Page 36

вла­де, не са­мо да при­ми еми­гран­те, не­го да им до­де­ли нов­ча­ну по­моћ и оста­ ви их у бли­зи­ни гра­ни­це са Ср­би­јом где су они мо­гли да на­ста­ве са при­пре­ ма­ма за но­ву по­бу­ну.92 По­сре­до­ва­ње ве­ли­ких си­ла до­не­ло је ко­рист Ср­би­ји, јер је Не­мач­ка до­не­ла ре­ше­ње да је Ср­би­ја у пра­ву по еми­грант­ском пи­та­њу. По пи­та­њу Бре­го­ва ру­ски пред­став­ник је по­ку­шао да сма­њи кри­ви­цу Бу­гар­ ске, ни­је ума­њио ни зна­чај Ср­би­је ко­ја ни­је од­го­во­ри­ла оруж­јем на бу­гар­ску оку­па­ци­ју Бре­го­ва. Са дру­ге стра­не, оста­ла два пред­став­ни­ка би­ла су пр­о­ тив­на да Бре­гов оста­не Бу­гар­ској, а ка­ко ни­су мо­гли да се до­го­во­ре, оба пред­ ло­га су ушла у про­то­кол. Бу­гар­ска је мо­ра­ла да пла­ти од­ште­т у Ср­би­ји за на­ чи­ње­ну ште­ту.93 У раз­го­во­ру са ита­ли­јан­ским пред­став­ни­ком у Со­фи­ји, кнез Ба­тем­берг ни­је био про­ти­ван тач­ка­ма ре­ше­ња, сма­трао је да ору­жа­ни су­ко­ би око ре­ше­ња спо­ра не би ишли у при­лог ни јед­ној од су­ко­бље­них стра­на и из­ра­зио на­де да ће но­ва вла­да у Бу­гар­ској има­ти ви­ше так­та у од­но­си­ма са Ср­би­јом не­го прет­ход­на ко­ја је до­ве­ла до пре­ки­да од­но­са.94 До­го­во­ром кнез Ба­тем­берг и краљ Ми­лан оба­ве­за­ли су се да ће Бу­гар­ска вра­ти­ти Ср­би­ји Бре­ го­во, а да ће се оно за­тим за­ме­ни­ти за од­го­ва­ра­ју­ће има­ње на дру­гом де­лу бу­ гар­ске гра­ни­це и да се еми­гран­ти не сме­ју на­се­ља­ва­ти у по­ја­су ши­ри­не 50 km од гра­ни­це, али је до­шло до ком­пли­ка­ци­ја ка­да је бу­гар­ска вла­да тре­ба­ло да ре­ти­фи­к у ­је од­ред­бе до­го­во­ра јер је сма­тра ­ла да су да­те ве­ће са­тис­фак­ци­је Ср­би­ји.95 Бу­гар­ска вла­да се из­ја­сни­ла да до­го­вор ни­је био у скла­ду са Уста­вом, јер кнез ни­је кон­сул­то­вао Вла­ду пре ње­го­вог скла­па­ња.96 Краљ Ми­лан је био љут на др­жа­ње бу­гар­ске стра­не, па је за­пре­тио да ће он са вој­ском пре­ћи гра­ ни­цу ако еми­гран­ти са бу­гар­ске те­ри­то­ри­је по­диг­ну бу­ну. Жар Ти­моч­ке буне ко­ји је ти­њао на бу­гар­ском зе­мљи­шту пред­ста­вљао је опа­сност ко­ја је у сва­ ком слу­ча­ју мо­гла да се рас­плам­са у срп­ско-бу­гар­ски рат.97 Ита­ли­јан­ска по­ ли­ти­ка се по­ста­ви­ла не­у ­трал­но по пи­та­њу ре­ше­ња срп­ско-бу­гар­ског спо­ра, јер јој про­ме­не рав­но­те­же бал­кан­ске по­ли­ти­ке ни­с у ишле у ко­рист. Же­ље да се спре­че ору­жа­ни су­ко­би Ср­би­је и Бу­гар­ске не­ће би­ти оства­ре­не, јер је Ср­би­ ја у Бу­гар­ској ви­де­ла прет­њу ње­ним до­та­да­шњим и бу­ду­ћим гра­ни­ца­ма. Како је во­ди­ла ау­стро­фил­ску по­ли­ти­к у, би­ла је у су ­ко­бу са Ру­си­јом, па је сва­ко кре­та­ње у Бу­гар­ској гле­да­ла кроз при­зму ру­ских ин­те­ре­са ко­ји су би­ли усме­ ре­ни про­тив Ср­би­је. Жа­ри­ште су­ко­ба око Бре­го­ва и еми­грант­ског пи­та­ња раз­бук­та­ће су­ко­бе ве­ћих раз­ме­ра на­кон при­са­је­ди­ње­ња Ис­точ­не Ру­ме­ли­је Бу­гар­ској, на ко­ју Ср­би­ја ни­је гле­да­ла као оства­ре­ње на­ци­о­нал­них ин­те­ре­ са Бу­гар­ске, не­го као про­ши­ре­ње ин­те­ре­сне сфе­ре Ру­си­је, ко­ја је за­тва­ра­ла мо­г ућ­ност срп­ског про­ши­ре­ња у прав­цу Ма­ке­до­ни­је. 92

Mo­sca­ti VI, Ser­bia, B1412, doc Bel­gra­do 30. VI 1884. АС-МИД- ПО -1884, Ф4, Д1, 25. јун 1884; АС-МИД-ПО 1884, Ф4, Д2, 28. мај 1884; 31. мај 1884; Mo­sca­ti VI, Ser­bia, B1412, Bel­gra­do 30. VII 1884. 94 Con­fi­den­zi­a ­le – DD – se­rie LXI­II, doc 366. 95 Mo­sca­ti VI, Ser­bia, B1412, doc Bel­gra­do 12. XI. 1884. 96 Con­fi­den­zi­a ­le – DD- se­rie LXI­II, 1885 – doc 442, 447. 97 Сло­бо­дан Јо­ва ­но­вић, Вла­да кра­ља Ми­ла­на Обре­но­ви­ћа, 222–224. 93

34

Profile for Arhiv Vojvodine

Србија у очима италијанске дипломатије 1878–1908.  

Србија у очима италијанске дипломатије 1878–1908. La Serbia negli occhi della diplomazia italiana 1878–1908.

Србија у очима италијанске дипломатије 1878–1908.  

Србија у очима италијанске дипломатије 1878–1908. La Serbia negli occhi della diplomazia italiana 1878–1908.

Advertisement