Page 50

фал­си­фи­ко­ва­њем гла­сач­ких ли­сти­ћа. Иза­бра­ни по­сла­ни­ци је тре­ба­ло да се са­ста­ну 2. ју­ла, али до са­зи­ва Скуп­шти­не под вла­дом Алек­сан­дра Обре­но­ ви­ћа ни­је до­шло, јер је де­вет да­на на­кон из­бо­ра кра­љев­ски пар уби­јен.136 За­ве­ра, шта је био узрок уби­ства кра ­љев­ског па­ра? Од­го­во­ри се мо­г у тра ­жи­ти у скан­да ­ли­ма вла ­дар­ске ку­ће ко­ји су по­че­ли ла ­жном труд­но­ћом кра­љи­це Дра­ге, а по­том про­те­жи­ра­ње кра­љи­чи­не бра­ће Ни­ко­ле и Ни­ко­ди­ја Лу­ње­ви­це, за ко­је су офи­ци­ри сма­тра­ли да ни­су до­стој­ни чи­но­ва ко­је но­се и да су их до­би­ли јер су кра­љи­чи­на бра­ћа. Су­коб бра­ће Лу­ње­ви­це и мо­г ућ­ност до­ла­ска Ни­ко­ди­ја на пре­сто до­дат­но су рас­плам­са­ли но­ве стра­сти упе­ре­не про­тив срп­ског кра­ља. О по­на­ша­њу вој­ске краљ је био по­тан­ко оба­ве­штен, али је сма­трао да ће штет­но ути­ца­ти на ње­га као вла­да­ра и на по­ли­тич­ку си­ ту­а­ци­ју у зе­мљи ако се са­зна да вој­ска ку­је за­ве­ру про­тив ње­га. Од­ла­га­ње кра­ ље­вог пу­та у Ру­си­ју и скан­да­ло­зни на­сло­ви у ау­стро­у­гар­ској штам­пи о кра­ље­ вом при­ват­ном жи­во­ту, ство­ри­ли су ути­сак код вој­ске да је зе­мља у изо­ла­ци­ји и да тр­пи по­сле­ди­це не­про­ми­шље­не кра­ље­ве же­нид­бе. Не­за­до­вољ­ство у вој­сци по­ја­ча­ва­ла су и вој­на уна­пре­ђе­ња на пред­лог ми­ни­стра вој­ног. Улич­ни не­ ми­ри 5. апри­ла би­ли су увод у ко­нач­ну ре­ше­ност вој­них и ци­вил­них за­ве­ре­ ни­ка да се пре­д у­зму кон­крет­не ме­ре за уби­ство Обре­но­ви­ћа. На­кон де­мон­ стра­ци­ја, и сам краљ је уви­део да ни­је мо­гао ви­ше да се осло­ни на вој­ску, а по­себ­но на бе­о­град­ски гар­ни­зон.137 За­ве­ре­ни­ци ни­с у мо­гли пр­во­бит­но да се до­го­во­ре око то­га да ли кра­ љев­ски пар тре­ба про­те­ра­ти, или уби­ти са ­мо кра ­љи­ц у, ко­нач­на од­л у ­ка о уби­ству кра­љи­це и кра­ља до­не­та је по­сле април­ских де­мон­стра­ци­ја. Ка­ко су при­пре­ме за­ве­ре тра­ја­ле већ го­ди­ну и по да­на, гла­си­не су сти­за­ле и до кра­ља. Крај­њи рок за уби­ство био је 19. април, али је то би­ло не­мо­гу­ће учи­ни­ти на­кон де­мон­стра­ци­ја бу­д у­ћи да је краљ ви­ше па­жње по­све­тио вој­сци. Де­фи­ни­тив­ ни план на­па­да на двор до­нет је 9. ју­на / 27. ма­ја 1903. го­ди­не. Пре­ма ру­ским из­ве­шта­ји­ма, у но­ћи 10/11. ју­на, од­но­сно 28/29. ма­ја 1903. го­ди­не, у уби­ству кра­љев­ског па­ра уче­ство­ва­ло је 40 офи­ци­ра из Бе­о­гра­да и де­сет из уну­тра­ шњо­сти. У пла­ну уби­ства ни­је ста­ја­ло уби­ство ми­ни­стра и кра­љи­чи­не бра­ ће, али од­л у­ку да се уби­ју ге­не­рал Цин­цар-Мар­ко­вић и Ми­ло­ван Па­вло­вић, до­нео је Алек­сан­дар Ма­шин под из­го­во­ром да они мо­ра­ју би­ти жр­тве свог по­ло­жа­ја. Ми­ни­стар уну­тра­шњих де­ла Ве­ља То­до­ро­вић је ра­њен, али је пре­жи­ вео. Бра­ћа Лу­ње­ви­ца су уби­је­ни као жр­тве лич­не осве­те Во­је Тан­ко­си­ћа.138

136 Сло­бо­дан Јо­ва ­но­вић, нав. де­ло, 302–305; Су­за­на Ра­јић, нав. де­ло, 419, 420; Se­rie P Po­li­ti­ca, Ser­bia, B 196, Bel­gra­do 2. gi­ug­no N 447/194; 5. gi­ug­no N455/200. 137 Су­за­на Ра­јић, нав. де­ло, 433–435; Dra­gi­ša Va­sić, nav. de­lo, 51–53. 138 Су­за­на Ра­јић, нав. де­ло, 444–446; Dra­gi­ša Va­sić, op. cit, 59–62; Wayne S. Vu­ci­nich, op. cit, 53–55; Сло­бо­дан Јо­ва ­но­вић, нав. де­ло, 370–374; Se­rie P Po­li­ti­ca, Ser­bia, B 196, Bel­gra­do – te­le­ gram­ma 11. gi­ug­no 1903.

48

Profile for Arhiv Vojvodine

Србија у очима италијанске дипломатије 1878–1908.  

Србија у очима италијанске дипломатије 1878–1908. La Serbia negli occhi della diplomazia italiana 1878–1908.

Србија у очима италијанске дипломатије 1878–1908.  

Србија у очима италијанске дипломатије 1878–1908. La Serbia negli occhi della diplomazia italiana 1878–1908.

Advertisement