­ти ви­ше док се не ви­ди ре­ак­ци­ја Бе­о­гра­да на из­ не­с е­не ен­гле­с ке ста­во­ве. Сма­т рао је да ен­гле­с ка вла ­да не­ма још увек ја­ке 152 До­к у­мен­ти о спољ­ној по­ли­ти­ци Кра­ље­ви­не Ср­би­је, књ. 1, св. 2, 600, 605, 611, 617; Љи­ља­на Алек­сић-Пеј­ко­вић, Од­но­си Ср­би­је са Фран­цу­ском и Ен­гле­ском 1903–1914, 85–86. 153 Љи­ља­на Алек­сић-Пеј­ко­вић, До­при­нос Ита­ли­је об­на­вља­њу срп­ско-ен­гле­ских од­но­са 1903–1906, 434. 154 Љи­ља­на Алек­сић-Пеј­ко­вић, До­при­нос Ита­ли­је об­на­вља­њу срп­ско-ен­гле­ских од­но­са 1903–1906, 435, 436. 155 Se­rie P Po­li­ti­ca, Ser­bia, B 197, Bel­gra­do 3. no­vem­bre 1905; Љи­ља­на Алек­сић-Пеј­ко­вић, До­при­нос Ита­ли­је об­на­вља­њу срп­ско-ен­гле­ских од­но­са 1903–1906, 438.

53

Profile for Arhiv Vojvodine

Србија у очима италијанске дипломатије 1878–1908.  

Србија у очима италијанске дипломатије 1878–1908. La Serbia negli occhi della diplomazia italiana 1878–1908.

Србија у очима италијанске дипломатије 1878–1908.  

Србија у очима италијанске дипломатије 1878–1908. La Serbia negli occhi della diplomazia italiana 1878–1908.

Advertisement