Page 43

ра­ти­фи­ка­ци­ју но­вог на шест ме­се­ци. По­пра­вља­њем од­но­са са Ау­стро­у ­гар­ ском за­х ла­ди­ли су од­но­си са Ру­си­јом, па се чак го­во­ри­ло да Ру­си­ја нов­ча­но по­ма­же ра­ди­кал­ну стран­ку ка­ко би до­би­ла на но­вим из­бо­ри­ма.116 Си­ту­а­ци­ја у зе­мљи би­ла је ло­ша, ра­ди­ка­ли су би­ли не­за­до­вољ­ни и је­ди­но ре­ше­ње ви­ де­ли су у мо­г ућ­но­сти да се краљ Алек­сан­дар про­гла­си пу­но­лет­ним. Ита­ли­ јан­ски пред­став­ник је из­ве­шта­вао о то­ме да је си­т у­а­ци­ја у Ср­би­ји ха­о­тич­на и да су на­ста­ла пре­ви­ра­ња око ре­зул­та­та из­бо­ра. Ра­ди­ка­ли су по­сла­ли свог пред­ став­ни­ка До­ки­ћа у Беч да раз­го­ва­ра са кра ­љем Ми­ла­ном око про­гла­ше­ња кра­ља Алек­сан­дра пу­но­лет­ним и пре­у­зи­ма­ња вла­сти. Он је обе­ћао кра­љу да ће на за­се­да­њу Скуп­шти­не као опо­зи­ци­ја би­ти ра­ди­ка­ли и да ће они по­др­жа­ ти кра­ље­ву про­к ла­ма­ци­ју о пре­у­зи­ма­њу пре­сто­ла.117 Др­жав­ни удар је био пла­ни­ран за 12. април. Бу­д у­ћи да је краљ пре про­ гла­ше­ња пу ­но­лет­ства и пре­у­зи­ма­ња пре­сто­ла хтео да за­тво­ри ми­ни­стре у до­го­во­ру са ађу ­тан­том Или­јом Ћи­ри­ћем, по­ме­рио је др­жав­ни удар на 13. април. Ћи­рић је пред­ло­жио кра­љу да сми­сли из­го­вор и да по­зо­ве све ми­ни­ стре на двор, јер би се та­ко лак­ше ре­а ­ли­зо­ва­ло хап­ше­ње, што је краљ и учи­ нио. Три­на­е­стог апри­ла по­звао је ми­ни­стре на двор под из­го­во­ром да же­ли да им про­сле­ди са­оп­ште­ње о за­ко­ну ко­ји бра­ни по­вра­так ње­го­вих ро­ди­те­ља у зе­мљу. Краљ Алек­сан­дар је тре­ба­ло да фор­ми­ра са­став но­ве вла­де, а у томе му је по­мо­гао ра­ди­кал До­кић са ко­јим је краљ раз­ра­дио план о бу­д у­ћој вла­ ди и прав­це ње­ног де­ло­ва­ња. На дан пре­вра­та Ћи­рић је рас­по­ре­дио вој­ску ко­ја је тре­ба­ло да шти­ти кра­ља, али су од­л у­чи­ли да кра­љев­ска гар­да не буде укљу­че­на у др­жав­ни удар ка­ко се не би ком­про­ми­то­ва­ла, тре­ба­ло је да се краљ на њу по­зо­ве са­мо у крај­њој ну­жди. Ди­пло­ма­те у Бе­о­гра­д у су до­би­ле но­т у ко­јом су оба­ве­ште­ни да су На­ме­сни­штво и Ава­ку­мо­ви­ће­ва вла­да сме­ње­ни и да је краљ пре­у­зео власт. Гал­ва­ња је из Бе­о­гра­да из­ве­шта­вао да је др­жав­ни удар у Ср­би­ји при­х ва­ћен и да је на­род ми­ран и за­до­во­љан. Ни­гра, ита­ли­јан­ ски пред­став­ник у Бе­ч у, из­ве­шта­вао је да је Кал­но­ки при­х ва­тио пре­у­зи­ма­ ње вла­сти у Ср­би­ји и да оче­ку­је још зва­нич­ну по­твр­ду од кра­ља Алек­сан­дра. Ита­ли­јан­ски из­ве­шта­ји из Бе­ча ука­зу­ју на то да је и та­мо при­х ва­ћен до­ла­ зак кра­ља Алек­сан­дра на власт. Про­ме­не на срп­ском пре­сто­л у при­х ва­ће­не су у Лон­до­ну, Ца­ри­гра­д у и Пе­тро­гра­д у. Кра­јем апри­ла, Гал­ваг­на је пи­сао о уну­тра­шњем ста­њу у Ср­би­ји по­сле др­жав­ног уда­ра и био је ста­ва да је то био пре­с у­дан мо­ме­нат у кри­зној си­т у­а­ци­ји у Ср­би­ји ко­ји је вла­да Ава­ку­мо­ви­ћа за­јед­но са На­ме­сни­штвом са­мо по­гор­ша­ва­ла. Из­ра­жа­ва сум­ње у став Ру­си­је по пи­та­њу кра­ља Алек­сан­дра, ко­ја ни­је би­ла за­до­вољ­на што ће у но­ву вла­д у ући и чла­но­ви на­пред­ња­ка, ко­ји су би­ли по­зна­ти као за­ступ­ни­ци ау­стро­фил­ ске стру­је у по­гле­д у спољ­не по­ли­ти­ке.118 116

Ђор­ђе Ђу­рић, Ми­ни­стар­ски са­вет 1892–1893, Вла­да Јо­ва­на Ава­ку­мо­ви­ћа, Вла­де Ср­би­је, Бе­о­г рад, 2005, 169–171. 117 Se­rie P Po­li­ti­ca, Ser­bia, B 192, Bel­gra­do 20. III 1893; Су­за­на Ра­јић, нав. де­ло, 76–78. 118 Су­за­на Ра­јић, нав. де­ло, 85–87; Se­rie P Po­li­ti­ca, Ser­bia, B 192, Bel­gra­do 15. IV 1893; Con­ fi­den­zi­a ­le, DD, Ser­bia 1893, doc 393, 394, 395, 397, 398, 399, 400.

41

Profile for Arhiv Vojvodine

Србија у очима италијанске дипломатије 1878–1908.  

Србија у очима италијанске дипломатије 1878–1908. La Serbia negli occhi della diplomazia italiana 1878–1908.

Србија у очима италијанске дипломатије 1878–1908.  

Србија у очима италијанске дипломатије 1878–1908. La Serbia negli occhi della diplomazia italiana 1878–1908.

Advertisement