Page 47

12. Ита­ли­јан­ска ди­пло­мат­ска пре­пи­ска о Мај­ском пре­вра­т у

К

  раљ је по­ло­жио за­к ле­тву над Уста­вом 20. ок­то­бра 1901, а овом чи­н у су по­ред цр­кве­них ве­ли­ко­до­стој­ни­ка, гра ­ђан­ског и вој­ног чи­нов­ни­штва, при­с у­ство­ва­ли и стра­ни пред­став­ни­ци. На­дао се да је ус­пео да сми­ри бур­ну си­ту­а­ци­ју на­ста­лу у зе­мљи ње­го­вом ве­рид­бом и вен­ча­њем, а ве­ли­ке на­по­ре је уло­жио да тај брак бу­де при­знат и ван гра­ни­ца Ср­би­је. Но­ва кри­за по­тре­сла је Ср­би­ју кад је краљ Алек­сан­дар са­знао да кра­љи­ца Дра­га ни­је труд­на, иа­ко је ње­на труд­но­ћа би­ла об­ја­вље­на ав­гу­ста 1900. го­ди­не. Јав­ност је сма­тра­ла да је об­ма­ну­та и да кра­љи­ца ни­је ни би­ла труд­на, што је иза­зва­ло ве­ли­ки скан­дал ко­ји је уз­др­мао по­ло­жај кра­ља, бу­д у­ћи да се по­ста­вља­ло пи­та­ње на­след­ни­ка тро­на.126 На­кон ла­жне труд­но­ ће, би­ло је ја­сно да су сум­ње кра­љи­чи­них пр­о­тив­ни­ка би­ле тач­не и да је она не­рот­ки­ња. По­сто­ја­ла је мо­г ућ­ност да се ди­на­сти­ја про­д у­жи усва­ја­њем пре­ сто­ло­на­след­ни­ка, бу­д у­ћи да су из Ру­си­је сти­за­ли при­ти­сци. Ру­ска ди­пло­ма­ ти­ја се обра­ти­ла кра­љу Алек­сан­дру оба­ве­шта­ва­ју­ћи га да ће са­че­ка­ти две-три го­ди­не да ви­ди да ли ће до­би­ти за­ко­ни­те на­след­ни­ке, у су­прот­ном, краљ ће мо­ра­ти да усво­ји пре­сто­ло­на­след­ни­ка.127 Пи­та­ње пре­сто­ла уз­бур­ка­ло је јав­ност у Ср­би­ји, по­го­то­во кад се спо­ме­ ну­ла мо­г ућ­ност до­ла­ска Ни­ко­ди­ја Лу­ње­ви­це, кра­љи­чи­ног бра­та, на срп­ски пре­сто. Због ове из­ја­ве до­шло је до су­ко­ба бра­ће Лу­ње­ви­ца. Не­ми­ли до­га­ђај иза­звао је по­мет­њу на дво­ру, па су зах­те­ва­ни пре­вре­ме­ни из­бо­ри, а ни­је био ис­к љу­чен ни уплив ру­ских и ау­стриј­ских при­ти­са­ка на срп­ски двор. У ита­ ли­јан­ском из­ве­шта­ју од 23. сеп­тем­бра 1901, на­во­ди се да се Ау­стри­ја оштро про­ти­ви­ла до­ла­ску цр­но­гор­ске ди­на­сти­је на пре­сто Ср­би­је, бу­ду­ћи да су по­ сто­ја­ле ин­ди­ци­је да је по­стиг­нут до­го­вор из­ме­ђу Ру­си­је и Ау­стри­је да се на срп­ски пре­сто до­ве­де Ђор­ђе Ка­ра­ђор­ђе­вић, ко­ји се шко­л у­је у ру­ској вој­ној ака­де­ми­ји, син Пе­тра Ка­ра­ђор­ђе­ви­ћа.128 По­ве­ре­ње кра­љу по­че­ло је све ви­ше да опа­да, а глав­ни раз­лог то­ме била је кра­љи­ца Дра­га, ко­ја је на­пра­ви­ла скан­дал са ла­жном труд­но­ћом, а по­том сво­ју по­ро­ди­цу хте­ла да увр­сти у чла­но­ве кра­љев­ског до­ма и да на тај на­чин лак­ше по­ста­ви свог бра­та за пре­сто­ло­на­след­ни­ка. Ита­ли­јан­ски се­кре­тар у 126

Сло­бо­дан Јо­ва ­но­вић, Вла­да Алек­сан­дра Обре­но­ви­ћа, књ. 3, 126, 127. Se­rie P Po­li­t i­ca, Ser­bia, B 195, Bel­g ra­do 21 gi­ug­no 1901; Сло­бо­дан Јо­ва ­но­вић, Вла­да Алек­сан­дра Обре­но­ви­ћа, књ. 3, 126, 127. 128 Se­rie P Po­li­ti­ca, Ser­bia, B 195, Bel­gra­do 23. set­tem­bre 1901. 127

45

Profile for Arhiv Vojvodine

Србија у очима италијанске дипломатије 1878–1908.  

Србија у очима италијанске дипломатије 1878–1908. La Serbia negli occhi della diplomazia italiana 1878–1908.

Србија у очима италијанске дипломатије 1878–1908.  

Србија у очима италијанске дипломатије 1878–1908. La Serbia negli occhi della diplomazia italiana 1878–1908.