Page 41

11. Вла­да кра­ља Алек­сан­дра из угла ита­ли­јан­ске ди­пло­ма­ти­је

Н

  а­кон аб­ди­ка­ци­је кра ­ља Ми­ла­на, На ­ме­сни­штво је но­ви са­став вла­де по­ну­ди­ло нај­ја­чој стран­ци у зе­мљи – ра­ди­кал­ној. Но­ва вла­ да Са­ве Гру­ји­ћа ни­је зна­ла за по­сто­ја­ње Тај­не кон­вен­ци­је, а у свом по­ли­тич­ком пла­ну за ­ла­га ­ла се за до­бре од­но­се са Ру­си­јом, због то­га је до­ шло до за ­х ла ­ђе­ња од­но­са са Ау­стро­у ­гар­ском.108 Вла­да­ви­н у мла­дог кра­ља Алек­сан­дра под На­ме­сни­штвом обе­ле­жи­ли су да­љи су­ко­би ње­го­вих ро­ди­ те­ља, због че­га је и На­ме­сни­штво има­ло пр­о­бле­ма. Ак­том од 7. мар­та 1889. го­ди­не ре­гу­ли­са­ни су од­но­си На­ме­сни­штва и кра­ља Ми­ла­на, али не и од­но­ си са кра­љи­цом На­та­ли­јом, ко­ја по Уста­ву ни­је има­ла ре­г у­ли­сан ста­тус. Ита­ ли­јан­ски пред­став­ник у Ср­би­ји, Гал­ва­ња, из­ве­шта­вао је из Бе­о­гра­да да је у раз­го­во­ру са ита­ли­јан­ским пред­став­ни­ком у Пе­тро­гра­д у чуо да је Ру­си­ја за­ до­вољ­на но­вом вла­дом у Ср­би­ји, ко­ју на­зи­ва на­род­ном.109 Пре­власт Ау­стро­у ­гар­ске или Ру­си­је на Бал­ка­ну сва­ка­ко ни­је ишла у ко­ рист Ита­ли­је. Пр­о­ме­ном на срп­ском пре­сто­л у она се за­бри­ну­ла да по­сто­ји мо­гућ­ност ства­ра­ња са­ве­за бал­кан­ских др­жа­ва. У пре­пи­сци ко­ју је ита­ли­јан­ ски ми­ни­стар спољ­них по­сло­ва раз­ме­нио са сво­јим пред­став­ни­ком у Бе­ч у, из­ра­зио је бо­ја­зан, а и за­ни­мао га је став Ау­стро­у ­гар­ске по том пи­та­њу. Гроф Кал­но­ки је ис­к љу­чио мо­г ућ­ност ства­ра­ња бал­кан­ског са­ве­за, али је ита­ли­ јан­ски ми­ни­стар спољ­них по­сло­ва Кри­спи сма­трао да опа­сност по­сто­ји, по­ себ­но да је Ри­стић у пр­вом ре­ду за­ин­те­ре­со­ван за са­вез са Бу­гар­ском, о че­му је би­ло при­че још пре аб­ди­ка­ци­је кра­ља Ми­ла­на. Кри­спи је сма­трао да би се са­ве­зу Ср­би­је и Бу­гар­ске мо­гла при­кљу­чи­ти и Ру­му­ни­ја и да би та­кав са­вез мо­ гао до­не­ти не­мир на Бал­ка­ну и до­ве­сти у рат­но рас­по­ло­же­ње Ру­си­ју и Ау­стро­ у­гар­ску. С дру­ге стра­не, Ни­гра је у Бе­чу раз­го­ва­рао са Кал­но­ки­јем ко­ји је ис­ ти­цао да Ау­стро­у­гар­ска не­ће учи­ни­ти ни­шта што би мо­гло да на­ру­ши мир на Бал­ка­ну, ни­ти ће сво­јом по­ли­ти­ком на­сто­ја­ти да иза­зо­ве ре­ак­ци­ју Ру­си­је, за ко­ју је био си­гу­ран да же­ли да из­бег­не но­ве су­ко­бе. Кри­спи ни­је био си­гу­ран у та­ква де­ша­ва­ња бу­д у­ћи да је од сво­јих пред­став­ни­ка из Бе­о­гра­да, Со­фи­је и Бу­ку­ре­шта при­мао де­пе­ш у ко­ја је го­во­ри­ла о мо­г у­ћем са­ве­зу и не са­мо то, не­го да је та­кав са­вез по­др­жа­вао и Би­змарк. За Кал­но­ки­ја је та­ква мо­гућ­ност 108

Ми­лош Ја­го­дић, Ми­ни­ста­р­ски са­вет 1889, Вла­да Ко­сте Про­ти­ћа, Вла­де Ср­би­је, Бе­о­г рад, 2005, 154, 155. 109 Су­за­на Ра­јић, Алек­сан­дар Обре­но­вић – вла­дар на пре­ла­зу ве­ко­ва су­ко­бље­ни све­то­ви, Бе­о­г рад, 2011, 48–52; Se­rie A Po­li­ti­ca, Ser­bia, B 113, Bel­gra­do 9. III 1889.

39

Profile for Arhiv Vojvodine

Србија у очима италијанске дипломатије 1878–1908.  

Србија у очима италијанске дипломатије 1878–1908. La Serbia negli occhi della diplomazia italiana 1878–1908.

Србија у очима италијанске дипломатије 1878–1908.  

Србија у очима италијанске дипломатије 1878–1908. La Serbia negli occhi della diplomazia italiana 1878–1908.

Advertisement